SOCIOLOGIJA

1.Sastav- delovi tj. elementi neke celine, struktura- nacin povezivanja tih elemenata.DRUSTVENA STRUKTURA- cine je delovi jednog drustva (grupe, slojevi, klase) i odnosi medju njima.

Uspostavlja se po hijerarhijskom i horizontalnom principu.Problemi drustvene strukture:

1. Stabilnost i trajnost2. Osnovni sastavni elementi3. Uzajamni odnosi elemenata

Siromastvo i beda; socijalna mobilnost

2.GRUPE- relativno postojane mreze statusnih polozaja, regulisane normama koje odredjuju kako pojedinci na odredjenim polozajima treba da se ponasaju u skladu sa odgovarajucom ulogom.

-Sastavljene su od susreta koji se ponavljaju tokom vremena izmedju istih ljudi.-Smestene su unutar sirih drustvenih struktura(organizacije, kategorijalne jedinice, zajednice, institucionalni sistemi)-One su kanali kojima se uticaj kulture sirih struktura prenosi na susrete i interakciju

GRUPE- mala drustvena struktura sacinjena od nekoliko razlicitih statusnih polozaja, relativno malog broja clanova, relativno cvrstih veza izmedju polozaja i jasnih kulturnih ocekivanja u pogledu ponasanja.

Veci deo ponasanja i interakcije odvija se u okviru drustvene strukture ili organizovane mreze polozaja, normi i uloga.

Zavisno od velicine, grupe mogu biti PRIMARNE i SEKUNDARNE; primarne su koherentnije, prisnije i imaju visi stepen postovanja pravila.

Grupe imaju moc nad ljudima; namecu i ogranicavaju predstave, samopoimanje, vrednosti, uverenja, osecanja, nacin igranja uloga.

Procesi u grupama:

-vodjstvo (vodja zadatka i socioemocionalni vodja)

-donosenje odluka, saglasnost, razvoj grupnog misljenja

-koherentnost, solidarnost slede iz komunikacije, slicne proslosti clanova, osecaj spoljne pretnje

-problem hvatanja krivina

-ocekivanja; upotreba spoljnih odlika clanova da bi se predvidelo njihovo ponasanje

-stvaranje klika (podgrupa)

-referentni okvir (usmeravanje misli i reakcija)

Grupe su ogranicene u aktivnostima, pa se stvara problem uskog grla.

Zadaci se usloznjavaju, pa se grupe povezuju u organizacije.

GRUPNO MISLJENJE: proces donosenja odluka u grupi pri cemu pojedinci podrzavaju jedni druge toliko da doneta odluka nema mnogo veze sa stvarnom situacijom.

HVATANJE KRIVINA: tendencija odredjenih clanova grupe da izbegavaju da rade i daju doprinos postizanju cilja, a da istovremeno uzivaju u zaslugama drugih clanova.

KLIKE: podela clanova grupa na vise podgrupa u kojima postoje prisni odnosi medju clanovima.

PRIMARNA GRUPA: mala grupa sa neposrednim medjusobnim kontaktima, gde ljudi osecaju da su bliski i slozni.

REFERENTNA GRUPA: predstave preuzete od grupa, kako onih u kojima ucestvujemo, tako i onih koje su udaljene, a koje koristimo kao referentni okvir za samoprocenu i usmeravanje ponasanja.

SEKUNDARNA GRUPA: veca grupa, u kojoj nisu moguci neposredni kontakti clanova, sto dovodi do smanjenja stepena prisnosti, sloznosti, trajanja; formalnije od primarnih.

SOCIOEMOCIONALNI VODJA: vodja koji smiruje napetost koja nastaje kada clanovi grupe nastoje da ostvare grupni cilj.

VODJA ZADATKA: vodja koji usmerava i uskladjuje aktivnosti ostalih clanova grupe u cilju resavanja zadatka.

DIFUZNE STATUSNE KARAKTERISTIKE: pripadnost kategorijalnoj jedinici, koja dovodi do procene i ocekivanja u pogledu ponasanja njenih clanova. Ljudi ovakva ocekivanja unose u sve grupe.

3. OGIST KONT

Pozitivisti su naglasavali koriscenje empirijskog postupka u izucavanju drustva.

Ogranicavali su ljudsko znanje na ono sto se moze doziveti i smatrali su da je naucni metod jedini validni pristup znanju.

Kont je svoj sistem nazvao pozitivizam, jer je verovao da on pociva na sigurnom znanju izvedenom iz uocenih cinjenica, pa je bio empirijski potvrdiv.

Otkrio „Zakon tri faze“. Smatrao je da ljudski um napredovao kroz tri velike istorijske faze: teolosku, metafizicku i naucnu. Naucna faza je kulminirajuca, u njoj razum raskida sa svim iluzijama iz proslosti, formulise zakone zasnovane na posmatranju empirijskog sveta i tako rekonstruise drustvo.

Ogist Kont- osnivac sociologije, jer se zalagao za naucno istrazivanje drustva; kritikovao natprirodnu religiju.

Bekl nastavio Kontovu tezu i ljudsku kulturu video kao proizvod klime, tla i hrane; u drustvu vladaju strogi zakoni koji se mogu otkriti statistickim proucavanjem.

4. EMIL DIRKEM

Raspravlja o problemu istorijske transformacije primitivnih mehanickih drustava u moderna organska drustva.

MEHANICKA SOLIDARNOST- ideja da primitivna drustva na okupu drzi nerazvijena podela rada i cinjenica da svi obavljaju istu vrstu poslova.

ORGANSKA SOLIDARNOST- ideja da u savremenom drustvu, usled razvijene podele rada, solidarnost proizilazi iz razlicitosti; da bi drustvo funkcionisalo, i prezivelo, potreban je doprinos veceg broja pojedinaca.

DINAMICKA GUSTINA- broj ljudi i ucestalost njihove interakcije. Povecanje dinamicke gustine dovodi do transformacije mehanicke u organsku solidarnost.

Promena mehanicke u organsku solidarnost pracena je promenama u kolektivnoj svesti; ona utice na svakog i od velikog je znacaja za zajednicu u drustvima sa mehanickom solidarnoscu, dok je u drustvima sa organskom solidarnosti manje ljudi pod njenim uticajem.

KOLEKTIVNA SVEST- verovanja i osecanja koja su zajednicka clanovima neke grupe, plemena ili drustva.

KRIVICNO PRAVO- obelezje mehanicke solidarnosti; oblik prava u kojem ce prestupnici verovatno biti ostro kaznjeni za svaki postupak koji cvrsto integrisana zajednica dozivljava kao prekrsaj snazne kolektivne svesti.

RESTITUTIVNO PRAVO- obelezje organske solidarnosti i slabe kolektivne svesti. Taj oblik prava od prestupnika zahteva da se drze zakona ili da nadoknade stetu onima koje su povredili svojim postupcima.

DRUSTVENE CINJENICE- predmet proucavanja sociologije. Treba ih tretirazi kao stvari koje su za pojedince spoljne i prinudne, i treba ih proucavati empirijski.

MATERIJALNE DRUSTVENE CINJENICE- drustvene cinjenice koje imaju materijalan (opipljiv) oblik.

NEMATERIJALNE DRUSTVENE CINJENICE- drustvene cinjenice koje su spoljne i prinudne ali koje imaju nematerijalan oblik (norme i vrednosti).

ANOMIJA- stanje u kojem pojedinci ne znaju sta se od njih ocekuje i prepusteni su sami sebi, bez jasnog i sigurnog uporista. Javlja se u organskim drustvima.

5. TALKOT PARSONS

Njegova teorija pociva na 4 zahteva svih sistema delanja ( shema APIL). To su: adaptacija, postizanje cilja, integracija, latentnost ili odrzavanje obrasca.

ADAPTACIJA- sistem mora da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. Sistem mora uspesno da izadje na kraj sa spoljasnjim opasnostima i nepredvidjenim situacijama.

POSTIZANJE CILJA- odnosi se na potrebu sistema da definise i ostvari svoje osnovne ciljeve.

INTEGRACIJA- odnosi se na potrebu sistema da regulise odnose izmedju svojih delova. Integracija takodje obuhvata i upravljanje medjusobnim odnosima ostala 3 funkcionalna imperativa.

LATENTNOST- prvi aspekt Parsonsovog cetvrtog imperativa. Odnosi se na potrebu sistema da stvara, odrzava i obnavlja motivaciju pojedinca.

ODRZAVANJE OBRASCA- drugi aspekt cetvrtog imperativa. Odnosi se na potrebu sistema da obezbedjuje, odrzava i obnavlja kulturne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju.

PONASAJUCI ORGANIZAM- Parsonsov sistem delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije, tako sto prilagodjava i menja spoljni svet.

SISTEM LICNOSTI- Parsonsov sistem delanja koji vrsi funkciju postizanja cilja, tako sto definise ciljeve sistema i mobilise resurse za njihovo ostvarenje.

DRUSTVENI SISTEM- sistem delanja koji vrsi funkciju integracije, tako sto kontrolise delove sistema; skup pojedinaca koji ulazi u medjusobne interakcije u fizickom okruzenju.

KULTURNI SISTEM- sistem delanja koji vrsi funkciju lazentnosti tako sto obezbedjuje norme i vrednosti koje aktere motivisu na delanje.

PROBLEM PORETKA- pitanje kako je u drustvu moguce eliminisati sukob, devijantnost i neslaganje i uspostaviti saradnju i reprodukciju. Pitanje poretka sustinski zavisi od koncepta drustvene kontrole, tj. zajednickih vrednosti koje prihvataju clanovi drustva.

STATUS- strukturalni polozaj unutar drustvenog sistema.

ULOGA- ono sto akter radi na nekom polozaju, posmatrano u kontekstu njegovog funkcionalnog znacaja za veci sistem.

SOCIJALIZACIJA- proces u kome pojedinci prihvataju osnovne vrednosti neophodne da bi se u drustvu uspostavio vrednosni konsenzus.

DISPOZICIJE PREMA POTREBAMA- nagoni oblikovani drustvenim okruzenjem.

DRUSTVO- relativno samodovoljna zajednica.

PRIVREDA- podsistem drustva koji za drustvo obavlja funkciju adaptacije okruzenju.

POLITICKI SISTEM- podsistem drustva koji vrsi funkciju postizanja cilja tako sto ostvaruje drustvene ciljeve i mobilise aktere i resurse koji su neophodni za njihovo ostvarenje.

STARATELJSKI POREDAK- podsistem drustva koji vrsi funkciju latentnosti i odrzavanja obrasca tako sto prenosi kulturu (norme i vrednosti ) na aktere i brine se o njenoj internalizaciji.

DRUSTVENA ZAJEDNICA- podsistem drustva koji vrsi funkciju integracije tako sto koordinira razlicite delove drustva.

LICNOST- organizovan sistem po kome se pojedinac (akter) orijentise i motivise na delanje.

ROBERT MERTON

TEORIJE SREDNJEG OBIMA- teorije koje se bave delovima drustvenog sistema.

Kritikovao tri postulata funkcionalne analize:

1. Funkcionalno jedinstvo drustva (sve je funkcionalno i za celinu i za pojedince)

2. Univerzalna funkcionalnost (sve dr.strukture imaju pozitivnu funkciju)

3. Neophodnost (sve je nezamenljivo; sve f-je su neophodne za drustvo)

FUNKCIJE- uocljive posledice koje pomazu nekom pojedinacnom sistemu da se adaptira.

DISFUNKCIJE- uocljive posledice koje nepovoljno uticu na sposobnost pojedinacnog sistema da se adaptira.

NEFUNKCIJE- posledice drustvenog delanja koje su nevazne za proucavani sistem.

NETO BALANS- razlika izmedju funkcija i disfunkcija.

NIVOI FUNKCIONALNE ANALIZE- funkcionalna analiza moze da se sprovede na bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj drustvenoj pojavi, pocev od drustva u celini, pa do organizacija, institucija ili grupa.

MANIFESTNE FUNKCIJE- svesne i nameravane pozitivne posledice.

NENAMERAVANE POSLEDICE- neocekivane pozitivne, negativne i nevazne posledice.

ANNOMIJA- situacija u kojoj postoji ozbiljan prekid izmedju drustvene strukture i kulture, tj. izmedju strukturalno kreiranih mogucnosti ljudi da delaju u skladu sa kulturnim normama i ciljevima i vlastitim normama i ciljevima.

6. MARKSIZAM

Karl Marks i Fridrih Engels; covek je celovito bice prakse.

Praksa- prakticna, svesna, slobodna i iniverzalna covekova delatnost;

Covek nije samo samosvest, vec i prirodno bice; priroda- osnov njegove delatnosti.

Radeci svesno i svrsishodno, a ne po nagonu, covek proizvodi sebe kao ljudsko prirodno bice; covek svojom delatnoscu proizvodi sebe kao individualno i drustveno bice.

Nema coveka bez drustva, ni drustva bez coveka.

Ne postoji „drustvo uopste“ nego konkretna pojedinacna drustva u vremenu i prostoru.

Proizvodne snage- ljudi sa iskustvom i sredstva za rad (orudja i predmeti rada).

Proizvodni procesi- odnosi ljudi prema prirodi i medjusobni odnosi ljudi u proizvodnji, raspodeli, razmeni. Vazni su im vlasnicki odnosi- odredjuju odnose u proizvodnji, potrosnji.

Proizvodeci svesno i svrsishodno, covek proizvodi sebe kao individualno i drustveno bice i time stvara svoju istoriju.

Odnosi proizvodnje cine ekonomsku strukturu drustva, na koju se nadogradjuju politicka i pravna.

Razlika politicke i socijalne revolucije- politicka je uza od socijalne, socijalna menja celu drustvenu strukturu.

Cetiri nacina proizvodnje- cetiri istorijske epohe: prvobitna zajednica, robovlasnistvo, feudalizam, kapitalizam.

Kapitalizam- odvojenost radnika(proizvodjaca) od sredstava za proizvodnju. Slede klasni sukobi.

Komunizam. Besklasno drustvo, revolucionarna klasa- proleterijat. Prva faza komunizma- socijalizam (princip raspodele prema radu inace- jednakost u siromastvu), diktatura proleterijata, rad=samodelatnost, zivotna potreba ljudi. Ukidanjem privatnog vlasnistva, ukidaju se klasne razlike.

7. TEORIJE SUKOBA

Proucavanje drustvenih struktura i ustanova.

Ralf Darendorf- osnove funkcionalizma nasuprot osnovama teorije sukoba:

- Za f-naliste, drustvo je staticno ili u dinamickoj ravnotezi; Darendorf- svako drustvo se u svakom trenutku nalazi u procesu promene.

- F-nalisti: elementi poretka i stabilnost drustva, teor.sukoba: u svakom delu drustvenog sistema ima nesloge i sukoba.

- F-nalisti: svaki element doprinosi stabilnosti drustva; teor.sukoba: mnogi drustv.elementi doprinose dezintegraciji i promeni drustva

- F-nalisti: drustvo se odrzava neformalnim normama, vrednostima, obicajnim moralom; teor.sukoba: svski poredak proizilazi iz prinude onih na vrhu; naglasavaju ulogu moci.

Razliciti polozaji unutar drustva nose razlicitu kolicinu vlasti; vlast ne pripada pojedincima nego polozajima.

IMPERATIVNO KOORDINISANA UDRUZENJA- udruzenja pojedinacakontrolisana hijerarhijom vlasti.

INTERESI- stvari koje su zajednicke mnogim ljudima.

Funkcije sukoba: ucvrscuje grupu, vodi saradnji medju grupama, preuzimanje aktivnije drustvene uloge, komunikacija, uvid u relativnu snagu...

LATENTNI INTERESI- interesi kojih pripadnici grupe nisu svesni.

MANIFESTNI INTERESI- latentni interesi kojih su pripadnici grupe postal svesni.

KVAZIGRUPA- mnostvo pojedinaca koji zauzimaju polozaje na osnovu kojih imaju isti interes.

INTERESNE GRUPE- za razliku od kvazigrupa, interesne grupe su prave grupe, u socioloskom smislu. One imaju zajednicke interese, ali i strukturu, cilj, i clanstvo. Interesne grupe imaju sposobnost da ucestvuju u grupnom sukobu.

KONFLIKTNE GRUPE- grupe koje stvarno ucestvuju u sukobu.

LUMPENPROLETARIJAT- masa jako siromasnih ljudi koji se u kapitalistickom sistemu nalaze u losijem polozaju i od samog proletarijata.

8. HOLIZAM I METODOLOSKI INDIVIDUALIZAM

Holos (grc)- sav, citav, totalitet; verovanje da je celina nesto vise od pukog zbira delova koji je cine.

Metodoloski individualizam- sve drustvene cinjenice se mogu objasniti ponasanjem pojedinaca, pa to i nisu cinjenice. Ako se drustvene cinjenice mogu redukovati na pojedince i njihova obelezja, onda su one psiholoske. Zivot ljudi treba posmatrati kao rezultantu ponasanja pojedinaca u odr.situacijama.

Destruktivni (objasnjava pojavu polazeci od njenih najmanjih delova) i hijerarhijski (povezuje, a ne zamenjuje polja znanja) redukcionizam: posmatranje naucnog postupka kao redukciju uzih teorija na one sire.

Osnovni princip M.I. (NOMINILIZAM): zahtev da se u soc.analizi drustvenih fenomena polazi od individua i njhovih ponasanja, delanja, stavova, verovanja da bi se razumeli njihovi uzroci (treba traziti u znacenju koje pojedinci daju svom ponasanju, delanju, stavovima). Iz struktura se ne moze izvoditi inividualna delatnost. Zanemaruju cinjenicu da je individualizam svojstven samo modernim drustvima(pojedinac dovoljno autonoman)

Holizam (METODOLOSKI REALIZAM) polazi od drustva kao celine i njegovih struktura koje prethode individui. Pojedinci su deo tih struktura.

Razlicite ontoloske (da li se svet smatra necim sto postoji izvan individua, ili necim sto akteri u interakcijama oblikuju; holisti- objektivisticka pozicija, M.I.- konstruktivisticka pozicija) i epistemoloske (M.I.- pozitivisticko glediste; interpretativizam: ne postoji razlika izmedju metoda prirodnih i drustvenih nauka, cilj-zakoni; ) osnove ova dva pravca.

Dva oblika realizma: EMPIRIJSKI (upotrebom odg.metoda, stvarnost se moze razumeti) i KRITICKI (priznaje stvarnost prirodnog poretka, dogadjaja drustv.sveta, ali u cilju da se ona ne samo shvati, nego i menja).

Interpretativizam- prave razliku izmedju metoda prirodnih i drustvenih nauka, u drustv.naukama cilj nisu zakoni, nego da se drustv. Fenomeni razumeju kao proizvodi delanja individua, zajedno sa njihovim motivima i znacenjem koje im pridaju.

Verum factum-originalnost drustvenih nauka koja im dozvoljava da postignu vecu ociglednost od prirodnih. Sociolozi mogu da razumeju znacaj covekovog delanja!

9. DRUSTVENI DETERMINIZAM

Filozofsko stanoviste- sve sto se dogadja odredjeno je ili uslovljeno delovanjem spoljasnjih i unutrasnjih okolnosti i cinilaca.

Problem specificnosti drustvene stvarnosti (pitanje odnosa nuznosti i slobode)

2 vrste elemenata u drustvenoj realnosti- prvi: vise postvareni (poprimili osobine stvari), pa su cvrsce deterministicki povezani i podlozniji istrazivanju; drrugi: humanizovaniji, izlozeniji ljudskoj kreativnosti i slobodi, pa se objasnjavaju kao stepeni verovatnoce.

Drustvo je istorijski struktuisan totalitet, u kojem se raspoznaju staticki (tvorevne) i dinamicki (procesi) aspekti.

Drustvene pojave- promenljive, kumulativne, visestruko medjusobno povezane

Osobenost sociologije: covek je i subjekt i objekt naucnog proucavanja, pa nikad ne moze udaljiti dovoljno predmet istrazivanja od sebe, nema potpune nepristrasnosti.

10. SOCIOLOSKE DIHOTOMIJE

Da li mi kontrolisemo drustvo ili ono kontrolise nas?

I pol: Dirkem (sociologizam): drustvo kao realnost za sebe ima karakter spoljasnjeg, objektivnog, prinudnog u odnosu na pojedinacnost. Mi smo proizvod strukture, integracije i solidanosti, a ne obrnuto. Akcije pojedinaca su unapred propisane. Strukturalizam- u potpunosti negira ljudsku akciju (Fuko, Levi-Stros).

II pol: drustvena struktura je samo proizvod uzajamnih akcija ljudi; strukture postoje dokle i ljudske akcije koje ih stvaraju. Covek- osnovni agens, pokretac, stvaralac, strukture- privremene tvorevine coveka. Mi izgradjujemo drustvenu stvarnost, koju mozemo i da preoblikujemo.

Merton- „samoostvarujuce prorocanstvo“: situacija u kojoj ljudi svojim akcijama sami cine ono sto ne bi zeleli da bude konacan ishod tih akcija.

Alfred Sic: ono sto karakterise ljudsku akciju ima svoje osnove u svesti aktera; ta svest odredjuje akcije u terminima projekta koji se zeli realizovati.

Pomirljivost dihotomije- nemoguca; pokusaj konceptima dualnosti; dvostruka priroda drustva- Burdije (mi se u svakodnevnim akcijama rukovodimo i normativnim ocekivanjima i licnim iskustvom)

Entoni Gidens: dualnost strukture i akcije, objektivnog i subjekivnog- strukturacija; strukturacija je proces kojim se strukture stvaraju i time vode ka drustvenom sistemu.

CINJENICE I VREDNOSTI

U vezi sa dihotomijom objektivno-subjektivno(teorijski karakter); metodoloski karakter; socioloski pristupi karakteru drustva

Drustvo je nuzno premrezeno vrednostima. Kakav treba da bude odnos sociologije prema vrednostima?? Da li treba da ih proucava i na koji nacin?

Veber: koncept vrednosne neutralnosti u drustv.naukama: socioloozi ne smeju da izrazavaju vrednosni sud u istrazivanju. Razlike prirodnih i drustvenih nauka: prirodne imaju teorijski, a drustvene istorijski karakter, razliciti ciljevi (zakoni vs opisivanje). Prirodne nauke svet objasnjavaju, a drustvene ga razumevaju.

Alvin Guldner: ovo je apsurdno; mi mozemo delimicno da odbacimo izrazavanje vrednosnih sudova u istrazivanjima; nasa istrazivanja uvek nuzno sadrze skrivene vrednosti: Rajt Mils: vrednosna neutralnost u soc. nemoguca.

Refleksivna petlja- mi smo istovremeno i subjekti i objekti istrazivanja; tesko postici vrednosnu neutralnost.

Nomotetske(tragaju za zakonima kao opstim, stalnim i nuznim vezama medju pojavama) i ideografske (opisuju ono sto je pojedinacno, neponovljivo i autenticno) nauke.

KONTINUITET I PROMENA

Promena- marksizam, kontinuitet- strukturalfunkcionalizam i strukturalizam.Ogist Kont podelio soc. na socijalnu statiku(zakoni kontinuiteta) i socijalnu dinamiku (drustvene promene).Nije svaka drustvena PROMENA i RAST (moze biti i opadanje), ni svaki rast nije RAZVOJ (rast-kvantitativni, razvoj- kvalitativni aspekt drustv.promena); svaki razvoj ne mora biti i NAPREDAK (progres).DRUSTVENE PROMENE- ukupnost kvantitativnih i kvalitativnih izmena bitnih strukturalnih i funkcionalnih aspekata drustvenog totaliteta, koje se odvijaju u nekom vremenskom periodu i imaju relativno trajan karakter.Problem oko intenziteta, smerova, posledica drustvenih promena.4 modela koji razmatraju drustvene promene:

-evolutivni-funkcionalisticki-konfliktni-nelinearni

EVOLUTIVNI: drustvo je celina diferenciranih i uskladjenih delova koji su specijalizovani za vrsenje odredjenih uloga i koji su adaptirani u odr.drustvu. Drustvene promene- postepene, linearne i sukcesivne, cesto neprimetne.FUNKCIONALISTICKI: analogije prirode i drustva su metaforicke, ne stvarne. Samoregulativan model drustva (ako su svi delovi izdiferencirani i specijalizovani za odredjene funkcije, onda oni nuzno odrzavaju-regulisu celokupan sistem)Promene u jednom ne moraju da se odraze na ostale delove sistema, ali svaka veca promena moze da izazove poremecaj ravnoteze i krizu celog sistema.KONFLIKTNI: krize, sukobi, revolucije- radikalne promene; on je linearan (kod Marksa- etape u istorijskom razvoju: prvobitna zajednica, robovlasnistvo, feudalizam, kapitalizam, socijalizam, komunizam)Drustvo i drustvene promene- ishodi klasnih sukoba kroz citavu ljudsku istoriju.

NELINEARNI: naglasava diskontinuirane, ponekad neocekivane, ciklicne promene. Spengler, Sorokin, Fuko.Svako drustvo ili epoha imaju rodjenje, trajanje i kraj, a potom se ponovo, ciklicno proces ponavlja. Fuko- isrotijske epohe su episteme, smenjuju se naglo, bez nagovestaja, nelinearno.

11. GIDENSOVA TEORIJA STRUKTURACIJE

Struktura i akcija su dve strane jedne iste medalje; ne mogu postojati jedna bez druge; drustvene akcije stvaraju strukture.„dvojnost strukture“- strukture cine akciju mogucom, ali drustvena akcija stvara te strukture.Dva aspekta strukture: pravila i resursi.

PRAVILA- procedure koje pojedinci slede u drustvenom zivotu; oni ih mogu izmeniti.RESURSI- takodje nastaju ljudskim akcijama, i mogu se menjati; imaju dva oblika: alokativni i

autoritativni.ALOKATIVNI RESURSI- sirovine, zemlja, tehnologija, sredstva proizvodnje, dobra. Postaju resursi tek pomocu ljudskih akcija, nisu dati od prirode.AUTORITATIVNI RESURSI- nematerijalni resursi koji nastaju kao rezultat cinjenice da neki pojedinci dominiraju drugima. Sposobnost da se drugi navede de ostvari necije zelje, tako ljudi postaju resursi; mogu postojati samo ako ih stvori ljudska interakcija.

DRUSTVENI SISTEM- obrazac drustvenih odnosa koji postoji u nekom prostorno-vremenskom okviru.Ljudski akteri svojim akcijama stalno intervenisu u svet i time ga menjaju.; struktura utice na ljudsko ponasanje zbog znanja koji subjekti imaju o svom drustvu.Iz onog sto su naucili, akteri znaju kako da se ponasaju u svakodnevnom zivotu i kako da ispune ciljeve. Svakodnevno ponasanje ne zahteva razmisljanje, jer se akteri oslanjaju na znanje o drustvenim pravilima, koriste resurse. Ljudi imaju potrebu za izvesnim stepenom predvidivosti drustvenog zivota.Obrasci ponasanja se ponavljaju i tako se reprodukuje drustvo, drustveni sistem, institucije; to ukljucuje i mogucnost promene drustva.„refleksivno posmatranje akcija“- ljudi sposobni da razmisljaju o tome sto rade, i da razmotre jesu li postigli svoje ciljeve.Ljudi su samo u pojedinim situacijama potpuno ograniceni u postupanju. Pojavljuje se samo kod upotrebe fizicke sile. Ogranicenja ne determinisu akcije, nego ogranicavaju niz opcija koje ima subjekt.U drustvu su ljudi ograniceni postojanjem odnosa moci. Svaka drustvena akcija ukljucuje odnose moci. „transformativna sposobnost“- moc je sposobnost da se ucini drugacije, da se stvari promene onako kako inace ne bi.Moc povecava slobodu delovanja za aktera koji je poseduje; ono sto jednu osobu ogranicava, drugoj omogucuje da cini vise.

KRITIKA Margaret Arcer: precvrto povezivanje akcije i strukture. Struktuta istice ogranicenja,

akcija- slobodnu volju, pa je to nepomirljivo.Ljudi ne mogu da menjaju drustvo onako kako zele; nesto je izvan njihove kontrole.

12. INTERPRETATIVNA SOCIOLOGIJA

Vezje se za Maksa Vebera- definicija sociologije: nauka koja proucava drustveno delanje (delanje kojem akteri pridaju subjektivno znacenje i ciji se tok orijentise prema delanju drugih aktera) je temelj interpretativnog pristupa.Razumevanje i objasnjenje- obavezni u soc.postupku.Tri glavna pravca I.S. : simbolicki interakcionizam, fenomenologija, etnometodologija.I.S. sredisnju ulogu pridaje znacenju ljudskog delanja, a razumevanje tj. tumacenje tog znacenja je osnovni cilj socioloske analize.Predmet soc.razumevanja je splet znacenjskih odnosa koje pojedinacni drustveni akter uspostavlja prema drugim akterima, kulturnim objektima, ustanovama, grupama...Drustvena realnost- kompleksan splet znacenja koja se ukrstaju, mire ili suprotstavljaju.Biheviorizam- tezio preciznosti, logickoj strogosti, proverljivosti, dokazivosti i ponovljivosti istrazivanja. Predmet drustvenih nauka- vidljivo ponasanje, ono sto se moze izmeriti.Interpretativni pravci – u drustvenom zivotu ne postoji niz unapred formiranih fenomena; spolja istovetno ponasanje nema uvek isto znacenje za aktere.Istrazivacke tehnike u int.soc: sistematsko posmatranje i posmatranje sa ucestvovanje, „dubinski intervjui“ umesto povrsne ankete.Sukob sa funkcionalizmom (za njega je karakteristicna normativna paradigma), razlozi: individualisticki momenat (subjektivno dozivljeno znacenje), mikroperspektiva(okrece se situacijama, interaktivnim mikrosistemima, na osnovu njihove analize izvlaci zakljucke za makronivo) int.soc.DEFINICIJA SITUACIJE- zajednicko znacenje aktuelne situacije do kojeg ucesnici dolaze slozenim procesom precutnog pregovaranja oko odgovora na pitanje sta se dogadja.Naglasak na ljudsku kreativnost- „kreativna sociologija“; ljudsko bice se shvata kao kreativni tvorac vlastite sudbine, i krupnih drustvenih tvorevina, koje mu se suprotstavljaju kao otudjene sile prinude. Ova vizija coveka suprotna biheviorizmu i funkcionalizmu.Interpretativna paradigma- delanja se ne mogu izolovati iz svog konteksta, njihovo intersubjektivno znacenje uvek samo privremeno stabilizovano; normativna paradigma- mogucno je doci do doslovnih opisa delanja.ZNACENJE ljudskog delanja je konstitutivno za to delanje- izmedju aktera i svega sto cini ili mu se dogadja uvek se umece tumacenje znacenja tih zbivanja, pogotovo postupaka drugih ljudi.Sociologija tumaci vec protumaceni svet, na osnovu znacenja koja pridaju pojedinci, ona stvara sopstveno znacenje drustvenog delanja.INTERAKCIJA- kroz nju se znacenja formiraju, razmenjuju i modifikuju, ontogenski (kroz razvoj pojedinceve licnosti), i kolektivno (formiranje osnove zajednickog zivota). Zato- sklonost ka mikroanalizi.Ljudi su bica obdarena SOPSTVOM (tacka preseka pojedinca i drustva); jednog nema bez drugog.Ljudi su AKTERI (agensi), oni stvaraju drustveni zivot, poredak i strukturu.Tendencija ka RAZLAGANJU kolektivnih struktura i „drustvenog poretka“.Tezi se INDIVIDUALIZMU i zauzimanju stavova aktera.REFLEKSIVNOST- stalno propitivanje uzemeljenja i nacina konstruisanja misaonih kategorija.

VARIJANTE INTERPRETATIVNE SOCIOLOGIJE

1. VEBEROVO NASLEDJE Razumevanje i objasnjenje- oblici znanja i osnovi soc.analize.Sociologija: nauka koja hoce da razume i tumaci drustveno delanje i time objasni ono sto je uzrocno u njegovom toku i njegovim posledicama.Delanje- ljudsko pnasanje ako onaj koji dela povezuje sa njim neko subjektivno znacenje.Drustveno delanje- delanje koje se po smeranom znacenju onoga koji dela dovodi u vezu sa ponasanjem drugih.„smerano“- ono sto ljudi stvarno misle u konkretnoj situaciji, ne svesna i racionalna namera.„razumevanje pomocu objasnjenja“- radnja se smesta u znacenjski kontekst svog odvijanja, gde se nalazi motiv izvrsenja te radnje; razumevanje konteksta znacenja- isto sto i objasnjenje stvarnog toka delanja.3 vrste razumevanja: singularni odnos (razumevanje stvarno smeranog znacenja, ili konteksta u pojedinacnom slucaju), statisticki presek (razumevanje prosecnog smeranog znacenja, konteksta u ponasanju masa), teorijska konstrukcija (razumevanje idealno tipskog znacenja, konteksta; konstrukcija cistog-idealnog tipa neke ceste pojave; pokazuju kakav bi bio tok nekog ljudskog delanja, kad bi ono bilo orijentisano strogo ciljnoracionalno, neometeno zabludom i afektima, i kad bi bilo nedvosmisleno orijentisano samo prema jednom cilju) .