Seminarski iz zvarivanja - · PDF file1 VISOKA ŽELEZNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU Zdravka Čelara 14 Seminarski rad iz predmeta: Tehnologija metala sa zaštitom TEMA:

1

VISOKA ŽELEZNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU

Zdravka Čelara 14

Seminarski rad iz predmeta: Tehnologija metala sa zaštitom TEMA: Zavarivanje Nastavnik: Student, br. indeksa:

Beograd, 2011.

2

SADRŽAJ: 1. PODELA POSTUPAKA ZAVARIVANJA ............................................................................... 3

2. GASNO ZAVARIVANJE ......................................................................................................... 4

3. RUČNO ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE - REL ............................................................... 6

4. ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE NETOPIVOM ELEKTRODOM U ZAŠTITI

INERTNOG GASA - TIG-POSTUPAK ............................................................................................ 7

5. ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE POD ZAŠTITOM PRAŠKA - EPP ................................. 8

6. ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE TOPIVOM ELEKTRODOM U ZAŠTITI GASA - MAG

/ MIG POSTUPAK ........................................................................................................................... 9

7. OZNAČAVANJE POSTUPAKA ZAVARIVANJA ................................................................ 11

8. ZAKLJUČAK ......................................................................................................................... 13

LITERATURA ............................................................................................................................... 13

3

UVOD

Na drugoj godini mašinskog odseka Visoke želeyničke škole, obrađuje se program predmeta Tehnologija metala sa zaštitom. U okviru predmetnog zadatka studenta obavezna je izrada seminarskog rada. Tema seminarskog rada je zavarivanje. Ishod predmeta je da se savladavanjem programskog sadržaja studenti osposobljavaju da uspešno prate i savladavaju stručne predmete koji su komplementarni sa ovim predmetom, kao i da se uključe u procese proizvodnje materijala i delova. Počeci zavarivanja datiraju još iz starog veka i to zajedno sa počecima prerade rude i metala. Za zavarivanje bakra znali su stari Sumerani (XIV v. pre n.e.) a zavarivanje spominju grčki istoričar Herodot kao i rimski Plintije mlađi (Historia naturalis). Prva međusobna spajanja izvođena su razdvojnim vezama (klinovi i zavrtnji) kasnije se prelazi na prvu nerazdvojivu vezu u vidu zakivaka da bi se na kraju spajanje elemenata ostvarivalo putem zavarivanja i lemljenja. Ubrzani razvoj zavarivanja omogućen je pronalaskom industrijskog načina dobijanja kiseonika i acetilena i primenom električne energije. Bernados i Olševski 1885. godine iskoristili su da u luk između ugljene elektrode i predmeta dodaju metalnu šipku sličnog hemijskog sastava i naprave zavareni spoj. Ovakav postupak imao je niz nedostataka i poteškoća kako u samom radu tako i u kvalitetu spoja. Skovljakov 1891. godine je ugljenu elektrodu zamenio metalnom žicom koja je služila ne samo za uspostavljanje električnog luka nego i kao dodatni materijal za formiranje spoja. Zavarivanje je moglo da se obavlja u svim pozicijama a kvalitet zavarenog spoja bio je znatno bolji. Konačno švedski metalurg Kjellberg, 1908, godine, primenio je oplaštenje na golu žicu i time dobio znatno bolje karakteristike zavarenog spoja. On je golu žicu umakao u smesu raznih minerala formirajući oblogu. Zavarivanje obloženom elektrodom unapređeno je posle II svetskog rada primenom u vojnoj industriji pogotovu u brodogradnji. Do tada izrada brodskog trupa zakivanjem trajala je (1935. godine) osam meseci a primenom zavarivanja u serijskoj predfabrikaciji (1942. godine), u proseku, vreme je svedeno na sedam dana. Zavarivanjem se ubrzao proces proizvodnje, olakšana je konstrukcija za 15-20%, nestaje preklop, smanjena je potreba za komplikovanim profilima itd.

1. PODELA POSTUPAKA ZAVARIVANJA

Danas su postupci zavarivanja standardizovani. Podela postupaka zavarivanja data je na skici 1.

4

POSTUPCI ZAVARIVANJA

Elektrolučno zavarivanje

Elektrootporsko

zavarivanje

Gasno zavarivanje

Zavarivanje pritiskom

Zavarivanje

snopom

Ostali postupci

zavarivanja

Rezanje i žlebljenje

Tvrdo lemljenje,

meko lemljenje i

zavarivačko lemljenje

Skica 1.

Pod elektrolučnim zavarivanjem podrazumeva se ono zavarivanje pri kojem se potrebna toplotna energija za zavarivanje dobija od jednog ili više električnih lukova. Elektrootporno zavarivanje je postupak zavarivanja pri kome se zavareni spoj izvodi koristeći, u cilju zagrevanja, efekat proticanja električne struje kroz mesto spoja (Džulov efekat). Postupak zavarivanja topljenjem, pri kome se toplotna energija potrebna za zavarivanje stvara sagorevanjem jednog gasa ili više gasova u kiseoniku naziva se gasno zavarivanje. Sučeono elektrootporno zavarivanje pritiskivanjem - postupak zavarivanja otporom pri kome se delovi spajaju sučeono neprekidnim pritiskom, uz istovremeno proticanje struje kroz zone delova između čeljusti sve dok se ne dostignu potrebni uslovi za zavarivanje (pritisak i temperatura) na kojima dolazi do formiranja venca šava i spojeva. Lemljenje je postupak koji se sastoji u spajanju metalnih delova pomoću dodatnog materijala čija je temperatura topljenja niža od temperature topljenja delova koji se spajaju, pri čemu osnovni materijali ne učestvuju topljenjem u stvaranju spoja.

2. GASNO ZAVARIVANJE

Kada se govori o gasnom zavarivanju onda se tu podrazumeva postupak spajanja metala topljenjem

5

i očvršćavanjem osnovnog materijala ili osnovnog i dodatnog materijala pomoću plamena dobijenog sagorevanjem gorivog gasa. Dejstvom plamena, jednom od smeša datih u skici 4, čija maksimalna temperatura iznosi 31500C ± 500C stvara se rastop u kojem se takođe topi, po potrebi i dodatni materija. Stabilni, okolni plamen obavija mesto zavarivanja i štiti rastop od atmosfere. Prednost postupka je u njegovoj pokretljivosti i relativno laganom i jednostavnom rukovanju. Za održavanje opreme po proizvodnim pogonima, van zavarivačkih radionica i na terenu najčešće se koriste boce kiseonika i acetilena. Karakteristika postupka je manja količina i koncentracija toplote nego kod ostalih postupaka zavarivanja pa prema tome potrebno je duže vreme zagrevanja i hlađenja usled čega su strukturne promene materijala i zone pod uticajem toplote izraženije i nepovoljnije. Zbog toga ovaj postupak pogodan je za zavarivanje tankih limova i cevi posebno manjeg prečnika kao i za njihovo reparaturno zavarivanje. Kao izvor toplote gasni postupak se koristi i za lemljenje, navarivanje, predgrevanje kao i za savijanje ili ispravljanje delova pri oblikovanju. Sagorevanje acetilena se odvija prema sledećim pojednostavljenim jednačinama: - primarno: C2H2 + O2 → 2C + H2O + O2 + 0,225 MJ → 2CO + H2 + 0,47 MJ/mol - sekundarno: 2CO + H2 + 1,5 O2 → 2CO2 +H2O + 0,81 MJ/mol - ukupno: C2H2 + 2,5 O2→ 2CO2 + H2O + 1,28 MJ/mol Udeo acetilena u tehnometrijskoj smeši je 0,28 (C2H2 : O2 = 1 : 2,5 , ukupno sagorevanje) a u neutralnoj 0,5 (C2H2 : O2 = 1 : 1, primarno sagorevanje). Sekundarno sagorevanje može se odvojiti na sagorevanje ugljenmonoksida i vodonika uz oslobađanje toplote. Znači, za primarno sagorevanje koristi se kiseonik iz boce a za sekundarno kiseonik iz vazduha pa je odnos udela oko 40% kiseonika iz boce i oko 60% kiseonika iz vazduha. Plamen, u zavisnosti od udela acetilena i kiseonika može biti redukujući (manjak kiseonika), neutralni (potpuno sagorevanje) i oksidišući (višak kiseonika). Kod plamena mogu se uočiti tri različite zone: - Jezgro oblika konusa u kome se odvija deo primarnog sagorevanja i koji je jarko bele boje. Temperatura je u sredini oko 10000C i raste prema vrhu. - Zone redukcije (zavarivanja) u kome obavlja ostatak primarnog sagorevanja. Ova zona zavisi od dimenzija mlaznice i prostire se 8-20 mm a postiže se temperatura plamena do 31000C na rastojanju 4-6 mm od vrha jezgra. Ovo područje plamena koristi se za zavarivanje. - Omotač plamena u kome se obavlja sekundarno sagorevanje a temperatura na vrhu plamena iznosi najviše 12000C. Slika 1. Šematski izgled plamena Pri zavarivanju, zbog hemijskih procesa pri sagorevanju gorivog gasa, treba održavati rastojanje između jezgra i površine na kojoj se vrši zavarivanje približno 3 do 5 mm. Nepoštovanjem ovog

6

nastaju sledeće greške: - ako je jezgro suviše blizu rastopljene kupke metala dobija se oksidni tvrdi sloj, - ako je jezgro suviše udaljeno, otežano je provarivanje i povećana mogućnost stvaranja gasnih mehurova usled kiseonika. U praksi, pri gasnom zavarivanju koriste se dve tehnike u smislu međusobnog položaja žice i gorionika. Tehnika zavarivanja ulevo ili unapred i udesno ili unazad. Termin ulevo i udesno je usvojen za slučaj ako se gorionik drži u desnoj ruci. Zavarivanje ulevo primenjuje se za limove debljine do 5 mm a zbog lakše regulacije metalne kupke dobijaju se lepi i glatki zavari. Kod zavarivanja udesno, naročito kod gasnog zavarivanja materijala veće debljine teško se postiže jednoličan koren, obično se pojavljuju prokapine a čest je slučaj pojave uključaka oksida. Sl. 2. Tehnika gasnog zavarivanja a - ulevo (unapred) b - udesno (unazad)

3. RUČNO ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE - REL

Ručno elektrolučno zavarivanje - REL je postupak zavarivanja topljenjem, pomoću toplote oslobođene u električnom luku. Električni luk se uspostavlja između obložene elektrode, koja se topi i služi kao dodatni materijal, i osnovnog materijala. Topljenjem jezgra i obloge elektrode stvara se rastopljeni metal, troska i gasovi. Tečna troska štiti kap za vreme prolaza kapi kroz električni luk a dopunsku zaštitu čine gasovi koji nastaju disocijacijom pojedinih komponenata obloge. Topljenje obloge vrši se od jezgra prema spoljašnjem prečniku tako da se stvara krater na vrhu elektrode koji usmerava struju nastalih gasova i kapi i troske prema osnovnom materijalu. Hlađenjem troska

7

isplivava na površinu nanetog sloja zavara ili navara i na taj način štiti od oksidacije lice i/ili donji deo korena šava. Pri zavarivanju REL-postupkom, pod određenim uslovima, u materijalu šava mogu ostati zarobljeni razvijeni gasovi ili troska. Slika 3.- RELpostupak zavarivanja REL postupak zavarivanja može se primeniti na zavarivanje svih vrsta metala i legura koje se mogu zavariti topljenjem pod uslovom da se upotrebe odgovarajuće elektrode i vrsta struje. Postupak je veoma lako prilagodljiv na sve uslove rada i oblike osnovnog materijala pa se može smatrati da je praktično nezamenljiv. Poprečna kretanja vrha elektroda koja su upravna na smer zavarivanja karakteristična su za REL-postupak i mogu se uočiti na licu šava, kao što se vidi na slici 4. Slika 4.- Oblici poprečnih kretanja vrha elektrode

4. ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE NETOPIVOM ELEKTRODOM U ZAŠTITI INERTNOG GASA - TIG-POSTUPAK

Elektrolučno zavarivanje netopivom elektrodom u zaštiti inertnog gasa - TIG-postupak je postupak spajanja metala topljenjem i očvršćavanjem dela osnovnog metala i dodatnog metala pri čemu se kao zaštita koristi inertni gas argon ili helijum. U praksi ovaj postupak zavarivanja naziva se TIG (skraćenica od Tungsten Inert Gas) ili jednostavno argonsko zavarivanje. Za uspostavljanje i

8

održavanje luka koristi se volframova (tungsten) elektroda a dodatni materijal dodaje sa strane u zonu luka ručno ili mehanizovano. Slika 5.- Skica TIG postupka zavarivanja Zavarivanje TIG-postupkom moguće je kod tankih limova i bez dodatnog materijala. Prednost TIG-postupka u odnosu na elektrolučni postupak obloženom elektrodom je bolja zaštita metalne kupke i nepostojanje troske. Ukoliko se pri izvođenju zavarivanja ne vodi dovoljno računa moguće je vrh volframove elektrode da bude zarobljen u materijalu šava.

5. ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE POD ZAŠTITOM PRAŠKA - EPP

Princip postupka zavarivanja sastoji se u tome da se metalna elektroda, koja je istovremeno i dodatni materijal, topi ispod sloja praška zbog toplote koja se oslobađa u električnom luku. Električni luk se uspostavlja između osnovnog materijala i metalne elektrode koja je namotana na kalem a koji se mehanizovano dovodi na mesto zavarivanja. U toku procesa zavarivanja električni luk je pokriven slojem praška za zavarivanje koji se delimično i tom prilikom topi. Nakon zavarivanja višak praška se odstranjuje za dalju upotrebu a troska nastala topljenjem praška se uklanja. Slika 6.- Skica EPP postupka zavarivanja

9

Za zavarivanje upotrebljava se kombinacija jedne žice i praška ali se mogu upotrebiti dve ili više žica ili metalne trake. EPP postupak zavarivanja koristi se kao automatski ili poluautomatski postupak kojim se mogu zavariti bakar, nelegirani, niskolegirani i visokolegirani čelici svih debljina kao i mogućnosti navarivanja trakom. Zavarivanje i navarivanje radi se u horizontalnom položaju. Ukoliko tehnološki nije kvalitetno predviđen oblik žljeba mogu nastati diskontinuiteti tipa nespojenih mesta, troske ili poroznosti uzrokovane nekvalitetnim i neadekvatnim sušenjem traka.

6. ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE TOPIVOM ELEKTRODOM U ZAŠTITI GASA - MAG / MIG POSTUPAK

Elektrolučno zavarivanje topivom elektrodom u zaštiti gasa - MAG/MIG postupak je postupak spajanja metala topljenjem i očvršćavanjem dela istopljenog metala i dodatnog metala u obliku žice. Za zaštitu rastopljene kupke metala koriste se inertni i aktivni gasovi ili njihove mešavine. Ukoliko se kao zaštitni gas koristi ugljen-dioksid, aktivni gas, postupak se skraćeno naziva MAG (Metal Active Gas). MIG (Metal Inert Gas) postupak zavarivanja za zaštitu rastopljenog metala koristi inertne gasove kao što su argon ili helijum. Za zaštitu se koriste i mešavina navedenih gasova i dodaci nekih drugih gasova kao što su kiseonik, azot i vodonik. Postupak zavarivanja se izvodi kontinualno zbog stalnog dovođenja žice i nepostojanja troske, ali uz veće rasprskavanje dodatnog materijala. Karakteristika postupka je mogućnost korišćenja žice manjeg prečnika uz istovremeno korišćenje većih gustina struje i bržeg topljenja dodatnog materijala. S obzirom na prenos dodatnog materijala i oblik električnog luka pri zavarivanju u zaštiti gasa, oblik električnog luka može biti: normalni, dugi, kratki i pulsirajući kao što je dato na slici 7. Vrsta električnog luka pri

zavarivanju u zaštiti gasa

Oblik električnog luka Oznaka oblika luka Način prenosa dodatnog

materijala Normalni s U mlazu Dugi l Krupnim kapima Kratki k Kratkospojeni Pulsirajući p Pulsirajući

Slika 7. Pri zavarivanju debljih limova koriste se velike jačine struje i veći prečnici dodatnog materijala, kao i prenos dodatnog materijala u mlazu. Od svih zaštitnih gasova jedino argon može da obezbedi prenos u mlazu, uz dovoljnu jačinu struje. Kratkospojeni prenos koristi se pri zavarivanju tankih limova pošto je ovaj postupak karakterističan po periodičnom uranjanju vrha elektrode u rastop u uslovima kratkog spoja. Ovaj postupak zavarivanja pogodan je za spajanje većih rastojanja u grlu žljeba i tamo gde se zahtevaju što manje deformacije. Prenos u krupnim kapima je prelaz između predhodna dva. Prenos pojedinačnih kapi odvija se u

10

kapima koje se odvajaju pre uranjanja u rastop. Kvalitet spoja je lošiji od predhodna dva. Korišćenjem zaštitnog gasa helijuma obezbeđuje se prenos u krupnim kapima bez obzira na jačinu i vrstu struje. U primeni je najčešće pulsirajući prenos u zaštiti argona koji može da se, po kvalitetu, poredi sa TIG postupkom zavarivanja. Ovakva primena zavisi od pulsirajuće struje iz pomoćnog izvora čija učestalost impulsa može da se povećava. U slučaju nedovoljno podešenih parametara zavarivanja ili primene neodgovarajućeg zaštitnog gasa u okolini zavarenog spoja mogu se naći sitne kapljice rasprskanog materijala kao što se vidi na slici 8 Slika 8. U slučaju oduvavanja zaštitnog gasa (promaje) stvaraju se dobri uslovi za stvaranje poroznosti i lošeg zavarenog spoja kao na slici 9. Slika 9. Jedna od varijanti elektrolučnog zavarivanja je i zavarivanje punom elektrodnom žicom. Spajanje osnovnog materijala i dodatnog metala sa zaštitom od gasa koji nastaje sagorevanjem i razlaganjem punjenja žice u obliku praha koji se nalazi unutar žice i elentualnom dopunskom zaštitom gasom, najčešće CO2. Ukoliko se koristi samo zaštitna žica to znači da se ne koristi dopunska zaštita pomoćnim gasom, što znači da punjene žice u svom sastavu sadrže materije koje stvaraju zaštitni gas i povećanu količinu dezoksidanata.

11

Za razliku od obložene elektrode, obloga kod punjenih žica, prašak, je unutar žice koja može da se namota na kalem. Prednosti zavarivanja punjenom žicom su značajno povećanje produktivnosti i mali broj potrebnih prečnika žice, za iste mehaničke osobine i kvalitet šava. Takođe, punjene žice daju nizak sadržaj vodonika u metalu šava. U odnosu na MAG/MIG postupak zavarivanja punjenim žicama je jeftiniji a kvalitet bolji jer je kod ovog postupka manje rasprskavanje dodatnog materijala i smanjena je osetljivost na poroznost.

7. OZNAČAVANJE POSTUPAKA ZAVARIVANJA

Standardom JUS EN ISO 4063 /05 utvrđeni su označavanje postupaka zavarivanja i lemljenja, referentnim brojevima. svaki postupak je određen jednim referentnim brojem. Srandardom su obuhvaćene glavne grupe postupaka (jedna cifra), grupe (dve cifre) i podgrupe ( tri cifre). Ovaj sistem označavanja je namenjen kao pomoć crtanju, izradi radnih lista, specifikacija tehnologija zavarivanja itd. Kada se zahteva potpuno označavanje postupka zavarivanja, oznaka mora da izgleda na sledeći način: Primer: Postupak 141 elektrolučno zavarivanje sa volframovom (tungstenovom) elektrodom u zaštiti inertnog gasa (TIG) označava se na sledeći način:

Postupak ISO 4063-141 U tabeli 1 su dati važniji postupci i referentni brojevi koji se kod nas najčešće upotrebljavaju. Tabela 1.

1

Elektrolučno zavarivanje

101 Elektrolučno

zavarivanjetopivom elektrodom

11 Elektrolučno zavarivanje

bez zaštitnog gasa

111 Elektrolučno zavarivanje obloženom elektrodom

114 Elektrolučno zavarivanje samozaštitnom punjenom

elektrodom


pod praškom


pod praškom sa elektrodnom žicom


pod praškom sa elektrodnom trakom

13 Elektrolučno zavarivanjeu zaštitnom gasu sa topivom

elektrodnom žicom

131 Elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnih gasova MIG

135 Elektrolučno zavarivanje u

zaštiti aktivnih gasova MAG

14 Zavarivanje pod zaštitnim

gasom sa netopivom elektrodom

141

Elektrolučno zavarivanje sa volframovom

elektrodom u zaštiti inertnog gasa TIG


plazmom


ostali postupci

2 Elektrootporsko

zavarivanje

21 Elektrootporsko tačkasto

zavarivanje 211 Jednostrano

12

elektrootporsko tačkasto zavarivanje

212 Dvostrano elektrootporsko

tačkasto zavarivanje

22 Elektrootporsko šavno

zavarivanje


zavarivanje sa preklopom


zavarivanje sa utvrđenim rasterom

225 Elektrootporsko sučeono

šavno zavarivanje sa trakom

23 Elektrootporsko

bradavičasto zavarivanje 24 Zavarivanje varničenjem

25 Elektrootporsko sučeono

zavarivanje pritiskom

29 Ostali postupci

elektrootporskog zavarivanja

3

Gasno zavarivanje

31 Zavarivanje plamenom kiseonik – gorivi gas

311 Zavarivanje plamenom

kiseonik- acetilen


kiseonik- propan


kiseonik- vodonik

4

Zavarivanje pritiskom 41 Ultrazvučno zavarivanje 42 Zavarivanje trenjem

44 Zavarivanje visokom

mehaničkom energijom 441 Zavarivanje eksplozijom

47 Zavarivanje gasno pod

pritiskom

5

Zavarivanje snopom

51 Zavarivanje elektronskim

snopom 52 Zavarivanje laserom 7 Ostali postupci zavarivanja

71 Aluminotermijsko

zavarivanje 72 Zavarivanje pod troskom 73 Zavarivanje elektrogasno 74 Zavarivanje indukcijom

75 Zavarivanje svetlosnom

radijacijom

77 Zavarivanje električnim

iskrenjem 78 Zavarivanje vijaka


vijaka

783

Elektrolučno zavarivanje vijaka sa keramičkim prstenom ili zaštitnim

gasom


vijaka kratkospojenim lukom


vijaka pražnjenjem kondenzatora

788 Zavarivanje trenjem vijaka 8 Rezanje i žlebljenje 81 Gasno rezanje 82 Elektrolučno rezanje 83 Rezanje plazmom 84 Rezanje laserom 88 Žlebljenje plamenom

9 Tvrdo lemljenje, meko lemljenje i zavarivačko

lemljenje 91 Tvrdo lemljenje

912 Tvrdo lemljenje plamenom 913 Tvrdo lemljenje peći 918 Elektrootporsko lemljenje 924

Vakuumsko tvrdo lemljenje

93 Drugi postupci tvrdog

lemljenja 94 Meko lemljenje

924 Meko lemljenje 942 Meko lemljenje plamenom 943 Meko lemljenje peći 944 Meko lemljenje uranjanjem 946 Indukciono meko lemljenje 952 Meko lemljenje lemilicom

956 Meko lemljenje u kupki

lema

96 Drugi postupci mekog

lemljenja 97 Zavarivačko lemljenje

971 Zavarivačko gasno

lemljenje

972 Zavarivačko elektrolučno

lemljenje

13

U prilogu standarda dat je spisak zamenjenih i zastarelih postupaka koji su sadržani u standardu ISO 4063/1990. Oni su izostavljeni u revidovanoj verziji ali oni se mogu koristiti u posebnim slučajevima i mogu biti uključeni u različite oblike dokumenata.

8. ZAKLJUČAK

Zavarivanje je proces spajanja dva ili više metalna dela istog ili približno istog hemijskog sastava. Spajanjem se dobija nerazdvojiva veza. Zavarivanje se izvodi pod dejstvom toplote, uz dodavanje ili ponekad bez dodavanja dodatnog materijala i uz primenu pritiska ili bez njega. Pri zavarivanju vrši se lokalno zagrevanje ivice metalnih delova koje treba spojiti (zavariti). Zagrevanje se vrši do temperature pri kojoj metal prelazi iz čvrstog u testasto ili tečno stanje, što zavisi od vrste i načina zavarivanja. Postoji više različitih postupaka zavarivanja i svi su oni standardizovani. Primena određenog postupka zavarivanja zavisi od više različitih faktora a na izbor određenog postupka najviše utiče konstrukcija proizvoda, odnosno njegova namena i upotreba, odabrani materijali za izradu proizvoda, kao i tehnološki nivo proizvodnje proizvoda.

LITERATURA

[1] Jovan Tepić: Materijali sa predavanja, Beograd, 2009. [2] Stojan Sedmak: Tehnologija materijala, Savremena administracija, Beograd, 2009.

Documents

Seminarski iz zvarivanja - · PDF file1 VISOKA ŽELEZNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU Zdravka Čelara 14 Seminarski rad iz predmeta: Tehnologija metala sa zaštitom TEMA: