seminarski fiskalne finansije

5/7/2018 seminarski fiskalne finansije - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-fiskalne-finansije 1/19

Franšizing

SEMINARSKI RAD



Sadržaj

1. Uvod ......................................................................................................................................42. Pojam franšize........................................................................................................................5

3. Istorijat franšiznog poslovanje...............................................................................................7

4. Značaj franšize za preduzetnike..............................................................................................9

5. Prednosti i nedostatci kod davaoca franšize..........................................................................12

6. Prednosti i nedostatci kod primaoca franšize........................................................................12

7. Kako kupiti franšizu..............................................................................................................13

8. Franšizing u SAD..................................................................................................................158.1. Međunarodno udruženje franšiza..................................................................................16

8.2. Uticaj franšizinga na ekonomiju SAD..........................................................................17

8.3. Komercijalna služba SAD.............................................................................................18

9. Zaključak...............................................................................................................................20

10. Literatura............................................................................................................................21

2



Uvod

Prilikom ulaska u biznis preduzetnik ima tri rješenja: otpočinjanje posla osnivanjem vlastite

firme, kupovinom već postojeće firme te franšizom. Od ova tri metoda franšiza predstavlja jedan dobro uhodani sistem koji je najbolje prihvaćen kod onih preduzetnika koji nemaju

„velike snove“. Preduzetnik u franšizi dobija smjernice od davaoca franšize, koje on mora

ispuniti da bi dobio pravo poslovanja pod imenom ili pod okrivljem davaoca franšize. Zbog

toga je franšiza veoma značajna jer se kao preduzetnici ne moraju javljati one osobe koje

imaju dobro razvijene sve odlike dobrog preduzetnika, već ovdje preduzetnici trebaju samo da

slijede upute davaoca franšize.

U toku rada se pojašnjava pojam franšize, istorijat franšizinga, značaj franšiznog poslovanja

za preduzetnike, s posebnim naglaskom na prednosti i nedostake za primaoce i davaoce

franšize, te je prikazan uticaj frnašizinga na SAD.

3



2. Pojam franšize

Pojam franšiznog poslovanja ima mnoge definicije i možemo reći da skoro svaka zemlja nasvetu ima svoju definiciju o tome šta je to franšizing. Franšizno poslovanje je sistem

trgovanja dobrima i/ili uslugama i/ili tehnologijom, koje se bazira na bliskoj i stalnoj saradnji

legalno i finansijski samostalnih kompanija vlasnika franšize i njegovih pojedinačnih

korisnika franšize, gde vlasnik garantuje svojim korisnicima pravo i uzima na sebe obavezu

da će voditi posao u skladu s konceptom franšize1Pravo omogućuje i obavezuje pojedinačnog

korisnika franšize - primaoca franšize, u zamenu za direktnu ili indirektnu finansijsku

kompenzaciju, da koristi zaštitno ime vlasnika franšize - davaoca franšize za proizvod iliuslugu, know-how, poslovne i tehnološke metode, proceduralni sastav i druga prava na

proizvodno ili intelektualno vlasništvo, uz stalno pružanje komercijalne i tehnološke pomoći,

unutar vremenski određenih okvira u pismenom franšiznom ugovoru, koji se zaključuje

između stranaka u ovu svrhu2

Franšizing je model otpočinjanja određenog biznisa, u kojem jedna kompanija (davalac

franšize) omogućava drugoj kompaniji (korisniku franšize) da proizvodi, prodaje ili

distribuira njegov proizvod (uslugu). Franšiza predstavlja privilegiju da se marketira proizvod

i/ili usluga u jednom poslovnom sistemu tokom izvjesnog perioda vremena i na specifično

izabranom lokalitetu. Franšiziranje se, takođe, može tretirati kao objedinjavanje raspoloživih

sredstava i sposobnosti. Davalac franšize ulaže početni kapital, znanje i iskustvo, a primalac

franšize daje svoj doprinos kroz dodatno ulaganje kapitala, motivaciju i poslovno iskustvo na

mnogim i različitim tržištima. Franšizing je složeni, sveobuhvatni poslovni odnos, a ne samo

odnos kupac-prodavac. Postoji visok nivo međuzavisnosti između davaoca i primaoca

franšize.

Izraz franšiza može se posmatrati s dva stanovništva:

a) ugovor ili sporazum, izražen pismeno između dva ili više lica:

1) gdje su preduzeti komercijalni odnosi određenog trajanja ili kontinuirano neodređenog

trajanja;

1 Šta je to franšizing?, Privredna komora Srbije, Odbor za odnose sa inostranostvom, Beograd , 2007.2 Šta je to franšizing?, Privredna komora Srbije, Odbor za odnose sa inostranostvom, Beograd , 2007

4



2) gdje jedno lice (davalac franšize), daje pravo da se nude, prodaju ili distribuiraju robe ili

usluge, proizvedene, razvijene, distribuirane ili organizovane i vođene od drugog lica

(primaoca franšize);

3) gdje primalac franšize, kao nezavisan poslovni partner predstavlja člana distribucionog

sistema davaoca franšize;

4) gdje je poslovanje primaoca franšize u osnovi povezano sa trgovačkom markom, uslužnom

markom, trgovačkim imenom, oglašavanjem ili drugim komercijalnim simbolom koje stvara

davalac franšize i

5) gdje poslovanje primaoca franšize u suštini zavisi od davaoca i njegovih kontinuiranih

isporuka roba ili usluga

b) Izraz „roba“ znači predmet ili stvar bez ograničenja, koju upotrebljava primalac franšize u

obavljanju usluge koje osniva, organizuje, rukovodi ili odobrava davalac franšize.3

Osim ovih definicija postoje i mnoge druge npr: Franšiza je oblik licenciranja po kome

vlasnik proizvoda (davalac franšize) ili usluga postiže distribuciju u maloprodaji preko

pridruženih malprodavaca (ili primaoca franšize). Nosilac prava često dobiva ekskluzivni

pristup definisanom geografskom području.

Kao davalac franšize može nastupiti

1) Proizvođač

2) Veletrgovac

3) Malotrgovac

4) Uslužna agencija u svim oblicima vlasništva

Davalac franšize je preduzetnik koji je:

1. Vlasnik jedne robne marke i vizuelnog identiteta prepoznatljivog na tržištu

2. Nudi niz proizvoda/usluga/tehnologija klasičnim distributivnim kanalima

3. Razvio metodu prodaje i rada koja je isprobana i ažurirana u pojedinačnim centrima

4. U stanju da prenese drugima svoje metode, iskustva i znanja preko obuke i stalnog

savetovanja

5. Ima razvijenu svoju kompaniju, tako da je u stanju da razvija dalje svoje metode i rukovodi

franšiznom mrežom.

Kao primalac franšize može poslovati veliki broj samostalnih:

1) veletrgovaca3 Brown H., Franchising, Trap for Trusting, Appendix A., Boston, 1969.

5



2) malotrgovaca

3) uslužnih i proizvodnih poslovanica.

Primalac franšize je nezavisan preduzetnik odgovoran i izabran od davaoca franšize, ima

sledeće karakteristike:

1. Veliku volju za afirmacijom

2. Raspolaže potrebnim sredstvima

3. Želi da usko sarađuje i sa drugima

4. Želi da radi unutar sistema i po zadatim pravilima

5. Prihvata da bude član mreže i ima razvijeni timski duh

Franšizing robe proizvodi davalac franšize ili ih nabavlja i isporučuje u prodajne linije

primaoca franšize, u proizvodnoj franšizi robe proizvode primaoci franšize i isporučuju ih kao

sastavne dijelove za sistem davaoca franšize.

Franšizing sistem stvara obavezu davaocu franšize da primaocu franšize ustupi svoja

zaštićena prava i znanja u formi imena robne oznake, opreme kao i organizacioni, tehnički i

ekonomski know-how za normalno odvijanje procesa franšize. Primalac franšize je obavezan

da se koristi franšizing formulacije iz studije o primjeni.

3. Istorijat franšiznog poslovanja

Riječ franšiza dolazi od stare francuske riječi koja označava privilegiju ili slobodu. U

srednjem vijeku to je bila privilegija ili pravo koje lokalni vladar može dati za organiziranje

sajmova ili tržnica, upravljanje lokalnom splavi ili za lov na određenom teritoriju. Kraljevi su

pak prava franšiza davali za cijeli niz komercijalnih aktivnosti kao što je gradnja

cesta,mostova i sl. dajući pojedincima čak i monopol na neke od tih aktivnosti. Pravna

regulacija franšiznog poslovanja kroz vrijeme je postala i dio Europskog zakonodavstva.4

S vremenom je koncept franšiznog poslovanja napredovao kao i ekonomija zemalja koje su ga

primjenjivale. Zabilježeno je da je 1840 u Njemačkoj neki vlastelin dao ekskluzivno pravo

prodaje njegovog piva određenim barovima. U Americi ga slijede 1858. Isac Singer sa svojim4 Begtić R., Upravljanje procesima razmjene proizvoda i usluga, Ekonomski institut Tuzla, 2003

6



Singer Sewing Centrima. Singerov model je bio kopiran od strane nekoliko industrija na

prijelazu u 20. vijek, a bio je i inspiriracija automobilskoj industriji nakon izuma pokretne

trake.5 Recimo da je do tada sveukupno u svijetu prodato oko 300 komada automobila i da su

bili prava privilegija. Izumom proizvodne trake koju je uveo Henry Ford u proizvodnju

automobila ona se vrtoglavo povećala. Samim time stvorila se potreba za benzinskim

pumpama, barovima, automehaničarskim radionama, limarskim radionama i sl. što su u

Americi riješili uvođenjem franšiza. Tako se pojavljuju i franšize Standard Oil-a i Texaco-a

kao i mnoge druge. Pravi koncept franšiznog poslovanja zahvaljujemo gospodinu Ray Kroc-u

(otac Mc Donald's-a oko 1950.) koji je svaki segment poslovanja smatrao poslovnim

konceptom i važnim detaljem za kloniranje poslovanja s osnovnom idejom da se svaki klijent

u svakom Mc Donalds restoranu u svijetu mora osjećati isto počevši od vizualnog identiteta,

do okusajela, serviranja, naplaćivanja itd.6 Najuspešniji primeri franšizma su McDonald’s,

Burger King, Hotel Hilton i First Interest Bank Ii Los Angeles (USA).

McDONALD’S

McDonald’s posluje u preko 120 zemalja i svakoga dana služi preko 54 miliona mušterija.

Braca Dick i Mac McDonald su otvorili prvi McDonald 1940 godine i danas McDonald’s ima

najviše restorana na svetu u poredjenju sa bilo kojim drugim lancem restorana. Dick i Mac su

1948 izumeli model brze hrane. Mcdonald’s je vlasnik oko 70% postojecih restorana a 30%

su franšizmi. Vlasnici McDonald’sovih franšiza su obucavani u Hamburger univerzitetu u

Oak Brooks, u Ilinoisu (USA). Prvi McDonald’s u centralnoj Evropi je otvoren 1988. godine

u Beogradu (Srbija). Da bi otvorio McDonald’s, vlasnik franšize mora platiti 60% troškova

gradnje objekta i takode 45 hiljada americkih dolara kao pocetnu cenu. Da bi bio razmotren za

McDonald’s frašizam pojedinac mora posedovati minimum 200 hiljada americkih dolara i

potpisati ugovor na 20 godina. Naravno McDonald’s se ne može pomenuti bez pominjana

njegovog najveceg rivala Burger Kinga.

BURGER KING

Burger King koji je osnovan 1954. godine u Majamiju na Floridi (USA). Otvorio je prvi

franšizing 1961. godine i danas je jedan od najuspesnijih franšiza na svetu.

5 hr.wikipedia.org/wiki/Franšiza6 www.fransiza.hr/Fransiza u RH.pdf – Franšiza u Hrvatskoj, Aleksandar Erceg

7



Burger King je poznat po svome sloganu “Have it you way” što u prevodu znaci uživaj na

svoj nacin. Burge King posluje u svih 50 Americkih država, Kanadi, i preko 60 zemalja u

svetu i voden je preko 90% u vidu samostalnih franšiza. Burger King ima 11.223 lokala i

10.144 je franšizing odnosno 90.4%, i samo 1.079 je vlasništvo kompanije. Po podacima koji

se mogu naci na web-stranici http://www.burgerking.com da bi neko otvorio Burger Kingov

franšizing on mora raspolagati sa minimum 1.5 miliona americkih dolara, platiti 50 hiljada

americkih dolara kao osnovni ulog i posle toga 50 hiljada americkih dolara godišnje. Takodje

vlasnik franšizinga mora platiti 4.5% porez na profita i 4% za marketing. Takode da bi otvorio

Burger Kingov franšizam mora se potpisati ugovor na 20 godina i obezbetiti 15 stalno

zaposlenih i 35 zaposlenih na smene. Objekat mora imati 3.600 kvadratnih stopa “feet”,

otprilike 360 kvadratnih metara i mora ispunjavati sledece uslove, odnosni biti : samostalni

objekat, u izlogu robne kuce, ili unutar velike robne kuce. Za one koji se odluce da otvore

Burger King franšizu omogucena je pomoc u izboru prostora, trening koji traje 300 sati u

ucionici i 400 sati u restoranu, i takode medunarodni korporacijski tim od 928 zaposlenih.

Burger King planira da se proširi u sve države sveta koje ispunjavaju gore pomenute

kriterijume. Sudeci prema statistici “Businessweek online”, Burger King je za završni period

(30. septembar 2006. godine) ostvario neto profit u iznosu od 40 miliona americkih dolara, tj.

skok od 86% , i porast u vrednosti deonica od 30 americkih centa. Burger Kingov promet je

dostigao 546 miliona dolara ove godine što je skok od 7% u odnosu na 2005 godinu. Sudeci

po ovim podacima Burger Kingov potez franšizinga se i dan danas isplacuje.

Ovo su bili primeri najpopularnijih i poznatijih ugostiteljskih objekata koji deluju po principu

franšizinga, a sledeci primer franšizinga se odnosi na hotelijerstvo ili specificnije Hilton hotel.

HILTON HOTEL

Moderni koncept gostoprimstva je pocet pre 85 godina zahvaljujuci Conrad-u Hilton-u koji je

1919. godine otvori prvi Hilton hotel i time zapoceo tradiciju odlicne usluge. Prvi Hiltonov

franšizing je otvoren 1967. godine i sada je preko 70% Hiltona vodeno u smislu franšizinga.

Hilton trenutno ima 236 hotela, a 169 ili 71.6% su fransizmi. Hilton ima hotele u 39

Americkih država, Kanadi i dve strane zemlje. Iako deluje da je Hilton malo manje

rasprostranjen to je zato jer su kriterijumi daleko strožiji nego u slucaju McDonaldsa i Burger

Kinga. Da bi otvorio Hilton franšizing, more posedovati preko 60 miliona americkih dolara i

osnovni ulog je izmedju 33-57 miliona americkih dolara. Godišnje dažbine iznose osnovnu

porez od 5%, dodatnu porez od 5% i porez za marketing od 4% totalnog prometa. Takode

8



prosecni Hilton franšizing mora imat 150 stalnih zaposlenih. Da bi otvorio Hilton franšizing

mora se posedovati 135.000 kvadratnih stopa “feet” ili oko 13.500 kvadratnih metara u vidu

samostojeceg objekta. Ugovor za franšizing se potpisuje za rok od 22 godine i može se

produžiti u rokovima od po 10 godina. Hilton obezbedjuje tim od 2.332 zaposlenih u

centralnoj filijali za pitanja obuke i legalna pitanja. Obuka traje cetiri dana u Dalasu u Teksasu

(USA), tri dana u Beverli Hilsu, u Kaliforniji (USA) i dodatnih 3 dana u glavnoj filijali.

Trenutno Hilton planira da nastavi da se proširuje u Severnoj Americi i Južnoj Americi sa

naglaskom na Meksiko. Sudeci prema poslednjim izveštajima sa web stranice

http://www.thestreet.com Hilton je do sada objavio promet u iznosu od 2,2 milijarde

americkih dolara. Profit je skocio 87% i to zahvaljujuci porastu u prometu franšiziranih hotela

od 671 milion americkih dolara u poredjenju sa 31 milion americkih dolara 2005. godine.

FIRST INTEREST BANK IN LOS ANGELES

Jedan od najneobicnijih vidova frašizma je First Interest Bank in Los Angeles (USA), jer se

ideja franšizinga transferisala i pored navedenih kompanija kao sto su Hotel Hilton,

McDonald’s, Coca-Cola, itd. i na bankarstvo ali naravno u limitiranom vidu. First Interest

Bank In Los Angeles (USA) je dala franšizu za 28 banaka (koje imaju iznada 90 bankarskih

središta u 8 federalnih jedinica, koja ima aktivu preko 4 milijarde americkih dolara). Banke

koje su bile ukljucene u franšizu mogle su da koriste ime First Interest Bank i reklamu, razne

poslovne savete od davaoca fanšize i obuke menadžera. Pravo i pristup bankomatima su

takode dobile od First Interest Bank-e i razno razne druge pogodnosti. I naravno sve ove

banke su zadržale svoju postojecu vlasnicku strukturu. Zašto je bitno napomenuti ovu banku,

jer kao što je na pocetku navedeno da je franšizing nastao kao metoda poslovne aktivnosti

banke, pri cemu ona prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime nezavisnim i malim

preduzecima i kompanijama.7

4. Značaj franšize za preduzetnike

Kao što smo rekli franšiza je ugovorom uređen odnos između dvaju partnera, pri čemu jedan

ustupa drugom pravo da u svojem poslovanju koristi njegovu uhodanu marku radi prodaje

određenog proizvoda ili usluge. Korisnici franšize imaju manje poslovne slobode, ali i manje

poslovnog rizika. Kupnjom franšize svoj poslovni pothvat razvijaju na već stvorenoj marki i

7 hr.wikipedia.org/wiki/Franšiza

9



provjerenoj organizaciji posla. Kupac franžize mora osigurati kapital za uspješniji prodor na

tržište nego što bi to davatelj franšize mogao sam učiniti. To je i osnovni kriterij na kojem

davatelj franšize mjeri svoj interes. lako izgleda da korisnik franšize dobije „sve na tacni“,

ipak pored kapitala, potrebno je imati i poduzetničke vještine i znanja za vođenje poslovnog

pothvata. Na taj način franšizant dobije već oblikovano poduzeće i ne mora ga graditi od nule,

korak po korak. Njegovo je poduzeće kopija svih istih takvih u franšizorskom lancu. Uz

naknadu, franšizant dobije stručnu pomoć, koja bi inače bila preskupa zasebno za njegovo

poduzeće, kao što je: marketinška strategija, s naglaskom na oglašavanje, početno obučavanje

zaposlenika i menadžmenta, uređivanje lokala i nabava opreme, standardizirana poslovna

politika i postupci, centralizirana nabava uz uštedu, trajno menadžmentsko savjetovanje,

lokacijski odabir i savjet, pregovori o zakupnini, itd.

Franšiza odgovara poduzetnicima koji: ne sagorijevaju od vlastitih ideja, ali su uporni i

marljivi, imaju menadžerske vještine, nešto kapitala ili vlastitu lokaciju, neće biti frustrirani

nedostatkom autonomije.

Franšiza objedinjuje želju za posjedovanjem malog poduzeća s menadžmentskim vještinama

velikog poduzeća. Franšizing je koristan ne samo primaocu franšize, nego i davaocu franšize

jer mu omogućuje da brzo raste uporabom novca drugih ljudi, kao i širenje u one krajeve gdje

vjerojatno ne bi imao lokacije za razvoj.

Međunarodna franšizantska udruga predviđa da će franšizing uskoro prevladavati u

maloprodaji. Franšizin je snažno razvijen u uslugama, a manje u proizvodnji, te je danas već

osvojio većinu privrednih grana. Ovo pokazuje da je franšizing često najbolji put do uspjeha

jer je postotak neuspjeha vrlo mali, budući da veća organizacija štiti franšizanta dajući mu

smjernice i određujući standarde. Franšiza je vrlo popularna u svijetu jer primalac franšize uz

dobivenu stručnu pomoć i savjete s poznatom markom lakše plasira robu ili uslugu, a davalac

franšize umjesto u nove poslovne jedinice ulaže u razvoj i marketing.

Ugovor se sklapa dugoročno, a primatelj franšize plaća ugovorenu pristupninu i mjesečnu

naknadu. Stoga se treba dobro informisati o davaocu franšize i ugovoru koji se potpisuje.

5. Prednosti i nedostatci kod davaoca franšize

Za davaoca franšize brojne su prednosti ulaska u franšizno poslovanje, a neke od

najbitnijih su:

10



• Brzo širenje

• Bolje upravljačke sposobnosti

• Koristi od lokalnog znanja

• Veća motiviranost djelatnika (od statusa zaposlenika do statusa vlasnika poduzeća).

Davaoc franšize postiže brži rast uz manje angažovanog kapitala i može imati potencijalno

visoku stopu rasta. Franšiza donosi davatelju minimiziranje poslovnih i financijskih rizika.

Otvaranjem novih tržišta pomoću otvaranja novih lokala uz manje ulaganje i niži rizik

promovira se poslovni koncept davatelja franšize. Navedeni faktori zajedno dovode do

povećanja prometa i povećanja prihoda davatelja te povećanja vrijednosti franšiznog sistema,

a to u konačnici olakšava pronalaženje novih primatelja franšize.Kako svaki poslovni odnos nije idealan tako i franšiza donosi nedostatke davatelju franšize.

Kao najveći nedostatak često se navodi smanjena mogućnost kontrole u odnosu na vlastitu

organizaciju, potencijalno nepridržavanje procedura poslovanja od strane primatelja, manje

profitabilno poslovanje (dijeljenje profita poslovanja s primateljima franšize), mogući

problemi u odnosima s primateljima franšize te nedostatak povjerenja.

6. Prednosti i nedostatci kod primaoca franšize

Franšizni odnos se ne bi razvio da primaoc franšize nije uvidio prednosti poslovanja po

provjerenom poslovnom receptu i pod poznatim imenom davaoca franšize. Brojne su

prednosti za primatelja franšiza, a najznačajnije su: nedostatak znanja i iskustva moguće je

nadoknaditi obukom, korištenje uspješnog i poznatog, poslovnog imena i reputacije, primaoc

je neovisan poslovni čovjek, grupne olakšice za nabavu, potrebno je manje inicijalnog

kapitala za početak.

Brojni autori spominju i druge prednosti poslovanja u franšiznim sistemima za primaoca

franšize, a one su: manji rizik od neuspjeha, nudi se standardni proizvod kvaliteta kroz

potvrđeni sistem poslovanja, pomoć prilikom odabira lokacije te sva ostala poslovna i druga

pomoć, koristi od razvojnog programa davatelja franšize i konačno zaštita od konkurencije.

Najveći nedostaci poslovanja u franšiznom sistemu za primatelja franšize su: gubitak

neovisnosti, potencijalno prevelika ovisnost o davatelju franšize, neelastičnost franšiznog

sistema, očekivanje prevelikog prihoda i ostali primatelji franšize koji, ukoliko teritorijalna

11



ekskluzivnost primatelja franšize nije dobro definirana, mogu predstavljati međusobnu

konkurenciju. Za neke primatelje franšize dodatni nedostatak predstavlja i neophodno

neprestano usuglašavanje s ugovorom i standardima koje propisuje davatelj franšize i

franšizni sistem te financijske obaveze prema davatelju franšize koje primatelj mora plaćati

bez obzira na financijsko stanje.

7. Kako kupiti franšizu

Ulazak u preduzetništvo kupnjom franšize je sigurnije i lakše. Činjenica je da 80 posto

novootvorenih firmii (ne franšiznih) propadne već u prvoj godini poslovanja. Osnovni razlog

tako visoke stope neuspjeha je taj što vlasnici moraju prvo naučiti voditi određeni tip

poslovanja i metodom pokušaja i pogrešaka stjecati svoja iskustva. Na žalost, tržište nije baš

tolerantno za neiskusnog početnika koji pokušava naučiti kako voditi poslovanje. Ako niste

spremni za konkurenciju na tržištu, budite oprezni, možete bankrotirati. Na žalost to se dešava

mnogima. Oblik poslovanja koji nudi franšiza je najbliže garanciji za uspjeh na današnjem

tržištu. Sva su istraživanja pokazala da pokretanje poslovanja u sustavu franšize veoma rijetko

ne uspije, a kada se to i desi to je najčešće stoga što se franšizoprimac nije držao sustava rada i

procedura. Franšizodavac je već prošao proces učenja i stekao iskustvo metodom pokušaja i

pogrešaka i naučio je tajnu uspjeha za specifično poslovanje. U franšiznom obliku poslovanja

svo iskustvo franšizodavca preneseno je na franšizoprimca. To je osnovni razlog za kupnju

franšize, smanjivanje rizika i odabir najbolje moguće šanse za uspjeh.

Još jedan razlog zašto je mudro kupiti franšizu je taj što se financijsko poslovanje franšize

može podrobno istražiti prije nego se uđe u velike troškove. Kad sami započinjete posao (bez

franšize) uvijek poslujete naslijepo. Bez obzira na to koliko istraživanja obavili vrlo je teško

ovladati baš svim aspektima novog posla.

Slijedeći vrlo važan razlog za kupnju franšize je utkan u samu prirodu franšize. Franšizno

poslovanje neumoljivo vodi brzom rastu, stoga što franšizoprimci omogućavaju kapital za

širenje. Ograničenja rasta u franšiznom poslovanju gotovo da i nema. Kako se sustav franšize

širi mnoge se pozitivne stvari počinju događati. Ime postaje prepoznatljivo, a većina ljudi

veličinu povezuje s uspjehom. Naravno, što veća franšiza to bolje. Veliki broj jedinica

omogućuje ogromnu reklamu franšize što povećava prodaju. Počinje se stvarati sinergija u

kojoj uspjeh rađa uspjeh. Franšiza počinje istiskivati konkurenciju samom svojom veličinom.

Za kraj reći ćemo da je osnovni razlog radi kojeg bi trebali kupiti franšizu umjesto da

12



započinjete samostalan posao taj što ćete rizik svesti na najmanju mjeru i povećati izglede za

uspjeh.

8. Franšizing u SAD

Franšizing obezbeđuje preduzetnicima poslovne mogućnosti i poslove manjeg ili većeg obima

koji drugačije ne bi bili mogući. Franšizing nudi mogućnost kupovine u već oprobanom

konceptu biznisa i nudi put do uspeha.

Čak iako neki autori kažu da je prvi koncept lanaca prodavnica nastao 200 godina pre Hrista u

Kini, kada je lokalni biznismen zvani Lo Kas počeo da radi sa nekoliko maloprodajnih

jedinica u Kini, prvi tragovi franšizinga mogu se naći u srednjevekovnoj Evropi. Reč franšiza

13



potiče iz staro-francuskog, a znači privilegija ili sloboda. U srednjem veku, franšiza je bila

privilegija ili pravo. U to vreme, lokalni vladar sa neograničenom vlašću ili lord, odobrio bi

pravo na posedovanje pijaca ili vašara, funkcionisanje lokalnog prevoza ili lov na njegovom

posedu. U suštini, kralj je davao nekome pravo na monopol za određeni tip komercijalne

aktivnosti. Vekovima koncept franšizinga se razvijao kako se razvijala privreda naroda širom

sveta.

Franšizing kao poslovni koncept presađen je u SAD iz Engleske i Evrope gde je

„komercijalno“ korišćen u tavernama i u pivarskoj industriji. Isak M. Singer zaslužan je za

modernu primenu franšizinga u SAD. Početkom 1850. godine Singer, koji je usavršio

postojeći model šivaće mašine, želeo je da pronađe način za bolje distribuiranje svog

proizvoda, ali mu je nedostajalo novca da uveća proizvodnju. Drugi problem je bio taj štoljudi ne bi kupovali njegove mašine bez predhodne odgovarajuće obuke, usluge koju trgovci

na malo nisu bili u stanju da obezbede. Singerovo rešenje bilo je da se naplaćuju troškovi

licence ljudima koji bi posedovali prava na prodaju njegovih mašina u određenim

geografskim područjima. On je koristio novac obezbeđen od licenci da uveća svoju

proizvodnju. Te licence bile su merodavne i služile su za obuku ljudi koji bi koristili njegove

mašine. Na taj način, omogućeno je da prva komercijalna šiveća mašina dospe u javnost.

Franšizing biznis formata (licenciranje brenda/fabričkih oznaka i celokupnog biznis koncepta)

dominantan je vid franšizinga danas. Razvijen je posle Drugog svetskog rata a ovekovečen je

bebi bumom koji je usledio rastom sistema glavnih puteva unutar države, razvojem predgrađa

i porastom broja automobila po stanovniku. Sve mobilnija američka javnost putovala je dalje

od kuće u potrazi za poznatim nazivima i standardizovanom uslugom. Postojala je ogromna

potreba za proizvodima svih vrsta i franšizing je obezbedio način za brz rast poslovanja.

Rej Krok, prodavac milk-šejk miksera, pored toga što je otkrio mali San Bernardino,

kalifornijski hamburger iz 1954. godine braće Mekdonalds, ujedno je i zaslužan za današnji

izgled franšizinga. Krok je uvideo da braća Mekdonalds toliko kupuju njegov mikser jer su

imali prodajni sistem velikog obima i omogućavao im je da obezbede brzu uslugu sa

doslednim rezultatima i niskom cenom. Krok je postao njihov licencirani agent i regrutovao je

franšizere, počevši u čikaškoj oblasti. Godine 1961. otkupio je deo braće Mekdonalds i uzeo

titulu starijeg predsedavajućeg. Do 1988.godine Mekdonalds je otvorio svoj deseto hiljaditi

restoran i danas ima preko 30.000 Mekdonalds restorana širom sveta.

14



8.1. Međunarodno udruženje franšiza

Tokom eksplozije 60-ih i 70-ih, bilo je mnogo zloupotreba u franšizingu. Uvek će i biti bez-

skrupuloznih „biznismena“ među nama, spremnih da mole neinformisane i naivne. Postojale

su brojne potpuno prevarantske franšiz kompanije koje su bukvalno uzimale pare narodu i

bežale. Takođe je postojao jedan broj kompanija koje su loše iskorišćene i bedno rukovođene,

te su iz tog razloga i bankrotirale ostavljajući trag propalih franšizera koji su izgubili sve.

Postalo je jasno da je industrija franšize morala da se promeni da bi ostala sposobna za

opstanak u konceptu biznisa. Međunarodno udruženje franšiza (MUF) osnovano je 1960.

godine kao organizacija članica čiji su članovi franšizeri (kompanija ili organizacija koja daje

nekome franšize), franšizantui (osoba ili kompanija kojoj je data franšiza) i snabdevači. Svrha

udruženja bila je da obezbedi pomoć i vođstvo celokupnoj industriji. Usvajanjem Etičkog

Kodeksa osnovali su poredak za implementaciju najboljih metoda u okviru odnosa među

članovima MUF-a. Kodeks predstavlja sistem gde su svi članovi saglasni da plaćaju pretplatu

radi regulisanja svojih odnosa u franšizingu. Danas, MUF radi pri Kongresu SAD-a i pri

Federalnoj trgovinskoj komisiji (FTK) na usavršavanju procesa odnosa industrije prema

franšizantima i integralna je sa ekspanzijom franšizinga širom sveta.

FTK donela je 1978. godine zakon zahtevajući da svi franšizeri predaju svim potencijalnim

franšizantima dokument pod nazivom Dokument obelodanjenja franšiza (DOF) pre bilo

kakvog primanja novca. DOF obezbeđuje detaljne informacije o izvesnoj franšizovanoj

kompaniji uključujući i njen istorijat, reference, bilo kakav istorijat parničenja, investicije koje

su predhodno procenjene, pregled poslovanja i kopiju ugovora o franšizi. Aktuelna lista imena

i brojeva telefona vlasnika franšiza je neophodna komponenta koja omogućava potencijalnim

franšizerima istraživanje zahteva vlasničkih dozvola za rad. Svrha DOF-a je da obezbedi

odgovarajuće informacije o kompaniji da bi se pomoglo potencijalnoj franšizi da donese

odluku o svom poslovanju uz pomoć više informacija. Takođe će biti predstavljena na

dosledan, neposredan i relativno lako razumljiv način. Ova kontrolna aktivnost je pomogla

ozakonjenju franšizinga do tačke do koje je sada široko prihvaćena metoda poslovne

15



ekspanzije. Tokom 1980. godine oko 1.600 poslovanja se franšizovalo; do 2000. godine broj

se više nego utrostručio.

8.2. Uticaj franšizinga na ekonomiju SAD

Franšizing je imao i još uvek ima ogroman uticaj na ekonomiju SAD-a. Prema studiji iz 2005.

godine koju je pripremio Price Waterhouse Coopers (jedna od najvećih američkih

savetodavnih kompanija) za MUF, tokom 2004. godine, više od 900.000 franšizovanih

ustanova proizvelo je preko 880 biliona dolara direktne ekonomske proizvodnje ili 4.4%

celokupne privrede privatnog sektora SAD.

Franšizing industrija obezbedila je radna mesta za više od 11 miliona radnika u Americi ili

tačno preko 8% od celokupnog broja radnih mesta privatnog sektora SAD. Uključujući

dodatnu privrednu aktivnost koja se dešava izvan poslovanja franšiza zbog sopstvenih

aktivnosti, sveukupni ekonomski doprinos franšizovanih poslovanja bio je 2,3 triliona dolara

u 2005. godini ili 11% privrede SAD. Ove privredne aktivnosti obezbedile su više od 20

miliona radnih mesta za radnike u Americi, što je preko 15% od celokupnog broja radnih

mesta privatnog sektora SAD. Franšizing sada obezbeđuje više poslova nego mnogi drugi

sektori privrede SAD. Možemo sa sigurnošću reći da je u svakoj sferi poslovanja, u svakoj

državi, franšizing glavni izvor poslova i motor ekonomskog rasta.

Takođe je važno napomenuti da franšizing obezbeđuje preduzetnicima poslovne mogućnosti i

poslove manjeg ili većeg obima koji drugačije ne bi bili mogući. Franšizing nudi mogućnost

kupovine u već oprobanom konceptu biznisa i nudi put do uspeha. Prava prednost franšizinga

je da ne postoji univerzalni model za sve. Franšizing nudi načela preko čitavog spektra

industrija a od načela zavise i nabavne cene koje se mogu prilagoditi čak i malim preduzetnicima. Mala i srednja preduzeća su istinski motori rada svake privrede. Kako se vidi

iz ekonomskih cifara gore, franšizing ne samo da je od koristi poslovnim ljudima kao

pojedincima već i privredi kao celini.

Od predhodne studije pripremljene 2001. do 2005. godine privredni sektor franšizinga rastao

je bržim korakom nego mnogi drugi sektori. Franšizing sektor povećan je za preko 18% od

2001. do 2005. godine, od 624,4 biliona dolara do 880, 9 biliona uključujući jak uticaj

dodatnih privrednih aktivnosti koje se dešavaju van poslovanja franšiza. Zahvaljujući

16



sopstvenim aktivnostima, franšizing industrija približno je dodala 3 miliona poslova i preko

180 biliona ekonomske proizvodnje privredi SAD-a.

8.3. Komercijalna služba SAD

Franšizing, kao metoda poslovanja, od velike je važnosti za razvoj ne samo SAD-a već i

mnogih drugih privreda širom sveta. Franšizing je bez sumnje moćan model koji pomaže

ljudima da ostvare svoje snove. Njegov uspeh se manifestuje brojnim operativnim franšizama.

Mnogi brendovi su izgrađeni kroz franšizing; milioni klijenata su usluženi svakog dana i

predstavljaju ogromnu mogućnost za franšize. Iz tog razloga, Odeljenje za privredu

komercijalne službe SAD (KSSAD) sa više od 80 ekspozitura lociranih svuda po svetu,

preuzima vrlo aktivnu ulogu u potpomaganju MUF-a i njegovih članova u međunarodnoj

ekspanziji.

Verujemo da franšizing može odigrati korisnu ulogu u jačanju komercijalnih veza između

Srbije i SAD-a. Zato je KSSAD u partnerstvu sa Srpskom privrednom komorom, radi

osnivanja centra za franšizing unutar komore. Jedan od ciljeva ove ustanove je da bude u

funkciji kanala između franšizera SAD zainteresovanih za srpsko tržište i srpskih

preduzetnika voljnih da osnuju svoje poslove kroz kupovinu američkog franšizing koncepta.

Važnije je to što za dalji razvoj slobodnog preduzetništva u Srbiji, centar edukuje lokalne

biznismene po pitanju beneficija od ove izuzetno razvijene metode poslovanja.8

8 http://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_4.44.html

17

http://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_4.44.html




9. Zaključak

Može se reći da franšiza doprinosi ne samo davaocima već i primaocima franšize jer dovodi

do povećavanje poslovanja te boljih finansijskih rezultata. Ono što je veoma značajno za

franšizing je sprečavanje propadanje novootvorenih firmi, jer 80 posto novih firmi propadne u

prvih pet godina svoga poslovanja, a taj postotak je još veći kod online firmi.

Dobro uhodani sistem franšize, te pridržavanje uslova iz franšizing ugovora za primaoca

franšize, rezultira dobrom poslovnom rezultatu kako za davaoca tako i za primaoca franšize.Iz navedenog primjera mogli smo vidjeti da distribucija DIS ostvaruje profitabilno i solventno

poslovanje, a istovremeno primaoci franšize povećavaju dobit u svom poslovanjem, pa čak i

proširuju svoje poslovanje otvaranjem novih prodajnih mjesta.

Pošto ništa ne može biti idealno tako i franšiza ima svojih nedostataka. Osnovni nedostatak za

primaoca franšize je gubljenje samostalnosti u poslovanju te ovise o davaocu franšizinga, gdje

je primalac franšizinga samo jedno ime u bezbroj drugih kod primaoca franšizinga, te to

dovodi do gubljenja u mnoštvu drugih, ukoliko se ne može pratiti sistem ispadaš iz njega.Guši se preduzetnički duh primaoca franšize jer on posluje po strogo utvrđenom sistemu,

18



svako odstupanje od njega znači gubljenje prava franšize. Na kraju se može donijeti zaključak

da je franšiza grub i krut sistem poslovanja te kao takav odgovara onim preduzetnicima koji

nemaju vlastite ideje, nemaju menadžerske sklonosti te im ne smeta gubljene autonomije u

poslovanje, jer sa sistemom franšize primaoci franšize dobijaju menadžment velike firme ali

zato gube svoju slobodu u poslovanju.

10. Literatura

[1] Šta je to franšizing?, Privredna komora Srbije, Odbor za odnose sa inostranostvom, Beograd ,

2007.

[2] Brown H., Franchising, Trap for Trusting, Appendix A., Boston, 1969

[3] Begtić R., Upravljanje procesima razmjene proizvoda i usluga, Ekonomski institut Tuzla, 2003

[4] hr.wikipedia.org/wiki/Franšiza

[5] www.fransiza.hr/Fransiza u RH.pdf – Franšiza u Hrvatskoj, Aleksandar Erceg

[6] http://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_4.44.html

19



Documents

seminarski fiskalne finansije