M IH O D E B E L JU H

RUKOPISI I OSTALA POVIJESNA GRAĐA U NAUČNOJ BIBLIOTECI U PULI

(V DIO)

(Vidi sv. X X V jesnika H istorijskih arhiva u Rijeci i Pazinu, str. 167—230)

K U TIJA X II (nastavak)

U ovom d ije lu p rep isk e nailazim o i n a t r i svećenika, su rad n ik a , k o je je K an d le r cijen io . To su K an fan arac B asilisco, Sponza i C avalli iz T rsta . Lucia- n iju , k o ji se slobodno k re ta o u ovim a u s tr ijsk im k ra jev im a, davao je b ro jn e u p u te p re d n jegov od lazak u p red io k o ji se p ro teže od P lom ina p rek o S iso la do L ovrana. K ao d o b a r poznavalac p o k o jnog R o sse ttija , o su đ u je B encovu b io g ra fiju o to j ličnosti. K an d le r od lučno iz jav lju je da je R o sse tti b io a ri­s to k ra t i »austriacone« , te da se užasavao i p r i sam oj pom isli n a p o jam d em o k rac ije .

K an d le ra je , p r i k ra ju života, pogodila d je lom ična p ara liza . I p o red te opake bo lesti, n a s ta v lja sa svo jim rad o m kao da se n iš ta n ije dogodilo, te p o ru č u je L u c ian iju i A m orosu, k o ji su išli u ob ilazak L ovrana, V oloskog i d ru g ih m je s ta , svoje sav je te . To is to čini, poznavajući od lično te kra jeve , p rek o n jih , i za svog su ra d n ik a lovranskog svećenika te za C lesiusa. Z anim ­ljivo je d a se K an d le r god inam a zan im ao i za h id ro log iju . Posebno je trag ao za m n o g o b ro jn im is ta rsk im izvorim a vode s ove i s one s tra n e Učke, p a je poznavao p o d jed n ak o i n a jzab ačen ije p re d je le ovog po lu o to k a te veća sre ­d iš ta p o p u t L ovrana, K lane, P o sto jn e i d rug ih . L ucian ija je redovno izv ješta ­vao o svakodnevnom životu i dog ađ a jim a u g rad u T rs tu , o d u ličn ih razb o j­s tav a i n a s ilja do razn ih novosti p o litičke narav i. K an d le r je dugo v rem en a po ticao in ic ija tiv u za »prečišćavanje« im en a sela, k a š te la i p red je la , p a je p o k u šao an im ira ti u to m p rav cu i k a ta s ta rsk u ad m in is trac iju . B io je sv jes tan tež ine takvog p o stu p k a , j e r su se u n a ro d u davno u v rijež ili po jm ov i kao

I

281

http://library.foi.hr

što su » k a tasta r, p arce le , š teu re , B erdo , H rib , Patocco«. O tu d a i n jegova p re o k u p a c ija b ro jn im to p o n im im a u slovenskom i h rv a tsk o m d ije lu Is tre , a i d ru g ih reg ija , za k o je se o n zalagao da p o p rim e ta lija n sk i o b lik s obzi­ro m n a n jihovo davno o b iljež je iz r im sk o g doba.

K andlerove postav k e i tu m a č e n ja nailaz ili su n a b ro jn e o tp o re , p a je tak o i n jegov p o k u ša j d a d o tje ra svoje p isan je s jez ične s tra n e p rah v aćen s iro n ijo m , uz p o d sm ijeh i naziv »italianissim o«. U svo jim p ism im a rad o govori o po litičk im zb iv an jim a u sab o rim a , u T rs tu , te o žestok im p re ­p irk a m a izm eđu slovensk ih i ta lija n sk ih poslan ika . G odinam a je održavao službene veze s P o rečk im saborom , a i p riv a tn e s A m orosom , P o lesin ijem , de F ran cesch ijem i d ru g im ličnostim a. Za ra d te in s titu c ije na lazio je često v rlo pohvalne riječ i, što n ije b io slučaj i s d ru g im sro d n im društveno-poli- tičk im ustan o v am a. K an d le r n ije odobravao p o litičke razm irice , do k o jih je dolazio često , j e r je sm a trao da b i bilo k o risn ije p o m iriti se i ra d iti kon ­k re tn o zbog v ječno p r isu tn e o p asn o sti »s vrha«. N jegova o so b ita zasluga je svakako i to š to je p o k ren u o p ita n je u s ta n o v lje n ja m u ze ja la p id a rija , p a je u tom e i postigao o d ređ en i poče tn i u sp je h u a n im ira n ju služben ih lica iz Porečkog sab o ra i p o jed in ih is ta rsk ih po d ešta ta .

O sobito je zan im ljivo njegovo ra su đ iv an je o V lačiću i n jegovu d je lu , k o je je , kao i p rilik o m n jegov ih d o n o šen ja o c jen a o d ru g im velik im lično­s tim a iz p ro š lo s ti, d o s ta sm jelo . O V erg eriju je izrekao n a jteže r ije č i osude, tv rd eć i da n ije b io n i k rišćan in i teolog, već o dbačen i i l ju t i t i am b asad o r. N jegov život i d je lo p roučavao je K an d le r u svojo j o sam n aesto j godin i života, a li je od toga o d u stao s g n u šan jem k ad a je na išao n a č in jen icu d a je Verge- r i je h tio p ro g la s iti sebe S lavenom u n a m je r i da se dom ogne b isk u p sk e čas ti u T rs tu ili u M odrušu . P rem a K and lerovu sudu , tak v ih slobo d n ih m islilaca im a u T rs tu s to tin ja k , k o ji su zapravo » tag lia to ri di carne« i p lja č k a š i b a ­naka , p a se s tak v o m sv je tin o m ne m ože doći do slobode i civilizacije. K an d le r je p o m n o p ra tio sva p o litičk a i d ru š tv e n a zb ivan ja , p a se n a ro č ito zan im ao za d ržan je p o jed in ih u g ledn ih ličnosti, kao š to je b io D obrila , te je p r i to m e podvrgao iro n iji n jegove s ljed b en ik e , kao i d em o k ra te iz R ov in ja i P oreča, nag lasivši da u tim m je s tim a n ije n ik a d a p o s to ja lo p lem stvo . P od­jed n ak o je »presudio« i M uciju iz K opra , is tak av ši da je p o tjecao iz Padove i da se ra n ije zvao Nuz, k o ji je sebe p rog lasio p o to m k o m M ucija Scaevole. U svojoj p rep isc i d o tak ao je i p ita n je b ro jn ih za tv o ren ik a u T rs tu , p isao o anon im no j p r i je tn j i upućen o j n jegovoj ličnosti, o svom s ta ja liš tu p re m a »dottorazzim a«, o trad ic io n a ln o m slobodnom n ač in u m iš lje n ja i k re ta n ja razn ih n ac io n a ln o sti u T rs tu , o g rađ i k o ju je dostav io za I s ta r s k u b ib lio ­g ra fiju , o tisu ću p rik u p lje n ih č lan ak a za »D odatak«, o ra d u na p ro u čav an ju rim sk e h is to r ije T ren ta .

K an d le r ne k r ije svo ju d u b o k u a n tip a tiju p re m a c rk v en im ličnostim a , p a izrič ito traž i od L u cian ija da m u ne govori n i o V erg eriju , n i o R im u, ni o K oncilu . S tekao je životno isk ustvo u pog ledu svećen ika razn ih re lig ija , p a ga to sve dovodi do nedvo jbenog zak lju čk a da su on i » tu tto u n m estiere« .

O ra d u n a o tk r iv a n ju sad rža ja ep ig rafa , poučen je d n im ra n ijim negativ ­n im iskustvom , o b ra ć a se b ro jn im s tru č n ja c im a ra d i n a jb o lje g r je še n ja , ali o svakom d a je i svo ja m oguća o b ja šn je n ja kao i o n a js ta r ij im događajim a.

K an d le r o c je n ju je negativno V alussijev ra d o Ja d ra n u , u k azu ju ć i n a osnovne p ro p u š te n e e lem ente, o k o jim a a u to r n ije vodio raču n a . U svojim

282

http://library.foi.hr

d a ljim p o ru k a m a L ucian iju spo m in je n e red e u K opru , ra sp u š ta n je p a r la ­m e n ta i sab o ra , te k riv a tu m a č e n ja n ek ih p ro b lem a i d o g ađ a ja u p o jed in im nov inam a. N e k r ije i b o jazan za svo ju o so b n u sig u rn o st, j e r su u p o s ljed n je v rijem e n o v in a ri izv rgnu ti fizičkom nasilju . P red m et n jegova p ro u čav an ja b ili su i is ta rsk i m elosi, a li se n ije usuđ ivao o b jav iti i svoj ra d o tom e zbog negativne k ritik e ; za to traž i L ucian ijevu su ra d n ju u u sp o ređ iv an ju lab in ­skog, creskog , b ak a rsk o g i d ru g ih n a ro d n ih m elosa, ne b i li ovakvom sin te ­zom m ogao »dobiti« s ta r i lib u rn ijsk i m elos.

K an d le r ne k r ije svo ju l ju tn ju u o dnosu na »progresivni T rst« , na zab ran e k o je m u on em o g u ću ju d a lje ob jav ljiv an je nap isa , n a p o jed ince ko ji k o ris te n jegovu g rađ u pa je š ta m p a ju kao svoju, ne spo m in ju ć i ni n jihovo im e. D ruštva , odgovorna lica iz re d a k c ija časopisa , B u ttazzon i, M arsich , R ighetti i m noge p o zn a te ličnosti ig n o rira li su u p o tp u n o sti K and lera , pa je on bio p ris ilje n da, p rek o L ucian ija i u v idu p isam a, o b jav lju je svoje b ro jn e napise. Jed n ak o su p o stu p ili i u red ak c iji v idenskog časop isa »C onservatore« ne p r i­h v a tiv ši n jegove radove za tisak .

U n o v em b ru 1870. god. dao je o stavku n a službu u n a m je r i da se defi­n itivno povuče u k ru g o b ite lji, odnosno, kako sam kaže, da se p rip re m i za b u d u ć i život — sto l i k revet.

P risv a ja n je a n tič k ih i d ru g ih v rijed n ih p re d m e ta b ilo je p r isu tn o svugdje u sv ije tu od davn ina , p a tak o i u ovim n ašim k ra jev im a, o sob ito u p ro šlo m s to ljeću k ad a je in te re s za is traž iv an jem s ta r in a b io u p u n o m jek u . K an d ler je u svojo j u lozi p asio n iran o g ko n zerv a to ra n a s to jao da o s ta n u n a svom m je s tu ili da b u d u p o h ra n je n i u T rs tu . S toga se n ije u stru čav ao d a u svom p ism u im en u je p ro f. Conzea, p ro f. M ichaelisa, H elzengera p a i svoga in tim ­nog p r i ja te l ja L ucian ija , k o ji su, p rilik o m o b ilaska p o jed in ih lo k a lite ta ovog p o lu o to k a , od n ije li neke p red m e te te su ih p red a li razn im ev ro p sk im m u ­zejim a.

Te i d ru g e p reo k u p ac ije zao kup lja le su već tešk o bolesnog K and lera , č iji će se život u g asiti svega neko liko tje d a n a poslije p o s ljed n je p o ru k e L ucian iju , je d n o m od n a jp o u zd an ijih i n a jv je rn ijih n jegovih p r ija te lja .

II

B ro j 97P. K an d le r — T. L uciani

Labin , 26. i T rs t, 29. ju n a 1869.

K an d le r ja v lja L uc ian iju da je p rim io v ije s ti o svećeniku B asiliscu iz B ad ern e k o ji je p re tra ž io L im ski k ra j, a v je ru je da je on to lako obavio s obz irom n a to da je ro d o m iz K an fan ara . Tom je svećeniku u p u tio i po ­d a tk e o jed n o j kam enoj p loči k o ju je M atteo R ism ondo p ro d ao nekom m o rn a rič k o m o fic iru za če tiri fo rin ta . K an d le r se suglasio s B asiliscom u njegovoj p re tp o s ta v c i da se n ek ad a Lim pro tezao sve do D vigrada. Posebno ra č u n a i n a pom oć k o ju b i m u m ogao p ru ž iti svećenik iz L uben ica za k rčke s tvari. A m oroso se nalazi jo š u v ijek u T rs tu kao član k om isije k o ja ra s ­p ra v lja o vodam a.

N a k ra ju p ism a nalazi se i A m orosova p o ru k a o n jegovu sk o ra šn jem o d la sk u u Labin.

283

http://library.foi.hr

L abin , 8. i T rs t, 11. ju la 1869.

K an d le r p iše o dv jem a k aš te lim a n a S isolu, zapravo o G racim a, kako ih i on sam naziva, od k o jih se je d a n nalazi izm eđu S iso la i P lom ina, a d ru g i izm eđu S iso la i L ovrana. T om e d o d a je i n iz svo jih tu m ačen ja , odnosno p o d a tak a . Z atim govori o s ta ro j cesti k o ja je vodila o d P lom ina do S isola, i o d rugoj k o ja je p ro laz ila isp o d P red o la u sm je ru M ošćenica. Covaz i de F rancesch i su p isa li o ta m o šn jim lo k a lite tim a , p a b i se L ucian i m o rao kon­z u ltira ti s n jim a . O P red o lu će m u d a ti p o ja šn je n ja Govaz, a d ru g i G radac b i treb ao sàm is traž iti. K an d le ra »muči« izraz B erg u t (sic!) i d ru g a im ena iz onoga k ra ja , j e r ne zna nać i n ek a že ljena tu m a č e n ja u jez ičnom sm islu . P o red b ro jn ih d ru g ih tu m a č e n ja k o ja se odnose n a is traž iv an ja tih m je s ta što će ih u sk o ro L ucian i p o s je titi, K an d le r spom in je , p o re d B asilisca , kao m oguće d o b re su rad n ik e jo š i svećenike S ponzu, te C avallija iz T rs ta , nek i S av je t k o ji n ije usvo jio p ro g ram , »bitke« sa S lovencim a, S cam p icch ija ko ji je sp rem an da o tp u tu je n a o to k e ra d i is traž iv an ja . N a k ra ju p iše o B asiliscu k o ji m u je u p u tio važne novosti o M etilianum u kod Sv. M ihovila n a d Lim om .

B ro j 99P. K. — T. L.

Labin , 15. i T rs t, 19. ju la 1869.

K an d le r d a je o c jen u o n ek o m m ozaiku , sp o m in je n ek u veliku baziliku (v je ro ja tn o k rčk u ), o k o jo j o ček u je p o d ro b n ija o b av ješ ten ja . S m a tra da je K rk m ogao b iti p o d ređ en S isku p r ije V I sto ljeća . N apose p iše o s ta rim pu to v im a, odnosno cestam a k o je su vodile iz I s t r e p re k a S iso la p rem a K varneru . Z atim govori o vo jno j k a r t i T rs ta i Pule, u sp o re đ u ju ć i je sa svo jom iz 1819, k o ja je o s ta la u »arhivu«, p a žali velik i t r u d k o ji je u ta j posao uložio. P o red o s ta lih p o ru k a , K an d le r nag lašava d a je B encova b io ­g ra fija o R o sse ttiju p ro m ašen a s tv a r, j e r ga on n ije poznavao te ga je p ro ­glasio ciza lp insk im dem o k ra to m , dok je on b io a r is to k ra t i a u s tro fil (austri- acone). R o sse tti se od p o jm a d e m o k ra t silno ograđ ivao , i to » to ta an im a, to to corpore« .

K an d le r d a je v rlo p ohva lnu o c jen u o B u ttazzon ijevo j m o n o g ra fiji o rim sk im v lad a rim a u V eneciji i I s tr i , k o ja je n ap isan a s o so b ito m e ru d i­cijom . Moli L ucian ija da povede A m orosa, ko ji bo rav i u L abinu , u R aški k an a l i do suhog kan a la izm eđu Jeze ra i P lom ina, ko ji b i treb a lo ponovno o tv o riti, j e r tam o sigu rno p o s to ji podzem ni to k vode.

I n a k ra ju , sp o m in je svo ju p a ra liz iran u d esn u nogu i sp u š te n u polovicu u s ta , nag lasivši »kada b i se b a rem tak o snizio suh i p lo m in sk i kanal«.

B ro j 100P. K. — T. L.

L abin , ju la i T rs t, 23. ju la 1869.

P rem a K and lerovu sudu , k ap ite l p o tječe iz V I sto ljeća , iz d oba k ad a je o snovana K rčk a b isk u p ija .

B ro j 98P. K. — T. L.

284

http://library.foi.hr

Želio b i im a ti dop u n sk e p o d a tk e o bazilici i fo to g ra fiju kapele sv. Kvi- r in a i, b a rem , jed n o g kap ite la . V eseli ga što je a se so r A m oroso, v je ro ja tn o p rv i p u t, u o b ila sk u L ab ina i Voloskog. M oli L ucian ija d a sv ra te kod lo v ran ­skog svećen ika i d a m u p re n e su n jegovu p o ru k u , d a izv ijeste C lesiusa o n ek im izvorim a vode k o ji te k u podzem no iz P o ljan a te se bogato iz lijevaju u P re luku .

U jedno m oli L u c ian ija da o b av ijeste C lesiusa da T om asin i Form iggini n isu u sp je li d e š ifr ira ti h e b re jsk i ep ig raf s m edalje .

B ro j 101P. K. — T. L.

L abin , 27. ju la i T rs t, 30. ju la 1869.

Is tra ž iv a n ja n a te re n u zah tijev a ju te m e ljito s t i fiz ičku k o n d ic iju , a Kand- le ru n e d o s ta je snage. V eseli ga što se A m oroso d o b ro d ržao u b o jn im nevo­ljam a. O d n jeg a je p rim io H ekov ra d o p u ljsk o j m a la riji. K an d le r n a ja v lju je M arlatovo (i d ru g ih Is tra n a ) p u to v an je u Poreč, V rsar, Rovinj i Pulu , ali su m n ja u u sp je h tog n jih o v a p o th v a ta zbog n e d o s ta tk a dob rog vodiča. V je­ru je da će ih , ipak , v o d iti k an o n ik Q u aran to tto . S pom in je geografske k a r te o I s t r i za k u p n ju , v rijed n e p isan e radove o Puli, m o n o g rafije i n jem ačk i vodič. D o b rim d ije lom zasluge za te radove p r ip a d a ju carsk o j m o rnaric i. Z am olio je B asilisca d a m u p ro v je ri, n a osnovi geografske tršć a n sk e k a rte , o d ređ en e sum n jiv e p o d a tk e u R ovin ju . R ado b i is traž io zem ljiš te uz obalu o d R ov in ja do Poreča. K an d le r u jed n o ja v lja da je sav je tn ik Z e ttm ar izrad io k a r tu is ta rsk ih voda, a o zakonu o vodam a ne zna n iš ta p o s lije A m orosova o d lask a iz T rsta .

In te re s za p isa n je o T rs tu je velik: d jeca, svećenici, laici, žene, itd . dolaze K an d le ru po sav je te , odnosno izvornu g rađu . R ad u je ga što se posao u M a tu ljim a n ije izjalovio te , s obzirom n a svo ja ra n ija isk u stv a s Ja d ra n a , p o tv rđ u je da su t r i b u n a ra rim skog p o rije k la i ga ji p o v je ren je u C lesiusa. O N erez in am a n ije m ogao sazna ti n iš ta . K an d le r d a je svo ju s tro g u o c jen u o sk u p o m p o s tu p k u p ro u čav an ja is ta rsk e h id ro lo g ije u razd o b lju p o s lje d n jih dv ad ese t godina. D rži da b i tre b a lo b o lje p ro u č iti o d ređ en e lo k a lite te n a U čki i S isolu . Z a tim navod i da je u K nezgradu p o s to ja la kape la posvećena sv. M ihovilu, ko jeg su uveliko svetkovali L angobard i i F ranc i, a po ružili su je p a s tir i.

B ro j 102P. K. — T. L.

V odn jan , 3. au g u sta i T rs t, 5. au g u sta 1869.

K an d le r se n a d a da je fo to g ra firan a k a r ta okolice T rs ta stig la n a o d re ­d ište . U svom p ism u d a je L uc ian iju u p u te š to b i sve tre b a o »uočiti« na p u to v a n ju od D ornega do P o d g ra ja , K lane, G robn ika, Ž eljezn ih v ra ta i d ru ­gih m je s ta k o je je i on sam po sje tio . P o red ostalog, n ap o m in je da je zapa­zio u p o jed in im m jes tim a : an tičk e v rijed n o sti, n p r. u A jdovščini, s ta re p re d ­m ete i k a š te l u D ornegu, s ta ru cestu k o ja vodi iz P e rm a u Laz, te s ta re nap ise (valli) u b ro jn im m jestim a .

285

http://library.foi.hr

L abin , 12. au g u sta iT rs t, 19. au g u sta 1869.

K an d le ra veseli š to je L ucian i obavio u sp je ša n ob ilazak p o jed in ih lo k a­lite ta , p a m u i ovom p rilik o m sk reće p a ž n ju n a n asip u K lansko j šum i kod Ž eljeznih v ra ta . Z ah v a lju je se za u zo rk e voda, k o je m u je M o rn aričk a k o ­m an d a b ila p rib av ila ra n ije . A nonim ni p isc i iz O sora n isu znali za n jihovo p o s to ja n je te su tv rd ili d a v oda dolazi iz C resa. P o tv rđ u je da je Sem on la tin sk o božanstvo , š to n a g rčkom znači H erku l.

O A m orosu, za sada , ne zna n iš ta , dok je C am pite lli b io u T rs tu . K an d le r n e izlazi iz kuće zbog v rućine , lošeg zd rav lja i zbog b o jazn i o d lopova, k o ji n a p a d a ju nožem i u s re d b ije la dana . U lis tu »Cittadino« po jav io se n jem ačk i jezik , a u sk o ro će b it i z a s tu p lje n i slovenski. U to K an d le r ne su m n ja , o tk ak o je n a čelu m u n ic ip ija A ntonaz.

B ro j 104P. K. — T. L.

L abin , 15. iT rs t, 18. au g u sta 1869.

K an d le r se zah v a lju je š to je ko n ačn o o b ja šn je n ep ig ra f iz C assiona. O čekuje da će u sk o ro k n je m u doći A m oroso. V je ru je , uko liko ga p am ćen je ne vara , da p o s to je dva S em iona n a jed n o m b rd u p o k ra j T im ava. P ro č itao je č lanak u časo p isu »Provincia« p a v je ru je da ga je n ap isao L uciani. K o­r is ti od k a ta s tra neće b iti, b itn o je »prečistiti« im en a sela, k a š te la i p red je la , a li I s tra n i su u to m e »tvrdi«, j e r su n av ik li n a » k a ta s ta r, p arce le , šteure« ili n a d ru g e po jm ove kao š to su »Berdo, H rib , Patocco«.

K an d le r je u T rs tu p o stao p re d m e to m izm ijav an ja uz izraz » ita lian is­sim o« je r je posvetio m alo više p ažn je jez ično j s tra n i u p isan ju . Z a tim n a ­s ta v lja da d ruge b rig e m o re lju d e u G orici, n a č itav o m p rim o rju , u Puli, gd je se la ć a ju noža, dok i d a lje već d v adese t god ina v lad a n eznan je .

Za p o d m o rsk e izvore, o k o jim a je č itao u lis tu »O sservatore« , sm a tra da su bečke izm išljo tine , j e r je is ta rsk a h id ro lo g ija m nogo razv ijen ija , iako je n esta lo T im ava te se suzila sp ilja n a T reb iču »affe tto senz’a ltro de C oncor­da to , o rm a i S concordato« .

K an d le r se n a d a da će doći do ep ig rafa iz A jdovščine ko je su, navodno, tam o v id je li u nekom p o d ru m u .

B ro j 105P. K. — T. L.

T rs t, 24. au g u sta 1869.

K an d le r je p isao N am jesn iš tv u , G iun ti i p o d e š ta tu ra d i rev iz ije k a ta s tra , a li je saznao da će do toga doći te k id u će godine, te d a o to m e p o s to ji zakon i n a ta lija n sk o m jez iku . A m oroso je n av raćao dva p u ta u T rs t, a li n ije b io kod K and lera .

D irek to r Cossi (?) tra g a za n a tp is im a n a b rd im a kod A jdovščine, ali ne ob ilazi m je s ta za k o ja b i K an d le r želio da b u d u is tražen a .

Broj 103P. K. — T. L.

286

http://library.foi.hr

Pisao je u C assione ra d i la tin sk o g n a tp isa sa zvonika, za tim tu m ači L u c ian iju d a je r ije č OPIA im e poznatog n a ro d a u L ib u rn iji, te d a su Lau- r iu s i L au rean a k e ltsk e riječ i.

U koliko L ucian i b u d e sv ra tio u Lupoglav, b it će poželjno da isp ita je d n u ta m o šn ju ja m u k o ja b i tre b a la b it i »m atica« podzem nih voda. K an d le r u p u ć u je k r it ik u n a ra č u n Lorenzova n ap isa o »podzem nim vodam a« te p o tv r­đ u je L u c ian iju da je sp ilja n a T reb iču (?) o s ta la n e p ro m ije n je n a god inam a i da se T im av u n ju izlijeva i d a lje is to m silom .

B ro j 106P. K. — T. L.

Labin , 28. iT rst, 30. au g u sta 1869.

Jo š jed n o m K an d le r sp o m in je m ogućnost da se vode iz n ek ad ašn jeg G robn ičkog jeze ra »provlače« isp o d m o ra p rek o čitavog K rk a i C resa. Isp i­tiv an je to k a te vode p red lag ao je u T rs tu p r ije dvadeset p e t godina, pa sm a tra da će za to tre b a ti jo š neko liko godina. T reb a jo š p ro u čav a ti siso lske pu tove, a o stac i k a š te la će pom oći u o tk r iv a n ju an tičk ih pu tova. U p ism u d o stav lja sad rža j p u ljsk o g ep ig ra fa sa sa rko faga ko ji m u je u p u tio S erasch in , p ro n ađ en o g n a m alo m m o stu (anche d e tto p o n te della febbre). I n a k ra ju , K an d le r n ap o m in je d a je u T rs tu s itu ac ija veom a ozb iljn a je r dolazi do fiz ičk ih o b ra č u n a izm eđu v an jsk ih s tan o v n ik a i g rađana.

B ro j 107P. K. — T. L.

L abin i T rst, 2. sep tem b ra 1869.

K an d le r se zah v a lju je za »žive vode« iz O sora k o je su, p rem a n jegovu sudu , p o tv rd a da p o s to ji podvodn i to k voda iz p rav ca B ak ra i n ek ad ašn jeg G robn ičkog jezera . O tac g v a rd ijan iz C assiona u p u tio je isp rav an p r ije p is ep ig ra fa , n a k o jem u m je s to L au riu s s to ji im en ica L urius, te je sad a v id ljivo d a se ra d i o n jez in u č is to m la tin sk o m p o rijek lu .

K an d le r p o tv rđ u je d a se pod ac i k o je m u je L uciani u p u tio slažu s n je ­govim ra n ijim b ilje šk am a . S erasch in , ko jeg je p u ljsk i p o d e š ta t im enovao ko n zerv a to ro m , u p u tio je K an d le ru dva la tin sk a n a tp isa . S e rasch in k an i t isk a ti sad rža je o tk riv en ih n a tp isa u svom časop isu »Arena«. R izzijev izbor za p o slan ik a iznenad io je K and lera . Iak o je p rip rem io p isan i ra d »ricordi« za in žen je re , b o ji se d a neće doći do n jegova ob jav ljiv an ja . N a k ra ju p ism a d o d a je da ne m ode »hodati« po p r im o rju a da ne p ro đ e K arn iju , H rv a tsk u i F u rlan iju , ali m u je n a jteže s ovom prvom , iako su odnosi s I ta lijo m srd ačn i. K an d le r se b o ji za d a lji u sp jeh , j e r m u su rad n ic i iz I s tre ne dostav­l ja ju n ikakve p o d a tk e .

B ro j 108P. K. — T. L.

Labin , 7. iT rs t, 9. sep tem b ra 1869.

K an d le r p iše L uc ian iju u V olosko iz b o jazn i da ga p ism o ne b i b ilo za tek lo jo š u L abinu. Is tiče da će n a s ta ti p ro b lem i u pogledu k a ta s tra je r

287

http://library.foi.hr

vlada, po n jegovu u v je re n ju , n ezn an je . O pćina m u n ije odgovorila , a i Na- m jesn iš tv o oklijeva. G iun ti je u p u tio ru k o p is , dok o ček u je odgovor n a p ita ­n je da li je c a rsk a v lada sačuvala p u ljsk e s ta r in e ili ih je p re d a la S aboru . P isao je , tak o đ e r, i d ru G lezeru, k o ji im a in g eren c iju u »Areni«, da sp rije č i S erasch in a u d a ljem o b jav ljiv an ju rad o v a o ep ig ra fim a i n u m izm atic i j e r za to n ije s tru č n ja k . K an d le r će se p o b r in u ti d a ga p o stav i »na svoje m jesto« .

U jedno o b av ještav a L u c ian ija da n ije p o s je tio m je s to Ž eljezna v ra ta , g d je je , m eđ u o sta lim , p ro n a đ e n o s ta ro o ru ž je i novac. P o treb n o je d a m u o n p ro v je ri v isine is ta rsk ih i o to č k ih p lan in a i d a po razg o v ara s C lesiusom . K an d le r b i rad o upoznao v idem skog p re fek ta , j e r ga zan im a n jegova ličnost. Izv ješću je L u c ian ija o R evo lte llino j sm rti i o tre n u tn o m p re s ta n k u n as ilja noževim a te k am en o v an ju u g ra d u T rs tu .

B ro j 109P. K. — T. L.

Labin , 17. iT rs t, 21. se p te m b ra 1869.

K an d le r d o s tav lja p o d a tk e o s ta ro j ce s ti izm eđu P u le i R aše, odnosno P u le i T rsa ta s n ap o m en o m d a je p o tre b n o u n ije ti isp rav k e n a ono š to je pog rešn o zab ilježio M onaco. P ogrešno su un esen i b ro jev i i u d a ljen o sti, te su izostav ljen a im en a gradova L ab ina i P lom ina, š to d okazu je da ces ta n ije p ro laz ila k roz ta m je s ta . Z a tim sp o m in je h is to r ijsk i d o k u m en t p re m a k o jem je u P lom inu pog inuo K o n stan c po nalogu K o n stan tin a , i č in jen icu da Plo- m in n ije b io m je s to p ro g o n stv a p rin c a K risp a , već Pula.

Putovi, odno sn o n jih o v i p rav c i k re ta li su se po gotovo u s ta lje n im p rav i­lim a, sam o su p o n ek ad sk re ta li zbog p r iro d n ih p re p re k a . Z ato K an d le r sav je ­tu je L u c ian iju da povuče ra v n u c r tu iz P re lu k a p re m a P u li p a će n a ta j n ač in d o b iti p rav ac s ta re ceste .

S lično b i tre b a lo u č in iti i s cesto m k o ja je vodila iz P o reča u p rav cu je z e ra (Čepićkog?), te m u n iže p o d a tk e k o je pozn a je i k o ji b i m ogli Lucia­n iju b iti od k o ris ti u to m p red m e tu .

B ro j 110P. K. — T. L.

L abin , 20. iT rs t, 22. se p te m b ra 1869.

K an d le r ja v lja da je u p u tio L u c ian iju h is to r ijsk e p o d a tk e o s ta ro j cesti k o ja je vodila p rek o S iso la i tra ž i od n jeg a da p onese sa sobom v rša k čelič­nog k o p lja kako b i p ro c ijen io n jegovu s ta ro s t. U vezi s G racem iz m ošćen ičke okolice, k o ji m u sp o m in je L uciani, K an d le r n a b ra ja niz s ta r ih g rad ina : P red o lsk i G radac, K rem en jak , M ošćenički G radac. T a m jes ta , p re m a n jegovu m iš ljen ju , m ogla b i b iti i dokaz p rav ca n ek ad ašn je ceste k o ja je vod ila p rek o p lan in e k m o ru .

K u stos p eš tan sk o g m uzeja , k o ji je su sreo K an d le ra , b io je ugodno izne­n ađ e n š to u I s t r i im a to liko s ta r ih v r ije d n ih s tv a ri, p a je izrazio že lju da je obiđe. S n jim e je dugo ra sp ra v lja o o k o n fig u rac iji p an onskog k ra ja , ko ji ta j s tru č n ja k poznaje .

288

http://library.foi.hr

K an d le r jo š jed n o m o su đ u je Serasch inovo p isan je i n a ja v lju je o b jav lji­v an je svoga p la n a o A kvileji i n jez ino j okolici u »A rcheografu«.

N a k ra ju svog p ism a K an d le r duhov ito ističe: »Danas su u T rs tu prizivali D uha svetog, i u P o reču i G orici, ali, b o jim se da neće sići n i ovam o n i tam o. K ažu m i d a se ra s rd io n a lju d e zbog onoga š to je rečeno n a ra č u n njegovih o d n o sa s B laženom djevicom . Ako D uh sveti ne ’n a b o d e ’ sk u p š tin sk a tije la , n ad am se da ih neće ’n a b o s ti ' d u h tm ina«.

B ro j 111P. K. — T. L.

T rst, 26. sep te m b ra 1869.

K an d le r d a je tu m ačen je o p ro n ađ en o m željeznom ko p lju , k o je p o tječe iz G raca k ra j M ošćenica, a m oglo b i b iti, p re m a L ucian ijevu opisu , rim sk o g p o rijek la . Želi d a ga v id i lično i veseli ga š to će fu n d u s lab inskog m u zeja b it i b o g a tiji za je d a n p red m e t. U vezi s rev izijom k a ta s tra , K an d le ru n ije jo š n itk o odgovorio. I s ta rs k i se konzerv a to ri ne ja v lja ju . U T rs tu p re d s to ji ponovno o tv a ra n je n jem ačk e gim nazije.

B ro j 112P. K. — T. L.

L abin , 23. iT rs t, 27. sep te m b ra 1869.

Izraz io je o so b itu zah v a ln o st L uc ian iju za isc rp n e p o d a tk e o Željeznim v ra tim a , k o je m u je dostav io . D odaje i svo ja tu m a č e n ja o u sk o m p ro lazu k o ji sliči P irovu , odnosno u o b iča jen im tije sn im p ro laz im a u k ašte lim a , k o ji n isu b ili š ir i o d g rad sk ih v ra ta . K an d le r b i ih rad o nazvao »C laustra Ter- gestina«. T aj se v rh naziva T rs ten ik , a T ris ti je p o jam za v iso k u goru , dok su sva ta t r i v rla zapravo tršć a n sk i p ravc i u sm je re n i p rem a P an o n iji, ali je te šk o o b ja sn iti k o r ije n »Tristi«.

»Velu vodu« tu m ač i V irg ilijev im »m agni ja m su p e ra t saxa Tim avi«, dok d ru g a n ije R ečina ili T arsia , već p r ito k k o ji u tje č e u velik i T im av. T a im ena b i se m ogla saču v a ti iz n a js ta r i j ih v rem ena, j e r su b ila rim sk a , a sad a ih p r im o rsk i T a lijan i izgovara ju ta k o da se p r i to m e ne p o s tiđ u ju je r su sve d rugo nego la tin sk a . K an d le r se b o ji da n i o n n i L ucian i neće m oći p riv e s ti k ra ju ta j p re d m e t, a n i to da n ek i po jm ov i n a p o lu o to k u b u d u u p o tre b lja ­van i n a ta lija n sk o m jez iku . To o m eta pam et, u sp o rav a sp o zn a ju i o spo rava č in jen icu d a T a lijan i m ogu sh v a titi o čem u se želi govoriti.

P ro m a tra n je m odnosno u sp o red b o m p o zn a tih v isina d ru g ih p lan in a m o­guće je p ro c ije n iti i v isinu n a k o jo j se nalaze Ž eljezna v ra ta . I sàm dolazi do u v je re n ja n a je K astav b io »ključ« Ž eljeznih v ra ta , d a je C as tru m Prim a- n o ru m b io d ru g i »ključ«, te A jdovščina treć i.

P o red osta log , K an d le r is tiče da će se i sàm u p u tit i u ta j k ra j n a n e ­ko liko tje d a n a , bez o b z ira n a o p asn o st od d iv ljih ž ivo tin ja . O sobito se ra d u je p rim ljen o m tisk an o m ra d u o R ijec i kao i dv jem a od ličn im Lorenzovim k a r­tam a. P o h v a lju je ra d Porečkog sab o ra , a li s d ruge s tra n e u p u ć u je k r it ik u na ra č u n T ršćan sk o g i G oričkog zbog n jih o v a sporog d jelovan je .

N a k ra ju p ism a n ap o m in je da je su sreo d ra O štrogovića (O strogovich) k o ji je p o s je tio Ž eljezna v ra ta , a li u d ru g e svrhe, te želi L uc ian iju d o b a r u sp je h n a n jegovu p u to v a n ju po C resu.

19 289

http://library.foi.hr

B roj 113P. K. — T. L.

L abin , 25. iT rs t, 28. sep te m b ra 1869.

K an d le r iznosi svoje do p u n sk o o b ja šn je n je o p rije laz im a p rek o S isola. P rem a n jegovu sudu , je d a n se k ra k ceste m ogao račv a ti u P redo lu , a d rug i u Sv. P e tru . Iz P redo la je c e s ta vodila ravno u M ošćenice, K ra j i L ovran te d a lje uz obalu . G radac je b io na jveć i k ašte l-s traža s jed n e s tra n e , a K rem enić s d ruge s tra n e . M ošćenički G radac je »štitio« ta j p u t. K tom e d a je i d ru g a d e ta ljn a tu m a č e n ja o svom g led iš tu o to j s ta ro j cesti, podvlačeći da je V epri­n ac služio za z a š titu k a s tav sk e ceste . P rem a m iš lje n ju K an d lera , P red o l je b io g lavni p lan in sk i p rije la z za ju ž n u i s re d išn ju Is tru , dok je T rs t im ao svo ju ce s tu p rek o Ć ićarije sve do B resta , i p o red toga š to je im ao s re d n ju cestu za P odgrad (C astelnuovo), te g o rn ju uz Tim av, za tim p rem a Željeznim v ra tim a , te p re m a p rim o rsk o -lib u rn ijsk o j cesti. P red o lsk i G radac je , p rem a K an d leru , važan iz više razloga: d v o stru k e zid ine i ovalan o b lik k o ji n iš ta ne m ijen ja , a po svojo j p o v ršin i sp ad a u g rađev ine svoje v rs te , dok p ro n ađ en i g lineni p re d m e ti i v rša k k o p lja im a ju svo ju n a ro č itu v rijed n o st. I u Kre- m e n ja k u b i v rijed ilo v rš iti is traž iv an ja , o s ta r im ces tam a se n ije vod ila b rig a p a su b ile pod ložne p o step en o m p ro p a d a n ju , u B a rb a n u i Š u m b eru je po ­sto jao v isoki m o st — is tiče K and ler.

Z atim izv ješću je L u c ian ija da su u »Areni« izašla dva te k p ro n ađ en a ep ig rafa , a li k rivo in te rp re tira n a , u k o jim a se p o ja v lju ju , p re m a njegovoj p ro c jen i, dva nova im en a n a ro d a . Iak o su b lagovrem eno u p u ćen a p ism a p u ljsk o m p o d e š ta tu , k a p e ta n u i G lezeru, do sad a n ije d a n odgovor n ije p r is ­p io K and leru . Iz P o reča n em a novosti, a n i u T rs tu ih neće b it i — iz jav lju je p isac. V je ru je da b i b ilo p o tre b n o d a L ucian i o b jav i č lan ak o svom ob ilask u lo k a lite ta Ž eljezna v ra ta , je r je to novost za jav n o st.

U svom p ism u sp o m in je jo š i B u tazzon ija , k o ji is tra ž u je a rh iv sk u g rađ u iz 1500. u G orici, te izražava svo ju su m n ju u ev en tu a ln i u sp je h su v rem en ik a zbog toga š to se n a tje č u u n ag rađ iv an ju on ih k o ji kažu veće g luposti. I u to m e u sp ije v a ju — završava K and ler.

B ro j 114P. K. — T. L.

L abin , 2. iT rs t, 5. o k to b ra 1869.

K an d le r p iše o novom n a tp isu iz L ab ina i o jed n o j kam eno j s jek iri. M oli L u c ian ija da m u o b ja sn i iz k o jeg je k am en a s je k ira i da li p o tječe s o toka , b u d u ć i da im a m agičnu p a licu i po zn a je »Io serblico«. O vdje je r ije č o ro m an iz iran o m s tan o v n ik u iz L ib u rn ije , o im enu bo žan stv a ko je n ije sačuvano, p a b i L ucian i tre b a o o d g o n e tn u ti sad rža j s frag m en ta k o ji ne­d o sta je . K an d le ra veseli č in jen ica š to su n a C resu p o sp rem ili ep ig ra fe n a sig u rn o m jes to . Iz P u le n ije stigao odgovor, p a će se k o n ze rv a to r o b ra ti t i S ab o ru za o s ta le ep ig ra fsk e zb irk e u n ad i da će nekoga p o ta k n u ti i u l ju ­d im a p o b u d iti lju b av za te stv ari. M eđu osta lim , K an d le r sp o m in je i p ro ­g ram za te k s t o p o v ije s ti I s t r e k o ji on odobrava , te p o h v a lju je Is tra n e ko ji su se, čin i se, zauzeli za takvo izdan je . T ršćan sk i sav je t, m eđ u tim , p o stu p io

290

http://library.foi.hr

je o b rn u to . P osao oko s ta tis tič k ih tab li d o b ro n ap re d u je , p a se K and ler n a d a d a će to G iu n ta p rih v a titi, a li izražava i b o jazn o st da ta m a te r ija la u T rs tu n ije jo š p rip rem ljen a .

B ro j 115P. K. — T. L.

T rs t, 21. o k to b ra 1869.

K an d le r je saznao, n a osnovi C lesiusove izjave u P oreču , da je L ucian i jo š je d n o m k ren u o u ob ilazak lo k a lite ta Ž eljeznih v ra ta . P rem a n jegov im riječ im a , P o rečk i sa b o r n a s ta v lja svoj ra d eksped itivno , dok se u T rs tu vod i »žestoka b itka« izm eđu S av je ta i ca rsk e up rave , a u G orici izm eđu T a lijan a i S lovenaca. L akše je — kaže K an d le r — sv ađ a ti se negoli o d rža ti govor i u č in iti n ešto k o risno . To je razd o b lje v ječn ih svađa i lju d i neće da p r is tu p e b ilo kakvom p o m iren ju , iako je p r isu tn a velika p r i je tn ja »s vrha«. B o ttac in iz p ad o v an sk e k om isije k o n zerv a to ra nalaz i se u ovoj sred in i, ali č in i se da i u onom g rad u spo ro n a p re d u ju — ističe n a k ra ju p ism a K andler.

B ro j 116P. K. — T. L.

L abin , 23. iT rs t, 29. o k to b ra 1869.

L u c ian iju je u p u ćen a k n jig a k o ja sad rž i d o k u m en te o V ergeriju . K an d ler se tre n u tn o posv e tio L ib u rn iji, is tra ž u ju ć i g rčk a d je la , u k o jim a se sp o m in ju lib u rn ijsk i o toci I s tr is (?), E e lec trid es i M entores. G rčki su a u to r i s ta ra b a rb a rsk a im en a »grecizirali« kao š to su, u osta lom , to učin ili svugdje gd je su bili. O tim im en im a K an d le r d a je i svo ja tu m ačen ja . O to m e je p isao sa v je tn ik u Z adru .

K an d le r zna pouzdano da u kam en im grom adam a, u D alm aciji i n a ta m o šn jim o tocim a, im a sm ole-katrana . T a se sm ola vadi u V eneciji iz d a lm a­tin sk o g kam ena . P rilik o m svo jih ob ilazaka k ra jev a oko T rs ta p rim ije tio je d a tak v e sm ole im a n a razn im m je s tim a n a K rasu .

Z a tim iznosi da je b o ja te k iskopanog m ra m o ra iz K om ena in tenzivno zelena, a li č im se ta j k am en izloži suncu , p o s ta je s ivkaste bo je .

Zbog toga je K an d le r sk lon da v je ru je k ako i n a C resu i n a d rug im k v a rn e rsk im o to c im a p o s to je slične g rom ade k a m e n ja k o je u seb i sad rže m a n je ili veće ko lič ine takve sm ole. K an d le r o čeku je da će i L ucian i porazgo­v a ra ti o to m e s n ek im c resk im stan ovn ikom ili s lab in sk im ru d a rim a . P rem a n jegovu m iš ljen ju , ta se sm ola n e nalazi sam o n a B altiku , B liskom is to k u , u Š p an jo lsk o j, već i n a Ja d ra n u , p a p re m a to m e i n a K v arn ersk im otocim a. U koliko b i se ta j sad ržaj p ro n ašao n a sp o m en u tim m jes tim a , o n d a b i b ila p o tv rđ e n a n jegova p re tp o s ta v k a da su s ta r i G rci n a d je n u li im e »E lektrides« ovoj sk u p in i o toka.

B ro j 117P. K. — T. L.

T rst, 13. o k to b ra 1869.

K an d le r d o stav lja L uc ian iju p o d a tk e k o je je p rim io iz G oričkog sabora , a odnose se n a p la n ira n u ce s tu iz p rav ca K om ena p re m a G orici, k o ja b i t re ­b a la p ro laz iti p rek o n ek ih Željeznih virata (Zelezna V rata) n a v rh u p lan ine

291

http://library.foi.hr

T risti. P rem a n jegovu m n ije n ju , T ris ti i T rs ten ik im a ju is to v je tn o značen je. T a su v ra ta b ila k ra jn ja g ran ica tršćan sk o g agera. K an d le r je is traž ivao ta j k ra j , ali n ije p ro n a ša o n iš ta zan im ljivog . T ris ti je g ran ič io s N orikom , k o ji je obuhvaćao G oricu i d ruge k ra jev e . P o rečk i p ro g ra m je p o h v a ljen i dob ro p rih v aćen u T rs tu . K an d le r se p o b rin u o da u p u ti v la s tim a u P o reču svoj p rijed lo g o m u ze jim a la p id a r ija po I s tr i , p a se n a d a da će to b iti p rihvaćeno . Do sad a m u je pozitivno odgovorio p u ljsk i p o d e š ta t za ta m o šn ji m uzej, ali to n ije učin ilo i n am jesn iš tv o . P o red osta log , K an d le r zak lju č u je d a od toga, uko liko S ab o r n e b u d e p reuzeo s tv a r u sv o ju k o m p en ten c iju , neće b iti n iš ta . N jegovo je m iš lje n je d a se t i m u ze ji o sn u ju u s ta r im o p ć in am a (C om uni rom ani) i d a se o n jim a b r in u osobe k o je vole ta j posao , a u n e d o s ta tk u tak v ih p o d o b n ih ličn o sti d a to b u d u p o d e š ta ti »ex officio«.

U T rs tu se vode ž u s tre ra sp ra v e o vodam a, p a je u to m c ilju pozvan i s tru č n ja k iz C iriha, k o ji se n ije iz jasn io n a licu m je s ta , već je obećao da će u p u tit i svo je s tru č n o m iš ljen je n ak o n p o v ra tk a u Š v icarsku . K an d le r za­k lju č u je da je u čen je o h id ro lo g iji p o s ta lo n u žn o st i u g rad u T rs tu .

B ro j 118P. K — T. L.

T rs t, 7. n o v em b ra 1869.

K an d le r v je ru je d a se n a k v a rn e rsk im o toc im a p ro izvod ila sm o la (am bra). Iak o je u to k u v rem en a došlo do p ro m je n e vegetac ije , on i d a lje v je ru je d a b i se ta m a te r ija m ogla nać i p o d zem ljom n a C resu , K rk u ili u lab in sk o m ru d n ik u . S av je tn ik Z ad ro ga n ije o to m e obav ijestio . P rem a n jegovu m iš lje ­n ju , G rci su o p rav d an o nazvali K v arn ersk e o toke »E lek trid im a« . P rof. Aus- se re (?) dostav io m u je v rlo v rije d n a o b a v je š te n ja o tom e. P rof. L orenz, ko ji je ob išao lib u rn ijsk i a rh ip e lag m ogao b i m u b iti od ko ris ti.

K an d le r je v id io » ilustraciju« (illustraz ione) M uzeja B o ttac in , sad a p ad o ­vanske općine, K a rla K unza k o ji je veom a p o zn a ti h e len is t i n u m izm a tiča r te dugo živi u V eneciji. K unz je govorio o tršć a n sk o m n o v cu i o p š irn o o K and leru . S a svoje s tra n e K an d le r m u je odgovorio o p š irn im p ism o m o tršć a n sk o j rad io n ic i novca, o novcim a k o ji su, p re m a n jegovu m iš ljen ju , p rip a d a li is ta rsk im grofovim a, o čem u K unz n ije b io o b av iješten . Z am olio je K unza d a to m e ne d a je n ik ak av p u b lic ite t iz ličn ih razloga, j e r ne želi da se su p ro ts ta v i a u to k ra tsk o m tršć a n sk o m K lubu.

To će p o k u ša ti u č in iti B u tazzon i u »A rcheografu«. D ržavni s lužben ik ko ji se u su đ u je govoriti o p o k ra jin i, p a b ilo to i o an tičk im stv a rim a , p ro ­u z ro k u je »A nathem u M aranatu« — tv rd i K and ler. L ju d sk o m b ijed o m naziva i S tankovićevo tra ž e n je da d ržav a zab ran i p isa ti o p o k ra jin i svakom e k o ji n ije ro đ en i Is tra n in . I n a k ra ju K an d le r d uhov ito is tiče: »Pokopali su vrlo svečano jed n o g slobodnog m islioca. P red lož ih ep ig ra f QUI M O RSIT SIN E- LUX S IN E CRUX SIN E C O M E D E R E -D E U M «.

B ro j 119P. K — T. L.

L abinT rs t, 28. n o v em b ra 1869.

L u c ian iju je u p u ćen a o rig ina lna k o p ija ep ig ra fa iz Pule. K an d le r je p r i­m io tisk an i ra d o (di V lach M attia!), v a ljd a o M. V lačiću, p o tv rđ u ju ć i da je

292

http://library.foi.hr

bio d o is ta veliki teolog, ali da je i on d eze rtirao (deserto!). Za V ergerija kaže da je b io p re p re d e n (b irbo) te da im a za to i dokaze, za tim da n ije b io n i k ršć a n in n i teolog već »un am b asc ia to re deposto ed a rra b b ia to , non p e rò sangu inario« kao K alvin i d rug i lju b ite lji slobodnog v je ro v an ja , k o ji n ije dosp io »do o n ih o d lom ača«.

U o sam n aesto j godini ž ivo ta K an d le r je započeo p ro u čav a ti V ergerija , a li je od toga o d u stao s g n u šan jem k ad a je na išao n a č in jen icu da je ovaj »voleva fa r c red e re che fosse slavista«, da je p re te n d ira o n a b isk u p sk u duž­n o s t u T rs tu , a za tim u M odrušu . K ada b i T u rc i b ili im ali b iskupe , K an d le r v je ru je da b i on b io prog lasio sebe T určinom . P rem a K and lerov im riječ im a , L ucian i ga je nazvao d ru m sk im razbo jn ikom , sv rstavši ga m eđ u slobodne m islioce. T akv ih im a u T rs tu s to tin ja k , ko ji su zapravo m esa ri (tag lia to ri di carne), p lja č k a š i b an ak a , a hoće da b u d u slobodn i m islioci i da m ogu jav n o k ra s ti. S to m ru ljo m nećem o stić i do slobode n iti do p ro g resa civili­zacije p r ije te ć i sm rć u svećenicim a po u licam a — n astav lja K and ler. Te su č in jen ice p o zn a te svim a, p a i velik im ličn o stim a iz sad ašn jo s ti, a poznavale su ih n a jz n a m e n itije ličn o sti iz daleke p ro šlo sti. P o red ostalog , K an d le ra o sob ito zan im a š to ra d e sljed b en ic i b isk u p a D obrile, zapravo on i ko je on po tpom aže i o h rab u je .

T ak o đ er je saznao da je p rilik o m svadbe u o b ite lji G lezer tr iju m fira la d em o k rac ija n a d a ris to k rac ijo m . Ta je p o b jed a b ila laka, j e r n i u R ov in ju n i u P iran u n ije n ik ad a b ilo p lem stva , a n ije b ilo p ozna to da je D an te b o ­rav io u R ovinju .

B ro j 120

P. K — T. L.

Labin, 28. novem bra T rs t, 2. d ecem b ra 1869.

K an d le r p o tv rđ u je p r im ita k o tisak a (calchi) odnosno kop ija . Z apravo, L ucian ijev frag m en t d u p lik a t je is toga ep ig ra fa h ra m a p u ljsk e M inerve. K an d le r n e p o zn a je dovo ljna V lačića I lir ik a , ali nalazi n a jg o re r ije č i p r ije ­k o ra za V ergerija , koga su svo jevrem eno b ra n ili C arli i S ixt. N ije b irao r ije č i n i za S ixtova su v rem en ik a M uci ja , se k re ta ra tršćan sk o g k ap e tan a , pa b isk upskog , k o ji je za sebe govorio da je iz K opra , dok je zapravo b io iz Padove, a zvao se Nuz. U svojoj d rsk o s ti išao je tak o daleko da je n ap isao k ako p o tječe od M ucija Scaevole. Izm eđu ostalog, naziva ga av an tu ris to m prvoga red a , ali i učen im čovjekom , pa zato sav je tu je L ucian iju da piše »historije« (storie), ali da ne zauzim a s ta ja liš ta u pogledu v je re i da ne b u d e teolog.

K an d le r je p rim io p lan g rad a T ren ta , k o ji je odavno germ an iz iran . M jesto je izgubilo svako ta lijan sk o obilježje . N ekada su tu p o s to ja la dva g rad a , je d a n s desne, a d ru g i s lijeve s tra n e r ije k e Adige. Jed n o je nase lje b ilo rim sk o , a d rugo re tsk o , k o je je im alo ko lonsk i ager, kašte le; T eodorik je h tio pod ić i je d a n d ru g i g rad , no K an d le ru n ije pozna to da li je to i učin io .

293

http://library.foi.hr

Broj 121P. K — T. L.

6. d ecem b ra 1869.

K an d le r ja v lja d a je u služben im nov in am a p ro č itao d a je u T rs tu u h ap šen o u n o v em b ru m jesecu p e t s to tin a osoba k o je su suviše slobodno m islile o v lasn iš tv u i tu đ o j s ig u rn o sti, p a je došao do zak lju čk a da se rad io še s t tisu ća lju d i god išn je . T a b ro jk a n ije jo š re g is tr ira n a u tršćan sk im analim a, ali, b u d u ć i d a g ra d n em a 60.000 stan o v n ik a , isk lju č iv ši S lovence k o ji jo š n isu u v rš te n i ( in s titu iti) , č in i m u se da je ta j b ro j p revelik .

Za a u to ra anon im nog p ism a (a to je p rv o takve v rs te k o je je u svom životu p rim io ) nalazi n a jteže r ije č i osude. Uz osta lo , lju d i takvog so ja za K an d le ra su oni k o ji s ram n im r ije č im a p r ije te slobodi, a u b iti su au to ­k ra ti. A nonim ni p isac je zaborav io da sam o je d a n p r im o rsk i g rad im a p riv i­legij d a b u d e »neodgojen« (s ta ri ob iča j o an o n im n im p rije tn ja m a ), te zabo­ra v lja d a je to dan as p riv ileg ij »dei d o tto r i e dei do tto razzi« , da podigne Sveti inkv iz ic ijsk i su d kao on i iz »Vehm e G erichte« u V estfa liji i on i iz »Giovane Ita lia« k o ji su nožem o b raču n av a li s on im a k o ji n isu b ili n jihov i is to m išljen ic i, a to je b io slučaj i s C arlom di B orgogna. K an d le r iznosi, dalje , da su T ršćan i b ili u v ijek v rlo to le ra n tn i, te su d o p u šta li da T urc i, H eb re jii d ru g i m isle s lobodno. Z atim sp o m in je d ra T oribo la , tršćan sk o g p isca, ko ji n ije b io p rih v aćen u geto p a je b io p r is ilje n da se p re se li u G oricu , gd je n ije b io pozna t, te da ga se sad a o d riču i H e b re ji i osta li.

Ovi s lobodn i m islioc i n isu n ik ak av novi fenom en , p a n i u I s tr i . U Na- poleonovo d o b a nazivali su ih »les e sp ris fo rts« , d an as d ru g ač ije k ao »lucus a n o n lucendo«, j e r n e žele d a d ru g i b u d u s lobodn i n iti d a s lobodno m isle, a to je ono š to su h tje li ja k o b in c i, a li n e i inkv iz ic ija k o ja je u v ijek traž ila m a te r ija ln e dokaze. N a k ra ju p ism a ja v lja o te šk o m zd ravstvenom s ta n ju M erla ta .

B ro j 122P. K — T. L.

Pazin, 8. d ecem b ra 1869. i T rs t, 10. d ecem b ra 1869.

K an d le r p o tv rđ u je v r ije d n o s t fra g m e n ta lib u rn ijc a V oltim exa, k o ji je b io p o zn a t i po d ru g im ep ig rafim a. S p o m in je da će u ja n u a ru izaći Codice, te d a su u P uli o b je lo d an jen a v r ije d n a o tk r ić a k o ja to m je s to p o s ta v lja ju u p rv i red . K an d le r n e zna š to je u č in jen o u pog ledu m u ze ja u I s tr i , posebno za on a j u Puli, gd je n itk o ne pod u z im a n iš ta u p rilo g n jegova u stav n o ljen ja . Tako je u I s tr i , a i u T re n tu n ije b o lja s itu ac ija . K an d le r je dostav io g rađ u za I s ta r s k u b ib lio g ra fiju , a li se t r i godine n ije u vezi s tim e poduzelo n iš ta . N ije u č in jen o n iš ta n i za D odatak , za k o ji je on sak u p io 1000 č lanaka. Još je d n o m o b ja šn ja v a p la n g rad a T ren ta , k o ji izgleda kao b isk u p sk a m itra . N a to m p la n u »prepoznao« je dva g rad a — rim sk i i re tsk i, k o lo n iju i m u n i­cip ij. B ro jn i T ren tin c i iz T rs ta n e z n a ju o to m e n iš ta , dok on i iz sam og m je s ta ne o d g o v ara ju n a K and lerove m olbe. T u je jo š i v ije s t o te k o d ržan o m Diece- zan sk o m s in o d u za T rs t i K oper, n a k o jem je b ilo i v rlo g lasn ih govorn ika.

294

http://library.foi.hr

Pazin, 10. d ecem b ra iT rst, 12. d ecem b ra 1869.

K an d le r iznosi v rlo o tvo reno svoje g ledan je n a »političke i religiozne m aškerade« u T rs tu , k o je su u k ra tk o v rijem e p re tv o rile g rad u m jes to lo­pova, p re v a ra n a ta i nasiln ik a . U što vodi sve to , n ije tešk o p red v id je ti. T rs t im a v jekovnu tra d ic iju da b u d e »la c ittà screanzata« . K ada su T ršćan i p o k u ­ša li d a u to m e im itira ju K oper, ispali su »poveri u n to re lli, ed il p iù e ra fab ­b rica cap o d is trian a« . P o red ostalog, K an d le r is tiče da u T ren tu ne nailazi n a p o d ršk u lju d i, p a je i u sp je h m in im alan .

B ro j 124P. K — T. L.

T rst, 23. d ecem b ra 1869.

K an d le r govori o novim p o jed in o s tim a Ž eljeznih v ra ta n a T rsten ik u , n a im e pozna to m u je da su izd u b ljen a na p lan in i. S lovenci s rd ito tu m ače da n ije r ije č o v ra tim a k o ja b i b ila zaštićena željezn im šipkam a, već se tak o zovu je r su isk o p an a pom oću željezn ih d lije ta . B utazzoni n a s tav lja , kao i ran ije , s rad o m n a »Archeografu« p a se K an d le r b o ji da neće b iti o tisn u te n jegove akv ile jske tab le . U p o p isu tršćan sk o g k le ra p o ja v lju ju se sad rža ji o tršćan sk im , k o p a rsk im i nov ig radsk im b isk u p im a, a sam o povrem eno is­k rsn e p o n ešto novoga, što K an d le ra iznen ađ u je k ad a je pozna to ko liko im a d o stignuća v rije d n ih ljud i.

N ap is jed n o g m ilanskog ad v o k ata »B«, za koga kažu da se zove Baseg- gio, o z lo jeđ u je K an d le ra je r , čin i se, da je ta j a u to r is tak ao da se u I s tr i n e ra d i n iš ta . Za n jeg a i n jegove is to m išljen ik e ono što ne zn a ju — to za n jih i ne p o s to ji u p riro d i, dok is tiču veliko znan je , veliku sk ro m n o st, ve liku lju b av , a u is tin u su velik i b rb ljav c i — kaže K andler. L uciani b i treb ao po ­znava ti tog B aseggija, ko ji v je ro ja tn o p o tiče iz v enecijanske loze B asejoni. K an d le r ne zna kako će S ab o r p o s tu p iti na u p u ćen u k ritik u .

B ro j 125P. K — T. L.

V odnjan , 26. d ecem b ra iT rs t, 28. d ecem b ra 1869.

L ucian ijev duhovni n em ir K an d le r tu m ači te šk im v rem en im a k o ja »rastu« svakodnevno. R evo lucija ne p rip a d a ovom sto ljeću , n a n ju tre b a ček a ti m ožda više od s to tin u godina, zapravo b i se m oglo v rlo točno iz raču n a ti da se ona v raća svak ih h ilja d u godina.

B aseggijev č lan ak ne u zb u đ u je to liko K and lera , koliko p o tv rđ u je je d n u n jegovu s ta ru su m n ju : »iskazana že lja za je d a n (v je ro ja tn o jed in stv en i S ab o r za I s t r u i T rst?) is to je kao da se n ije želio n ijed an . Ako većina u I s t r i to želi ra d i v la s tita d o s to jan s tv a i dobrog u p ra v lja n ja , o nda je tak av n jih o v stav m oguće p ro tu m a č iti željom za v la s titim p ro sp e rite to m , isk ljuč iv ši pom isao n a p ro p ag an d n i čin , a u n a m je re T ršćan a gaji su m n ju . S ab o r je tak o od lu ­čio, p a »post fac tu m non d a tu r consilium «.

B ro j 123P. K — T. L.

295

http://library.foi.hr

K an d le r se n ad ao da će s re s ti A m orosa, a li c a r n ije p rim ao p o sje te , a v rem en a su sad a tešk a . O sobito ga veseli š to je u P azinu u sp io sa s ta n a k p a ih u p u ć u je n a slogu, za tim ističe da je sa s ta n a k S ab o ra b io p r im je ra n .

S ukob i u T rs tu t r a ju i da lje . U ovom tre n u tk u n a s ta la je b o rb a izm eđu m e sa ra i S av je ta , a li n ije b ilo n ik ak v a n a s ilja u o d n o su n a k a to ličk e sk u ­pove. U koliko se L ucian i u p u ti u P u lu , K an d le r želi da isp o ru č i n jegove po ­zd rave B a rsan u , G lezeru, p o ru č n ik u ža n d a ra i d rug im a, te R icc iju k o ji rad i n a sp ašav an ju šk ro p io n ice u K ated ra li.

B ro j 126P. K — T. L.

T rs t, d ecem b ra 1869.

K an d le r o b ja šn jav a d a je c rn i o k ru g li p re d m e t — zrcalo k o je se p o stav ­lja lo p o re d m rtv a c a u g robn ice. T o ffe ttijev a tu m a č e n ja b ila su m u o d velike k o ris ti. R ado je p ro č ita o č lan ak o L ab inu , kao i k r it ik u k o ju je C arle tto u p u tio P icco liju u R ov in jsk im analizam a, te v rije d a n d o k u m en t š to ga je ob jav io M arsich (M aržić) o G rav isim a k o ji su s tra d a li od u sk o čk e ruke .

K an d le r ne želi d a m u L ucian i govori o V ergeriju , p ap in sk o m n u n c iju k o ji je ra sp ra v lja o o n a jv eć im ta jn a m a p ro tiv p ro te s ta n a ta te je p rip re m io g ra đ u za saziv T riđ en tin sk o g koncila , a dokazao je u c ije lo sti svo ju n esp o ­so b n o st u ru š e n ju p a p a ta i, k tom e, pon iz io se d a u b ijed n o j u lozi lu tk e služi p ro te s ta n tim a . T akođer, ne želi d a m u govori o R im u i K oncilu . Za »silab« kaže da je to s ta ra elegija , k o ja n ije n ik a d a p o stig la svoj c ilj, a k ad a je r ije č o svećenicim a, K an d le r navod i da je vidio jed n o g ob ješenog u K opru , dok je jed n o g grčkog svećen ika poznavao kao doživotnog osuđen ika . Za n jeg a su i g rčk i i lu te ra n sk i i k a to ličk i svećenici » tu tto u n m estiere« .

B ro j 127P. K — T. L.

1. ja n u a ra 1870.

P rof. M ino tto želi da K an d le r p o s re d u je k o d Is ta rsk o g sa b o ra ra d i o tk u p ljiv a n ja s to tin u p r im je ra k a njegove kn jige , k o ja sad rž i d o k u m en te iz V enecijanskog arh iva . B udući d a m u M ino tto n ije u p u tio ogledni p r im je ra k , isp ričav a ju ć i se da m u n ije znao ad resu , K an d le r ne želi d a se u p u s ti u ta j ­n o v ite stvari. P rv a je k n jig a tog naslova g lasila n a im e »C om issione di A nti­c h ità del Friu li« . O d članove te k o m isije sam o je C um ano jo š živ. Jed an je p r im je ra k b io d o stav ljen p re k o P o lesin ija K an d le ru , k o ji n ije znao tk o m u ga je u p u tio . Z ato je tra ž io i p ism en o o b ja šn je n je o d se k re ta ra W olfa. U m jesto odgovora, p rim io je sam o p ism en u p o ru k u zah v a ln o sti n a im e u p u ­ćenog p rilo g a za tisak . Zbog svega toga K an d le r m oli L u c ian ija da ga o svem u to m e pobliže o bav ijesti.

B ro j 128P. K. — T. L.

V o dn jan , 7. iT rs t, 10. ja n u a ra 1870.

E p ig ra f k o ji je p ro n ašao T o ffe tti iz V o d n jan a u R ak iju , sa sad rža jem posvećen im b a rb a rsk o m b o žan stv u M ELESOCO a p so lu tn a je novo st u to j

296

http://library.foi.hr

v rs ti n a tp isa iz rim sk o g doba. Taj je kam en b io p o s tav ljen n a k ra jn jo j trač- koj g ran ic i u p rim o rsk o j I s tr i i n a k ra jn jo j g ran ici Faverije , te u su s jed s tv u stan o v n ik a »Arsiates«. S obzirom n a to da se R akalj (Castelnovo) nalazio m eđ u tr im a p o s ljed n jim k ašte lim a , a kako je N ezakcij v raćen i p o stao r im ­skom u tv rd o m , p o s to ji m ogućnost da je M utila p rip o je n a Puli, a da je F averija , p rip o je n a N ezakciju , p o s ta la k ra jn jo m gran icom rim sk e ko lonske zem lje s p ro v in c ijsk im te r ito rije m .

K an d ler, k o ji je m nogo godina ra n ije b io tam o, jed v a se p ris je ć a da je s ta r i k a š te l im ao če tv e ro k u tn i oblik , ali ta d a n ije im ao n i v rem ena n i volje da izm je ri n jegovu veličinu. B it će m u p o treb n o d o sta v rem en a da se kon ­z u ltira sa zn am en itim ek sp e rtim a za g rčke i tra č k e s tv a ri u to m p red m etu . P om išljao je n a jp r ije n a L iburne , ali je sada, poučen isku stv o m s L icanije- vim šljem om , n a o p rezu p r ije negoli se odluči da li su u p o treb ljav a li k e ltsko ili eu g an ijsk o p ism o, iako ne su m n ja da su L ibu rn i p ra s ta r i n a ro d po jez ik u i ro d u , da su došli iz K avkaza te da su s d ru g im n a ro d im a sačin javali s ta r i ita lsk i n a ro d i im ali za jed n ičk i jezik , ko jem u se p ob jedonosno n am etn u o la tin sk i.

B ro j 129P. K. — T. L.

T rst, 15. ja n u a ra 1870.K an d le r je p redočio sad rža j ep ig ra fa s tru čn jac im a . E k sp e r ti za grčk i

jez ik ne nalaze u n je m u n ikakvo grčko ob ilježje , dok poznavaoci tračk o g ne z n a ju d a ti n ikakvo o b ja šn jen je . D rugi ra sp ra v lja ju o k o jem se jez ik u rad i i su m n ja ju d a n ije p o sr ije d i zasebn i jezik , b lizak g rčkom k o ji je obuhvaćao sav O rfej i K o n stan tinopo lis .

L ično m u se čin i da je M esocor fen ičko božanstvo , ali uvezeno. I u Akvi­le ji i u k e ltsk im K arn im a p o sto jao je k u lt o B elenu, odnosno B aalu ili Belu, š to b i b ilo m oguće i u k e ltsk o m d ije lu Is tre , dok je u p rim o rsk o m d ije lu b ila M inerva, tračk o g p rov in c ijsk o g k u lta . U T rs tu je p o s to jao k u lt Sunca. S unce, B elen, B aal, B el is to su božanstvo . K an d le r sm a tra d a je u I s tr i m oguće p r is tu p iti to m p ro u čav an ju , ali da to n ije m oguće i u T rs tu , is tičući d a k le r, doned av n a v rlo zaostao , sad a uč i la tin sk i i o rije n ta ln e jezike. I sàm će z a tra ž iti pom oć od jed n o g svećenika ko ji je o rijen ta lis t.

K an d le r v je ru je da su K elti, V eneti, L ib u rn i i d rug i n a ro d i b ili svi si­novi is to g a oca i m ajk e , ko ji su iz je d n e kuće o tiš li kao d jeca te d a su se k asn ije , n ak o n m nogo godina, o p e t našli, m od ific iran i u v lastito j ili tuđo j k u ltu ri.

N e začu đ u je n i č in jen ica što su L ibu rn i, v rlo n a p re d n i i h ra b r i pom orci, došli u d o d ir s Fen ičan im a, v rsn im pom orcim a, E tru šć a n im a i K artažan im a. U T rs tu se p r ip re m a o p širn a s tu d ija o K eltim a, ali te s tru čn jak e -k e ltis te veom a z b u n ju je to š to slav isti v ide u svem u slavensko ob ilježje , a N ijem ci p o d ržav a ju i n a g ra đ u ju tu slavenom an iju , p red o d ređ en u da a p so rb ira sve — i n ebo i zem lju i m ore . P o red osta log , sp o m in je i svoje nepoznavan je san- sk r ta , te u pozo rava L ucian ija da p iše oprezno o b o žanstvu M elesocu i, u k o ­liko to č in i za m lade Is tra n e , n ek a p rip az i da ne gubi v rijem e i snagu.

P oseb n u k r it ik u u p u ć u je n a ra č u n t r i ju »do ttorona« , od k o jih je je d a n o p širn o p isao u n ov inam a sm a tra ju ć i da je dozvoljeno p ro d av a ti rog za svi­jeću (a p o rre il c . . in bocca di a ltri, e m enarselo). Ti p o s tu p c i p o d sjeća ju

297

http://library.foi.hr

K an d le ra n a s ta re n a ro d e k o ji su nosili n a leđ im a žene da b i se p re d v ra ­tim a oslobod ili v ra d ž b in a . . . S p rav o m B u ra tti tv rd i da su M adonizza i P iccoli d em o k ra ti. Jed n ak o o su đ u je onog trećeg iz M ilana k o ji d a je n e p ro ­m išljen e p rijed loge i ne zna da je za is ta rsk u p re th is to r iju , za k o ju se on zalaže, već u č in jen o m nogo u n ep rek id n o m k o n tin u ite tu od d v adese t p e t godina, i to s velikom m ukom . N apo leon I I I u p u tio je K an d le ru dva d ru g a sveska d je la B arto lo m ea B org h esija , č iji ga je sad rža j p o tak ao da iz osnove m ije n ja ono š to je b io nap isao o »C onsolarim a i C o rre tto rim a« . K an d le r će u sk o ro p o ra d iti za s tv a r p u ljsk o g m uzeja .

B ro j 130P. K. — T. L.

V odnjan , 19. i T rs t, 20. ja n u a ra 1870.

O rijen ta lis ti su odgonetnu li da je u ep ig ra fu r ije č o fen ičkom božanstvu . S ad rža j n ap isa glasi: »Bogu, k ra lju pravde« . P rem a K and lerovu sudu , po­tje če iz T ra jan o v a doba. T ak o đ er je m iš lje n ja da po lovica is ta rsk ih božan ­stava p r ip a d a R im ljan im a, a d ru g a polovica d ru g im n aro d im a , m eđu k o jim a je i p ra s ta r i bog Jan , p ro n ađ en u L ib u rn iji. Uz osta le p o jed in o s ti K an d le r dod a je da k am en n ije b io p o s to lje k ipa, j e r to n ije b io ob ičaj n i u Fen ičana n i u H eb re ja , već je m ogao s ta ja ti iznad v a tre , š to se jo š sad a č in i n a b re ­govim a sv. T eodora. Z na gd je se na laz i i č in i m u se da ga je već v idio, te d o d a je d a je im ao t r i n iše »m ore byzan tino rum « , š to b i dalo povoda v je ro ­v a n ju da se ra d i o p re d m e tu iz V II s to ljeća . Bilo je to za n jegov ih m lad ih dana , ali jo š u v ijek zna gd je se sad a nalazi, i u n jegov im p a p ir im a je za­b ilježeno da je to n a g ran ic i F av erije odnosno N ezakcija i općine C ivitas Arsia.

K and ler, p o red ostalog, is tiče da će b iti tešk o p ro n ać i s tv a ri k o je su p re th o d ile 1806. godini. C rkva o k o jo j m u govori L ucian i m ogla je p o s to ja ti i u an tičk o doba, k a sn ije posvećena sv. T eodoru , kao p o tv rd a gran ica , a is ti je slučaj b io i u b a rb a n sk o m Sv. D ioniziju i u m nogim d ru g im is ta rsk im m jes tim a . P o ru ču je L u c ian iju da se u p u ti u is traž iv an je n a licu m je s ta te ga sav je tu je da ne m o ra p ro v je rav a ti S ta ri k a š te l n ad R ašk im kanalom , je r se ra d i o p o loža ju p ravog če tv ero k u ta .

K an d le r podvrgava o š tro j k ritic i p ru sk o g p ro fe so ra V ogta, k o ji p rip o v i­je d a S ch ille ru da je p r ije dvad ese t godina osnovao geologiju kao n au k u , dok se ovaj p re d m e t p re d a je n a T rgovačkoj ak ad em iji u T rs tu od 1815, a u svim g im naz ijam a gotovo 64 godine. P ro feso r, k o ji se nalazi u T rs tu , p r i tom e p re šu ć u je p re th o d n ik e H u m b o ld ta , A raga i m noge druge.

O p isan o j h is to r iji , p rem a K and leru , neće b iti n iš ta n i u T rs tu n i u Is tr i , je r to ovdašn ji lju d i ne žele »preferendo le b es tie fo ra s tie re e p e reg rin e alle n o s tra n e e c ittad ine« .

P. S.

Bilo b i p o tre b n o da L uciani nap iše č lan ak za časop is »Provincia« o o t­k rić u b o žan stv a i h ram a . O pat T om asin želi zn a ti da li se ra d i o p loči k o ja je uvezena. I p r ije fo rm aln e p ro v je re , K an d le r d rž i da se ra d i o au ten tičn o m p re d m e tu , odnosno o is ta rsk o m kam enu.

298

http://library.foi.hr

B ro j 131

T rst, 23. ja n u a ra 1870.P. K. — T. L.

N a te m e lju u p u ćen e k o p ije ep igrafa , k o ju je izvršila n e isk u sn a osoba, K an d le r v je ru je da n ap is u p re d m e tu p o tječe iz p rve polovice prvog s to ­ljeća. O tk riveno im e božanstva , p rem a n jegovu dubokom u v je ren ju , fen ičkog je p o rijek la , a L ucian i će m oći p ro č ita ti i tu m ačen je o p a ta T om asina. K ako je bog M elesoco dosp io u b liz inu R aškog kanala , za sada je nepoznato , no p o tre b n o je is tra ž iti da li je to b io p og ran ičn i h ra m (tem pio di confine), da li su S chiavoni iz R ak ija već dugo v rem en a unosili p ro m jen e , te da li je n e s ta la svaka tra d ic ija . V ažno je da p r i tom e L uciani izvrši p reg led n a licu m jes ta .

K an d le r se za tim osvrće n a p rip re m lje n i C avallijev te k s t o p o v ije s ti za » tršćan sk u d jecu«, s nap o m en o m da su m is te riji o p u b lic ite tu tak v i i to lik i d a se ne zna š to k an e učin iti. S pom in je i tisk an u p o v ijes t o L ošin ju , k o ju je p rip rem io G asparo B onecelli. P rem a n jegov im riječ im a, ta j je ra d p ro m a ­šena s tv a r, i p o š tu ju ć i tu ličnost, navodi glavne p ro p u s te u to j kom pilac iji, nag lasivši da i sam p o s jed u je više b ilježak a o to j tem i, a li ne i za javnost. N a k ra ju p ism a ističe da je n ap isan a i h is to r ija o U m agu te da je ta j ruk o p is d a ro v an d ru P iccioliju .

B ro j 132P. K. — T. L.

31. ja n u a ra 1870.

K an d le r p osveću je ovo p ism o o cjen i V alussijeva ra d a o Jad ra n u . Po n jem u , ta j ra d nosi u sebi v rlo suvrem eno po litičko ob ilježje , p o tk r ije p lje n m in im aln im znan jem , uz m nogo p re d ra su d a , n em a n i in s tru k tiv n e v rijed ­nosti. O sobito is tiče da p lan in a n ije n ik ad a zapov ijedala m o ru , da je ra tn a m o rn a ric a b ila u v ijek in fe rio rn ija od trgovačke, uk lju č iv ši i r im sk e i vene­c ijan sk e s d a lm a tin sk im p o sad am a pod crvenom zastavom . V alussi se držao b iro k ra tsk o g shem atizm a, ne p oznaje Ja d ra n , n jegove p o m o rsk e zakone, ni h is to r iju trgov ine i navigacije , n i drugo , već p učke priče . Svakom k o ji se u su đ u je su m n ja ti, p re o s ta ju lom ača i m uke — tv rd i K and ler. Z a tim p o ru ­ču je po zd rav e M adonizzam a te želi zn a ti da li je B ab u d er p rim io , god inu d an a ra n ije , p o d eb lji om ot p isan ih u spom ena o P adovancu M uciju , k o ji je sebe p rog lašavao K opran inom , da b i »mučio« (per m arto ria re ) jednog V erge­r l a za jedno s G rison ijem i S telloni, tak o đ e r K opran im a.

B ro j 133P. K. — T. L.

V enecija, 6. i10. fe b ru a ra 1870.

Ascoli iz M ilana, ekspert-filo log za is ta rsk e d ija lek te , p ro u čav a M elesoca. K an d le r je jav io M adonizzi da neće u p u tit i p re d m e t dok ne dob ije m e rito ra n sud o n jem u . N i Form iggin i n i h e b re jsk a za jed n ica ne odaziv lju se na K and lerovu m olbu . Iz P o reča ne p rim a novosti, iako su se I s tra n i pokazali m u d rijim a od d ru g ih iz m nogih sabora.

299

http://library.foi.hr

K an d le r sp o m in je jo š C avallija, G ara i K una(?) k o jem u je sp rem an u p u ­tit i i d ru g e p o d a tk e . Z atim govori o T re n tu i d ru g im m je s tim a n a č ijo j po ­v ije s ti rad i, p isca N ockera , B u ttazzo n ija k o ji nailaz i n a jav n o su p ro ts ta v ­lja n je ru š ilaca -au to k ra ta u svem u. U puću je L ucian iju p r im je rk e ilu s tra c ija tzv. Tavole d e s ia n e , te ja v lja da je dovršio r im sk u k a r tu T ren tin a , i da će u sk o ro G aru d o stav iti n a uv id svoj dovršen i ra d o T re n tu iz rim sk o g doba.

B ro j 134P. K. — T. L.

T rst, 27. fe b ru a ra 1870.

S tru č n i sud o M elesocu donosi se u M ilanu, R im u i B eču. Do sad a je u tv rđ en o d a n ije n i g rčk i n i ke ltsk i. Dugo v rem en a n ije n astav io ra d na p isa n ju h is to rije , p a se K an d le ru č in i kao da se to n e želi n i u T rs tu n i u I s tr i . Članovi »Meduse« žele da a u to r b u d e n jih o v čovjek . T a b i h is to r ija tre b a la o b u h v a titi sam o m le tačk o doba. P o srijed i je p o litik a , a po v ijes t ne ide u k o ra k s n jom . K an d le r ističe , tak o đ e r, da su p o časti k o je su m u u k a ­zane iz M ilana i V enecije, izazvale p o d sm ijeh i p o ruge n a n jegov račun .

F o to g ra fija sv. M aksim ilijana , s m ozaika Sv. V itala, po slu ž it će K an d le ru kao »prototip« lika čov jeka tračk o -is ta rsk e rase . Jed in o se u P ira n u dugo gajio k u lt tog sveca. Uz osta lo , K an d le r će nać i m ogućnost da isp ita Is tro s ili Is tro p o lis n a C rnom m oru . O pat C avalli i m ad am e Pom o n a tje c a li su se svo jim tek s to v im a za h is to r iju za ško lske p o treb e . R ecenzen ti su G reg o ru tti, je d a n goričk i liječn ik i n ek a tre ć a osoba, k o ju K an d le r ne poznaje . Ti će a u to r i p o d n ije ti svoj s tru č n i sud C um anu.

B ro j 135P. K. — T. L.

P oreč, 22. iT rs t, 24. m a ja 1870.

K an d le r ja v lja da je » reproduciran« lik za sv. B a rlam a (?), te želi da L ucian i p ro n ađ e u B alam a sličan lik, ali da p r i to m e m o ra im a ti u v idu da je p o s to jao h e re d ita rn i sifilis u ju žno j Is tr i , pogotovo u V odn janu , ko ji je u p ro p a s tio č itav u je d n u ta d a šn ju g eneraciju . Zbog o d ređ en ih n esp o razu m a s p o jed in im ličn o stim a u T rs tu , n a s ta o je zasto j n a tu m a č e n ju M elesoca.

G reg o ru tti p re p o ru č a da se is traž iv an je , za k o je se zan im a Luciani, od­godi za sep te m b a r m jesec zbog p o v o ljn ijih v rem en sk ih p rilik a , š to je rado p rih v a tila i R ijeka.

B ro j 136P. K. — T. L.

V enecija iT rs t, 13. a p rila 1870.

K an d le r sp o m in je svoj razgovor s A m orosom i P olesin ije m u tre n u tk u k a d a su do n jeg a do p rle v ije s ti sa sv ih s tra n a . P o jav ili su se n e red i u K opru , laži u nov inam a, ra sp u š te n i su p a r la m e n t i sabo ri. N eki žele ca rstvo , d rug i n je m a č k u hegem on iju , p a i s lavensku i ru sk u .

K an d le r oček u je A scolijevo tu m ačen je tek s ta . D r E ise n s ta d t, ko ji je svo jim č lankom is tak ao da je T rs t m ogao b iti fen ička k o lon ija , o rije n ta lis t

300

http://library.foi.hr

je p rvoga red a . P o sje tio je K and lera , slaže se s n jim e te je pohvalio Toma- sinovo o b ja šn je n je o M elesocu. S G arom održava od ličnu p ism en u vezu o p ita n jim a T ren tin a . B o lm arčić (B olm arcich) je nud io u T rs tu o so rske s ta rin e za p ro d a ju . K an d le r je o tom e obav ijes tio S cam picch ija ko ji b i ih m ogao o tk u p iti.

B ro j 137P. K. — T. L.

N ed je lja , 1870.

K an d le r je saznao da L ucian i n ije više sàm . ž a li se n a ja k e bolove, p a je sp re m a n n a sve. U puću je pozdrave n jegovoj supruzi, M illevoju i Scam pic- c h iju uz n ap o m en u da se p re p o ru č a za »Cinnianu«.

B ro j 138P. K. — T. L.

V odnjan , 25. iT rs t, 27. m a ja 1870.

H era , o k o jo j m u govori L uciani, zapravo je Junona . To je im e jed in a u sp o m en a n a n ju , za tim p o s to ji Ju n o n a F ero n ia u N ovigradu, i nem a d rug ih p rim je ra . D ok K an d le r ne sazna lo k a lite t n a k o jem je p ro n ađ en a , ne u su ­đ u je se d a ti svoj sud. Posebno spom in je nap is (S. P ie tro di S orna?) ko ji m ožda sad rž i p o d a tk e o p rije lazu iz an tičkog doba u skednji v ijek , kao i izraz (Q unctio T hallo?), odnosno n e p o tp u n u k o p iju sad rža ja k o ju m u je u p u ­tio C arle tto . T u je »legendu« p o k u šao r i je š iti p rem a v lastito j p re tp o stav c i. N ad a se da će T o ffe tti p ro n ać i jo š k o ji epigraf. Z atim p iše o bo lesno j m ajc i, šogoru , o »epistolarna« k o je je sp rem io , a li b u d u ći da je to v rijem e k ad a su n o v in a ri p o d v rg n u ti b a tin am a . . .

B ro j 139P. K. — T. L.

Labin, 31. m a ja iT rs t, 3. ju n a 1870.

K an d le r će u sk o ro u p u tit i L uc ian iju tu m ačen ja u E ri i Ir iji . N ije zado­v o ljan s re p ro d u k c ijo m lik a sv. M aksim ilijana. S p rem io je nap is o ra sam a , o n a ro d n o m m elosu (su lla can tilen a dei d ia le tti), ali se b o ji da ga lju d i ne b i d o b ro shva tili te da b i ga ism ija li. On lično ne želi doc ira ti. Zbog toga neće p isa ti C am p ite lliju da m u u p u ti fo to g ra fiju za u sp o red b u , ra d ije bi volio da se p ro n ađ e nek i liječn ik ko ji v je ru je u tipove razn ih rasa . Is to v re ­m eno je p o n u k ao L ucian ija da p o k u ša u sp o re d iti lo v ran sk i m elos s lab in ­sk im , c resk im , b a k a rsk im i d ru g im a p a da će n a ta j n ač in »dobiti« s ta r i lib u rn ijisk i m elos. K ažu da n ije m oguće m u z ic ira ti ta j m elos — dodaje K an d le r — i m oli L ucian ija da m u dostav i novi epigraf.

B ro j 140P. K. — T. L.

Labin , 22. ju n a iT rst, 14. ju n a 1870.

K an d le ra ra d u je č in jen ica što se sa k u p lja ju p red m e ti u M uzeju — Lu­cian i i Scam picch io , je r su oni n a jb o lji p rilog tu m ačen ju s ta re is ta rsk e po ­

301

http://library.foi.hr

vijesti. P isao je n ek o m svećen iku i p o ta n k o m u o b jasn io h is to r iju »legendi«. B udući da m u je ovaj u p u tio je d n u v rlo m o d ern u , K an d le r zak lju ču je da ovaj svećenik ne raz lik u je an tičk o od suv rem enog doba. C am p ite lliju je u p u tio dva n ap isa o sv. M ak sim ilijanu , a li se b o ji da će m u je d a n od tih sa d rša ja n ašk o d iti. N aim e, u p o s lje d n je v rijem e dolazi do fiz ičk ih o b raču n a i do u p a d a n ja u tu đ e stanove zbog p o je d in ih č lan ak a , p a sve do d e m o n s tra ­c ija »heb re ja i galiota«. U putio je L u c ian iju neke š ta m p a n e s tv a ri i je d n u ep is to lu »sulle livellazioni a s tra tificaz ione« . B udući da m u n ek e s tv a ri n isu ja sn e s L abinom i P lom inom , m oli L ucian ija da m u n ađ e nekoga k o ji će to p ro v je r iti n a licu m jes ta . K an d le r n a k ra ju iznosi da je p isao p u ljsk i p o d e š ta t i da je u to k u tu m ačen je r ije č i PH ILO s jed n o g zem ljanog lonca.

B ro j 141P. K. — X. L.

Labin , 28. ju n a iT rs t, 1. ju la (1870)

K an d le r se n a d a d a će ovo p ism o za teć i L u c ian ija jo š u V odn janu , te ja v lja da su p o seb n i o tisc i ep is to la stig li lab in sk o j općin i, S cam p icch iju i n je m u lično. P res tao je o b jav ljiv a ti ep ig rafe , a li to n e želi u č in iti i s ep is to ­larna, j e r n ek i n e ra d e n iš ta za p ro g re s d ru š tv a te is to v rem en o n e žele d a to d ru g i čine. Č ast m u n e d o p u š ta da o d u stan e od toga, p a m a k a r to b ilo i uz c ijen u žrtve.

D r B uttazzon i, ad voka t, a sad a b ib lio tek a r, ob jav io je L ab insk i s ta tu t u »A rcheografu« i p o n ešto o G iorg in iju , no m ogao je govoriti v iše i o L ucia­n iju , k o n z u ltira ti ga, a li i ovaj m lad i »progresivn i T rst« voli d a se v je ru je kako je u p rav o tu sve n as ta lo p rv i p u t. K an d le r iznosi k ako je n ek im a bilo dozvoljeno da se posluže k o p ijo m tlo c r ta A kvileje iz a rh iv a K o n zerv a to ra te su p o slije »pro turili« ta j ra d kao v las tito djelo.

B ro j 142P. K. — T. L.

22. o k to b ra 1870.

T ro m jesečn a L ucian ijeva šu tn ja z a b rin jav a K an d lera . N i od Scam pic- ch ija n em a glasa. Zbog s ta ln ih p r ije tn ji , p r is ilje n je da p re s ta n e s tisk a n je m ep is to la u »C onservatoru«. Čini se da je slična za b ra n a u p u ćen a i časop isu »Provincia«, a i »O sservatore« se, č in i se, sug lasio s tak v im zah tjevom . Za­n im ljivo je da u p rav o on i k o ji z a b ra n ju ju da se p iše o s ta r in a m a ra d e to is to u T rs tu i u K opru . K an d le ra zan im a im e a u to ra k o ji je p isao d a je I s t r a p rip a d a la Ilir iji. D okaz je to do ko jeg je s tu p n ja d o p rlo po zn av an je s ta re p o v ijes ti, a li se p r i tom e n ije p rec iz ira lo š to se p o d razu m ijev a p o d p o jm o m I lir ija . Iz Pule, P ira n a i P o reča n em a v ijesti. K an d le r is tiče da su to m e sta li n a p u t b e rb a , P ru si, F rancuzi, R im i p ap a , a li »om nia tem p u s haben t« .

B ro j 143P. K. — T. L.

L abin , 22. iT rs t, 24. o k to b ra 1870.

K an d le r se zah v a lju je L uc ian iju za c rtež o P rijap u . P oznato m u je da, p o re d ovoga iz L abina, p o s to ji jo š je d a n u T rs tu . V rijem e je da se podaci i spom enic i o L ab inu o b rad e u jed n o m članku .

302

http://library.foi.hr

K an d le r tre n u tn o ra d i n a stv a rim a iz P irana , a li ne b i b ilo poželjno o g ran ič iti se n a sàm Labin, već b i b ilo p o tre b n o p ro š ir iti is traž iv an je do T arsije , o b uhvativ ši i F la n a tsk u p o k ra jin u , k o ja je sačuvala lib u rn ijsk u po li­tič k u fo rm u iako je b ila »dodatak« (appendice) I ta li j i i Is tr i . P rikup io je dovo ljno m a te r ija la za o p širan rad , ali b i treb a lo da se izb jegne njegovo im e je r je i bez toga m e ta m n o g o b ro jn ih k ritič a ra . M oli, zatim , L ucian ija da p iše B u ttazzo n iju , k o ji je sad a d ik ta to r , M aržiću (M arsich) »che in triga« i R ig he ttiju .

U koliko ne p rih v a te p rijed lo g , K an d le r je sp rem an p oduze ti m je re , a u ko liko b i se suglasili, u š to on isk ren o su m n ja , v o ljan je d a im pom ogne. »A ltim etrijs k i plan« o L ab inu b io je od van red n e pom oći u »prepoznavanju« fizičkog izgleda toga g rad a u s ta ro m i sred n jem v ijeku . Č lanak o I lir iji k o p ija je n ap isa s ta ro g s to tin u godina. A utor n ije ko n zu ltirao S vetonijevo d je lo , u k o jem su naznačene to čn e gran ice Ilir ije . Za v rijem e T ib e rija I s t r a je p r i­p ad a la I ta liji, dok je p re th o d n o b ila pod galsk im prokonzu lom . P oslije to liko nov ih radova , pog rešn o je v raća ti se s to tin u godina u n a trag . I Faven to se b az irao n a 1830, n iječu ć i i zap o stav lja ju ć i sve ono što je poslije toga učin jeno .

B ro j 144P. K. — T. L.

T rst, 25. o k to b ra 1870.

K an d le r u p u ć u je novo p ism o da b i d e ta ljn ije ob jasn io svoje ra n ije izlo­žene m isli. Ne p iše o k . . . , k o ji je veličanstven , n i o ček iću ko ji m ože b iti an tičk i, već o »per cose m olli«.

O b jav ljiv an je ep is to la ide loše. N ailazi na zapreke , odnosno n a zb ranu . T ršćan sk a d ru š tv a »Atene is triana« i »Minerva« odličn i su saveznici. Odgo­v o rn i lju d i iz t ih u s tan o v a s m a tra ju da je d ru š tv en i posao n jih o v priv ileg ij. K an d le r je u v je re n da n i »Provincia« ne b i p rih v a tila n jegov rad , pa će se ra d ije povući negoli da dođe do fizičkog o b raču n a . Žali š to je sav jetovao L u c ian ija da se o b ra ti B u ttazzo n iju je r je on tak av d a lako p risv o ji tu đ e id e je i da ih p rog lasi svo jim a. Tako je on p o stu p io i s g rađom iz T ršćanskog a rh iv a , k o ju n ije n i spom enuo. Jed n ak o je uč in io i sa s tv a rim a iz L ab ina i R ovin ja. K an d le r ne m ože tre n u tn o u d o vo ljiti L ucian ijevu zah tjevu , j e r je zauzet ra d o m o P iranu . N ije jo š s tvorio čv rst sud o v rem enu i n ač in u p r i­p a ja n ja L ab ina rim sk o j Is tr i . P okušao je ta j događaj dovesti u vezu s v re ­m en sk im razd o b ljem A nton in ija , ali n a su p ro t tom e s to ji P lin ije , j e r se u V espino d oba n a b ra ja ju n a ro d i k o ji su b ili n a s ta n je n i u I ta liji: V eneti do r ije k e T ag liam en ta , K arn i od T ag liam enta do T im ava, Jap o d i od T im ava do R ižana, H istri-L ib u rn i od R ižana do R aše, ali to n isu b ili n i oni iz T ro n ta (?) n i on i izm eđu T a rs ije i K rke. L ibu rn i n isu im ali č isto rim sk o u ređ en je , već lib u rn ijsk o . K and ler, p o red ostalog, is tiče da su u an tičk o doba seobe n a ­ro d a b ile česte te da L ib u rn i n isu b ili s ta ro s jed io c i (aborigeni) n a k v arn e rsk o j obali. Žali se na p o s tu p a k odgovorn ih u v idem skom »C onservatoru«, je r m u n isu p rih v a tili radove. Ni p re d s je d n ik n i ta jn ik n isu m u odgovorili je r ga izb jegava ju i žele da se »domognu« dužnosti konzerva to ra . To je m ir i sloga — navodi K andler.

303

http://library.foi.hr

Labin , 25. o k to b ra 1870. i T rs t, 29. o k to b ra

K an d le r p rih v aća L ucian ijevu id e ju o t isk a n ju p isam a k o je m u on u p u ­ću je bez p o tp isa i d a tu m a . V eseli ga š to se o b n av lja je d a n n ač in sao b raća ja , ko ji je po tekao p r ije neko liko godina, te b i želio da to p o s tan e opća p rak sa . P olesin i je p o s je tio K an d le ra u T rs tu , a li m u n ije donio i p o d a tk e o P oreču i I s t r i k o je je želio.

B ro j 146P. K. — T. L.

L abin , 27. o k to b ra i T rs t, 29. o k to b ra 1870.

K an d le r će u p u ć iv a ti p isa n u g ra đ u u ob lik u p isam a, k o je će L ucian i p o ­p ra t i t i svo jim k o m e n ta ro m i ra sp o re đ iv a ti za š ta m p u p o svo jem n ah o đ en ju . Svoje n ap ise d o s ta v lja t će službeno ili p u te m p o šte . V ra tio m u je n jegovu k a r tu o lab in sk o m o k ru g u te m uzičke n o te k o je m u je u p u tio B ranch i.

B ro j 147P. K. — T. L.

K an d le r u p u ću je L ucian iju fo to g ra fiju o p re d m e tu (gh ianda m issile?) p ro n ađ en o m u A puliji, k o ji je sad a s n ek im vazam a p re n e se n u T ršćansk i m uzej. N i K an d le r n i P ervanog lu n isu b ili u s ta n ju da d e š if r ira ju nap is. N ada se da će to r i je š iti s tru č n ja c i iz Beča. Z a tim sp o m in je tr id e se tg o d išn ja is tr a ­ž iv an ja u I s tr i , L ucian ijeve zasluge za v rije d n a o tk r ić a i S cam picch ija . K an d ­le ra l ju ti š to »O sservatore« iznosi k ako C en tra ln a k o m is ija izražava svoje ža ljen je što ne dozvo ljavaju o b jav ljiv an je ep is to la u »C onservatoru«. Želi da ga ostave n a m iru , j e r im a p ism ene d okaze d a se služe laž im a te b i bilo poželjno da o to j s tv a ri ra sp ra v lja ju s C en tra lom .

P. S.K an d le r m oli L ucian ija da sv ra ti p a ž n ju S cam p icch iju n a č lan ak k o ji

se odnosi n a k e ltsk i novac u časo p isu »Provincia«. Čini se d a n ije b ilo ko­vanog novca o I s t r i (d’Is tr ia ) . N ađen i novčići iz I I I s to ljeća p r ije n. e. (lovo­rov v ijen ac s jed n e s tra n e i kon j s n ek im s to jeć im likom s d ruge s tran e). T akv ih novčića im a u H rv a tsk o j, a p o s to ji m ogućnost d a ih im a i u L ibur- n iji, gd je , č in i se, n ije p o s to ja la kovačn ica novaca. S cam picch io b i treb ao p o g led a ti fo to g ra fije o fen ičk im likov im a k o je je K an d le r u p u tio . U koliko b i se to našlo u I s tr i , b ila b i r ije še n a i p re tp o s ta v k a k o ju z a s tu p a ju Eisen- s ta d te r i T om asin da je I s t r a b ila fen ičk i k ra j.

B ro j 148P. K. — T. L.

L abin , 19. n o v em b ra i T rs t, 21. n o v em b ra 1870.

K an d le r n ije sp rem io nap is k o ji je L uc ian iju obećao. B udući da je dao o stav k u na službu, p r ip re m a se da š to žu rn ije izvrši p r im o p re d a ju kako bi

B ro j 145P. K. — T. L.

304

http://library.foi.hr

se m ogao p r ip re m iti za b u d u ći život — »tavola e letto«. Javio je B a te lu da u p u ti p ro n a đ e n i p re d m e t »ii p este llo di piom bo« L ucian iju .

B roj 149P. K. — T. L.

S u bo ta , (1870?)

F id le r je izrazio m iš ljen je da bi M elesoco m ogao b iti fen ičko božanstvo, a u to m e ga je p od ržao i o rije n ta lis t T om asin . K an d le r želi da ga L uciani p o s je ti i p o d s je ti n a to fen ičko božanstvo, p iše o n a p u š ta n ju (valjda radova n a n jim a) p u ljsk ih s ta rin a , o Akvileji, o U dinam a i d rug im stvarim a. O ba­v ijes tio je p ro f. S te n tu da će ga L uciani p o s je titi. H vali p ro feso ro v a b ra ta liječn ik a ko ji m u je dob ro n a c rta o m ali o lta r ( l 'a re tta ) iz S ušn jev ice te se n ad a da će on d o sta toga u č in iti, da neće b r in u ti o »ciuccio lo in ponta« ni o »m enem e l'osel« n i »dei D o tto ron i Is tr ia n a — S id era H ystriae«.

B roj 150P. K. — T. L.

V enecija, 12. iT rst, 14. ju la 1871.

K an d le r se osvrće n a svo ju te šk u bo lest, govori o zab ran i t isk a n ja n jego ­v ih »epistola«, o p ro šlo m v rem enu k ad a je n a ro d vladao, je r je sad a došlo do »građanskog ra ta izm eđu p o tlačen ih i tlačite lja« što će se p re tv o riti u silu p ro tiv p o k v aren e ad m in is trac ije . P ism a su i u p rav a o jav n im stv a rim a p o sta li m onopol, a u T rs tu se vodi b o rb a za m onopole. K an d le r ne o d u s ta je od svoje n ak an e o o b jav ljiv an ju spom enu tog p red m eta , bez obzira n a p o slje ­dice. Z atim sp o m in je svoj n ap is o K ašte lu i poveće d je lo k o je p r ip re m a je d a n K o p ran in ; spo m in je i p re d m e t sa Ž eljeznih v ra ta (S. Acazio) k o ji je L uciani odnio u V enecijansk i arh iv , za tim p rof. Conze iz B eča k o ji je ta k o đ e r odn io je d a n dio sa Ž eljeznih v ra ta u R ijeci, a za C arsk i m uzej, te p ro f. M ichaelisa k o ji je p risv o jio dio s v ra ta u Ilirsk o j B is tric i i o stav io ga u B erlinu , dok je H elzenger to uč in io u A jdovščini. K an d le r ja v lja da je u T rs tu o tk riv e n je d a n k aš te l te podvrgava o š tro j k ritic i K o p ran e ko ji se, p o red osta log , k o ris te V enecijansk im arh ivom i o b ja v lju ju lažne dokum en te . O rim sk im so lanam a, za k o je se zan im a L uciani, K an d ler će n a s to ja ti da p ro n ađ e p r ik u p lje n e p o d a tk e . Želi o b jav iti je d a n s ta r i ep ig raf, k o ji čuva neko liko godina, iz Sv. M arije (Čepićko jezero) o nekom A rneriću , Splića­n inu , k o ji je b io navodno n a jp r ije venecijansk i, a poslije a u s tr ijsk i general (god. 163 . . . ) . O tom e je K an d le r p isao C ecchettiju .

B ro j 151P. K. — T. L.

T rst, 19. ju la 1871.

Sad rža j ep ig ra fa iz Sv. M arije u p u tio je u Beč, S p lit i V eneciju . N a s to ja t će da m u ih p u b lic ira »G iornale Latino«.

20 305

http://library.foi.hr

B ro j 152

21. ju la (1871?)P. K. — T. L.

K an d le r se n a d a da su d o stav ili p lan so lana, k o ji m u je darovao , kao i »epistole« za ob jav ljiv an je . T a n jegova p ism a su p rih v aćen a i p o h v a ljen a u Beču. B o lest n a p re d u je i K an d le r po d n o si ja k e bolove. Uzda se u liječn ičk u pom oć, ali is tov rem eno ga ji su m n ju .

B ro j 153P. K. — T. L.

T rst, 26. ju la 1871.

K an d le r p iše »epistole« n a osnovi svo jih s je ć a n ja i u b rzan o zbog ja k ih bolova. U puću je rije č i p r ije k o ra n a ra č u n g lasn ika u d ru ž e n ja »M inerve«, ko ji traže dokaze. K an d le r lično ne govori o s tv a rim a k o je n ije p ro v je rio da su is tin ite , a kam oli da se p r i to m e služi lažim a i n ije k a n je m »m ore advo la to rum « . S k ep tik je k o ji je d o s ta toga vidio i p ro č itao , p a p oznaje p o s tu p k e n a sudovim a.

V odi raču n a o L ucian ijev im g led an jim a n a p o jed in a p ita n ja .

B ro j 154P. K. — T. L.

T rs t, 29. ju la 1871.

I u T rs tu i u K o p ru K an d le r je b io p re d m e t ra sp ra v a b ro jn ih ljud i. U p rilog svog ra su đ iv a n ja is tiče da »iz d v iju p o zn a tih č in jen ica spoznajem o tre ć u n epozna tu , š to je isk lju č iv o čov jekova sp o so bnost, ali k o ja u n jem u sazrijeva u čen jem i k u ltu rom « , p a je s v rem enom u s ta n ju p red sk aza ti i o d re ­đenu b u d u ćn o st, a li ne u re lig ioznom duhu . K an d le r p o tk re p lju je p r im je ­rim a razn e m eto d e ra d a u is traž iv an ju n a zn anstvenom p o lju pa, p o red osta log , iznosi da »piščevo p o š ten je m o ra m a n ife s tira ti i v la s titu su m n ju ili k v a lite t h ipo teze k o je ip ak k o ris te u sp ozna ji n ep o zn a tih s tv a r i . . .« S av jest m u ne d o p u šta da b u d e p ro g lašen b ijed n ik o m , p o red b ro jn ih p riz n a n ja »di A sino e di Coglione« k o ja su m u d o d ije lili iz b ro jn ih d ru š tav a , n iti m ože p riz n a ti da ne po zn a je o d ređ en a tro jn a p rav ila da zaig ra »M arco M adonna«.

B ro j 155P. K. — T. L.

V enecija , 30. iT rs t, 31. ju la 1871.

C arsk i lis t »Provincia« ne p r im a više kon zerv a to ro v e »epistole«, zapravo p o s tav lja se u v je t da se one o b ja v lju ju svak ih p e tn a e s t d an a ili u jo š većim razm àcim a, i to da ne b u d u u p u ćen e is ta rsk im ličnostim a, o so b ito ne sve­ćenicim a. T ako se p o s tu p ilo s F id le ro m k o ji n ije p rih v a tio to u sk rać iv an je k o n zerv a to ru , za tim su slijed ile »anonim e cam o rris tich e« , dok je sad a o p e t došlo do n a p a d a s n am jesn ik o m i »Vicit leo de tr ib ù Juda« — kaže K and ler. N astav it će s p isa n je m svo jih rad o v a u ta jn o s ti. Posebno se o sv rće n a k o ­p a rsk e novine, k o je su ra n ije b ile p o ljo p riv red n o g o b iljež ja , a za tim su se

306

http://library.foi.hr

počele p ro tiv iti p ro u čav an ju an tičk ih s tv a ri i, iznad svega, p o v ijesti. P rem a n jegovu m iš ljen ju , I s tra n i, van K opra , po istov ijećen i su s nu lo m u odnosu na d ru š tv o »Atene Is trian a« . On je s tim e sug lasan je r je »svaka v last od boga d an a i bog d ije li onom e ko ji je prihvaća«. Posebno ističe svo je loše zd ravstveno s ta n je i svo ju k ćerk u , ko ja m u je iz jav ila da je zaostao za pola sto ljeća .

B ro j 156P. K. — T. L.

V enecija, 24. i T rs t, 26. au g u sta 1871.

K ad le r se n ad a da je L ucian i p rim io dva nejgova p ism a i nap is o tračk o j I s tr i , k o je m u je u p u tio u V eneciju . Iak o m u »Provincia« ne p rih v aća više p ism a, o b jav it će m u d ruge sad rža je iz p red rim sk o g doba. Z atim o p isu je zem ljan i lonac s C resa, veličine rim sk e am fore, na ko ji m u je sv ra tio p ažn ju S cam picchio . K an d le r sm a tra da se u T rs tu a i u Is tr i , osim Labina, pogoršao in te re s za znanstven i rad : u T rs tu zbog silne želje za m onopolom , u I s t r i i u T rs tu zbog m ržn ji, srd žb i i nem ara , dok po litik a »pettegolona« a p so rb ira sve.

B ro j 157P. K. — T. L.

V enecija, 28. i T rs t, 31. au g u sta 1871.

T isk an je rad o v a van T rs ta p rič in jav a K an d leru od ređ en e teškoće, iako p a ro b ro d povezuje T rs t s K oprom šest p u ta dnevno. Ne zna tk o je tam o novi re d a k to r je r je sve obav ijeno m iste rijem .

K ad le r ne želi tisk a ti sa rm a tsk i d istih , je r se b o ji da m u ne p rem ažu k u ću p e tro le je m p a u p u ću je sad rža je L ucian iju .

»Shto p isach p itach ?R eko C essaru n asch k i pop iokaB oxje K ra p o s t nev in i d ahv elik sanstvo m o jo i — «

P on to Lib. IV Ep. 13 s tih 23.

N a d rugom m jes tu :»I lle ego ro m an u s vates (ignoscite M usae)S a rm a tu s cogor p lu rim a voce loqu iN am d id ici getice sa rm aticeq u e loqui«.

Ni n jegovo p ism o, u ko jem se govori o c rn o m o rsk o j I s tr i i O vidiju n isu p rih v a tili u re d ak c iji već su se to m e sm ija li. K an d le r d rž i d a b i b ilo poželjno da se to m e n a sm iju i č itaoci, u tre n u tk u te šk e d ru š tv en e s tv a rn o sti, osob ito u T rs tu gd je se u p u ć u ju b ro jn e op tužbe na ra č u n lju d i k o ji u p ra v lja ju gradom .

Z la tn i i s re b rn i p re d m e ti k o ji su nađ en i u bazilici u G radu b it će p re d ­m e t K and lerova p ro u čav an ja k ad a d o b ije p o tre b n a o b av ješten ja . Za sada p ro su đ u je da p r ip a d a ju v rem enskom razd o b lju od V do X I sto ljeća . O tom e će o b av ije s titi L ucian ija , je r ih osobno ne m ože ob jav iti.

307

http://library.foi.hr

B ro j 158

T rs t, 28. d ecem b ra 1871.P. K. — T. L.

V elika je K an d lero v a z a b rin u to s t š to m u se L ucian i dugo n ije javio. P isao je , tak o đ e r, S cam p icch iju u pog ledu keltsk o g k o p lja k o je p o s je d u je on ili Luciani, N o, do sad a n em a odgovora n i od koga. Pohvalno se izrazio o m n o g o ra fiji o ćep ićk o j uvali, k o ja m u je u p u ćen a iz Poreča. Ž eljno o čeku je do p u n sk a tu m a č e n ja k o ja se odnose n a ta j k ra j. K an d le r je s tu p io u vezu s B o ttijem iz g rad a Lecce, ko ji se bavi pa leon to log ijom . U putio m u je p ism o, a k o p iju toga p ism o dostav io je G iun ti sa zah tjev o m da ne b u d e š ta m p a n a p r ije nego do sp ije B o ttijev odgovor. Čini se, veli K and ler, da B o tti n ije očekivao to liko s tv a ri iz ove reg ije . P red m e t »ghianda m issile« iz B ad ije n ije jo š o b ja šn jen . N i M arkh ig (?) n i V isen tin i (?) n isu dali svoje m iš ljen je o tom e. K an d le r je u p u tio fo to g ra fiju to g sa d rž a ja u B azel, dok iz B eča n ije p rim io odgovor. K tom e, izv ješću je L u c ian ija d a je K u rija n a re d ila k le ru da sa k u p lja i čuva s ta re d o k u m en te , k o jih , p rem a rije č im a K and lera , p o s to ji jo š m ali b ro j. B ib lio tek a u T rs tu ne rad i, A rhiv je za tvo ren , B u ttazzon i je te šk o bo lesan , G reg o ru tti je suviše zaposlen , dok je B a rsan p rav i »pizzi­cagnolo«.

»I tak o p r i k r a ju 1871. n ebo se n aob lač ilo kao i ono n a t r g u . . . M ržnje, m ržn je , m ržn je , u d a r c i . . . M oja k u ća je p ra v a b o ln ica . . . « — završava svoje p o sljed n je p ism o K an d le r L ucian iju .

P. S.U zb irc i p isam a saču v an a je i o sm rtn ica d ra P ie tra K an d lera , k o ja je

b ila u p u ćen a L uc ian iju u V eneciju .

B iogra fska b ilje ška

P oznato je da je P ie tro K an d ler, p o to m ak C hand lera k o ji su u p ro š lo s ti p rib jeg li iz Š ko tske u A u striju , posvetio sav svoj život d ru štv en o m , p o litič ­k im , a d m in is tra tiv n o m ra d u i n au čn o m s tv a ran ju . Od svoga ran o g životnog i po litičkog o p re d je lje n ja n ije n ik ad a od u stao , p a je i zbog toga osjećao do p o s ljed n jeg tr e n u tk a živo ta svu tež in u srd žb i i m ržn ji m nog ih p o zn a tih lič­n o sti svoga vrem ena. B ro jn i se n jegov i k r itič a r i slažu da je K an d le r b io k o m p lek sn a ličnost, te da su i n jegovi rad o v i v rlo složeni.

Evo neko liko b itn ih č in jen ica , k o je je o seb i i svo jim p rec im a K an d le r n ap isao u b io g ra fiji god. 1857:

R odio se u T rs tu 23. m a ja 1806. od oca Paola i G iovanne C eru ti. N jegov se o tac, jo š kao m lad ić , p rik lju č io T e rito rija ln o j m ilic iji p a je p o slije č e tr ­n aesto g o d išn je v o jne službe postigao o fic irsk i čin . S ličan živo tn i p u t, u službi u a u s tr ijsk o j vo jsci, p ro šao je i n jegov d jed (po m ajc i), k o ji je b io liječn ik u tršć a n sk o j G radsko j m ilic iji, kao i n jegov u ja k , vo jn i k iru rg , k o ji je p o d ­legao ko leri. K an d le r is tiče da m u je o tac služio isk ljuč ivo u a u s tr ijsk o j vo jsci. P oslije d o lask a fra n c u sk ih o sv a jača u ove k ra jev e o tac se posvetio u č ite ljsk o m zvan ju i c r ta n ju .

T u je p ro fe s iju obav ljao i p o s lije p o v ra tk a a u s tr i jsk e ad m in is tra c ije sve do svoje sm rti. B udući da je K an d le r p o tjecao iz tak v e ob ite lji, i kao ro đ en i T ršćan in , želio je služ iti svom e ca ru i in te re su g rad a T rs ta . N akon zav rše tk a

308

http://library.foi.hr

p ra v n ih n au k a , svo ju p rv u p ra k su obavljao je kod d ra de R o sse tti ja , g rad ­skog p ro k u ra to ra (p ravobran ioca), ko jeg je k asn ije , n ak o n njegove sm rti, za­m ijen io n a to j ta d a v rlo časnoj dužnosti. U više n a v ra ta b io je i p re d s je d n ik G radskog sav je ta , a n a to j su ga fun k c iji za tek li i p o zna ti b u rn i događaji iz 1848. godine.

K an d le r i č lanovi S av je ta u p u tili su se is toga d an a g ro fu Salm u, ko ji je u p ra v lja o gradom , da p re d n jim e d adu svečanu iz javu da će T rs t o s ta ti v je ra n ca ru . O dm ah poslije izjave S av je t je b io ra sp u š ten . K an d le r je p o ­novno bio izab ran u to tije lo 1850. god. i o stao u n jem u neko liko godina. N ije p rih v a tio poslan ičk i m a n d a t za F ra n k fu rtsk i p a rlam en t, već se u p u tio , za jed n o s R evoltellom , u In n sb ru c k da b i p red ao lično c a ru 11.000 p o tp isa T ršćana , I s tr a n a i D alm atinaca u znak lo ja lnosti, ne m areći za b ro jn e o p a s­n o sti k o jim a je b ila izložena njegova ob ite lj. N a ta j su ga čin ponu k ala n jegova lična o sjećan ja , te je od ca ra p rim io i d o b ru p ism en u p o ru k u za g rad T rst.

Iako n ije b io č lan G radskog sav je ta 1848, o stao je u sta lno j vezi s m i­n is tro m S tad ionom , odazivao se n a pozive, p o s tao je č lanom C arske ak ad e­m ije n au k a , k o n zerv a to ro m za P rim o rje , b ra n ite lje m B rak a i drugo.

K an d le r je p o k ren u o i p ita n je izučavan ja v lastite h is to rije , m isleći p ri to m e n a a u s tr ijsk u , k o ja se tu s tv a ra la već p e t sto ljeća , p a n ije b ilo po­tre b n o tra ž iti n ek u d ru g u im ag inarnu .

Bio je č lan b ro jn ih dom aćih i s tra n ih ak ad em ija , služio je i on m ilic iju , d osp jevši do čina k ap e tan a , te se k a sn ije zbog poodm ak lih godina povukao. M noge je dužnosti, o sim općinske, obav ljao dobrovoljno . N a k ra ju svog živo­to p isa is ta k n u t će d a im a p o red ca rsk e b lag onak lonosti i b lagoslov p ap e i b isk u p a te, p o š to je ro đ en kao A u strijan ac i ka to lik , u ovoj životnoj dobi k o ja je u laganom »padu«, nešto bo lje ne m ože poželjeti.

R i a s s u n t oMANOSCRITI E ALTRI DOCUMENTI STORICI

NELLA BIBLIOTECA CIVICA A POLA (V PARTE)

L’autore prosegue la pubblicazione di ampi regesti della corrispondenza di P. K andler a T. Luciani nell’ultim o periodo della sua intensiva creazione e vita (1869—1871).

309

http://library.foi.hr