Click here to load reader

NACIONALNI SAVET ZA EVROPSKE INTEGRACIJE · NACIONALNI SAVET ZA EVROPSKE INTEGRACIJE Maj 2013, Priština Ovaj izveštaj je razvijen na osnovu niza sastanaka koje je sproveo Tematski

  • View
    4

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of NACIONALNI SAVET ZA EVROPSKE INTEGRACIJE · NACIONALNI SAVET ZA EVROPSKE INTEGRACIJE Maj 2013,...

  • KOSOVO 2020

    IZVEŠTAJ

    NACIONALNI SAVET ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

    Maj 2013, Priština

    Ovaj izveštaj je razvijen na osnovu niza sastanaka koje je sproveo Tematski Okrugli Sto za Zivotnu Sredinu, Energiju, Transport i Regionalni Razvoj.. Kao takav ovaj Izveštaj je deo seta dokumenata koje je usvojila Task Forca za Evropske Integracije. Rad Task Forca za Evropske Integracije i njenih Tematskih Okruglih Stolova, uključujucí i pripremu ovog izveštaja, podržan je od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) preko Projekta” Podrška Procesu Evropskih Integracija na Kosovu”. Stavovi, informacije i/ili argumenti ne odražavaju zvanični stav MEI-a, GIZ-a, ili bilo koje druge zainteresovane strane u svakom detalju.

    TEMATSKI STO

    ŽIVOTNA SREDINA, ENERGJIATRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    ZA

  • Sadržaj

    UVOd .............................................................................................................................. 4

    1. Životna sredina ............................................................................................ 5

    1.1. Vazduh ............................................................................................. 51.1.1. Zakoni i administrativna uputstva za sektor ............................. 91.1.1. Osnovni dokumenti za sektor ...................................................... 101.2. Klimatske Promene ........................................................................ 111.2.1. Zakonski okvir ................................................................................ 141.2.2. Strateški dokumenti ....................................................................... 141.2.3. Ciljevi i prioriteti ............................................................................. 141.3. Otpad ................................................................................................ 151.3.1. Zakonski okvir ................................................................................ 171.3.2. Strateški dokumenti ....................................................................... 18 Glavni cilj Strategije je razvoj okvira mera i uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom u Republici Kosovo, što bi sprečilo i smanjilo količinu otpada koji se trenutno stvara na izvoru. ............................................................................. 191.3.3. Institucionalni okvir ....................................................................... 201.3.4. Izazovi .............................................................................................. 211.4. Hemikalije ........................................................................................ 221.4.1. Zakonski okvir ................................................................................ 231.4.2. Institucionalni okvir ....................................................................... 241.4.3. Strateški dokumenti ....................................................................... 241.4.4. Izazovi .............................................................................................. 251.5. Voda ................................................................................................. 251.5.1. Zakonski okvir ................................................................................ 271.5.2. Suštinski dokumenti za sektor ..................................................... 291.5.3. Ciljevi i prioriteti ............................................................................. 291.6. Očuvanje prirode ............................................................................ 311.6.1. Zakonski okvir ................................................................................ 331.6.2. Strateški dokumenti ....................................................................... 341.6.3. Institucionalni okvir ....................................................................... 351.6.4. Izazovi .............................................................................................. 36 Zaštita zemljišta .............................................................................. 391.6.5. Zakonski i institucionalni okvir ................................................... 411.6.6. Strateški dokumenti ....................................................................... 421.7.3. Izazovi .............................................................................................. 421.7. Kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom .......... 431.7.1. Zakonski okvir ................................................................................ 441.7.2. Planovi za intervenciju u slučaju ekoloških incidenata ............ 451.7.3. Ciljevi i prioriteti za sektor industrije .......................................... 461.8. Zaštita od buke ............................................................................... 461.8.1. Zakoni i administrativna upustva za sektor ............................... 47

  • 1.8.2. Osnovni dokumenti za sektor ...................................................... 471.9. Izazovi .............................................................................................. 48

    2. Energija .......................................................................................................... 49

    2.1. Kriterijumi EU u energetskom sektoru ....................................... 512.2. Zakonodavni okvir ......................................................................... 552.3. Institucionalna postavka ............................................................... 562.4. Strateški dokumenti ....................................................................... 582.5. Sigurnost snabdevanja ................................................................... 582.6. Interno energetsko tržište .............................................................. 642.7. Obnovljiva energija ........................................................................ 692.8. Energetska efikasnost..................................................................... 752.9. Nuklearna bezbednost i zaštita od radijacije .............................. 822.10. Glavni izazovi i preporuke ........................................................... 842.11. Aneksi............................................................................................... 87

    3. Transport na Kosovu ................................................................................... 112

    3.1. Zakonodavstvo ............................................................................... 114 Harmonizacija transportnog zakonodavstva ............................. 1143.2. Koordinirano strateško planiranje u oblasti transporta ............ 1163.3. Institucionalni okvir Regulatorni i organi za praćenje u sektoru transporta ....................................................................... 1213.4. Drumski transport i pristup tržištu: izazovi u harmonizaciji standarda ......................................................................................... 1223.4.1. Transport opasne robe - standardi koji se primenjuju na Kosovu ........................................................................................ 1243.4.2. Tarife koje se primenjuju za vozila na Kosovu .......................... 1253.5. Železnički transport: pristup tržištu i uverenja o bezbednosti .................................................................................. 1263.6. Rečni/morski transport na Kosovu ............................................. 1283.7. Vazdušni transport ......................................................................... 1283.8. Izazovi za transportni sektor ........................................................ 131

    4. Regionalni razvoj ......................................................................................... 133

    4.1. Zakonski i institucionalni okvir ................................................... 1334.2. Strateški dokumenti ....................................................................... 1354.3. Trenutna situacija ........................................................................... 1374.4. Programi .......................................................................................... 1404.5. Nadgledanje i ocenjivanje ............................................................. 1434.6. Upravljanje i finansijska kontrola ................................................ 1444.7. Glavni izazovi i preporuke ........................................................... 144

    Zaključci sastanka radne grupe od 9. marta 2013: ........................................ 145

  • 4 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    I. UVOd

    Svrha ovog izveštaja je da se utvrdi trenutno stanje u oblasti životne sredine, energetike, prevoza i regionalnog razvoja na Kosovu. Izveštaj daje kratak pregled o dokumentima sa rasprave, predstavljenim tokom radionica organizovanih u okviru Tematske tribine 6. o životnoj sredini, energetici, prevozu i regionalnom razvoju, delu Radnog tela za evropsku integraciju Kosova.

    Tematske tribine 6. obuhvatile su veći broj radionica organizovanih u cilju razmatranja i postizanja saglasnosti o trenutnom stanju stvari u oblasti životne sredine, energetike, prevoza i regionalnog razvoja. Radna verzija dokumenata sa rasprave predstavljena je i razmotrena među različitim akterima, uključujući predstavnike Vlade Kosova, civilnog društva, ali i poslovne i nevladine organizacije, kao i predstavnike različitih međun-arodnih organizacija koje rade u srodnim oblastima. Pored toga, nakon dokumenata sa rasprave usledila su izlaganja drugih aktera, uglavnom predstavnika vladinih instituci-ja, dok su se rasprave usredsredile na utvrđivanje prednosti i mana u datim sektorima.

    Prvo poglavlje obuhvata pregled stanja u oblasti životne sredine. Izveštaj je podeljen na nekoliko podpoglavlja u kojima je predstavljeno trenutno stanje stvari u sektorima životne sredine: vazduh, voda, otpad, klimatske promene, zaštita prirode sa posebnim akcentom na zaštitu zemljišta, zaštita od buke i hemikalija, i kontrola industrijskog za-gađenja te kontrola rizika. Svaka od oblasti predstavljena je u smislu dešavanja u po-gledu zakona, strateških dokumenata, institucionalnog okvira i postojećih razvoja, uk-ljučujući izazove.

    Drugo poglavlje daje pregled trenutnog stanja stvari u energetskom sektoru, uključujući dešavanja u pogledu zakona i institucija, u vezi sa pitanjima kao što su sigurnost snab-devanja, unutrašnje energetsko tržište, obnovljiva energija, energetska efikasnost, nuk-learna bezbednost i zaštita od radijacije. U poslednjem odeljku predstavljeni su glavni izazovi koje je potrebno rešiti.

    Treće poglavlje predstavlja stanje u sektoru prevoza. U njemu je opisano trenutno stanje stvari u pogledu zakonodavnog okvira, uključujući dostignuća u pravcu ispunjavanja uslova EU za dati sektor, kao i institucionalnog okvira u oblastima kao što su drumski, železnički i vazdušni saobraćajni prevoz, i izazovi sa kojima je dati sektor suočen.

    Poslednje poglavlje daje pregled stanja u pogledu regionalnog razvoja. Isto je uglavnom skoncentrisano na objašnjavanje institucionalnog okvira i podele odgovornosti u datom sektoru između centralnih i lokalnih organa vlasti, kao i kod preduzetih regionalnih inicijativa i projekata. Takođe, predstavlja glavne izazove na daljem putu u smislu za-konodavnih i institucionalnih propusta, da bi se zauzeo proaktivniji pristup u pogledu regionalnog razvoja.

  • 5TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    1. Životna sredina

    1.1. Vazduh

    Nivo zagađenosti vazduha u urbanim oblastima i naročito u industrijskim zonama se procenjuje kao vrlo visok. Trenutno, najveći zagađivači jesu termoelektrane (tabela 1), postrojenja sa visokim nivoom sagorevanja (metalurgija, rudnici, fabrike cementa), sektor transporta, postrojenja sa nižim nivoom sagorevanja, poljoprivredne aktivnosti, kućni otpad i lokaliteti koji se koriste za spaljivanje smeća.

    Iako se SESD (2005-2015) primenjuje, gde postoji nekoliko ekoloških projekata koji su implementirani ili se sprovode u energetskom sektoru, industriji i rudarstvu, kvalitet vazduha u urbanim i industrijskim zonama nastavlja da predstavlja problem. Očigledan napredak načinjen je usvajanjem zakona u zaštiti vazduha od zagađenja i drugih podza-konskih akata, strategija za zaštitu vazduha i izgradnju kapaciteta ljudskih resursa i na centralnom, i na opštinskom nivou. Međutim, slabosti u sprovođenju zakonodavstva ostaju očigledna. Glavni izazov za smanjenje količine emisije u vazduhu obuhvataju finansijska ograničenja kompanija i u javnom, i u privatnom sektoru. Takođe, nedostaje koordinacija i usklađenost planova i programa između kompetentnih organa vlasti i subjekata koji treba da sprovode zakone. 1

    Tabela 1: Emisije iz TEKA i TEKB (KEK-Odeljenje za životnu sredinu, 2009)

    Proračunata emisija za Kosovo A

    Pepeo SO2 NOx CO2

    t/god mg/

    Nm3

    kg/

    MWh

    t/god

    mg/

    Nm3

    kg/

    MWh

    t/god mg/

    Nm3

    kg/

    MWh

    t/god Mg/

    Nm3

    kg/

    MWh

    A3 4.978 1535.4 6.8 2774 684.3 3.8 2 806 694.0 4.32 1 066 772 263.2 1 461

    A4 1 078 1850.0 8.2 475 651.8 3.6 510 699.9 3.89 191 459 262.8 1 460

    A5 4 731 1400.9 6.2 3499 828.8 4.6 2 922 692.3 3.84 1 106 022 262.0 1 455

    ∑A 10 787 7.1 6748 4.0 6 238 4.01 2 364 253 1 458

    Proračunata emisija za Kosovo B

    B1 2 171 239.7 1.2 5691 628.7 3.3 7 333 810.1 4.25 2 382 954 263.2 1 380

    B2 3 797 428.2 2.0 7782 878.0 4.1 7 188 811.0 3.76 2 306 661 260.3 1 206

    ∑B 5968 1.6 13473 3.7 14521 4.00 4 689 615 1293

    Prema TKE, granice koje moraju biti ostvarene do 2017. jesu: pepeo 50 mg/Nm3, SO2 400 mg/Nm3, NOx 500 mg/Nm3

    Elektrane na Kosovu koriste lignit i naftne proizvode sa visokim nivoom sumpora kao gorivo za pokretanje procesa proizvodnje energije. Kompanije za grejanje koriste ma-zut kao gorivo. U većini slučajeva, postojeće industrijske kompanije imaju zastarelu opremu. U sektoru saobraćaja postoji veliki broj starih vozila i koristi se gorivo niskog kvaliteta. Postrojenja sa nižim nivoom sagorevanja i poljoprivredni sektor koriste ugalj i

    1 Revizija Strategije o životnoj sredini i održivom razvoju (2005-2015)

  • 6 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    biomasu kao gorivo što dalje doprinosi smanjenju kvaliteta vazuda.

    Industrijski otpad koji je proizveden tehničkim i operativnim procesima postrojenja u Trepči smatraju se za neke od najvećih izvora zagađenja u oblasti Mitrovice (tabela 2). Oblasti za odlaganje urbanog otpada kao i njihovo nekontrolisano spaljivanje, takođe predstavljaju ozbiljan problem za zagađenje vazduha. Pored ovoga, nizak nivo svesti privrednika, potrošača i građana negativno utiče na trenutnu situaciju sa kvalitetom vazduha.

    U većini slučajeva, zagađenje dolazi od ispuštanja sumpor-dioksida (SO2), azotnih oksida (NOx), olova (Pb) i drugih teških metala, ugljen-monoksida (CO), dima, čestica prašine, nestabilnih organskih jedinjenja (VOC), dioksida i furana.

    Tabela 2: Hemijski sastav pepela u vazduhu prikupljenog na više lokacija u Mitrovici („Trepča“)

    Lokacija uzimanja uzorka

    Veličina čestice Cd (ng/m

    3) Cu (ng/m3) Pb (ng/m3) Zn (ng/m3) Mn (ng/m3)

    Industrija baterija –PIM

    PM 2.5 8.547 20057.10 4302.840 3215.546 2140.209

    PM 10 7.013 29.895 251.540 322.571 91.151

    Osnovna škola “Migjeni”

    PM 2.5 1.100 4251.080 776.080 332.562 9.306

    PM 10 1.684 15.432 489.198 67.361 43.472

    Škola za specijalnu edukaciju“Nënë Tereza”

    PM 2.5 50.754 40357.79 5226.131 7618.090 1326.633

    PM 10 1.719 339.698 66.985 50.251 27.452

    Osnovna škola “Bedri Gjina”

    PM 2.5 23.346 109.859 3776.338 172.507 1153.239

    PM 10 0.563 849 014 101 296 146 648 367 155

    Raspon vrednosti emisije i koncentracije metala u vazduhu: Cd 5ng/m3 (WHO, 2001) Mn 150ng/m3 (WHO, 2001) Pb 1500ng/m3. 2

    Podaci o zagađenosti vazduha na Kosovu su uglavnom prikupljeni iz ograničenog bro-ja izvora. Međutim, poznato je da ovi izvori pružaju značajan doprinos opštem nivou zagađenosti.

    Glavni zagađivači:

    • Elektrane (Kosovo A i B); • Otvoreni rudnici lignita; • Industrijski kompleks u Mitrovici; • Kompanija Ferronikel u Glogovcu; • Fabrika cementa Sharrcem u Đeneral Jankoviću;• Sistemi centralnog grejanja (Priština, Đakovica i Mitrovica);

    2 Revizija Strategije o životnoj sredini i održivom razvoju (2005-2015);

  • 7TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    Osnovna teška industrija (trenutno nije u funkciji) u Đakovici, Peći i Gnjilanu;

    Proizvodnja sirovih materijala asfalta i kamenoloma;

    Transport;

    • Procenakvalitetavazduha

    Procena kvaliteta vazduha na Kosovu je izvršena korišćenjem dostupnih podataka up-oređivanih sa standardima EU kao merilima (Direktiva EU 2008/50/EC). Analize poda-taka pokazuju nesklad sa ovim standardima. Stoga je neophodno da se preduzmu mere ne samo da bi se kontrolisala i nadgledala emisija sistematski, već i da bi se ona sman-jila. Da bi se ovo postiglo, važno je da glavni zagađivači ispune zahteve koje postavlja zakonodavstvo, poštujući opseg vrednosti emisije koji je dozvoljen u granicama toler-ancije.

    • Mrežazanadzorkvalitetavazduha

    Ministarstvo završava instaliranje mreže za nadgledanje kvaliteta vazduha na čitavoj teritoriji Kosova. Broj stanica za nadzor je zasnovan na studiji u skladu sa Direktivom EU 2008/50/EC. 3

    Prva automatska stanica za nadgledanje kvaliteta vazduha instalirana je u IHMK i ona je opremljena automatskim analizatorom sumpor-dioksida(SO2), azotnih oksida (NOx), ugljen-monoksida (CO), ozona (O3) i čestica pepela (PM10, PM2.5). Druga stanica, don-acija Slovenačke Vlade locirana je u dvorištu zgrade Vlade (Rilindija) i opremljena je analizatorom koji ima tri optička kanala (Grim Model 180), konfigurisana da mere čes-tice (PM10, PM2.5) i druge meteorološke parametre. Do kraja 2010, tri automatske stan-ice za nadgledanje vazduha postavljene su u Mitrovici, Glogovcu i Prištini. One još uvek ne funkcionišu, ali detalji su kao što je dole navedeno. 4

    Mitrovica: Locirana je u severoistočnom delu grada blizu reke Ibar kod meteorološke stanice. Analizatori za nadgledanje CO, O3, za uzorkovanje čestica PM2.5 i meteo-rološke parametre (brzina vetra, pritisak, temperatura i vlažnost vazduha), sve je ovo konfigurisano u stanici.

    Glogovac: Locirana je blizu zgrade opštine. Ovde su analizatori za nadgledanje SO2, nadzor za čestice PM10, uzorkovanje čestica PM10 i meteorološke parametre (brzina i vektor vetra, pritisak, temperatura i vlažnost vazduha), sve konfigurisano u stanici.

    Priština: Locirana je u dvorištu Vlade (bivša zgrada Rilindija), donacija Slovenačke Vlade. Stanica vrši monitoring čestica PM10 i PM2.5, što će biti dopunjeno analizatori-ma za NO2/NOx.

    3 SESD (2005-2015); 4 Nacrt Strategije o kvalitetu vazduha; DM; Izveštaj o situaciji sa životnom sredinom (2010/AKMM)

  • 8 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    Tokom godine, očekuje se da stanice u Peći, Đakovici, Prizrenu, Štrpcu (Brezovica), Đeneral Jankoviću i Gnjilanu postanu operativne. Mreža će biti sačinjena od devet (9) statičnih stanica za monitoring, kao i jedne mobilne stanice.

    Sl. 1: Mapa Kosova koja pokazuje lokacije stanica za praćenje kvaliteta vazduha

    Tabela 3: Mreža za nadgledanje kvaliteta vazduha na Kosovu

    Br. Opština ID stanice Lokacija Vrsta oblasti Tip stanice

    01 Priština RKS01SU01? IHMK-Priština Prigradska Okruženje

    RKS02UT01 Bivša zgrada Rilindija Urbana Saobraćaj

    02 Mitrovica RKS03UBM Meteorološka stanica u Mitrovici

    Urbana Okruženje

    03 Glogovac KS04UB/IBD Dvorište opštinske zgrade Urbana / Indus-trijska

    Okruženje

    04 Đeneral Janković

    KS05UB/IBHE Osnovna škola “Ilaz Thaqi” Urbana /

    Industrijska

    Okruženje

    05 Peć KS06UBPE Trg “Luan Haradinaj” Urbana Okruženje

    06 Đakovica KS07UTGJK Ulica OVK Urbana Saobraćaj

    07 Prizren KS08UBPZ Dvorište opštinske zgrade Urbana Okruženje

    08 Gnjilane KS09UTGJL Dvorište opštinske zgrade Urbana Saobraćaj

    09 Štrpce KS10RBSHP Turistička oblast na Brezovici Ruralna Okruženje / refer-entna

  • 9TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    1.1.1. Zakoni i administrativna uputstva za sektor

    Oni koji su napisani:

    • Zakon o zaštiti vazduha od zagađenja br. 03/L-160 2010, 10.8.2011 • Zakon o zaštiti životne sredine br. 03/L-025 2009, 10.8.2011• Administrativno uputstvo za kriterijume za određivanje stanica za nadgledanje

    kvaliteta vazduha, broja i učestalosti merenja, klasifikaciju zagađivača koji se nadgledaju, metodologije rada

    • Administrativno uputstvo br. 04/2009 o kontroli emisije nestabilnih organskih jedinjenja tokom punjenja deponija, istovara i transporta goriva

    • Administrativno uputstvo br. /2007 o pravilima i normama o vazduhu iz nepokretnih izvora zagađenja

    Oni koji treba da budu napisani

    • Ostali ekološki indikatori kvaliteta vazduha se utvrđuju podzakonskim aktom Ministarstva, koje potom informiše fizička i pravna lica.

    • Ostali ekološki indikatori kvaliteta vazduha za specijalne oblasti i u zavisnosti od prirode vazdušne mase definišu se od Vlade podzakonskim aktima na pred-log Ministarstva.

    • Limiti vrednosti kvaliteta vazduha, ciljane vrednosti i prag uzbune za zagađu-juću materiju i podaci o stupanju na snagu su utvrđeni od Vlade podzakonskim aktom na predlog Ministarstva.

    • Vlada, na predlog Ministarstva, reguliše podzakonskim aktima pitanja admin-istracije novih izvora zagađenja koji su do sada nepoznati.

    • Granične vrednosti kvaliteta vazduha, ciljane vrednosti, prag uzbune za za-gađivače i datum stupanja na snagu su određeni od Vlade podzakonskim ak-tom na predlog MŽSPP

    • Vlada, na predlog Ministarstva, reguliše podzakonskim aktima pitanja admin-istracije novih izvora zagađenja koji su do sada nepoznati.

    • Vlada, uz predlog Ministarstva, utvrđuje granične vrednosti emisije (GVE) u vazduhu, u skladu sa standardima EU i Svetske Zdravstvene Organizacije.

    • Granične vrednosti privremenih emisija, način uspostavljanja i trajanja njihove primene utvrđuje Vlada podzakonskim aktom na predlog Ministarstva.

    • Vlada, na predlog Ministarstva, podzakonskim aktom utvrđuje GVE i kriteri-jume za nadzor zagađivača iz industrijskog sektora.

    • GVE za postrojenja gde se spaljuje otpad su utvrđeni od Vlade podzakonskim aktom, na predlog Ministarstva, u skladu sa zakonom.

    • Normativi emisija iz pokretnih izvora se definišu od Vlade specijalnim podza-konskim aktom.

    • Ministarstvo, specijalnim podzakonskim aktom i u skladu sa zakonom, utvrđu-je GVE i kriterijume za nadgledanje zagađivača iz malih izvora.

    • Vlada, na predlog Ministarstva, specijalnim podzakonskim aktom utvrđuje dozvoljeni nivo sumpora u gorivima i uljima.

    • Gorivo za vozila mora biti u skladu sa standardima kvaliteta koji su utvrđeni

  • 10 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    podzakonskim aktom Vlade, na predlog Ministarstva.• Odlaganje goriva, nafte i naftnih proizvoda je regulisano specijalnim podzakon-

    skim aktom Vlade, na predlog Ministarstva.• Vlada, na predlog Ministarstva, utvrđuje GVE i NOS specijalnim podzakon-

    skim aktom.• Uslovi, kriterijumi i procedure za smanjenje i postepenu eliminaciju upotrebe

    supstance koje oštećuju ozonski omotač, i njihova zamena, utvrđeni su podza-konskim aktom vlade, na predlog Ministarstva.

    • Vlada, specijalnim podzakonskim aktom, na predlog Ministarstva, utvrđuje način i metodologiju za praćenje emisije gasova staklene bašte i smanjenja ko-ličine tih gasova.

    • Kriterijumi, uslovi i procedure za stimulisanje čistih mera razvoja utvrđeni su od Vlade posebnim podzakonskim aktom, na predlog Ministarstva..

    • Ministarstvo, specijalnim podzakonskim aktom, utvrđuje pravila, procedure i rokove za podnošenje izveštaja.

    • Kriterijumi, uslovi i procedure za projekte za finansiranje utvrđeni su od Vlade specijalnim podzakonskim aktom, na predlog Ministarstva.

    Vlada i Ministarstvo u periodu od osamnaest (18) meseci od stupanja zakona na snagu moraju usvojiti odredbe za koje su ovlašćeni zakonom.5

    1.1.2. Osnovni dokumenti za sektor

    Oni koji su napisani:

    • Strategija za kvalitet vazduha;• Akcioni plan za kvalitet vazduha;

    Oni koje je potrebno napisati:

    • Lokalni akcioni planovi za kvalitet vazduha;• Izveštaji o sprovođenju planova za kvalitet vazduha

    Ciljevi i prioriteti

    Ciljevi

    • Kompletiranje zakonodavstva u skladu sa EU acquis;• Čist vazduh, životna sredina oslobođena negativnih efekata po ljudsko zdravlje,

    prirodu i kulturno nasleđe;• Nadgledanje kvaliteta vazduha u skladu sa standardima EU;

    5 Zakon o zaštiti vazduha od zagađenja br. 03/L-160 2010, 10.8.2011

  • 11TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    • Sistematski razvoj radi poboljšanja kvaliteta vazduha na čitavoj teritoriji Koso-va;

    • Obezbeđivanje zakonskog i institucionalnog okvira za zaštitu kvaliteta vazdu-ha u saradnji sa svim zajednicama;

    • Obezbeđivanje bolje provere parametara kvaliteta vazduha u vladinim insti-tucijama, opštinama od strane stanovnika i organizacija tamo gde se donose odluke o njihovim aktivnostima;

    • Promovisanje značaja kvaliteta vazduha kao kritičnog parametra za zdravlje i dobrobit stanovništva;

    • Delotvorna primena zakona.

    Prioriteti

    • Postepeno usklađivanje zakonodavstva sa evropskim standardima;• Usvajanje i sprovođenje zakonodavstva o zaštiti vazduha;• Kompletiranje mreže za nadgledanje kvaliteta vazduha; • Saradnja organa javne vlasti i koordinacija radi izrade i usvajanja mera, standar-

    da i/ili aktivnosti koje se odnose na zaštitu životne sredine;• Regionalna saradnja radi ispunjenja uslova koji proističu iz EU acquis i međun-

    arodnih standarda u vezi sa prekograničnim zagađenjem; • Prevencija i smanjenje količine emisija u vazduhu;• Sprečavanje uvoza naftnih proizvoda sa visokom koncentracijom sumpora; • Poboljšanje sistema javnog transporta;• Zaustavljanje kretanja vozila bez katalizatora;• Povećanje korišćenja sistema centralnog grejanja• Najmanje jednom mesečno, Ministarstvo daje informacije o kvalitetu vazduha

    koje su dostupne svim zainteresovanim akterima i građanima.6

    1.2. Klimatske Promene

    Kosovo je zemlja sa pretežno kontinentalnom klimom. Ono ima topla leta i hladne zime sa uticajima i sa Mediterana i sa Alpa. Ono ima različite latitude što donosi razlike u regionu i u temperaturi, i u raspodeli kišnih padavina.

    U poređenju sa susednim zemljama kao što su Albanija, Srbija, Crna Gora i Makedonija, Kosovo je slabije pripremljeno da se nosi sa klimatskim promenama. Ovo se odražava u nedostatku institucionalnih, ljudskih i finansijskih kapaciteta za suočavanje sa ovim izazovom.

    Republika Kosovo nije član Ujedinjenih Nacija, a isto tako nije ni član Konvencije UNF-CCC. Međutim, preduzet je niz koraka da bi naša zemlja bila pripremljena da se suoči sa klimatskim promenama. Preduzete su neke akcije od strane institucija Republike Koso-

    6 Revizija SESD (2005-2015); Nacrt Strategije o kvalitetu vazduha i akcioni plan; Izveštaj o situaciji životne sredine (2010 /AKMM)

  • 12 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    vo kao deo strateškog pristupa za dovođenje u liniju sa EU i UNFCCC.

    Kosovo je potpisalo TKE za jugoistočnu Evropu, što je stupilo na snagu 1. jula 2006.Kosovo, iako je relativno malo u smislu teritorije i broja stanovnika, doprinosi različitim klimatskim procesima. Možda zbog svoje veličine, ono ima visok doprinos po glavi sta-novnika. Postoje četiri glavne oblasti gde ono doprinosi u smislu klimatskih promena na zemlji: Energetski, sektor, Saobracaj, Deforestacija i Smeće.

    Procenjuje se da Kosovo ima rezerve lignita u iznosu od 14.7 milijardi i rangirano je kao peto u svetu što se tiče dokazanih rezervi. Upotreba ovih resursa za proizvodnju energi-je podići će nivo ekonomskog razvoja i doprineće ostatku regiona kroz izvor viška en-ergije. Sa druge strane, to će uveliko povećati emisije gasova. Za sada, energetski izvori na Kosovu (98%) dolaze iz postojećih elektrana koje funkcionišu na bazi lignita (Kosovo A i Kosovo B). Prema strateškoj proceni životne sredine koju je finansirala Svetska Ban-ka, Kosovo A i Kosovo B su ispustile 5.8 miliona tona CO2 tokom 2005. U 2006, odeljenje za životnu sredinu u Kosovskoj Energetskoj Kompaniji (KEK) izvestilo je da je Kosovo A ispustilo oko 1.5 milion tona CO2, a Kosovo B oko 3.6 miliona tona.

    Nova vozila i kamioni poseduju tehnologije koje umanjuju štetne emisije. Međutim, većina vozila na Kosovu su stari modeli koji emituju velike količine gasova kroz svoje izduvne sisteme. Opšte procene pokazuju da 10% svih ispuštenih gasova dolaze iz vo-zila. Nezvanične procene Kosovske Agencije za zaštitu životne sredine kazuju da je oko 5.5 miliona tona CO2 ispušteno iz kosovskih vozila.

    Oko 40% teritorije Kosova, što je 10,904km2 je pod šumama. Međutim, od 1990, nastaje prilična deforestacija kao rezultat seče – u velikoj meri ilegalne i nenadgledane – radi grejanja ili drvene građe. Prema Kosovskom odeljenju za šumarstvo, oko 222,000m3 drveća se eksploatiše svake godine.

    Smanjenje pošumljenih oblasti za rezultat ima visoke nivoe CO2 u atmosferi, što zauz-vrat rezultira višim temperaturama. Pored namerne deforestacije, Kosovo gubi približ-no oko 40km2 šumskih oblasti zbog šumskih požara svake godine. Ukoliko temperature značajno porastu, učestalost i šteta od ovih požara će biti veća.

    Regulisanje otpada, uprkos investicijama, još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Iako ne postoje kompletne informacije, značajne količine gasova koji utiču na klimatske pro-cese emituju se zbog nekontrolisanog spaljivanja otpada u „ilegalnim“ deponijama.

    U svakom slučaju, Kosovo je već započelo sa svojim naporima da uskladi ekološko za-konodavstvo u liniji sa EU kako bi postiglo standarde EU i do 2020. smanjilo emisiju gasova i potrošnju energije. U ovu svrhu, izrada strategije o klimatskoj promeni je pred-viđena i biće na liniji sa ciljevima UNFCCC. Da bi se izradila ova strategija, neizbežna je potreba za finansijskom pomoći, kao i za profesionalnom pomoći od strane donatora.

    Ovakva strategija za narednih 20 godina bila bi u skladu sa principima UNFCCC kao

  • 13TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    kada bi Kosovo bilo član organizacije i za cilj imalo postizanje ovih ciljeva:

    • Smanjivanje emisija CO2 i gasova staklene bašte (GSB) uglavnom iz termocen-trala koje rade na lignit (i postojećih i onih koje su planirane),

    • Primena tehnologija koje su čiste i nisu štetne za životnu sredinu, • Razvoj alternativnih i obnovljivih izvora energije,• Izrada državnih i regionalnih programa za ublažavanje i prilagođavanje,• Podizanje nivoa energetske efikasnosti, • Razvoj opreme za nadgledanje emisije CO2,• Izrada državnog popisa GSB (pripremljenog kroz projekat kojem pomaže

    UNDP i koji će biti promovisan početkom oktobra ove godine.)• Stvaranje poreskog režima koji će ohrabriti građane da voze automobile koji

    manje zagađuju vazduh.• Podizanje političke i narodne svesti o važnosti kosovskih šuma, itd.

    Klimatske promene su globalni problem životne sredine u 21. veku. Efekti klimatskih promena postaju sve očigledniji i oni se manifestuju kroz brojne pojave kao što su: promene temperature, količina padavina, izvori vode, ekstremna kolebanja klimatskih uslova, promene u ekosistemima i biodiverzitetu, poljoprivredi, šumarstvu, zdravlju, ekonomskim štetama, itd.

    Deklaracija iz Rija (1992) zahteva održivi razvoj, Konvencija UN o klimatskim promena-ma (UNCCC, 1994) za smanjenje emisija gasova staklene bašte i Kyoto Protokol (1997) predstavljaju važne korake ka ograničavanju ovih emisija.

    Naučna Zajednica i Međuvladin Panel o klimatskim promenama (IPCC) predviđaju da će klimatske promene biti još značajnije u budućnosti. U ovom smislu, neophodno je da se smanji pritisak i učine napori ka smanjenju negativnih posledica.

    Podaci o klimatskim promenama na Kosovu su retki. Ove godine, uz podršku UNDP, prvi popis gasova staklene bašte za godine 2008-2010 je pripremljen, te stoga predstoji još mnogo rada da se obavi kako bi se kompletirao popis za ostale godine.

    Kosovo ima nizak stupanj ekonomskog razvoja i ono spada u zemlje u razvoju. Pošto je glavni izvor energije ugalj, uz ekonomski rast može se očekivati generalno povećanje emisije gasova staklene bašte. Da bi se predložile mere i konkretne aktivnosti koje treba da se preduzumu od strane Vlade, priprema Strategije za klimatske promene na nacio-nalnom nivou predstavlja prioritet. 7

    7 Prioriteti DEP;

  • 14 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    1.2.1. Zakonski okvir

    Zakoni koji su izrađeni:

    • Zakon o zaštiti vazduha od zagađenja br. 03/L-160 2010, 10.8.2011

    Zakoni koji treba da budu napisani:

    • Administrativno uputstvo o formatu i metodologiji za praćenje emisije gasova staklene bašte.

    1.2.2. Strateški dokumenti

    Dokumenti koji su napisani:

    • Revizija Kosovske Strategije za životnu sredinu i kosovskog akcionog plana za životnu sredinu 2011-2015

    • Nacrt Strategije i akcionog plana o kvalitetu vazduha, 2012- 2021/ 2012- 2016

    Dokumenti koje je potrebno napisati:

    • Nacrt Strategije o klimatskim promenama

    1.2.3. Ciljevi i prioriteti

    • Postepeno ublažavanje klimatskih promenama u skladu sa generalnim princip-ima UNCCC (1994);

    • Uspostavljanje sistema ocene i izbora pogodnih mera za smanjenje emisije gas-ova staklene bašte;

    • Zakonska institucionalna i tehnička izgradnja kapaciteta za sistematska rešenja za pitanja klimatskih promena;

    • Implementacija KES i KEAP (2011-2015) radi smanjenja problema klimatskih promena na Kosovu.

    Prioriteti:

    • Objašnjenje zakonskog statusa u odnosu na kosovsko članstvo kao aktivnog partnera u međunarodnim konvencijama o klimatskim promenama;

    • Institucionalna izgradnja kapaciteta u vezi sa klimatskim promenama;• Priprema inventara gasova staklene bašte;• Procena emisije zagađivača vazduha za period 1985-1990, saglasno kriterijumi-

    ma Kyoto Protokola i u skladu sa metodologijom PKIN za šest privrednih sek-tora;

    • Korišćenje finansijskih mogućnosti i tržišnih uredaba za gasove staklene bašte;• Prostorno planiranje, razmatranje prilagođavanja klimatskim promenama (na

  • 15TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    primer, poplavama).8

    1.3. Otpad

    Sistem upravljanja otpadom funkcioniše. Ovaj sistem još uvek ne pruža kompletne i sig-urne podatke o stvaranju otpada, njegovom tretmanu i odlaganju. Usluge prikupljanja otpada su na nivou od oko 42% (2009).9 Priština je najbolje pokrivena ovom uslugom sa 64% (2007), dok je najniži stepen u Mitrovici sa 30% (2009).

    Oko 90-95% urbane populacije Kosova koristi uslugu sistema prikupljanja otpada. Sve usluge su na niskom nivou standarda zbog nedostatka odgovarajuće opreme i objekata. U ruralnim oblastima, usluge se obavljaju tek na nivou od 30%, a postoji trend rasta. 10

    Opštinsko odvoženje otpada se obavlja preko sedam regionalnih javnih kompanija koje su organizovane u 37 kosovskih opština preko operativnih jedinica. Sve stare deponije za opštinski otpad su rehabilitovane i na kraju zatvorene uz podršku donatora i budžeta Kosova.

    Tabela: Vrsta otpada po poreklu prema izveštaju o situaciji sa životnom sredinom 2008-2001 AMMK

    Vrsta otpada Dnevni prosek /kg po stanovnikuGodišnji prosek /kg po stanovniku

    Godišnja količi-na /tona

    Kućni otpad 0.277 101 232,541

    Komercijalni otpad 0.250 91.25 209,875

    Medicinski otpad 0.0024 0.876 2,014.5

    Pepeo i smog 0.907 331 761,426.5

    Građevinski otpad i šut 0.200 73 167,900

    Ostali otpad (pakovanje, plastika, guma, pescticidi, elektronika, drvo, itd.)

    0.360 131.4 302,220

    Ukupno 2.05 729 1,675,977

    8 Revizija SESD (2005-2015)9 Situacija sa životnom sredinom na Kosovu 2008-2012, str. 7210 Strategija Republike Kosovo za upravljanje otpadom 2012-2020, str. 25

  • 16 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    Opštinsko odnošenje smeća obavlja se preko sedam (7) regionalnih javnih kompanija koje su organizovane u 37 kosovskih opština putem operativnih jedinica. Uz to postoje oko 10 privatnih kompanija koje funkcionišu na čitavoj teritoriji Republike Kosovo. Sve stare deponije za otpad su rehabilitovane i zatvorene. 11

    Tabela: Sanitarne deponije u Republici Kosovo

    Deponije Pokrivene opštine Vrsta deponije Površina u haVremenski pe-riod / godine

    Priština Priština, Kosovo Polje, Lipljan, Obilić, Glogovac Regionalna 40 15

    Gnjilane Gnjilane, Kamenica, Vitina, Uroševac, Novo Brdo Regionalna 24 15

    Prizren Prizren, Suva Reka, Mališevo, Orahovac, Đakovica Regionalna 24 15

    Podujevo Podujevo Opštinska 5 15

    Mitrovica Mitrovica, Vučitrn, Srbica Regionalna 7 15

    Peć Peć, Dečani, Klina, Istok Regionalna 3.6

    Šar-Planina Šara Opštinska 1.2 16

    Uroševac Uroševac, Štimlje, Kačanik, Štrpce, Đeneral Jankovć Stanica za transfer

    Zvečan Zvečan Opštinska 15

    Ukupno

    Ukoliko uporedimo podatke o otpadu odloženom na sanitarne deponije za godine 2007-2010, primećuje se da je u svim regionalnim i opštinskim deponijama postojala velika količina otpada. Količina prikupljenog otpada bila je najveća tokom 2010. i to je za re-zultat imalo porast količine prikupljenog i odloženog smeća. Na osnovu ovih podataka, može se reći da su javne kompanije za odnošenje smeća bile efikasnije u nuđenju svojih usluga.

    Količina nastalog otpada po osobi na Kosovu za godinu 2008. bila je 393.8 kg, dok je u

    11 Upitnik o studiji o izvodlivosti 5.06. 2012 str. 10

    1

    25

    6

    4

    Mbeturinat eamvisërisë 18%

    Mbeturinat e ndërtimit dhe shkatërrimit

    10%

    tjera 18%

    Mbeturinatkomerciale12%

    Mbeturinat e hirit dhe zgjyrës45%

    Mbeturinat

  • 17TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    2009. bilo 454.4 kg, što pokazuje značajan porast količine smeća po glavi stanovnika. Dnevni prosek stvaranja opštinskog otpada u 2008. bio je 1.1 kg, dok je u 2009. bio 1.2 kg/dan po glavi stanovnika. 12

    Opštinski otpad

    Obuhvata 18% nastalog otpada. Od toga, najveći deo je organski otpad 35.3%, staklo 12%, drvo 11%, plastika 9.4%, metali 9.3% itd. Sistem skupljanja je „od vrata do vrata“.

    Građevinski otpad i šut

    Nastao je kao problem naročito nakon uništavanja tokom rata nakon 1999. Procenjeno je da 167.900 tona godišnje se stvori. Očekuje se da će ova količina narasti kasnije kada počinje dekomisioniranje termoelektrane Kosovo A.

    Industrijski i opasan otpad

    Postoji porast kod ovog otpada od 1999. kada su mnoge fabrike prestale da rade. Međutim, one su nasleđe. KEK stvara pepeo, prašinu, korišćena ulja, sinter, pepeo iz gorionika, hemijske materije (fenoli, katran, itd.), obojeni otpad, gume (trake, gume za vozila i ostalo), metale (metalni delovi), ulja sa PCB i opremom koja sadrži PCB kao što su električne stanice. Samo otpadni pepeo iz KEK-a dostiže oko 700.000 tona pepela, što pokriva oblast od 234 ha.

    Procenjuje se da je nova kompanija Ferronickel ispustila 780.000 tona otpada tokom 2008.

    Poljoprivredni otpad

    Nema podataka za otpad koji je nastao iz poljoprivrede ili industrije hrane.

    Bolnički otpadTokom jednog dana se stvori 5500 kg ili 2014.5 tona godišnje bolničkog otpada. Iako ne postoje precizna merenja, procenjuje se da se 2 kg stvara po svakom bolničkom krevetu. Da bi se spalio medicinski otpad i lekovi čiji je rok trajanja istekao, postoje četiri peći koje delimično ispunjavaju kriterijume.

    Ambalažni otpad

    Nema podataka o količini ovog otpada.

    Vozila

    Nema preciznih podataka o broju otpadnih vozila. Što se tiče guma, poznato je da na osnovu broja vozila na Kosovu postoji više od milion guma u upotrebi sa životnim vekom od pet godina. Procenjuje se da oko 25.000 guma prestane da se koristi tokom godine, što stvara 462.5 tone otpadnih guma. Ne postoji njihovo recikliranje (osim male količine) i većina njih završi tako što su spaljene i time stvaraju veliko zagađenje vazduha.

    Električni i elektronski otpad

    Nema podataka o stvorenom otpadu, ali je poznato da njegova količina raste, s obzirom na uvoz nove i korišćene opreme.

    Tarife za prikupljanje otpada su u proseku na 4€ po porodici mesečno. 13 Izdavanje raču-na i naplata od strane kompanija za odnošenje otpada su na niskom nivou i nestabilni su. Nivo naplate u 2011. bio je 59% ili 2% manje nego u 2010. (razlog za to bio je smanje-na naplata od poslovnih subjekata) Ali, posmatrano u finansijskim okvirima, postoji rast finansijske vrednosti za 8.7% ili 834.570€ koji se odnosi na rast potrošačke baze za 20.000, kao i na efikasnost same naplate računa. 14

    1.3.1. Zakonski okvir

    • Zakonootpadu

    Regulisanje otpada uređeno je zakonom o otpadu. Nasuprot mnogim drugim zakonima, zakon o otpadu je dopunjen skoro kompletno podzakonskim aktima koji su zahtevani zakonom. 21 podzakonski akt je usvojen radi pokrivanja i uređenja opštinskih opasnih i specijalnih otpada:

    12 Situacija sa životnom sredinom na Kosovu 2008-2012 str. 7513 Strategija Republike Kosovo za upravljanje otpadom 2012-2020 str. 2814 Sastanak odbora dijaloga SAP o transportu, životnoj sredini, energiji i regionalnom razvoju str. 13

  • 18 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    1. AU br. 01/2009 Uslovi za izbor lokacije i izgradnju deponije,

    2. AU br. 12/2008 o uništavanju otpada od medicinskih proizvoda,

    3. AU br. 06/2008 o upravljanju opasnim otpadom,

    4. AU br. 05/2008 o upravljanju medicinskim otpadom,

    5. AU br. 10/07 o upravljanju deponijama,

    6. AU br. 02/2011 o upravljanju otpadom od fluorescentnih cevi koje sadrže živu,

    7. AU br. 08/2010 o upravljanju biorazgradivim otpadom,

    8. AU br. 09/2009 Licenca za upravljanje otpadom,9. AU br. 07/2009 o baratanju otpadom koji sadrži azbest,

    10. AU br. 06/2009 o upravljanju otpadnih guma,11. AU br. 05/2009 o upravljanju otpada sa javnih površina,

    12. AU br. 04/2009 o kaznama i mandatnim kaznama,13. AU br. 02/2009 o upravljanju odbačenim vozilima i njihovim otpadom,14. AU br. 01/2009 o izvozu, uvozu i tranzitu otpada,15. AU br. 03/07 o upravljanju otpadom od korišćenih naftnih proizvoda,

    16. AU br. 02/07 o otpadu iz korišćenih baterija i akumulatora,

    17. AU br. 12/07 o upravljanju otpadom iz električne opreme i elektronike,

    18. AU br. 10/07 o upravljanju polihlornim bifenilima i trifenilima,

    19. AU br. 09/07 Pakovanje i otpadne ambalaže,

    20. AU br. 08/07 Nadležnosti vlasnika i operatera za procesiranje otpadom,

    21. AU br. 05/07 o građevinskom otpadu i šutu.

    Na osnovu svakog AU za upravljanje različitim vrstama otpada, proizvođač i onaj koji vrši tretman otpada imaju obavezu da najmanje jednom godišnje podnesu izveštaj KEPA, što je potrebno da bi se izradili izveštaji o vrstama i načinima tretmana otpada.

    Zakon o otpadu, poglavlje III, postavlja klasifikaciju otpada po Evropskom Katalogu otpada.15

    Generalno govoreći, očigledno je da je zakon dopunjen pratećim zakonodavstvom na veoma dobar način.

    Novi nacrt zakona o smeću prošao je prvo čitanje i sada prolazi kroz parlamentarne odbore. Ovaj nacrt zakona bavi se pitanjima kao što su: implementacija decentralizacije nadležnosti, usklađivanje sa zakonodavstvom EU (Direktiva 98/2008/EC) i usklađivan-je sa drugim zakonima koji se tiču oblasti baratanja otpadom.

    1.3.2. Strateški dokumenti

    Kosovska Strategija za životnu sredinu 2011-2020

    Ovaj nacrt strategije sadrži sledeće ciljeve u vezi sa otpadom 16:

    15 Pyetsori për Studimin e Fizibilitetit 2012 str. 816 Strategjia e Kosovës për Mjedisin SKM (2011-2020)

  • 19TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    • Kompletiranje zakonodavstva i uputstava u vezi sa otpadom; • Smanjivanje količine otpada na izvoru pre prikupljanja, smanjivanje količine

    otpada i smanjenje rizika; • Spaljivanje otpada radi proizvodnje energije;• Razvoj infrastrukture za integrisani sistem upravljanja otpadom (smanjen-

    je-ponovna upotreba-reciklaža-odlaganje); • Postepeno povećanje uključivanja stanovništva u sistem tretiranja otpada;

    Zakon o otpadu 02/L-30 predviđa razvoj i izradu strateških dokumenta za upravljanje otpadom17 kao što su:

    Kosovski strateški plan za upravljanje otpadom.

    • Opštinski plan za upravljanje otpadom.• Plan za objekte i opremu za upravljanje otpadom.• Operativni plan operatera u upravljanju otpadom.

    Kosovski strateški plan za upravljanje otpadom za period 2012-2021, koji očekuje usvajanje novog zakona o otpadu koji prolazi kroz procedure u Skupštini, radi nastavljanja proc-esa odobravanja.

    Glavni cilj Strategije je razvoj okvira mera i uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom u Republici Kosovo, što bi sprečilo i smanjilo količinu otpada koji se trenutno stvara na izvoru.

    Strategija za upravljanje otpadom definiše orijentaciju usredsređujući se na mere za:

    - Smanjenje stvaranja količine otpada na izvoru i smanjenje količine otpada koji treba da bude deponovan;

    - Razvoj infrastrukture za uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja otpa-dom (smanjenje-ponovna upotreba-reciklaža-spaljivanje-odlaganje);

    - Smanjenje rizika koji nosi otpad; - Doprinos povećanju stepena zaposlenosti na Kosovu;- Izgradnja kapaciteta za baratanje otpadom;- Javna edukacija, obuka službenika;- Kompletiranje zakonodavstva i uputstava za baratanje otpadom.

    Opštinski planovi za upravljanje otpadom

    Prema članu 8 ZO, od opština se očekuje da usvoje planove za upravljanje otpadom. Do sada su samo 2 opštine ovo usvojile: opština Priština za period 2012-2016 i opština Đeneral Janković za period 2012-2015.18

    17 Član 8 Zakona o otpadu18 Sastanak odbora dijaloga SAP o transportu, životnoj sredini, energiji i regionalnom razvoju, 22 – 23. maj

    2012, Brisel, str. 9

  • 20 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    1.3.3. Institucionalni okvir

    Donja tabela izlaže okvir institucija zaduženih za upravljanje otpadom:19

    Institucija Odgovornosti

    Vlada Republike Kosovo

    Usvajanje Strategije za upravljanje otpadom;

    Usvajanje vladinih administrativnih uputstava;

    Ministarstvo za život-nu sredinu i prostorno planiranje (MŽSPP):

    Izrada nacrta zakonodavstva;

    Izrada Strategije i akcionog plana za upravljanje otpadom;

    Priprema programa za monitoring;

    Priprema izveštaja o situaciji sa otpadom;

    Objavljivanje ekoloških problema i briga – za kompanije, na osnovu procene ekološkog uticaja;

    Izdavanje licence za baratanje otpadom;

    Izdavanje licence za izvor, uvoz i tranzit otpada;

    Inspekcijski nadzor sprovođenja zakona i podzakonskih akata;

    Baratanje opasnim otpadom;

    Kosovska Agencija za zaštitu životne sredine

    Nadgleda situaciju sa regionalnim i lokalnim deponijama opštinskog otpada,

    Prikuplja i obrađuje podatke o regionalnim i lokalnim deponijama,

    Prikuplja i obrađuje podatke o opasnim, bezopasnim inertnim, itd. otpadima

    Sačinjava bazu podataka i informacioni sistem za upravljanje otpadom;

    Priprema i piše izveštaje o situaciji sa upravljanjem otpadom i izveštaje o situaciji, prognozama i razvoju događaja koji se odnose na otpad.

    Procenjuje rizik od deponija u odnosu na mogućnosti podzemnog zagađenja i zagađenja površinskih voda.

    Opštine

    Usvajanje lokalnih planova za upravljanje otpadom

    Određivanje lokacija za potrebe upravljanja otpadom u skladu sa prostornim planom;

    Utvrđivanje naknada za usluge prikupljanja i odnošenja opštinskog otpada;

    Prikupljanje i izveštavanje o informacijama.

    Nadzor sprovođenja Potrošačke Povelje;

    Uspostavljanje i nadzor implementacije standarda usluga za kompanije koje imaju ugovor da odvoze otpad;

    Regulatorna Kancelar-ija za vodu i otpad – RKVO

    Licenciranje regionalnih javnih preduzeća za odnošenje otpada;

    Utvrđivanje naknada za uslugu za pružaoce usluga koje je licencirao RKVO

    Kosovska Kompanija za upravljanje deponi-jama – KKUD

    Upravljanje sanitarnim deponijama opštinskog otpada.

    Regionalna javna pre-duzeća (7 od njih)

    Prikupljanje i transport opštinskog otpada,

    Izrada operativnog plana za prikupljanje i transport opštinskog otpada,

    Uspostavljanje i održavanje kvaliteta infrastrukture za prikupljanje opštinskog otpada,

    Proširenje usluga na nepokrivene oblasti radi odvoženja opštinskog otpada,

    Podnošenje izveštaja o prikupljenim vrstama i količini opštinskog otpada,

    Organizovanje podnošenja za finalnu obradu / odlaganje otpada kod kompanija koje su licenci-rane za tretman otpada.

    Privatni sektor je preko licenciranih kompanija postao veoma aktivan u ovoj oblasti. Oni

    19 Nacrt kosovske strategije za otpad 2012-2020

  • 21TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    se bave pružanjem usluga odnošenja otpada za opštine, kao i uslugama naplate, tretma-na, reciklaže, transporta i odlaganja različitih tipova otpada.

    Ekonomski instrumenti za baratanje otpadom

    Nema ekonomskih instrumenata osim zakonodavstva o otpadu. Na osnovu zakona o otpadu, prihodi se stvaraju kroz takse za licence za baratanje otpadom, takse za dozvole za uvoz i izvoz otpada, takse za prikupljanje i odlaganje otpada i naknade i iz kazni.

    U zakonu o otpadu postoje dva nivoa upravljanja otpadom: MŽSPP i opštine. Međutim, regionalni nivo je takođe pomenut, mada je nedefinisan, ali ovo aludira na regionalne kompanije za otpad i regionalne deponije. 20

    Član 4.14 zakona o otpadu identifikuje opštinu kao odgovoran organ za određivanje naknada za prikupljanje smeća.

    RKVO, uz Uredbu 2004/49 jeste nadležni organ vlasti za uspostavljanje tarifa za usluge prikupljanja, odnošenja i odlaganja smeća.

    Novi nacrt zakona, regionalne deponije biće prebačene pod upravu opština, koje imaju pravo da određuju tarife za odnošenje smeća. 21

    1.3.4. Izazovi

    Studije o izvodljivosti 2012, pod prevencijom kriminalnih aktivnosti i borbom protiv organizovanog kriminala, navela je da Kosovo treba da sarađuje po SSP da bi sprečila trafiking, između ostalih stvari, industrijskog otpada. 22 Po SSP, Kosovo treba da ojača saradnju sa EU da bi se borila protiv degradacije životne sredine, ubrajajući ovde i upra-vljanje otpadom. Takođe, da bi se ispunili zahtevi iz SSP, Kosovo treba da usvoji zakon o otpadu i da kompletira sekundarno zakonodavstvo. 23 U kontekstu SSP, Kosovo očekuje da odvoji mnogo veće resurse i pozabavi se medicinskim izazovima u pogledu investici-ja na polju kvaliteta vode i baratanja otpadom.

    U donjoj tabeli je opis razvoja događaja u sektoru tokom 2008-2012 na osnovu izveštaja o progresu Evropske Komisije i studije o izvodljivosti.

    20 Pyetsori per studimin e fizibilitetit 5.06. 2012 p. 1221 Pyetsori per studimin e fizibilitetit 5.06. 2012 p. 1222 Saopštenje Komisije o studiji o izvodljivosti za SSP između EU i Kosova, str. 3423 Saopštenje Komisije o studiji o izvodljivosti za SSP između EU i Kosova, str 46

  • 22 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    Godina 200824 200925 201026 2011

    Status Malo napretka Nema napretka Malo napretka Malo napretka

    Komentar

    Napredak: Rehabilitacija 3 deponije

    Nedostatak: Nizak stepen naplate nak-nada

    Nizak stepen naplate naknada

    Napredak: Decentralizacija nadležnosti sa novim zakonom; usvajanje podzakonskih akata

    Nedostatak: Nepostojanje integ-risanog sistema za otpad; nizak stepen naplate naknada

    Neprimenjivanje sistema da „za-gađivači plaćaju“

    Napredak: Naplata naknada se povećala, ali je još uvek na niskom nivou.

    PLVM-sadrži sektor otpada

    Nedostatak: Neusvajanje novog zakona o otpadu; reciklaža i klasifikacija otpada još uvek nisu istraženi.

    Neki od glavnih izazova mogu obuhvatiti:24

    • Sistem za upravljanje otpadom nije efikasan i postoje slabosti u mnogim aspek-tima;25

    • Stepen naplate za opštinski otpad još uvek ostaje ispod 50%;• Situacija sa deponijama još uvek nije dobra i još uvek postoji veliki broj divljih

    deponija;26• Nedostaje sistem nadgledanja situacije sa otpadom i nema efikasnih mehaniza-

    ma za separaciju i klasifikaciju otpada;• Nedostaju projekti za reciklažu otpada i potrebne su investicije u ovom sektoru;• Nizak stepen naplate naknada za upravljanje otpadom;• Nedovoljna saradnja između kompetentnih institucija u sektoru otpada.27

    1.4. Hemikalije

    Kosovo proizvodi male količine hemijskih supstanci i smesa. Generalno govoreći, hemi-jska industrija je bila malo aktivna od 1999. Hemikalije se uglavnom uvoze za potrebe industrije i drugih aktivnosti. Najveća količina uvezenih hemikalija se koristi za tretman pijaće vode i industrijske vode, rashladne uređaje, biocidne proizvode i proizvode za zaštitu biljaka. Ne postoji nadzor uvoza i upotrebe opasnih hemikalija. 28

    Vrsta hemikalije Jedinica 2007 2008

    Gorivna ulja i ulja dobijena od bitumenskih minerala Litar 1.397.440 1.588.620

    Goriva sa oktanskim brojem (RON) Litar 4.040.761 961.092

    Petrolej, parafin, treset i ostale hemijske supstance (obojene ili bezbojne) dobijene sintezom ili drugim hemijskim procesima

    Litar 120.003 96.312

    Hemijski proizvodi za zaštitu životinja i biljaka (miksture, jedinjenja ili hemijski tretirano)

    Hemijska jedinjenja proizvedena mešavinom ili tretmanom hemijskih proiz-voda životinja ili biljaka

    Litar 196.848 59.645

    Ostale hemijske supstance slične onima iz prethodne četiri grupe Litar 753.580 204.580

    24 Izveštaj o progresu za Kosovo 2008 str 4425 Izveštaj o progresu za Kosovo 2009 str. 3726 Izveštaj o progresu za Kosovo 2010 str. 4227 Gjendja e Mjedisit në Kosovë 2008-2012 p. 7928 Strategjia e Kosovës për Mjedisin SKM (2011-2020) f. 39

  • 23TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    Amonijum-nitrat Kg 258.170 854.896

    Mešavine amonijum-nitrata sa kalcijumom, ugljenikom ili drugim neor-ganskim supstancama

    Kg 26.892.380 5.600.522

    Ostala hemijska đubriva ili minerali koji sadrže azot, fosfor ili kalijum Kg 32.406.342 24.121.055

    Količine hemijskih supstanci i hemijskih đubriva uvezenih tokom 2007-200829

    Velike količine hemikalija industrijskog i rudnog otpada sa visokim sadržajem teških metala nasleđeni su iz predratne kosovske industrije, i to još uvek nije tretirano. Sama činjenica da su tehnologije procesiranja bile neefikasne i nisu uspele da dovoljno isko-riste sirovine, stvorilo je situaciju da količina rudnog otpada bude veća, što trenutno st-vara veliku štetu u životnoj sredini, zagađujući vazduh, zemlju, površinske i podzemne vode. Da bi se to rehabilitovalo, potrebne su studije, finansijski resursi i tehnološka opre-ma. 30

    1.4.1. Zakonski okvir

    Zakon o hemikalijama BR. 02/L-116, od 27.04.2007 ima za cilj da reguliše održivo baratanje hemikalijama, uključujući tu i mere za zaštitu životne sredine i ljudskog zdravlja od štetnih efekata i hemikalija.

    Zakon uređuje prava i obaveze pravnih i fizičkih lica, kriterijume i procedure za regis-trovanje hemikalija, za obaveštavanje o novim supstancama i iznošenje hemikalija na tržište, ocene novih supstanci, klasifikaciju, pakovanje i obeležavanje hemikalija, nacio-nalni plan za bezbednost od hemikalija, nadzor i kontrolu hemikalija. Zakon je delimič-no usklađen sa evropskim zakonodavstvom i iz ovog razloga započelo se sa izmenama i dopunama u zakonodavnom programu za 2012. Registracija opasnih hemikalija još uvek nije započela.

    Do sada, AU br. 10/2010 je usvojeno 09.02.2010. o tehničkoj listi za bezbednost za he-mikalije i kako je popunjavati (u skladu sa ISO 11014-1: 1997 i u skladu sa Uredbom 2006/1907/EC), i izrađeni su nacrti AU o obaveštavanju za nove supstance i AU za KOP – klasifikaciju, obeležavanje i pakovanje hemikalija (opasnih supstanci i smesa).

    Zakoni koji se odnose na oblast hemikalija:

    Zakon o proizvodima za zaštitu biljaka br. 2008/03-L-042 (poljoprivredni pesticidi), ima za cilj da reguliše iznošenje proizvoda na tržište i kontorlu aktivnih supstanci proizvoda za zaštitu biljaka, autorizaciju, cirkulaciju, korišćenje, zadržavanje u biljkama i biljnim proizvodima, vođenje evidencije za registar i registar fizičkih i pravnih lica uključenih

    29 Gjendja e Mjedisit në Kosovë 2008-2012 p. 7930 Strategjia e Republikës së Kosovës për Menaxhimin e Mbeturinave 2012-2020 p.9

  • 24 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    u iznošenje na tržište i upotrebu proizvoda za zaštitu biljaka, tehničke kriterijume za opremu koja se koristi za primenu i njihovih elemenata, odgovornosti nadležnih organa vlasti za sprovođenje zakona i njegovo nadgledanje.

    Zakon o biocidnim proizvodima br. 2009/03-L-119 (nepoljoprivredni pesticidi), definiše pro-cedure za registraciju / autorizaciju biocidnih proizvoda.

    AU br. 4/2005 za klasifikaciju dobara u pogledu izvoza i uvoza reguliše dozvolu MŽSPP za slučajeve uvoza opasnih hemikalija. Prema članu 2 za robu (što takođe obuhvata hemikalije), koja se izvozi ili uvozi, dozvole mogu izdavati i druga ministarstva kao što su: MZ, MTI i MPŠRR.

    1.4.2. Institucionalni okvir

    MŽSPP preko svog Inspektorata za životnu sredinu i kosovske carine na granicama su zaduženi za nadzor, kontrolu kretanja, iznošenje na tržište i upotrebu opasnih he-mikalija na osnovu zakona o hemikalijama. Međutim, postoje nadležnosti koje takođe pripadaju Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu finansija i Ministarstvu za rad.

    Pre uvoza bilo koje hemikalije, MŽSPP mora da izda dozvolu. Kosovska carina kon-troliše kretanje hemikalija (naročito uvoz opasnih hemikalija) dok ne postoji trenutno izvoz, pošto Kosovo trenutno ne proizvodi nikakve opasne supstance.

    1.4.3. Strateški dokumenti

    Kosovska Strategija za životnu sredinu (KSŽS)

    KSŽS ima posebno poglavlje o hemikalijama.

    Ciljevi KSŽS u vezi sa hemikalijama obuhvataju:

    - Kompletiranje zakonodavstva u skladu sa EU acquis i sistemom „GHS“- Stvaranje uslova za nadzor i kontrolu hemikalija; - Razvoj aktivnosti za integraciju i učestvovanje u baratanju hemikalijama zajed-

    no sa međunarodnim institucijama.

    • PrioritetiKSŽSzahemikalije

    Glavni prioritet je stvaranje sistema sa generalnim nivoom poboljšanja zdravlja i životne sredine u odnosu na potencijalne štetne efekte opasnih hemikalija. Ovo uzima u obzir Uredbu EU 1907/2006 (registracija, ocena, dozvole i ograničenja za upotrebu opasnih hemikalija) i ostale obavezne međunarodne instrumente kao što je implementacija EU Direktiva „SEVESO“ I i II.

    Prioriteti: Izrada zakonodavstva i usklađivanje sa EU acquis; izrada registra za zabran-jene i hemikalije sa ograničenom upotrebom; uspostavljanje održivog sistema kako bi se poboljšali uslovi za zaštitu ljudskog zdravlja i životne sredine od štetnih efekata

  • 25TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    opasnih hemikalija; uspostavljanje kompetentnog organa za administraciju hemikalija; potpisivanje sporazuma o saradnji sa EU i međunarodnim institucijama koje se odnose na opasne hemikalije; izrada sveobuhvatnog plana za direktnu intervenciju i mere re-habilitacije u slučajevima nesreća izazvanih opasnim hemikalijama; nadzor i operacio-nalizacija kontrole nad proizvođačima, uvoznicima i korisnicima opasnih hemikalija; i podizanje svesti kod naroda i kompanija o opasnim hemikalijama.31

    Godina 200831 200932 201033 201134

    Status Malo napretka Nema napretka Nema napretka Malo napretka

    Komentari Napredak: Usvajanje zako-na o hemikalijama

    Napredak: Usvajanje AU o proceni rizika

    Studija o izvodljivosti 2012. zahteva da Kosovo kompletira zakonodavstvo o hemikalija-ma u skladu sa EU standardima i ojača saradnju sa EU, što je deo SSP.32

    1.4.4. Izazovi33

    • Izmeneidopunezakonodavstvaohemikalijama34

    Izmene i dopune zakona o hemikalijama nalaze se u zakonodavnom programu za 2012. kako bi se odgovorilo na tražene izmene u skladu sa zakonodavstvom u skladu sa EU u oblasti hemikalija. Novi zakon će oslikavati novu direktivu EU i baviće se pitanjima kao što su: definisanje nejasnih nadležnosti na centralnom nivou, implementacija i na-dzor, slabosti u odredbama o klasifikaciji, obeležavanju i pakovanju hemikalija. TAIEX je pomogao MŽSPP da sprovede ove promene za koje se očekuje da budu usvojene do kraja 2012. 35

    1.5. Voda

    Situacija sa vodnim resursima u Republici Kosovo je generalno teška. Obeležava je ne-jednaka distribucija u vremenu i prostoru, koristi se neracionalno i njome se ne upravlja dobro. Postoje značajne promene između rečnih basena, naročito što se tiče kvaliteta i količine vode. Nadzor i iznošenje podataka nastavljaju da budu izazov, i ne postoji dovoljno podataka o kvalitetu i količini površinske i podzemnih voda, kao i o njihovoj upotrebi. Podzemne vode se procenjuju kao zagađene, naročito izdani u aluvijalnim sedimentima u rečnom basenu Belog Drima i reke Sitnice.

    Iako je bilo više intervencija u mreži za nadgledanje površinskih voda, mi još uvek

    31 Izveštaj o progresu za Kosovo 2008 str. 4432 Izveštaj o progresu za Kosovo 2009 str. 3733 Izveštaj o progresu za Kosovo 2010 str. 4234 Izveštaj o progresu za Kosovo 2010 str. 4635 Sastanak Odbora SAP dijaloga o transportu, životnoj sredini, energiji i regionalnom razvoju str. 11

  • 26 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    nemamo regularan sistem nadzora. Podaci o tokovima kosovskih reka ostaju da budu samo procena zasnovana na hidrološkim posmatranjima odraženim u Master Planu za vode (1983-2000), međutim, neki podaci su dostupni iz raznih studija ili projekata koje je finansirala Evropska Komisija i koje su sprovele različite kompanije iz zemalja članica EU.

    Kvalitet vode na izvorima i u gornjim tokovima je dobar. Ovaj kvalitet se pogoršava sredinom tokova i u donjem delu tokova zbog direktnog i netretiranog upliva zagađenih voda iz urbanih oblasti, industrije, poljoprivrede, transporta, itd. Postojeća mreža vo-dosnabdevanja i kanalizacije treba da bude rehabilitovana zbog toga što je veliki deo ove infrastrukture zastareo i nerazvijen. Pružanje usluge snabdevanja pijaćom vodom ide preko nekoliko regionalnih kompanija i one se oslanjaju na površinske i podzemne vode. Voda se procesira u postrojenjima i najveći deo nje je hlorisan. Prekinute (sman-jene) usluge snabdevanja vodom i nedostatak odgovarajućeg tretmana podižu nivo rizika od zagađenja u vodovodnim sistemima preko spoljnih bioloških, hemijskih i mikrobioloških agenasa. U ruralnim oblastima, stanovnici se snabdevaju vodom sa ot-vorenih bunara i kaptaža prirodnih izvora vode (prirodni izvori). Stanovnici otvaraju bunare bez ikakvog kriterijuma i nadgledanja kvaliteta vode ili osvrtanja na higijensko sanitarna pravila i standarde.

    Nadzor kvaliteta pijaće vode jeste odgovornost IKSHPK i prema izveštajima Instituta, kvalitet vode za vodosnabdevanje ispunjava standarde za pijaću vodu. Kosovski Hi-drometeorološki Institut (IHMK) je odgovoran za nadgledanje kvaliteta površinskih, podzemnih i akumuliranih voda.

    Pristup javnoj kanalizacionoj mreži i dalje predstavlja izazov. Procenjuje se da samo 30-40% stanovništva ima pristup javnoj kanalizacionoj mreži. Najveći deo kanalizacione mreže je u urbanim oblastima; u seoskim oblastima, ovo se pitanje reguliše septičkim jamama, kanalima ili bez njih.

    Situacija u tretmanu zagađenih voda je kritična u čitavoj zemlji. Jedino postrojenje za tretman zagađenih voda je izgrađeno u opštini Srbica.

    Dotok zagađenih voda iz domaćinstava, industrije i zagađenje iz poljoprivrede i sao-braćaja direktno se uliva u reke bez ikakvog prethodnog tretmana.

    U 2003/2004, Strategija za tretiranje zagađenih voda je izrađena za čitavu teritoriju Kosova, ali se još uvek ne primenjuje zbog budžetskih ograničenja. Tokom 2009-2011, završena je studija o izvodljivosti za tretman zagađenih voda.

    Učinjeni su napori kroz različite projekte da se identifikuju izvori zagađenja (na prim-er, izvori zagađenja iz mineralnih ostataka, metalurških i tehnoloških postrojenja, itd.). Veliki deo podataka iz ovih projekata nastavlja da bude neprikupljen i nije sistematski organizovan i nalazi se u različitim institucijama.

  • 27TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    Podaci o potrošnji vode u industriji su nedovoljni, uz izuzetak operatera kojima su bile dodeljene dozvole za vodu kao što su KEK i NewCo Feronikeli, koji se snabdevaju iz hidrosistema Ibar-Lepenac. Takođe, podaci koji se odnose na količinu vode koja se ko-risti za navodnjavanje ostaju da budu neprecizni. Ove podatke je delimično dao MPŠRR.

    Infrastruktura za zaštitu voda i dalje predstavlja izazov. Svi podaci koji se odnose na in-frastrukturu za zaštitu vode pozivaju se na podatke iz Mater Plana za vodu (1983-2000). Veliki deo postojeće infrastrukture za zaštitu je oštećen. Ne postoji njeno održavanje i ta-kođe smo svedoci gradnje objekata (kuće, poslovni objekti) preko ili blizu infrastrukture koja služi za zaštitu voda. Skorašnjih godina, sprovedeni su neki manji projekti kao što su: čišćenje reke Sušice – Istok, regulacija reke Miruša – Gnjilane, reke Trstena – Vučitrn, reke Klina – Srbica.

    Podaci o eroziji i vodenim tokovima izloženi su u Master Planu za vode (1983-2000). To-kom 1999-2012. nisu preduzimane nikakve aktivnosti koje se odnose na eroziju vodenih tokova.

    1.5.1. Zakonski okvir

    • Zakonskaosnovazasektorvoda(zakonokosovskimvodama–svrha)

    Sektor voda upravlja svojim aktivnostima na osnovu zakona o vodama (br. 2004/24), kosovskog prostornog plana, kosovskog programa 2011-2014, MŽSPP dinamičkog pla-na 2012. Zakon o vodama reguliše pitanja koja se bave administracijom, planiranjem, zaštitom i odgovornošću institucija u oblasti voda i vodnih resursa.

    Svrha zakona je da obezbedi razvoj i održivo korišćenje vodnih resursa koji su neo-phodni za javno zdravlje, zaštitu sredine i privredni razvoj Kosova, da obezbedi zaštitu vodnih resursa od zagađenja, preterane eksploatacije i zloupotreba i da utvrdi insti-tucionalni okvir za upravljanje vodnim resursima.

    Procesi razvoja upravljanja, planiranja i reformisanja vodnih resursa moraju biti vođeni sledećim principima, u skladu sa zakonom o vodama:

    - optimizacija (socio-ekonomski aspekti životne sredine); - briga;- prevencija;- minimalno korišćenje resursa; - integracija;- plaćanje od strane zagađivača i korisnika; - saradnja i pristup informacijama; - učestvovanje svih zainteresovanih aktera; i- uravnoteženost u pogledu korišćenja vode.

  • 28 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    a) Napisani i potpisani (važeći)

    Do sada, za implementaciju ovih zakona, usvojena su sledeća administrativna uputstva:

    - Administrativno uputstvo o strukturi plaćanja vode (br. 06/2006)- Administrativno uputstvo za utvrđivanje dokaza i oblika legitimisanja inspek-

    tora za vode (br.re.62 i br. protokola 23/05) - Administrativno uputstvo o sadržaju, obliku, uslovima i načinu izdavanja i

    održavanja dozvola za vodu (br.re. 63 i br. protokola 24/05)- Administrativno uputstvo za sadržaj vodne infrastrukture (br.re. 32 i br. pro-

    tokola 06/07)- Administrativno uputstvo o kriterijumima za utvrđivanje zaštićenih vodnih

    zona i zaštitnih mera za izvore vode koja se koristi za piće (br.re. 40 i br. pro-tokola 13/07)

    - Administrativno uputstvo za ograničenje vrednosti otpadnih voda koje utiču u vodene tokove i javnu kanalizacionu mrežu (br. 13/2008)

    b) Podzakonski akti koji treba da budu izrađeni u skladu sa zakonom o vodama 2004/24

    - Član 11. stav 11.5. Ministar će podzakonskim aktom regulisati proglašenje gubitka statusa iz stava 4 ovog člana.

    - Član 19. stav 19.4. Ministar će podzakonskim aktom definisati proceduru, sadržaj i strukturu regionalnih organa vlasti za rečne basene.

    - Član 25. stav 25.5. Ministar će podzakonskim aktom utvrditi sadržaj i format priprema administrativnih planova za rečne basene.

    - Član 38. stav 38.2. Vlada, uz predlog Ministarstva preko podzakonskog akta, definiše detaljnije mere za zaštitu od poplava.

    - Član 42. stav 42.3. U roku od dvanaest (12) meseci od dana proglašenja zone erozije, Vlada će uz predlog Ministarstva preko podzakonskog akta detaljno definisati mere i aktivnosti za zaštitu od erozije.

    - Član 44. stav 44.2. Ministar će podzakonskim aktom klasifikovati površinske vode.

    - Član 45. stav 45.3. Ministar će podzakonskim aktom klasifikovati podzemne vode.

    - Član 54. stav 54.1. Ministar će podzakonskim aktom odrediti zone za pranje. - Član 61. stav 61.5. Ministar će podzakonskim aktom definisati detaljnije rad,

    format i ostala pitanja od važnosti za informacioni sistem za vode.

    Prelazne i završne odredbe

    Poglavlje XIII zakona o kosovskim vodama (br. 2004/24) predviđa sledeće prelazne i završne odredbe.

    - Član 79. stav 79.1. Svako lice koje obavlja aktivnosti na vodnim resursima po stupanju na snagu ovog zakona mora podneti zahtev Ministarstvu u roku od osamnaest (18) meseci radi dobijanja vodne dozvole.

    - Član 79. stav 79.2. Vlada uz predlog Ministarstva mora objaviti spisak vodne infrastrukture u roku od dvadeset četiri (24) meseca.

  • 29TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    - Član 79. stav 79.3. Sve oblasti zemljišne i vodne infrastrukture definisane kao vodna imovina moraju biti registrovane kao javno vlasništvo u roku od trideset šest (36) meseci nakon stupanja ovog zakona na snagu.

    - Član 79. stav 79.4. Planovi iz poglavlja IV moraju biti usvojeni u roku od trideset šest (36) meseci.

    - Član 79. stav 79.5. Sve aktivnosti svih lica koje se odnose na vodu biće usklađene sa zahtevima i procedurama iz ovog zakona u roku od trideset šest (36) meseci.

    - Član 79. stav 79.6. Opštine će uskladiti sve svoje aktivnosti u roku od dvadeset četiri (24) meseca nakon stupanja ovog zakona na snagu.

    - Član 79. stav 79.7. Usklađivanje svih prostornih planova i sektorskih planova sa planovima vodne administracije biće obavljeno u roku od trideset šest (36) meseci.

    - Član 79. stav 79.8. Svi podzakonski akti koji proizilaze iz ovog zakona biće usvojeni u roku od dvadeset četiri (24) meseca.

    1.5.2. Suštinski dokumenti za sektor

    Na osnovu zakona o kosovskim vodama (br. 2004/24), poglavlje IV – planiranje, suš-tinski planski dokumenti (član 21) obuhvata:

    - Strateški plan za vode;- Administrativni plan za vode;- Administrativni plan za basene; i- Administrativni plan za poplave;

    Napisani planski dokumenti obuhvataju:

    - Vodnu strategiju (2007-2013, napisanu kao deo procesa izrade kosovske razvo-jne strategije i plana 2007-2013)

    - Strategiju za tretman kanalizacionih voda (napisanu 2003 -2004 )- Master plan o kanalizacionim vodama u basenu Binačke Morave (reke Binačka

    Morava i Ibar, 2011)- Studija o izvodljivosti za tretman kanalizacionih voda u gradovima Peć, Đakov-

    ica i Prizren (2011)- Nacrt plana za nadgledanje površinskih i podzemnih voda (2011+ )- Početak izrade kosovske strategije za vode (2012+)

    Neki drugi delimični dokumenti su takođe bili napisani za sektor voda tokom imple-mentacije različitih projekata koji se odnose na sektor vode.

    1.5.3. Ciljevi i prioriteti

    Ciljevi

    • Kompletiranje i usklađivanje zakonodavstva sa EU acquis;• Saradnja sa prekograničnim vodnim upravama (memorandumi o saradnji, itd.)• Izrada elaborata za utvrđivanje zaštićenih vodnih zona za izvore koji se koriste

  • 30 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    za pijaću vodu• Izrada strategija i planova za rečne basene;• Izrada planova za tretman kanalizacionih voda (ITUZ) • Popravka i gradnja novih mreža za snabdevanje vodom za piće;• Zaštita i regulisanje rečnih obala i dna;• Poboljšanje nadgledanja mreže površinskih voda;• Stvaranje mreže za nadgledanje podzemnih voda.

    Prioriteti

    • Izrada podzakonskih akata;• Izrada strategije i plana za upravljanje rečnim basenima;• Poboljšanje informacionog sistema za vode;• Prevencija degradacije rečnih ekosistema nastale zbog iskopavanja peska i šl-

    junka;• Obezbeđivanje vode kroz odgovarajuću strategiju, uključujući i brane i mreže

    za snabdevanje vodom kako bi se rešavala pitanja biodiverziteta; • Poboljšanje saradnje među inspektoratima za vodu i prirodu u implementaciji

    zakonodavstva o očuvanju prirode; • Implementacija VSM i procedura VNM, naročito kada su planirane aktivnosti

    koje treba da se izvedu u močvarama i zaštićenim vodnim zonama; • Urbana i ruralna gradnja ITUZ i gde god je to moguće, uključivanje divljih

    naselja u javne vodovodne i kanalizacione mreže.

    Finansiranje i budžet (sektor voda)

    Nacionalni izvori uključuju sledeće:

    - Prihodi iz kosovskog budžeta- Prihodi u skladu sa AUO strukturi plaćanja za vodu

    Spoljni izvori

    - Evropska Komisija (program IPA)- Grantovi i krediti

    Međunarodne finansijske institucije

    - Svetska Banka - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) - Evropska investiciona banka- Pakt za stabilnost -REReP- SIDA- USAID- SDC- JICA (Japanska internacionalna agencija za saradnju) - UNEP

  • 31TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    1.6. Očuvanje prirode

    Sveukupna situacija

    Uprkos tome što je površina Kosova mala, njegova teritorija ima više velikih centara ev-ropskog i balkanskog biodiverziteta, kao i predivne prirodne pejzaže. Tako na Kosovu postoje dva veća centra diverziteta flore u Evropi36.

    Zaštićene zone

    Nacionalna mreža zaštićenih zona obuhvata oko 97 prirodnih zona sa površinom od 47.842.34 ha ili 4.39% teritorije Kosova, i više od 195 predloženih zona za zaštitu, ukl-jučujući i oblast koja je predložena za nacionalni park „Prokletije“.

    Na osnovu zakona o zaštite prirode 03/L-233, od 09.11.2010, kategorizacija zaštićenih zona je obavljena u skladu sa Međunarodnom Unijom za konzervaciju prirode (IUCN).

    Tabela. Mreža zaštićenih zona na Kosovu37

    Vrsta zone Kategorija IUCN Broj zona Površina/ha

    Prirodni rezervat I 11 847

    Biljke 2

    Životinje 2

    Specijalno 2

    Nacionalni park II 1 39,000

    Nacionalni spomenici III 83 6,296

    Speleološki 4

    Hidrološki 15

    Geomorfološki 6

    Botanički 55

    Memorijalni 1

    Šumski park 1

    Muzej prirode 1

    Zaštićeni pejzaž V 2 1,683

    Ukupno 97 47,842

    Postoje planovi za proširenje zaštićenih zona. Proglašenje još jednog nacionalnog parka

    36 Veselaj et al. . “Konzervacija biodiverziteta na Kosovu sa fokusom na centre biodiverziteta” Journal of Environ-mental Biology Vol. 33, str. 307-310, 2012

    37 MMPH- AMMK “ Raporti për gjendjen e natyrës 2008-2010” Prishtinës

  • 32 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    “Prokletije” je u toku sa 62.488 ha38 kao i proširenje nacionalnog parka „Šar-Planina“ sa 22,000 ha. Uz usvajanje ova dva zakona koji su prošli prvo čitanje u Skupštini Re-publike Kosovo, ukupna površina zaštićenih zona će obuhvatati 120.273 ha ili 11% of teritorije Kosova. U međuvremenu, dvanaest zona je izbrisano sa spiska zaštićenih zona, uglavnom drveće i resursi koji su izgubili svoju vrednost zbog koje su bili stavljeni pod zaštitu.

    Na Kosovu je preliminarni popis zona izvršen kao deo “Natura 2000” i pisanja profesio-nalnog obrazloženja za proglašenje ovakvih pilot zona je započelo.

    Tabela. Zaštićene zone u poređenju sa kosovskom teritorijom i državama regiona

    Država Teritorija u km2 Zaštićene zone u km2 % teritorije

    Albanija 28,745 2,619 9.1

    Bosna i Hercegovina 51,121 920 2.2

    Kosovo 10,887 462 4.39

    Makedonija 25,722 1882 7.3Crna Gora 13,812 1092 7.7Hrvatska 56,628 5125 9.1

    Srbija 77,471 5180 5.9

    Kao što tabela pokazuje, samo Bosna i Hercegovina ima manje zaštićenih oblasti nego Kosovo.

    Flora i fauna

    Na osnovu dosadašnjih istraživanja, Kosovo je utvrdilo oko 1800 tipova vaskularne flo-re, ali ovaj broj se pretpostavlja da je veći i da dostiže cifru od 2500 tipova. Stoga, mi još uvek nemamo kompletan popis flore i vegetacije. Važna karakteristika kosovske flore je predstavljena endemskim, reliktnim i endemoreliktnim vrstama, kao i značajnim brojem endemskih i endemoreliktnim grupama flore. Broj endemskih tipova flore na Kosovu iznosi oko 200, dok steno-endemski tipovi na Kosovu obuhvataju: Aconithum pentheri, Achillea alexandri-regis, Diathus scardicus, Bornmuellera dieckii, Sempervivum kosanini, Se-dum flexosum, Saxifraga scardica, Potentilla doerfleri, Verbascum scardicum, Thymus dorfleri, Thymus rohlanae, Centaurea albertii i Cynoglossum krasniqii.

    Vegetacija Kosova je predstavljena sa 139 kompleta flore grupisane u 63 alijanse, 35 re-dova i 20 klasa. Karakteristika Kosova jeste flora endemske prirode.

    Do sada je opisano oko 104 vrste visokih pečuraka (Ascomycetes i Basidiomycetes). Centri biodiverziteta flore na Kosovu obuhvataju Šar-Planinu i Prokletije, koji su bili na-

    38 Bjeshket e nemuna- natural pearl of Kosovo- analysis of the process of national park designation” REC and KFOS, 2010, Prishtina

  • 33TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    jviše istraženi i sačinjavaju biodiverzitet pejzaža flore na Kosovu. 39

    Prema dosadašnjim istraživanjima, postoji više od 250 vrsta divljih životinja kičmenja-ka, kao i veliki broj beskičmenjaka (do sada više od 200 vrsta muva je identifikovano, više od 500 vrsta vodenih makrozoobenta). Kao deo faune, ptice zauzimaju važno mesto sa oko 180 vrsta. Najbogatija oblast pticama jesu Prokletije i Šar-Planina.

    1.6.1. Zakonski okvir

    Zakoni i podzakonski akti

    Glavni zakonski instrumenti za konzervaciju prirode na Kosovu sumirani su u zakonu o konzervaciji prirode br. 03/L-233 od 09.11.2010. Administrativna uputstva koja su usvojena na osnovu zakona obuhvataju:

    • AU o sakupljanju vrsta divljih biljaka zaštićenih u svrhu procesiranja i prodaje br. 08/2011,

    • AU o vrstama prirodnih habitata, mapama prirodnih habitata, vrstama prirod-nih retkih i ugroženih habitata, kao i o merama za konzervaciju i zaštitu prirod-nih habitata 12/2011,

    • AU o hvatanju, obeležavanju i identifikaciji zaštićenih životinja u zatočeništvu 14/2012,

    • AU o registru zaštićenih vrednosti prirode 04/2006,• AU 18/2012 o proglašavanju zaštićenih divljih vrsta i strogo zaštićenih vrsta.• Nacrt AU o internoj organizaciji nacionalnog parka „Šar-Planina”.

    Postoji izvestan broj zakona koji se direktno odnose na aspekte konzervacije prirode i oni su dati ispod:

    Naziv zakona Broj zakona Konvergentne tačke

    Zakon o kosovskom šumarstvuIzmene i dopune

    2003/32004/29

    Šume i lovni resursi kao deo zaštićenih zona

    Zakon o poljoprivednom zemljištu 02/L – 26 Poljoprivredno zemljište unutar zaštićenih zona

    Zakon o lovu 02/L - 53 Lov ugroženih vrsta

    Zakon o zaštiti od požara 02/L - 41 Požari u zaštićenim zonama

    Zakon o zaštiti od prirodnih katastrofa i drugih nesreća

    02/L - 68 Požari i druge katastrofe (erozija) u zaštićenim zona-ma

    Zakon o zaštiti biljaka 02/L - 95 Vrste biljaka koje su ugrožene i pod rizikom

    Zakon o organskoj poljoprivredi 02/L - 122 Vrste biljaka koje su ugrožene i pod rizikom

    Zakon o proizvodima za zaštitu biljaka

    03/L – 042 Vrste biljaka koje su ugrožene i pod rizikom

    39 Veselaj Z. 2009 “Biodiversiteti” Universiteti i Prishtinës

  • 34 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    Zakon o konzervaciji prirode se trenutno usklađuje sa relevantnim direktivama EU: Di-rektiva Saveta 92/43/EC o konzervaciji prirodnih staništa i divlje faune i flore; Direktiva 2009/147/EC Evropskog Parlamenta i Saveta o konzervaciji divljih ptica (kodifikova-na verzija); Direktiva Saveta 1999/22/EC koja se odnosi na čuvanje divljih životinja u zoološkim vrtovima; i Uredba Saveta (EC) 338/97 o zaštiti vrsta divlje faune i flore kroz regulisanje njihove trgovine40

    1.6.2. Strateški dokumenti

    Kosovska strategija za životnu sredinu 2011-2020 (KSŽS)

    Kao strateški dokument o životnoj sredini, ona ima poseban deo o prirodnom nasleđu koji obuhvata pitanja prirode i konzervacije biodiverziteta. Ciljevi KSŽS u vezi sa kon-zervacijom prirode obuhvataju:

    1. Kompletiranje novog zakonodavstva o konzervaciji prirode i jačanje postojećeg zakonodavstva;

    2. Prikladno upravljanje zaštićenim zonama sa visokim biodiverzitetom (zaštita i konzervacija strogih zona i nacionalnih parkova);

    3. Produbljavanje saradnje sa naučnim jedinicama Univerziteta u Prištini kako bi se ohrabrila naučna istraživanja unutar zona sa visokim prirodnim vrednosti-ma;

    4. Izrada programa konzervacije, reklamiranje i napredovanje zaštićenih zona, kao i rad sa stanovništvom na podizanju svesti o ulozi prirodnog nasleđa i mo-gućnosti za generisanje prihoda.

    Prioriteti KSŽS u oblasti konzervacije prirode

    1. Jačanje zakona o konzervaciji prirode 03/L-233, dopunjenog njegovim podza-konskim aktima;

    2. Jačanje organa vlasti za upravljanje zaštićenim zonama;3. Priprema prostornih planova i planova upravljanja za zaštićene zone uz pošto-

    vanje uslova za konzervaciju prirode.4. Izgradnja kapaciteta za efikasan nadzor i superviziju upravljanja zaštićenim

    zonama;5. Promena stava stanovništva u pogledu zaštićenih zona putem edukacije i pod-

    izanja nivoa svesti41.

    Strategija i akcioni plan za biodiverzitet 2011-2020

    Ovo je usvojeno u Skupštini dana 07.10.2011. ali još uvek nije operativno zbog nedo-statka finansijskih resursa. Iznos troškova za projekte koji su obuhvaćeni strategijom

    40 Izveštaj sa sastanka Odbora SAP dijaloga o transportu, životnoj sredini, energiji i regionalnom razvoju 22 – 23 Maj 2012, Brisel

    41 Draft Strategjia e Kosoves per Mjedisin 2011-2020 p. 30

  • 35TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

    jeste 5.3 miliona evra, međutim, imajući u vidu trenutnu situaciju, implementacija ovih projekata će zavisiti od podrške koja dolazi iz donatorske zajednice. 42Prostorni plan za nacionalni park „Šar-Planina“ i prostorni plan za park „Miruša“ prolazi kroz proceduru usvajanja, a izrada plana upravljanja za nacionalni park „Šar-Planina“ je započeta (izrađen je vodič).

    Opštinski akcioni planovi o biodiverzitetu

    Do sada, samo je jedna opština usvojila opštinski akcioni plan o biodiverzitetu, tj. opšti-na Dragaš. Opština Prizren je započela da izrađuje svoj plan. Oba projekta se sprovode uz finansiranje Vlade Finske.

    1.6.3. Institucionalni okvir

    Institucionalni okvir za konzervaciju prirode se stvara. Do 2006, profesionalni rad na konzervaciji prirode je obavljan od Instituta za konzervaciju prirode, ali doneta je odlu-ka da se to prebaci u sektor KEPA. Sa novim ZZP, Institut ponovo preuzima prvenst-venu ulogu u konzervaciji prirode, ali njegov razvoj u velikoj meri stagnira. U većini nacionalnih i međunarodnih dokumenata, Institut nema isti tretman kao ostali u KEPA. Dalje, on se ne ističe kao posebno telo na MŽSPP Internet stranici, kao što je to slučaj sa Hidrometeorološkim Institutom i Institutom za prostorno planiranje. 43 KEPA sada obuhvata odeljenje za NP „Šar-Planina” sa svojim osobljem i aktivnostima. Odeljenje za konzervaciju prirode kao deo odeljenja za životnu sredinu MŽSPP izrađuje politiku i strategiju o konzervaciji prirode.

    U opštinama ne postoje specijalne strukture koje se bave konzervacijom prirode, ali to obično pokriva sektor zadužen za životnu sredinu.

    Evropska Komisija u svojim preporukama predlaže da se obezbede ljudski i institucio-nalni resursi za bavljenje zaštićenim zonama koje dolaze iz ugovora o životnoj sredini, konzervaciji prirode i Direktiva o pticama44.

    Konzervacija prirode u izveštajima o progresu 2008-2012

    Godina 2008 2009 2010 2011

    Status Nema napr-etka Nema napretka Mali napredak Mali napredak

    Komentari

    Odlaganje usvajanja ZZP odlažeimplementaciju di-rektiva EU o pticama i staništima

    Usvajanje ZZPIdentifikovanje nekih važnih oblasti sa pticama

    Neka AU usvojena;Usvojeni strategija i akcioni plan za biodiverzitet; slabosti: Institucionalni i administra-tivni kapaciteti

    Studija o izvodljivosti 2012. iznosi da je usvajanje zakona o konzervaciji prirode otvorilo

    42 Strategjia dhe Plani i Veprimit per Biodiversitetit 2011-2020 p. 5243 Shih http://mmph.rks-gov.net/?cid=1,3 44 Konkluzionet e SAPD Infrastrukture 24-25 mars 2011 p.6

  • 36 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA, <

    put za prenos acquis u oblast konzervacije prirode.45

    1.6.4. Izazovi

    Generalno govoreći, postoji izvestan broj izazova koji odražavaju degradaciju prirode i biodiverziteta na Kosovu.

    1. Kompletiranje zakonske osnove podzakonskim aktima

    Malo toga je učinjeno da se prilagode pripadajući podzakonski aktovi koji su zahtevani zakonom o konzervaciji prirode. U donjem tekstu je lista podzakonskih akata prema njihovim članovima i trenutnom statusu:

    Br. Član Oblast regulisanja Usvojio Status

    1 8.3 Podzakonski akt o poretku vrednosti po njihovoj važnosti Ministar

    2 23 Podzakonski akt o gubitku statusa zaštićene zone Vlada

    3 25.1 Podzakonski akt o ugroženim divljim vrstama (sa crvene liste) Minis-tarstvo4 26.1 Podzakonski akt o proređenim i ugroženim vrstama Ministar

    5 28.4 Podzakonski akt o centralnom registru zaštićenih vrednosti prirode Ministar OK

    6 34.5 Podzakonski akt o prihvatljivosti za ekološku mapu Ministar

    7 43.1 Podzakonski akt o dozvolama i lokacijama za intervencije u nacionalnom parku Minis-tarstvo8 62.4 Podzakonski akt o vrstama, mapama retkih i ugroženih staništa Ministar OK

    9 63.3 Podzakonski akt o ekološkim koridorima i važnim ekološkim zonama Vlada

    10 68.3 Autorizacija za banku genaVlada/Minis-tarstvo

    11 88.3 Podzakonski akt o zaštitnim merama i održavanju mesta prolaska divljih životinja Ministar

    12 91. 7 Podzakonski akt o tome kako sprovesti procenu rizika od puštanja novih vrsta u prirodu Ministar

    13 92 Direktiva o merama za poništenje ili prevenciju širenja Ministar

    14 101.4 Podzakonski akt o prekograničnom kretanju divljih vrsta Ministar

    15 104.4 Podzakonski akt o uslovima za hvatanje i obeležavanje vrsta kojima se trguje Ministar OK16 107.4 Podzakonski akt o uslovima za trgovanje vrstama Ministar

    17 110.3 Uslovi za konzervaciju minerala i kristala Ministar

    18 120.5 Podzakonski akt o nadoknadi štete Ministar

    19 140 Strategija i akcioni plan o biodiverzitetu Skupšti-na OK

    20 153.2 Podzakon