Seminarski Kant

7/24/2019 Seminarski Kant

1/6

Univerzitet u Niu

Filozofski fakultet

Departman za filozofiju

Seminarski rad iz Ontologije I

Tema: Kantova transendentalna estetika

Student:

Ivana Ivanovi!

Ni" april #$%#


2/6

Imanuel Kant & %'#( ) %*$( +" ,io je rodona-elnik nema-kog klasi-nog

idealizma i jedan od najve!i. mislioa prosvetiteljstva/ Njegova delatnost

predstavlja klju-nu prekretniu u istoriji filozofije" nude!i potpuno novi na-in za

razumevanje naeg saznanja/

Kant jeKritiku istog umapodelio na dve eline" transendentalnu teoriju o

elementima i transendentalnu teoriju o metodu -istog uma/ Tansendentalna

estetka predstavlja prvi deo teorije o elementima i u njoj Kant govori o -ulnosti

uopte/ On transendentalnu estetiku definie kao nauku o -ulnim prinipima a

priori" a razlog z,og koga ona stoji na po-etku teorije o elementima je taj to ,ez

-ulnosti nita ne mo0e ,iti dato iskustvu" da ,i ,ilo razumom zamiljeno/

1o Kantu" postoje dva 2sta,la3 ljudskog saznanja" -ulnost i razum/

1osredstvom -ulnosti predmeti nam ,ivaju dati" a pomo!u razuma se predmeti

zamiljaju i tako nastaju pojmovi/ 4ulnost je 2naa sposo,nost da primimo

predstave prema na-inu na koji nas predmeti afiiraju/3%4ulnost nam omogu!ava

opa0anje" koje predstavlja prvi" neposredni" vid saznanja/ 1redmet empiri-kog

opa0aja se kod Kanta naziva pojava/ Svaka pojava ima materiju i formu" i dok nam

je materija pojave uvek data preko iskustva" dakle" a posteriori" forma pojave je

uvek data pre svakog mogu!eg iskustva" data je a priori/ U formi pojave se ne

nalazi nita to ,i pripadalo ose!aju" pa i. zato Kant naziva -istim formama

-ulnosti" i upravo se njima ,avi transendentalna estetika/ Ove -iste forme -ulnosti

do,ijamo kada od predstave jednog predmeta odvojimo ono to razum o njemu

zamilja &supstanija" nedeljivost/// + i ono to pripada ose!aju & ,oja" tvrdo!a/// +/Kada ovako apstra.ujemo jednu predstavu ostaju nam prostor i vreme/ 5ilj u

transendentalnoj estetii je da se -ulnost kao takva izdvoji za se,e" odnosno da se

izoluje tako da do,ijemo dve a priori -iste forme -ulnog opa0aja/ Kant dalje

1I. Kant, Kritika istog uma, BIGZ, Beograd, 1976, str512


3/6

ispituje koje oso,ine karakteriu prostor i vreme/ On preduzima metafizi-ko i

transendentalno ispitivanje ova dva pojma/ U metafizi-kom ispitivanju pokazuje

koje su glavne odlike prostora i vremena" a u transendentalnom postavlja pitanje

da li su i na koji na-in prostor i vreme a priori forme opa0anja/

Na po-etku metafizikog ispitivanja prostora" Kant naglaava da prostor nije

empiri-ki pojam koji se do,ija iz spoljanjeg iskustva/ 1redstava prostora nikako

ne mo0e prizi!i iz toga to mi opa0amo stvari u njemu/ Naprotiv" mi te stvari

opa0amo ,a zato to imamo datu predstavu prostora koja ve! mora da le0i u

osnovi/ 6oramo da imamo ve! unapred datu predstavu prostora da ,ismo uopte

mogli da smetamo pojave u njega/ 21rostor je predstava a priori koja nu0nimna-inom -ini osnov spoljanji. pojava/3#On mora da dolazi pre spoljanji. stvari"

zato to je mogu!e zamisliti prazan prostor" ali nije mogu!e zamisliti nijednu

pojedina-nu stvar a da je ne postavimo u prostor/

1rostor je jedinstven i ,eskona-an" iako -esto govorimo o mnogim

prostorima" mi ustvari pretpostvaljamo samo jedan prostor podeljen na vie delova"

koje zamiljamo u njemu/ Na taj na-in mi u predstavi prostora zamiljamo

,eskona-no mnogo drugi. prostora koji se nalaze u njemu/ 7a z,og toga ka0emo

predstava prostora a ne pojam prostora" jer se pojam zamilja kao predstava koja je

zajedni-ka oznaka svi. drugi. predstava od koji. se sastoji" ali nijedan pojam se ne

mo0e zamisliti kao da u se,i sadr0i ,eskona-nu mno0inu predstava/ 1redstava o

prostoru jeste opa0aj a priori a ne pojam/ 1rostor predstavlja samo a priori formu

svi. pojava spoljanjeg -ula i tako omogu!uje spoljanje opa0aje & spoljanje -uloje oso,ina nae svesti kojom pretpostavljamo se,i predmete kao neto to je izvan

nas" u prostoru +/ 1redstava prostora je su,jektivni uslov pod kojim mo0emo imati

spoljanje opa0anje/ 1redstava o prostoru se gu,i ako nismo afiirani od strane

2Isto, str 54

3


4/6

spoljanjeg predmeta/ 1rostor mo0emo pripisivati stvarima samo dok su nam one

date u -ulnosti/ Kant ovu oso,inu naziva empiri-kim realitetom prostora/ 1ored

empiri-kog realiteta mi tvrdimo i transendentalni idealitet prostora ) ako prostor

posmatramo kao neto to le0i u osnovi stvari po se,i a ne pojava" onda on nepredstavlja nita/ O prostoru mo0emo govoriti samo kada su nam predmeti -ulno

dati/

Na identi-an na-in Kant analizira i pojam vremena/ U metafizi-kom

ispitivanju ovog pojma izdvaja nekoliko klju-ni. karakteristika/ 1rvo" vreme nije

neto to mo0e ,iti apstra.ovano iz iskustva" ve! ono -ini iskustvo mogu!im/ Ono

nam omogu!uje da stvari predstavljamo jednovremeno ili sukesivno" jer samo akovreme le0i u osnovi onda mo0emo govoriti o odnosu pojava i vremena/ Drugo"

vreme je nu0na pretpostavka svi. opa0aja/ Ovde dolazimo do istog zaklju-ka kao i

u analizi prostora" sve pojave mogu nestati ali vreme ne mo0e" ono je" dakle" dato a

priori/ Tre!e" i vreme" kao i prostor" mo0emo podeliti" ali dok delove prostora

posmatramo kao da postoje istovremeno" delove vremena razumemo sukesivno/

Svi delovi vremena predstavljaju ustvari jedno isto vreme koje se,i predsavljamokao neto neograni-eno/ 1redstava vremena nam omogu!uje da govorimo o

pojmovima promene i kretanja" jer promena predstavlja spajanje kontradikorni.

tvrdjenja u jednom o,jektu" a to je mogu!e zato to i. mi" uz pomo! vremena"

zamiljamo jedno za drugim/

8reme je forma naeg unutranjeg -ula" pomo!u koga svest opa0a se,e i

svoje unutranje stanje/ Ono je mnogo optije od prostora/ 1rostor se ti-e samospoljanjeg sveta" a vreme se o,u.vata i spoljanje i unutranje opa0anje" zato to

sve predstave pripadaju naem unutranjem stanju kao odred,e svesti/ Dakle"

vreme je formalni a priori uslov svi. predstava uopte/ Ipak" ono poseduje samo

empiri-ki realitet" ono je stvarno samo ukoliko se odnosi na pojave/

4


5/6

8ideli smo da nam razumevanje -ulnog sveta" i njegovo postojanje uopte"

omogu!uju predstave prostora i vremena/ 1ravi uzroi pojava" odnosno stvari po

se,i" ostaju nesaznatljivi/ Dakle" Kant ne tvrdi da stvari po se,i ne postoje ve! da je

nji.ovo postojanje nama nepoznato/ 1oto su prostor i vreme su,jektivni uslovipostojanja sveta pojava" mi !emo uvek pojave smetati u prostor i razumeti u

vremenu/ Na mentalni sklop je takav da nam omogu!uje da prostor i vreme

primenimo na iskustvo" ali ne i na stvari po se,i/ Kada pokuamo da proirimo

nae znanje van grania iskustva i saznamo neto o stvarima po se,i" onda

zapadamo u antinomije/

9iteratura:

Kant" Imanuel"Kritika istoga uma, 7I;" 7eograd" %


6/6

>ajdeger" 6artin" Kant i problem metafizike, 6ladost" 7eograd" %

Documents

Seminarski Kant