SADRAJ

UVOD I PORESKA KONTROLA I PORESKA POLICIJA 1.1Pojam i znaaj poreske kontrole 1.2 Mere za otklanjanje utvrenih povreda zakona 1.3 Poreska policija II NAPLATA POREZA 2.1 Redovna naplata poreza 2.2 Prinudna naplata poreza 2.2.1 Opte o prinudnoj naplati poreza 2.2.2 Zaloga 2.2.3 Unovavanje

III NAPLATA POREZA U SRBIJI 3.1 Lokalna naplata poreza 3.2 Najbogatiji ne plaaju porez u Srbiji IV ZAKLJUAK

LITERATURA

1

UVOD

Ostvarivanje funkcije savremene drave nemogue je bez njihovog finansiranja. Danas se za finansiranje javnih rashoda izdvaja i troi izmeu 30% i 50 % drutvenog proizvoda. Sredstva se nabavljaju uvoenjem ubiranjem javnih prihoda meu kojima porez predstavlja najznaajniji oblik. Utvrivanje, kontrola i naplata poreza vre se poreskim postupcima. Jedan od najsloenijih postupaka je naplata poreza. U tom postupku drava mora da titi svoj, javni interes, ali i da vodi rauna o Ustavu i zakonima, kao i o slobodama graana kako ih postupkom naplate ne bi povredila. Naplata poreza je in plaanja koji u osnovi predstavlja gaenje poreskog duga. Plaanjem poreza, poreski dunik izmiruje poresko potraivanje . Poreska obaveza moe da prestane:(a) (b) (c) (d)

uplatom poreza, zastarelou poreza, otpisom poreza i na drugi zakonom propisani nain.

Naplata poreza moe biti na dva osnovna naina: 1) Redovna naplata poreza 2) Prinudna naplata poreza

Poresku kontrolu vri poreska uprava, a istovremeno vri redovnu i prinudnu naplatu poreza i drugih poreskih obaveza. Poreska kontrola podrazumeva postupak provere i utvrivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze.

2

I PORESKA KONTROLA I PORESKA POLICIJA1.1 POJAM I ZNAAJ PORESKE KONTROLEPoresku kontrolu, utvrivanje i plaanje poreske obaveze vri poreski organ prema odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Poresku kontrolu vri poreska uprava, a istovremeno vri redovnu i prinudnu naplatu poreza i drugih poreskih obaveza.

Poreska policija kao posebna organizaciona jedinica Poreske uprave, otkriva poreska krivina dela i njihove izvrioce u vezi sa tim preduzima zakonom propisane mere, pa pokree i vodi prekrajni postupak. Ovaj organ izrie kazne i zatitne mere za poreske prekraje i odluuje o albama izjavljenim protiv reenja donetih u poreskom postupku. Poreska kontrola podrazumeva postupak provere i utvrivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze. Poresku kontrolu vri poreska uprava. Poreskom obvezniku e poreska kontrola naloiti da otkloni nepravilnosti u vezi sa poreskim obavezama, ako je to utvreno u toku kontrole. Poreska kontrola ima 3 funkcije: 1) Preventivna njena uloga se izraava kroz prevenciju odnosno podsticanju poreskog obveznika da se u svom poslovanju pridravaju zakona kako bi se predupredile posledice otkrivanja izvrenih propusta. 2) Korektivna ako se u postupku poreske kontrole utvrde nepravilnosti ili propusti u izvravanju obaveza iz poresko-pravnog odnosa, poreskom obvezniku se nalae da ih otkloni to predstavlja korektivnu funkciju poreske kontrole.

3

3) Represivna njena uloga dolazi do izraaja kroz otkrivanje poreskog krivinog dela prekraja i preduzimanje odgovarajuih mera u vezi sa otkrivanjem poreskim deliktima. Poreske kontrole se vri na osnovu godinjeg plana odnosno vanrednog plana koji donosi direktor uprave. Plan kontrole zasnovan je na: 1) Oceni poreskog znaaja poreskog obveznika ocenjuje se na osnovu godinjeg ukupnog prihoda, vrednosti imovine, visine iskazane dobiti i broja zapolslenih i visine isplaenih zarada.2) Oceni poreskog rizika u vezi sa poreskom dunikom ocenjuje se na osnovu visine

odstupanja rezultata poslovanja iskazanih u poreskoj prijavi i poreskom bilansu u odnosu na rezultate grane kojoj poreski dunik pripada, obima iskazanih poreskih olakica i uestalosti iskazivanja poslovnog gubitka.

3) Oceni uticaja poreske kontrole na efikasnost naplate poreza u odreenim delatnostima.

Prema zakonu,postoje tri osnovna oblika poreske kontrole: kancelarijska kontrola terenska kontrola radnje sa ciljem otkrivanja poreskih krivinih dela.

Kancelarijska kontrola obuhvata postupak kontrole poreskog inspektora, kojiproverava postupnost, tanost i usklaenost obraunatog i plaenog poreza na dodatu vrednost sa Zakonom i drugim propisima, iskazanog u poreskoj prijavi, knjigovodstvenim izvetajima i drugim evidencijama poreskog obveznika. Na poziv da uestvuje u poreskoj kontroli, poreski obveznik je duan da se odazove lino ili preko poreskog pomonika. Poreski obveznik je duan da traena objanjenja i dokumentaciju preda nadlenom organu. U postupku kancelarijske kontrole proverava se: 1) Matematika tanost4

2) Formalna ispravnost i potpunost poreske prijave i drugih izvetaja koje poreski obveznik dostavlja poreskoj upravi. U postupku kancelarijske kontrole, poreski inspektor proverava ispravnost i potpunost poreske prijave koju je poreski obveznik dostavio poreskoj upravi, na osnovu ega inspektor moe preduzeti sledee:

doneti reenje kojim poreskom obvezniku nalae da plati razliku, odnosno utvrditi iznos poreza za povraaj, ako otkrije da postoji materijalna greka; ukoliko je poreska prijava formalno neispravna, inspektor e zakljukom naloiti poreskom obvezniku da otkloni sve utvrene nedostatke;

ako inspektor utvrdi da postoje nepravilnosti u iskazivanju podataka bitnih za utvrivanje visine poreske obaveze,sastavlja zapisnik o izvrenoj kontroli, na koji poreski obveznik moe da stavi primedbe u roku od tri dana;

ako poreski obveznik stavi primedbe na zapisnik o izvrenoj kontroli, inspektor o ovom primedbama sastavlja poseban zapisnik i potom donosi reenje o utvrivanju poreza.

od dana dostavljanja zapisnika.

Terenska kontrola predstavlja skup radnji kojim poreska uprava proveravazakonitost u radu i pravilnost ispunjavanja poreskih obaveza od strane poreskog obveznika. Ovu vrstu poreske kontrole obavlja poreski inspektor na osnovu naloga za kontrolu u poslovnim prostorijama poreskog obveznika ili na drugom mestu o zavisnosti od predmeta kontrole. Nalog za terensku kontrolu poreska uprava dostavlja poreskom duniku neposredno pre poetka kontrole u sluaju kada se kontrola vri na osnovu vanrednog plana kontrole zbog toga to je dolo do poremeaja u prometu ili postoje indicije da je povean obim nelegalne trgovine, poreski inspektor otpoinje postupak terenske kontrole bez dostavljanja naloga za kontrolu poreskom uzniku. Pre poetka terenske kontrole poreski inspektor je duan da pokae slubeno legitimaciju poreskom obvezniku. Poreska uprava moe da odloi poetak sprovoenja terenske kontrole ako poreski obveznik podnese usmeni prigovor odmah po prijemu naloga za terensku kontrolu, s tim to je duan da u roku od 24 asa od prijema naloga dostavi prigovor u pismenom obliku. Ako poreski inspektor oceni da je usmeni prigovor izjavljen da bi se ometala terenska kontrola , otpoinje postupak kontrole i navodi razloge na osnovu kojih je doneo takvu odluku.5

Poreski obveznik je duan da ako se terenska kontrola vri u njegovim poslovnim prostorijama obezbedi odgovarajue mesto za rad poreskom inspektoru. Prilikom obavljanja terenske kontrole poreski inspektor ima pravo da ue na zemljta i u poslovne prostorije poreskog dunika, a po odobrenju suda i u stan poreskog obveznika. Poreskom duniku ili njegovom zastupniku mora se pruiti mogunost da se prisustvuje pregledu (zemljita, prostorija, stana). Ako ova lica ne koriste takvu mogunost a poreski inspektor oceni da se na taj nain onemoguava ili odlae sprovoenje poreske kontrole, on e obaviti kontrolu i bez njihovog prisustva, ali uz prisustvo dva punoletna svedoka. Terenska kontrola se obavlja u toku radnog vremena poreskog obveznika. (Moe i van radnog vremena). Poreski obveznik je duan da uestvuje u utvrivanju injeninog stanja i daje obavetenje i izjave na zahtev poreskog inspektora o stanju sirovina, reprodukcionog materijala, poluproizvoda, gotovog proizvoda i opreme, da omogui i uvid u poslovne knjige i slinu dokumentaciju. Ako nije u mogunosti da prisustvuje terenskoj kontroli poreski obveznik odreuje lice ko u njegovo ime izvrava navedene obaveze. O terenskoj kontroli poreski inspektor sastavlja zapisnik i u roku od 3 dana dostavlja ga poreskom obvezniku, a svaka stranica zapisnika mora biti oznaena realnim brojem i potpisom. U zapisniku poreski inspektor konstatuje sve injenice i dokaze koji su utvreni u postupku kontrole, a posebno injenice koji su relevantne za promenu poreske obaveze. Poreski obveznik ima pravo da podnese primedbe na zapisnik u roku od 5 dana od dana prijema zapisnika. A ako su u primedbama izneti novi dokazi i injenica zbog kojih bi trebalo promeniti stanje utvreno u zapisniku ili izmeniti ranije pravne ocene, poreski inspektor sastavlja dopunski zapisnik protiv kojeg se ne moe izjaviti prigovor! Ukoliko se na osnovu zapisnika odnosno dopunskog zapisnika utvrdi da nema osnova za izmenu poreske obaveze, o tome se poreski obveznik obavetava u pismenoj formi u roku od 30 dana od dana uruenja zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika. Ako se u postupku kontrole utvrdi da poreski obveznik nije primenio ili nije pravilno primenio propise prilikom utvrivanja poreske obaveze, poreska uprava e na odnosu zapisnika odnosno dopunskog zapisnika u terenskoj kontroli doneti reenje o utvrivanju poreza u roku od 60 dana od dana dostavljanja zapisnika.

1.2

Mere za otklanjanje utvrenih povreda zakona

Ako se u postupku poreske kontrole utvrde povrede zakona odnosno nepravilnosti u primeni propisa, poreskom obvezniku se mogu izrei zakonom propisane mere. Sa obzirom na vreme u kojem se preduzimaju razlikujemo:6

1. Mere u toku poreske kontrole2. Mere posle obavljanja poreske kontrole

1. Mere u toku poreske kontrole Mere oduzimanja robe ove mere preduzima poreski inspektor: o Kada postoji sumnja da su roba ili sirovine odnosno reprodukcioni materijal

upotrebljeni, nabavljeni bez obraunatog i plaenog poreza. o Kada robu stavlja u promet lice koje nije registrovano za obavljanje te delatnosti. o Kada se vri transport robe bez prepisane dokumentacije o Kada se roba prodaje van registrovanih poslovnih prostorija ili drugih mesta o odreenog za prodaju od strane nadlenog organa.

Mere privremene zabrane obavljanja delatnosti u toku poreske kontrole poreski inspektor moe poreskom obvezniku izrei meru zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 60 dana ako utvrdi da se: o Delatnost obavlja tako da robu i usluge ne prati verodostojna dokumentacija od znaenja za utvrivanje poreske obaveze. o Izbegava utvrivanje i plaanje poreza tako to se ne uplauje dnevni pazar u skladu sa propisima. o Promet od prodaje roba ili pruanje usluga ne registruje preko fiskalne kase ili na drugi propisani nain. o Izbegava utvrivanje i plaanje poreza radnim angaovanjem lica koji nemaju zakljuen ugovor o radu ili drugi akt o radnom angaovanju.

2. Mere posle poreske kontrole

Ako poreski obveznik postupi po reenju poreskog inspektora, postupak poreske kontrole je zavren. Ako ne postupi,Poreska uprava moe preduzeti sledee mere:7

privremeno zabraniti obavljanje delatnosti poreskom obvezniku koji nije postupio po reenju poreskog inspektora

privremeno zabraniti obavljanje pojedenih poslova

zabraniti raspolaganje sredstvima na svim raunima poreskog obveznika,osim izmirenja poreske obaveze privremeno zabraniti otuenje stvari u sluaju osnovane sumnje da e poreski obveznik onemoguiti izmirenje prekih obaveza. Sve ove mere mogu trajati dok poreski obveznik ne izvri svoju poresku obavezu,kao to je naloeno u reenju poreske kontrole. Ukoliko poreski inspektor u postupku kontrole utvrde da postoji osnovana sumnja da je nainjen poreski prekraj, bez odlaganje e podneto zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.

1.3 PORESKA POLICIJAOtkrivanje poreskih krivinih dela i njihovih izvrilaca obavlja Poreska policija. Poreska krivina dela su krivina dela, koja kao posledicu imaju potpuno ili delimino izbegavanje plaanja poreza, sainjavanje ili podnoenje falsifikovanog dokumenta za oporezivanje, ugroavanje naplate poreza i poreske kontrole, i druge nezakonite radnje koje su u vezi sa izbegavanjem i pomaganjem u izbegavanju plaanja poreza. Poreska policija podrava sledee funkcije: 1. planiranje i priprema kontrole poreskih obveznika, 2. neposredna kontrola poreskih obveznika, 3. Nadzor nad primenom zakona i drugih propisa u podrunim jedinicama. 1. Funkcija planiranja i pripreme kontrole kao izvor podataka koristi bazu podataka o poreskim obveznicima podsistema (izvorna baza). Obrada podataka se obavlja u dve faze:8

1. Izdvajanje skupa obveznika kod kojih na osnovu postavljenih kriterijuma treba izvriti kontroli evidentiranja, iskazivanja i prijavljivanja elemenata bitnih za utvrivanje poreskih obveznika i kontrolu aktivnosti poreskih obveznika iz kojih proizilaze plaanja poreza na promet roba i usluga. 2. Dobijanje podataka koji su bitni za vrenje kontrole, a nalaze se u izvornoj bazi podataka, za odabrani skup poreskih obveznika. 2. Funkcija kontrole je neposredni rad inspektora na terenu pri kontroli poreskih obveznika. Njihov rad je baziran na podacima koji se nalaze u zapisnicima o izvrenoj kontroli, prvostepenim reenjima, prijavama drugim nadlenim organima, albama na prvostepena reenje itd. Na osnovu toga se u podsistemu poreskih policija formira i odrava baza podataka o izvrenoj kontroli kod poreskih obveznika. 3. Funkcija vrenja nadzora nad primenom zakona i drugih propisa realizuje se korienjem baze podataka u podsistemu utvrivanja i naplate javnih prihoda. Ako poreski inspektor u postupku poreske kontrole utvrdi da postoji sumnje da je izvreno poresko krivino delo, sastavlja izvetaj i zajedno sa pribavljenim dokazima, dostavlja ga nadlenom rukovodiocu Poreske uprave, a on taj izvetaj sa dokazima prosleuje rukovodiocu Poreske policije. Ako poreski inspektor u postupku poreske kontrole utvrdi da postoji sumnje da je izvreno krivino delo iz drugih oblasti, ili prekraj za koji Poreska uprava nije nadlena, Poreska uprava podnosi krivinu, odnosno prekrajnu prijavu nadlenom dravnom organu.

II NAPLATA POREZA2.1 Redovna naplata porezaRedovna naplata poreza bi trebalo da bude osnovni nain plaanja poreskog duga. Po pravilu naplata poreza se vri plaanjem novanog iznosa o dospelosti poreza na propisane uplatne raune javnih prihoda u rokovima koji su propisani zakonima. Plaanje pojedinih poreza moe biti propisano i preko poreske blagajne. U sluajevima koji su propisani zakonom, pojedini porezi se mogu platiti i kupovinom vrednosnih papira(taksene

9

marke,doplatne potanske marke i dr.). Poreska obaveza se moe namiriti i putem kompenzacije ako je to u skladu sa poreskim zakonom. Razlikujemo vie modaliteta redovne naplate poreza, i to: standardni - plaanje dugovanog iznosa poreza na uplatni raun javnih prihoda u

rokovima propisanim zakonom. Zakonodavac je, meutim, ostavio mogunost plaanja nekih poreza i kupovinom vrednosnog papira taksene marke, doplatne potanske marke, fiskalne akcizne markice i sl; kompenzacije - oblik naplate gde poreski dunik podmiruje svoj poreski dug na raun potraivanja koja ima kod poreskog poverioca; konverzija potraivanja po osnovu poreza u trajni ulog Republike u kapitalu poreskog obveznika, na nain i pod uslovima koje propie Vlada. Za redovnu naplatu poreza, dan plaanja je dan kada je:

na propisani uplatni raun javnih prihoda prenet dugovni iznos poreza poreskog dunika;

na poreskoj blagajni uplaen dugovani iznos poreza; zaplenjeni novac i prihod od prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti prenet na odgovarajui raun javnih prihoda; kada je doneto reenje Poreske uprave o prenosu stvari u svojini Republike;

kada je iznos ostvaren prodajom pokretnih stvari i nepokretnosti u postupku prinudne naplate;

Kada poreski obveznik plaanje vri poreskim nalogom duan je da obezbedi na svom raunu sredstva za plaanje dospelih poreza. Tada banka izvrava poreski nalog do kraja radnog dana, a najkasnije u roku od 24 asa od prijema naloga. Za izvrenje poreskog naloga koriste se sredstva poreskog obveznika sa svih njegovih rauna otvorenih kod banaka, osim u sluajevima kada su sredstva izuzeta. U postupku naplate poreza, raspored uplaenog iznosa se vri po sledeem rasporedu:

trokovi naplate;

kazna;

10

kamata; iznos glavne poreske obaveze; Kada poreski obveznik duguje plaanje vie vrsta poreza, a uplaeni iznos nije dovoljan da pokrije ukupni poreski dug, pojedine vrste poreza se naplauju po redosledu njihovog dospea. Ako porezi dospevaju istovremeno, naplata se vri srazmerno ueu pojedinog poreza ukupno dospelom poreskom dugu. U sluaju da je iznos plaenog poreza vei od dugovnog iznosa, taj iznos preplate se koristi za namirivanje obaveza po istom osnovu koje kasnije dospevaju, odnosno na zahtev poreskog obveznika se vri povraaj plaenog poreza. Poreska uprava ce poreskom obvezniku poslati opomenu za plaanje poreza koji u celosti ili delimino nije u roku platio obaveze. Opomenom se nalae da dospeli iznos obaveze plati odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene. Opomena za plaanje poreza se dostavlja na nain kako je to propisano zakonom, a radi efikasnosti se alje e-mailom, telefaksnom, telefonom ili po kuriru.1 Odlaganje plaanja poreskog duga u celosti ili delimino Poreska uprava moe odobriti na zahtev poreskog obveznika. Odlaganje plaanja poreskog duga Poreska uprava moe izvriti pod uslovom da plaanje poreskog duga za obveznika predstavlja neprimereno veliko optereenje i da nanosi bitnu ekonomsku tetu poreskom obvezniku. Kada je doneta odluka o odlaganju plaanja poreske obaveze, poreski obveznik je duan da obezbedi sredstva za obezbeenja naplate. Sredstva obezbeenja naplate poreskog duga su: hipoteka na nepokretnosti poreskog obveznika;

zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika;

neopoziva bankarska garancija; menica avalirana odo poslovne banke;

trasirana menica, akceptirana od 2 iranta, iz ijih se zarada moe naplatiti poreski dug; jemstvo drugog lica koji je vlasnik imovine, ija vrednost ne moe biti manja od 150% visine poreskog duga;

1

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji slubeni glasnik Republike Srbije

11

Naplata poreza obezbeuje se u prvom redu polaganjem gotovine. Ukoliko poreski dunik nema uopte ili nema dovoljno gotovine, obezbeenje poreza vri se popisom pokretne imovine poreskog obveznika. U nedostatku pokretne imovine obezbeenje se vri belebom prava na nepokretnu imovinu poreskog obveznika. U postupku obezbeenja se moe izvriti prodaja popisane imovine. Obezbeenje se moe sastojati i u sigurnom jemstvu. Ako se poreski dunik ne pridrava rokova iz sporazuma odnosno reenja o odlaganju plaanja poreskog duga, Poreska uprava e po slubenoj dunosti ponititi sporazum, odnosno ukinuti reenje i dospeli, a nenaplaen poreski dug naplatiti iz: sredstava obezbeenja ili u postupku prinudne naplate. Na iznos poreza i sporednih poreskih davanja obraunava se i plaa kamata po stopi jednakoj godinjoj eskontnoj stopi centralne banke uveanoj za 15% i to poev od narednog dana od dana dospelosti. Na iznos vie plaenog poreza i sporednih poreskih davanja kamata se obraunava po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povraaj. Ako je plaanje poreskog duga odloeno, kamata se obraunava i za vreme dok traje odlaganje.

2.2 PRINUDNA NAPLATA POREZA12

Postupak prinudne naplate poreza podrazumeva skup izvrnih radnji koje sprovodi poreski organ da bi prinudno naplatio poresko potraivanje. U postupku prinudne naplate neophodno je uvaavati sledea naela:

naelo ekonominosti Poreska uprava ima pravo da izabere i predmet prinudne naplate koji je predvien zakonom, za koji se veruje da e obezbediti to vei prihod, uz to manje trokove prinudne naplate, u to kraem postupku. da se ne pokree isplativ postupak prinudne naplate poreza - nekada je oigledno da poreski obveznik nema izvora iz kojeg moe da bude izvrena prinudna naplata, Poreska uprava donosi zakljuak o pokretanju postupka prinudne naplate i reenjem konstatuje privremenu nesolventnost poreskog dunika. prinudna naplata ne vri se iz predmeta prinudne naplate gde su trokovi prinudne naplate vei od vrednosti predmeta prinudna naplata vri se u onoj meri u kojoj se pokriva dospeli dug - prinudna naplata se obustavlja im se pokrije poreski dug i trokovi prinudne naplate. potovanje dostojanstva poreskog obveznika ovo naelo zahteva da se Poreska uprava i njeni slubenici prema poreskom obvezniku ophode sa potovanjem i uvaavanjem. Postupak prinudne naplate poinje donoenjem reenja o prinudnoj naplati u roku od pet dana od dana prijema opomene za plaanje poreza. U reenju se navodi: o osnov poreskog duga, o neplaeni iznos sa obraunatom kamatom i o prava poreskog obveznika u postupku prinudne naplate.

U postupku naplate se podrazumeva da poreski obveznik treba to da uini u redovnom postupku, odnosno da utvreni porez plati na vreme. Ukoliko to ne uini poreski organ pokree postupak prinudne naplate. Institut prinudne naplate poreza je podeljen u tri osnovna dela: 1) opte o prinudnoj naplati poreza 2) zaloga 3) unovavanje.

2.2.1 OPTE O PRINUDNOJ NAPLATI POREZA13

U optem delu u prinudnoj naplati poreza, predvien je poetak postupka prinudne naplate poreza donoenjem reenja o prinudnoj naplati poreza, ako poreski obveznik nije platio porez. Kada se pokrene postupak prinudne naplate poreza, to ima za posledicu naplatu iz celokupne imovine poreskog obveznika i plaanje trokova. Postupak prinudne naplate poreza prekida se u sluajevima: ako poreski organ pokrene steajni postupak protiv poreskog obveznika; ako poreski organ odobri odlaganje plaanje obaveze;

ako se utvrdi postojanje greke kod obrauna poreske obaveze koje ima za rezultat znatno nii porez;

ako poreski obveznik naknadno plati dugovanu obavezu, ukljuujui nastale trokove. Predmeti prinudne naplate u postupku prinudne naplate se sprovode na: novanim sredstvima poreskog obveznika novanim potraivanjima poreskog obveznika nenovanim potraivanjima i drugim pravima poreskog obveznika gotovom novcu i hartijama od vrednosti nepokretnostima.

2.2.2 ZALOGAU postupku prinudne naplate poreza, poreski organ naplatu moe vriti iz novanih sredstava, pokretnih stvari, nepokretnih stvari i zaloge. Zaloga se koristi kao vrsta garancije da e poreski obveznik izmiriti poresku obavezu, tako da e poreski organ posle toga pokrenuti postupak za brisanje zaloge. Kod zaloge se za obezbeenje poreskog potraivanja u prinudnoj naplati ustanovljava zakonsko zalono pravo u korist poreskog poverioca, a zaloga traje do namirenja poreskog duga ili ponitenja poreskog reenja.Pravni efekti zaloge su da Republika stie zalono pravo na stvarima,kojima se obezbeuje i potraivanje u odnosu na sporedna poreska davanja, a prioritet se obezbeuje u skladu sa vremenom upisa u registar. Prestanak zaloge se vri u roku od dva dana od dana izmirenja14

poreske obaveze,kada poreska uprava podnosi zahtev za brisanje zaloge, odnosno hipoteke i obavetava banku i poreskog dunika o prestanku vaenja reenja o utvrivanju zaloge.

2.2.3 UNOVAVANJEU prinudnoj naplati poreza regulie se u se unovavanje, gde se od sredstava pojavljuje novana sredstva i HOV, pokretne stvari i nepokretnosti. Prinudna naplata se sprovodi na novani sredstvima, novanim potraivanjima, gotovom novcu, HOV, pokretnim stvarima od unovavanja. Zaplenjeni novac i stvari i nepokretnosti, uplauju se na odgovarajui uplatni raun javnih prihoda budeta republike.

Prinudna naplata iz pokretnih stvari ima nekoliko osnovnih postupaka:

procena,

zaplena, obavetavanje potencijalnih vlasnika, prinudna naplata kada je stvar u posedu drugog lica i

prodaja pokretnih stvari.Na kraju se sastavlja zapisnik o izvrenoj prodaji pokretnih stvari.

Prinudna naplata iz nepokretnosti ima nekoliko osnovnih postupaka i to : 1) popis nepokretnosti 2) utvrivanje poetne vrednosti nepokretnosti 3) prodaja nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja 4) prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom5) postupak sa ostvarenim prihodom od prodaje nepokretnosti

6) proglaavanje nesolventnosti Ako obveznik ponovo postane solventan, poreska uprava stavlja reenje o proglaenju nesolventnosti van snage i nastavlja postupak prinudne naplate.15

Prinudna naplata poreza sprovodi se na:

novanim sredstvima poreskog obveznika prenosom sredstava sa rauna obveznika na uplatni raun j javnih prihoda, novanim potraivanjima poreskog obveznika - prenosom potraivanja obveznika na uplatni raun javnih prihoda, nenovanim potraivanjima i drugim pravima poreskog obveznika - zabranom, prenosom potraivanja i popisom sa procentom, zaplenom i prodajom predmeta potraivanja gotovom novcu i hartijama od vrednosti - popisom i zaplenom, pokretnim stvarima - zaplenom i prodajom i nepokretnostima - zaplenom, utvrivanjem poetne vrednosti i prodajom.

Kada je poreski dunik fiziko lice, od prinudne naplate izuzete su sledee stvari i primanja: odea, obua, rublje i drugi predmeti line upotrebe, posue, posteljina, deo nametaja koji je neophodan poreskom duniku i lanovima njegovog domainstva, tednjak i hladnjak, hrana i ogrev za potrebe poreskog dunika i lanova njegovog domainstva za tri meseca, gotov novac do mesenog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvrenja, ordeni, medalje i drugi znaci odlikovanja i priznanja, lina pisma i porodine fotografije, poljoprivredno zemljite zemljoradnika u povrini do 10 ari, primanja po osnovu zakonskog izdravanja, po osnovu privremene nezaposlenosti, po osnovu dodataka za decu, po osnovu stipendije i pomoi uenicima i studentima, naknade za rad osuenom u kazneno popravnom zavodu itd. Zaplenjeni novac i prihodi od prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti uplauju se na odgovarajui uplatni raun javnih prihoda. Ako je prodajom ostvarena vea cena od iznosa poreske obaveze, razlika se vraa obvezniku.

16

III Naplata poreza u Srbiji

U Srbiji je od januara do novembra 2008 godine utajeno oko 13 milijardi dinara poreza, od ega skoro polovina otpada na neplaeni porez na dodatu vrednost. Pravo na povraaj novca od PDV-a koristi svega pet odsto poreskih obveznika, a naplata poreza na dohodak graana naplaena je skoro u stopostotnom iznosu. Ukupna naplata PDV-a za prvih 11 meseci u 2008. godini vea je za 11,8 odsto u odnosu na isti period 2007. godine. Meutim, to nikako ne znai da je ovakvom naplatom iscrpljen fiskalni kapacitet po osnovu tog poreza. Naime, PDV od ije naplate se ostvaruje najvie prihoda je i najpodloniji poreskim utajama, to dokazuje i broj podnetih krivinih prijava u tom periodu. Poreznici su u 2008. godini podneli 1.836 krivinih prijava protiv 2.518 lica za utaju poreza u vrednosti 18,1 milijarde dinara, a za 11 mesec 2009 godine 1.748 krivinih prijava protiv 2.451 lica zbog utajenog poreza u iznosu od skoro 13 milijardi dinara Od avgusta 2009, zahvaljujui efikasnijem radu poreske policije, znaajnije povean broj otkrivenih poreskih utaja i na osnovu njih podnetih krivinih prijava. Poreska uprava je17

nadlena za namirenje 84 odsto budetskih prihoda na osnovu naplate poreza na dobit preduzea, poreza na dohodak, PDV-a i akciza. Naplata poreza u 2009 je bolja nego prethodnih godina, odnosno za deset odsto je vea nego u istom periodu prole godine.Imajui u vidu ekonomsku krizu zbog koje je smanjena proizvodnja i promet, dobri rezulati u naplati poreza rezultat poboljanja efikasnosti rada Poreske uprave, koja obezbedjuje vie od 50 odsto ukupnih prihoda budeta. Uee poreza za dodatu vrednost (PDV) u ukupnim poreskim prihodima je neto iznad 50 odsto, tako da je od poetka 2009 godine taj porez naplaen u iznosu od 120 milijardi dinara, to je 17 odsto vie nego to je planirano, kad se izuzme naplata PDV po osnovu uvoza, odnosno 25 odsto vie nego u proloj godini. Stanje u budetu Srbije na kraju prvog tromeseja ove godine pokazuje da je privreda Srbije u duboljoj krizi nego na poetku prole godine. U martu su prihodi republikog budeta bili 58 milijardi dinara i nominalno su manji za jedan odsto nego u istom mesecu 2009. godine, a realno za 7,8 odsto, to je najvei meugodinji pad poreskih prihoda od juna prole godine. Prema podacima ministarstva finansija u novembru 2009 je naplaeno PDV-a (ukljuujui i porez na promet roba i usluga) u iznosu od 25,8 milijardi dinara, to je za 10,6% nominalno a 1,3% realno, vie u odnosu na novembar prole godine.

18

U periodu januar-novembar 2009 naplaeno je PDV-a u iznosu od 275,4 milijarde dinara, to predstavlja nominalno smanjenje od 1,2% u odnosu na isti period prole godine. S obzirom na to da je i u proloj godini, i rebalansom za 2009 godinu predvien isti iznos od 302 milijarde dinara, u decembru je potrebno da se naplati 29,9 milijardi dinara, to bi bio nominalan rast od oko 12,9% u odnosu na isti period prole godine. Nakon rasta naplate u oktobru i novembru dostizanje planirane naplate izgleda ostvarivo.

3.1 LOKALNA NAPLATA POREZA

19

Poetkom 2009. godine navrile su se dve godine primene Zakona o finansiranju lokalne samouprave, a ujedno je istekao i rok u kome sve lokalne samouprave u Srbiji moraju da preuzmu od Poreske uprave nadlenost samostalne naplate svojih izvornih prihoda od kojih e u narednom periodu najvaniji biti porez na imovinu. To znai da njegovo utvrivanje i naplatu samostalno rade lokalne samouprave, a ne Republika Poreska uprava. Drugim reima, nakon 1. januara 2009. godine Poreska uprava vie nema zakonsku mogunost da ovaj posao obavlja za lokalne samouprave. Upravljanje lokalnim poreskim prihodima prvi su preuzeli gradovi Beograd i Kragujevac i optine Vranje, Vrnjaka banja i abari, koji su to uinili 2007. godine, a u 2008. godini tu nadlenost je preuzelo jo 37 optina i gradova. Poreska decentralizacija u Srbiji moe da omogui dravi velike utede. Takoe, ona omoguava da se bolje zadovolje potrebe graana, jer lokalne vlasti mogu da procene potrebe lokalnog stanovnitva bolje nego centralna vlast. Lokalna vlast bi bila efikasnija kada je re o isporuci robe i usluga i da bi, kao takva, dravi mogla da utedi znaajna sredstva. Ova reforma poveava otvorenost i odgovornost lokalnih vlasti, jer stanovnitvo moe lake da oceni kvalitet aktivnosti lokalnih vlasti i rezultate. Samo u Srbiji, nemaka Vlada je od 2000. godine izdvojila gotovo 700 miliona evra za razvoj saradnje. Jedna od glavnih oblasti saradnje ima za cilj jaanje optina i pribliavanje lokalnih vlasti graanima Srbije. U kontekstu usvajanja novog zakona o finansijama na loklanom nivou iz 2006. godine, nemaka Vlada je delegirala nemaku organizaciju za tehniku saradnju GTZ kao podrku u implementaciji ovog zakona i posrednika u prenosu posedovanja realizacije poreza na lokalnom nivou. Pozitivni efekti po lokalnu samoupravu prilikom uvoenja naplate poreza na imovinu bili bi kreiranje uslova za dalji proces decentralizacije vlasti, efikasnije obavljanje onih nadlenosti koje se i obavljaju na najbolji nain na onom nivou vlasti koji je najblii graanima, rast prihoda lokalnih budeta, kao i vea finansijska nezavisnost u odnosu na centralni nivo. Dodatni pozitivni efekti su pravedniji poreski sistem i pravednija raspodela poreskog optereenja, vea raspoloivost sredstava za komunalnu infrastrukturu i komunalne usluge i mnoge druge. Bitno je naglasiti da ovde nije re o uvoenju novih poreza, ve iskljuivo o prenosu nadlenosti nad ve postojeim poreskim oblikom.2

2

www.biznisnovine.com ;26.01.2009

20

Samostalna naplata poreza - protivustavna Prema Ustavu Republike Srbije samo drava ima pravo da utvruje i naplauje poreze i da ih posle na osnovu zakona raspodeljuje korisnicima javnih prihoda. Zato je reenje iz Predloga statuta Vojvodine da pokrajina samostalno naplauje poreze - protivustavno. Ni u jednoj dravi u Evropi nije predviena samostalnost u utvrivanju i naplaivanju javnih prihoda, svuda je to nadlenost centralnog nivoa, a pravilo da se porezi naplauju samo na osnovu zakona i nijednog drugog pravnog akta uvedeno je pre nekoliko vekova i osnovni je instrument ogranienja samovolje vlasti u poreskom sistemu..izvorne prihode Autonomne pokrajine Vojvodine prikuplja Poreska uprava Srbije i nikakvo samostalno utvrivanje i naplaivanje javnih prihoda nije predvieno niti je mogue.

3.2

Najbogatiji ne plaaju porez u Srbiji

Broj milionera u Srbiji povean je za vie od 2.500 u doba najvee krize, a ukupan broj onih koji su podneli prijavu za godinji porez na dohodak graana je oko 20.300, saznaje Blic. Vie od 20.300 graana lani je prihodovalo vie od 1,58 miliona dinara To, naalost, nita ne govori o monicima u Srbiji jer najbogatiji u Srbiji nikada nisu plaali ovaj porez, a nee ni ubudue sa ovakvim zakonom. Prosto, prihodi od kapitala ne raunaju se u osnovicu. Uz to, porez plaaju iskljuivo fizika lica pa je vlasnicima korporacija legalno mogue da svaki dinar knjie kao prihod firme. Milioni nisu uplaeni na njihovo ime, nego na ime firme zbog ega se iz evidencije u to koliko je navodnih milionera podnelo prijavu ne moe apsolutno nita saznati o stvarnim prihodima najbogatijih pojedinaca. Limit od 1,58 miliona dinara od koga poinje da se naplauje porez postavljen je tako da titi srednji sloj i udara na buruje. Meutim, takvima je najlake da iskoriste sve rupe ovog zakona, a mnogo ih je. Oni koji nemaju firmu uvek mogu novac da uzmu na ruke ili ga provuku kroz raun kumove firme. Savetnici, konsultanti, programeri i slino mogu ga provui i kroz ugovor o delu, odnosno autorskom honoraru i istina platiti ovaj namet, ali viestruko manje nego to bi trebalo.

21

Nijedan od biznismena koji ima nekoliko povezanih firmi i slino ne mora da strahuje da e ga drava na kraju godine saekati da plati godinji porez na dohodak. Jo je poraznije to je to jedini zakon koji bi trebalo da skladno osnovnom poreskom pravilu pravinosti omogui da oni koji najvie zarauju, najvie i plate. Legalno izbegavanje plaanja poreza u biznisu se zove poresko planiranje, a nikako utaja. Biznismeni istina plaaju porez na dobit preduzea po stvarnoj stopi od pet odsto, to je najnie u Evropi i uprkos tome domai kapitalisti u 90 odsto sluajeva firme osnivaju na nekim od poreskih rajeva. A ukupni efekti poreza na dobit su takvi da je prole godine naplaeno 29 milijardi dinara, a oproteno na ime kredita, osloboenja i slino 27,7 milijardi dinara3

IV ZAKLJUCAK

3

IZVOR: BLIC, MART. 2010

22

Sa razvojem privatizacije, prelaskom na trinu privredu i sa reformom poreskog sistema problem naplate poreza je postao sloeniji i tei. Pre reforme poreskog sistema i razvoja preduzetnitva naplata poreza je bila jednostavnija jer su dominirala drutvena preduzea kod kojih su obraunske slube same obraunavale i uplaivale poreze i doprinose. Poreska administracija nije imala veliki znaaj. Sada je situacija obrnuta jer je poreska administracija u naplati poreza dobila znaajnu i odgovornu ulogu. Sva fizika lica i privatno pravna lica, koja podlee obavezi plaanja poreza, duna su da porez uplate u propisanim rokovima. Ako poreski dunik ne plati u roku dospeli porez smatrae se neurednim poreskim dunikom i izvrie se naplata poreza redovnim ili prinudim putem. Osnovno o emu treba voditi rauna prilikom naplate jeste da se poreskom duniku da mogunost da porez plati o roku kada dospevaju njegovi prihodi. Stoga je poeljno da u svakom konkretnom sluaju utvrditi da li dunik nije eventualno zapao u tekoe plaanja zbog izvesnih okolnosti koje su nastale bez njegove krivice. Pre nego to se pokrene postupak za naplatu treba uputiti poreskom duniku pismenu opomenu, kojom e se pozvati da duni porez regulie u roku ostavljenom u opomeni. Duniku se moe odloiti plaanje poreza ukoliko postoje opravdani razlozi za to. Ukoliko nema opravdanih razloga da se duniku odloi plaanje poreza pristupa se naplati poreza iz imovine poreskog dunika. Uzima se u obzir da se uzme u popis i prodaju ona imovina koja najmanje utie na privrednu delatnost poreskog dunika.

LITERATURA:23

1) Utvrivanje i naplata javnih prihoda dr ore Pavlovi, dr Dinii Miroslav i dr Risti arko, Beograd 2008 godina. 2) Naplata poreza na dohodak graana u praksi Aleksandar Mitrovi, Ni 1998 godina. 3) Upustvo o naplati poreza od neurednih poreskih dunika Ministarstvo finansije 4) Javne finansije Dr Radii , dr. Boidar Raievi; Beograd;2008 godina. 5) Internet (www.blic.co.yu, www.biznisnovine.com)

24