Srbija u kandžama droge-feljton Novosti

8/4/2019 Srbija u kandžama droge-feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/srbija-u-kandzama-droge-feljton-novosti 1/39

Pijaca za milion kupaca Marko Lopušina | 23. decembar 2010

Više nismo samo usputna stanica već veliki proizvoĊaĉ i veliki potrošaĉ narkotika. UBeogradu 20 klanova i 1.000 trgovaca narkoticima

Prvi ljudi policije pored zaplenjenih 120 kilograma heroina

Nastavci

1. Pijaca za milion kupaca

2. Od medenog meseca pakao

3. "Pokloni" vode u smrt

4. Karika u turskom lancu

5. Taĉijevo pleme mafijaša

6. Tajni bugarski tovari

7. Kad kanabis procveta

8. Brza droga za brzu smrt

9. "Loptica" stigla Šariće

10. Paketi putuju u stomaku 11. Kosmet bez kontrole

12. Baroni prljavog bratstva

13. Krvavi tragovi dilera

14. Surovi zakoni mafije

15. Drţava uzvraća udarac

Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluĉaj Artemije

Sve ţene Lotara Mateusa

POSLE dve uspešne policijske akcije "Morava" i "Balkanski ratnik", u kojima je privedeno oko 2.000 ljudi osumnjiĉenih za ilegalnu trgovinu narkoticima i zaplenjeno

oko dve tone heroina, narkomafija i droga u Srbiji su postali deo svetske priĉe o borbi protiv najvećeg poroka planete. Kancelarija za droge UN i Agencija za borbu protivdroge SAD uvrstili su Srbiju na listu opasnijih zona narkomanije, a Šarićev klan meĊunajopasnije svetske trgovce narkoticima.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:312702-Od-medenog-meseca-pakao


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:312815-quotPokloniquot-vode-u-smrt


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:312898-Karika-u-turskom-lancu


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:313046-Tacijevo-pleme-mafijasa


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:313205-Tajni-bugarski-tovari


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:313333-Kad-kanabis-procveta


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:313432-Brza-droga-za-brzu-smrt


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:313578-quotLopticaquot-stigla-Sarice



http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:313653-Paketi-putuju-u-stomaku


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:313815-Kosmet-bez-kontrole


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:313960-Baroni-prljavog-bratstva


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:314111-Krvavi-tragovi-dilera


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:314213-Surovi-zakoni-mafije


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:314285-Drzava-uzvraca-udarac


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-37-Put-ka-EU


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-55-Rekonstrukcija-Vlade


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-56-Sabor-SPC


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-59-Slucaj-Artemije


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-153-Sve-zene-Lotara-Mateusa


http://www.novosti.rs/upload/images/2010/12dec/2312/F23-heroin.jpg






















- Poslednjih decenija u Srbiji su okonĉana tri velika procesa u organizovanoj proizvodnjii trgovini narkoticima. Prvo je stvorena srpska narkomafija, potom je formirano ilegalnotrţište drogama i na kraju je zapoĉeta organizovana proizvodnja prirodnih i sintetiĉkihdroga - specijalno za "Novosti" nudi odgovore direktor srpske policije Milorad Veljović.

Uz to objašnjava da je organizovani kriminal sa narkoticima u 21. veku postao globalni

problem, jer je odavno prešao nacionalne granice.

OD HEROINA DO SKANKA SRPSKI narkomani koriste 15 vrsta narkotika: heroin, kokain, hašiš,opijum, marihuanu, skank, ekstazi, amfetamin, metamfetamin, LSD, kaptagan, ajs, spajs, rufi i metadon. U

našoj zemlji se dnevno za drogu troši pola miliona evra, a godišnje 180 miliona evra. Do 1. juna 2010.godine zaplenjeno je 328,7 kilograma raznih droga - heroina 33.344 grama, marihuane 286,397 grama,

kokaina 4.203 grama, hašiša 70 grama, amfetamina 3.550 grama i ostalih 1.144 grama. Protiv 2.759 lica

podnete su kriviĉne prijave.

- Ĉitav svet, Evropa, pa i Balkan i Srbija pretvoreni su u trţište droge. Srbija jedecenijama bila tretirana samo kao tranzitna zemlja, preko koje ide ĉuvena "balkanskaruta" za krijumĉarenje heroina sa istoka na zapad. U poslednje dve decenije, meĊutim, uSrbiji je razvijena narkomafija, ĉije smo ĉetiri velike grupe uspeli da neutrališemo. Ali, ta

oštra borba nastavlja se i dalje - rekao nam je Veljović.

Govoreći jesenas pred skupštinskim Odborom za bezbednost i ministar policije Ivica

Daĉić i Saša Vukadinović, direktor BIA, rekli su da je ilegalna trgovina narkoticimadanas najviše rasprostranjen i najopasniji oblik organizovanog kriminala u Srbiji. Samo uakciji "Morava" koja je zapoĉeta prošle godine, uhapšeno je 1.717 osoba. Uz to, u Srbiji je detektovano i procesuirano 27 organizovanih kriminalnih grupa sa 213 ĉlanova i 452saradnika.

Narkogrupe i dalje postoje gotovo u svim većim gradovima u Srbiji, ali se po aktivnosti idobroj organizaciji izdvajaju bande iz Beograda, Novog Pazara, Bujanovca, Novog Sada,

Niša, Kragujevca i Jagodine. Njihovi ciljani kupci su, pre svega, školarci i studenti,navijaĉi i sportisti, poslovni ljudi, estrada i srpska elita.

- U Beogradu svaka opština ima po jednu ili dve velike grupe dilera droge. Niko,

meĊutim, ne zna taĉan broj dilera i narkomana koji direktno trguju drogom, jer u policijiregistrujemo samo privedena lica. A meĊu uhapšenima ima i dilera, i narkomana,finansijera, kurira, jataka. Reĉ je o 20 klanova, o 1.000 ljudi koji se intenzivno bave

trgovinom narkoticima, a prošli su kroz evidenciju Policijske uprave Beograd. Od tihljudi, sitni dileri, koji su ujedno i narkomani, ĉine 70 odsto. Kod njih smo 2008. godineimali 2.600 zaplena - navodi Dragan Rakić, naĉelnik beogradske Uprave policije zasuzbijanje narkomanije.

Upozorenje da naša zemlja postaje veliko trţište droge stiglo je prvo iz Vašingtona 2005.godine kada je Komitet za kontrolu narkotika u svom izveštaju utvrdio da je "Srbijacentralna tranzitna taĉka za krijumĉarenje droge u regionu". Naglašeno je:

"Organizovane kriminalne grupe koriste Srbiju kao trţište, jer deo krijumĉarenihnarkotika ostaje u zemlji za domaću potrošnju. Ta sposobnost organizovanih kriminalnihgrupa da iskoriste porozne granice i slabu infrastrukturu za plasman velikih koliĉinanarkotika u Srbiji preti politiĉkoj stabilnosti i ekonomskom razvoju zemlje".



U meĊuvremenu je iz Kancelarije za droge UN 2007. stiglo drugo upozorenje:

"U Srbiji cveta narko-scena! Visok a potraţnja u kombinaciji sa lokacijom Srbije izazvalisu porast aktivnosti narkomafije. Upotreba heroina je, u odnosu na 2005. godinu, porasla

za 140 odsto", referisala je zvaniĉnik kancelarije Sara Valer.

Za samo dve decenije broj zavisnika od droga u Srbiji je porastao za dva i po puta. Danas

u našoj zemlji prema zvaniĉnim procenama, narkomana ima više nego ikada - oko120.000. Više od 70 odsto mladih izmeĊu 15 i 25 godina bilo je u kontaktu sa psihoaktivnim supstancama. Još milion naših ljudi probalo je neku vrstu droge.

U Institutu za bolesti zavisnosti u Beogradu ukazuju da su lane u prestonici registrovana

722 nova zavisnika. Direktor Jasna Daragan-Saveljić upozorava da je u porastu brojzavisnika koji imaju 25 do 29 godina, a za heroinom poseţu i stariji.

U Beogradu ima 60.000 narkomana, a u Vojvodini 28.000. U kragujevaĉkoj policijiregistrovano je 2.500 narkomana, ali se procenjuje da je njihov broj ĉetvorostruko veći.Prema policijskim saznanjima, Niš ima 7.000 narkomana, ali i toliko dilera. Šokan tan je

podatak da u Srbiji deca sa 12 godina probaju marihuanu, a sa 14 heroin.

- Porast narkomanije je posledica sve veće otuĊenosti i depresije kod mladih, koji realanţivot zamenjuju za virtualne avanture i stimulativne doţivljaje. Uz to su narkotici postali

modni simboli savremenog sveta, potvrda odrastanja i stvaranja laţnog autoriteta liĉnosti.Tek potom dostupnost i jeftina cena droga su uzrok njihovog olakog korišćenja -

pokazalo je istraţivanje Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti "Vita" iz Novog Sada.

Od medenog meseca pakao Marko Lopušina | 24. decembar 2010

Droga elite, heroin je sad samo opijat za narod. U poĉetku ţrtve, kasnije i sami postajuprodavci smrti

Marihuana u gepeku automobila

Nastavci





http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:312553-Pijaca-za-milion-kupaca






http://www.novosti.rs/upload/images/2010/12dec/2412n/f23-marihuana.jpg











10. Paketi putuju u stomaku

11. Kosmet bez kontrole



14. Surovi zakoni mafije 15. Drţava uzvraća udarac

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


NARKOMANIJA u Srbiji je postala ozbiljan i organizovan posao. Mafija školuje svoje

dilere, a oni regrutuju prodavce droge meĊu uĉenicima i studentima. Zato su najĉešćamesta prodaje parkovi i kafići u blizini škola i fakulteta.

- Iz iskustva razlikujem tri faze u razvoju narkomanije: prva je eksperimentisanje, druga

je medeni mesec sa drogom i treća je pakao. Narkomani u poĉetku postaju ţrtveagresivnih i podmuklih dilera, da bi na kraju, kada se iscrpe finansijsk i i fiziĉki, i sami postajali prodavci smrti. Dešavalo se ĉak i da se narkomani udruţe, sakupe novac i samikupuju heroin. Deo koriste za sebe, a deo, pomešan sa mišomorom, šećerom u prahu ismrvljenim tabletama preprodaju narkomanima- poĉetnicima. Iza ovih narkomana i dilera

stoje pravi organizatori krijumĉarenja i preprodaje heroina - upozorio je Slobodan

Golubović, bivši šef niškog Odeljenja za suzbijanje narkomanije i krijumĉarenje

narkotika u svojoj knjizi "Droga - istine i zablude".

”NEUKI” RODITELJI Narkomanija je i dalje za većinu ljudi u Srbiji velika nepoznanica. Većinaroditelja u Srbiji ne bi prepoznala da njihovo dete uzima marihuanu ili heroin. Jer, samo 27 odsto oĉeva imajki moţe da prepozna osnovni pribor za konzumiranje marihuane, a samo 19 odsto njih prepoznaje

korišćenje heroina.

To iskustvo su potvrdile šokantne izjave uĉenika Osnovne škole "Filip Višnjić" naKaraburmi. Objašnjavali su da dileri sede na klupi, a ko hoće "travu" doĊe, plati i nosi. Naravno, nude je i onima koji još nisu "mušterije".

Cene droge u Srbiji su danas najniţe u poslednje dve decenije zbog velikih ponudanarkotika na trţištu, ali i zbog jako lošeg kvaliteta, naroĉito heroina, koji se masovnokoristi.

- Srpsko narko-trţište je heroinsko, jer skoro 95 odsto narkomana uzima heroin. To je

bila droga elite, ali je zbog jeftinoće heroin postao "opijat za narod". Osamdesetih godina prošlog veka cena kilograma heroina bila je 100.000 maraka, ali je sada pala na 12.000evra. Gram heroina u Kragujevcu, a i u Beogradu je samo 1.800 dinara. Narkomanu je

dovoljno 10 grama meseĉno, što bi koštalo oko 180 evra - rekao nam je privatni detektiv




















































Ţika Jovanović iz Kragujevca, koji na zahtev roditelja prati decu i otkriva da li uzimajudrogu.

Izvori nabavke heroina su Avganistan i Tursk a, a u Srbiju se krijumĉari preko Bugarske,Makedonije, Kosmeta, Crne Gore, Rumunije, Ĉeške i ĉak Rusije. Baze za prodajuheroina na veliko su Vranje, Pirot, Niš, Priština, Kragujevac, Smederevo, Jagodina, NoviPazar, Roţaje, Beograd i Novi Sad. Heroinsko trţište je najveće, jer u Srbiji ima 94.000

zavisnika.

Kokain u Srbiji koristi svega dva odsto zavisnika i plaća ga 5.000 dinara gram. I njegova potrošnja neprestano raste. Prodaje se na crnom trţištu u vidu belog praha. Narkotik pravljen od koke stiţe u našu zemlju iz Juţne Amerike preko Afrike, Španije, Hrvatske,Crne Gore.

Hašiš koristi vrlo malo srpskih narkomana i plaća ga 1.000 dinara gram. Uglavnom sekrijumĉari iz Turske i Bugarske. Nabavna vrednost narkotika procenjuje se na 1.700 evrapo kilogramu. I opijum u Srbiju dolazi iz Turske i Bugarske preko Kosmeta. Malo se

koristi kao droga, a više kao baza za proizvodnju heroina. Uliĉna vrednost je 35.000 evra

po kilogramu.

Marihuanu u Srbiji puši pet odsto narkomana po ceni od 300 dinara za gram. Kanabis se

sve više uzgaja u Srbiji, ali se i švercuje iz Albanije i Makedonije preko Crne Gore.Anketa Instituta za zaštitu zdravlja pokazala je da petina od skoro 7.000 srednjoškolaca uKragujevcu koristi marihuanu, za koju u svratištu kaţu da je "mlaĊi brat heroina".

Sintetiĉki kanabis skank koristi jedan odsto zavisnika. Njegova cena je 1.000 dinara zagram.

- Još tokom 2008. godine u Beogradu je naglo porasla potraţnja za sintetiĉkim drogama,koje se krijumĉare iz Holandije, Belgije, Bugarske, ĉak i iz Rusije u Srbiju. Trenutno su

najtraţeniji ekstazi i amfetamin. Sintetiĉke droge se ilegalno unose preko graniĉnih prelaza Kelebija, Horgoš i Batrovci - kaţe Dragan Rakić, naĉelnik beogradske Upravepolicije za suzbijanje narkomanije.

Ekstazi je sintetiĉka droga disko klubova i kafića. Cena je 250 dinara gram. Nabavlja se uzemljama Beneluksa i preprodaje na Balkanu. Poĉetkom septembra, na graniĉnom prelazu Gradina, zaplenjeno je više od 23 kilograma ekstazija i oko kilogram amfetamina.

- Metamfetamini su napravili pravi "bum" na narkosceni Beograda. Ova sintetiĉka droganajĉešće se nalazi u obliku kristalnog praha, a pod njenim uticajem osobe postaju veomaagresivne. U Beogradu je lane zaplenjeno 7.657 grama amfetamina u prahu, 11.56 grama

metamfetamina, oko 2.500 tableta ekstazija i 669 doza LSD-a - izjavio je Miloš Bogiĉić,šef Odseka za suzbijanje narkomanije u PU grada Beograda.

MeĊu novim drogama je kaptagon, koji se meĊu narkomanima reklamira kao "heroin nakvadrat - duplo jeftiniji". Nova droga na našim prostorima je i ajs - proĉišćenimetamfetamin koji se najĉešće konzumira pušenjem. U Americi je poznat kao gej droga.To je prah deset puta jaĉi od kokaina. Kod nas stiţe s Dalekog istoka i prodaje se za4.000 dinara gram. Opasna je droga, jer narkomani mogu sami da je pripreme u svojoj

kući, ako recept uzmu sa Interneta.



Opasna droga je spajs. To je biljna mešavina koja sadrţi beli slez, crvenu detelinu, vanilui med. Spajs je supstanca koja ima dejstvo sliĉno psihoaktivnoj supstanci koja se nalazi umarihuani. Najĉešće se prodaje u pakovanju na kom piše "osveţivaĉ prostora" za 25 evra.

"Pokloni" vode u smrt Marko Lopušina | 25. decembar 2010.

Skoro svaki treći zatvorenik KPZ Niš koristi narkotike. Heroin u feferonama, marihuanau bananama

Jedan od paviljona u KPZ Niš

Nastavci






6. Tajni bugarski tovari 7. Kad kanabis procveta









Srodne teme

Put ka EU Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


SRPSKA narkomafija ilegalnu prodaju narkotika poslednjih godina sve masovnije širi naneobiĉno trţište - 28 srpskih zatvora u kojima boravi više od 11.000 osuĊenih ipritvorenih lica. Od njih su skoro 50 odsto mušterije narkomafije. Tu ĉinjenicuMinistarstvo pravde ne skriva od javnosti.








































http://www.novosti.rs/upload/images/2010/12dec/2512/feljton.jpg






















- U srpskim zatvorima ima 4.495 registrovanih narkomana, a meĊu njima su i 32maloletnika. Najugroţenija kategorija su mladi do 30 godina. Realna procena je da su 60odsto lica lišenih slobode u ovom uzrastu probala drogu ili su već aktivni zavisnici - kaţeZorana Vuĉićević, portparol Uprave za izvršenje kriviĉnih sankciji.

Drogu u zatvor najĉešće unose sami osuĊenici, ali neretko je krijumĉare i ĉlanoviporodice kada dolaze u posetu. I ĉuvari su uĉestvovali u unošenju droge, zbog ĉega je

njih 12 dobilo otkaz, a protiv petorice je pokrenut i kriviĉni postupak.

U potrazi za drogom zatvorske vlasti su 2009. godine izvršile blizu 9.000 pretresa.Zaplenile su 194 grama kokaina, 209 grama heroina, 419 grama marihuane i 127 grama

hašiša. Raciju je izazvala ĉinjenica da u Srbiji od pet do sedam osuĊenika godišnje umreod narkotika.

- Droga je zbog agresivnog nastupa narkomafije preplavila naše zatvore. A zatvorenicizbog prenaseljenosti, loših uslova, pritisaka, zlostavljanja i panike traţe spas u drogama.Skoro ĉetvrtina osuĊenika su ĉlanovi narkomafije. To ima i posledicu - visok stepen

agresivnosti osuĊenika i tuĉe zbog narkotika - kaţe otvoreno Nenad Jaćović, bivši

štićenik KPZ Niš.

Ĉak i u ţenskom zatvoru u Poţarevcu 37 odsto osuĊenica su narkomanke. U kriznimstanjima sklone su samopovreĊivanju, nekontrolisanom ponašanju i tuĉama sa drugimosuĊenicama.

Najteţa situacija je, ĉini se, u KPZ Niš, koji je upravo proslavio 100 godina postojanja. U

noći poslednjeg vikenda u februaru ove godine zatvorenik Saša J., star tridesetak godina, pao je u samrtniĉku komu. Mladi Vranjanac je preminuo na putu do niške bolnice. Drugadvojica drogiranih osuĊenika su imala sreće, jer su im lekari spasli ţivot.

- Obdukcija preminulog Saše je pokazala da je heroin uzrok njegove smrti. Nesreća sedogodila istog dana kada je jednog od ove trojice osuĊenika posetio brat, pa se pretpostavlja da mu je on tajno doturio heroin visoke ĉistote. UzbuĊeni zbog tak vog

"poklona", kako to obiĉno narkomani govore, "ĉastili su se" i dotakli smrt - opisao nam je

ovaj dramatiĉan trenutak upravnik niškog zatvora Ţivorad Branković.

KPZ Niš ima 450 registrovanih narkomana, koji dobijaju metadonsku terapiju. I kada senapravi napredak u leĉenju narkomana, sav trud upropaste roditelji, rodbina i prijatelji,koji tajno zatvorenicima dostavljaju heroin i marihuanu.

- Straţari su prilikom pregleda paketa otkrili heroin u feferonama, karamele i banane

punjene marihuanom. Heroin je naĊen i u papuĉama, cipelama, sapunima, u slatkišima, bombonama, brzoj hrani, cigaretama, ispod poštanskih marki na razglednicama, ĉak u plastiĉnim okvirima diskova sa snimljenim filmovima i muzikom, a ĉesto i u telesnimšupljinama posetilaca. Marihuana se pakuje u knjige i dupla dna kutija sa hranom. Većinatih paketića sa narkoticima su u originalnom fabriĉkom pakovanju. Od 15 kesica"ferveksa" pronašli smo pet paketića sa po 14,8 i 15,5 grama heroina visoke ĉistote -

priĉa Ţivorad Branković.

Niška policija je krajem januara privela A. R. iz sela Kraljeva, u opštini Aleksinac, zbogosnovane sumnje da je prilikom posete pokušao da unese u niški KPZ 9,20 grama



heroina. Posle saslušanja, istraţni sudija Višeg suda u Nišu odredio mu je jednomeseĉni pritvor. Uhapšene su još dve osobe iz Jagodine zbog sumnje da su osuĊenicima prodavaleheroin. U policiji je tada saopšteno da je osumnjiĉeni trebalo da dobije od osuĊenikanadoknadu - po 30 evra za gram heroina, ali i po 50 evra za svaki telefon i po 60 evra za

litar pića.

Upravnik zatvora nam je priznao da je sluţba obezbeĊenja u KPZ Niš, inaĉe, najbolja u

Srbiji, otkrila i zaplenila 61 paketić heroina i kokaina teškog 144,45 grama, kao i 15 pakovanja marihuane i hašiša teške 91,7 gram, 141 tabletu za smirivanje i omamljivanje,

1.227 komada medikamenata. Najviše pokušaja tajnog unošenja droge dešava se usobama za intimne posete, gde osuĊenici provode po tri sata sa svojim suprugama.

Zatvorski lekar dr Saša Ćurković već 14 godina radi u zatvorima i navikao je da se

susreće sa narkomanima i tabletomanima. Opisuje ih kao ljude koji taje svoju zavisnostod droga i sedativa.

- Oni su veliki egoisti, uvek spremni da prete svojim cimerima, da ih plaše, da ih ne biodali kada dobiju prokrijumĉareni heroin ili mar ihuanu. Kada narkomane pitamo odakle

im droga, oni kaţu: "Doneo je neko!". Kada pitamo njihove cimere, koji se ne drogiraju,većina ćuti. Ĉak i kada im kaţem: "Ljudi recite mi kako se droga unosi, ţelim timljudima da spasem ţivot!", oni ćute - ţali se doktor Ćurković.

Upravnik Branković i doktor Ćurković kaţu da je zatvor samo "eho zbivanja u društvu".

- Kako narkomanija i tabletomanija rastu širom Srbije, tako bujaju i u zatvorima, jer kodnas dolaze iz tog spoljnog sveta. Sva sreća da u samom zatvorskom krugu nemamo

dilersku mreţu, pa uspevamo da odrţimo kontrolu - kaţe upravnik Branković.

KUĆA BEZ DROGE

Da bi obuzdali narkomaniju rukovodioci KPZ Niš su otvorili stacionar "Kuća bez droge"za leĉenje 20 zavisnika. Takvi stacionari su otvoreni i u zatvorima u Novom Sadu i u

Sremskoj Mitrovici. Ova tri "odeljenja bez droge" radiće po posebnim programima kojise već primenjuju u Austriji i Sloveniji.

Karika u turskom lancu Marko Lopušina | 26. decembar 2010.

Srpska narkomafija vodi poreklo od prvih preprodavaca i proizvoĊaĉa indijske konoplje u

niškom regionu, odakle se marihuana pre pet decenija raširila po ĉitavoj Srbiji



Graniĉni prelaz Gradina

Nastavci





5. Taĉijevo pleme mafijaša 6. Tajni bugarski tovari










Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


SRPSKA narkomafija vodi poreklo od prvih preprodavaca i proizvoĊaĉa indijskekonoplje u niškom regionu, odakle se marihuana pre pet decenija raširila po ĉitavojSrbiji. O tome svedoĉi bivši inspektor policije Slobodan Golubović u svojoj knjizi"Droga - istine i zablude".

- Pojedinaĉno korišćenje narkotika u našoj zemlji zapoĉelo je 1954. godine, ali je ubrzozabranjeno. Prve grupe narkomana su se pojavile u Beogradu i Nišu poĉetkom šezdesetih.To su bila deca imućnih ljudi, sinovi i ćerke advokata, lekara i, posebno, visokih oficira.Prvi registrovani narkoman u gradu na Nišavi bio je sin jednog našeg ambasadora, koji se"navukao" na hašiš u inostranstvu, pa kada se sa ocem vratio kući, nastavio je da sedrogira - seća se Golubović.

U to vreme, kaţe on, policajci nisu ništa znali o drogama i o narkomaniji. Nije bilostruĉne literature, a ni struĉnjaka koji bi policajcima objasnili šta je to marihuana, šta







































http://www.novosti.rs/upload/images/2010/12dec/2612/feljton.jpg






















hašiš, a šta heroin. Priĉalo se da je narkomanija "bolest kapitalistiĉkog društva" i da nećezadesiti samoupravni komunizam.

NIŠKA VEZA SA SOFIJOM Trgovci drogom iz Niša danas saraĊuju uglavnom sa Rumunima i Bugarima.Šef bugarske narkomafije, s kojom niško podzemlje krijumĉari heroin, jeste stari policijski doušnik, satajnim imenom Muha. Droga se prenosi u paketima do dva kilograma, da bi se smanjio rizik od otkrivanja,

a bugarski kuriri je ne nose dalje od Pirota.

- Imali smo samo politiĉko uputstvo da je narkomanija opasna, jer "što više narkomana,manje vojnika za odbranu otadţbine". Kao policajac tih šezdesetih, nisam znao daprepoznam narkomana i da otkrijem da li je neki beli prah droga. U SFRJ se nije znalo ko

treba da se bori protiv narkomanije i narkodilera - policija, zdravstvo ili socijalne sluţbe.Zato se narkomanija u Srbiji širila po geometrijskoj progresiji. U Beogradu ili Nišu, kada bi se u centru grada pojavio jedan narkoman, za godinu dana bilo bi ih još sedmoro -

beleţi Slobodan Golubović.

Korišćenje narkotika u Srbiji sedamdesetih godina bilo je deo rokenrol kulture. U tovreme "Bitlsi" su bili u poseti Indiji, gde su otkrili marihuanu, pa je ova droga vrlo brzo

postala popularna i u Srbiji.

- Osamdesetih godina, niški narkodileri poĉeli su da trguju i opijumom iz Makedonije.Fabrika lekova "Ohis" iz Skoplja uzgajala je mak kod makedonskih seljaka, radi

proizvodnje anestetika. Seljaci su višak maka preprodavali narkodilerima, koji su odnjega pravili opijum ili kuvali ĉaj koji je na ţurkama bio pravi hit - zabeleţio je u svompolicijskom dnevniku Slobodan Golubović.

Tada se "probio" i heroin, "zahvaljujući" i ĉlanovima domaćih rok grupa, pre svega"Bijelog dugmeta". Droga je dolazila direktno iz Turske, i to vozom "Balkan ekspres",

dok su rokeri heroin kupovali u Londonu.

- Heroin, koji se masovno proizvodi u Avganistanu, u Srbiju je dolazio preko Istanbula iSofije, a potom i preko Makedonije i Kosmeta. Turci su ga krijumĉarili i u autobusima iautomobilima svojih gastarbajtera, a Bugari uz pomoć svoje tajne sluţbe, u drţavnimkamionima za prevoz robe, pod zaštićenim peĉatom - otkriva Slobodan Golubović.

Heroin sa 70 odsto ĉistoće tada se u Turskoj plaćao 15.000 maraka. Od njega semešanjem sa puderom ili šećerom dobijalo dva kilograma droge, koja se u SFRJ i Evropipreprodavala za 30.000 maraka. Tako se s turskim heroinom radi i danas, i zato ovaprljava droga ima samo 15 odsto heroina.

- Niška narkomafija je izrasla unutar bugarskog lanca krijumĉarenja droge, koja se

prebacuje iz Turske preko Sofije. Veza izmeĊu niške narkomafije i beogradskognarkopodzemlja je bila slaba, jer se Beograd snabdevao heroinom direktno iz Istanbula

od albanske mafije - otkrio je Golubović.

Beogradska narkomafija je nikla u saradnji sa albanskim klanom koji je poslovao u

Istanbulu. Kako tvrde neki srpski policajci, krajem šezdesetih jugoslovenska Sluţbadrţavne bezbednosti koristila je veze albanske emigracije u Turskoj radi šverca drogekoja je ilegalno prodavana u Nemaĉkoj. Tada se u SDB smatralo da je narkomanija bolestkapitalizma. Albanci sa Kosmeta uvuĉeni su u posao zbog pravljenja "crnog novca" za



SDB SFRJ. Tako je jugoslovenska tajna sluţba izgradila prvu kariku u turskomkrijumĉarskom lancu na ĉuvenom balkanskom putu droge.

Glavni agent drţavne tajne policije za drogu bio je Daut Kadriovski, špijun, koji je izMakedonije sredinom osamdesetih došao u Prištinu da organizuje proizvodnju heroina,gde je napravljena prva tajna fabrika heroina na Balkanu. Fabriku je uništila SDB Srbije,koja je 1985. izvela tajnu operaciju "Madrid" i na optuţeniĉku klupu izvela ĉak 60

narkokriminalaca.

Albansku mafiju je u Istanbulu osamdesetih, kada poĉinje da jaĉa, predvodio MehmetBici, emigrant u Turskoj. Spajanjem Albanaca u Turskoj sa onima na Kosmetu i u

Evropi, došlo je, krajem sedamdesetih godina, do formiranja etniĉkog kanala. Taalbansk a veza se protezala od Istanbula, preko Prištine, Beograda i Podgorice, doFrankfurta, Ciriha, Madrida i Njujorka.

Na toj balkanskoj heroinskoj ruti, osamdesetih godina Albanci su bili kuriri, a većdevedesetih su uzeli veći deo tog kolaĉa, da bi krajem veka postali mafija za sebe. Prvikilogram albanskog heroina stigao je u Njujork 1982. Dţevdet Lika, sa Mehmedom

Bicijem i Vuksanom Vukajom, razvio je taj "posao".

- Danas šiptarska narkomafija snabdeva Njujork sa trideset odsto heroina, koji dolazipreko Srbije - izjavio je Endru Ferniĉ, zvaniĉnik DEA, 2002. godine.

- Taj heroin u Americi distribuiraju iskljuĉivo Albanci i Turci, koji koriste svoje firme

kao pokriće.

Tačijevo pleme mafijaša Marko Lopušina | 27. decembar 2010.

Albansko podzemlje ima pola miliona ĉlanova, a na Kosmetu 100.000 "vojnika". Samo u Nemaĉkoj Albanci operu 1,5 milijardi dolara godišnje

Droga zaplenjena od albanskih dilera kod Bubanj Potoka

Nastavci













http://www.novosti.rs/upload/images/2010/12dec/2712/f27-droga.jpg







5. Taĉijevo pleme mafijaša6. Tajni bugarski tovari








14. Surovi zakoni mafije 15. Drţava uzvraća udarac

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


POLITIĈKE veze Prištine i Njujorka, albansko lobiranje u SAD, koje je plaćeno

milionima dolara u vreme raspada Jugoslavije, omogućili su albanskoj mafiji na Kosmetuda funkcioniše bez velikih problema širom sveta. Njen glavni posao je ilegalna trgovina iprozivodnja heroina, koji distribuira sa istoka na zapad planete.

"Balkan je zahvaljujući albanskoj mafiji postao jedinstven poligon u Evropi gde supolitika, organizovani kriminal i terorizam na istom zadatku - stvaranju druge albanske

drţave u Srbiji. Uspostavivši spregu sa kriminalnim strukturama, nosioci teroristiĉkogdelovanja osnaţili su svoju politiĉku poziciju, koju koriste za pritiske na celokupnoalbansko stanovništvo, kao i na politiĉke subjekte.

IZ TRNOVCA U GNJILANE NAJVEĆE albansko selo Veliki Trnovac, smešteno na samo šest

kilometara od administrativne granice, vaţi u UN i u Interpolu za centar albanske narkomafije. U selu 500ljudi direktno radi na trgovini narkoticima. Prema pouzdanim podacima UN tu su krajem devedesetih

postojala dva pogona za proizvodnju heroina, ali su potom preseljeni u Gnjilane.

Tako se u javnosti stiĉe utisak o potpunoj homogenosti albanskog nacionalnog korpusa injegovom jedinstvenom zalaganju za isti cilj. MeĊutim, iza politiĉko-ideoloških inacionalnih motiva za stvaranje drţave, nezavisno Kosovo, prikrivaju se interesiodreĊenih kriminalnih struktura, koje teţe da se ukljuĉe u postojeće procese politiĉke iekonomske tranzicije, odnosno transformacije regiona u celini, te da legalizuju svoje

kriminalne poslove"!

Ovako je glasio zakljuĉak Bele knjige o albanskom terorizmu i organizovanom kriminalu

na Kosovu i Metohiji, koju je napravila srpska tajna policija i promovisala ga u Vladi

Srbije 1998. godine. Srpski zvaniĉnici su tada registrovali da komandanti OVK HašimTaĉi i Ramuš Haradinaj aktivnosti svoje teroristiĉke vojske finansiraju iz nelegalne

trgovine cigaretama i drogom na prostoru izmeĊu Turske, Grĉke, Makedonije, KiM,Srbije i Crne Gore.

Ove ĉinjenice je meĊunarodna zajednica uvaţila tek posle demokratskih promena uSrbiji.
















































Prvo je Peter Vove, portparol Europola 2003. saopštio javnosti da su Nemaĉka,Švajcarska, skandinavske zemalje, Italija, Austrija i Velika Britanija pokrenule istragu protiv albanske narkomafije. Prema poverljivom dokumentu BND, Hašim Taĉi, RamušHaradinaj i Dţavit Haljiti su bili kljuĉni igraĉi meĊunarodnog lanca krijumĉara heroina,kojim se meseĉno preko Kosmeta prebacivalo oko 700 kilograma droge. Tim povodomdr Mark Galeoti, kriminolog sa britanskog Kele univerziteta je izjavio:

- Evropske zemlje poseduju pouzdane dokaze da je teroristiĉka OVK bila direktnoumešana u rasturanje heroina po evropskim metropolama, ali su SAD i NATO iz politiĉkih razloga pokušavali da taj problem zataškaju. Albanska narkomafija godišnjesamo u Nemaĉkoj preko 200 privatnih banaka opere 1,5 milijardi dolara zaraĊenih na

heroinu. Veza albanske mafije i politiĉkog podzemlja na Kosmetu je dvojaka. Albanskidileri plaćaju nadoknadu teroristima i politiĉarima radi prebacivanja turskog heroina krozteritoriju KiM, a potom od direktne prodaje droge u zapadnoj Evropi stvaraju profit i deo

odvajaju za kupovinu oruţja za albansku vojsku.

Posle ovih saznanja ameriĉka policija DEA je 2008. godine albansku narkomafiju stavilana ĉetvrto mesto u svetu, odmah uz italijansku, kolumbijsku i rusku. Ameriĉki Stejt

departmentu je potvrdio ovaj izveštaj.

"Albansko podzemlje ima pola miliona ĉlanova i kontroliše narkotrţišta Bliskog istoka,Evrope, SAD i severne Afrike. Mafija na KiM drţi punu kontrolu svih društvenih tokovaalbanske zajednice. Procena je da na Kosmetu deluje 100.000 "vojnika" mafije. A poštose Srbija nalazi na centralnom mestu takozvane Balkanske rute, kojom proĊe 80 odstoheroina namenjenog zapadnoevropskom trţištu, vrednog oko 60 milijardi dolara, to jekapital oko kog se vrte i albanska i srpska narkomafija", napisano je u jednom tajnom

izveštaju Unmika.

Analitiĉari nemaĉke BND došli su do zakljuĉka da Albanci u ilegalnim poslovima sa

heroinom i kokainom tesno saraĊuju sa srpskim i crnogorskim podzemljem.

- Krijumĉari sa Kosmeta idu ilegalno preko brda, kroz sela Nesalce, Turije, Mali Trnovac

i Veliki Trnovac do Bujanovca i niške magistrale, a zatim prema Beogradu ili Skoplju -

kaţe Zoran Mitrović, bivši šef carine u selu Konĉulj.

- Sa albanskom narkomafijom tesno su saraĊivali ĉlanovi klana iz Zemuna, krijumĉarskigang iz Roţaja i narkodileri iz Novog Pazara. Oni su u Prištini kupovali heroin, koji su potom preprodavali po gradovima Šumadije. Tako se poĉetkom veka stvara velikoheroinsko trţište u Pomoravlju, u kome su glavni centri sa distribuciju bili Jagodina,Kraljevo, Kragujevac i Velika Plana. Ulogu dilera su preuzeli penzionisani ili prebegli

policajci sa Kosmeta, koji su imali veze sa Albancima. U nedostatku kvalitetnog heroinaZemunci, Roţajci i Pazarci su ga nabavljali ili u Bugarskoj ili u Švajcarskoj, gde su imalisvoje ljude - svedoĉi bivši specijalni policajac Slavko Nikić, koji je ĉlanove zemunskogklana sretao na Kosmetu.

NikiĆ se još 1994. godine susretao sa voĊama zemunskog klana, Dušanom Spasojevićemi Miletom Lukovićem na Kosmetu. U svojoj policijskoj ispovesti "Hotel Park - Priština"on piše o Srbima i Albancima koji su saraĊivali na poslovima s drogom, oruţjem, prostitucijom i tajnim likvidacijama. To mafijaško bratstvo Albanaca i Srba, kaţe Nikić,



nastavljeno je i posle hapšenja ĉlanova zemunskog klana i posle proglašenja tzv.nezavisnog Kosova 2007. godine.

Tajni bugarski tovari Marko Lopušina | 28. decembar 2010.

Roba se šalje kad na raĉune legne polovina ugovorene cene, a drugi deo ide na ruke.

Vranje velika raskrsnica transporta narkotika

Ne prestaje rat policije i trgovaca drogom

Nastavci















Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


NARKOMANIJA je u Srbiji poslednjih 15 godina razvijana na organizovan i planski

naĉin, preko albanske, turske, bugarske i srpske narkomafije. Glavni uz-rok velikog

zamaha narkomanije bila je politiĉka, socijalna i ekonomska kriza u našoj zemlji,







































http://www.novosti.rs/upload/images/2010/12dec/2812/felj-droga.jpg






















izazvana ratom, embargom i pojavom crne berze. Srpska narkomafija se samo uklopila u

taj proces.

- Bio sam svedok tog procesa, jer sam kao šef Odeljenja za suzbijanje narkomanije ikrijumĉarenja droge imao priliku da vidim kako narkomafija i ĉlanovi paravojnihformacija drogu donose u jedinice i prodaju je borcima i dobrovoljcima. Za razliku od

Albanaca, koji se bave ilegalnom trgovinom heroinom, ali ga ne prodaju svojoj deci,

srpski narkotrgovci heroin koriste i prodaju ga svojim potomcima. I to je dovelo doubrzanog širenja narkomanije i meĊu odraslima, ali i meĊu decom - svedoĉi SlobodanGolubović, koji je skoro dve decenije u Nišu vodio borbu sa krijumĉarima narkotika.

SEDAM ŢRTAVA U PIROTU Sedmoro ljudi je preminulo u Pirotu od droge za godinu dana, a broj

narkomana nije moguće utvrditi. Prema istraţivanju grupe školskih psihologa, ĉak 18 odsto ili svaki šestisrednjoškolac odgovorio je u anonimnoj anketi da je probao drogu. U sudovima je svaki drugi sluĉaj vezanza drogu. Procesiraju se uglavnom narkokuriri, a šefovi ostaju nekaţnjeni. Pošto je izmenama Kriviĉnogzakona sankcionisano i samo drţanje droge, kod nas je sve veći broj predmeta za ovo kriviĉno delo - kaţeSveta Manĉić, predsednik Okruţnog suda u Pirotu.

On podseĆa da je Sofija devedesetih godina bila centar krijumĉara droge i cigareta sa

naših prostora. Te poslove su odraĊivali beogradski mafijaši u saradnji sa delovimakriminalizovane specijalizovane i tajne policije. Kada je u operaciji "Sablja" taj klan pao

2003. godine, ove poslove sa Bugarima su nastavili njihovi naslednici.

Heroin je i dalje najvaţnija "roba" koju u Sofiji naruĉuju Bugari i Srbi od svojihsaradnika iz Turske. Polovina ugovorene cene za taj heroin uplaćuje se u Sofiji na raĉuneu Turskoj, a kad novac legne, roba se šalje. Ostatak novca srpska narkomafija isplaćujesvojoj vezi u Turskoj na ruke po prodaji heroina. Bugari su u ovom poslu posrednici, ali i

garancija sigurnosti.

Srpski carinici su na graniĉnom prelazu Gradina zaplenili prošle godine više od 50

kilograma raznih vrsta droge i 850.000 evra koji su bili namenjeni za kupovinu narkotika.

- Zaplenjeno je oko 20 kilograma heroina, 5,5 kilograma kokaina, 12,7 kilograma hašiša,5,4 kilograma ekstazija, a bilo je i mnogo zaplena ostalih vrsta droge. Narkomafija

pokušava da zaobiĊe ovaj prelaz i sada koristi dresirane konje, koji natovareni heroinom,

bez pratnje preko planina prelaze granicu - kaţe Ivan Stoimenov, upravnik carinarnice.

Stoimenov je, inaĉe, rekorder po zapleni narkotika na Gradini, pošto je u tokudugogodišnje karijere zaplenio više od 2,5 tona. On je svedok da šverceri koriste kao"pokriće" ĉak i ţene ili decu koji sa njima putuju.

Zbog blizine granice sa Bugarskom, Pirot, Dimitrovgrad i Vranje su najviše ugroţenivelikim koliĉinama droge. Prema nezvaniĉnim podacima, u Pirotu postoji ĉak 3.000narkomana na 60.000 stanovnika. I to dokazuje da droga nije namenjena samo

evropskom već i srpskom trţištu.

Preprodaju heroina u Vranju kontroliše 15 dilera. SlaĊan Velinović iz Odeljenjakriminalistiĉke policije dvadesetak godina radi sa krijumĉarima narkotika. I kaţe da se uVranju ukrštaju putevi raznih droga iz Turske, Bugarske, Makedonije i sa Kosmeta, kojetroši oko 600 zavisnika.



- U Vranju najviše ima aktivnih narkomana na heroinu, njih 300. Ima 60 narkomana našpricu, dok ostali uzimaju ušmrkavanjem, u njihovom ţargonu - na nos. Oni dnevno troše150 grama, odnosno 4,5 kilograma meseĉno. Ovdašnjem narkotrţištu godišnje jepotrebno 60 kilograma heroina. A to je oko 1,2 miliona evra zarade za narkomafiju. U

Vranju, meĊutim, glavni narkobos ne postoji. Ĉim takvog otkrijemo, mi ga saseĉemo ukorenu, tako da nema vremena da se "razvije". Trenutno nemamo veće zaplene od 10 do15 grama. Smatramo da su dileri pod kontrolom i da drogu prodaje najviše petnaest ljudi

u gradu - otkriva Velinović.

Doskoro je glavni snabdevaĉ heroinom u Vranju bio Nikola Vasko iz Velikog Trnovca.Uhapšen je sa 650 grama heroina i osuĊen na tri godine. Sa njim su pali i svi dileri ulancu koji su prodavali drogu vranjskim narkomanima. Policajac SlaĊan Velinović,meĊutim, priznaje da u gradu ima Vranjanaca koji prevoze drogu u Beograd, Kragujevac,

Niš i Leskovac.

- Ima u Vranju dilera povezanih sa beogradskim podzemljem. Znamo i za koga prevoze

drogu u Beograd. Ima i slobodnih strelaca, koji kupe drogu u Velikom Trnovcu ili

Preševu za 10.000 evra, pa je prodaju u Beogradu za 13.000 evra. Pitanje je dana kada će

ti ljudi završiti iza rešetaka - kaţe Velinović.

RoĊeni Vranjanac, Velinović je završio Srednju školu za unutrašnje poslove u SremskojKamenici 1985, a oktobra 1990. diplomirao je na Višoj školi za unutrašnje poslove uZemunu. Glavno policijsko priznanje dobio je maja 2007. za rezultate postignute upravo

u suzbijanju krijumĉarenja narkotika. U toku 2008. sa kolegama je imao ukupno 120zaplena droge.

- PoĈetkom 2009. u 48 zaplena pronašli smo oko 3,5 kilograma, najviše heroina,marihuane i hašiša. Hapsili smo po desetak dilera meseĉno. Od 55 lica obuhvaćenih prijavama 38 su bili Srbi, 12 Albanci i ostalo su stranci. Presekli smo jedan krijumĉarski

kanal i razbili ĉetiri jake grupe dilera u Vr anju - otkriva policajac SlaĊan Velinović.

Kad kanabis procveta Marko Lopušina | 29. decembar 2010.

Marihuane ima najviše jer je proizvode seljaci, penzioneri, mladi i stari. "Albanka" stiţepreko kanala narkomafije iz Crne Gore

Paketići marihuane spremni za prodaju

http://www.novosti.rs/upload/images/2010/12dec/2912n/f29-droga.jpg



Nastavci
















Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


POSLEDNJIH godina najveći porast u korišćenju narkotika u Srbiji zabeleţila jemarihuana. Kanabis aktivno troši 20.000 narkomana, ali se broj zavisnika neprestano povećava. U Srbiji se troše kanabis, ili indijska konoplja, i veštaĉka marihuana, poznatakao skank. Ova droga se u Srbiji dobija na tri naĉina. Prvi je uvoz "trave albanke" iz

Tirane i Draĉa, preko Crne Gore, BiH i Kosmeta, drugi je uvoz skanka iz zemaljaBeneluksa i potom vlastita proizvodnja u Srbiji.

- Zahvaljujući neometanom i jeftinom uzgajanju marihuane u Albaniji, balkansko trţištenarkoticima je poslednje dve decenije prosto zatrpano albanskom "travom". Ona je

kupovana u Tirani i Draĉu za 2.000 evra po kilogramu, a preprodavana u Skoplju,Podgorici, Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, Budimpešti i Bukureštu za 5.000 evra pokilogramu. Glavni trgovci su Albanci, Crnogorci i Srbi. Narkomafija godišnje na Balkanuproda preko 117 tona albanske marihuane - kaţe psihijatar EuĊen Hrišku, predsednik Udruţenje za borbu protiv toksikomanije u Rumuniji.

POPUŠENE MILIJARDE Prema podacima Ujedinjenih nacija, globalna vrednost ilegalne trgovine

marihuane je 140 milijardi dolara. Od toga samo 0,1 odsto se popuši na Balkanu i u Srbiji. Marihuanu je uSrbiji probalo 11 odsto graĊana, uzrasta od 15 do 59 godina. Kanabis se moţe ţvakati ili od njega pravitiĉajevi i drugi napici, a pušenjem se njegovo delovanje povećava i do tri puta. Jedan "dţoint" deluje oko trisata, a najjaĉi efekat oseća se posle pola sata od konzumiranja. Marihuana stvara euforiĉno raspoloţenje,

priĉljivost, a ĉesti su i "napadi smeha".

Marihuana je u više od 90 odsto zemalja sveta svrstana u opasne narkotike i zabranjena je, a u liberalizaciji je najdalje otišla Holandija.

Policija tvrdi da crnogorska narkomafija potpuno kontroliše trţište "albanke" u Vojvodinii centralnoj Srbiji. U tajnoj akciji "Golub" policajci su jesenas lišila slobode 36 lica zakoja se sumnja da su pripadnici organizovane grupe koja se bavila švercom marihuane.




























































Od uhapšenih 22 su drţavljani Crne Gore, 13 Albanije i jedan Srbije. Uhapšeni sukriminalci, policijski sluţbenici, trgovci i zatvorenici.

- Delujući na organizovan naĉin kao kriminalna grupa u meĊunarodnim razmerama,osumnjiĉeni su od 12. novembra 2008. godine prokrijumĉarili 2,5 tona marihuane izAlbanije u Crnu Goru i Srbiju. Pretresom kuća uhapšenih oduzeto je 35 kilograma

marihuane, kilogram plastiĉnog eksploziva, automat "zastava M 83", dve puške "M 48",

ĉetiri pištolja i oko 70.000 evra. Krijumĉari su za posao sa drogom koristili 11 putniĉkihvozila i tri kamiona - reĉeno je u policijskom saopštenju.

U Crnoj Gori i Srbiji danas postoji 30 krijumĉarskih grupa koje se bave prodajomalbanske marihuane. Koliko je marihuana raširen problem, govori primer i malenogTrstenika.

- Od poĉetka godine podneli smo 15 kriviĉnih prijava protiv 20 lica, od kojih je sedamzadrţano u pritvoru, zbog neovlašćene proizvodnje, drţanja i stavljanja u promet opojnihdroga. Zaplenjeno je 1.470 grama heroina, a na veštaĉenju se nalazi još 4,7 kilogramamaterije, za koju se sumnja da je marihuana. Za ovako mali grad to je mnogo droge -

objašnjava komandir Policijske stanice u Trsteniku Goran Spasić.

Pre pet godina "albansku travu" je na narkotrţištu poĉela da zamenjuje duplo jeftinijadomaća marihuana. U izveštaju MeĊunarodnog odbora za kontrolu narkotika UN (INCB)za 2009. godinu, kaţe se da su Srbija i Bugarska danas glavne drţave u istoĉnoj Evropigde se uzgaja marihuana.

- Seme marihuane srpski proizvoĊaĉi kupuju u Turskoj, Holandiji ili je krijumĉare izBelgije i Indije. Konoplja je 2009. godine u Srbiji zasejana na 23 hektara u svim

krajevima zemlje. Proseĉni zasad ima 100 stabljika, od kojih se dobija kilogrammarihuane za pušenje. Podaci o kućnim zasadima kanabisa na terasama nisu dostupni -

zapisano je u raportu INCB.

Policija je 2010. u Šumadiji zaplenila 457 kilograma marihuane u selima kod Knića,Raĉe, AranĊelovca i Velike Plane. Polja marihuane, sakrivena u kukuruzištima ilišumarcima, naĊena su u okolini Kraljeva, Raške, Rudnice, Poţarevca, Smedereva,Beograda, Sombora, Šapca, Niša i još desetak gradova.

Kanabis se gaji i u kućnim baštama. Uz jake ventilatore i lampe sa tajmerima, za trimeseca se proizvodi najbolja "trava domaćica".

- Od jedne stabljike se, prema grubim procenama, dobija oko 100 grama "gandţe" za

pušenje. Kilogram marihuane razdeli se na nekoliko stotina paketića, koji se brzo unovĉe, jer je trţište ogromno i nezasito. Zato najveći prodavci marihuane zaraĊuju koliko i dileriheroina - otkriva tajnu ovog prljavog posla Miloš Bogiĉić, šef odseka za suzbijanjenarkomanije u Policijskoj upravi za grad Beograd.

Odgajivaĉi kanabisa u kućama se prepoznaju i po stalno navuĉenim zavesama ili prozorima oblepljenim crnim kesama za smeće, kojima se spreĉava ulazak svetlosti, ilikoje vazduh ĉine vlaţnijim.



- U Beogradu je marihuanu na svojoj terasi uzgajala baka Darinka D., koja je gostima

pakovala po kesicu peĉenih semenki, rizle i prstohvat "domaćice" iz tabakere. Njenumreţu trgovaca ĉinili su muţ Joksim D. (68), ćerka Jasminka (23) i komšinica ZagorkaB. (51) sa Dorćola. Uhapšeni su na Dunavskom keju sa po 3,2 grama semena biljke, koje

su prodavali penzionerima. Kada je policija ušla i u trag ovom starom ţenskom PabluEskobaru, baka Darinka je rekla: "Znala sam!". I spremila se da ide u zatvor - saznali smo

u beogradskoj policiji.

Brza droga za brzu smrt Marko Lopušina | 30. decembar 2010.

Ni hapšenje kolovoĊa ne smanjuje ponudu na ulicama. Ne zna se koliko ima fabrika ilaboratorija skanka u Srbiji, ali u policiji pretpostavljaju da ih je pedesetak

Dr Milan Zarubica

Nastavci

1.

Pijaca za milion kupaca 2. Od medenog meseca pakao














Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije








































http://www.novosti.rs/upload/images/2010/12dec/3012/f30-zarubica.jpg






















SRPSKA mafija je u 21. veku dostigla visok stepen organizovanosti, ĉak i sposobnosti dasama proizvodi drogu. Ovu konstataciju izrekao je 2007. godine Robert Votkins,specijalni predstavnik Kancelarije UN za drogu kada je u svom izveštaju napisao:

“Ilegalni domaći proizvoĊaĉi narkotika igraju glavnu ulogu u razvoju narkotrţištaveštaĉki uzgajanih i sintetiĉki pravljenih droga skank i ekstazi. U februaru 2003. snage beogradske policije su uĉestvovale u napadu na fabriku sintetiĉke droge u Vojvodini. Bila

je to najveća laboratorija ekstazija bilo gde u Evropi. Uhapšeno je 30 ljudi i kolovoĊaMilan Zarubica, a policija je zaplenila više od dva miliona tableta. Fabrika je proizveladroge u vrednosti od 50 miliona evra. Uprkos zatvaranju ove tajne linije za proizvodnju

ekstazija, ulice u Srbiji su pune domaće sintetiĉke droge, koja ima najniţe cene u Evropi.

Da se podsetimo: dr Milan Zarubica je uhapšen poĉetkom 2003. godine pod sumnjom da je u svoj fabrici “Lenal farm” u Staroj Pazovi proizvodio sintetiĉku drogu. PresudomSpecijalnog suda, grupa je osuĊena na 57 godina zatvora. Nekoliko godina kasnije, kaoda se ništa nije promenilo - gradovi Srbije preplavljeni su skankom, ekstazijem i drugim

sintetiĉkim drogama.

Zašto se to dešava, Dragan Rakić, naĉelnik beogradske Uprave policije za suzbijanjenarkomanije ovako objašnjava:

- Zbog skupog prevoza i rizika od zaplene, narkomafija je poĉela da proizvodi sintetiĉkedroge u Srbiji. Policija je locirala tri laboratorije i uništila ih, ali se pretpostavlja da ih uBeogradu i okolini ima još.

Skank je opojna droga koja sadrţi koncentrovanu marihuanu. Veštaĉki pravljenamarihuana moţe da ima pet berbi godišnje i zato je skank veoma isplativ. Tajne fabrikeskanka pronaĊene su u Šapcu, Poţarevcu, Sremskoj Mitrovici, Baĉkoj Palanci, ĉak i uselu Radjena kod Dimitrovgrada i u Beogradu.

U okviru akcije “Morava” beogradska, policija je uhapsila pet osoba i zaplenila oko 60kilograma narkotika, ĉija je ukupna vrednost oko 50 miliona dinara. Zaplenjeni suoprema za proizvodnju droge, 10 kilograma skanka i 45 kilograma smese paracetamola i

kofeina. Oprema za uzgoj ove biljke, od veštaĉkog svetla do veštaĉke hrane, uvezena jeiz Holandije.

Preradom kanabisa proizvoĊen je skank namenjen domaćem, ali i stranom trţištunarkotika. Jedan vlasnik laboratorije skanka u Baĉkoj Palanci saraĊivao je sa petoĉlanomgrupom iz Sremske Mitrovice. Kilogram genetski modifikovane marihuane, koja ima jaĉenarkotiĉko dejstvo dostiţe i 3.000 evra po kilogramu.

- Opominje sluĉaj lica iz Holandije i Belgije, koja su na podruĉju Beneluksa bila na poternici zbog krijumĉarenja 11 tona marihuane. Delatnost su stoga premestili u Srbiju.Dali su 200.000 evra da bi kupili stari rudnik i opremili zgradu pored njega. Ušli su u

uzgajanje skanka kao u veoma ozbiljan biznis iz koga su oĉekivali ogromnu zaradu -

priĉa Miloš Bogiĉić, šef Odseka za suzbijanje narkomanije u PU za grad Beograd.

Nema preciznih podataka koliko danas ima fabrika i laboratorija skanka u Srbiji, ali upoliciji pretpostavljaju da ih je pedesetak. Pripadnici specijalnih jedinica SBPOK i


























































inspektori BIA su proletos pronašli laboratorije za proizvodnju skanka u Srbobranu,InĊiji, Vrdniku i fruškogorskom selu Jazak kod Iriga.

Otkrivene su i laboratorije u Silbašu, Novom Sadu, Vranju, Beogradu, u kojima su se

proizvodili skank, amfetamini i metamfetamini. Amfetamini su na trţište izbaĉeni kao“lekovi za spremanje ispita” koji ubrzavaju moţdanu aktivnost, spreĉavaju odlazak ucarstvo snova i povećavaju budnost i koncentraciju. I metamfetamini su napravili pravi

bum na narkosceni Beograda. Ova sintetiĉka droga najĉešće je u obliku kristalnog praha,a pod uticajem ovih narkotika osobe postaju veoma agresivne. Proizvodila ih je fabrika

sintetiĉkih droga u Krnjaĉi. Uhapšeni Vladimir Totovski je organizovao proizvodnju uzkorišćenje supstanci iz makedonske farmaceutske firme “Alkaloid”. Uz to je koristiootpad iz nemaĉke fabrike lekova.

Najjeftinija droga na našem trţištu je ekstazi, najĉešće u obliku tableta razliĉitih boja.

Ekstazi je mešavina amfetamina, s halucinogenim svojstvima. Spada u jaĉe droge i sve jedostupniji i jeftiniji na ilegalnom trţištu. Njegovo dejstvo predstavlja kombinacijustimulativnog i halucinogenog efekta koji se manifestuje ţeljom za kretanjem i igranjem

do potpunog iscrpljivanja.

- Ekstazi se zato i koristi masovno u noćnim klubovima i na tehno ţurkama. Ĉesto sekombinuje sa alkoholom, što naravno samo povećava negativni efekat. Dešava se da kodkorisnika izazove otkazivanje svih organa i na kraju nastupa smrt - upozorava policajac

Dragan Rakić.

Broj zavisnika od “brzih droga” ranijih godina mnoţio se sa tri. Sada se broj stvarnihuţivalaca mnoţi sa deset. Razlog je u ĉinjenici da je veštaĉka droga sve jeftinija. Ukupni promet sintetiĉkih droga u svetu je 44 milijarde dolara. Srpski narkomani koriste 10 vrsta

veštaĉkih narkotika - skank, ekstazi, amfetamin, metamfetamin, LSD, kaptagan, ajs,

spajs, rufi i metadon.

OPASNE TABLETE

Ulazak u opasni svet narkomanije, mladi u Srbiji, kaţu struĉnjaci, i poĉinju tabletama.Istraţivanje Instituta “Batut” pokazalo da je svaki sedmi uĉenik u Srbiji bar jednom popiošaku tableta u kombinaciji sa nekim alkoholnim pićem.

Deca poĉinju sa lekovima koje kradu iz kućnih apoteka, a onda ih kupuju u lokalnimapotekama u kojima ĉesto i ne traţe recept. Najĉešće piju sedative “bensedin”,“bromazepam”, “dijazepam”, “ksalol”, “ksanaks”, koje kombinuju sa alkoholom.Alkohol utiĉe da ovi lekovi dobiju drugaĉiji i naglašeniji efekat.

"Loptica" stigla Šariće Marko Lopušina | 02. januar 2011.

Akcija u Italiji završena zaplenom tone ĉistog kokaina i hapšenjem 108 osoba. Jaĉakontrola usmerila put droge prema Balkanu























































Nastavci








8. Brza droga za brzu smrt 9. "Loptica" stigla Šariće10. Paketi putuju u stomaku






Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


NEKAD je kvalitetan kokain u Srbiju dolazio iz Juţne Amerike i Crne Gore. Taj kanal jemeĊutim, zatvoren u tajnoj operaciji "Balkanski ratnik", kada je zaplenjeno 492kilograma kokaina namenjenog srpskom i evropskom trţištu.

Kokain klana Darka Šarića iz Pljevalja je pronaĊen u specijalno napravljenom tajnom

podrumu i zidu otvora za lift u zgradi u predgraĊu Buenos Ajresa, gde je boravila grupaiz Srbije i Crne Gore. Klan je osumnjiĉen i za prethodno prebacivanje 2,2 tone kokaina iz

Argentine u Urugvaj.

Spektakularno hapšenje više od 90 osoba u tri zemlje u jesen 2009. godine, pokazalo jeda Šarićeva grupa, koja je kokainom snabdevala ceo Balkan i dobar deo Evrope, nijenedodirljiva. Italijanska policija je paralelno vodila tajnu akcija "Loptica" protiv Darka i

Duška Šarića i izdala 108 naloga za hapšenja i zaplenila tonu ĉistog kokaina vrednog 250miliona evra. U ovim operacijama uhapšeno je 76 osoba u Juţnoj Americi, Italiji, CrnojGori, Srbiji, Sloveniji, Švajcarskoj i MaĊarskoj. Glavni organizator Darko Šarić i dalje jeu bekstvu.











































http://www.novosti.rs/upload/images/2011/01/0201/feljton-droga.jpg






















- Šarićeva organizacija bila je jedan od glavnih snabdevaĉa kokaina u Evropi. Klan jekoristio uobiĉajeni put do Španije i Italije, ali se proširio i na obale Jadranskog mora,Crnu Goru, Srbiju, Ĉešku, MaĊarsku i Rusiju. Time je veza izmeĊu juţnoameriĉkihkartela i onih na Balkanu postala mnogo jaĉa - ocenio je nedavno MeĊunarodni odbor zakontrolu narkotika UN.

U izveštaju ovog tela UN za 2010. godinu napisano je i da je Šarićev klan "jedan od pet

glavnih kontrolora trţišta kokaina na Balkanu". Ostala ĉetiri kokainska kartela nalaze se uGrĉkoj, Albaniji, Bugarskoj i Italiji.

- Ovaj ilegalni posao već su obavljali ĉlanovi "zemunskog klana", koji su kupovalikokain u Francuskoj 2001. godine, a potom 2003. godine klan "Amerika" i 2005. godine

grupa narkodilera iz Berana na privremenom radu u Španiji. Njima je zajedniĉka raĉunicada se na kokainu iz Argentine i Urugvaja moţe mnogo zaraditi. Proizvodna cenakilograma kokaina u Kolumbiji je 5.000 dolara. Lako je prenosiv, a u Evropi taj kokain

vredi 35.000 evra po kilogramu, dok je u Srbiji cena 28.000 evra - reĉeno nam je uSBPOK.

Putevi kokaina od Juţne Amerike do Evrope su se poslednjih godina, zbog pooštrenekontrole u zemljama EU, dosta promenili. Nekad je droga putovala brodovima do obala

Španije, Francuske i Velike Britanije. Pošto su OUN, SAD i EU poslove sa drogom proglasili meĊunarodnim terorizmom i jednom od tri najveće opasnosti po civilizaciju,kolumbijska narkomafija odluĉila je da kokain u Evropu ubacuje preko Balkana, odnosnoSrbije.

- Zato se poslednjih godina na mnogim forumima, konferencijama i seminarima, mogla

ĉuti opaska na naš raĉun i od policajaca i od politiĉara: "Nama kokain dolazi iz Srbije" -rekao nam je Dragan K. tajni operativac SBPOK u borbi protiv narkomafije.

Nove destinacije Balkanske rute, su u Grĉkoj - Solun, u Makedoniji - Skoplje, uHrvatskoj - Rijeka, u Crnoj Gori - Bar, u Rumuniji - Konstanca, odakle droga Dunavom

stiţe do Beograda.

Kokain se u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Subotici pojavio sedamdesetih godina kaodroga elite. Bio je redak, skup i donosio se iz Engleske ili SAD. O kokainu i srpskoj

narkomafiji prvi put se javno govorilo tek krajem osamdesetih kad su se u beogradskoj

štampi pojavile zahvalnice i pozdravi najmoćnijem trgovcu drogom Pablu Eskobaru.Potom su poĉetkom 1998. u pošti, u Pohorskoj ulici na Novom Beogradu, uhapšeniRadoslav Trlajić i Goran Mijatović, dok su podizali paket sa suvenirima iz Venecuele.Ispostavilo se da je u paketu bio kokain, a Trlaja i Mita navodno to nisu znali, pa nisu ni

osuĊeni. Obojica su u meĊuvremenu ubijeni.

Sredinom 1998. u Koceljevu je zaplenjeno 126 kilograma kokaina, sakrivenog u

kalemovima industrijskog konca, koji je preko jednog bivšeg saradnika slovenaĉke tajnepolicije stigao u Srbiju i bio spreman za transport u Holandiju.

Poĉetkom 21. veka, po navodima policije, kokainom na veliko su "radili" zemunski iveterniĉki klan. GSUP Beograda je protiv njihovih ĉlanova podneo 21 kriviĉnu prijavuzbog krijumĉarenja narkotika, ali je samo jedna procesuirana.



Inspektor Dragan K. navodi drastiĉni sluĉaj ilegalnog prebacivanja 500 kilogramakokaina iz Juţne Amerike, prvo u barsku, a potom u rijeĉku luku i odatle u Srbiju.

- Od tog velikog tovara kokaina, koji je distribuiran u Beograd i u Vojvodinu, mi smo u

akciji sa italijanskom policijom u Novom Sadu 2006. godine zaplenili 12 kilograma. Taj

kokain je bio sakriven u jednom kontejneru, koji je nekoliko nedelja "leţao" u NovomSadu. Italijani su nam javili da je kokain zalepljen za smolu koja se koristi za asfaltiranje

drumova ili za postavljanje krovova, tako da smo imali mnogo problema da odvojimodrogu. Uhapšen je P. M. iz Novog Beograda, pronaĊeni su i vozaĉi, ali nismo uspeli daotkrijemo pravog vlasnika i finansijera transporta - objašnjava naš sagovornik.

ŠMRKANJE DEO IMIDŢA

Kokain se danas koristi kao jeftino posluţenje na privatnim ţurkama, kada slavljenik iznese pred goste tacnu sa 50 grama kvalitetne droge. Konzumira se uglavnom

šmrkanjem 0,5 grama jer tako kokain najbrţe deluje. Iako je to najskuplja droga potrošnja

neprestano raste.

- Kokainske seanse u Beogradu se odrţavaju u luksuznim stanovima i vilama na Banjici,Dedinju i Beţaniji. Deca imućnih ljudi u Srbiju uglavnom su i najredovniji potrošaĉikokaina, koji je ĉak postao i deo njihovog imidţa. Za njih je karakteristiĉno da imaju svojstan, dţip, zlatni nakit, devizni raĉun i kreditne kartice, kao i svoj kokain - otkriva nam

policijski operativac Dragan K. iz SBPOK.

Paketi putuju u stomaku Marko Lopušina | 03. januar 2011.

Prema zvaniĉnim podacima, Uprava carina Srbije tokom poslednjih godina zaplenila jeoko 500 kilograma heroina i marihuane

Nastavci
















http://www.novosti.rs/upload/images/2011/01/0301/feljton.jpg


















Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


VELIKA potraţnja za kokainom i visok profit koji on donosi, ohrabrili su i sitnijenarkodilere u Beogradu da ulaţu u dopremanje ove droge iz Juţne Amerike u Srbiju.

- Ovakve pojedinaĉne tovare kokaina nismo mogli da otkrijemo sami, već uz pomoćkolega iz Nemaĉke, Italije, Crne Gore, Makedonije i Juţne Amerike. Od nemaĉkepolicije saznali smo 2005. godine da kofer sa tri i po kilograma visokokvalitetnog

kokaina putuje prema Beogradu. Ona je od Karakasa pratila borskog novinara ZM. koji je

nosio taj kofer. Na aerodromu "Nikola Tesla", vlasnik kofera je neko vreme šetao,ĉekajući nekoga. Kad je izgubio strpljenje, pozvao je taksi. Tad smo ga uhapsili i oduzeli

mu kofer, u kojem smo pronašli dva paketa sa taĉno 3.468,69 grama kokaina. Branio seda je neko tokom puta zamenio njegov kofer, ali mi imamo video-snimke nemaĉkepolicije, koji dokazuju da je Z. M. bio prvi kurir nove srpske kokainske mafije koja ima

veze u Juţnoj Americi - ispriĉao nam je operativac Dragan K.

Kada je ĉetvoro drţavljana Bolivije krenulo prema aerodromu "Nikola Tesla" uBeogradu, nije ni slutilo da će biti otkriveno i uhapšeno. IznenaĊenje je bilo ogromnokada su ĉlanovi bolivijske porodice vozilom Hitne pomoći prevezeni na VMA kako bi se potvrdila sumnja da u stomacima švercuju kokain.

Na VMA je bila još jedna drţavljanka Bolivije, gospoĊa B. P. A., koja je, takoĊe,zaustavljena na aerodromu zbog švercovanja kokaina u stomaku. Ona je iz Santa Kruza,preko Sao Paula i Ciriha, doputovala u Beograd 1. decembra. Na VMA je narednih dana

izbacila 115 kesica u kojima je ukupno bilo kilogram kokaina. Tajanstveni putnici trebalo

je da predaju drogu narkomafijašu u hotelu "Slavija". Bio je to ove godine 17. pokušajilegalnog unosa kokaina preko aerodroma "Nikola Tesla".

- Krijumĉari i šverceri su jako maštoviti i lukavi ljudi. Kada ţele da na ilegalan naĉin preko granice prenesu neku robu, umeju da je skrivaju u patikama, duplim Ċonovimacipela, pa ĉak i u svojim stomacima. BeograĊanin F. P. odluĉio je, meĊutim, da kokain izJuţne Amerike unese u Sr biju u svojoj gitari. Pustio je da gitara "doputuje" kao izgubljen

prtljag i da "odleţi" nekoliko dana, pa da je potom podigne. MmeĊutim, on nije raĉunaoda je praćen kao sumnjiva osoba. Uhvaćen je na licu mesta sa 2.805 grama ĉistog kokaina- otkrio nam je Aleksandar Vulović, pomoćnik direktora Carine.













































Prema njegovim reĉima, ovaj sluĉaj je tipiĉan za krijumĉare kokaina. Putnik F. P. jecarinicima odmah bio sumnjiv, jer je doputovao iz Dominikanske Republike jednimavionom, a njegov prtljag drugim. Drugo, n jegova gitara bila je preteška. Carinski skener je pokazao da je bila puna kokaina.

IZ AFRIKE NA BALKAN

Suočeni smo sa sve agresivnijim krijumčarima kokaina iz Afrike, koji su otvorili nove kanale premaSiciliji i Sardiniji, odakle ova droga stiţe na jug Evrope i u Srbiju. Dve trećine kokaina za evropsko

trţište doprema se preko Gvinejskog zaliva, koji je glavno afričko utočište kolumbijskih narkobosovaod 2005. godine. Narkobosovi su se uselili u 16 obalskih drţava zapadne Afrike i odatle stiţu uJadransko more i na Balkan - upozorio je svojevremeno italijanski ministar policije Roberto Maroni.

- Ovaj "ulov" bio je rezultat analitiĉkog i operativnog rada obaveštajne sluţbe Carine,koja je, zajedno s kolegama obaveštajcima iz Francuske, pratila kretanje i ponašanje svih putnika koji iz Juţne Amerike lete preko Pariza u Beograd - otkriva Aleksandar Vulović.

Na osnovu iskustva koje već imaju carinici s pariskog aerodroma "Šarl de Gol",krijumĉar kokaina F. P. uklapao se u model već registrovanih kurira narkomafije, koji za400 evra prenose drogu sa udaljenih kontinenata u Srbiju. Kokain sakriven u gitari vredeo

je najmanje 200.000 evra.

- Posle liberalizacije viznog reţima u Srbiji i naglog povećanja broja putnika nameĊunarodnim letovima, aerodrom "Nikola Tesla" postao je vaţno mesto za krijumĉarenarkotika. Oni raĉunaju na veliki broj letova i putnika, na guţvu i nervozu, što koriste daneprimetno prenesu svoje tajne tovare. To je uticalo da Uprava carina Srbije pojaĉa imodernizuje rad na aerodromu - kaţe Vulović.

Lane je u Srbiji zaplenjeno 15 kilograma kokaina.

- Naši carinici redovno razmenjuju obaveštajne podatke sa kolegama iz Francuske i

Italije. Odeljenja na aerodromima "Šarl de Gol" u Parizu, "Fjumićini" u Rimu i "NikolaTesla" u Beogradu razmenjuju informacije o sumnjivim putnicima i teretima. Našiobaveštajci su bili na obuci u Parizu, a kupljen je i najmoderniji rendgen, kakav ima samonekoliko drţava u EU. Tu je i deset rendgena za skeniranje vozila u saobraćaju - saznali

smo od pomoćnika direktora Aleksandra Vulovića.

Prema zvaniĉnim podacima, Uprava carina Srbije tokom poslednjih godina zaplenila jeoko 500 kilograma heroina i marihuane. Tokom 2010. godine zaplenjeno je, na primer, tri

kilograma heroina, 13 kilograma skanka i 80 kilograma marihuane. Zbog toga je Uprava

carina dobila pohvale od EU.

- Ulaskom Rumunije i Bugarske u EU, u kojoj postoji samo jedna carinska kontrola,mnogi krijumĉari droge skrenuli su sa balkanske rute i pohrlili na evropsko trţište. Poštosu na Kosmetu administrativne granice ostale bez kontrole, albanska mafija je napravila

raj za trgovce heroinom. MeĊutim, posle izvesnog vremena, krijumĉari su se vratili na balkansku rutu kroz Srbiju, jer tu imaju uhodane kanale i svoje sigurne kurire. Našzadatak je da im ne dozvolimo da i od naše zemlje naprave svoj raj - kategoriĉan jeAleksandar Vulović, pomoćnik direktora Uprave

Kosmet bez kontrole Marko Lopušina | 04. januar 2011.



Blizu 80 odsto heroina upućenog sa istoka u Evropu prolazi preko Balkana. Mafijaizabrala našu zemlju za "evropski magacin droge"

Heroin zaplenjen u akciji srpske policije

Nastavci
















Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


NA upravo završenom sastanku direktora policija u sedištu Interpola u Lionu, najviše segovorilo o organizovanom krijumĉarenju narkotika na Starom kontinentu.

- Narkomanija i trgovina drogama postali su globalni problem, koji zahtevainternacionalni pristup. Globalna vrednost ilegalne trgovine drogom iznosi 322 milijarde

dolara. Od te sume, proizvoĊaĉi droge zaraĊuju 24 odsto, dok narkomafije u zemljama potrošaĉa imaju zaradu od 76 odsto, ili 230 milijardi dolara. Deo tog svetskog profitaostvaruje se i na našim prostorima. Pribliţno 80 odsto ukupne koliĉine heroina koji izAvganistana stiţe u Evropu švercerskim kanalima, u tranzitu je preko Balkana i Srbije.Ta maršruta je mafiji atraktivna, pre svega, zbog odsustva efikasne kontrole na Kosmetu.Tamo nema srpskih vlasti, a meĊunarodne vlasti nemaju mehanizme da se bore protiv







































http://www.novosti.rs/upload/images/2011/01/0401p/f04-heroin.jpg






















kriminalnih grupa. To nije problem samo Srbije ili Balkana, već cele Evrope - izjavio je,

specijalno za "Novosti", direktor policije Milorad Veljović, posle sastanka u Interpolu.

Kako saznajemo, bio je to jedan od retkih skupova policijskih struĉnjaka zakri jumĉarenje narkotika na kome je govoreno o Srbiji kao epicentru balkanskog putadroge. UtvrĊeno je da se u Srbiji spajaju tri pravca trgovine heroinom - severni pravac, od

severnog Avganistana, preko Turkmenistana, Azerbejdţana i Ukrajine do Hrvatske, zatim

središnji pravac - od avganistanskog Baludţistana, preko Irana i Kurdistana, do Kosmetai Albanije, i juţni pomorski pravac - od avganistanskog Paštunistana, preko Jemena,Sudana i Gabona, do Hrvatske, Crne Gore, Albanije i Srbije. Preko Srbije ide sve v ećideo krijumĉarenog kokaina za Evropu, pri ĉemu jedan deo završava u EU, SevernojAmerici i "trećim zemljama". Zato su italijanski policajci u Interpolu rekli da je Srbijapostala "evropski magacin za droge".

Taj izraz prvi je upotrebio italijanski drţavni tuţilac Pjetro Graso, kada je pre pet godinaotvorio istragu protiv srpske narkomafije.

MafijaŠi su izabrali Srbiju i Crnu Goru kao uporišta za "magacin narkotika" koji treba da

uĊu u Evropu. Iz Beograda i Podgorice droga se za manje od 20 sati moţe dopremiti nasve ucrtane lokacije u Evropi. Time se ruše cene heroina i kokaina na evropskom uliĉnomtrţištu, a na velikim koliĉinama narkotika iz Juţne Amerike i Afrike ostvaruje seogroman profit - izjavio je Pjetro Graso.

Policijski struĉnjaci tvrde da na globalnom planu marihuana mafiji donosi zaradu od 140milijardi dolara, kokain 70, heroin i opijum 65, a metanfemin 44 milijarde dolara. Ali,

nisu sigurni koliki profit ima srpska narkomafija.

- Kriminalci Balkana godišnje oštete Evropu za 20 milijardi evr a - rekao je još 2006.godine Reto Brunhart, policijski ekspert Pakta za stabilnost.

Ovu procenu pojasnio je bivši kragujevaĉki policajac Ţika Jovanović, koji se po Šumadijitri decenije bori protiv narkodilera i narkomana:

VRTE SE MILIJARDE

Interpol je utvrdio da je "Šarićeva mreţa" u Srbiju ušla u posao sa milijardu i po evra, a "nagomilala oko pet milijardi dolara". U meĊuvremenu, broj narkomana u Srbiji porastao je za dva i po puta, a svaki srpskigrad dobio je svoju narkomafiju. Leskovac ima ĉetiri narkobande, dvadesetak dilera i oko 700 narkomana.

U Novom Pazaru ima oko 7.000 zavisnika i stotinak dilera. Grad Novi Sad ima pet velikih narkogrupa i

oko 20.000 zavisnika.

Nezvaniĉne policijske procene govore da se meseĉno u Srbiji proda 130 kilograma heroina, šest kilogramakokaina, 750 kilograma marihuane i skanka, kao i milion tableta raznih opijata.

- Prema novijim procenama Evropola, trgovci drogom na Balkanu i u Srbiji godišnjenaprave promet veći od šest milijarde dolara. Od toga, milijardu dolara zaraĊuje novasrpska narkomafija, koja je poĉela da jaĉa od 2005. godine, kada je izrasla generacijadilera, kurira i narkomana.

Srpska narkomafija je izrasla uz pomoć kriminalizovanih delova policija Jugoslavije iSrbije sedamdesetih i osamdesetih godina u poslovima s turskim heroinom, a

osamostalila se devedesetih, kada su pripadnici JSO i ĉlanovi mafije sa policijskimznaĉkama formirali "zemunski klan".



Likvidacijom "zemunskog klana" 2003. godine, ovaj srpsko-crnogorski kartel nije

ugašen. Otvorena je nova mafijaška direkcija u Pljevljima, gde je nastao Šarićev"kokainski klan". Tu moćnu kriminalnu grupu Srba i Crnogoraca sa Balkana preuzela je2005. godine italijanska mafija, ali je klan potom, od kalabrijske Ndrangete, nasledio

kontrolu šverca kokaina iz Juţne Amerike. Do sliĉnih saznanja došao je i italijanskidrţavni tuţilac Pjetro Graso, koji kaţe da je italijanska istraga u operaciji "Šah - mat", o

švercu droge iz Kolumbije preko Italije do Balkana, poĉela 2005. godine, kada je u

Đenovi uhapšena jedna Argentinka sa pet kilograma kokaina i kada je lociran njensaradnik, policajac iz Srbije.

Argentinka je uhapšena u Đenovi, a u toku hapšenja sa njom u stanu bio je jedan Srbinkoji se preziva Milutinović. On je izašao na balkon i od tada mu se gubi svaki trag. Poslemesec dana saznali smo da je Milutinović kao policajac obuĉavan u tajnim sluţbama bivše Jugoslavije. Otkrili smo u istrazi da dosta specijalaca iz bivših jugoslovenskihrepublika deluje zajedno u krugovima narkomafije. Svi oni tesno su povezani, bez obzira

na to da li su iz Srbije, Bosne, sa Kosova ili iz Crne Gore - kazao je Pjetro Graso.

Amerikanci su procenili da je Srbija bila "slepo crevo globalne ekonomije" koje veliki

investitori zaobilaze, pa je krijumĉarenje narkotika još u vreme sankcija, a i kasnije,postao prvi "pravi" biznis.

Baroni prljavog bratstva Marko Lopušina | 05. januar 2011.

Na istom poslu Srbi, Crnogorci, Albanci i Hrvati. Surovi kumovi narkomafije ubijaju isvoje ljude

Zaplena kokaina u Argentini

Nastavci































http://www.novosti.rs/upload/images/2011/01/0501/f05-kokain.jpg


















Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


DILERSKA mreţa srpske narkomafije danas se proteţe iz Srbije i Crne Gore u prekodvadeset drţava. Interpol, Evropol i MUP Srbije registrovale su srpske krijumĉare drogeu Juţnoj i Severnoj Americi, Australiji i Evropi. Poĉetkom 2004. godine u Argentini jezbog šverca 171 kilograma kokaina uhapšen i Dragan Ilić, kum Sretena Jocića, zvanogJoca Amsterdam. Decembra 2006. hrvatska policija je u Vinkovcima uhapsila Veselina

Tomića, jer je organizovao šverc 41 kilograma kokaina iz Brazila u Evropu. Istovremeno

je u Australiji zbog droge robijao Zemunac, poznat po nadimku Vlada Italijan.

Prema podacima policije i kriminologa centri srpske mafije u svetu su Draĉ, Skadar,Istanbul, Sofija, Skoplje, Zadar, Zagreb, Ljubljana, Beĉ, Budimpešta, Prag, Sofija,Temišvar, Krakov, Bratislava, Frankfurt, Pariz, Milano, Marbelja, Kopenhagen, London,

Geteborg, Stokholm, Oslo, Brisel, Amsterdam, Antverpen, Sindej, Tokio i Ĉikago. USkandinaviji su naši ljudi posebno aktivni. Ilegalno trguju alkoholom, cigaretama,drogom i bave se kockom. U Ĉeškoj se Albanci i Srbi bave kontrolom trţišta heroina.

- Nema etniĉki ĉiste srpske mafije, jer organizovani kriminal ne priznaje granice i narode.Srpska mafija je zapravo kriminalno bratstvo Srba, Crnogoraca, Albanaca i Hrvata, koje

predvode Srbi. To su ljudi iz podzemlja, ali i bivši specijalci srpskih i hrvatskihparavojski, koji se bave ilegalnim poslovima. Oni vode poslove trgovine narkoticima,

krijumĉarenja ljudi radi prostitucije i ropskog rada, kao i poslove otmica, ucena,razbojniĉkih pljaĉki i plaćenih ubistava. Srbi i Crnogorci vode poslove trgovinekokainom, cigaretama i marihuanom, Hrvati poslove sa kradenim umetninama, dok

Albanci drţe heroinski gang - tvrdi profesor bezbednosti Zoran Dragišić.

U Španiji se Crnogorci i Albanci bave ilegalnom trgovinom kokainom i reketiranjem.

Droge su "roba" kojom naši posluju u Italiji, Velikoj Britaniji, Nemaĉkoj, Bugarskoj,Poljskoj, Hrvatskoj, Rumuniji, Makedoniji i Albaniji.

BeograĊanka Stanislava Ĉoĉoroska, Arkanova prijateljica u Erdutu, pokušala je 2007.godine da u Makedoniju uveze 473 kilograma kokaina iz Kolumbije. Droga je iz ove

zemlje u plastiĉnim kutijama sa polikolorom, prošvercovana u Španiju, Italiju, CrnuGoru, Makedoniju, da bi, bila otkrivena i zaplenjena tek na graniĉnom prelazu Blace.

Ĉoĉoroska je udata za Ranka Poletana, bivšeg Arkanovog telohranitelja i tako je steklasrpsko drţavljanstvo. Posedovala je firmu na svoje ime, "Makfut", koja se još u vremeSlobodana Miloševića bavila trgovinom akcizne robe, alkoholom i cigaretama isnabdevala fri šopove.






























STARA I NOVA LICA

SRPSKU narkomafiju danas ĉini 40 odsto starih poznanika policije i 60 odsto potpuno novih lica u poslovanju sa drogom. Oni su toliko moćni da se visoko kotiraju i u podzemlju Holandije, Nemaĉke,Švedske, Švajcarske i Španije. Naša narkomafija je organizovana na principima ćelija sa deset ĉlanova i

jednim šefom grupe. Ćelija se formira za jedno gradsko podruĉje i ima jedan do dva kraka, koji su zaduţeniza distribuciju droge na veliko. VoĊa ganga ima zadatak da sklapa poslove, vodi tr govinu i nadzire

operacije dilera. Dileri moraju da budu neupadljivi, da ne puše, da se ne drogiraju, da ne piju alkohol, daţive sportskim ţivotom i rade precizno kao Švajcarci.

Ameriĉke procene upravo zato i govore da je srpski organizovani kriminal u Evropi sveopasniji, jer je uvijen u forme legalnih poslova, a mafijaški bosovi u uskoj sprezi sa politiĉkom elitom.

- Srbi i Crnogorci su danas okosnica stvaranja balkanske mafije. Njenu srţ ĉini upravošverc kokaina i heroina velikih razmera. Kako tvrde strani eksperti "Srbi su glava ove

mafijaške hobotnice". Oni pre liĉe na japije sa neke od svetskih berzi, nego nakriminalce. Ovladali su sofisticiranom tehnologijom, koriste raĉunare i Internet uorganizovanju svoje krijumĉarske mreţe i kriju se iza multinacionalnih kompanija -

utvrdili su struĉnjaci ameriĉke agencije DEA.

Mafijaške ćelije sa voĊama i vojnicima "raspršene" su izmeĊu Evrope i Juţne Amerike. Naš vodeći kriminolog dr Dobrivoje Radovanović kaţe da je ta narkomafija izuzetnoopasna.

- Ilegalna trgovina narkoticima je opasna, jer okreće ogroman novac i jer se tim poslom bave ljudi koji nemaju moral i koji svesno i namerno našu decu ubijaju drogom. Kumovinarkomafije u Srbiji su toliko surovi da ubijaju svoje kurire, prodavce i narkomane zbog

najsitnijeg problema koji im naprave. Uostalom, u Srbiji traje pravi rat izmeĊu bugarske,albanske, bosanske, crnogorske i srpske narkomafije oko trţišta i oko droge u kome jeveć stradalo tridesetak ljudi - upozorava dr Radovanović.

Evropol već šest godina bije bitku sa šefovima i dilerima narkomafije srpskog porekla. U januaru 2004. godine u Švajcarkoj je uhapšen Mileta Miljanić, voĊa grupe "Amerika",zbog šverca 114 kilograma kokaina u Atini. Iz zatvora u Cirihu izruĉen je Grĉkoj gde jerobijao do 2009, kada je pušten na slobodu. U leto 2004. Nemci su uhapsili Miljanićevogkolegu Zorana Jakšića, kod koga je pronaĊeno devet kilograma kokaina. Nemaĉka je2008. izruĉila Jakšića Argentini gde je osuĊen.

Milan K. je uhvaćen u Gdanjsku u zimu 2009. sa više od 32 kil ograma kokaina. Iste godine u februaru španska policija je u Madridu i Valensiji uhapsila desetočlanu srpsku grupu zbog

krijumčarenja 600 kilograma kokaina. Droga vredna 73 milionaevra stigla je iz AKrvavi tragovi dilera Marko Lopušina | 07. januar 2011.

Najteţa kriviĉna dela najĉešća posledica obraĉuna narkobandi. Ĉak i osnovac regrutovanda "snabdeva" vršnjake



Oruţje je neizostavan deo narko miljea

Nastavci















Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


KADA je poĉetkom decembra beogradska policija lišila slobode Andreju Ĉ. (1985) iStevana Dţ. (1982) zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili kriviĉna delaneovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, nije ni slutila koliko su ova

dvojica momaka opasni.

- Policija je u stanu u kome ţivi Stevan Dţ., u Padinskoj Skeli, pronašla, pored petkilograma heroina, 1,3 kilograma marihuane i tri pištolja, kao i 70 komada municijerazliĉitog kalibra. Tako je policija prekinula još jedan lanac trgovine opojnim drogama ioruţjem, ĉija je vrednost na ilegalnom trţištu oko 15.000.000 dinara. Osumnjiĉeni su, uzkriviĉnu prijavu zbog nedozvoljenog drţanja i prometa droge, oruţja i eksplozivnihmaterija, privedeni deţurnom istraţnom sudiji Višeg suda u Beogradu - rekao nam je

direktor policije Milorad Veljović, koji je ovim primerom hteo da skrene paţnju naĉinjenicu da se danas ilegalna trgovina narkoticima uvek obavlja "pod oruţjem".







































http://www.novosti.rs/upload/images/2011/01/0701/F07-oruzje.jpg






















MARIHUANA NA PRVOM MESTU U GODIŠNJEM izveštaju Stejt departmenta o globalnim naporimau suzbijanju trgovine narkoticima za 2010. godinu, navodi se da je u Srbiji došlo do velike promene ustrukturi zastupljenosti narkotika na trţištu. Na prvom mestu danas je marihuana sa 44,61 odsto, zatim

slede heroin sa 33 odsto, spid - 7,6 odsto, morfijum - 3,07 odsto, ekstazi - 1,53 i kokain - 1,51 odsto.

Dileri koriste oruţje da bi zaplašili narkomane i naplatili drogu, da bi štitili svoj paketnarkotika, ali i da bi se obraĉunavali sa ĉlanovima konkurentskih bandi. Uostalom, udosadašnjim akcijama policija je u operaciji "Morava", boreći se protiv narkomafije, od

dilera oduzela 61 komad oruţja i 2.057 metaka.

Prema rezultatima struĉnih istraţivanja, tri ĉetvrtine kraĊa, pljaĉki, teških razbojništava,nasilja i pokušaja ubistava u našoj zemlji delo su narkomana. Ne zna se precizno nikoliko je osoba usmrćeno zbog narkomanskih napada i pljaĉki ţitelja Srbije. U Vranju je,na primer, jesenas ubijena i opljaĉkana Nadeţda Spasić. Na sliĉan naĉin stradao je i njensugraĊanin Blagoje Jovanović (90), poĉetkom prošle godine. Policija i dalje traga zaubicama koje su, najverovatnije, lokalni narkomani. U Prokuplju je Slaviša K. (23)uhapšen zbog sumnje da je zlostavljao majku AnĊelku, koju je oteo jer mu nije dalanovac za drogu. A Marko K. (20) izbo je 26 puta kuhinjskim noţem oca Zorana K. (45),takoĊe jer mu nije dao novac za drogu. O ovom sluĉaju, koji se desio 2007. godine,

priĉala nam je njegova pomajka Marija K.

- Marko je sedeo u dnevnoj sobi na kauĉu, pušio i ćutao. Kad je Zoran seo na klupu zatrpezarijskim stolom, Marko je ustao, napravio tri koraka i skoĉio na njega. Jednomrukom je zgrabio Zoranov zlatan lanĉić sa grudi, pokidao ga i stavio u dţep, a drugomrukom je poĉeo da ga ubada dugim kuhinjskim noţem po grudima i stomaku, traţeći pare- opisuje ovu krvavu scenu Marija K.

Bio je to, kaţe tuţna ţena, koban epilog duge oĉeve borbe da mladog Marka spase odheroina i bele smrti.

- Markov ţivot je bio prazan i svodio se na maštanja o bogatstvu, mafiji i luksuznomţivotu u Veneciji. Govorio je da će da poloţi vozaĉki ispit, da će da kupi "besan" auto i"nabaci bogatu ţensku", da neće da ţivi bedno kao njegovi otac i pomajka. Nije poloţiovozaĉki, nije imao auto, nije imao devojku, nije postao gazda restorana, ali je imao bedan

ţivot. Nije sluţio vojsku, jer je bio registrovan kao narkoman. Gledao je samo filmove iĉitao knjige o kriminalu i mafiji. Sa 20 godina bio je rob narkomafije u Beogradu, ali jevoleo da fantazira kako plovi gondolom po venecijanskim kanalima - kazivala je pomajka

Marija K.

Narkomanija razbija porodicu kao stub društva i njeno bliţe okruţenje ĉini trajnobolesnim.

- Siromaštvo, jad i beda razbili su srpske porodice. Ljudi traţe pomoć, jer imaju problema

sa kriminalom i narkomanijom, ali i sa decom koju ne mogu da ukrote. Odrasli nemaju

posao, nemaju novac, a nemaju ni kontrolu nad decom. Imamo generacije mladih koji

smatraju da njima sve pripada, da mogu sve da rade, a da ni za šta ne odgovar aju i da su

oni gospodari situacije - pesimista je Marija K.

Narkomanija je postala sve izraţeniji problem i u malim sredinama. Situacija jealarmantna i u Kragujevcu, jer ovaj grad ima oko 10.000 narkomana iz svih socijalnih

krugova - od radnika do doktora nauka. Kragujevaĉka narkomafija heroin nabavlja u



Novom Pazaru, a marihuanu na Kosmetu. MeĊu njenim dilerima je bio i jedan osnovackoga je mafija regrutovala da svojim vršnjacima prodaje marihuanu i ekstazi.

- Mafija školuje svoje dilere, jer svaki preprodavac droge prolazi kroz specifiĉnu obuku.Priprema za dilerski posao traje oko tri meseca i sastoji se iz tri faze - objašnjava iskusni policajac Slobodan Golubović u knjizi "Droga - istine i zablude". - Prva faza obuke su

utvrĊivanje vrste i kvaliteta narkotika, uĉenje mešanja sa aditivima, naĉin ĉuvanja i

pakovanja za preprodaju u kesicama od 200 miligrama do jednog grama. Druga faza jeobuka u obezbeĊivanju droge. Diler mora dobro da upozna narkomana, ali i ĉlanovenjegove porodice, da bi se pretnjama i ucenama štitio od njihovog cinkarenja. Treća faza je obuka za stvaranje narkotrţišta od desetak narkomana, koje treba štititi od upadadrugih dilera.

Baš zbog te sposobnosti da se planski stvaraju klijentela i trţište droge, narkomanija jedanas u Srbiji, kaţu sociolozi, kriminolozi i policajci, najveće društveno zlo. Naša zemlja je zasuta svim vrstama narkotika, što je posledica organizovanog delovanja narkogrupa izAlbanije, Bugarske, BiH, Crne Gore i Srbije.

Surovi zakoni mafije Marko Lopušina | 08. januar 2011.

Zašto dileri nikada ne prihvataju ulogu zaštićenog svedoka. Pranje novca moţe da utiĉe ina kurs dinara

Milioni u velikoj trgovini drogom

Nastavci










































http://www.novosti.rs/upload/images/2011/01/0901/F08-novac.jpg


















Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

SRPSKA narkomafija nije samo generator klasiĉnog i organizovanog kriminala u Srbiji i

okruţenju već i uzrok finansijske, ekonomske, pa i politiĉke krize u zemlji. To zakljuĉujumnoge svetske analize problema delinkvencije na Balkanu, a posebno delovanja

pripadnika narkomafije. MeĊunarodni odbor za kontrolu narkotika UN, razmatrajućiglobalne trendove trgovine drogama, nedavno je izrazio zabrinutost zbog mogućeguticaja srpskog narkomanskog podzemlja na društvena i politiĉka zbivanja.

Joanis Mikaletos, šef Svetske bezbednosne mreţe za jugoistoĉnu Evropu, objašnjava da

je reĉ o sprezi istoĉne i zapadne mafije i o „velikom pranju para“.

- Finansijski kapital mafije najĉešće se pere kroz graĊevine, nekretnine, turizam,menjaĉnice, benzinske pumpe, kazina, noćne klubove, nevladin sektor, ali i osiguravajućekompanije. Generalni problem jeste nemogućnost da se utvrde pravi finansijeri i pravivlasnici tog prljavog kapitala - kaţe Mikaletos.

UPOZORENJE IZ AMERIKE AMERIĈKA Agencija za borbu protiv narkotika (DEA) u svomelaboratu o mogućem razvoju kriminala na prostoru Balkana predviĊa, da posle otcepljenja Crne Gore odSrbije i tzv. nezavisnosti Kosmeta, moţe da doĊe do krvavog obraĉuna mafijaških klanova. „Srbija će senaći pod udarom albanske i crnogorske narkomafije, koje traţe svoj deo profita na srpskom ilegalnomtrţištu. Crna Gora moţe biti lak zalogaj za mafiju iz Albanije i sa Kosmeta, kao i za italijansko-hrvatsku

duvansku mafiju“, zakljuĉuje DEA.

Kako tvrde iskusni policajci, finansijeri srpske kokainske mafije su kumovi iz

beogradskog podzemlja, potom mladi srpski tajkuni, vlasnici fudbalskih klubova i

graditelji divljih naselja.

- To su ljudi sa viškom novca, koji ulaţu u trgovinu kokainom i preprodaju ove skupedroge. Kokain u srpskom podzemlju „rade“ isti oni ljudi koji trguju na veliko saheroinom, s tim što posao prepuštaju svojim najboljim dilerima, ali i biznismeni kojitrgujući drugom robom „naiĊu“ i na drogu - kaţe viši policijski inspektor Dragan K. iz

SBPOK.

U skorije vreme policijska potraga za krijumĉarima mesa iz Juţne Amerike, razotkrila jedva puta ko jima ova roba dolazi na Balkan. Na osnovu dojava inostranih obaveštajnihsluţbi, kako „Novosti“ saznaju, krijumĉarenje govedine iz Argentine i Brazila usko jepovezano s trgovinom narkoticima.

Prema policijskim podacima u glavnom gradu Srbije ima oko 50 ljudi kojima je ilegalna

trgovina drogom ozbiljan biznis.





















- Njih teško otkrivamo, jer o finansijerima nemamo ĉvrste dokaze. Znamo, na primer, datrgovci narkoticima finansiraju fudbalske klubove i graĊevinske poslove, i da se zatopredstavljaju kao biznismeni. Imamo dosta indicija, koje su ĉesto taĉne, ali nedovoljne dase finansijeri pohapse - priznaje beogradski policajac Dragan Rakić.

Problem je zapravo u tome što naše pravosuĊe ne koristi dovoljno Kriviĉni zakon, kojidaje pravo uhapšenim dilerima da na sudu svedoĉe protiv svojih gazda i finansijera

kupovine velikih koliĉina narkotika u inostranstvu ili opreme za proizvodnju sintetiĉkihdroga u Srbiji. Tokom sudskih procesa dilerima, uglavnom se dešava da jedna od stranaodbije predlog policije da optuţeni postane zaštićeni svedok.

I kada je izvedena operacija „Sablja“, u kojoj je uhapšeno oko 12.000 ljudi i zatvoreno1.500 kriminalaca, drţava nije uspela da razobliĉi i razbije narkomafiju.

- Drţava je 2003. godine uĉinila veliki napor i uspela da se obraĉuna sa podzemljem inarkomafijom, ali nije uspela da je iskoreni, kao što su to neki politiĉari tvrdili. Naša policija i pravosuĊe su porazili „zemunski klan“, ali su potom zastali, zadovoljnirezultatima. Narkomafija se brzo obnovila. Umesto jednog klana imamo 20 novih i jakih

narkoklanova, koji su tesno povezani sa podzemljem Balkana, Evrope, pa ĉak i JuţneAmerike - analizira kriminolog dr Dobrivoje Radovanović.

Sluĉaj Radovana Laketića, dilera iz Crne Gore, koji je uhapšen 23. septembra uBeogradu, realno pokazuje moć poslovanja sa narkoticima. Policija je u rancu pronašlaoko dva kilograma heroina i više od kilograma smese paracetamola i kofeina, 700 evra idva mobilna telefona. Pretresom stana, pronaĊeno je još 25 paketa sa više od 19,5kilograma heroina, sedam paketa sa ukupno 6.359,98 grama smese paracetamola i

kofeina, pet paketa sa ukupno 462,01 gram kokaina, 8,82 grama hašiša, 25,65 laktoze,mehaniĉke prese za presovanje heroina, dva miksera sa tragovima heroina i dve digitalne

vage za precizno merenje. PronaĊeno je i 69.040 evra.

Heroin pronaĊen u ovoj akciji nabavljen je u Turskoj, a do Srbije je transportovan uĊonovima muških gumenih papuĉa. Nije otkriveno ko je platio tu „robu“ i ko bi od njeskinuo „kajmak“, ali je praksa u Srbiji pokazala da se profit od ilegalnih aktivnosti mafijedanas ulaţe u sve oblike nekretnina. Dileri droge iz Crne Gore ulaţu u gradnju stanova uBeogradu i Novom Sadu. A kapitalom od narkotika u Srbiji se kupuju preduzeća i hektari

plodnih oranica, vile i skupoceni automobili.

Svetska bezbednosna mreţa za jugoistoĉnu Evropu vidi ovaj problem i kao ekonomsko i politiĉko pitanje, jer tvrdi da finansijski kapital narkomafije utiĉe na politiĉke partije ivoĊenje srpske ekonomije.

- Korupcija se vrši kroz pomaganje politiĉkim partijama, podmićivanje liĉnosti u pravosuĊu i policiji i kroz laţne donatorske i humanitarne akcije - istiĉe šef ove institucijeJoanis Mikaletos. - Primećeno je i da banke nisu prijavljivale sumnjive transakcije velikih

suma novca, niti je ispitivano njegovo poreklo. Finansijski potezi narkomafije mogu da

utiĉu na kurs evra u Srbiji, ali ne u velikoj meri.

Država uzvraća udarac Marko Lopušina | 09. januar 2011.



Akcijama „Morava“ i „Balkanski ratnik“, preseĉeni mnogobrojni kanali narkomafije.

Organizatori narkobiznisa ubuduće glavna meta

Jedna od akcija na beogradskim ulicama

Nastavci
















Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


NA sve velike izazove koje je narkomafija stavila pred njih, drţava i narod su ţustroreagovali. Policija i pravosuĊe su u operacijama „Morava“ i „Balkanski ratnik“ preseklikanale trgovine heroinom i kokainom i na optuţeniĉku klupu stavili stotine narkodilera.GraĊani Negotina, Beoĉina, Beograda i Novog Sada su pokrenuli svoje akcije protiv

narkomafije, jer smatraju da su im i deca u školama ugroţena. To je pokazatelj da je uSrbiji sazrela svest da borba protiv narkomanije mora da se vodi na svim frontovima.

- Vodimo i dalje akciju „Morava“, ĉiji je cilj neutralisanje dilerske mreţe, i do sada jeoko 2.000 ljudi lišeno slobode i procesuirano na razliĉite naĉine - rekao je ministar

policije Ivica Daĉić.







































http://www.novosti.rs/upload/images/2011/01/0901p/f09-hapsenje.jpg






















Operacija „Morava“ nastavlja se na podruĉju svih gradova. Novosadska policija uhapsila je u novembru Damjana I. (31), iz Sremske Kamenice, kod kojeg je pronaĊeno oko 800grama heroina. Prema prvim informacijama, Damjan I. je poznat kao visoko kotirani diler

u narkolancu. U stanu koji je koristio pronaĊeni su vagica za precizno merenje, većasuma stranog novca i pištolj marke „taurus“, koji je osumnjiĉeni ilegalno posedovao.

KAZNE JOŠ OŠTRIJE POOŠTRENA je kaznena politika za ilegalnu trgovinu i posedovanje narkotika- za pojedinca zatvor od tri do 12 godina, a za grupu od pet do 15 godina. Kazna od najmanje 10 godina

sleduje ako je delo izvršila organizovana kriminalna grupa. Drţanje droge u manjoj koliĉini za sopstvenuupotrebu kaţnjava se novĉano ili zatvorom do tri godine. Uĉinilac se moţe i osloboditi od kazne ako otkrijeod koga nabavlja drogu. Za omogućavanje uţivanja opojnih droga drugom licu sleduje zatvor od šestmeseci do pet godina, odnosno od dve do 10, ako je delo uĉinjeno prema maloletnom licu. Ukoliko nastupismrt nekog lica, uĉinilac će se kazniti zatvorom od tri do 15 godina.

Novi veliki uspeh policija je ostvarila krajem oktobra, kada su uhapšeni Zoran P., izJabuke, i Borislav P., iz Sombora.

- Pripadnici gradske kriminalistiĉke policije zaplenili su u Beogradu 120 kilograma ĉistogheroina namenjenog zapadnoevropskom trţištu, ĉija se vrednost procenjuje na oko 10

miliona evra. Ovo je najveća zaplena droge na podruĉju Beograda u poslednjih nekolikodecenija. Pripadnici policije su pretresli kamion marke „mercedes- benc“ slovenaĉkihregistracija, koji je prevozio palete s limunom iz Istanbula prema Ĉeškoj. Drogu

upakovanu u 383 paketa našli su u paletama. Hapšenje Zorana P. i Borislava P. usledilo je posle višemeseĉne akcije pripadnika beogradske policije, u saradnji s Tuţilaštvom zaorganizovani kriminal, Nacionalnim biroom Interpola, policijom Ĉeške, Policijskom

upravom Novi Sad, Ţandarmerijom Novi Sad i pripadnicima Uprave carina - otkrio nam

je direktor policije Milorad Veljović.

Istovremeno, nastavlja se i akcija „Balkanski ratnik“, potraga za Darkom Šarićem, voĊomkokainskog klana iz Crne Gore, i n jegovim tajnim saradnicima u Srbiji. U ispomoć MUPSrbije došla je ameriĉka agencija DEA. U akciji uĉestvuju i policije Italije, Argentine,Urugvaja, Meksika, zatim Interpol i Evropol.

- Zahvaljujući pojaĉanim akcijama MUP, BIA, Tuţilaštva i Uprave carina Srbije, našazemlja postala je poslednja prepreka krijumĉarima narkotika na putu ka Evropi - tvrdi

Dragan Rakić, naĉelnik Odeljenja za suzbijanje narkomanije beogradske policije.

Formirano je i specijalizovano odeljenje za suzbijanje trgovine drogom, koje ima odrede

za poteru u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Samo u depoima policije isudova u Kragujevcu trenutno se ĉuva bogat plen od 50 kilograma heroina, 393 gramahašiša, 1.193 kilograma marihuane, 54 komada LSD, 2,7 kilograma ĉistog kokaina, 900

grama spida u tabletama, 1.500 komada ekstazija i još 3.900 tableta lekova koji mogu dase koriste kao droga. TakoĊe, ima i devet kilograma ĉaura maka od kojih narkomanikuvaju ĉaj. Policija ĉeka da Ministarstvo ţivotne sredine odredi mesto gde će droga biti

spaljena.Borba protiv narkomafije postala je ne samo prioritet MUP Srbije već i celedrţave. Srbija je kao potpisnica Konvencije o drogama UN 1988. godine preuzelaobavezu da razvija inicijative za sprovoĊenje zakona protiv narkomanije, ukljuĉujućiusvajanje Nacionalne strategije za borbu protiv droge.



Tokom 2008. godine u Okruţnom sudu u Beogradu bilo je 3.018 predmeta povodomtrgovine drogom, od ĉega ih je 1.572 rešeno. Izreĉeno je 311 kazni zatvora do pet godina,sedam do 10 godina i 826 uslovnih kazni.

Prošle godine je usvojena Nacionalna strategija za leĉenje bolesti zavisnosti. Evropa jedala milione evra za opremu policiji i carinicima, a milion i po evra za akciju protiv

droge u srpskim školama. Saobraćajna policija je nabavila aparat za testiranje vozaĉa

kojim se na licu mesta utvrĊuje prisustvo narkotika u krvi.

- Nastavićemo niz preventivnih udara, kao što su pretresi stanova, racije u kafićima irestoranima i drugim mestima za koja se zna da se u njima okupljaju narkodileri. Glavni

cilj biće udar na organizatore, i to bez obzira da li se ti ljudi nalaze na teritoriji Srbije ili

ne. Razmišljamo da napravimo posebnu upravu ili specijalizovanu jedinicu koja bi sebavila borbom protiv narkotika - najavio je u „Novostima“ ministar policije Ivica Daĉić.

Uz to, on je otkrio da Program evropskih policija Seki centar u Bukureštu pripremaregionalnu „belu knjigu“, u kojoj će biti definisana procena pretnje od organizovanogkriminala za zemlje zapadnog Balkana.

(Kraj)

Documents

Srbija u kandžama droge-feljton Novosti