Socijalna psihologija1

5/13/2018 Socijalna psihologija1 - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/socijalna-psihologija1 1/113

Prof.dr ore uri:

Socijalna psihologijaPredmet i odreenje

1908.MekDugal:Uvod u socijalnu psihologiju

Edvard Ros: Socijalna psihologija



2. Predmet SP

Drutveno ponaanje ljudi

Ponaanje zavisno od drutvenog

konteksta Ponaanje ljudi u drutvu

Ponaanje ljudi u masi

Ponaanje ljudi u panici Agresivno ponaanje



3. Predmet SP

Interakcija

Procesi socijalizacije

Uloga linosti i pojedinih optih osobinapojedinca u drutvenim procesima



4. Predmet SP

Interakcija:

-opaanje i ocenjivanje drugih

-emocionalna stanja i reagovanje-crte linosti

-faktori interpersonalnog privlaenja

-ponaanje ljudi u grupi, masi, u panici-formiranje i menjanje stavova



5. Predmet SP

Procesi socijalizacije:

- procesi socijalnog uenja

- socijalna uslovljenjost ponaanja- socijalna uslovljenost motivacije

- socijalizacija i razvoj emocija

- formiranje i menjanje socijalnih stavova



6. Predmet SP

Uloga i uticaj linosti na drutvene pojave:

- prouavanje politikog ponaanja

- osobine linosti i odnos premapripadnicima drugih nacija

- uticaj linosti na drutvene tokove

- uticaj linosti na ekonomske odnose



7. Problemi SP

Socijalizacija

Socijalni stavovi

Grupa i grupni procesi



8. Definicije SP

MekDugal : ³SP treba da pokae na koji jenain ±kada su date uroene osobine imogunosti ljudskog uma ± mentalni ivotdrutva njima oblikovan i kako zatimmentalni ivot povratno utie na pravacnjihovog razvoja i delovanja u svakom

pojedincu´



9. Definicije

Edvard Ros:

³SP prouava psihike struje i tokove

meu ljudima koji se javljaju kao posledicanjihovog udruivanja.Ona nastoji darazume i objasni one uniformnosti uoseanju, verovanju i htenjima ± i otuda u

akciji- koje su posledica interakcije ljudskihbia, tj. socijalnih uzroka´



10. Definicije SP

Gordon Olport:

³SP je nauka koja prouava ponaanje

pojedinca ako njegovo ponaanje utie nadruge pojedince ili je ono samo reakcija nanjihovo ponaanje; koja opisuje svestpojedinca ako je ona svest o socijalnim

objektima i socijalnim reakcijama´



11. Definicije SP

erif:

³Predmet SP je nauno prouavanje

neposrednog iskustva i ponaanja ljudi uodnosu na socijalnu situaciju´



12.Definicije SP

Gergen i Gergen:

³SP je nauna disciplina u kojoj se na

sistematian nain prouavaju interakcijeljudi i njihove psiholoke osnove´

. Rot: ³SP je nauna disciplina kojaprouava socijalno ponaanje´



13. SP i druge nauke

SP i opta psihologija (OP):

SP i sociologija

SP i antropologija



14. Teorijski pristupi u SP

Opti teorijski pristupi: bihejvioristiki

getaltistiki psihoanalitiki

Novije teorijske orijentacije:

- teorija pravila i uloga

- teorija sistema



15. Karakteristike SP

SP - drutvena nauka: prouavaponaanje u socijalnim situacijama;

SP - psiholoka discplina: prouavapsihike pojave u vezi sa razliitimsocijalnim situacijama i uticaj linosti nadrutvene pojave;

SP ± empirijska discplina: zasniva svojezakljuke na rezultatima empirijskihistraivanja, ima razvijane tehnike istraiv.



16. Socijalizacija linosti

Odreenje socijalizacije: - iri aspekt: transformacija bioloke, jedinke

u socijalnu linost,

- ui aspekt: usvajanje normi ue grupe.

Razgranienje pojmova:- socijalizacija,

- maturacija,- akulturacija-vaspitanje i obrazovanje



17. Odreenja (iri aspekt)

-razvoj od bioloke jedinke do linosti:- razvoj opteljudskih karakteristika;

- funkcionalno reprogramiranjebiofiziolokih potencijala jedinke;

- splet procesa formiranja linosti;

- razvoj socijalne prirode ovekaprocesima socijalnog uenja.



18. Odreenja (ui aspekt)

- uticaj grupe, drutva i kulture na ponaanjeu skladu sa drutvenim normama;- relativnost grupnog i drutvenog uticaja na

pojedinca;- individualne razlike i devijantno ponaanje:- uenje modela ponaanja ue grupe, in-grupe, usvajanje dodirom druge kulture;

- funkcija: kontinuitet grupe i drutva.



19. Mehanizmi socijalizacije

Procesi uenja:

- vlastitom aktivnou i sticanjem

iskustva,- organizovanim drutvenim uticajima:

- vaspitanjem, obrazovanjem,

- internalizacijom (introjekcijom),- akulturacijom



20. Teorije socijalizacije

a/ bihejvioristike: S---R; S²O²R

b/ kognitivno ± razvojne: (S²K)--R



21. Aspekti socijalizacije

- procesi (oblici uenja),

- agensi (posrednici),

- izvori (kultura), - efekti:

± na kognitivne procese,

± na emocionalne procese, ± na motivaciju,

± na socijalne stavove i vrednosti.



22. Procesi socijalizacije

- klasino uslovljavanje:

- Pavlov: uslovni refleks

- Torndajk: uenje pokuavanjem- Hal: uenje potkrepljenjem

- opservaciono uslovljavanje: uenje

opaanjem modela i oekivanjemslinog ishoda



23. Procesi socijalizacije

Uenje po modelu:- imitacijom,

- Identifikacijom,- uenjem uloga.

-------------------------------------------

UENJE UVIANJEM



24. Agensi socijalizacije

- porodica,

- kola,

- vrnjaci, - socijalizacija odraslih,

- sredstva masovnih komunikacija.



25. Efekti socijalizacije

- na kogmitivne procese,

- na emocionalno ponaanje,

- na motivaciju, - na razvoj i menjanje stavova



26.Efekti socijalizacije

» Na kognitivne procese:

- na opaanje socijalih objekata: osoba injihovih odnosa, grupa i pojedinaca kao

pripadnika grupa;- na opaanje fizikih objekata:

boje,slinost, vreme, muzika, rei, novac;

- perceptualna odbrana i akcentuacija uzavisnosti od kulturnih normi i linihoseanja, referentni okvir




Na pamenje i miljenje:- Bartlet: izbor sadraja, njegova

organizacija, promene tokom vremena:- uproavanje (simplifikacija),- racionalizacija i naglaavanje- na miljenje, glasine i stavove prema raznim

socijalnim i fizikim objektima- Socijalni faktori i merenjeinteligencije:Terman,Stevanovi




Na emocionalno ponaanje:

- u razvoju emocija karakteristinih za

pripadnike jedne kulture- preferencije razliitih objekata, sluaj Albert

- naini ispoljavanja emocija, erman




Na motivaciju:- Socijalizacija biolokih potreba i naina

njihovog zadovoljavanja,

- Formiranje socijalnih motiva:- usmerenih na linu egzistenciju

- usmerenih na povezanost sa drugima

- sloene motivacione tendencije (postignue,afilijativnost, altruizam, poslunost ipokoravanje,moralna svest, agresivnost



30.Socijalizacija i motivacija

Soc.motivi usmereni na linuezgistenciju i afirmaciju:

- Motiv borbenosti,- Motiv sigurnosti,

- Motiv za sticanjem,

- Motiv za priznanjem,- Motiv za samoaktualizacijom



31. Socijalizacija i motivacija

Soc. Motivi usmereni na druge ljude:

- Gregarni motiv,

- Motiv za afektivnom vezanou,- Motiv zavisnosti od drugih



32. Socijalizacija i motivacija

Motiv postignua:

- Mek Klilend: tendencija da se ulae napor ipostigne neto vredno i da se istakne,

- Opti i specifini motivi postignua,- Izvori m. postignua: nain podizanja dece,

razvijanje samostalnosti,

- Hekhauzen:odgovornost, samostalnost,potkrepljenje uspeha, identifikacija sauspenim osobama



33. Motiv postignua

Korelacija MP ± ponaanje:- MP i osetljivost na opaanje uspeha,- MP i otpornost na socijalne pritiske,- MP i IQ,- MP i kolski uspeh,- MP i izbor zanimanja,- MP i planiranje zadataka na dui rok,- MP i jasno formulisanje ciljeva



Motiv postignua 34. (MP)

MP i ekonomski razvitak:

- MP i religijska pripadnost (katolici i

protestanti):- potronja struje,

- realni dohodak,

- sadraji k. udbenika i vrednosti,

- uzroci nazadovanja i pada civilizacije ustaroj Grkoj, Firenci,



35. Motiv postignua

Etkinson: sloenost i povezanostmotivacije:

- MP,- oekivanje da e angaovanje dovestido poeljnog cilja,

- vrednost cilja,- samo povezanost sva tri faktora vodipoveanoj aktivnosti.



36. Motiv postignua

Ogranienja MP:

-psih.faktori i objanjenje soc. fenomena

-neprecizno odreenje MP,-MP obuhvata vie motiva,

-nejasna povezanost MP sa ponaanjem

-Vrednost shvatanja o MP: ukazuje uticajpsy. na drutvene tokove



37. Afilijativni motiv

tenja za udruivanjem sa drugima, Izolacija ± suprotna tendencija ehter: eksperimimentalna provera

uticaja izolacije Izvori afilijativnog motiva:-uroena opta ili posebna tenja,

-udruivanje radi zadovoljenja potreba,-afilijativno ponaanje je naueno



38. Afilijativni motiv

Uzroci afilijativnosti:

-izbegavanje oseanja straha,

neprijatnosti i anksioznosti,- doprinosi veoj kognitivnoj jasnoi,

- red roenosti i afilijativnost, pojave

alkoholizma, zavisnost i vezanost zaroditelje



39. Altruistiko ponaanje

Prosocijalno ponaanje

Altruistiko ponaanje ± usmereno napruanje pomoi drugima u nevolji,

Izvori odsustva AP:-depersonalizacija i nezainteresovanost,

-zadovoljavanje sadistikih tendencija,

-meanje fantazije i realnosti,-esto prikazivanje nasilja u masmedijima



40. Altruistiko ponaanje (AP)

Latane i Darli (izvori odsustva AP):

-miljenje da je situacija manje opasna,

-difuzija odgovornosti i na druge ljude-drugi uzroci: pol, klasna pripadnost,

osobine linosti, mesto boravka i

porekla, poznanstvo osobe u nevolji-prisustvo drugih: eksperiment nastudentima



41. Altruistiko ponaanje

Razliita odreenja AP

Aronfrid:karakteristike AP:

-uivljavanje u psihiko stanje drugih,-anticipacija zadovoljstva drugih usled

pomoi,

-lino zadovoljstvo to se prua pomo



42. inioci AP

Karakteristike situacije,

Ponaanje drugih osoba,

Drutvene (moralne) norme, Osobine linosti

varc: odluka da se pomogne odreena

namerom, oseanjem odgovornosti,znanjem da je AP u skladu sa moralnimnormama



43.Osobine linosti i AP

Krebs:AP povezano sa:

- Socijalnom prilagodljivosti, manjom

agresivnou, veom emocionalnomstabilnou

taub: povezanost AP sa:

- razvijeno oseanje odgovornosti,

- zainteresovanost za druge,

- moralnost, nesebinost, ljubav



44. Poreklo AP

Uroene osnove AP (uroena saoseajnost isimpatija, roditeljski (materinski) instinkt,

Uenje altruistikog ponaanja:

-uenje AP uslovljavanjem i njegovo vezivanjeza primarne potrebe,

-interakcija razmene koristi i tete

- uenje po modelu i opservaciono- uenje uvianjem



45.Socijalizacija i AP

Individualne razlike u ispoljavanju AP

Uenje AP:

-ubeivanje i podsticaj na konkretno AP-potkrepljivanje AP,

-primer roditelja i okruenja (modeli),

-srdana porodina atmosfera (Raton)-mas-mediji



46. Poslunost i pokoravanje

Pojave konformiranja pod uticajemautoriteta i pritisaka grupe

Marej: potreba za samoponiavanjem Mek Dugal: instinkt samoponiavanja isamopotinjavanja

Pojave masovnog pokoravanja: zavreme faizma i u autoritarnimreimima



47. Poslunost i pokoravanje

Majlgrem:eksperimentalna prouavanja

efekta kanjavanja na uspenost u

uenju:- 66% kanjava kada uje a ne vidi³rtvu´

- 40% kanjava kada uje i gleda ³rtvu´

- 30% silom pokuava da slomi otpor



48.Nain izazivanja pokornosti

dovoenje u teku situaciju,

korienje pritiska pomou grupe,

kanjavanje i nagraivanje, laskanjem i postepenim voenjem ka

podinjavanju (slino u propagandi ±paketi potom),

operisanje oseanjem krivice,

prihvatanje manje greke vodi ka veoj



49. Agresivno ponaanje (AgP)

Vie termina: agresivno ponaanje,agresivnost, agresivni impuls, oseanjegneva,

Odreenje: ponaanje sa namerom dase drugom nanese teta, da se povredi,da se drugi uniti

Drutvene mere i zabrane ispoljavanjaAgP



50. Agresivno ponaanje

Razlike: AgP, agresivni impuls ilimotiv,reakcija na ugroavanje jedinke,

O

tvoreno AgP i agresivni doivljaj bezispoljavanja AgP usled zabrana,

AgP odlikuje namera da se naneseteta drugima nezavisno od

ispoljavanja



51. Poreklo agresivnosti

Agresivnost ± uroena snaga,vezana zaouvanje egzistencije :

- Frojd ± hidrauliki model- Lorenc ± prisustvo drugih; obliciinhibicije agresivnosti kod ivotinja dane ubijaju jedinke svoje vrste




Agresivnost delom uroena delomnauena pod uticajem frustracija:

- strogost u podizanju dece,- regresija: eksp. igre dece igrakama

- teorija traenja rtve




Agresivnost je prvenstveno steena inauena;

From: dve vrste:

-filogenetski programirana, benigna,uroena,

-steena, nauena, destruktivna;

ekstremna: sadizam,-pomeranje agresivnosti, identifikacija saagresorom



54. Uenje agresivnog ponaanja

Reakcija na frustracije, naroito uranom detinjstvu,

Posmatranjem tue agresivnosti:

nasilje na TV, agresivnost u crtanimfilmovima, na sportskim terenima,

Uenje po modelu,

Podsticanje na agresivno ponaanje:trener-publika-sportisti;roditelj-dete Katarza AgP



55. Moralna svest (MS)

Vana pokretaka snaga oveka,

Najizrazitiji rezultat socijalizacije,

Proizilazi iz moralnih normi drutva, Internalizacija moralnih normi drutva,

Struktura: kognitivna, emocionalna i

konativna (ponaajua) komponenta,



56. Razvoj moralne svesti (MS)

Teorije:

- Socijalnog uenja uslovljavanjem ipotkretljenjem,

- Kognitivne teorije: uenje moralnostipovezano sa kognitivnim razvojem, odheteronomne ka autonomnoj

moralnosti (Pijae, Kolberg)



57. Razvoj moralne svesti

Uzroci meugeneracijskih razlika umoralnoj svesti:

- Promene MS u istoj generaciji tokom

vremena,- Promene u drutvu i novi ciljevi i

vrednosti: u dramatinim ekonomskim i

politikim promenama, ali i u³mirnodopsko´ vreme,- Promene u pojedincu tokom ivota



58. Socijalizacija kao akulturacija

- na optem planu: proces usvajanjakulture kao civilizacijskih dostignua,

- na uem planu, kao internalizacijakulture grupe ili ue zajednice.

- pozajmljivanje, stapanje isukobljavanje elemenata kultura,

- viestruka akulturacija,

- uzastopna viestruka akulturacija.



59. Socijalizacija kao vaspitanje

- obrazovanje kao sredstvoposredovanja optih ciljeva drutva namlade generacije,

- obrazovanje i integracija mladih udrutvo,

- obrazovanje kao pragmatina

aktivnost, - globalizacija i obrazovanje.



60. Socijalizacija i razvoj linog isocijalnog identiteta

- lini identitet,

- socijalni identiteta,

- grupocentrizam i sociocentrizam, - uloga socijalnog okruenja u razvojuidentiteta,

- uloga neposrednog iskustva u razvojuidentiteta,



61. Aspekti identiteta

- subjektivni aspekt identiteta,

- objektivni aspekt identiteta,

- sadraji identiteta: ± kognitivni,

± emocionalni,

± motivacioni



62. Socijalni stavovi (SS)

Priroda i funkcija stavova:- Tomas i Znaniecki: SP nauka o SS,- SS kao efekti socijalizacije,- SS kao kategorizacija iskustva,- SS kao ³paketi´ verovanja, oseanja i

akcionih tendencija - u pripravnosti

- SS i asimilacija novih objekata- SS i ureenost sveta i doivljaja




SS i upoznavanje i ureenje sveta

SS ± vani mehanizmi saobraanja sasvetom

SS i stabilnost opaanja i doivljavanja

SS i kontrola i predvianje dogaaja uokruenju




SS ± stabilna svojstva osobe koja trajutokom vremena

SS kao dispozicije i mentalnaspremneost za opaanje, miljenje,emocionalno doivljavanje i akciju

SS kao dispozicija za sticanje novog

iskustva Aktiviranje stavske dispozicije



65. Socijalni stavovi

Priroda i funkcije stava:

- Povezanost stava sa ponaanjem

- Stav objedinjuje uticaj socijalih faktorai osobenost linosti

- Stav kao meulana promenljiva(interveniua varijabla)

- Stav kao zavisna i nezavisna varijabla

- stav i predvianje ponaanja osobe



66. Poreklo koncepta stava

Eksperimentalna ispitivanja vremenareakcije, percepcije, miljenja(Vircburgka kola-Marbe, Ah, Vot,

Biler), Psihoanalitiko uenje o dinamikim i

nesvesnim stavovima

Tomas i Znaniecki-poljski seljaci uEvropi i Americi



67. Odreenje stava

SS kao tendencija + ili ± reagovanjaprema nekom objektu

SS kao tendencija ponaanja ZA/PROTIV

SS ±´procesi ili sistemi pomou kojihpojedinac, na osnovu vrednosti, ureujesvoju sredinu i ponaanje´ (Kelvin)



68. Odreenje stava

SS ± ³funkcionalno stanjepripravnosti koje determinie da

organizam reaguje nakarakteristian nain na izvesnedrai ili drai-situacije´ (erif i

Kantril)



69. Odreenje stavova

SS ±´mentalno i neuralno stanjepripravnosti, organizovano u tokuiskustva, koje vri direktivan i

dinamiki uticaj na odgovor pojedinca,u odnosu na sve objekte i situacije sakojima je to stanje u vezi´ (Olport)



70. Odreenje stava

SS ±´trajni sistemi pozitivnih ilinegativnih ocenjivanja,

emocionalnih stanja i delatnihtendencija za ili protiv, uodnosu na drutvene objekte´

(Kre, Krafild i Balaki)



71. Teorijski i operacionalnisadraj stava

Merljive nezavisne varijable:-drai (pojedinci,grupe, soc.problemi i dr.)

Interveniue varijable: - stavovi

(afekat, saznanje, ponaanje)Merljive zavisne varijable:

- Reakcije simp.n.s. i iskazi o afektima

- Perceptualni odgovori i iskazi o uverenjima- Spoljanje akcije i iskazi o ponaanju



72.Teorijske orijentacije

Kognitivistika:- stav kao dispozicija,- stav kao svesna akcija osobe,

-stav kao kontrolisano ponaanje- stav kao usmeravana aktivnost

Bihejvioristika: stav kao navika Razlika: stav ima evaluativni karakter (ocena

o saznajnoj i afektivnoj vrednosti objekta),navika nema evaluativni karakter



73. Struktura stava

Komponente:

- kognitivna: znanja, percepcije, verovanja,uverenja, miljenja o objektu stava,

- emocionalna: oseanja (prijatna ilineprijatna, + ili -, preteno + u jednom a ±u drugom aspektu,

- konativna ili akciona: tendencijeponaanja:pomaganja ili kanjavanja



74. Povezanost komponenata

Delovi stavske organizacije teekonzistentnosti,

Povezanost je vee kod ekstremnijihstavova

Komponente ± tri analitiki razliitaaspekta doivljaja objekta stava

Dominantnost pojedinih komponenata Korelacija izmeu komponanata:.18-.84



75. Dimenzije stavova

Direkcija (valencija): + ili ± odnos

Sloenost: vrsta i koliina sadraja

Ekstremnost: stepen pristajanja u stav Usklaenost komponenti

Doslednost ispoljavanja stava

Snaga: otpornost promenama Otvorenost u ispoljavanju




Struktura sindroma (sistema) stavova:

Ferguson: (stavovi premaratu,religioznosti, patriotizmu, smrtnojkazni...): tri opta faktora stavova:

- religiznost

- humanitarnost

- nacionalizam




Gilford: struktura optih stavova:

- liberalizam ± konzervativizam

- religiznost - areligizonst- humanitarizam ± nehumanitarizam

- nacionalizam ± internacionalizam

- evolucionizam - revolucionarnost



78. Autoritarna linost

Adorno, Elza Frenkel-Brunsvik,Levinson i Sanford: ispitivanjeantidemokratske orijentacije:

- najznaajniji podsticaj prouavanju SS- povezanost antisemitizma i faizma

- povezanost ispoljavanja optih stavovai osobina linosti



79.Autoritarna linost

Ispitivanje antidemokratskeorijentacije:

- A ± skala (antisemitizam)

- E - skala (etnocentrizam)

- PEC ± skala (politiko-ekonomskikonzervativizam)

- F ± skala (crte linosti)



80. Antisemitizam

Antisemitizam (A)± opti nainmiljenja o Jevrejima i o odnosuJevreja i nejevreja,

A - etnika predrasuda A - izraz osobina linosti ± antisemita

A ± sistem meusobno povezanihstavova i nezavisno od autoritarnosti



81. Etnocentrizam (E)

Etnocentrizam: sistem negativnihstavova prema drugima (nii,manjevredni, inferiorni...)

E ± povezanost izmeu A i E E - sistem stavova i prema crncima...

E ± tenja da se prave razlike

E ± problem ³malih razlika´

A kao deo E

82 Politiko ekonmski



82. Politiko-ekonmskikonzervativizam (PEC)

PEC ± relativno trajna dimenzija:konzervativizam ± liberalizam

Povezanost PEC sa A i E

Manje koherentna ideologija od A i Esistema optih stavova



83. Struktura autoritarne linosti

Konvencionalizam Autoritarna submisivnost Agresivnost

Antiintroceptivnost (suprot. subjekt.) Potovanje vlasti Destruktivnost i cinizam Korienje mehanizma projekcije Rigidnost miljenja, stereotipi Interesovanje za seksualne nastranosti

84 Antidemokratska orijentacija



84. Antidemokratska orijentacijai autoritarna linost

Povezanost A, E, PEC i F:

A E PECF .53 .73 .52



85. Vrednost istraivanja

Vrednost:

-utvrena povezanost optih stavovameusobno i osobina linosti,

- podsticaj daljim istraivanjima,

- valjanost instrumenata, posebno Fskale

- Doprinos razvoj PSY polit.ponaanja



86. Kritike istraivanja

Uzorak: ispitanici iz srednjeg sloja Zanemaren uticaj grupa Forma pitanja: prihvatanjetvrdnji skale=

A;E; PEC Zanemareno obrazovanje, IQ, siocio-

ekonomski status

A i E predrasude nisu uvek povezani saAL Drugi istraivai:Ajzenk, Roki



88.Formiranje i menjanje SS

Kre, Krafild i Balaki:

- Potrebe pojedinca- Informisanost i znanje

- Pripadnost grupama

- Specifian sklop linosti



89.Formiranje i menjanje SS

Rot:

-O

pti drutveni uslovi- Pripadnost grupi, informisanost iznanje,osobine linosti

- Sadraji sredstava mas-medija



90. Potrebe pojedinca i SS

SS i zadovoljenje potreba

Uticaj na opaanje: selekcija podataka,perceptualna odbrana

Uticaj na pamenje: Levin i Marfi-uenje pro i anti ruskih sadraja

Uticaj na ocene, sudove i miljenja

Uticaj na emocionalnu sferu

Uticaj na ponaanje



91. Potrebe pojedinca i SS

Funkcionalnost SS u zadovoljavanjumotiva

Povezanost S prema Jevrejemima istepen zadovoljstva svojim ekonom.Statusom

Predrasude kao SS i zadovoljavanje

materijalnih potreba



92. Uticaj grupe na SS

Primarne grupe. Porodica, grupavrnjaka, prijatelji, radna grupa

Sekundarne grupe: politike i crkveneorganizacije

Uticaj nacionalne kulture: etnikistereotipi i stavovi

Izbor informacija, grupe na vrednosti,grupna podrka



93. Informisanost i znanje

Uticaj saznajnih inilaca ±kognitivistike teorije (balansa),

Ogranienost znanja: fragmentarnost,uticaj motiva na usvajanje znanja,autoriteta,usklaivanje sa ranijimznanjem i stavovima

Uticaj motiva i interesa na znanja



93. Personalni momenti i SS

Uticaj aktuelne motivacije: funkcionalnikarakter stavova, instrumentalnavrednost stavova

Uticaj trajnih osobina linosti:- povezanost etnocentrizma i otvorenosti

prema svetu



94. Personalni momenti i SS

Politiki konzervativizam i tip linosti- Izrazito liberalni, liberalni, konzervativni

i izrazito konzervativni

- Razlike u: oseanju krivice,neprijateljstvu prema drugima,netolerantnosti, krutosti

-O

granienje: preuveliavanje znaajacrta linosti a zanemarivanje drugihfaktora



95. Menjanje stavova

Promena direkcije i intenziteta SS Zavisnost promena SS od:- Vrste

- Sloenosti- Usklaenosti sa drugim SS- Bumerang efekat

- Karakteristika linosti: inteligencija,persuazibilnost, kognitivna jasnoa



96. Zavisnost promena

Od grupe:

- Njukom: Benington koled

- vrstina organizacije grupe- Uticaj grupne atmosfere

- Uticaj neformalnih grupa



97. Specifini faktori

U vezi sa grupom

Sa komunikacionom situacijom

Sa sadrajem komunikacije Sa organizacijom komunikacije

Sa karakteristikama komunikatora

Sa korienjem mas-medija



98. Specifini faktori promena

U vezi sa grupom:

- vrstina grupnih normi

- Kontrola odravanja grupnih normi- Procena vrednosti lanstva



99. Komunikaciona situacija

Masovne i izolovane situacije komun. Javno deklarisanje Grupna diskusija

Ocena vanosti za postizanje cilja Stepen zahtevanih promena Izazivanje emocija straha Jednostrane i potpune informacije

Raspored argumenata Izvoenje/neizvoenje zakljuaka



100. Menjanje i odravanje SS

Mekgvajer i Tanenbaum:- Selektivnost opaanja i pamenja- Izbegavanje suprotnih informacija

- Pritisak grupe- Mnogostruka funkcionalnost stava- Postepeno sticanje imuniteta na

informacije suprotne stavu- Korienje mehanizama odbrane



101. Vrste stavova

Lini i socijalni

Prema objektu na koji se odnose

Prema logikoj zasnovanosti

02



102. Rezime

S usmeren na iskustveni objekt Ima evaluativnu vrednost: za-protv Steen uenjem

Relativno trajan sistem znanja, emocijai spremnosti za akciju

Povezan sa ponaanjem

Stabilna dispozivcija Razlike u dimenzijama stavova

103 T ij



103.Teorije stavova

Funkcionalne teorije

Teorije uenja Teorije konzistencije

104 F k i l t ij



104. Funkcionalne teorije

Kac i Stoutlend: izraenostkomponenata:

- Afektivni stavovi

- Intelektualizovani stavovi

- orijentisani prema akciji

- uravnoteeni

105 F k ij t



105. Funkcije stavova

Instrumentalna (utilitarna) ± bihejvioristikatumaenja

Odbrambena ± psihoanalitika tumaenjaprojekcijom i prikrivanjem nedostataka

Manifestovanje linih vrednostiinternalizovanih identifikacijom saroditeljima(uenje po modelu-bihejvioristika)

Funkcija osmiljavanja i saznavanja( uenjeuvianjem -kognitivistika)

106 T ij j



106. Teorije uenja

Socijalizacija ± izvor stavova

Uenje klasinim i instrumentalnimuslovljavanjem i uenjem po modelu ±bihejvioristika shvatanja

Naglaavaju slinost stavova i navika:-nauene modifikacije CNS, dispozicije

za ponaanje, hipotetski konstrukti,trajno stanje organizma

107 T ij k i t ij



107. Teorije konzistencije

Teorija ravnotee ± balansa, Hajder

Teorija podudarnosti (kongruentnosti) ±Ozgud i Tanenbaum

Teorija disonance (nesklada) ± Festinger

Zajednika odlika: usklaivanje misli,uverenja, stavova i ponaanja;

getaltistika orijentacija

108 T ij t



108. Teorija ravnotee

Primena getaltistikog uenja otendenciji za redom i jednostavnoudoivljaja

Odnosi izmeu ljudi i ljudi i objekata:- Emocionalni odnos:ljubav, divljenje,

- Odnos zajednitva: slinost, kauzalna

veza

109 T ij t



109. Teorija ravnotee

Dijada ± ravnotea: oba odnosa + ili ± Trijada ± ravnotea: ako su tri elementa

+ ili su: dva ± a jedan +

Neravnotea: ako su dva odnosa + a jedan negativan; ako su sva tri odnosanegativna; ravnotea se uspostavljaako se menja stav prema drugoj osobiili prema objektu

110 T ij d d ti



110. Teorija podudarnosti

Tenja ka maksimalnoj jednostavnostiodnosa: ³crno ± belo´,

³sve ili nita´

- tenja ka veoj podudarnosti stavova

111. Teorija kognitivne



j gdisonance (nesklada)

Pojam kognitivne doslednost iuravnoteenosti

Disonanca: dva elementa su u

disonanci ako suprotnost jednogproizilazi iz drugog (patriotizamiskljuuje etnocentrizam i ovinizam)

Saglasnost: ako su elelmeti u skladu: jedan proizilazi iz drugog istog smera




j gdisonance

Disonanca zavisi od:- Broja elemenata u disonanci,- Vanosti elemenata u disonanci,

- Odnosa izmeu broja disonantnih ikonsonantnih elemenata

vanost x br.dison.elem.

Di ____________________vanost x br.konson.elem.




j gdisonance

Disonanca se smanjuje:

- Promenom ponaanja pojedinca,

- Promenom pojedinih kogn. elem.

- Dodavanjem novih elemenata koji su ukonsonanci sa ranije usvojenim

- Pravi problem ± posle prihvatanja jednealternative - kao reenje disonance;obrazloenje ³prave´ alt.

Documents

Socijalna psihologija1