FAKULTET ZA FINANSIJE , EKONOMIJU I ADMINISTRACIJUUNIVERZITET SINGIDUNUM

Prof. dr Mihailo Crnobrnja

SEMINARSKI RAD

TEMA : UGOVOR IZ LISABONA

NINA VUKOJE 08/129 APRIL 2009.

1

SADRŽAJ

kratak uvod o nastanku ugovora iz Lisabona

osnovne tačke ugovora

struktura ugovora

ciljevi i vrednosti ugovora

odraz ugovora na intitucije EU

kompromis sa evropskim ustavom

sadašnje stanje – zaključak

literatura

2

KRATAK ISTORIJAT NASTANKA UGOVORA IZ LISABONA

Osnovna pravila i institucije Evropske unije su postavljene kroz ugovore

dogovorene među državama članicama. Kako se EU razvijala i rasla tokom

poslednjih 50 godina bilo je neophodno i da se menjaju i razvija način upravljana kao

i osnovna pravila unije , a ovaj proces je zahtevao niz novih ugovora.

Najskoriji ugovor koji je i zašiveo je ugovor iz Nice, kojim su napravljene izmene u

Institucijama EU pre pristupanja novih članica 2004.godine. Nakon ugovora iz Nice ,

savet EU usvojio je deklaraciju kojom je postavljena serija pitanja o budućnosti EU ,

4.glavna pitanja su postavljena : podela i definicija vlasti u EU , pojednostavljenje

ugovora , institucionalna priprema i pomak prema stavanju ustava za građane EU.

Godinu dana kasnije osnovana je konvencija o budućnosti Evrope da bi se

razmotrila najbitnija pitanja za budući razvoj i uvećanje EU i da bi se razmotrili

mogući odgovori na ova pitanja. Konvencija je završena u julu 2003. godine kada je

prezentovan nacrt ugovora o ustavu Evrope savetu ministara. Pregovori o prihvatanju

ustava su počeli na među -vladinoj konferenciji u oktobru 2003.godine i završeni su

do juna 2004.godine. Evropsku ustav je trebalo da zameni sve prethodne ugovore u

jednom tekstu i da ostvari značajne promene. On je mogao da stupi na snagu samo

ako i kad ga sve države članice ratifikuju. Na referendumima u Francuskoj (maj 2005)

i Holandiji (jun 2005) odbijen je novi ustav. 2007.godine prezentovan je izveštaj

savetu EU zasnovan na detaljnim konsultacijama država članica o budućnosti EU.

3

Kao odgovor na ovo , savet EU ustanovio je detaljni mandat za među-vladinu

konferenciju da se pripremi novu ugovor , ugovor koji će dopunjavati portojeće

ugovore EU sa pogledom na pospešivanje efikasnosti i demoakrije vlasti kao i

unapređenje spoljašnjih delovanja uvećanje EU. Novi ugovor bi bio postavljen na

osnovu već postojećih ugovora EU i ne bi ima ustavni karakter. Finalna verzija teksta

ugovora je prihvaćenja od strane saveta EU u Lisabonu 18-19 Oktobra 2007.godine i

potpisan je u ime država članica 13.-tog decembra 2007.godine. Potpisivanje će biti

praćeno procesom ratifikacije u zemljama članicama. Ugovor neće stupiti na snagu

ukoliko i dok nebude ratifikovan u svim državama članicama.

OSNOVNE TAČKE UGOVORA

glasanje kvalifikovanom većinom će postati normalano pravilo za savet ministara. Nacionalni glasovi će biti uklonjeni u mnogom oblastima

odluka kvalifikovanom većinom će zahtevati „ duplu većinu „ u savetu ( 55% država tj. 65% populacije EU )

evropski parlamen će dobiti moć u koodlučivanju u mnogim oblastima

predsedavajući saveta EU će predsedavati savetom EU mandatom do 5 godina

visoki predstavnik EU za inostrane poslove i bezbednost će spojiti dva postojeća posla : podpredesednik komisije i visoki predstavnik za inostrane poslove i bezbednost

broj komisionara će biti smanjn (svaka država članica će imati komesara na 2 od svaka 3 mandata)

broj poslanika u parlamentu je ograničen na maksimalno 750 članova plus predsedavajući ( minimum 6 i maximum 96 članova evropskog parlamenta po državi)

EU je data jedinstvena legalna osobnost

4

saradnja imigracionih , policijskih i sudskih vlasti više neće imati odvojene statuse

prepoznati su novi izazovi kao što su promena klime i energetska solidarnost

dodat je protokol za službe javnih interesa , uključujući ekonomske usluge javnih interesa

EU je data veća kontrola u oblasti makroekonomske politike i dodatna sredstva za pomoć državama članicama sa većim budžetskim deficitom

uvedena je nova procedura za pojednostavljenje revizije ugovora u pojedinim oblastima

STRUKTURA UGOVORA

Ugovor iz Lisabona ukoliko bude ratifikovan od strane država članica će

poboljšati postojeća dva ugovora koja čine osnovu upravljanja EU. To su :

Ugovor o evropskoj uniji – ugovor iz Mastricht-a 1992.godina

ugovor o osnivanju evropske zajednice – ugovor iz Rima 1957.godina čiji će se naziv promeniti u ugovor o funkcionisanju EU

Novi ugovor če izmeniti formu oba postojeća ugovora.

Ugovor o EU če imati šest delova :

1. zajednička odredba

2. demokratski principi

3. institucije

4. unapređena saradnja

5. spoljašnje delovanje i zajednička inostrana i bezbednosna politika

6. krajnja odredba

Poglavlja 2. i 3. o demokratiji i institucijama su nova , a neka poglavlja su prebačena

5

u ugovor o funkcionisanju EU. ( odredbe o slobodi , bezbednosti i pravdi )

Ugovor o funkcionisanju EU koji če sadržati detaljna pravila o radu EU i biće

sledećeg formata :

1. principi

2. ne-diskriminacija i građanstvo EU

3. politika unije i interne mere

4. prekookeanske zemlje i terorizam

5. spoljašnje mere zajednice

6. institucionalne i budžetske odredbe

7. generalne i krajnje odredbe

CILJEVI I VREDNOSTI NOVOG UGOVORA

Novi ugovor postavlja vrednosti na kojima je EU osnovana i koje su uobičajene u

zemljama članicama. U društvu u kojem ne-diskriminacija, tolerancija, pravda,

solidarnost i gde jednakost između žena i muškaraca preovlađuje , te vrednosti su :

ljudsko dostojanstvo

sloboda

demokratija

jednakost

pravilo zakona – pravde

poštovanje prema ljudskim pravima, uključujući i prava osoba koje pripadaju manjinama

Član 3. ugovora o EU će postaviti osnove cilja EU da promoviše mir , njene vrednosti

6

i dobrobit njenog naroda kao i sveobhvatne ciljeve za EU.

INSTITUCIJE EU

EU če upravljati sedam institucija :

evropski parlament

evropski savet

savet EU

evropska komisija

sud pravde EU

evropska centralna banka

revizorski sud

Detaljni dogovor o radu svake institucije su ustanovljeni u ugovoru o funkcionisanju

EU.

EVROPSKI PARLAMENT

Novi ugovor značajno uvećava ulogu evropskog parlamenta. On će imati

jednaku moć sa savetom EU u zakonodastvu i u budžetiranju, takođe će imati i

političku kontrolu. Parlamen će imati maksimalno 750 članova plus predsedavajući

(trenutno 732 člana). Svaka zemlja članica će imati najmanje šest poslanika u

7

parlamentu i nijedna zemlja neće imati veše od 96 poslanika. Sa ovim ograničenjima

nacionalni predstavnici ce biti proporcionalni svojoj populaciji ali više u korist manjih

zemalja članica.

EVROPSKI SAVET

On daje EU političke smernice i ustanovljava njene ciljeve. Sastoji se od

uglavnom najbitnih političkih predstavnika zemalja članica – premijera i predsednika

sa izvršnom moći. Predsednik evropske komisije je takođe član evropskog saveta.

Evropski savet nema izvršnu vlast ni moć već je on glavni generator impulsa Evrope ,

i pravca u kojem će se dalje EU razvijati.Lisabonskim ugovorom stvara se nova

pozicija predsednika evropskog saveta , koji će voditi zasedanja , gurati dalji rad

saveta i predstavljati EU u inostranstvu na najvišem nivou. Ovaj novi sistem će

zameniti sadašnji sistem gde savetom predsedava član zemlje koja tog trenutka drži

rotirajuće šestomesecno predsedništvo EU. evropski savet će se sastajati najmanje 4

puta godišnje koje je i sadašnja praksa iako je po sadašnjem zakonu minimum dva

puta godišnje. Savet će birati predsednika kvalifikovanom većinom na period dve

godine i šest meseci sa pravom jednog reizbora.(maximalno 5 godina može da

predsedava jedna osoba) ovaj mandat može biti prekinut od strane evropskog saveta u

slučaju zloupotrebe položaja. Predsednik saveta ne može da bude i na nacionalnom

položaju npr. premijer ili predsednik jedne države ne može da bude na ovom

položaju.

8

SAVET EU

Koji se sastoji od vladajućih ministara predstavnika zemalja članica , biće

ključno telo u donošenju odluka zajedno sa evropskim parlamentom. Po novom

ugovoru savet EU će nastaviti da se sastoji od jednog ministra iz svake zemlje članice.

Evropski savet će odlučiti o tome kakav će biti sastav u budućnost drugih formacija

saveta. Visoki predstavnik za inostrane poslove i bezbednosnu politiku je stvoren da

trajno predsedava savetom(ministarstvom) inostranih poslova. Visoki predstavnik EU

za inostrane poslove i bezbednost će takođe predstavljati EU u oblastim politike,

diplomatije, trgovine i pomoći u inostranstvu. On će zameniti dve osobe koje

obavljaju ovaj posao sada – podpredsednika komisije i visokog predsravnika. Biće

ustanovljeno novo spoljno političko telo koje će pomagati visokog predstavnika u

njegovom poslu.

9

EVROPSKA KOMISIJA

Komisija treba da predstavlj interese EU kao celine. Ona je :

jedina institucija u EU koja ima moć da inicira zakon o kome evropski parlament i savet EU moraju da donesu odluku

prijavljuje budžet i priprema programe zajednice

osigurava da EU ugovori, prava, pravila i odluke budu završeni i primenjeni

pregovara za EU na internacionalnom tržistu za trgovinu i pomoć

je nezavisna institucija i ne traži uputstva od nijedne vlade ili bilo kog drugog državnog organa

Trenutno svaka zemlja članica ima predstanika – kimisionara. Savet ministara

nominuje predsednika komisije i bira ga kvalifikovanom većinom. On takodje

kvalifikovanom većinom odlučuje o listi komisionara kandidovanih od strane država

članica. Konačna celokupna nominovana lista komisije se predaje evropskom

parlamentu na glasanje za odobravanje.Po novom ugovoru od novembra 2009.godine

ovaj sistem će se promeniti , komisija će se sastojati od jednog člana is svake zemlje

uključujući i predsednika. Predsednik komisije ce biti nominovan od strane evropskog

saveta na osnovu kvalifikovane većine i nakon toga izabran od strane evropskog

parlamenta. Visoki predstavnik EU za inostrane poslove i bezbednosnu politiku bi

takođe bio i podpredsednik komisije. Od 2014.godine komisija bi bila smanjena na

članove dve trećine zemalja članica. Komisionari bi bili birani na osnovu jednakih

rotacija između članica, u stvarnosti svaka zemlja članica bi imala svog komisionara

destet godina od petnaes. Kada novi sistem stupi na snagu evropski parlament će imati

mogućnost da izabere ili odbaci kandidaturu predsednika komisije. U slučaju

10

odbijanja procedura bi bila ponovljena sa novim kandidatom. Evropski savet bi morao

da uračuna mogući rezultat izbora evropskog parlamenta prilikom nominovanja

kandidata za predsednika komisije(npr. mogući uspeh ili neuspeh različitih političkih

grupa).Parlament bi zadržao pravo da prihvati ili odbije predlog članova komisije kao

celokupno telo. Komisija bi nastavila u svim fazama da donosi odluke prostom

većinom svojih članova.

EVROPSKI SUD PRAVDE

Evropski sud pravde zajedno sa sudom pravde uz pomoć specijalnih sudova ,

bi nastavio da bude institucija odgovorna za interpretaciju i primenu EU zakona i

prava. Ostaće jedan sudija u sudu pravde iz svake zemlje članice. Po ugovoru tim od 7

eksperata će birati kandidate za sudije. Statut suda ili stvaranje novih specijalnih

sudova će sada bidi ostvarivano kvalifikovanom većinom i koodlučivanjem. sud će

imati veću moć da primenjuje kazne za članice koje krše pravo EU. Legalni status

poglavlja o osnovnim pravima će značajno povećati nadležnost ovog suda.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA

11

Ugovor iz Lisabona formalizuje poziciju evropske centralne banke

pretvarajući je u instituciju EU. Ovaj ugovor joj takođe daje veću moć da primeni

mere vezane za međunarodne aspekte monetarne unije.

EVROPSKI SISTEM CENTRALNIH BANAKA

Evropski sistem centralnih banaka dopunjava evropsku centralnu banku i

nacionalne centralne banke svih zemalja članica bilo da su one usvojili ili nisu euro.

Evro grupi , koju čine zemlje članice evro zone, je takođe dat formalni status u

ugovoru. Evro grupa može da usvoji preporuku da li nova članica zajednice treba da

pristupi evrozoni.

OSTALE INSTITUCIJE EU

Ugovorom se prave manje izmene vezane za revizorski sud , dva glavna

savetodavna tela EU – ekonomski i socijalni komitet i komitet regijona – i evropska

investiciona banka.

KOMPROMISI SA EVROPSKIM USTAVOM

12

“karakter ustava” je odbačen , vraćanjem na sistem dopunjavanja i izmena postojećih ugovora rađe nego menjanjem istih

ubrzana odredba za EU simbole (zastava, himna, dan evrope) je odbašena

naziv zejednica minitra inostranih poslova je promenjen

poglavlje o osnovnim pravima nije deo ugovora iako je legalno primenljivo

kalauza o prvenstvu EU zakona je odbačena

ciljevi EU ne ukljušuju kalauzu o konkurenciji

član 8c o nacionalnom parlamentu je dodat

kalauza o konkurentnosti je dodatno razjašnjena

primena novoc načina glasanja saveta EU je odloženo do novembra 2014.godine – i dodatni prelazni režim će biti primenjivan do 31.marta 2017.godine

“povećana saradnja” će zahtevati najmanje devet država članica – umesto jedne trećini koliko je bilo potrebno po ustavu.

kopenhagenski kriterijumi su uključeni u kalauzi o pridruživanju

13

SADAŠNJE STANJE I NADA

Prema članu 6 ugovora iz Lisabona “ ugovor će stupiti na snagu 01.januara

2009.godine , pod uslovom da su svi instrumenti ratifikacije priloženi , ili ukoliko to

ne uspe , prvog dana narednog meseca nakon dostavljanj intrumenta ratifikacije od

strane poslednje države koja je preduzela ovaj korak “ , nažalost 13.juna 2008.godine

na referendumu u Irskoj je odbijena ratifikacija ovog ugovora pa je stupanje na snagu

do daljnjeg odloženo. Referendum u Irskoj trebalo bi da bude ponovljen u junu ove

godine i da najkasnije do 01.januara 2010.godine ugovor stupi na snagu.

Inače do danažnjeg dana 25 zemalja je ratifikovalo ovaj ugovor , od čega su 23 zemlje

već predale svoju ratifikaciju u Rimu. Ostaje nam da se nadamo da će ovaj ugovor

ipak uspeti i da neće doživeti sudbinu evropskog ustava.

LITERATUTA

14

http://europa.eu/lisbon_treaty/take/index_en.htm

http://sr.wikipedia.org/sr-el/lisabonski_sporazum

http://www.b92.net/srbija2020/vesti/EU.php? yyyy=2008&mm=09&dd=17&nav_id=319189

http://en.wikipedia.org/wiki/Treaty_of_Lisbon

http://www.kombeg.org.yu/aktivnosti/EU/osnovni_pod_eu/ lisabonski_ugovor.htm

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/plave_strane/ lisabonski_ugovor_na_putu_ratifikacije.45.html?news_id=88662

http://www.becei.org/evropski%20forumi%20u%20pdf-u/forum10- 12%202007.pdf

http://www.slobodnaevropa.org/content/Article/1363514.html

http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/6901353.stm

www.forumoneurope.ie

A summary Guide to the Treatz of Lisabon ( EU Reform Treaty ) by National Forum on Europe

A true guide to treaty of Lisabon bz Andrew Duff

15