Ispitivanje etapa saznajnog razvoja

Ispitivanje etapa saznajnog razvoja

Pojam razvoja

Razvoj se u najirem smislu rei shvata kao promena u karakteristikama organizma i ponaanja - i vrste (filogeneza) i pojedinca (ontogeneza) Razvoj je ona vrsta promena za koje je karakteristino: da su znaajno povezane sa protokom vremena; uzrast ne uzrokuje promene ve je procesima sazrevanja i psihikim procesima potrebno vreme da se pojave;

da su kvantitativne prirode (vee uestalosti i intenziteta) i kvalitativne prirode (bolje strukture i organizacije);

manifestuju se u vidu napredovanja, progresivnih promena: vee sloenosti i efikasnosti; i regresivnih promena: u smeru manje sloenosti i efikasnosti (nazadovanje je patogeneza);

da je viesmeran, to znai da razvoj nije ogranien na poveanje ili smanjenje svojstava, sposobnosti, naprotiv u svim periodima dolazi kako do poveanja tako i smanjenja specifinih ponaanja;

da je multivarijantan - psihiki razvoj se odvija u razliitim podrujima (telesnom, kognitivnom, emocionalnom, socijalnom, linosnom) koja su meusobno povezana;

da vodi sve veoj diferencijaciji i sve fleksibilnijoj integraciji sistema;

da na ovaj nain vodi izgradnji sve celovitije povezanih struktura koje funkcioniu u skladu sa svojim specifinim zakonitostima;

da ovi procesi razvoja vode izgradnji sve bolje ravnotee i efikasnosti funkcionisanja;

ovekovo ponaanje je prilagodljivo u svim ivotnim dobima kako na promene kod sebe tako i na promene u okolini.

Razvojna psihologija treba da odgovori na pitanja KOJE i KADA se javljaju psihike pojave i ponaanja; KAKO se odvija proces razvoja i ZATO se na odreenom uzrastu pojavljuju ti psihiki fenomeni i ponaanja. Najee istraivani problemi razvoja koji trae nauno tumaenje razvojne psihologije, jer su znaajni kako za objanjenje razvoja tako i za vaspitno-obrazovnu praksu, su:

- odreivanje pojma zrelosti,

- inioci koji utiu na psihiki razvoj,

- zakonitosti psihikog razvoja,

- kritini periodi razvoja,

- razvojne krize,

- razvojni konteksti.

Problem ispitivanja-uvodni deo (prema Pijaeu)

-Pijaeova teorija kognitivnog razvoja

Osnovne konstante u Pijaeovom uenju su princip razvojnosti i stadijalnosti kognitivnog razvoja. Pijae razvoj tumai kao uspostavljanje ravnotee kroz neprekidno odvijanje dvaju procesa: asimilacije i akomodacije. Pijae nije shvatio razvoj ni kao nativista ni kao empirista, ve kao interakciju organizma i sredine, gde posredstvom aktivnosti organizam asimilira sredinu i informacije primenjujui svoje strukture, a pri akomodaciji menja sheme/strukture u skladu sa osobenostima sredine, ime se postie adaptacija. Pijae na razvoj gleda kao na autoformativan proces, samoregulaciju, a to znai na oveka kao aktivnog, delotvornog inioca u interakciji. U situaciji kada sheme nisu u stanju da prime novu informaciju subjekt je izbaen iz ravnotee, njegove sheme/strukture se akomodiraju novoj situaciji i ravnotea se ponovo uspostavlja. Ovaj proces ponovnog uspostavljanja ravnotee Pijae oznaava kao uravnoteavanje (ekvilibracija). To je dinamika funkcija, koja je stalno povezana sa dejim iskustvom sa okolinom. Psihiki razvoj se sastoji u kretanju ka sve "pokretljivijoj" ravnotei. Pri tome su psihike funkcije preduslovi (one su pokretai, sredstvo) ali i produkti (krajnji cilj) odreenih aktivnosti. Unutranje psihike strukture se stvaraju iz spoljanjih procesom interiorizacije. Prema Langerovoj (1981) interpretaciji Pijaeovog uenja "ovek se razvija u ono to e sopstvenim postupcima stvoriti od sebe". Pijae naglaava (1953) da je kognitivni razvoj u sutini razvoj fundamentalnih procesa a ne jednostavno dolaenje do nekih specifinih saznanja ili informacija. Pijae objanjava kognitivni razvoj pomou konstantnih, invarijantnih funkcija: organizacije, adaptacije i ekvilibracije, i promenljivih saznajnih struktura koje se menjaju kako se organizam razvija. Upravo po promenljivim saznajnim strukturama se razlikuje misao deteta od misli odrasle osobe. Pojedinac u toku razvoja reorganizuje postojee i integrie nova saznanja u celovitije i povezanije misaone strukture i time ih ini osmiljenijim, time to razdvaja bitnije informacije od manje znaajnih. Osnovni misaoni procesi su ve prisutni u prvim danima detetovog ivota Na relativno esta pitanja o ulozi naslea ili vaspitanja u razvoju miljenja, koja su postavljali Pijaeu on odgovara (Anastasi, 1958) tzv. "formulom" za razvoj: razvoj = telesna maturacija + iskustva sa fizikom okolinom + socijalna iskustva + uravnoteavanje (ekvilibracija). Na ovaj nain Pijae daje objanjenje mehanizama koji generiu razvojne promene. Ovu svoju polaznu osnovu o odnosu uenja i razvoja Pijae je zastupao i na meunarodnom kongresu psihologa u Moskvi 1966. godine, o emu e kasnije biti vie govora. Redosled stadijuma je konstantan i sekvencionalan; svaki stadijum je neophodan za sledei. Strukture se uklapaju jedna u drugu. Stadijume obeleavaju celovite strukture koje postaju nune, ali to nisu bile na poetku. Na primer: konkretne strukture postaju nune kada su potpune strukture identiteta; formalne strukture postaju nune kada su konkretne strukture potpune. Dakle, Pijaeovi postulati su: (1) adaptacija organizma - autoregulacijom koja karakterie "epigenetski sistem"; (2) adaptacija inteligencije u toku obrazovanja njenih struktura - zavisno od progresivnih unutranjih koordinacija i steenog iskustva; (3) obrazovanje kognitivnih struktura neprekidnom interakcijom subjekta i objekta. Langer (1981) daje preglede interakcija varijabli koje utiu na razvoj kroz prikaze transverzalnog (slika 12) i longitudinalnog praenja razvoja (slika 13). Stadijum konkretnih operacija (7/8 - 11 g) U ovom stadijumu javljaju se celovite strukture grupisanja (serijacija, klasifikacija, korespondencija) koje omoguavaju kvantifikovanje, reverzibilno miljenje i nastajanje pojmova konzervacije. Intuicije (interiorizovani opaaji) se preobraavaju u operacije im obrazuju celovite sisteme koji su kompozabilni i reverzibilni. Reverzibilnost konkretnih operacija znai da se one mogu odvijati u dva smera, tj. da mogu biti invertovane, obrnute. Npr. logiko ili matematiko spajanje (sabiranje) moe da se preokrene u razdvajanje (oduzimanje). Dete koje konkretno operacionalno reava problem jo uvek je usredsreeno na manipulisanje stvarima, bez obzira to ih zamilja. Konkretne operacije su interiorizovane akcije koje su postale reverzibilne i one su meusobno usklaene jer obrazuju sistem za koji u celini vae ista pravila. To je preduslov da nastanu logike operacije kojima se formiraju pojmovi konzervacije (pomeranja, dcalage) materije oko 7-8 godine, teine oko 9-10 godine i zapremine oko 11-12 godine), klase objekata i odnosi meu njima. Konzervacija je razumevanje da se kvantitativna svojstva predmeta (broj, koliina, teina, zapremina itd.) ne menjaju uprkos promenama u njegovom spoljanjem izgledu. Prema Pijaeu pojmovi konzervacije predstavljaju podvrgavanje percepcije razumu, odnosno shvatanje razlike izmeu onoga kako pojave izgledaju i onoga to stvarno jesu Na stadijumu konkretnih operacija u ogledu presipanja tenosti (slika 40) dete od 7-8 godina rei e "isto je soka", "samo smo ga presipali", "nita nismo dodali ni oduzeli (prosti ili zbirni identitet); "moemo vratiti kao to je bilo ranije" (reverzibilnost inverzijom); "aa je via ali i ua, pa je to onda isto" (kompenzacija ili reverzibilnost reciprociteta odnosa). Dete na preoperacionom stadijumu smatra da predmeti vie nisu jednaki po kvantitativnoj osobini, jer njegovim rezonovanjem dominira percepcija i jer se usredsreuje na samo jednu dimenziju predmeta (tipini odgovori: ovde ima vie plastelina jer je deblje, ovde ima manje vode jer je nie). Dete na stadijumu konkretnih operacija poseduje pojam konzervacije, odnosno shvata da kvantitativna svojstva predmeta ostaju ista uprkos promenama u njihovom spoljanjem izgledu.Konkretne operacije ine prelaz izmeu akcija i optijih logikih struktura (formalnih operacija) koje sadre kombinatoriku i strukturu "grupe" koja povezuje dva mogua oblika reverzibilnosti. Nalazi pokazuju da se i konkretne operacije mogu koordinirati u celovite strukture koje Pijae naziva "grupisanja" jer stvaraju postepena povezivanja i sadre kompozicije direktnih operacija. Vrste konkretnih operacija: serijacija, klasifikacija, matrice klasa, matrice relacija, formiranje pojma broja i aritmetikih operacija, operacije koje se odnose na vreme, prostor i sluaj (tzv. infralogike operacije).

Saznajni razvoj

Saznajni(kognitivni)razvoj odnosi se na mentalne procese pomou kojih dete pokuava razumeti i sebi prilagoditi svet koji ga okruuje.Deca su u poetku svesna samo onoga to vide(to im je u vidokrugu)a kasnije postaju svesna da postoje predmeti I ljudi I kad nisu u njihovom vidokrugu.Tokom detetovih aktivnosti,ono opaa promene koje je proivelo,opaa odnose medju predmetima(njihove slinosti i razlike).Dete upiaja ta opaanja I prilagodjava se novosteenom iskustvu.Imamo 3 faze saznajnog razvoja(prema Pijaeu)1.Predoperaciona faza-dete tvrdi da postoji nejednakost I daje obrazloenje o nejednakosti2.Prelazna faza-period deteta od predoperacione do operacione faze3.Operaciona faza-dete tvrdi jednakost I obrazlae je operacionalno ili logiki

ISPITIVANJE

1.ISPITIVANJE STUPNJA SAZNAJNOG RAZVOJAIspitanik: K.R. 9 godina i 5 meseci Materijl: 7 aa

*Sipam istu koliinu vode u au A1 i au A2,pitam ispitanika-da li u ove dve ae ima isto vode?Ispitanik: ima

*Vodu iz ae A2,pred ispitanikom,presipam u au B i pitam ispitanika-da li u ovoj (pokazujem na au A1) i u ovoj ai (pokazujem na au B) ima isto vode?Ispitanik: ima-zato tako misli?Ispitanik: zato to je u ove prve dve bilo isto pa ima i u ovoj novoj kao i u toj prvoj

*Vodu iz ae B vraam nazad u au A2,zatim je iz ae A2 presipam u au C i pitam ispitanika-da li u ovoj (pokazujem na au A1) i u ovoj ai (pokazujem na au C) ima isto vode?Ispitanik: ima-zato tako misli?Ispitanik:pa isto kao i malopre,samo si presula u drugu au

*Vodu iz ae C vraam nazad u au A2,zatim je iz ae A2 presipam u ae D1,D2 i D3 i pitam ispitanika-da li u ovoj (pokazujem na au A1) i u ovim aama (pokazujem na ae D1,D2 i D3) ima isto vode?

Ispitanik: pa ima-zato tako misli?Ispitanik:pa naravno da ima kad stalno presipa jednu istu koliinu vode iz jedne ae u drugu

2.KONVERZACIJA KOLIINE MATERIJALAMaterijal:2 tangle plastelina zelene boje

*pravim dve potpuno isle loptice(A1 i A2)i pitam ispitanika-kojeg je ovo oblika,da li je iste veliine i boje?Ispitanik: to su loptice,iste boje i iste veliine

*Od loptice A2 pravim zmiju(B)i pitam ispitanika-da li u ova dva oblika (pokazujem na lopticu A1 i na zmiju B) ima isto,vie ili manje plastelina?Ispitanik: pa isto.-zato tako misli? Ispitanik: pa samo si izduila onu lopticu od malopre,nisi uzimala jos plastelina.

*Od zmije(B) ponovo pravim lopticu (A2) zatim od tu lopticu delim na tri dela i pravim tri male loptice (C1,C2 i C3) i pitam ispitanika-da li u ovoj loptice(pokazujem na lopticu A1) i ove tri male loptice(pokazujem na loptice C1,C2 i C3) ima isto,vie ili manje plastelina?Ispitanik: pa takodje kao malopre,ima.-zato tako misli? Ispitanik: pa opet si od one jedne loptice,koja je bila ista kao i ova prva,napravila 3 manje,pa naravno da imaju isto plastelina kad nisi nista dodala ni uzela.

3.KORESPODENCIJA 1:1Materijal: 10 aa i 15 cvetia

*poredjam ae u kolonu i pitam ispitanika-koliko ovde ima aa?Ispitanik: ima 10

*pored aa stavljam 15 cvetia i kaem ispitaniku-sa ove gomile cvetia uzmi onoliko cvetia koliko ima aa,znai za svaku au po jedan cveti,i stavi ih u ae.Ispitanik: uzima 10 cvetia i stavja u svaku au po jedan

*onih 5 cvetia,to ispitanik nije uzeo sklanjam sastrane,vadim cvetie iz aa,skupljam ih u buket i pitam ispitanika-da li ovde(pokazujem na buket u svojoj ruci)ima isto cvetia kao i aa-Ispitanik:ma jok i nema-zato tako misli?Ispitanik: pa naravno da ima ako si mi malopre rekla da ti izdvojhim cvetia koliko ima aa,i lepo sam ti izdvojila,o Boe.

ZAKLJUAKDete je saradjivalo i odgovorilo na sva pitanja koja sam postavila,tako da sam nakon istraivanja dola do zakljuka da se dete nalazi u operacionoj fazi tj da tvrdi jednakost i obrazlae je logiki.Svi odgovori su bili pozitivni to znai da uvia odnose meu predmetima kao i koliinom.