Prikazi. os,•rti, pюmocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001 .. str. 217-381

OKRUGLJ sто: Naucno djelo Nedinza Filipovica

Okrugli sto о naucnom djelu Nedima Filipovica odrzan је u ANU ВiН, 23. пovembl'a, 1999. godine, u organizaciji AN1J BiH, Orijentalnog instituta u Sarajevu, Institut<t za istoriju u Sar~jevu i Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Skup је organiziran u povodu petnaeste godisпjice sшrti akademika Nedima Filipovica, ali on пiје imao samo komemorativni ciU. Sasvim razlozno i opravdano njegov primami cilj Ьiо је animil'anje ili п~animiranje u nasoj 1-.-ultur­noj javпosti, nauctюg opusa Nedima Filipovica ј njegovo sjtuiranje u opcem razvoju bosaпskohercegovacke nauke, prije svih l1istorijske nauke. Naime, pre­tefaп dio njegovog stYat-alastva ipak se odnosi na proucavanje, Ьilo ћistorije Воsпе pod osmaпskom vlasti, Ыlо izucavanje osmanskog sistema i Osmanske drzave па globalпom planu.

Sama cinjenica da su orgaпizaciju ovoga skнpa podrzavale i u njoj ucestvovale cetiri, mog\o Ьi se reci, bez pretjerivanja, пaucno najorganiziranije i пajjzraslije naucne нstaпove u ovoj zemlji, bar па podrucju drustvenih nauka, odreduje znacaj i vrijednost djela Nedima Filipovica i пјеgа kao graпdiozпe intelektua\ne velicine stasale па ovim pl'ostorima. U sve cetiri пavedene naucпe institucije Nedim Filipovic је ostavio traga, Ьilo u organizacijskom smislu Ыlо na istrazivackom plaпu ili javnom djelovaпju.

Knjiga koja se danas obznanjuje sa prilozima koje donosi, brojem ј

kvalitetom ucenjaka i javniћ radпika koji daju svoje priloge, takoder, bez truпke sшnпје, potvrduje izuzetaп znacaj Nedimova stvaralastva i uopee njegove pojave u nasoj пauci.

Ova kпjiga sadrzi, pored Uvoda urednika knjige akademika Envera Redzica, te нvodne rijeci predsjednika orgaпizacijskog odbora, prilikom otvaranja Skupa i pozdravпe rUeёi predsjednika ANU ВiН gosp. akademika Bozidara Matica, 16 samostalпiћ naucnil1 izlaganja i Zakljucna rijeё

predsjednika Organizacijskog odbora.

Na samom skupu podneseпo је 14 referata. sto znaCi da је knjiga bogatija za dva referata u odпosu па zivo izlaganje па sапюш skupu.

Osпovna karakteristika ovoga skupa jest сiпјепiса da su па njemu u znaёajпom broju ucestvovali Ыvsi studeпti Nedima FiJjpovica, daпas н gla\'nom, istaktшte ili jstakпutije licпosti u паsој nauci ili javпom zivotu. Мога se prizпati, daje mali broj ljudi, ako itna iko, koji пе Ьi pozeljeli za svoga zivota zпati da се пekada па nekom skupu ili nekom drugom prigodom о njemu i njegovom dje\u govoriti пjegovi uceпici ili studcпtj ili bar пekada mladi saradпici. Naravпo, ako su to afirmativпi, nekurtoazпi, jzricaji о nekoj Jicпosti, kao sto је ovdje slucaj sa Neditnom Filipoviceш опdа bi zadovoljstvo Ьilo jos vece. Na skupu sн uzeJj нсеsсе i istakпuti kolege Nedjтa Filipovjca, akadetnici i drugi postovaoci пjegova djela iz raznih oЬiasti nauke. Na osnovu radova koji se ovdje

370

Prikazi, osvrti. promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

prezeвtiraju nije tesko zakljuciti da је saglasnost о pozitivnoj vrijedпosti пaucnog djela Nedima Filipovica роtрипа.

Prema tome, odriavanje ovoga skupa је, bez sшnпје, potpиni иspjeh i nadamo se korist za пasu nauku i izиzetпa prilika i podsticaj · za mlaae istrazivace.

Вrој nat1cnil1 pitanja i nattcпih proЬlema koji su pгivlacili раzвјв Nedima Filipovica i na kojima је 011 иlozio svoj ogroman trud i u koje је нtkao svoje zadivljujuce intelektttalвe sposobпosti, је vt·lo velik. Mogli Ьisпю reci, da se Nedim dotakao gotovo svih najvaznUih pitanja iz hjstorjje Osmanske careviвe ј

njenog sistema u паsој zemUi. Namaje :Zao sto на ovom nаuспош skupu ј u ovoj kпjjzj пisu obuhvaceni svi aspekti NedimoYa naucnog stvari11astva ј ukazano na sva pitanja historjje i kulture gdje је on ostavio svoje radove. Ali treba se иpitati, је li to objektivno Ьilo ј moguc.e. imajиci u vidu stanje kadrova u пauci kojom se bavio Nedim fjJipoYic i и ovim teskim vremeniшa nase zemUe i nase povjjesti.Da ostavimo sada takve rasprave ро strani i da kazenю пekoliko rijeCi koje su ос! opceg znacaja za nasu пauku i sagledavanje mjesta i иloge Nedima Filipovica и nasoj nauci, prije svega, osmanistici kao eminentnoj nacionalпoj пauci на svim ovim prostorima. Zapravo, vazno је reCi, da se Nedim Filipovic pojavio tl sklopи jedne vece gп1ре bosanskil1 historicara, prije svega osmanista, u vrijeme kada Stl se и ovoj zem\jj oslobadale пјеnе autentiёвe iпtelektualne

snage, sa krf!.Lniim ciljem skidanja odijuma paternalizma i наmеtапја ideja i shvatanja ncih drugih kulturnih oentara izvan nase zemlje. То је · u sustini znacajпa epoha nase naиke, јег је опа i originalna i autenticna i ваdа sve cjvilizacijski modeгna i savremena, јег izmcdu ostaloga tl seЬi ukljucuje pozitivnu ЬоrЬи misljenja i ЬоrЬи protiv ovjestalih stereotipa t1 nacjonalnoj ћistorijskoj пauci. Osiш toga, to је ероlщ kada se пasi bosanski ucenjaci роtршю ravnopгavпo ukljucujи u okviru Ьivse zajednicke slaveпske zajednice, а preko toga i na medunarodпom planu, u орси podjclu rada па polju nauke ј ро svojim rezultatima i ро svom kvalitetu.

Јеdап ' izmedu ostalЉ nasiћ naucnika koji su zauzeli svoje шjesto u histщijskoj вauci па sirokoш шeduвarodnoш plaвu је upravo Nedim FiJjpovic.

Ali ako Ьisnю mj, makar u najkracirn crtama, pгikaziva\i sve radove u ovoj knjizj, to Ьi паm oduzelo mnogo vremena, а vjerovatno i vas dovelo u dosadu. Мј preporucujemo da se ovi 1·adovi procitaju i da se svak s.am uvjeri и odredeпe ciпjenice naucпog karaktera. Zato Ьismo mi istakli nekoliko radova koji su vazni za sagledavaпje licnosti Nedima Fi!ipovica. То sи radovi akademika Redzica kojr u sebe ukljucиju ј pregled пaиcnil1 rezllltata koje је ostvario Nedim Filipovic. Vaiвo је, da је akademik Redzic izbjegao vlastitu iпterpretacijta NedimovЉ rezнltata i zadrzao se samo па вjilюvu koпstatiraнju, onako kako ill је vidio Nedirn Filipovic. Cini se, da је Rcdzic u velikoj шјеrј ј kao llistoricar saglasaв ili vrlo Ьlizu иvјеrепја о potpunoj v'alidnosti navedeпill

371

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo. 2001 ., str. 217-381

rezu ltata. Rekl ј Ьisшо, dakle, izostala је пjegova odredeпa kriticka nota, cemu је iпасе akademik Redzic predaп, ра i neka rezerva ргеша Nedimovim rezultatima. No, kod Redzica је za ovaj skup i za ovu svrhu skupa znacajno sto је predstavio Nediшa kao vrhunskog intelektualca i пeunюrпog istrazivaca cije је stremljenje u nauci, ра ј historUskoj, kretalo se gotovo autenticnom filozofskom izrazu. То је karakteristika, zaista, vrhunskih istrazivaёa i originalnil1 stvaralaca. Nase misljenje i uvjerenje, ра i паuспi stavovi 0

Filipovicu su gotovo identiёni u tom pogledu. Vrlo је zaпimljiv rad gospodina NЉada Hasica, poznatog naseg

intelektualca ali i Ьlizeg srodпika Nedima Filipovica. Njegov је iskaz vrlo nadahщtt i gotovo da ne ostavlja ravnodusnim ёitaoca. Mozemo mu vjerovati da је nastojao izbjeCi preveliktt dozu еrтюсiја, ali to је ipak vrlo cesto пemoguce. No, taj rad pokazuje da је Hasic zaista poznavao Nedima Filipovica iz takve Ьlizine koja је drugima Ьila nedostupna. Zbog toga, za upoznavanje sa ljudskom licnosti, sa istrazivacem i intelektualcem Nediшom Filipovicem, ovaj rad ima zadovoljavajucu tezinu.

Rad Vojislava Vujanovica о liku Nedima Filipovica kao profesora ili predavaca је, zaista, najneposredпije svjedoёenje о toj dimenziji Nedima Filipovica. Vujanovic је to tako plasticno i transparentno iskazivao, da nas koji sпю sjedili za klнpama pred Nedimom Filipovicem i imali ista takva iskustva, citajuci Vujarюvicev tekst obuzimaju Ьlazeni trnci i na trenutak vraca nas u te neobuzdane mladenacke dane. Krasпo је to Vujanovic ispricao i jos bolje zapamtio, gotovo, do detalja пасiп kad Ьi kao erupcija pokuljale rijeci i misli iz, naoko, k1·hke fiziёke pojave profesora i zaustavljale nam da\1 i pogled, cesto vrlo svjesni da to пadilazi nase tek razvijane intelektualne sposobnosti. I оЬiспu svakodnevnu komunikaciju profesora sa studentima Vujaпovic је vjemo predstavio. Lijepo sjecanje njegovim studentima.

Rad akademika Muhameda Filipovica, koji pored virtuoznog izlagaпja о geografskim, geopolitickim, drustvenim, kulturпim i drugim kretanjima i historijskom amЬijentu pojave Osmanlija i njiЬove uloge па nasim prostorima, na sirim balkanskim prostorima, na opcesvjetskim prostorima, njihovom povijesnom zadatku i пjihovom орсе civilizacijskom dosegu i bastini koju su ostavili svjetskoj povijesti, dao паm је porodicпi ambijent u kojem је izrastao Nedim Filipovic sa svim mogucim elementima uticaja na njegov razvoj, sto cesto prelazi i u intimu porodicnog zivota koja је snazar1 okvir za dulюvпi razvoj svake licпosti. Dao narn је i objektivne drustvene prilike u kojima је izrastao Nedim Filipovic, ра tako na нeposredan naciп dobljanю totalпu Ьiografiju ovoga velikana koju u drugoj prilici не Ьisnю imali, јег Ьi Ьila saЬlonska.

О ostalim radovima шi nесешо poseЬice govoriti. Ali сешо spomenuti pitanja koja tretiraju radovi tt ovoj knjizi. То su pitanja porijekla i nastanak.a Osmaпske driave. Тim рitапјеш se kao segrneнtom Nedimova stvaralastva Lt

372

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi. 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

sYom izlaganju bavio akademik Redzic, Ahmed Alicic i donekle Neпad Моасапiп. Pristupi tom pitanju sve trojice spomenutЉ su, malo ili znacajпo razliciti. Vjerovatno је to пormalno kada se radi о tako krupnoш pitaпju. Оно sto је ро пasem licnom misljeпju epohalпo dostignuce Nediшa Filipovica u vezi sa navedeлim pitanjem. jest njegovo poniranje u duЬinu historijskih, ekonomskih, etпiokih i kulturпЉ faktora koji su pr~disponirali i пastanak i rast i razvoj do svjetskЉ razmjera ovoga Carstva. То nije нiti stihUa пiti slucajnost. То је povi­jesпa predodredenost ali baziraпa па koпzistentnoj unutrasпjoj snazi i svijesti da se zarad sveukupnog пapretka ljнdskog roda, moraju na radikalaп ласiп razri­jesiti neka pitanja opceg drнstvenog razvoja па sirokim prostorima ondasпjeg poznatog svijeta i!i bar sireg okrнzenja u kojem su djelovale Osmaпlije. Dakle, Nedim је dokucio da пastaпak i razvoj Osmaпskc drZ.ave i пјепоg sistema -sitпog spahije ili sitnog vojпika, kao izraza, kako је to iskazao Nedim Filipovic, mirijskog vlasnistva па zemlji, пiје rjesenje samo za turska etпicka podrucja ili podrucja ranijih turskih drl.ava nego ј za sva podrucja ili politicke zajednice koje su dozivljavale svoje drustveno-ekoпomske i politicke krize, ne mogavsi пасi njiho\IO razrjesenje unutar svojih drustvenih snaga i sistema krupnog osamosta!­jetюg, djelomicno ili potpuno, plemstva. То se jedпako odпosi i па Brzaпt i srpsku Dusatюvн dt·l.avu i па Bugarsku i па Bosnu, dakle, ва cijeli neposredпi susjedпi prostor E\'rope koji се postati i prostor najveceg dostignuca moci os­maпske drl.ave. Dakle, to је svjetski sistem, пе sisteш plemena ili roda ili dri.avice ili леkе religijske skupine. Dakle, не moze se sve svesti па obja..Sвjenje da је to osvajacka sila i da је cijela njena filozoftja zastЮ\'aпa na osvajanjima. Ali, nije poznato u povijesti da је ijedan veliki svjetski sistem nastao na dоЬюј volji. UYijek је te sisteшe pratila sп_аzпа vојпа sila i sна7.ап motiv osvajanja, kao i jaka organizacija vlasti kao imanentna pratilja velikЉ drustvenih sistema. Zato је osшanski .sisteш svjetski sistern. а Osmansko carstvo svjetsko carstvo i ро svome nastanku i svojim stremljenjima i svojim ostvarenjiшa. U to doba Ьilo је superiorno tJ odnosu 11а d1·uge sisteme. Eto, to se moze zakUuciti iz radova Ne­dima Filipovica. Zato tvrdimo, da је Nedim znacajno doprinio i u teorijskom pogledu razrjesavanju pitanja nastanka Osmanskog carstva.

Nema sumпje, vrlo zпacajna Cinjenica za povijesnicare jedne шаlе zemUe i jednog malog naroda, ako takvi narodi uopce postoje.

Drugo znacajno pitaпje iz vremeпa l1istorije Osmaпske drza\'e i njenog sistema i pitaпje koje se spusta na razinu пacionalne historijske nauke ove zemlje i njeпil1 пaroda ili njenoga пaroda, kakvo шisljeпje mi licno zastupamo, jest pitanje sirenja islama (ili islamizacije koji termin upotreЫjava prof. Filipovic i шnogj drugj ltistoricari па пasim prostorjшa ра ј sjre). -Nedim fjfipo\'ic је imao svoja gledaпja па to pitюje, а ovdje па ovom skupu о пjegovu паuспош djelu ј ovoj lшjizi koja se daaas predstavlja, svoju pazt~ju posvetili su u od•·edeпoj mjerj Dzevad Juzbasic, Eпver Redzic, Alнned Alicic i N.eпad

373

Prikazi. osvrti. promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

Filipovica о odzakluk timarima u Bosпi su potvrdeпe ovjm radom Suceske. Naravno, Suceska је produbjo to рјtапје i odstraпjo sve nedoumjce koje su se odnosile оа to pitanje. Rad Nedjma filjpovjca о odZзkluk tjmarjma u Воsпј uz radove Avde Suceske о istom pjtaпju predstavljaju Ьаzјёпа polazista u raspгavama о пacionalnom organjzjranju Bosnjaka i time predstavljaju temelje za prouёavanje пacioпalnog pjtanja u паsој zemljj. Ро пasem misljeпju, koje sпю mi vec ranjje artikнliralj, svaka ozbiljna rasprava о Bosnj ј njenoj povijestj pod Osmanlijama, о dгustvenjm stгukturama, о razvoju nacjonalne svijesti, 0

oЬiikovanju nacije, mora polazjtj upravo od odzakluk timara u Bosni. То је imalo пajпeposredпijj uticaj па sva drustvena, politicka ра i ekonomska kretanja u Bosni sve do austrougarske okupacije, zapravo do danasnjih dana.

U ёemu је zпаёај Nedima fjJipovica kad se govori о tome. Nedim је prvi i jedinj historiёar koji је osmisJjo strukturu osmanskog drustva i karakter njegovog reflektiranja i organlZlraпja u Bosni, genijalno uoёavajuci

dvostepenost toga sistema u relacф s Bosnom, i to kao globalnog ј kao specifiёnog bosanskog. То је оп jednostavno iskazao kroz foпnulu Ьinarizma (dvojпostj, dvoёlanosti). Tako, globalni osmanski Ьinarizam ima dva ёlana i to: razliёitost religije i razlicitost etnickog porijekla. U Bosnj se, ро Nedimu Filipovicu, razvija роsеЬап Ьinarjzam, kojj u sustini predstavlja i pokazuje se kao substrllkturni u odпosu па овај globalni. А to zпaci razvjja se ј posebnj poredak drustva u odпosu па global пi osmaпskj. Bosanski Ыnarizam logicno ima, takoder, dva ёlапа i to: razljёitost religije i istovjetnost etnickog porijekla ili njegovu ve\jkll s\icпost. Moram spomeпutj ропоvо Моасаnјпа kojj nije dobro predstavjo Nedjmov Ьiпarizam ј zapravo нёјпiо ga sнprotпim samom seЬi. U okviru toga bosanskog Ьiпarjzma krecu se sve strukture drustva bez obzjra na vjersku pripadnost i опi vladajuci slojevi i опi proizvodni ili podcinjeni slojevi. То је imalo ozЬiljпe konsekvence koje su se najocitije ј najradikalnije iskazale u pokretu za autoпomjjll u Bosnj 1831. godiпe i to sada vec kao zrela narodnosna svijest ј teZпja za politickom samosta\nosti. Ovjm se nista ne mjstificira јег u vrijeme konso\jdacjje navedenog Ьinarizma u Bosnj је Ыlо oko 80% muslimana,pa kao takvj oni su Ьilj ј vladajuci s\oj ј onaj potcjnjeni. Pripadnici drugih konfesija tek се kasnjje masovпim doseUavanjem u Bosnu uklopiti se u пavedenj bosanski Ьinarizam, kao izraz specificnog poloZзja Bosne u Osmanskom carstvu i zapravo potvrdivatj taj bosaпski Ьinarizam ili substruktuшj sjstem u okviru osmanskog sjstema.

U ovoj knjjzj dva rada Sll posveceпa, prema opcem misljenju, najzпacajnijem djelu Nedima Filipovjca Princ Musa i Sejh Bedredin. О tome su svoje reminisceпcije dalj VojjsJav Vujanovjc ј Nenad Filipovic. Zaista Ьi nas daleko odvelo ako Ьismo analiziralj njihova misljenja о tome djelu. Oni su posшatrali ovo djelo u пjegovim 1-azlicitim aspektima. Vujanovic је pokusao da situjra to djelo ll sшislu strategjje osшanskjh osvajaпja uopce, а Nenad Filjpovic

376

Prikazi, osvni, promocUe Prilozi, 30, Sarajevo, 2001 .. str. 217-381

је obratio paznju na njegove socijalne i socioloske aspekte, ideoloske primjese u djelovanju паvеdепiћ licnosti. Imaj ucj u vidu ogromaп broj pjtanja koja su obuhvacena u okvjru rasprave о ustaпciшa princa Muse i sejl1a Bedredjna, od religijskog siпkretizma Bedredinova i пjegove utopijske ideje do komplikovanog razrjesenja pjtanja politickog ј drustveпog opstanka i nastavka Osшanske carevine, do citavog пiza pitanja koja su cini\a шшtrasnju strukturu osmanskog drustva, kao sto је pitanje gradova ј gotovo sva druga pitanja о kojjma smo naprijed govorjJi. Zato preporucujemo, prvo da se procita to djelo i drugo da se procitaju referatj пavedene dvojice refereпata. Naravno, predlazeшo da se obrati раzпја na rad Iljasa HadziЬegovica koji паm је predstavio шisljeпja Nedima Filipovica о gradovima i пjihovom zпacaju u Osmaпlijskoj drzavi. Nazalost, Nedim је tome pitanju pгilazio, u glavnom, kao ekonomskoj kategoriji, zaпemarujucj јЈј prjdajuci шanji znacaj gradovjma kao civilizacUskoj odrednjci osmanskog sjstema. Mislimo, da је ovo pitanje i u vezi s tim, pjtanje gradskog sloja staпovnistva, odnosпo tzv. srednji sloj drustva ponajmanje obradjvan ј od strane Nedima i drugih 11istoricara. То је posljedica nametanja zadatka historiografiji da se prveпstveno izucava seosko stanovnjstvo, odnosno selo u polarizaciji sa tzv. turskom feudalnom klasom. То је gгeska, ali ona је ideoloske prirode. Zato паm predstoji temeljno izuёavanje upravo toga srednjeg sloja kao osпovnog nosioca пarodпosne ideje, osnovпog nosjoca poljtickiћ ideja i kao sloja koji је akшnu\jrao пajveci dio шaterjjalnih bogatstava ј kao takav jmao odlucujuci uticaj na po\jtjcka zblvanja u vreшenjma propadanja centralisticke vlasti Osmanske carevine. U ostalom, to se vidi i iz referata Пјаsа

HadziЬegovica, kojj nije шоgао pokriti uocljiv nedostatak u паsој historiografiji ра ј kod Nedima Filjpovica. Ali, u svakom slucaju Nedim је uciпio vise proba i u tom segmentu osшanskog sistema, od koje su neke, mislimo i neodrzjve.

Nazalost, imamo samo jedan rad koji potice iz kulturne jli kпjizevne sfere kojom se takoder dugo vremena vrlo meritorno bavjo Nedjщ Filipovic. То је гаd Jasne Samic о misticizшu ili tesavvufu ёiје је odredenje Jasna Samic postavila upitno-11ipoteticki. Tako, da је to vjse орсј pogled па to pjtanje nego ono sta је mislio о tome Nediш fjJjpovic i(j bar пapisao, шakar ј u oskudnom broju radova. Мј znamo ili snю Ьili uvjereni da Nedim jma svoje unutrasnje sklonostj prema tome tesavvufu j\i misticizmu. Mislimo, da је rezultat takvog njegovog uпutrasnjeg оsјесапја ј onako zdusпo prihvaceпi s~j\1 Bedredin i пjegove

uпjverzalпe teznje-van opceg materjjalпog svijeta, ako је tako nesto iskreno moguce uprazпjavati. ;

Referatj koji govore о javnom djelovanju Nedima Filipovjca ili пjegovu ucescu u orgaпjzaciji ј razvoju pojedinil1 univerzjtetskih ј(ј паuспЉ instjtucjja, опi su na vjsjпi materjjala do kojih su autorj mogli doci, а ,,jdj se da su tj sluzbeni ili nesluzbeпi materjjali dosta oskudni, јег nisu vodeпi ро strogjm pravilima Ьirokгatjje kojaje u ovakviш slucajevima ј pozitivna.

377

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001 .. str. 217-381

Konacrю, irna jedan referat koji se. ispoljava u kontr-averzi sa ovim skupom. Оп је vec izazvao odredeпe negativne verbalne reakcije. То је referat Nenada Filipovica i to samo jednirn пjegovirn dijelom. Naime, u vezi sa Nedimovim voluminoznim djelom Princ Musa i Sejlz Bedredin, autor је nasao za.. shodno da se osvшe па odredeпe pojave u dulюvnoj sferi naroda Bosne, prije svega Bosnjaka. То se, ро nasem misljenju, sada pojavljuje kao dokument 0

jednom \(remenu koje traje gotovo dvije decenije. Zapravo, od vremena kada politicka destaЬilizacija Ьivse Jugoslavije izaziva ораdапје dulюvпil1 vrijednosti na sirokom planu. То se posebno odпosi na posljednju deceniju drugog milenija и kојеш је taj bosпjacki korpus prezivio apokalipsu i tl tlzickoш i duћovnom pogledu. Koliko god znamo da su spoljnji fakto1·i iшali пajvise udjela u toj kataklizmi, шi ne rnozemo poreci, bar kad se tice dulюvne sfere ni svoju vlastitu krivnju. Zato rni пе narnjeravamo da se ogradujeпю пi od toga dijela njegova referata. Jer, svaki dokumeпt podJUeze kritiёkoj ocjeni ili gotovo da nerna nijedne vrste dokurneпta cije sн vrijedпosti apsolutne. Pogotovн kada је u pitanju pogled ј shvatanje jednog intelektнalca koji i pored toga sto је ро svojim kapacitetima u stanjtt ttoeiti i negativne i pozitivne strane jedпog vreшena ili vise druStve.nЊ dulюvnih pojava, пе rnora dijeliti орсн prillvacenost. Nema sumnje da је, osoЬito u posljcdnjoj deceniji dvadesetog stoljeca, sistem vrijednosti u ovoj nasoj zemlji okrenut пaglavacke i da snю svjedoci орсе osrednjosti u svim sterama dulюvnog zivota, 11е samo Bosnjaka, mozda kod nasill sugradana i jos drasticпije izrazeпa, ali pokrivena tudom sakoш. Neke licнosti koje se prepozлajtt u radu Nenada Filipovica, svakako песе шосi izdrzati kritikн

11istorije, bez obzira ko је pisao jer su posljedice njilюva djelovanja zaista destru kti vne.

Ја bih ovim zavrsio i zamolio vas da mi oprostite sto sarn Ьiо opsiraп iako sю11 t·ekao vrlo rnalo od onoga sto је trebalo reei. HVALA i toplo preporucнjem ovu kпjigu, ako nista drugo, а ono radi sticanja osnovnih obavjestenja о оnоше sto је okupi1-alo паsе rnnogobrojпe istraiivace, ра i Nediшa Filipovica.

Aћtned s. Alicic

Ј

378