DESANKA STOJI]-JAWU[EVI]

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE UZ

P OL U P R O G RA M I RA N I U X B E N I K

U^IM LATINICUZA DRUGI RAZRED OSNOVNE [KOLE

ZAVOD ZA UXBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA • BEOGRAD

2004

Re c e n z e n t i

dr VUK MILATOVI],

redovni profesor na U~iteqskom fakultetu, Beograd

IVANA VASIQEVI],

profesor razredne nastave u Osnovnoj {koli

„Ujediwene nacije“, Beograd

QUBI[A BUDIMIR,

profesor razredne nastave u Osnovnoj {koli

„Kraq Petar I“, Beograd

Urednik

ZORAN J. MISAILOVI]

Odgovorni urednik

dr PETAR PIJANOVI]

Direktor i glavni urednik

dr RADO[ QU[I]

ISBN 86-17-11609-9

Koncepcija poluprogramiranog uxbenika

„U^IM LATINICU“ za II razred

osnovne {kole

Posmatran u celini, ovo je poluprogramirani uxbenik

~ije je programirawe uslovqeno specifi~no{}u nastavnih

sadr`aja koji se u~e, stepenom intelektualnog razvoja u~enika,

wihovom osposobqeno{}u za samostalan rad i te`wama za osa-

vremewavawe metodike nastave srpskog jezika.

U Uxbeniku su programirani zadaci su{tinskih sadr`aja

– u~ewe abecede – u kojima svaki zadatak mo`e biti re{en samo

jednim mogu}im ta~nim odgovorom. Pored ovih programiranih

zadataka, ponu|eni su na istoj strani i raznovrsni zadaci za

primenu i ve`bawe re{enih programiranih zadataka, zbog ~ega

je Uxbenik poluprogramiran, a ne u celini programiran.

3

LATINICA SE U^I POMO]U VE]

NAU^ENE ]IRILICE.

Na stranama 8 i 9 date su uporedo azbuka i abeceda, meto-

di~ki osmi{qeno pomo}u tri boje (zelene, crvene i crne), ko-

je su ovde osnovno, najefikasnije didakti~ko sredstvo za

u~ewe, zapam}ivawe i upore|ivawe oblika slova }irilice i

latinice, za uo~avawe istovetnosti, sli~nosti i razlike ob-

lika slova za iste glasove.

Zato je ova uporedna tabela azbuke i abecede data i na za-

sebnom kartonu, da je u~enik stavi na sto pored Uxbenika da bi

mogao lak{e i br`e da je upotrebi pri u~ewu. Ovom tabelom

u~enik se mo`e slu`iti i u starijim razredima.

U ovom poluprogramiranom uxbeniku dat je i odgovaraju}i

predvi|eni prostor za pisawe. Pored pisawa u Uxbeniku u~e-

nici mogu i treba da pi{u i u sveske za srpski jezik, a ne treba

da kupuju zasebne sveske za u~ewe latinice.

Uxbenik U^IM LATINICU koncipiran je kao polupro-

gramirano nastavno gradivo po kojem u~enik mo`e da radi

samostalno, u grupi i sa celim odeqewem. Te`i{te je na indi-

vidualnom radu.

U procesu u~ewa latinice kombinuju se verbalno-tekstual-

no i motorno u~ewe i u~ewe pomo}u re{avawa problema.

U prvom delu Uxbenika u~e se velika i mala {tampana slo-

va i ~itawe. U drugom delu Uxbenika u~e se velika i mala pisana

slova i pisawe.

Red slova u Uxbeniku nije sastavqen ni po azbuci, ni po

abecedi, ve} po didakti~kim principima. Red u~ewa slova je

sastavqen po principu postupnosti pove}awa te{ko}a u

odnosu na sli~nosti i razlike u obliku slova kao znaka za

glasove, i u odnosu na sposobnosti dece za percipirawe i

uo~avawe istovetnosti, razli~itosti i sli~nosti oblika slova.

Pri u~ewu svakog slova, bez obzira na redosled, osnovni

princip u metodici rada je u Uxbeniku da se uvek podvla~i

odnos: glas – slovo }irilice i

glas – slovo latinice

i da se oni upore|uju. Slova se odmah primewuju u re~ima i

kratkim re~enicama pismeno. A u~iteq }e obavezno raditi

govorne analiti~ko-sinteti~ke ve`be s u~enicima.

Slova se u~e prema wihovoj funkciji po dva ili tri u gru-

pi, osim prve grupe slova u kojoj su sedam slova istog oblika za

iste glasove i u }irilici i u latinici (strana 11).

Oblik svakog slova se posebno percipira da bi se uo~ile

razlike, istovetnosti, mawe ili ve}e sli~nosti u obliku slova

}irilice i latinice. Najva`nije je da se shvati odnos glas – slo-

vo. Posebna pa`wa u Uxbeniku je obra}ena na slova latinice koja

imaju isti oblik kao slova }irilice ali nisu simboli za iste

glasove.

Slova su svrstana u 11 grupa.

Za u~ewe svake grupe slova predvi|ene su ~etiri strane

Uxbenika.

Na prvoj strani su zadaci (informacije) za u~ewe slova

latinice pomo}u }irilice.

4

Na drugoj strani su ta~ni odgovori, tj. re{ewa zadataka sa

prve strane (povratna informacija).

Na tre}oj strani su zadaci za u~ewe slova u wihovoj

funkciji, tj. za ~itawe i pisawe latinice (informacija).

Na ~etvrtoj strani su ta~ni odgovori, tj. re{ewa zadata-

ka sa tre}e strane (povratna informacija).

Zna~i, za u~ewe jedne grupe slova u wihovoj funkciji pred-

vi|ene su ~etiri strane: dve strane zadataka (informacija) i

dve strane odgovora, tj. re{ewa zadataka (povratna informaci-

ja). Ukupno za 11 grupa slova, ~itawa i pisawa latinice pred-

vi|ene su 44 strane. Za uve`bavawe nau~enog dat je prilog lite-

rarnih kratkih tekstova, deci bliskih i interesantnih.

Uvo|ewe u~enika u tehniku rada sa poluprogramiranim

uxbenikom i u~ewe prve dve grupe slova je rad sa celim odeqewem

(frontalni).

Savla|ivawe ostalih devet grupa slova u~i se individual-

nim oblikom rada – samostalan rad tempom koji svakom pojedi-

nom u~eniku odgovara.

U~enicima koji br`e napreduju u~iteq treba da ponudi

dodatni materijal za ve`bawe latinice, naro~ito pisanim

slovima.

Savladanost latinice proverava se zavr{nim testi-

rawem, koje je obja{weno u ovom priru~niku.

5

6

7

Prema zahtevima Nastavnog programa u~ewe drugog pi-

sma – latinice – predvi|eno je za II razred osnovne

{kole u okviru nastavnog predmeta srpski jezik. Deca su svako-

dnevno u kontaktu s latinicom, jer se nazivi skoro svih proiz-

voda, natpisi, reklame i tekst TV programa pi{u latinicom.

Sve je ve}i broj dece koja sama savladaju ~itawe latinice, ali

samo poneko dete nau~i i pisawe. U svakom odeqewu u~iteq mo-

`e sam da predvidi vreme kada }e pre}i na u~ewe drugog pisma, a

to je, onda kada su u~enici savladali te~no ~itawe }irilice sa

razumevawem pro~itanog teksta i kada su osposobqeni da izvr{a-

vaju jednostavna pismena uputstva i zadatke.

METODI^KA OBRADA LATINICE

Metodi~ka obrada latinice obuhvata ove metodi~ke za-

hteve u u~ewu drugog pisma:

1. ispitivawe u~enika u poznavawu latinice – po~etno

testirawe;

2. upoznavawe Uxbenika i ostalog didakti~kog materija-

la za u~ewe latinice;

3. metodi~ka obrada uvodnog dela Uxbenika;

4. u~ewe latinice:

– uvo|ewe u~enika u tehniku rada sa poluprogrami-

ranim uxbenikom i

– uvo|ewe u~enika u proces individualnog u~ewa la-

tinice;

5. ispitivawe savladanosti latinice – zavr{no testi-

rawe.

8

ISPITIVAWE U^ENIKA U POZNAVAWU

LATINICE – PO^ETNO TESTIRAWE

U~enike u {kolama testiraju psiholog i pedagog. U mawim

{kolama, naro~ito onim koja su udaqena od gradova, koja nemaju

psihologa i pedagoga testirawe obavqaju u~iteqi. Oni su to

u~ili ili u u~iteqskim {kolama, vi{im {kolama ili na

Fakultetima. Zbog tih u~iteqa sam ovo testirawe i unela u

priru~nik – da im osve`im znawe. Tabele za ispitivawe treba

svaka {kola da nabavi za svoje u~enike s tim da slova u tabeli u

rubrici 3 za ~itawe i rubrici za pisawe budu ve}a.

Zadaci ovog ispitivawa su:

– da saznamo koliko {tampanih i pisanih slova latinice

poznaje svaki u~enik;

– da li u~enik ume da ~ita latinicu i kako razume pro~i-

tano;

– da li ume da pi{e latinicom.

Instrumenti ispitivawa

Instrumenti ispitivawa su:

1) abeceda – napisana {tampanim i pisanim slovima;

2) nepoznata pri~a, tekst pisan {tampanim slovima lati-

nicom (~itanka, ili neka kwiga za decu ili {tampa);

3) nepoznata pri~a, tekst pisan pisanim slovima latini-

com iz uxbenika U~im latinicu;

4) tabela za uno{ewe dobijenih podataka (u prilogu);

5) tabak hartije za svakog u~enika.

Ispitivawe

Poznavawe latinice, u principu, ispituje se na isti na~in

kao i poznavawe }irilice. Mi smo ve} upoznali na~in ispiti-

vawa poznavawa }irilice prilikom upisa u~enika u prvi raz-

red.* Zato }emo ovde samo ukratko izlo`iti na~in ispitivawa.

Ispitujemo svakog u~enika pojedina~no u zasebnoj prosto-

riji.

* Mo`emo se podsetiti ponovnim ~itawem Metodi~kog praktikuma

Desanke Stoji}-Jawu{evi}, koji je {tampan uz uxbenik Moja prva kwiga – Bu-

kvar, 1981.

9

Poznavawe {tampanih i pisanih slova latinice provera-

vamo na abecedi. Zatim, abecednim redom proveravamo poznava-

we svakog slova na tekstu. Prvo ispitamo poznavawe {tampanih

slova, a zatim pisanih. Svako slovo koje dete sigurno prepozna-

je i u abecedi i u tekstu zapi{emo na tabaku hartije.

Po{to smo proverili poznavawe {tampanih i pisanih

slova, ispitujemo da li znaju da pi{u slova.

Po diktatu u~iteqa u~enici pi{u slova pojedina~no i u

re~ima, i to na svom tabaku hartije.

Kad zavr{imo ispitivawe poznavawa slova, ako u~enik

poznaje sva {tampana slova (ili vi{e od 25), pristupamo pro-

veravawu ~itawa, a ako poznaje i sva pisana slova, proveravamo

i znawe pisawa.

^itawe latinice ispitujemo na tekstu. Odaberemo pogod-

nu, laku, kratku pri~u i uz wu pripremimo 4–5 pitawa kojima

}emo proveriti razumevawe pro~itanog. U~enik dobije zadatak

da glasno pro~ita pri~u, a zatim da odgovori na pitawa. Dok

u~enik ~ita, u~iteq slu{a da li ~ita pravilno. Prema odgovo-

rima na pitawa u~iteq oceni da li u~enik razume ili ne razu-

me pro~itano ili samo delimi~no razume. Preporu~uje se sni-

mawe ~itawa.

Pisawe latinice ispitujemo na tekstu koji je pisan }iri-

licom. Pripremimo kratak tekst pisan }irilicom. U~enik do-

bije zadatak da tekst pisan }irilicom prepi{e latinicom. Pi-

sawe latinice mo`emo proveriti i pomo}u kratkog diktata.

Dobijene podatke o znawu svakog u~enika u~iteq unosi u

individualnu tabelu, na koju zalepi i tabak hartije na kojoj je

u~enik pisao (tabela 1).

U tabeli 1, u rubrici 2, ispisana je abeceda {tampanim

slovima. U~iteq treba da crvenom olovkom precrta slova koja

u~enik zna da ~ita, a `utom da precrta slova koja u~enik zna i

da pi{e.

U~iteq popuwava i podatke o poznavawu pisanih slova.

Ostale rubrike u~iteq popuwava prema dobijenim podaci-

ma.

Na osnovu popuwenih individualnih tabela, u~iteq sta-

tisti~ki sre|uje podatke, unosi ih u zbirnu tabelu i tako dobi-

ja snimak odeqewa (tabela 2).

10

Tabela 1. – INDIVIDUALNA TABELA ZA ISPITIVAWE

ZNAWA IZ OBLASTI ^ITAWA I PISAWA

11

Ta

bel

a 2

. –

ZB

IR

NA

T

AB

EL

A Z

A I

SP

IT

IV

AW

E Z

NA

WA

I

Z O

BL

AS

TI

^

IT

AW

A I

P

IS

AW

A

12

UXBENIK I PRATE]I DIDAKTI^KI

MATERIJAL ZA U^EWE LATINICE

Za efikasno u~ewe latinice potrebno je nabaviti za sva-

kog u~enika:

1) poluprogramirani uxbenik U~im latinicu,

2) Individualnu slovaricu – to je kutija malih dimenzija

u koju je sme{teno 30 plasti~nih kockica,

3) svesku za pisawe sa {irokim linijama,

4) kvalitetnu olovku za pisawe i drvene bojice.

Za odeqewe:

1) zidnu slovaricu – uporedo za }irilicu i latinicu sa

slikama u boji normalnih re~i za svako slovo (vidite prilog u

Uputstvu),

2) nekoliko {tampanih tekstova iz raznih izvora i jo{

vi{e tekstova za pisawe pisanim slovima za u~enike koji br`e

napreduju.

Prvih 6 strana u Uxbeniku su uvod u glavni sadr`aj

– u~ewe drugug pisma latinice.

Na prvoj strani Uxbenika ~etiri vesela rana stiha

R{umovi}a s ilustracijom treba samo da motivi{u decu da sa

rado{}u prihvate Uxbenik.

Tekst „Dva pisma“ na strani 4. u~enici treba da ~itaju bar

2–3 puta da bi ga shvatila, a u~iteq da im na ve}em broju

primera objasni zna~aj poznavawa latinice pored }irilice

{to je i poruka teksta.

Na strani 5. {tampana su ~etiri stiha Desanke Maksi-

movi} na oba pisma. U~iteq }e pomo}i deci da shvate da ti sti-

hovi kazuju da mi po{tujemo sve jezike i pisma svih naroda, da

po{tujemo sve qude.

Na strani 6. je ponu|ena zanimqiva pri~a u slikama „Sve`e

obojeno“. Deca pomo}u slika sastavqaju pri~u. Tako se ve`baju, u~e

pravilan i lep govor i pri~awe. Najzad shvate i poruku pri~e –

pored znawa }irilice treba u~iti i drugo pismo.

Posle ovog uvodnog dela po~iwe sistematsko u~ewe la-

tinice.

13

U^EWE [TAMPANIH SLOVA

LATINICE I ^ITAWA

Red slova je sastavqen po principu postupnosti pove}awa

te{ko}a u odnosu na sli~nosti i razlike u obliku slova i u od-

nosu na sposobnost dece za percipirawe i uo~avawe istovetno-

sti, razli~itosti i sli~nosti oblika slova.

Slova se u~e prema wihovoj funkciji po dva i tri u grupi,

s istovremenim percipirawem svakog pojedinog slova. Oblik

svakog slova se posebno percipira da bi se uo~ile razlike, isto-

vetnosti, mawe ili ve}e sli~nosti u obliku slova }irilice i

latinice, i sli~nosti u obliku pojedinih slova latinice. Po-

sebna pa`wa se obra}a na slova latinice koja imaju isti oblik

kao slova }irilice, ali nisu i simboli za iste glasove.

Slova su svrstana u jedanaest grupa. Za u~ewe svake grupe

slova predvi|ene su ~etiri strane Uxbenika.

Na prvoj strani su zadaci (informacija) za u~ewe slova

latinice pomo}u }irilice. Na drugoj strani su ta~ni odgovori,

tj. re{ewa zadataka s prve strane (povratna informacija). Na

tre}oj strani su zadaci za u~ewe slova u wihovoj funkciji, tj. za

~itawe i pisawe latinice (informacija). Na ~etvrtoj strani

su ta~ni odgovori, tj. re{ewa zadataka s tre}e strane (povratna

informacija).

Zna~i, za u~ewe jedne grupe slova u wihovoj funkciji pred-

vi|ene su ~etiri strane: dve strane zadataka (informacija) i

dve strane odgovora, tj. re{ewa zadataka (povratnih informa-

cija). Ukupno, za u~ewe jedanaest grupa slova, ~itawa i pisawa

latinice predvi|ene su 44 strane. Za uve`bavawe ~itawa i za

proveravawe nau~enog dat je prilog od nekoliko literarnih

tekstova, deci bliskih i interesantnih.

Za u~ewe novih nastavnih sadr`aja po ovom uxbeniku, u~e-

niku koji napreduje umerenim tempom potrebno je oko 20 ~asova.

Odnos izme|u brzine u~ewa najsporijeg i najbr`eg u~enika (iz-

uzimaju}i obdarene i najsposobnije) kre}e se u rasponu 1 : 2 i

1 : 3, a to zna~i 10 : 20 i 6,5 : 20 ~asova efektivnog rada.

Po{to se po ovom uxbeniku u~i individualnim oblikom

rada, za u~enike koji br`e napreduju potrebno je pripremiti do-

14

datni didakti~ki materijal za ve`bawe latinice. Za to su naj-

pogodniji kratki, interesantni tekstovi s pitawima ili bez

wih. Ako se tekstovi ~itaju sa slikovnica, iz {tampe ili iz

kwiga, onda zadatke za ~itawe u~iteq postavqa usmeno ili pi-

smeno na listi}ima ili tabli. Ako je tekst pripremqen na na-

stavnom listi}u, zadaci treba da budu ispisani uz tekst.

Po{to u~enik na strani 10 Uxbenika upoznaje Uputstvo za

u~ewe, prelazi se na stranu 11. ^ita se jedan po jedan zadatak i

daju odgovori. Prva dva odgovora se daju usmeno, a ostali pisme-

no. Kad se odgovori napi{u, okre}e se strana 12. i proverava

ta~nost jednog po jednog odgovora. Slede}eg ~asa re{avaju se

zadaci sa strane 13, a zatim proverava ta~nost re{ewa na stra-

ni 14.

Prilikom obja{wavawa uputstva za rad i pri obradi prve

grupe slova, u~iteq treba detaqno da objasni i poka`e kako se

koriste Uxbenik i ostali didakti~ki materijal, u zavisnosti

od toga {ta }e koristiti u svom odeqewu.

Zadaci u Uxbeniku, koji se odnose na u~ewe slova, re{ava-

ju se i pi{u u Uxbeniku, i obavezni su za sve u~enike. Zna~i,

{tampana slova latinice i wihov redni broj u abecedi i upore-

|ivawe s azbukom pi{u se u Uxbeniku, u za to predvi|enom pro-

storu.

Tekstove napisane {tampanim slovima latinicom u~enici

mogu da u~e na tri na~ina:

1) pisawem {tampanih tekstova u Uxbeniku,

2) sastavqawem re~i i re~enica na Slovarici,

3) pravqewem slova od tanke plasti~ne `ice, od pla-

stelina i drugog materijala.

Kojim }e na~inom rada koje odeqewe u~iti {tampana slo-

va latinice, zavisi od mogu}nosti i uslova rada u konkretnom

odeqewu i od kreativnosti nastavnika. U svakom slu~aju, pisa-

we tekstova {tampanim slovima ne treba mnogo koristiti.

Treba vi{e da se radi sa Slovaricom i da se u~i.

Posle obrade prve grupe slova na isti na~in se, radom sa

celim odeqewem, obradi i druga grupa slova (n, w, i) (strane

15,16).

15

Obradom druge grupe slova zavr{ava se prva faza procesa u~e-

wa latinice, i to frontalnim oblikom rada. U~enici su ve}

osposobqeni da mogu samostalno da u~e iz Uxbenika i da pre|u u

drugu fazu procesa u~ewa.

Samostalno u~ewe latinice

Od strane 39. Uxbenika mo`e se pre}i na drugu fazu u~ewa

{tampanih slova latinice – to je individualno, samostalno

u~ewe – svaki u~enik u~i i napreduje svojim tempom.

Posle nau~enih {tampanih slova u~enik ve`ba ~itawe la-

tinicom {aqivih tekstova (strane 41–47 u Uxbeniku).

Zatim u~enik prelazi u tre}u fazu u~ewa latinice – u~e-

we pisanih slova latinice.

U~ewe pisanih slova i pisawa latinicom

Po{to je u~enik osposobqen za samostalan rad s polupro-

gramiranim uxbenikom, nastavqa u~ewe dok ne nau~i i pisana

slova latinice. Svaki u~enik radi samostalno, svojim tempom

do kraja Uxbenika.

Za obradu slede}ih slova za ve}inu u~enika bi}e potrebno

oko 20 ~asova, bez zadavawa doma}ih zadataka. Zna~i, u~i se samo

u procesu nastave, svakog dana. Bi}e u~enika koji }e ove nastav-

ne sadr`aje savladati za mawi broj ~asova, a neki za vi{e ~aso-

va, ali }e uvek biti i u~enika kojima }e biti potrebno i vi{e

od 20 ~asova. Svaki u~enik za vreme ~asa radi samostalno, u~i

svojim tempom, nastavqa slede}eg ~asa, i sve tako dok ne pre|e

ceo Uxbenik.

Za vreme rada u~iteq neprekidno obilazi u~enike, prati

wihov rad i po potrebi im poma`e. Poma`e svakom u~eniku ko-

ji nai|e na te{ko}u, a najvi{e poma`e onima koji sporije na-

preduju. Pomo} ne treba da bude u davawu re{ewa, ve} u upu}ivawu

u~enika kako sam da re{i nastalu te{ko}u.

Za decu koja te`e u~e zbog disleksije i disgrafije u~iteq

treba da se obrati stru~wacima (defektologu, logopedu, {kol-

skom psihologu).

16

Treba nastojati da u~enici ne ~itaju povratnu informa-

ciju pre nego {to sami re{e zadatak, makar i pogre{no. Ako to

neki u~enik i u~ini, boqe je da i na taj na~in u~i samostalno,

nego da mu se sve pokazuje.

Svaki u~enik koji uspe{no zavr{i zadatak pre utro{enog

maksimalnog broja ~asova predvi|enog za celo odeqewe, treba da

dobije dodatni didakti~ki materijal koji smo ve} upoznali.

Zna~i, dodatni tekstovi sa zadacima su nameweni u~enicima

koji br`e napreduju.

Za u~enike koji sporije napreduju treba organizovati do-

punsku nastavu.

U~iteq vodi evidenciju o radu svakog u~enika, ubele`ava

vreme utro{eno za u~ewe i koji je uspeh postigao, do kog stepe-

na je savladao latinicu.

^itawe i pisawe latinicom treba svakodnevno da ve`ba-

mo s u~enicima sve dok novonau~eno pismo u potpunosti ne sa-

vladaju. Ve`bawa treba da se rade ne samo na ~asovima srpskog je-

zika, ve} i na ~asovima matematike i Sveta oko nas. Na ~asovi-

ma jezika treba ve`bati nastavom na dva i tri nivoa, tj. davawem

tekstova (reklame, nazivi i drugo) za ~itawe i ve`bati pisawe,

zna~i da zadaci budu prilago|eni mogu}nostima u~enika.

Matemati~ke zadatke treba pisati i latinicom.

U nastavi Sveta oko nas tekst treba zapisivati i latini-

com.

^itawe teksta sa TV ekrana treba ~esto koristiti, jer je to

mo}no sredstvo za opismewavawe.

Ovako raznovrsna ve`bawa latinice u odre|enim vremen-

skim razmacima (24–48 ~asova) veoma su efikasna, jer doprino-

se da se prva znawa latinice br`e u~vrste do stepena automati-

zacije.

Kada je ~itawe i pisawe latinicom savladano u potpuno-

sti, treba }irilicu i latinicu podjednako upotrebqavati.

Na kraju {kolske godine treba obaviti zavr{no testirawe

u~enika u poznavawu latinice i dobijene podatke uporediti sa

podacima po~etnog testirawa.

17

ISPITIVAWE SAVLADANOSTI LATINICE –

ZAVR[NO TESTIRAWE

Zadaci ovog ispitivawa su da proverimo ta~nost ~itawa i

razumevawa pro~itanog i da proverimo ta~nost pisawa.

Ta~nost ~itawa i razumevawa pro~itanog ispitujemo po-

mo}u tekstova.

Ta~nost ~itawa proveravamo glasnim ~itawem nepoznatih

tekstova. Svaki u~enik ~ita po jedan deo teksta i prema kvali-

tetu ~itawa utvr|ujemo da li ~ita:

– te~no,

– sa malim gre{kama,

– sa vi{e gre{aka ili

– ne ume da ~ita.

Ako `elimo da ispitamo i brzinu ~itawa, onda primewu-

jemo test jednominutnog ~itawa.

Za ispitivawe razumevawa pro~itanog odaberemo nepozna-

tu pri~u i uz pri~u pripremimo 4–6 pitawa. U~enici dobiju

zadatak da pri~u pro~itaju u sebi i da pismeno odgovore na pi-

tawa. Odgovore razvrstavamo kao:

– ta~an,

– delimi~no ta~an i

– neta~an.

Na osnovu ta~nosti odgovora zakqu~ujemo o stepenu razu-

mevawa pro~itanog.

Dobijene podatke treba uneti u tabelu. U tabeli, pored

imena u~enika, treba da imamo ~etiri rubrike za ~etiri katego-

rije ta~nosti ~itawa i tri rubrike za razumevawe pro~itanog.

18

PROVERAVAWE SAVLADANOSTI PISAWA

LATINICE KONTROLNIM DIKTATOM

Pripremimo jedan nepoznat tekst u kojem su primewena

sva slova latinice. Du`ina teksta treba da bude odmerena tako

da se tekst izdiktira za 8–10 minuta. Tekst se jedanput pro~ita

u celini. Zatim se tempom prirodnog govora diktira re~enica

po re~enica (bez ponavqawa).

U~iteq napisani diktat ispravi, sredi podatke i unese u

tabelu.

Tabela treba da ima, pored imena u~enika, i rubrike:

– broj ukupno napisanih re~i,

– broj pogre{no napisanih re~i,

– broj ta~no napisanih re~i.

Ako `elimo da ispitamo i brzinu pisawa, onda dajemo

kontrolni diktat za ograni~eno vreme.

Podatke dobijene na zavr{nom ispitivawu treba da upore-

dimo sa podacima na po~etnom ispitivawu, na osnovu ~ega mo-

`emo saznati koliko je svaki pojedini u~enik nau~io, za koje

vreme i kako je napredovao.

Dobijeni podaci nam slu`e za daqu metodiku rada sa ce-

lim odeqewem, sa grupama u~enika i sa pojedincima, i za orga-

nizaciju dodatne nastave.

19

SLOVARICA

U~ewe pomo}u Slovarice je dinami~no, atraktivno,

razvija spretnost analiti~ko-sinteti~kog mi{qewa i shvata

strukture jezika i govora. Od slova koja su ispisana na kockama

deca sastavqaju re~i i re~enice iz Uxbenika, po zadatku u~ite-

qa i po slobodnom izboru. Mogu se u~enici me|usobno

takmi~iti – ko }e ta~nije i br`e da sastavqa re~i i re~enice.

Koncepcija slovarice

Slovarica je sastavqena od 30 plasti~nih kocki koje su

sme{tene u plasti~nu kutiju, dimenzije 10,5 × 12,5 cm, visine

2,5 cm.

Na svakoj povr{i kocki je na{tampano po jedno slovo –

ukupno 180 slova – 30 velikih (azbuka ili abceda) i 150 malih

slova. Mala slova su odabrana prema frekvenciji glasova u go-

voru, {to je uslovilo razli~it broj zastupqenosti pojedinih

slova.

Na svakoj kocki su razli~ita slova. Slova su raspore|ena

da se od wih mogu sastavqati re~i i re~enice.

Na unutra{woj strani poklopca kutije od{tampano je

kratko uputstvo deci kako sve mogu da koriste Slovaricu.

Na dnu kutije se nalazi {tampana azbuka ili abeceda da je

deca nau~e igraju}i se „Slovo na slovo“.

Uputstvo za u~enike za rad sa Slovaricom, sme{teno je u

unutra{woj strani gorweg dela kutije Slovarice.

Slovarica

Na stranama kocaka nalazi se vi{e velikih i malih slova

azbuke. Velika slova su crvena. Mala slova su crna. Kad se

upotrebqava Slovarica, sve kocke iz kutije treba rasturiti po

stolu.

Prvo se mo`e igrati „Slovo na slovo“. Rasturi kocke po

stolu. Okreni sva crvena slova i slo`i ih preko odgovaraju}ih

slova koja su napisana na dnu kutije. Mo`e{ se takmi~iti sa

drugom ko }e slo`iti azbuku ta~nije i br`e.

20

Od slova koja poznaje{ ve`baj da sastavqa{ re~i. Smisli

neku re~, zatim re|aj kocke tako da tu re~ sastavi{ od slova na

kockama, na primer, ime „Ma{a“. Sad se mo`e{ igrati igru

zamene slova. Prvo slovo „M“ zameni slovom „S“ i dobi}e{ no-

vo ime „Sa{a“. Ako sada tre}e slovo „{“ zameni{ slovom „v“,

dobi}e{ ime „Sava“. Ako slovo „S“ zameni{ slovom „M“ i slo-

vo „v“ slovom „r“, dobi}e{ jo{ jedno novo ime „Mara“. Na

sli~an na~in mo`e{ sastavqati i druge re~i, na primer, Joka,

Koka, kola i sli~no.

Ve} sastavqenim re~ima mo`e{ dodavati slova da bi do-

bio re~ – na primer, „peta“ – „petao“, „rep“ – „repa“ itd.

Mo`e{ re~ima da oduzima{ slova i da dobije{ novu re~,

na primer, „mi{“ – „i{“, „{ala“ – „{al“ itd. Pro~itaj i obja-

sni {ta zna~i svaka re~ koju sastavi{.

Mo`e{ i na drugi na~in da sastavqa{ re~i: uzmi u ruku

nekoliko kocaka i rasturi ih po stolu. Pro~itaj slova i

poku{aj da od wih sastavi{ neku re~.

Mo`e{ i da se takmi~i{ sa drugom da bi video ko }e to da

uradi br`e i ta~nije. Neka svako uzme po nekoliko kocaka i ne-

ka ih rasturi po stolu. Zatim poku{ajte da sastavite re~ „Toma“

od slova, koje ste dobili. Ako niste dobili sva potrebna slova,

potra`ite ih me|u preostalim kockama.

Ko prvi sastavi re~, taj je pobednik.

Kad nau~i{ vi{e slova, mo`e{ sastavqati re~enice.

Smisli re~enicu i sastavi je od kocaka sa slovima. Pazi,

re~enica uvek po~iwe velikim slovom. Svaku re~enicu koju sa-

stavi{ pro~itaj.

I pri sastavqawu re~enice mo`e{ da se takmi~i{ sa dru-

govima. Smislite, na primer, re~enicu, istovremeno po~nite da

sastavqate i ko je prvi sastavi, taj je pobednik.

Uvek kad zavr{i{ rad sa Slovaricom, kocke slo`i u kuti-

ju tako da ti velika slova budu gore, i to istim redom kako su

napisana na dnu kutije.

Kad svi u~enici u tvom razredu nau~e sva slova, mo`ete se

takmi~iti.

– Ko }e ta~nije i br`e sastaviti zadatu re~?

– Ko }e ta~nije i br`e sastaviti zadatu re~enicu?

– Ko }e ta~nije i br`e slo`iti azbuku?

Sastavqaj {to ~e{}e re~i i re~enice od slova na kockama,

to }e ti pomo}i da lak{e i br`e nau~i{ da ~ita{ i pi{e{.

21

DESANKA STOJI]-JAWU[EVI]

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE UZ

POLUPROGRAMIRANI UXBENIK

U^IM LATINICU

za drugi razred osnovne {kole

Prvo izdawe, 2004. godina

Izdava~

Zavod za uxbenike i nastavna sredstva

Beograd, Obili}ev venac 5

www.zavod.co.yu

Lektor

MIROSLAVA RU@I]-ZE^EVI]

Grafi~ki urednik

DRAGAN TADIROVI]

Korektor

ZORICA GRUJI^I]

Obim: 11

/4 {tamparskih tabaka

Format: 17 × 24 cmTira`: 3000 primeraka

Rukopis predat u {tampu marta 2004. godine.

[tampawe zavr{eno aprila 2004. godine.

[tampa: „Kultura“, Ba~ki Petrovac