SOCIJALNA MEDICINA

SOCIJALNA MEDICINA

- SKRIPTA -

BEOGRAD

2002.

I-1. TEORIJSKI KONCEPT ZDRAVLJA

RAZVOJ SHVATANJA O ZDRAVLJU

Razvoj shvatanja o zdravlju menjao se kroz istoriju.

ANTIKI PERIOD

Prva zabeleena shvatanja govore o zdravlju kao o stanju ravnotee. U KINI je smatrano da ako se narui red stvari u prirodi, mora nastati bolest. U ANTIKOJ GRKOJ zdravljem se bave lekari, ali i filozofi : '' Zdravlje je harmonija koja je osnov svakog moralnog ponaanja '' PLATON

HIPOKRAT :

Priroda ima neprekidnu tenju da odri stanje stabilnosti, pa se zato svojim snagama adaptira na promene, kako bi odrala tu ravnoteu u toj ravnotei ovek je zdrav ! Kada se ravnotea narui, javlja se bolest.

BIOMEDICINSKI MODEL

Ovaj pristup se razvija od XVI veka. Dostignua u fizici se primenjuju na '' mainu ljudskog tela'', koja '' radi po zakonima fizike''. ZDRAVLJE je odsustvo bolesti, perfektan rad maine ljudskog tela. BOLEST je prirodno stanje, a zdravlje je ''neto to dolazi izmeu dve bolesti'' kae ova teorija.

Ovaj model je dugo bio na snazi. ''ovek je mainerija, a bolest je kvar koji lekar treba da otkloni! ''.

RANI SOCIOMEDICINSKI MODEL

Pokuano je da se ukae na znaaj ''eksternih faktora'' za zdravlje, ali je to bilo bez velikog odjeka. Oslanjajui se na korene antike medicine, naunici su tvrdili da je distribucija bolesti zavisna od socio-ekonomskih i kulturalnih uslova. (Npr. U ranom kapitalizmu neadekvatna ishrana, stanovanje, situacija, radni dan bez ogranienja dovodili su do prerane smrti u radnoj populaciji.)

EPIDEMIOLOKI (PREVENTIVNI) MODEL

Zdravlje definie kao ravnoteu agensa, sredine i domaina.

AGENS

SREDINA DOMAIN

Agens deluje uvek negativno na zdravlje, domain se brani svojim zdravstvenim kapacitetom, a sredina, kada je povoljna, pomae domainu, a kada je nepovoljna, pomae agensu. Ovaj model je dobar za objanjavanje zaraznih bolesti.

.

SOCIO-EKOLOKI MODEL

Nastaje sa ekolokom erom u nauci. Smatra se da ovekovo zdravlje zavisi od zdravlja prirodne sredine koja ga okruuje.

DEFINICIJE ZDRAVLJA

Ne postoji ni jedna homogena, sveobuhvatna laika ili nauna definicija zdravlja.

Zdravlje je teko definisati iz sledeih razloga :

1. Zdravlje je normativni koncept i mnogo se tee objanjava od bolesti koju je mogue dijagnostikovati, leiti, prognozirati...

2. Zdravlje je jedinstveno dok bolesti ima vie

3. krakteristike zdravlja su nedovoljno prouene, a njegovi merljivi elementi nedovoljno determinisani.

Ima vie definicija zdravlja :

''Zdravlje je produkt harmoninih odnosa oveka i njegove okoline.''

ZDRAVLJE U DEFINICIJI SZO

1949. ''Zdravlje je stanje potpunog fizikog, mentalnog i socialnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti.''

I-2. NAJZNAAJNIJI FAKTORI KOJI UTIU NA ZDRAVLJE STANOVNITVA

Faktori (determinante) zdravlja su faktori naslea i faktori okoline.

FAKTORI NASLEA

Problem ''nasleenog'' i ''steenog'' u bolesti i zdravlju ima neprekidnu aktuelnost, ali se ta dva pojma sve manje suprotstavljaju jedan drugom. Razvojem genetike saznalo se da je pojava nekih karakteristika i bolesti vezana za :

dominantne gene

visoko penetrirajue recesivne gene

rezesivne gene vezane za pol

npr. krvne grupe, hemofilija...

Uglavnom se osobine i bolesti razvijaju interakcijom genetskih i okolnih faktora !

Danas postoji mogunost ''SCREENING-a'' koji podrazumeva rano otkrivanje poremeaja kod neroene dece; tada se javlja etiki problem : ta uiniti ako se otkrije neka neizleiva malformacija?

Zato se u praksi zdravstvena zatita mora koncentrisati i na faktore okoline.

FAKTORI OKOLINE

1.Vodosnabdevanje i dispozicija otpadnih materija

Sigurna voda i bazina sanitacija su meu prvim prepoznatim determinantama zdravlja i napori na njihovom unapreenju imaju vekovima dugu istoriju. Iz decenije u deceniju SZO belei stalni porast populacije koja se snabdeva istom vodom. Bazina sanitacija ( otklanjanje otpadnih materija) je prisutna 71% u urbanoj i 48% u ruralnoj sredini.

*zapaena je povezanost izmeu :

Stopa mortaliteta (morbiditeta) Nereeno vodosnabdevanje i

od crevnih i drugih infekcijadispozicija otpadnih materija

2. Stanovanje

Problem neadekvatnog stanovanja ima neosporiv uticaj i na zdravstveno stanje. Vremenom taj (lo) uticaj dobija na snazi. U nerazvijenim zemljama :

-stanovnik ivi u kui od propustljivog materijala sa slamnatim krovom i podom od blata; usled nehigijenskih uslova esta je pojava parazitskih oboljenja, respiratornih infekcija, dijareje, trovanja ugljenmonoksidom...

U razvijenim zemljama :

-stanovnik predgraa ivi u nehigijenskim i neekolokim uslovima, te dolazi do raznih drugih problema : prenaseljenost, tekoe u transportu i komunikacijama, jonizujue zraenje, radon kao graevinski materijal, povean broj beskunika...

3. Zagaena okolinaTehnoloki razvoj i industrijalizacija su primarni ciljevi ukupnog razvoja niza zemalja. Cena za to su promenjeni uslovi ivotne i radne sredine , koji neposredno uticu na zdravlje: zagaenje vazduha, vode, zemljita i radne okoline.

U gradovima koncentracija SO2 je vea od dozvoljene. Zemlje razvijeno sveta ine niz organizovanih napora da smanje zagaenje: ispravnost vozila, bezolovni benzin.

U selima zagaenja izazivana sredstvima neophodnim za poljoprivredu i ekonomsku profit (ubrenja, prskanja i sl.) akutna i hronina trovanja.

Opasno ubre toksini i radioaktivni otpaci veliki zagaivai!

FAKTORI SOCIJALNE SREDINE

Socijalna sredina je svojstvena samo oveku.

Ona organizovanim oblicima delovanja u drutvu (dogovorima, konvencijama) deluje u smislu modifikovanja svih drugih faktora:

Elementi socijalne sredine:

1. jezik informisanje

2. soc. institucije - brak, porodica, zakoni, obrazovanje

3. ekonomske institucije

4. ideoloko-vrednosni sistem: vrednosti, model, moral, politika

5. kulturoloki sistem: verovanja, obiaji, navike i sl.

1. Kultura i obrazovanje

Veza izmeu zdravlja i kulture, odnosno tradicije, navika, obiaja, religije i celokupnog duhovnog bogatstva naroda je opisana veoma tano!

Obrazovanje pokazuje neposrednu povezanost sa zdravljem: visok mortalitet odojadi, povezan sa majinim obrazovanjem.

3. Stil ivota

opti nain ivota

nastaje interakcijom uslova ivota u irem smislu i individualnih obrazaca ponaanja

on je individualni izbor jedinke i moe se menjati, mada na njega utiu i eksterni faktori

individualni izbor ima uticaja u sl. oblastima:

- puenje

- konzumacija alkohola i droge

- nain ishrane

A: puenje

najpoznatiji od rizik-faktora u populaciji

prema SZO 1/3 svih smrti je u vezi sa puenjem

mladi pue, jako rano poinju, mukarci pre i vie nego ene

U naoj zemlji 50% mukaraca i vie pui!

B: alkohol i alkoholizam

Postoji konflikt :

Interesi eko-politike sfere Interesi javno-zdravstvene sfere

Slino puenju, s tim to se ovde javlja potreba da se razgranii :

socijalna konzumacija

zloupotreba alkohola

Visoka povezanost nesrea i povreda je sa konzumacijom alkohola !

C: narkomanija

Teko je proceniti broj narkomana i povremenih korisnika droge. Kada se u toj populaciji pojavio HIV u razvijenim zemljama su formirani programi za prevenciju i leenje sadanjih narkomana.

D: ishrana

Ishrana jako utie na zdravlje:

Infektivne i parazitske bolesti su u vezi sa problemima ishrane

* u nerazvijenim zemljama - nedostatak hrane (neadekvatnost) kao uzrok obolenja (kretenizam i oteenja mozga dece).

* u razvijenim zemljama - preobilna ishrana dovodi do gojaznosti i posledica koje iz toga proizilaze.

4. Nezaposlenost i zdravlje

Nezaposlenost izaziva:

pad ivotnog standarda

gladovanje, loa ishrana

preranu smrt

U okviru porodice prouava se uticaj nezaposlenosti na :

raspodelu resursa

zdravlje lanova

podrka porodice nezaposlenom oveku.

I 3. POTREBE,ZAHTEVI I KORIENJE U ZDRAVSTVU

Hijerarhija ljudskih potreba po Maslovu :

potreba za samorealizacijom: realizacija ivotnih elja (kad porastem biu lekar!)

potreba za potovanjem: samopotovanje i potovanje drugih ljudi

potreba za ljubavlju: izraava se primanjem i davanjem ljubavi

potreba za sigurnou: kod dece

fizioloke potrebe: hrana,seks,e,seks,odmor,seks,seks,seks...Najnii nivo su fizioloke potrebe; zadovoljavanjem njih javljaju se potrebe sledeeg nivoa itd.

ZDRAVSTVENE POTREBE

Zdravstvene potrebe : *opaene (vidljive) izraene

neizraene

prepoznaju se u vidu mortaliteta i

morbiditeta, izraavaju zahtevima za zdr. zatitom.

*neopaene (nevidljive)

i. osobe oseaju simptome ili spadaju u vulnerabilno

stanovnitvo , zahtevi retko stiu do z. slube, pa je potrebno aktivno istraivati.

pojedinac

Opaanje vri zdravstvena sluba

zajednica

* Profesionalno definisane (normativne) potrebe - potrebe za uslugama zdravstvene slube koje prepoznaju eksperti ili profesionalci u zdravstvu!

* Nauno potvrene porebe - rezultat u praksi potvrenog iskustva npr. potreba za vakcinaciom.

ZAHTEV

- inicijativa da se opaena potreba zadovolji

Da bi se potreba manifestovala zahtevom neophodno je da

postoji organizacija ili pojedinac kojoj se zahtev moe uputiti

da kod osobe pored potrebe postoji motiv koji inicira akciju

Zahtev se upuuje se zdravstvenoj slubi; starost i pol su bitne determinante zahteva za uslugama z. slube.

KORIENJE

predstavlja realizovan zahtev

u svetu stalno raste

moe se dovesti u vezu sa :

1) poveanim obimom prava na zdravstvenu zatitu

2) sve sloenije medicinske usluge

3) demokratske promene sve vie starih koji imaju sve vee zdravstvene potrebe

korienje se moe smanjiti:

1) suavanjem prava na zdravstvenu zatitu

2) uvoenjem participacije (lino uee korisnika u plaanju zdravstvenih usluga

3) poveanjem efektivnosti i kvaliteta zatite

4) orjentisanjem na preventivu

I 4. PROCENA ZDRAVSTVENOG STANJA STANOVNITVA

Zdravstveno stanje stanovnitva predstavlja osnovu za objektivnu identifikaciju prioriteta, stimulisanje i preispitivanje ciljeva zdravstvene politike strategijom tehnologije u zdr. zatiti.

Zdravstveno stanje je :

''opis i/ili merenje zdravlja pojedinca, grupe ili celokupne populacije prema prihvaenim standardima uz pomo zdravstvenih indikatora''.

CILJEVI procene zdravstvenog stanja stanovnitva su:

b. unapreenje zdravstvenog stanja stanovnitva

c. identifikovanje prioriteta zdravstvenih problema

d. praenje promena zdravstvenog stanja tokom vremena

e. uoavanje i analiza razlika izmeu razliitih teritorija ili populacionih grupa

f. unapreenje menadmenta u zdravstvu

g. preispitivanje zdravstvene politike, strategija u z.z. i zdravstvenih tehnologija

INSTRUMENTI za merenje zdravstvenog stanja :

- su indikatori (pokazatelji) z. stanja - varijable koje pomau da se izmere promene, direktno ili indirektno.

- relativni brojevi se najee koriste da bi se omoguila terit. i vrem. poreenja , i to : * prporcije (procenti) kao pokazatelji strukture

* stope pokazatelji uestalosti ili nivoa neke pojave

* nekim drugim odnosima

IDEALAN INDIKATOR treba da bude:

validan: da meri samo ono to se pretpostavlja da meri

objektivan: rezultat merenja da bude isti ako ga vre razliiti ljudi u istim ili slinim okolnostima

osetljiv (senzitivan ) : osetljiv na promenu situacije koju odslikava

specifian : trebalo bi da reflektuje promene samo situacije na koju se odnosi

KLASIFIKACIJE INDIKATORA

1957. : tri grupe indikatora:

1. pokazatelji povezani sa zdravstvenim stanjima osoba i stanovnitva na odreenoj teritoriji

2. pokazatelji koji se odnose na uslove srdine, a koji imaju vei ili manji uticaj na zdravlje ljudi

3. pokazatelj koji se odnose na zdravstvenu slubu i njene aktivnosti usmerene na poboljanje zdravlja

1) Do kraja I svetskog rata kada su vodee bolesti bile masovne zarazne bolesti sa visokom smrtnou najbolji pokazatelji zdravstvenog stanja su bili:

h. mortalitet

i. letalitet (smrtnost od odreenih bolesti)

2) U periodu izmeu dva svetska rata, zahvaljujui masovnoj upotrebi antibiotika, masovne zarazne bolesti su nestale, a pojavile su se razliite akutne bolesti koje ne zavravaju smru. Najbolji pokazatelji zdravstvenog stanja:

Stopa morbiditeta incidenca (broj novoobolelih)

- prevalenca (broj ukupno oboleleih)

4)danas, vodee bolesti su rezultati stila ivota, tetnih navika, ponaanja i drugih faktora rizika iz socijalne sredine. Najbolji indikatori

- indikator kvaliteta ivota.

IZVORI PODATAKA:

1) MATINE KNJIGE registri vitalnih dogaaja u populaciji, iz koje se dobijaju podaci o roenju, umiranju, sklapanju braka, razvodu, usvajanjima,

j. iz ovih podataka se izraunavaju sledei indikatori:

stopa nataliteta = broj ivoroenih / broj stanovnika x1.000

stopa fertiliteta = broj

stopa reprodukcije

opta stopa mortaliteta = broj svih umrlih / broj stanovnika x 1.000

specifina stopa mortaliteta po polu, starosti, obrazovanju, zanimanju i uzrocima umiranja

stopa branosti = broj sklopljenih brakova / ukupan broj stanovnika x 1.000

stopa razvoda brakova

stopa prirodnog prirataja = [ broj ivoroenih broj svih umrlih / broj stanovnika ] x1.000

2) POPIS STANOVNITVA proces sakupljanja, obrade i publikovanja demografskih, ekonomskih i drutvenih podataka koji se odnose na odreeno vreme i za sve osobe u ovoj zemlji ili na ogranienoj teritotiji.

Obezbeuje podatke o :

broj stanovnika i distribucije po polu i starosti (kao imenioce za izraunavanje veine pokazatelja zdravstvenog stanja)

snabdevenosti pijaom vodom, postojanje kanalizacije i dispozicije otpadnih materijala

prosean broj osoba po domainstvu, komfornost stanova i sl.

Za izraunavanje pojedinih zdravstvenih indikatora potrebi su podaci:

dijagnostike prirode (maternalni mortalitet, spcifini morbiditet i mortalitet od raznih bolesti)

podaci o merenjima (teina na roenju, masa, visina, obim nadlaktice)

podaci o aktivnostima z. slube - imunizacija, leenje uobiajenih bolesti i sl.)

Izvor ovih podataka su :

medicinska dokumentacija

evidencija

izvetaji

Svi sluajevi oboljenja se prijavljuju u tzv. Centralni registar vrlo znaajan izvor : morbiditet od odreene bolesti, leenje koje je prueno pacijentima, preivljavanje, letalitet

I-6. UI ZDRAVSTVENI POKAZATELJI

Ova grupa pokazatelja neposredno meri zdravstveno stanje stanovnitva i prema pristupu tom procesu deli se na dve grupe :

I - INDIKATORI POZITIVNOG ZDRAVLJA (I-7.)Procenjuju stanje uhranjenosti i psihosocijalnog razvoja. U ovu grupu spadaju indikatori koji se izraunovaju iz sledeih podataka :

- Teina na roenju

- Odnos teine i visine na roenju Antropoloke mere

- Obim nadlaktice

- Debljina konog nabora

- Kvalitet ishrane

- Indikatori psihosocijalnog razvoja

- Divorcijalitet (brana stabilnost)

II INDIKATORI NEGATIVNOG ZDRAVLJA (I-8.)

Su pokazatelji smrtnosti u populaciji :

Br. Umrle odojadi

1) Stopa mortaliteta odojadi =

1.000 ivoroene dece

Br. Umrle dece od navrene 1. do navrenih 4 god.

2) Stopa mortaliteta dece 1-4 god. =

1.000 dece ovog uzrasta

Br. Umrle dece od roenja do navrene 4 god.

3) Stopa smrtnosti dece do 5 god. =

1.000 ivoroene dece

Br. Umrle dece do 5 god.

4) Proporcionalni mortalitet dece do 5 god. =

Ukupan br. umrlih

7) Oekivano trajanje ivota = Prosean broj godina koje se oekuje da e doiveti osoba te starosti pod uslovima umiranja stanovnitva u vreme izraunavanja pokazatelja; Rauna se na roenju, a za izraunavanje se koriste tablice mortaliteta.

DRUGI POKAZATELJI NEGATIVNOG ZDRAVSTVLJA

1) Struktura mortaliteta :

Mortalitet opisuje umiranje u jednoj populaciji. Meri se stopama mortaliteta. Mortalitet moe biti: OPTI opisuje ukupno umiranje, meri se stopama opteg mortaliteta i nije dobar pokazatelj zdravstvenog stanja jer zavisi od starosti populacije; SPECIFINI opisuje umiranje pojedinih grupa ili umiranje od odreene bolesti; ee se koristi; Treba pomenuti specifini mortalitet po : polu, starosti, od odreene bolesti (letelitet), mortalitet odojadi, maternalni...

Mortalitet odojadi : smrtnost dece od roenja do navrene prve godine ivota; jedan od najosetljivijih zdravstvenih indikatora; pokazuje i drutvenoekonomsko stanje i rad zdravstvene slube.

Na smrtnost odojadi utie :

- Zdravlje majke u trudnoi

- Poroaj

- Uslovi ivota u porodilitu

Uzroci smrti :

-Egzogeni - poroaj,uslovi (higijenski, nutritivni, socijalni...)

-Endogeni genetski poremeaji...

*Perinatalna smrtnost prvih nedelju dana po poroaju

*Neonatalna smrtnost prvih 4 nedelje po poroaju

*Postneonatalna smrtnost od 4 nedelje do navrhene 1.god.

2) Struktura morbiditeta :

Morbiditet opisuje oboljevanje stanovnika na odreenoj teritoriji; rauna se na osnovu podataka zdravstvene slube i ne predstavlja pravu sliku, jer ima obolelih koji se ne

4) Zaposlenost i uslovi rada

5)Pokazatelji pismenosti i obrazovnog nivoa

Br. nepismenih starijih od 10 god.

-Stopa pismenosti =

Ukupan br. stanovnika

Br. dece (5-19 god.) obuhvaene kolskim sistemom

-Stopa obrazovanja =

Ukupan br. dece (5 -19 god.)

6) Uslovi stanovanja

se mogu proceniti na osnovu :

Prosene stambene povrine po jednom stanovniku

Stope stambene izgradnje

Proporcija komfornih stanova

7) Dostupnost adekvatne ishrane

Se procenjuje na osnovu :

Prosene kaloriske vrednosti dnevnog unosa namirnica.

I-10. INDIKATORI OBEZBEENOSTI STANOVNITVA ZDRAVSTVENOM ZATITOM

Obuhvat zdravstvene slube se meri na nekoliko naina :

I Obuhvat stanovnitva prema nivoima zatite

1. Obuhvat primarnom zatitom (informisanost, vodosnabdevanje, sanitacija, imuniyacija...

2. Obuhvat sekundarnom zatitom ( bolnike i specijalizovane ustanove)

III Obezbeenost stanovnitva zdravstvenom zatitom prema razliitim konceptima, odnosi se na :

1. Dostupnost zdravstvne zatite :

Procenjuje se iz odnosa stanovnika administrativnih jedinica (optina, region...) i

zdravstvenih radnika (po profilima) ili zdravstvenih ustanova ( po vrstama)

2. Pristupanost zdravstvene zatite

4. Kvalitet

kojim se procenjuje ishod rada slube je zdravlje pacijenta (u prim.,sec. I terc. Zdravstvenoj zatiti) kao i zadovoljstvo korisnika radom slube.

5. Obezbeenost esencijalnih lekova

6. Tretman najeih bolesti i povreda

7. Prevencija i kontrola epidemskih bolestti

8. Obuhvat imunizacijom.

I-11. ZDRAVSTVENA POLITIKA ILI POLITIKA ZA ZDRAVLJE

Postoje dva koncepta koji se mogu definisati :

1. iri, koji zdravstvenu politiku shvata kao ''politiku i praksu unapreenja zdravlja''

2. Ui, koji je vidi kao ''politiku usmerenu na razvoj zdravstva,odnosno zdravstvenog sistema, zdravstvenog osiguranja, zdravstvenog obrazovanja i medicine

Proces formulisanja zdravstvene politike Sastoji se iz niza aktivnosti koje slede jedna za drugom :

identifikacija problema ili potreba *1*

predlaganje reenja

Definisanje ciljeva i prioriteta *2*

Prevoenje ciljeva u planove

Prevoenje planova u akcije

- to su opti ciljevi : ''Ouvanje i unapreenje zdravlja''

-Ciljevi, kao konaan ishod zdravstvene politike (moraju biti u mrljivom obliku) : ''do 2000. treba postii 100% obuhvat dece imunizacijom''

Indikatori zdravstvene politike koju zemlja vodi

I Politika saglasnost

Odluka o dostizanju zdravlja za sve. Pokazatelj je kvalitativne prirode i predstavlja postojanje takve odluke i njeno ugraivanje u zakonodavstvo zemlje

II Raspodela sredstava

Meri se proporcijom nacionalnog dohotka izraenom u % koja se izdvaja za zdravstvenu zatitu, obezbeivanje potrebne opreme, ustanova, kadrova...

III Ravnomerna distribucija resursa

Pokazatelji :

- trokovi za z.z. po stanovniku izraeni u nacionalnoj valuti

- Broj stanovnika po lekaru Br. stanovnika / Br. lekara 1.000

- Broj lekara na 10.000 stanovnika Br. lekara / Br. stanovnika 10.000

- Broj posteljana 1.000 stanovnika Br. bolesnikih postelja / Br. stanovnika 1.000

IV Uee zajednice u dostizanju zdravlja; meri se stepenom njene ukljuenosti u donoenje odluka o zdravlju i zdravstvenoj zatiti i postojanjem mehanizama koji omoguavaju ljudima da izraze svoje zahteve i potrebe za zdravstvnom zatitom.

I-12. MEUNARODNA ZDRAVSTVENA SARADNJA

Meunarodna zdravstvena saradnja podrazumeva jednu ili vie aktivnosti na prevenciji, dijagnozi i tretmanu bolesti koje trae kombinovana razmatranja i akcije vie od jedne zemlje. Akcije u okviru meunarodne zdravstvene saradnje su :

kontrola epidemija i zaraznih bolesti

meusobna razmena medizinskih i zdravstvenih informacija

meusobna standardizacija vitalne statistike, biolokih preparata, opasnih droga i sl.

kombinovana istraivanja, njihova koordinacija i pomo kod zajednikih problema

pomo zemljama u razvoju

saveti vladama i ministarstvima zdravlja u vezi sa zdravstvenim pitanjima od medicinskog znaaja

medicinski aspkti meunarodne kontrole zloupotrebe droga

WHO (World Health Organization)- Svetska Zdravstvena Organizacija

Danas WHO obuhvata 190 zemalja, sa ziljem da se dostigne najvii mogui nivo zdravlja za sve ljude.

Funkcije :

da usmerava i koordinira meunarodne zdravstvene aktivnosti

da postavlja globalne standarde za zdravlje

da ohrabruje tehniku saradnju i pomo meu zemljama lanicama

da razvija i prenosi zdravstvene tehnologije, informacije i standarde

Prva skuptina je odrana u glavnom seditu WHO u enevi.

WHO se sastoji od :

1) Skuptine jednom godinje reava najbitnija pitanja-budet, odabir rukovodstva...

2) Izvrnog odbora zaseda 2 puta godinje; ini ga tim strunjaka iz zemalja lanica iji mandat traje 3 god.

3) Sekretarijata ine ga brojni eksperti koji rade pri glavnom seditu WHO, u regionalnim kancelarijama i zemljama lanicama.

Programi WHO

1) Proireni program imunizacije za zatitu dece od Poliomijelitisa, Difterije, tetanusa, tuberkuloze, malih boginja

2) Deklaracija o primarnoj zdravstvenoj tatiti (Alma-ata)

3) Globalna strategija za dostizanje zdravlja za sve do 2000. (proglaena)

4) Program za razvoj vakcine

5) Povelja o unapreenju zdravlja

6) Globalni program za AIDS

Strategija ''Zdravlje za sve do 2000''

Ovo je program WHO iz 1981. god. Prihvatile su ga sve zemlje sveta i obavezale se da rade na ostvarivanju ciljeva programa ( ima ih 38, rasporeenih u 5 grupa) :

I Generalni ciljevi (odnose se na glavne zdravstvene probleme) :

- smanjenje mortaliteta odojadi

- smanjenje maternalnog mortaliteta

- produenje ivotnog veka

- smanjenje mortaliteta od HIV bolesti i raka

- smanjenje stope samoubistava i saobraajnih nesrea

- iskorenjivanje osnovnih bolesti...

- i sl.

II Ciljevi koji se odnose na zdravo ponaanje :

- suzbijanje rizinog ponaanja

- reklamiranje zdravih stilova ivota

- znanje i motivacija za zdravo ponaanje

III - Ciljevi koji se odnose na zdravu okolinu

- kontrola rizika u okolini

- borba protiv zagaivanja : vode, hrane, zemljita, vazduha

- zdravi uslovi stanovanja i rada

IV Ciljevi koji se odnose na odgovarajuu primarnu z.z.

V Ciljevi koji se odnose na potrebnu pomo podrku

- istraivanja, politika

- planiranje resursa,

I-13. ZAJEDNICA I ZDRAVLJE

Zajednica grupa ljudi koji ive na istoj teritoriji i dele zajednike bazine interese. Kao svaka socijalna struktura, sastoji se od funkcionalno zavisnih delova, koji se odlikuju dugim trajanjem i relativnom stabilnou.

Svaka zajednica ima podsisteme funkcionisanja :

ekonomski

politiki

zdravstveni

religijski socijalni

.

Uticaj zajednice na zdravlje je viestruk. ivei na istoj teritoriji sa mnogo toga zajednikog, pripadnici jedne zajednice imaju iste ili sline oblike ponaanja (pa i zdravstvenog).

Zdravstveni sindrom zajednice : zajednike bolesti ili neke druge zdravstvene karakteristike koje su prepoznatljive za pojedince.

RAD U ZAJEDNICI

Postoji vie faza u kontinuitetu odnosa zdravstvenih radnika i lanova jedne zajednice :

I Kontakt sa zajednicom

Inicijalni deo : zdravstveni radnici obavetavaju lanove zajednice o potencijalnim aktivnostima koje se pokreu.

II Ukljuivanje zajednice

lanovi zajednice daju svoje komentare i vode postojee aktivnosti

III Saradnja zajednice

Postoji kontinuirano uee lanova zajednice i aktivnostima vezanim za zdravlje

IV Participacija zajednice

Visok stepen ukljuivanja : zdravstveni tim (ine ga zdravstveni radnici i predstavnici zajednice)

Zdravstveni radnik vri sledee aktivnosti :

-pruanje informacija, organizacija kampanjskih akcija, organizacija grupa za samopomo...

I-14. PORODICA I ZDRAVLJEPorodica primarna socijalna jedinica i primarna jedinica medicinske i zdravstvene zatite. Ne moe se shvatiti kao prost zbir lanova, ve se u njoj deavaju zbivanja : rast, razvoj, sazrevanje, zdravlje, bolest...

UTICAJ NA ZDRAVLJE

Uticaj porodice na zdravlje moe se analizirati na tri nivoa :

I kroz bioloko (genetsko) i medicinsko iskustvo , ukljuujui i socijalna iskustva u formiranju odreenih oblika ponaanja u odnosu na zdravlje.

II preko internog funkcionisanja porodice, vezanog za interakciju meu lanovima, dinamiku porodice, podelu uloga u njoj.

III kroz eksterne funkcije porodice : komunikacije sa drugima, pokratljivost, druenje...

Porodica je prva grupa u kojoj ovek ivi. Njen uticaj na zdravlje i z. zatitu je veliki :

1) Porodica je osnovna jedinica reprodukcije drutva na dete se prenose geni koji odreuju njegov razvoj.

2) U porodici se stie oseaj fizike, psihike i socijalne sigurnosti, vezane za funkcionisanje u drutvu

3) U najranijem detinstvu, dete prolazi kroz proces primarne socijalizacije stie znanja, razvija stavove i navike, stie ponaanje, stie i oseaj humanosti prema bolesniku-''porodica je jedinica nege i brige''.

4) Porodica je epidemioloka jedinica iste bolesti se prenose unutar porodice.

Promene u savremenoj porodici :

porast broja zaposlenih ena

porast broja vanbrane dece

porast stope razvoda

porast fertiliteta (smanjenje broja dece u porodici)

smanjenje veliine porodice

porast broja starih ljudi

PROCENA PORODINOG ZDRAVLJA

Tri najee primenjivana pristupa :

I Procena porodine rutine (naina ponaanja unutar jedne porodice)-omoguava predvianje reakcije porodice na faktor rizika

II Porodina dijagnoza identifikacija onih karakteristika porodice koje utiu na zdravlje i bolest u njoj; to su : porodina struktura, izvravanje uloge, meusobni odnosi, bdet

III Indikatori porodinog zdravlja :

1) Karakteristike porodice : veliina i struktura

2) Dogaaji u porodici : razvodi, usvajanja, smrtnost...

3) Indikatori rizika : okolinski, ishrana, geni...

4) Indikatori zdravlja : rast, razvoj dece...

5) Indikatori bolesti : incidenca i prevalenca odreenih bolesti,odsustvo iz kole/posla

6) Indikatori planiranja porodice : broj dece, gubitak dece, razmak trudnoa, pobaaj...

7) Oblasti funkcionisanja : komunikacije, podela posla, aktivnosti...

I-15. KARAKTERISTIKE SOCIJALNIH BOLESTI

Bolesti mogu nastati na dva naina :

I bolest je rezultat greke u genetskom materijalu kod oploenja

II bolest koja nastaje kao razultat nemoi fetusa ili novoroene individue da se adaptira na uslove okoline

Poznato je da se vodee bolesti (one od kojih u jednom istorijskom periodu oboli ili umre veliki broj ljudi) menjaju jedne nestaju, druge nastaju.

Prvi teorijski okvir za definisanje socijalnih bolesti (Alfred Grothjand)

1) znaaj bolesti sa cocijalne take gledita odreen je frekvencijom pojave bolesti

2) potrebno je poznavati oblik i frekvenciju javljanja pojedinih bolesti

3) veza izmeu socijalnih uslova i bolesti :

a. soc. uslovi mogu formirati ili favorizovati predispozicije za bolest

b. prouzrokovati bolest direktno

c. preneti uzroke bolesti

d. uticati na tok bolesti

4) bolest deluje povratno na socijalne faktore

5) kod bolesti koje su znaajne sa socioloke take gledita, mora se proceniti da lj med. tretman moe dovesti do smanjenjea prevalence bolesti

6) socio-ekonomska okolina pacijenta ima znaajan uticaj na prevalencu bolesti, kao i na njen tok i ishod.

Promene u mortalitetu i morbiditetu od ogromnog uea zaraznih bolesti do stalno rastueg uea nezaraznih, degenerativnih oboljenja nazvane su ''zdravstvena tranzicija''

Najznaajniji faktori zdravstvene tranzicije svrstani su u 3 grupe :

I Pad fertiliteta

Fertilitet demografski indikator;

1. U praistoriji i drutvima na niskom nivou razvoja reprodukcija je neregulisana i preputena prirodnim faktorima regulacije

2. Poetkom industrijalizacije zbok nedostatka radne snage zapoljavaju se ene i to menja njihovu ulogu u porodici to dovodi do pojave svesnog regulisanja ''eljenog broja dece'' to za posledicu ima pad fertiliteta i manji procenat mladih ljudi. Istovremeno, bolji uslovi ivota smanjuju rizik obolevanja (posebno odojadi), produavaju ivotni vek, ali dolazi i do rasta broja ljudi izloenih faktorima rizika za razvoj hroninih nezaraznih bolesti.

III Promene u faktorima rizika

Preindustrijska drutva : nehigijenski uslovi, neispravna voda, nereen problem sanitacije

Industrijska drutva : zagaivai : agro, industrijski, hemijski

Posebna grupa faktora rizika odnosi se na ''stil ivota'' :

fizika neaktivnost

preobilna ishrana

puenje, alkoholizam, droga

rizino seksualno ponaanje

* Socijalne bolesti :

- rasprostranjene, veliki udeo u morbiditetu i mortalitetu

- posledice su zdravstvene i socijalne (nesposobnost za rad...)

- veliki uticaj socio-ekonomskih faktora

U zavisnosti od mogunosti prevencije, sve bolesti moemo podeliti u tri grupe :

I Grupa sa malom mogunou prevencije

-genetska obolenja (uglavnom eliminisana pobaajem)

- druge bolesti determinisane u fetalnom stanju

- bolesti kod kojih je dolo do okolinskih uticaja u prenatalnom periodu

II Grupa preventabilnih bolesti

-sva hronina nezarazna obolenja (npr. kardiovaskularna obolenja) iji se prirodni tok moe menjati tj. na koga se moe uticati.

Faktori rizika : osobine, dogaaji ili navike koje poveavaju verovatnou pojavljivanja bolesti ili smrti kod individue ili grupe. Rizine grupe : grupe ljudi izloenih faktorima rizika. Faktori rizika mogu biti : bioloki, okolinski, socijalni; po drugoj klasifikaciji : promenjivi (puenje, droga...) i nepromenjivi (pol, godine...).

III Grupa potencijalno preventabilnih bolesti Ne nastaju kao posledica greke u fertilizaciji niti kao posledica uticaja okolinskih faktora, ali ne pokazuju nikakvo poboljanje pri promeni uslova ili otklanjanju prepoznatih faktora rizika.

II1.SISTEMI ZDRAVSTVENE ZATITE I NJIHOVO FINANSIRANJE

Zdravstvena zatita predstavlja sveukupne mere i aktivnosti zajednice kao celine, zdravstvene slube kao njenog integralnog dela i samog oveka na ouvanju i unapreenju zdravlja.

1) Sistem socijalnog osiguranja (Bizmarkov model)

-postojanje obaveznog zdravstvenog osiguranja svih zaposlenih

-finansiranje preko doprinosa zaposlenih i njihovih poslodavaca

-drutveno i/ili privatno vlasnitvo nad zgradama u zdravstvu

Osiguranje : -Imovine ili Osiguranje : -obavezno

-Lica -neobavezno

-Socijalno osiguranje : obavezna materijalna zatita radnih ljudi kada usledi bolest, nesree na poslu ili van njega, iznemoglosti, starosti, ne mogu da rade i radom obezbede sebi i svojoj porodici sredstva za ivot.

-zasniva se na naelima uzajamnosti i solidarnosti.

3) Sistem privatnog osiguranja (model nezavisnih korisnika)

-dominira privatno zdravstveno osiguranje (lino ili preko korisnika)

-veliki deo stanovnitva je neosiguran

-finansiranje z.z. preko doprinosa i/ili premija osiguranja

-preteno privatno vlasnitvo nad zgradama i opremom

FINANSIRANJE SISTEMA ZDRAVSTVENE ZATITE

Postoje 2 kriterijuma za procenu zdravstvene slube :

-ekonomski kriterijum (koliko se izdvaja iz nacionalnog dohotka na z.z.)

-politiki kriterijum (ko odluuje o zdravstvenoj zatiti)

Izvori finansiranja :

1. Porezi oblik javnih prihoda koje drava naplauje od fizikih i pravnih lica kao obavezna i nepovratna davanja za pokrie drutvenih potreba. Postoje opti (na line prihode, dohodak firme...) i specifini porezi (porez na luksuz...)

2. Doprinosi takoe prinudna davanja; razlika je u tome to su doprinosi naknada za posebne koristi koje pojedinci ili pravna lica stiu na osnovu akcija javnih organa koje oni ine u optem interesu. Doprinosi su srazmerni visini plate raspodela sa bogatijih na siromanije.

3. Participacija lino uee osiguranika u trokovima korienja z.z. Predstavlja doplaivanje odreene sume u fiksnom ili procentualnom iznosu od cene usluge u momentu njenog korienja

4. Plaanje pune cene usluga u zdravstvu5. Dobrovoljni prilozi i pomo z. institucija, grupa i pojedinaca

MODELI FINANSIRANJA SISTEMA ZDRAVSTVENE ZATITE

Da bi se objasnili tokovi kretanja novca u sistemima z.z. definiemo 3 kljune interesne grupe :

I Korisnici (potroai) zdravstvenih usluga

II Davaoci (zdravstvena sluba) primarna z.z.

III Posradnici osiguravajue agencije i ministarstvo zdravlja sekundarna (bolnika) z.z.

Modeli :

1) Model nadoknade trokova korisnicima korisnici plaaju davaocima pun iznos cene, pa im to potpuno ili delimino nadoknadi zdravstveno osiguranje

2) Model ugovaranja predvia postojanje ugovornog odnosa izmeu osiguranja i nezavisnih davaoca usluga. Zdravstvene vlasti plaaju davaoce zdravstvenih usluga putem glavarine ili prema broju pruenih usluga

3) Model integracije osiguranja sa zdravstvenom slubom integracija onih koji plaaju usluge u zdravstvu sa onima koji te usluge pruaju. Drava je glavna za osiguranje i davanje usluga i stanovnitvo nema mogunost izbora osiguranja.

II 3. ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEMI

Nauna disciplina koja se bavi : stvaranjem, prenosom, uvanjem, obradom i distribucijom informacija zove se Informatika, a sam proces stvaranja, prenosa, uvanja, obrade i distribucije informacija, informacioni sistem.

Komponente informacionog sistema :

-softver (programi)

-hardver (oprema)

-orgver (organizacija procesa)

-lajfver (ljudi koji rade)

Informacija je skup poruka, podataka i znanja koji ine osnov za donoenje odluka. Informacija je podatak koji poveava nae znanje. U zdravstvu, informacija je svaki podatak koji nepostedno ili posredno slui za potrebe zatite. Jedinica za informaciju je 1 bit ( 8 bit-a = 1 byte).

Pacijenti nose i stvaraju podatke koje uoavaju lekari. Od tih podataka, putem interpretacije i razmiljanja, dobijaju se informacije koje dalje usmeravaju lekare da preduzmu odgovarajue akcije.

Faze ljudske aktivnosti : -posmatranje

-razmiljanje

-akcija

ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM

U okviru svakog informacionog sistema razlikuju se 4 skupa aktivnosti :

I Prikupljanje podataka

-veina podataka se uva u papirnoj dokumentaciji (sve uraeno mora biti dokumentovano). Dokumentacija koja je nosilac informacija u zdravstvu obuhvata :

1)Osnovnu medicinsku dokumentaciju ine je :

-zdravstveni karton (za predkolsko, kolsko dete, stomatoloki karton)

-istorija bolesti (izvetaj o hospitalizaciji, matini list, raun za bolniko leenje...)

-protokoli (pregledanih, hospitalizovanih, otputenih, umrlih...)

-rentgenski snimci, ekg...

2)Evidenciju vodi se na osnovu medicinske dokumentacije; najee je dnevna i mesena, a na osnovu obe piu se izvetaji.

3)Izvetaji se alju obraivaima podataka, i mogu biti individualni (za pojedinca) i zbirni (za cele slube).

*Prednosti papirne dokumentacije : *Prednosti kompjuterske dokumentacije :

-lako prenosiva

-lak pristup

-nema ''padova sistema''

-laka itljivost podataka

-ne zahteva specifinu obuku

-podrava struktuiran unos podataka

-velika sloboda u nainu zapisivanja

-podrava analizu podataka

-elektronska razmena podataka

II Obrada podataka

III Baze podataka (skladitenje)

Zdravstveni informacioni sistemi imaju sledee komponente :

-demografsku bazu podataka

-zdravstveno stanje

-zdravstvena sluba (organizacija, kadrovi, mrea ustanova)

-aktivnosti zdravstvene slube

-kotanje i funkcionisanje z.z.

-drutveno ekonomski sistem

II 4. KLASIFIKACIONI SISTEMI U ZDRAVLJUKlasifikacija je proces kojim se veliki broj podataka razlikuje grupisanjem u kategorije ili klase prema odreenim kriterijumima za jednu ili vie namena.

MKB Meunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti, X revizija

Klasifikacija bolesti se definie kao sistem kategorija u koje se, prema odreenim kriterijumima, svrstavoju sve bolesti. Kriterijum moe biti anatomski, patoloki, etioloki, kliniki, kombinovani. Od prve klasifikacije do danas-100 godina; aktuelna je IX, a upripremi je X recenzija. Ona se sastoji od :

1) liste sa 3 mesta (999 kategorija svaka bolest je ifrovana brojem koji ima tri cifre, sve kategorije podeljene u 17 grupa bolesti i jo vie podgrupa)

2) detaljne liste sa 4 mesta (ima 999 kategorija i vie hiljada podkategorija, svaka bolest ifrovana brojem sa etiri cifre, sve kategorije podeljene u 17 grupa bolesti i vie podgrupa)

3) dodatne klasifikacije spoljnih uzroka, povreda i trovanja (200 kategorija od E800 do E999; nikada se ne koriste same, nego sa ciframa iz liste sa 3 ili 4 mesta.)

4) dodatne klasifikacije faktora koji utiu na zdravlje i kontakte sa zdravstvenom slubom (koristi se esto sama, 82 kategorije (V01-V82), njome se ifruju aktivnosti zdravstvene slube sa zdravim ljudima (npr. poroaj, vakcinacija...)

Meunarodna klasifikacija bolesti,povreda i uzroka smrti sadri i Meunarodni obrazac za prijavu uzroka smrti (sadri 3 grupe podataka) :

1) o umrlom i osobi koja daje podatke

2) o uzrocima smrti

3) o vremenu kada su ti uzroci delovali

Ovaj obrazac popunjava uvek lekar on predstavlja osnovu statistike mortaliteta. Pored ovog, postoji i prijava smrti koju popunjava laik (graanin koji nije medicinski obrazovan a zatekao se kao svedok smrti).

II 5. ZDRAVSTVENE TEHNOLOGIJE

Tehnologija predstavlja skup aktivnosti koje ukljuuju metode, procedure, tehnike, opremu i druga sredstva, planski usmeren ka dostizanju odreenog cilja.

Zdravstvena tehnologija :

Sistematski niz aktivnosti, upravljenih ka reavajnu nekog zdravstvenog problema. Predstavlja izbor izmeu razliitih varijanti, nainjen na osnovu raspoloivog naunog, tehnikog i tradicionalnog znanja. Ima naglaen cilj reavanje nekog zdravstvenog problema.

Medicinska tehnologija podrazumeva : lekove, opremu, internistike i hirurke procedure koje se koriste u medicini, kao i organizaciono-potporni sistem u okviru koga se zatita prua. Ima naglaen praktini znaaj!!!

Proces procene tehnologije ima 4 faze :

I Identifikacija izbor tehnologije koja e se procenjivati i izbor predmeta procene. Postoje sledee vrste tehnologija :

- tehnologije budunosti

- tehnologije koje se tek pojavljuju

-nove tehnologija

-rairene tehnologije

-zastarele tehnologije

II-Testiranje Kriterijumi za testiranje moraju biti unapred odreeni, specifini u pogledu 4 faktora :

-koji je indikator kojim e se meriti oekivana dobit

-medicinski problem za koji e se koristiti tehnologija

-populacija na koju se odnosi

-opis uslova korienja

III Sinteza na osnovu rezultata dobijenih testiranjem i dostupnih interakcija iz literature; moe biti data u vidu preporuke ili ocene.

IV Diseminacija zakljuka irenje zakljuaka dobijenih procenom; utie na ponaanje lekara, ali i korisnika; vri se u naunim asopisima, na seminarima i ini ceo proces svrsishodnim.

II 6. MENADMENT U ZDRAVSTVURukovoenje u sistemu zdravstvene zatite je oblast naunog menadmenta

Savremeni menadment proces stvaranja i odravanja sredine u kojoj ljudi radei u grupama, mogu da ispune eljene ciljeve. To je univerzalan i kompleksan proces i sastoji se od :

planiranja

organizovanja

kadrovske politike

voenja (usmeravanja)

kontrole

Aktivost dobrog menadera podrazumevaju bazine vetine koje e obezbediti ravnoteu ovih, medicinski povazanih komponenti.

KARAKTERISTIKE MENADMENTA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

Zdravstvene ustanove su poznate u teoriji menadmenta kao najkompleksnije organizacije, sa najkompleksnijim menadmentom, a na samom vrhu kompleksnosti je : savremena bolnica. Postoji est osnovnih uloga zdravstvene slube :

1) predstavlja deo nacionalne politike zemlja

2) zapoljava veliki broj ljudi

3) obezbeuje z.z.

4) obavlja razliite tipove istraivanja

5) vri kontinuiranu edukaciju

6) vana uloga kao faktor socijalne stabilnosti u zemlji

Struktura ovlaenja menadmenta podeljena izmeu 3 centra moi i odgovornosti :

I Upravni odbor

.

II Lekari

Koji su u medicinskom kolegijumu, ali i ostali, imaju snanu ulogu u menadmentu jer su odgovorni za bolniku delatnost ustanove; oni uestvuju bar u 3 procesa menadmenta :

1) menadment pacijentom

2) menadment lekarskim timom

3) menadment zdravstvenom ustanovom

III Administracija

Koju ine direktor, naelnici odeljenja i efovi pomonih slubi. Direktor ima zadatak da planira, donosi odluke, koordinira i kontrolie aktivnosti zaposlenih, da bi obezbedio da rad sa pacijentima bude obavljen efikasno i efektivno.

Pri rukovoenju, osim ove trostruke podele moi i odgovornosti, treba pomenuti i specifine odgovornosti :

prema pacijentu (najvea zatita, minimalni trokovi)

prema zaposlenima (uslovi, lini dohodak, unapreenja)

prema finansiskim donatorima

prema zajednici

prema sebi (usavravanje znanja i vetine menadmenta)

KADROVSKA POLITIKA

Odnosi se iskljuivo na ljudske resurse.

Tehniki aspekti : Socijalni aspekti :

-analiza posla

-uticaj na ponaanje zaposlenih

-kandidati za upranjena mesta

-usavravanje zaposlenih

-njihovo testiranje, selekcija

-unapreenja

-procena rada zaposlenih

-savetovanja

Kakav e biti stil rukovoenja zavisi od :

-vanosti rezultata

-prirode posla

-karakteristika zaposlenih

-karakteristika rukovodioca

KONTROLA U MENADMENTU

Merenje i korigovanje efikasnosti preduzea, da bi se osiguralo dostizanje ciljeva i obezbedilo ispunjenje planova.

II 7. KVALITET U ZDRAVSTVU

Kvalitet i efikasnost su glavni preduslovi usponog funkcionisanja zdravstvene slube. Pod kvalitetom se podrazumeva nivo pruanja zatite (usluga) u odnosu na utvrene standarde. Mnogo je razloga koji istiu kvalitet u zdravstvu i ovi se mogu analizirati sa nekoliko razliitih perspektiva :

I Perspektiva zdravstvene profesije

- pruiti najbolju moguu zatitu svakom korisniku

- uspostaviti i ouvati poverenje pacijenta

I Perspektiva medicinske nauke

- upotreba najsavremenijih dijagnostikih i terapijskih dostignua

- postoje razliiti profesionalni odgovori na iste probleme; kvalitetna zdravstvena zatita mora da utvrdi koji je to maksimalni nivo razlika koji se smatra prihvatljivim

III Perspektiva zdravstvene zatite

- kvalitetna zdravstvena zatita podrazumeva zatitu pristupanu svakom

- teritorijalna distribucija zdravstvenih ustanova i zdravstvenih kadrova treba da bude takva da je svima pristupana

-irok opseg zatite za promenjive i rastue potrebe korisnika

Kvalitet se moe posmatrati kao :

1) kvalitet strukture koja prua zatitu (objektivni preduslovi), gde spadaju : prostorna podobnost, oprema, materijalne mogunosti, programi rada, kvalitet kadra...

2) kvalitet procesa zatite (subjektivni preduslovi), gde spadaju : nain rada, organizacija i koordinacija, kontinuitet zatite

3) kvalitet ishoda (zavisi od 1 i 2), odnosno postignutih rezultata u psihofizikom stanju stanovnika i zadovoljstvu zatitom

Efikasnost odnos izmeu rezultta rada i efektive (uloenih sredstava); moe se meriti indikatorima efikasnosti i kvaliteta.

Indikatori kvaliteta

Postoje dve vrste indikatora :

1) kontrolni dogaaji, predstavljeni pojedinanim, visoko znaajnim dogaajima, kao to su iznenadna smrt pacijenta, poar u bolnici, zamena lekova isl. koji zahtevaju neposredno i hitno izraavanje

2) indikatori izraeni u vidu stopa : stopa intrahospitalizacijskih infekcija, traume koje zarastaju per secundum, stopa carskog reza; istrauju se detaljno kad odstupaju od standarda ili proseka.

II 8. PLANIRANJE ZA ZDRAVLJE

Planiranje je proces pripreme niza odluka za aktivnost koja e se odvijati u budunosti i koje e biti usmerene na dostizanje ciljeva odreenim, izabranim sredstvima.

Zdravstveno planiranje je proces :

definisanja zdravstvenih problema u zajednici

traenja resursa da se zadovolje zdravstvene potrebe

ustanovljenje prioritetnih ciljeva

ETAPE U PROCESU PLANIRANJA

I Pripremna faza zapoinju diskusije o potrebi rada na planu, razmatraju se zakonske obaveze, prave se dogovori, donosi se odluka o poetku rada na planu.

II Analiza itav planski tim treba da dobije to detaljniju sliku o ''nultom planu'', onom stajnu koje e se planom menjati.

III Selekcija prioriteta Analiza izdvaja itav niz problema koji je potrebno reavati; treba izabrati najznaajnije probleme, na koje e se usmeriti planska aktivnost (npr. preventivne mere moraju biti prioritet jer su efikasnije i jeftinije)

IV Izbor plana to je opredeljenje za stepen egzaktnosti plana : najdetaljniji se operativni jednogodinji planovi, jer je kod dugoronih potrebna prognoza.

V Definisanje ciljeva ciljevi su specifine izjave o onome to se oekuje od plana (mogu biti opti kada su opisani; i specifini izraavaju se numerikim vrednostima)

VI Definisanje strategije vri se izbor aktivnosti, metoda i sredstava, koji e se koristiti za realizaciju pojedinih ciljeva.

VII Sprovoenje plana sve on procedure koje omoguavaju da se plan sprovede u delo; treba biti spreman na prpreke u ovoj etapi.

VII Evaluacija zavrna etapa procesa; treba da odgovori na pitanja :

da li su ostvareni postavljeni ciljevi ?

da li su ostvarivanjem ciljeva postignuti eljeni rezultati ?

kakav je odnos izmeu sprovedenih aktivnosti,postignutih rezultata i utroenih sredstava?

II 9. PONAANJE I ZDRAVLJE. Ljudsko ponaanje se razvija kroz procese primarne i sekundarne socijalizacije :

Primarna socijalizacija zapoinje u porodici, a sastoji se u prenoenju znanja, razvijanju stavova i vetina za ivot kod deteta; oblici ponaanja formirani u porodici su najtrajniji oblik ponaanja ! Kasnije, uticaj porodice slabi (kola, vrnjaci) a uticaj sredine raste.

Sekundarna socijalizacija pod uticajem socijalne sredine modifikuju se u porodici steeni oblici ponaanja

Na ljudsko ponaanje utiu :

znanje

stavovi (formirana reakcija prema neemu)

motivi (unutranja pokretaka snaga)

vrednosni sistem (kategorije vrednosti pojedinih stvari u ivotu

vetine (praktine sposobnosti)

navike

tradicija

verovanja

religija

Zdravstveno ponaanje moe biti :

1) Pozitivno:

-primarno pozitivno ''ne puim i nikad nisam puio''

-negativno izbegavajue ''puio sam ali sada ne puim''

2) Negativno

Zdravstveno ponaanje zavisi od tri faktora :

samog oveka

zdravlja (kako doivljava zdravlje)

vaspitanja (krou vaspitni proces se moe uticati na zdravstveno ponaanje)

II 10. VASPITANJE ZA ZDRAVLJE

Zdravstveno vaspitanje je skup iskustava i situacija koje u ivotu pojedinaca, grupe ili zajednice, mogu da dovedu do promena njihovih verovanja, stavova i ponaaanja u odnosu na zdravstvene probleme.

Posebne oblasti zdravstvenog vaspitanja :

z.v. u kolama

z.v. na radnom mestu

z.v. u zdravstvenim ustanovama i edukacija pacijenata

z.v. u zajednici

CILJEVI ZDRAVSTVENOG VASPITANJA

da pomogne ljudima da poprave svoje zdravstveno stanje i promene stil ivota ako treba

da pomogne smanjenju trokova z.z.

da ukljui korisnika u odravanje svog zdravlja

Ciljevi vaspitanja se usmeravaju na razliite grupe :

1) Zdravi zdravstveno vaspitne aktivnosti treba da omogue ouvanje i unapreenje zdravlja

2) Stanovnitvo sa rizinim ponaanjem - zdravstveno vaspitne aktivnosti treba da dovedu do suzbijanja i spreavanja bolesti (promene ponaanja)

3) Bolesni - zdravstveno vaspitanje je mera sekundarne prevencije; z.v. ima za cilj da kod bolesnika razvije nove (zdrave) oblike ponaanja. Bolesnici rado prihvataju promenu, ali je efekat mali.

4) Oporavljeni - zdravstveno vaspitne aktivnosti imaju za cilj odravanje novih oblika ponaanja.

ZDRAVSTVENO-VASPITNI PROCES

Podrazumeva dve osnovne etape :

-Dijagnostika : traenje odgovora na osnovna pitanja u vezi sa ponaanjem i zdravljem

-Intervencija : predlaganje mera i aktivnosti

Uspeh zdravstveno vaspitne intervencije merimo :

poreenjem ''pre i posle intervencije''

poreenjem sa geografskim teritorijama ili populacionim grupama gde nije bilo intervencija

poreenje ''planiranog prema izvrenom''

poreenje razlika u razvoju jedne pojave bez intervencije i nakon intervencije

Dobro sprovedena zdravstveno vaspitna intervencija dovodi do sledeih promena :

porast pozitivnog ponaanja (povean broj ljudi koji koristi kondome ;-)

zaustavlja pad pozitivnog ponaanja (da se ne zna za uticu, zapitajte se koliko bi ljudi pralo ruke !?! ha,ha,ha!!!)

zaustavlja porast negativnog ponaanja (sve manje osnovaca na terapiji odvikavanja od alkohola !!! Ba sam neto duhovit danas ! )

dovodi do pada negativnog ponaanja (manji broj puaa)

Zdravstveni radnik : razgovara sa ljudima, slua probleme

razmilja u cilju otkrivanja oblika ponaanja koji ugroavaju zdravlje

razmilja o tome koji bi zdravstveni problemi mogli biti prevenirani ili eliminisani izmenom ponaanja

trai i tei da razume razloge za odreeno ponaanje ljudi

pomae ljudima da trae uzrok nastajanja problema

pomae ljudima da trae reenja za svoje probleme

hrabri ljude da izaberu ona reenjakoja odgovaraju njihovim uslovima.

II 11. PROMOCIJA ZDRAVLJA

Prvi korak u pravcu promocije zdravlja uinjen je 1986. donoenjem povelje na konferenciji SZO (WHO) u Otavi, Kanada. Promocija zdravlja je proces koji osposobljava ljude da poveaju kontrolu nad svojim zdravljem i da ga unaprede. Povelja je indentifikovala 5 prioritetnih oblasti za delovanje :

1) Formulisanje zdravstvene javne politike

2) Stvaranje okoline koja prua podrku

3) Jaanje akcije u zajednici

4) Razvoj linih vetina

5) Preorijentacija zdravstvene slube

Promocija zdravlja ne nudi brze i kratkotrajne efekte, a najbolji rezultati se mogu oekivati kroz jedan dugi period ulaganja u nju. Promocija zdravlja moe da razvije i promeni stil ivota, kao i da utie na socijalne, ekonomske i okolinske determinante zdravlja.

ODNOS SA VASPITANJEM ZA ZDRAVLJE

Promocija zdravlja je esencijalna strategija novog javnog zdravstva.

Vaspitanje za zdravlje je esencijalna strategija promocija zdravlja.

Promocija naglaava potrebu promena socijalnih, ekonomskih i dr. okolnih determinanti zdravlja, a te promene se ne mogu postii samo vaspitanjem. Vaspitanje ima kljunu ulogu u iniciranju socio-politikih promena.

4 prioritetne oblasti u formulisanju zdrave javne politike :

-poboljanje zdravlja ene

-hrana i ishrana

-duvan i alkohol

-stvaranje okoline koja prua podrku zdravlju.

II 12. SADRAJ I METODE ZDRAVSTVENO-VASPITNOG RADASadraj rada na zdravstvenom vaspitanju zavisi od :

-potreba

-prioriteta

-politike ue(izdvajaju specifine zdravstvene potrebe i predlau mere) ili ire(izdvajaju najzastupljenije zdravstvene potrebe i predlau mere) drutvene zajednice.

METODE ZDRAVSTVENO-VASPITNOG

B) Metode : -Masovne predavanja, mas.mediji...

-Grupne grupni rad

-Individualne intervju

SREDSTVA ZDRAVSTVENO-VASPITNOG RADA

auditivna (radio...)

audio-vizuelna (filmovi, kompjuterski programi...)

vizuelna (slajdovi, slike, mape, plakati...)

Klasifikacija zdravstveno-vaspitnih strategija (i metoda i sredstava) po Green-u (1982.) :

I Komunikacijske metode

-predavanja

-diskusije

-individualne metode (interviju, savet...)

-medijske tehnike

II Strategije sticanja vetina

-grupni rad

-demonstracije, vebe...

-simulacije

-edukativna istraivanja

-modifikacija ponaanja

III Organizacione metode

-razvoj zajednice

-drutvene akcije

-drutveno programiranje i organizacioni razvoj

II 13. METODE INDIVIDUALNOG RADA

I Intervju

Metod rada sa pojedincem u kom se, tokom interakcije izmeu osobe koja ima problem i osobe koja prua pomo u reavanju tog problema, razvija odnos poverenja i podrke. Mnogo se koristi u komunikaciji lekar-pacijent. Pomo se sastoji iz 4 faze :

1) definie se problem

2) definie se ZATO je TO problem

3) pomae se osobi da smisli nain za reenje problema

4) izbor najboljeg reenja

Neophodno je da se razvija vetina komunikacije. Postoje 4 osnovne pozicije sa kojih se komunicira:

''ja sam u redu, ti si u redu'' zdrava optimistika

''ja sam u redu, ti nisi u redu'' samouverenost poniavanje sagovornika

''ja nisam u redu, ti si u redu'' oseaj inferiornosti

''ja nisam u redu, ti nisi u redu'' oseaj oajanja

Paljivim sluanjem i razumevanjem problema, radnik (lekar) moe prikupiti potrebne podatke za rad i stei poverenje pacijenta za budue kontakte.

II Savetovanje davanje gotovih saveta za ivot u datim okolnostima

najjednostavnije za lekara, ali ima mali efekat (pacijenti ne sluaju uvek lekara)

III Problemsko uenje

Uenje kroz reavanje problema od pacijenta se trai da sam rei celi problem, a lekar koriguje njegova reenja ako nisu ispravna i navodi ga na prava.

II 14. METODE GRUPNOG RADAGrupne metode zasnivaju se na poznatom uticaju grupe na ovekovu socijalizaciju.

Formiranje grupe :

formira se od pojedinaca sa istim problemom ili motivom

idealanbroj ljudi je 8 12 (ako je manje od 8 oseaju se kao pojedinci, a vie od 12 dovodi do problema ravnopravnog ukljuivanja)

seanse su u trajanju 1,5 2 h

za efikasan rad potrebne su sledee funkcije :

rukovodilac bira se iz redova lanova

zapisniar belei rezultate diskusija

posmatra posmatra rad grupe i iznosi zapaanja

struni konsultant zdravstveni radnik, ravnopravni lan grupe, ali pritom strunjak

Etape u grupnom radu :

I Poetak rada

Prvi sastanak upoznavanje, vana je prijatna atmosfera...

II Tehnike rada u grupiNe treba se zavaravati da e diskusija poeti sama od sebe :

1) ''Okidai'' diskusije provociraju ljude da kau svoj stav o predmetu

2) Vrtlog ideja postavi se uopteno pitanje i svako odgovara ta im prvo padne na pamet

3) Moe se poeti tako to svi ''u krug, redom'' odgovaraju na jedno pitanje

4) ''grupne zujalice'' podele se na manje grupe, dobiju pitanje, odvojeno prodiskutuju, pa onda voa izlae miljenje

5) ''anonimnost'' odgovori se piu na papiru, bez potpisivanja

METOD MALE GRUPE

Mala grupa broji 10 15 lanova istih karakteristika (npr. trudnice) koje imaju zajedniki problem (istu bolest) ili isti interes (npr. da saznaju vie o pubertetu da bi razumevi svoju decu...). Grupa se sastaje vie puta, raspravlja o izabranim problemima, lanovi grupe iznose svoje dileme, iskustva, ogranienja i kroz zajedniku diskusiju trae zajedniko reenje za problem.

Uloga lekara je da bude struni konsultant (kada grupa naie na problam); grupa izmeu sebe bira predsedavajueg, zapisniara, posmatraa.

U grupi, ve na prvom sastanku zapoinje grupna dinamika : to je skup svih komunikacija i odnosa u grupi koji stvaraju koheziju izmeu lanova (oseaj pripadnosti grupi deluje stimulativno na lanove, oni se oseaju motivisanim i odgovornim za sudbinu reenja i ijem su nalaenju i sami uestvovali).

METOD VELIKE GRUPE

Velika grupa broji preko 30 i vie lanova. Ovde spadaju predavanja, dramske predstave, okrugli stolovi, panel diskusije isl.

Predavanje je osnovni metod sa kojim se poinje zdravstveno vaspitni rad sa nekom grupom. Njegov osnovni zadatak je da prenese znanje i razvije interesovanje za dalje uee u programu kod slualaca. Motivacija lanova grupe zavisi iskljuivo od predavaa, odnosno njegove sposobnosti da zainteresuje sluaoce. Odrava se u zakazano vreme na zakazanom mestu. Pogodan metod je i ''pitanje-odgovor''.

Zdravstveno vaspitno predavanje mora da ima poruku jasan odgovor na dilemu koja postoji.

IVOTNA DEMONSTRACIJA

-moe se koristiti u radu sa malom i velikom grupom

-podrazumeva uenje na primeru (kroz iskustvo)

-uesnicima ivotne demonstracije zdravstveni radnik pomae da ovladaju razliitim tehnikama (kupanje deteta, priprema hrane...)

-osim znanja, ljudi stiu i praktine vetine i razvijaju samopouzdanje.

III 1. OSNOVNI PRINCIPI ORGANIZACIJE ZDRAVSTVENE SLUBE

Zdravstvena sluba ima za zadatak pruanje zdravstvenih usluga. Ne postoji ni jedan opteprihvaen ili najbolji nain organizacije zdravstvene slube, meutim postoji najmanji zajedniki sadrilac svih naina pa se dalje vri nadogradnja.

NIVOI ORGANIZACIJE ZATITE

Podela je izvrane na osnovu : veliine populacije koju pojedini nivo obezbeuje, karakteristike oboljenja i stanja kojima se pojedini nivoi bave i nekih organizacionih karakteristika.

I Samozatita

-neprofesionalan, laiki nivo

-ostvaruje se u porodici

-populaciona grupa obuhvaena tim nivoom : 1-10 ljudi

-na ovom nivou obezbeuju se mere za :

1) ouvanje i unapreenje zdravlja

2) prevenciju obolenja

3) samodijagnozu

4) samoleenje

5) podrku obolelom lanu

Ovaj oblik zatite ima vekovima dugu tradiciju. Ranije je bio bez uea i interesovanja profesionalaca ! Danas SZO pokazuje interesovanje za alternativnu medicinu.

II Primarna zatitaPrimarni, profesionalni nivo zatite koji ukljuuje :

-lekara

-zdravstveni tim : medicinska sestra, babica, patronana sestra, socijalni radnik, fizioterapeut

-administrativna jedinica lokalna zajednica

-populaciona grupa: do 2000 osoba na jednog lekara; 10.000-15.000 na jedinicu primarne zatite.

Pored pruanja medicinske zatite (dijagnoza, leenje, rehabilitacija), tim primarne zdravstvene zatite ostvaruje i niz aktivnosti iz ouvanja i unapreenja zdravlja. Lekar primarne zatite je uvar kapije, za prolazak pacijenta na vie nivoe zatite.

III Sekundarna zatitaNivo zatite koji se obezbeuje kroz specijalistiku slubu...Specijalisti opti : opti hirurzi, internisti, ginekolozi, psihijatri...

Administrativna jedinica je okrug ili srez, a populaciona grupa 100.000-500.000 stanovnika.

Na ovaj nivo upuuje se sa primarnog nivoa zatite.

IV Tercijarna zatita

Ovo je visoko specijalizovani nivo zatite i dostupan je samo u posebnim institucijama; zahteva subspecijalizovane kadrove; ostvaruje se po klinikama. Administrativna jedinica je region a populacija 500.000-5.000.000. Na ovaj nivo zatite upuuju se sa primarnog i sekundarnog nivoa !

III 2. VRSTE ZDRAVSTVENIH USTANOVA1) Dom zdravlja

2) Apoteka

3) Bolnica

4) Zavod

5) Zavod za zatitu zdravlja

6) Klinika

7) Institut

8) Apotekarska ustanova

9) Zdravstveni centar

10) Kliniko bolniki centar

11) Kliniki centar

1) Dom zdravlja

Obavlja osnovnu zdravstvenu delatnost za teritoriju jedne optine; primenjuje dispanzerski metod rada to je primena socio-medicinskog metoda u praksi. Prati i prouava :

-zdravstveno stanje stanovnitva

-higijenske prilike

-uslove ivota i rada

Sprovodi mere aktivne i pasivne zdravstvene zatite. Sadri :

slubu opte medicine

ginekologije

pedijatrije

hitnu slubu

slubu medicine rada

stomatologiju

patronanu slubu

Prua sve mere zatite na sve kategorije ljudi. Zdravstveni radnici rade u timu iji je koordinator lekar opte prakse! Dom zdravlja ima svoje zdravstvene stanice (u njima rade lekar i sestra) i zdravstvene ambulante (u njima radi sestra), radi to vee dostupnosti z.z. ljudima.

2) Apoteka

Zdravstvena ustanova u kojoj se obezbeuje snabdevanje stanovnitva i zdravstvenog sistema lekovima i drugim lekovitim sredstvima, kao i informisanje o pravilnoj upotrebi lekova. Obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost i obezbeuje : snabdevanje lekovima, izradu magistralnih lekova i zdravstveno vaspitanje (lekara o novim lekovima, i pacijenata o nainu upotrebe leka)

3) Bolnica

Prua stacionarnu zdravstvenu zatitu i specijalistiko-konsultativne usluge. Moe biti opta i specijalna.

Opta bolnica lei sve bolesti i sve kategorije bolesnika. Ima najmanje 150 postelja, rasporeenih u 6 odeljenja : interno, opte-hirurko, deije, gidekoloko-akuersko, fizikalna medicina. Ima i slube laboratorijske i rentgenske dijagnostike, transfuziju krvi, anesteziju, mogunost za izolaciju obolelih od zarazne bolesti i akutnih psihoza.

Specijalna bolnica lei neke bolesti (zarazne...) i kod nekih kategorija stanovnitva (ene, deca).

4) Zavod

Obavlja specijalizovanu zdravstvenu delatnost za nekeoblasti medicine ili neke kategorije bolesnika. Razvija struno-metodoloke kriterijume za rad. Moe da bude stacionarnog tipa. Kada obavlja naunu delatnost, onda je to institut.

5) Zavod za zdravstvenu zatitu

Obavlja specijalizovanu socio-medicinsku i higijensko-epidemioloku zdravstvenu delatnost. Prati i prouava zdravstveno stanje stanovnitva, higijenske uslove i uslove ivota i rada, i preduzima mere zatite. Ima slube :

-socijalne medicine

-higijene

-epidemologije

-dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju.

5) Klinika

Institucija koja obavlja specijalizovanu, polikliniku i bolniku delatnost iz odreene grane medicine, odnosno stomatologije. Na njoj rade profesori fakulteta. Obavlja obrazovnu i nauno-istraivaku delatnost.

6) Kliniko-bolniki centar

Institucija koja obavlja polikliniku i bolniku delatnost iz vie (odreenih) grana medicine i iz najmanje jedne oblasti zdravstvene zatite.

7) Kliniki centar

Obavlja polikliniku i bolniku delatnost iz vie grana medicine i z.z.; takoe obavlja i obrazovnu i nauno istraivaku delatnost.

III 3. VANBOLNIKA ZDRAVSTVENA ZATITATo je izuzetno znaajan deo zdravstvenog sistema.

realizuje se prvi kontakt korisnika sa profesionalnom z.z.

pacijenti ne borave u institucijama, ve dolaze radi pregleda, tretmana, kontrole

posreduje tj. po potrebi upuuje na vie nivoe zdravstvene zatite

VANBOLNIKE USTANOVE

Njihov znaaj da se rasterete bolnice ; ekonomska korist

Organizovana ambulantno-poliklinika odeljenja bolnica koja pruaju pomo od urgentnih do hroninih oboljenja :

1) hitna (urgentna) sluba

2) poliklinika (ambulantna) sluba prati bolesnika posle hospitalizacije, donosi odluke o potrebi prijema)

3) Institucije primarna zdravstvene zatite

III 4. BOLNIKA ZDRAVSTVENA ZATITABolnice ustanove za smetaj, negu i leenje bolesnika.

Prema vlasnitvu mogu biti :

-drutvene vlasnik je lokalna zajednica

-dravne vlasnik je drava

-karitativne osniva ih crkva ili neka dobrotvorna organizacija

-privatne osnivaju ih pojedinci ili grupe ljudi

Prema funkciji :

-opte

-specijalne

-klinike

POKAZATELJI STANJA I FUNKCIONISANJA BOLNICA

I Pokazatelji strukture (stanja)

Odnose se na mreu, opremljenost, osoblje;

1) Obezbeenost stanovn. bolesnikim posteljama = br. bol. postelja / br. stanovnika teritorije 1.000

2) struktura kreveta po nameni :

-udeo kreveta za akutna stanja

-za bolesnike sa psihikim poremeajima

-za hronine bolesnike i gerijatrijske sluajeve

3) Struktura zaposlenih :

-odnos zdravstvenih i ostalih radnika

-udeo lekara specijalista, ostalih lekara i z. radnika u skupu z. radnika

-odnos lekar / srednje medicinsko osoblje

-optereenost : br. postelja po lekaru

br. postelja po sestri

4) Opremljenost bolnica :

Ne moe se direktno meriti; bolnice se klasifikuju na : bazine, proirene, kompleksne, bolnice zajednice.

II Pokazatelji funkcionisanja1) Pokazatelji obima rada :

-Stopa hospitalizacije = br.prijema u toku god. / populacija potenc. korisnika 1.000

-Br. dana hospitalizacije = br. ostvarenih bolnikih dana u toku god. / popul. potenc. korisnika 1.000

-Prosena duina b. leenja =br. ostvarenih bolnikih dana u toku god. / br. bolnikih epizoda u god.2) Pokazatelji kvaliteta rada :

-bolniki mortalitet

-bolniki letalitet

-morbiditet

-smrtnost od invazivnih dijagnostikih procedura i hirurkih int.

-ishod bolnikog leenja

-informisanje pacijenata i

njihovo zadovoljstvo bolnikim radom.

3) Pokazatelji trokova rada :

-proseni godinji trokovi po bolnikoj epizodi

-proseni godinji trokovi po bolesnikom danu

-udeo trokova za ambulantno-polikliniko leenje u ukupnim trokovima.

III 5. KUNA NEGA I LEENJE

Kuno leenje obezbeivanje zdravstvenih i drugih usluga u kui obolelim i invalidnim licima kojima nije neophodan smetaj u institucijama.

Usluge :

-zdravstvene

-vezane za zdravlje (ishrana, higijena, nabavka, transport...)

-pacijenti rado prihvataju ovaj vid leenja

Kuno leenje se podrazumeva kod sledeih grupa :

-starih ljudi

-dece

-poroaji (preporuljivo)

-rehabilitacija

Dijagnostiki testovi u kui :

-fiziki pregled, pregled grla

-termometar

-samomera (za krvni pritisak)

-tehnologija ''suva hemija'' : papirii i tapii koji reaguju menjajui boju (za test je potrebna mala koliina biolokog materijala i ne treba struna sprema! npr. testovi za trudnou i ovulaciju).

III 6. ZDRAVSTVENO ZAKONODAVSTVOPravo na zdravlje i zdravstvenu zatitu regulisani su Ustavom. Specifina pitanja su ureena posebnim zakonima. Savremeno zdravstveno zakonodavstvo regulie razliite kategorije, koje se odnose na 5 elemenata zdravstvenog sistema :

I Korisnici zdravstvene zatite

Imaju individualna prava :

1) Pravo na zdravstvenu zatitu

2) Prava pacijenata :

-saglasnost na osnovu informisanja

- pravo na pristup med. dokumentaciji

-privatnost poverljiv odnos

-zatita podataka i uvanje med. tajne

-pravo albe

3) Zakonodavna regulativa pojedinih zdravstvenih aktivnosti :

-zakonodavstvo o sterilizaciji

-o eutanaziji

-o abortusu

-o transplantaciji

-o eksperimentima na ljudima

4) Zakonodavstvo kod posebnih grupa pacijenata :

-hendikepiranih

-starih

-majke i deteta

III Ustanove zdravstvene zatite

1) Otvaranje zdravstvenih ustanova

- regulisani zakonom za planiranje broja radnika i vrste zdr. ustanove; moraju biti zadovoljeni standardi sigurnosti, higijene, kvaliteta...

2) Funkcionisanje zdr. ustanova

- kontrola kvaliteta rada

- odgovornost za uinjenu tetu

- odravanje i testiranje tehnike

- rad laboratorija i hitne slube

3)Strukturalni aspekti zdr. ustanova

III 7. ZDRAVSTVENO ZAKONODAVSTVO U NAOJ ZEMLJI

Sadanji zakoni u oblasti zdravstva, oslanjaju se na Ustav RJ, koji kae da su zdravlje i zdravstvena zatita osnovna prava oveka i da je z.z. stvar zajednice. Zakoni vezani za zdravlje :

I Zakon o zdravstvenoj zatiti

-propisano je kako funkcionie zdravstvena zatita i kako se obezbeuju sredstva za njeno funkcionisanje

- odreuje zdravstvene ustanove, njihovu organizaciju, nain funkcionisanja, mreu ustanova, obaveze i odgovornosti zdravtvenih radnika, prava i obaveze korisnika zatite, sistem finansiranja

- propisuje se potreban stepen i vrsta strune spreme

- broj zdravstvenih radnika, pripravniki sta

- regulisana je transplantacija

- vreme i uzrok smrti lekar ; obaveznost obdukcije

II Zakon o zdravstvenom osiguranju

Odreuje nain prikupljanja i raspodele sredstava, prava i obaveze osiguranika, sistem zdravstvenog osiguranja u celini

Precizirana su lica koja su obavezni osiguranici

Postoji mogunost osiguranja lanova njihovih porodica zdravstvenom zatitom

Naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad

Naknada putnih trokova

Naknada pogrebnih trokova

III Zakon o socijalnoj zatiti

Regulie sistem socijalne zatite, iru i uu koncepciju, ustanove, obaveze socijalnih radnika, pravo na socijalnu zatitu, uslove pod kojima se ostvaruje.

IV Zakon o radu i radnim odnosima, regulie: radne odnose

prava radnika

duinu radnog vremena, radne nedelje, odmor.

V- Zakoni o radu i porodici:

- prava ene

- ravnopravnost polova

- slobodu odluke o raanju

VI- Zakon o zatiti na radu

VII- Zakon o zatiti ivotne sredine

III 8. ZATITA ZDRAVLJA

Zdravstvena zatita predstavlja svukupne mere i aktivnosti zajednice kao celine, zdravstvene slube, kao njenog integralnog dela i samog oveka na unapreenju i ouvanju zdravlja, odnosno poboljanju zdravlja ljudi. Ona predstavlja integralnu celinu sledeih mera :

-mera za unapreenje i ouvanje zdravlja

-mera za suzbijanje i spreavanje bolesti

-mera za rano otkrivanje

-mera za blagovremeno i adekvatno leenje

-mera za rehabilitaciju

-organizacija SZO (WHO) njen program ''Zdravlje za sve do 2000.''

Level i Klark su zdravstvenu zatitu definisali kao skup mera prevencije podeljen na tri* nivoa :

1) Primarna prevencija ima za cilj da prevenira nastanak bolesti; u nju se ubrajaju mere za ouvanje i unapreenje zdravlja, suzbijanje i spreavanje bolesti

2) Sekundarna prevencija ima za cilj da prevenira razvoj bolesti u oveku i njegovoj okolini; u nju se ubrajaju mere za rano otkrivanje i leenje bolesti

3) Tercijarna prevencija ima za cilj da prevenira nastanak posledica bolesti; u nju se ubrajaju mere rehabilitacije.

Mere primarne prevencije (ouvanje i unapreenje zdravlja, spreavanje i suzbijanje bolesti) imaju smisla u fazi prepatogenaze (pre biolokog poetka), kada bolest jo nije nastala. Kada bolest pone da se razvija, rano otkrivanje i blagovremeno leenje (mere sekundarne prevencije) su najbolje mere zatite. Rano otkrivanje ima smisla u malom rasponu od klinikog poetka do kritinog trenutka. Leenje zapoeto pre kritinog trenutka predstavlja efikasnu preventivnu meru. Posle toga leenje ne dovodi do izmene prirodnog toka bolesti i posledice su neizbene. Rehabilitacija (tercijarna prevencija) moe da pomogne u terminalnoj fazi bolesti, ali pravi rezultat zavisi od ranog otkrivanja (2 prevencija).

MERE ZA OUVANJE I UNAPREENJE ZDRAVLJA

Nazivamo ih jo i primarna, nespecifina prevencija : niz mera i aktivnosti u cilju ouvanja i poboljanja zdravlja (da zdravi budu jo zdraviji...). Sprovodi ih zajednica, ali i sam pojedinac.

Mere nespecifine prevencije :

1) Opta i lina higijena

-opta higijena : uslovi ivota i rada, provetravanje, ienje, optimalna temperatura, izvori zraenja, buke...

-lina higijena : tuiranje, odea, obua, odmot u istoj postelji

2) Pravilna ishrana i ispravna voda za pie

-voda : malo joda i hlora; u nekim zemljama se fluorie

-hrana : bakterioloki i hemijski ispravna; neravnomernost u raspodeli hrane (pothranjenost gojaznost)

3) Fizika aktivnost

-smanjena (liftovi, pokretne stepenice, prevoz...)

-faktor je rizika

-rekreacija

4) Zatita okoline

-ovek je prirodu podredio svojim potrebama

-posledice toga su razni oblici zagaenja prirode

5) Lini i drutveni standard

-visok nacionalni dohodak bolje zdravstvo

-javlja se razlika izmeu pojedinih grupa (bogatiji-manje bogati*itaj ''siromani'')

6) Izbegavanje rizinog ponaanja

-puenje

-alkohol

-droga

-nezdrava ishrana

7) Obrazovanje

8) Zdravstveno vaspitanje

-aktivnost namenjena irenju znanja, kao i uticaju na stavove i ponaanje ljudi, cilju unapreenja zdravlja

9) Stil ivota

-sveukupni nain ivota

MERE ZA SPREAVANJE I SUZBIJANJE BOLESTI

Usmerene ka spreavanju odreenih bolesti : specifina prevencija. Sprovode ih specijalizovani delovi zdravstvene slube uz podrku zajednice. Ovde spadaju :

I VakcinacijaSa otkriem vakcine (Luj Paster), u medicini je zapoela nova, mikrobioloka era. Zaustavljeni su pomori ljudi u velikim epidemijama i potpuno iskorenjene neke bolesti u svetu!

Vakcine tite samo vakcinisane ljude i to protiv samo one bolesti kojoj je vakcina namenjena. Zdravstvena sluba organizuje vakcinaciju stanovnitva po tzv. ''kalendaru vakcinacije'' :

-BSG protiv tuberkuloze

-Di-Te-Per protiv difterije, tetanusa i pertitusa

-Polio-vakcina protiv deije paralize

-Mo-Ru-Par protiv morbila, rubele i parotitisa

Obuhvat vakcinacije treba da bude vie od 80 %. Vakcina protiv gripa je sezonska ! Daje se na jesen pre poetka epidemije i to prvo starima, hroninim bolesnicima, rizinim grupama, pa tek onda ostalima.Vakcina protiv besnila se daje samo osobama koje su pretrpele ujed besne ivotinje.

II DezinfekcijaVanost istoe u medicini je dokazana. Dezinfekcija (razni naini unitavanja mikroorganizama) je mera kojom se spreava prenoenje svih bolesti i komplikacijama izazvanih mikrobima

III Dezinsekcija i dratizacijaMnogi insekti i glodari su vektori-prenosioci zaraznih obolenja. Njihovim unitavanjm se prekida put prenoenja infekcije i na taj nain spreava pojava obolenja kod ljudi.

IV AsanacijaPodrazumeva mere i postupke tehnike prirode, iji je zadatak popravljanje nehigijenskih stanja objekata, terena, naselja (npr. isuivanje movare...).

MERE ZA BLAGOVREMENO LEENJE I REHABILITACIJU

Leenjem se spreava razvoj i irenje obolenja, posledice i komplikacije, invaliditet i umiranje.

Leenje ima sledee ciljeve :

1. da izlei bolest

2. sprei njeno irenje unutar bolesnika i na njegovu okolinu

3. sprei komplikacije i posledice bolesti

4. skrati period nesposobnosti

5. sprei smrt

6. smanji trokove zatite

Moe se podeliti :

A. Prema mestu leenja :

-u kui

-u bolnikoj ili vanbolnikoj ustanovi

-na drugom mestu

B. Prema uzroku :

-simptomacko (leenje simptoma)

-kauzalno (leenje uzroka)

C. Prema vrsti terapije :

-medikamentozno

-hirurko

-psihoterapiju

-fizikalnu terapiju

D. Prema uspehu :

-izleenje

-poboljanje

-odravanje

-pogoranje

-smrt

Rehabilitacija mera zatite kojom se pokuavaju spreiti posledice bolesti, invaliditet, smrt usled posledica, i skratiti period nesposobnosti. U irem smislu obuhvata i socijalnu rehabilitaciju. Postavlja se pitanje zaposlenja hendikepiranih, socijalne integracije alkoholiara, narkomana, HIV pozitivnih. Na rehabilitaciju starih se sve vie troi. Razlikuju se etiri vida rehabilitacije :

-medicinska

-psihika

-profesionalna

-socijalna.

ZDRAVSTVENA ZATITA KOLSKE DECE I STUDENATA

Zdravstvna zatita kolskog detetaU najirem smislu podrazumeva praenje razvoja i intelektualnih sposobnosti i praenje stanja i uhranjenosti ! Odgovornost za dete snose roditelji i kola ( u kojoj se odvija drugi stepen socijalizacije )

Sistematski pregledi.......( I, III, V, VII razredi o. i III razred s.) otkrivaju probleme u razvoju

- psiholoki problemi u ovom periodu nisu zanemarljivi ( pubertet )

- razvijaju se programi za prepoznavanje rtvi zlostavljanja

Najvei problem je sve vee rizino ponaanje :

puenje

alkohol

droga

rizino seksualno ponaanje

Zdravstveno vaspitanje je veoma bitno u ovom periodu.

ZDRAVSTVENA ZATITA ENA I DECE

Zdravstvenoj zatiti majke i deteta se posveuje posebna panja, zbok osetljivosti ovih populacionih grupa na dejstvo socio ekonomskih faktora a i zbog uzajamne zavisnosti zdr. stanja dece od zdr. stanja njihovih majki. U ovu populaciju spadaju ene u reproduktivnom periodu (15-49god.) i deca, i to :-odojad (do 1 god.)

-deca predkolskog uzrasta (do navrene 6 god.)

-deca kolskog uzrasta (7 - 18god.)

Ciljevi zdr. zatite majke i deteta :

1) da se ouva i unapredi zdravlje ene pre zaea, u trudnoi, da se obezbede uslovi za normalan poroaj i roenje zdravog deteta;

2) da ena ovlada vetinama nege i zatite deteta;

3) da se ouva i unapredi zdravlje dece praenjem rasta i razvoja, primenom programskih, vaspitnih aktivnosti, otklanjanjem faktora rizika i spreavanjem njihovog razvoja.

Porodica je ta koja omoguava pravilan rast i razvoj deteta i formiranje ponaanja koje unapreuje zdravlje.

Mere zdravstvene zatite ena :

1) Opte mere (one su zadatak zajednice) :

a. Oslobaanje od neukosti

b. Stvaranje uslova za ravnopravnost

c. Potpuna sloboda odluivanja ena

2) Specifine mere ( zadatak zdravstvene slube) :

a. Razvoj zdravstvene kulture

b. Obuhvat toveeg broja ena radom savetovalita

c. Obuhvat to veeg broja ena strunom negom na poroaju

d. Obuhvat to veeg broja ena merama rane dijagnostike raka

Mere zdravstvena zatite dece :1) Opte mere (zadatak zajednice i porodice) :

a. Uslovi za ivot

b. Kultura

2) Specifine mere (zadatak zdr. slube)

a. Nadzor nad psihofizikim rastom i razvojem

b. Vakcinacija

c. Kontrola uslova ivota

ZDRAVSTVENA ZATITA STARIH LICA

Starost je niz procesa koji zahvataju individuu, njenu okolinu i zajednicu u celini.''Starost je proces u koji smo svi ukljueni do odreenog stepena, manje ili vie.''Pokazatelji starosti nacije :

1) Procentualni udeo populacije preko 65 god. u ukupnoj populaciji neke teritorije ili zemlje; ako je 10% ili vie, populacija se smatra starom!

2) Indeks starenja odnos stanovnika starijih od 60 god. i mlaih od 19 god.; ako je vei od 0,40 nacija stari !

3) Prosena starost stanovnitva preko 30, stanovnitvo stari

4) Indeks funkcionalnog stanovnitva odnos broja dece (0-14 god.) i starih (preko 65 god.) naspram broja radno sposobnog stanovnitva (15-64 god.)

Stara populacija ima dva podsegmenta :

1) Mladi stari (60-74) nezavisni u svakodnevnim aktivnostima

2) Stari (75 i vie) esto kompletno zavisni od drugih.

Koritenje zdr. zatite :

Stari ljudi koriste z.z. uestalije nego ostali segmenti populacije. Vie od 20% starih ima multipne dijagnoze. Karakteristino je propisivanje velikog broja lekova to dovodi do poveanja trokova z.z., a neki lekovi mogu i tetno delovati na stare...

Zdravstvena zatita starih bazira se na sledeim principima :

-preveniranje nepotrebnog gubitka funkcionalnih sposobnosti

-prevencija i leenje zdr. problema koji oteuju kvalitet ivota

-stare treba to due leiti u njihovim kuama, pa tek kad to nije vie mogue, poslati ih u institucije z.z.

-svaka zajednica treba da stimulie dobrovoljni rad sa starima

Mere zdravstvene zatite :

1) Opte (sprovodi zajednica, porodica)

-stvaranje to boljih uslova za lepu starost

2) Specifine (zadatak zdr. slube)

-briga o pravilnoj ishrani

-briga o umerenoj fizikoj aktivnosti

-rano otkrivanje obolenja.

ZDRAVSTVENA ZATITA HENDIKEPIRANIH

Hendikepiranost nastaje kao rezultanta oteenja strukture ili funkcije organizma koja traje krae ili due vremena (nesposobnost ili trajna nesposobnost-invaliditet).

Strunjaci prognoziraju u budunosti blag porast nesposobnosti i invaliditeta, iz vie razloga:

1) produavanje duine ivota

2) poveanje broja dece sa hroninim neizleivim bolestima (preivljavaju zahvaljujui savremenim sredstvima

3) vei rizik i sve ea pojava povreda na radu, u kui, koli, saobraaju...

4) bolja dijagnostika, praenje i registrovanje sluajeva nesposobnosti

Pod pojmom ''nedostatak'' podrazumeva see svaki gubitak ili abnormalnost neke psihike, fizike ili anatomske strukture (ili funkcije). Nesposobnost (invalidnost) podrazumeva svako ogranienje ili nemogunost obavljanja neke aktivnosti na nain ili u granicama koje se smatraju normalnim za ljudsko bie. Hendikepiranost je rezultat (zdravstvenog) industrijskog, saobraajnog i klinikog traumatizma; karakteristina je za razvijene zemlje.

Pored zdravstvenih posledica za individuu, hendikepiranost ima i druge socio ekonomske posledice (poveanje zdr. trokova i trokova socijalne zatite). Ovi trokovi stalno rastu. Zato je potrebna :

-prevencija hendikepiranosti, kroz prevenciju traumatizma

-rano otkrivanje i dijagnostika

-rehabilitacija (medicinska, socijalna...)

-edukacija za samozatitu

-obezbeivanje pomagata i drugih tehnikih sredstava

-postojanje specijalnog obrazovanja

-postojanje drutvenih slubi za davanje saveta, pomoi

-stvaranje to boljih uslova svakodnevnog ivota za hendikepirane.