TEHNIKE RVAČKE

Mr Mi lorad Dokmanac AL15

PRIPREMNA I O S N O V N A

ŠKOLA RVANJA

Mr Milorad Dokmanac

PRIPREMNA I OSNOVNA ŠKOLA RVANJA

Beograd 2005.

Pripremna i osnovna škola rvanja

U kolevci nastanka Olimpijskih igara, staroj Grčkoj, rvanje je zauzimalo najistaknutije mesto. Osim što su Olimpijski pobednici doživljavali sve počasti u društvu, iste takve počasti imali su i treneri, kojima su veliki šampioni, još za njihova života podizali spomenike u znak zahvalnosti prema onome što su za njih učinili.

Ovo može da bude primer svim našim rvačima i trenerima kako da se ophode prema svojim učiteljima. Danas nema potrebe na taj način veličati svoje trenere, ali, izrazi zahvalnosti i poštovanja, moraju biti uvek prisutni kako kod takmičara tako i kod trenera, prema onima koji su ih učili i trenirali tokom njihove sportske i trenerske karijere.

Autor

Izdavač: Savez rvačkih sportova Srbije, Beograd, Knez Mihajlova 7/2

Ministarstvo za prosvetu i sport Srbije - Uprava za sport -

Za izdavača: Dragan Starčević

Gl. odgovorni urednik: Miodrag Šebek, prof.

Lektori: Vesna Piperski-Cucić, prof

Slobodanka Jovčić

Stručni konsultonu: Ivica Dujmić, prof Branislav Piperski Goran Kasum, mr

Aleksandar Jovančević

Naslovna strana: Stevo Dokmanac

Demonstratori: Slaven Dokmanac Dejan Franjković Davor Štefanek Boban Boškov

Solar Nenad

Štampa: „Grafolik" Beograd

Tirai: 500 komada


P R E D G O V O R

Π M i l a n E r c e g a n

Doživotni počasni predsednik FILA 1 4 I /Svetske rvačke federacije/

Knjiga koja je namenjena metodu obučavanja najmlađih u rvanju, za nas je od kapitalnog značaja, zbog sagledavanja činjenice da uvećanje visoke reputacije rvanja kod nas ide samo putem edukacije najmlađih.

Magistar Milorad Dokmanac je počeo da se bavi rvanjem kao 13-to godišnjak, dok je sa 16 godina već postao trener kluba u Podravskoj Slatini. On je u sadržinu ove knjige utkao svoje iskustvo, koje je sazrevalo zajedno sa njim od vremena detinjstva.

Autor ove značajne edicije, kao veliki praktičar i pedagog je shvatio nužnost započinjanja trenažnog procesa već sa decom, shvatajući da se naučeno u detinjstvu nikada ne zaboravlja, jer je propušteno u mladosti nenadoknadivo.

Pripremajući ovu knjigu, mr Milorad Dokmanac je shvatio da se u slučaju pada vrhunskog kvaliteta u rvanju, u pomoć moraju pozvati deca i omladina, koju treba strpljivo obučavati savremenim metodama, upravo kako je prikazano u ovoj knjizi. To je dar kojim autor obogaćuje rvanje kod nas, zbog praznina u našem rvanju u ovom delu. Ova knjiga se bavi upravo onim područjem u kojem je mr Milorad Dokmanac započeo svoju trenersku karijeru pre 30 godina.

Milan Ercegan Doživotni počasni predsednik FILA

3


PREDGOVOR

^ • k k •P' Ivica Dujmić, prof

U minuloj deceniji rvanje zauzima sve marginalniju ulogu u porodici sportova u našoj zemlji.

U koliko bi se napravila analiza ovakve situacije, ubrzo bi se utvrdili uzroci njenog nastanka. Prvi i najvažniji je nestručan rad sa mladima, sa 2-3 retka izuzetka. Većina trenera nije adekvatno edukovana. Rvačima početnicima se obično bave amateri. Međutim, pored želje i entuzijazma, potrebno je poznavanje naučne osnove sporta. Metodičke, pedagoške i didaktičke principe budući stručnjaci mogu saznati iz stručne literature, čiji je opus vrlo diskutabilan, kada je rvanje u pitanju. Koliko je meni poznato mi do danas imamo samo dve publikacije vezane za rvanje. One su istoriografskog karaktera. Publikacije su veoma kvalitetno pripremljene i čuvaju od zaborava podatke koji dokazuju daje rvanje nekada bilo najtrofe-jniji sport u zemlji.

Rvači koji su proneli slavu ovog sporta i naše zemlje širom sveta, završivši takmičarsku karijeru, ostavili su nam pored najviših odličja, statističke podatke ο osvojenim medaljama na Olimpijskim igrama, svetskim i Evropskim prvenstvima. Većina je zauvek napustila rvanje. Jedan deo njih se opredelio za sudijsku karijeru (i na taj način pokušali naplatiti bar deo onoga što su uložili u rvanje dok su bili aktivni takmičari). Pojedini nekadašnji rvači postali su treneri, ali se nisu usavršavali, već su se opirali uvođenju nauke u sport. Rade "empirijski", sećajući se kako su njih trenirali pre 20, 30 ili 40 godina.

Imamo malo trenera, koji uz rad i uče i koriste naučna dostignuća u trenažnom procesu. Na žalost, oni se vrlo teško odlučuju da svoja znanja stave na papir. Razloge tome treba možda tražiti u ljubomornom čuvanju "svojih malih tajni", lenjosti ili preteranoj skromnosti.

Kako, i na kojim osnovama nam mogu onda stasavati budući treneri? Sve ovo mi daje za pravo da se divim pionirskim poduhvatima (ovo nije prvi rad) mr

Milorada Dokmanca. On ima smelosti da sve stoje naučio publikuje i kaže "to sam ja" i "ko želi da uči ja mu ovako konkretno pomažem". Velika je šteta što radi u malom klubu, pa nema finansijske mogućnosti da još više osavremeni uslove za rad.

Što se same knjige tiče "Pripremna i osnovna škola rvanja", verujem da će ona mnogo značiti našim mladim trenerima i biti putokaz u njihovom daljem radu. Ceo rad odiše peda-goško-vaspitnim momentima u radu sa mladima na naučnoj osnovi, ne odbacujući ni bogata empirijska iskustva.

U ime onih koji su najlepše godine svog života proveli u rvanju i u svoje lično ime, zahvaljujem mu na ovom radu i iskreno želim da ih uspešno stvara i za sobom ostavi što više.

4


U V O D

Kao u svakoj ljudskoj delatnosti, tako i u rvanju, postoji najkraći i najbolji način učenja rvanja. Najefikasniji način obučavanja i učenja rvanja je putem škole. Na našim prostorima oseća se veliki nedostatak u ovom području stručne literature. Ovde se prvenstveno radi ο pomoći mladim i neiskusnim trenerima koji nisu dovoljno obučeni u tre-nerskom pozivu, a preuzeli su vođenje neke klupske ili školske rvačke sekcije. Upravo će ova knjiga poslužiti svim trenerima koji su početnici u ovom poslu kao osnovno pomagalo u njihovom radu. Ova knjiga će ujedno poslužiti i rvačkim trenerima koji imaju duži staž u radu sa mladima, da obnove svoje znanje i da usvoje deo onoga što smatraju da je neophodno za njihov dalji rad. Sigurno je da će ova knjiga biti od značajne koristi i studentima Fakulteta fizičke kulture i Viših trenerskih škola smera rvanja, da dobiju osnovna znanja ο radu sa rvačima početnicima.

Većina naših trenera koja radi sa ovim uzrastom su bivši rvači koji nakon rvačke karijere preuzimaju vođenje pionirske sekcije u klubu ili školi. Budući da se većina njih nije stručno edukovala i usavršila počinju da rade onako kako su oni nekada trenirali sa gotovo istim intenzitetom i obimom koji su oni imali u treningu kao seniori, što je potpuno pogrešno. Budući da proces sazrevanja kod dece u ovom uzrastu nije završen, sistem i način rada sa decom u uzrastu od 7 do 14 godina je veoma kompleksan, osetljiv i odgovoran. Upravo bi ova knjiga trebala dati smernice i osnove stručnog i kvalitetnog rada sa pionirskim uzrastom u našim klubovima i rvačkim sekcijama u narednom periodu.

Jedan deo knjige obuhvata školski sport i daje predlog nastavnicima fizičkog vaspitanja na koji način mogu primeniti deo elemenata iz rvanja, kako u redovnoj nastavi, tako i kroz izbornu sportsku aktivnost.

Napravljena je sistematizacija učenja rvanja po sistemu od lakšeg prema težem, putem škole rvanja kroz 4 stepena učenja, i to:

Istepen PRIPREMNA ŠKOLA RVANJA od 7 do 10 godina II stepen OSNOVNA ŠKOLA RVANJA od 11 do 14 godina

III stepen NAPREDNA ŠKOLA RVANJA od 15 do 17 godina IV stepen TAKMIČARSKA ŠKOLA RVANJA od 18 do 20 godina

U ovoj knjizi su obrađena samo prva dva stepena školovanja rvača (pripremna i osnovna škola rvanja). Ostala dva stepena biće obrađena u drugoj knjizi koja će biti uskoro pripremljena.

5

/ STEPEN

PRIPREMNA ŠKOLA RVANJA


UVOD

Pripremnu školu rvanja moguće je napraviti samo u sredinama koje imaju odgovarajuće uslove. Ovakav način rada moguć je u državama koje imaju organizovani sistem rada u sportu, tipa internata i slično. U trenutnim uslovima i okruženju u kojima se danas nalazimo to je kod nas veoma teško izvodljivo. Sasvim je izvesno, da postoje i kod nas određene sredine sa potrebnim uslovima. U takvim sredinama moguća je i određena materijalna dobit za klub, jer su roditelji spremni da plate za rad sa njihovom decom u tom uzrastu. Potpuno je izvesno da rad na ovaj način daje najbolje rezultate. Međutim neophodno je uskladiti kako vremenske, tako i ekonomske uslove da se ovaj projekat privede kraju, budući daje ovo dugogodišnji proces stvaranja školovanih rvača.

Osnovno u pripremnoj školi rvanja je to, da se ne srne preuranuti sa treniranjem takmičarskih rvačkih tehnika i učestvovanjem na pravim rvačkim takmičenjima, iz tog razloga (ako deca počnu da se rvu sa 7-8 godina) dolazi do zasićenja nakon 8 godina rada. To je period puberteta (15-16 godina) i upravo u tom periodu se najčešće dešava, da velika većina dece odustaje od daljeg treniranja rvanja. Budući da se puna zrelost u rvanju postiže u peiodu od 21 -25 godine i da se nakon toga mogu odraditi još dva olimpijska ciklusa od po 4 godine, onda nema nikakve potrebe decu od 7 do 10 godina opteretiti sa ozbiljnim rvanjem.

U pripremnoj školi rvanja bila bi obuhvaćena deca od 7 do 10 godina, tj. deca koja su polaznici osnovne škole od I do IV razreda. U ovom uzrastu deca socijalno sazre-vaju i moguće je sa njima organizovati kolektivni rad. Moguće je uticati na razne motoričke sposobnosti i sa decom od 4 do 6 godina, jer je to veoma pogodno vreme za razvijanje: brzine, eksplozivne snage, koordinacije, gipkosti ... no to je u našim uslovima teško ostvarivo.

U pripremnoj školi rvanja, samo rvanje bi bilo u drugom planu, jer bi se u ovom periodu prvenstveno radilo na razvoju osnovnih motoričkih sposobnosti putem: gimnastike, atletike, plivanja, elementarnih igara (koordinacije, brzine, eksplozivne snage, gipkosti, ravnoteže i dr.), a radilo bi se na razvijanju kardio-vaskularnog (srčano-žilnog) i pulmonalnog (plućnog) sistema. Razvijanje ovih osnovnih sposobnosti kod dece moguće je postići i bez rvanja, a rvanje bi se radilo samo u vidu prirodnih oblika i načina.

Takmičenje (kao izuzetan motiv) ne treba izbaciti u ovom periodu, ali ona moraju biti strogo dozirana i prilagođena uzrastu dece. Gotovo iz svih sadržaja koji su predviđeni u pripremnoj školi rvanja, mogu se organizovati razni vidovi takmičenja: atletika, gimnastika, plivanje, elementarne i borilačke igre. Na ovaj način deca stiču određeno samopouzdanje. Polako se privikavaju na to, da nisu najbolji i da se moraju suočiti sa istinom, da ima i boljih od njih. Sve ovo treba organizovati kroz igru i ne davati mnogo pažnje pobednicima. Oni će sami po sebi shvatiti vrednost pobede, dok se kod poraženih neće razvijati kompleks manje vrednosti. Na takmičenjima u ovom uzrastu mora se veća pažnja posvetiti poraženima, koji se moraju bodriti i hrabriti da istraju i da će samo redovnim i upornim radom i oni jednog dana moći da pobeđuju.

8


To je važno iz tog razloga, što u ovim godinama talenat i genetika igraju izuzetno veliku ulogu (sve do 15-16 godine). Pitanje je da li će oni koji su najbolji sa 7-10 godina biti najbolji i kada budu juniori, odnosno seniori. U ovom periodu pripremene škole rvanja, najvažnije je razviti radne kao i higijenske navike kod dece i usaditi pravilan odnos prema svojim radnim obavezama, drugim polaznicima i treneru,

Prerano stvaranje šampiona u uzrastu 7-10 godina, ali isto tako i uzrastu sve do 18 godina, je veoma opasno i kontraproduktivno. Ne znači ništa ako je dete sa 7-10 godina brže i spretnije od drugih, to još uvek ne daje garanciju da će te njegove sposobnosti ostati na tom nivou u odnosu na drugu decu i kasnije. Češći je slučaj da deca koja su u početku slabijih fizičkih sposobnosti, upornim i marljivim radom razviju mnogo više i bolje svoje fizičke sposobnosti i da prevaziđu sve te "male šampione", u nekom kasnijem razvojnom periodu. Ako se prerano stvaraju šampioni, oni nisu naučeni na poraze. Nakon što talenat prestane biti dominantan, počnu da gube borbe. U uzrastu 15-17 godina ti rvači najčešće napuštaju rvanje. To ujedno znači i daje za rvački sport takav mladi čovek izgubljen i daje što se tiče rvanja, vreme izgubljeno. No na drugoj strani ti mladi ljudi su lično dobili mnogo u vremenu koje su proveli u rvanju. U isto vreme kod mladih i neiskusnih trenera, u tom periodu je verovatno došlo do zapostavljanja drugih, tada manje sposobnih polaznika koji su ranije odustali, jer im najčešće nije bila posvećena dovoljna pažnja i nisu bili podsticani da istraju u radu i porazima. Možda bi upravo oni u kasnijem periodu kroz rad postali mnogo bolji od tih "velikih šampiona" iz pionirskOg perioda. U našoj praksi to nije tako redak slučaj, da oni koji nisu postizali neke značajnije rezultate u mlađem uzrastu, u seniorskom uzrastu izrastu u velike šampione, jer su bili istrajni i uporni u svom radu, a u svemu tome je najveća zasluga trenera koji sa njima rade. Odgovor na ovaj problem leži u HRONOLOŠKOJ I BIOLOŠKOJ STAROSTI DETETA. Ne znači ništa ako su deca rođena iste godine, jer je mnogo važnija njihova biološka starost. Razlike mogu biti i do dve godine u njihovom sazrevanju. Neka deca mnogo brže sazrevaju od drugih i samim tim i ranije postižu bolje rezultate.

U Pripremnoj školi rvanja treninzi se održavaju dva puta nedeljno. Nije potrebno ići na veći broj treninga za decu od 7-10 godina, jer deca u tom periodu već imaju 3-4 časa nedeljno fizičko vaspitanje, gde ima mnogo sadržaja koji su predviđeni u Pripremnoj školi rvanja. Deca u tim godinama svaki dan imaju 4-5 časova redovne nastave kao i drugih obaveza tokom dana. Zbog svega gore navedenog decu nije potrebno prerano opteretiti sa mnogo obaveza. Deci u ovom uzrastu je neophodno ostaviti i značajan deo vremena za neobaveznu igru. Ukupan godišnji fond časova treba da iznosi 75. Trajanje pojedinog časa u pravilu nikako ne srne da prelazi 60 minuta. Početak rada grupe, poklapao bi se sa početkom školske godine od 1 do 7. septembra, a završetak od 25, do 30, juna. Preporučljivo je da se letnji i zimski raspust iskoristite za organi-zovanje logorovanja na planini, moru, jezeru, reci ili zimovanja na planini. Za vreme letovanja i zimovanja može se odraditi dobar deo planiranog programa rada u uslovima koji su idelani za sadržaje, koji su predviđeni u Pripremnoj školi rvanja.

9


PREGLED SADRŽAJA U GLAVNOMDELU TRENINGA

Bez obzira stoje naziv Pripremna škola rvanja, u ovom periodu bi se radilo najmanje rvanje, dok bi značajno mesto zauzimale sledeće sportske discipline i to:

1. GIMNASTIKA Najveći deo vremena u Pripremnoj školi rvanja predviđeno je za elemente gim

nastike. Naročito bi se mnogo radilo na parternoj gimnastici - akrobatici, dok bi se gimnastičke sprave manje upotrebljavale. Većina sala nije opremljena sa gimnastičkim spravama, ali ni naši treneri nisu dovoljno edukovani za metodiku obučavanja vežbi na spravama, jer pojedine vežbe na njima mogu biti veoma opasne po zdravlje dece. Za osnovne vežbe na parteru postoji poseban metodski postupak učenja elemenata, a osnova ovog postupka je pomoć i asistenciju kod težih vežbi. Naročito treba insistirati na kolutovima i padovima koji su česti u rvanju.

2. PLIVANJE Za pravilan i harmoničan razvoj srčano-žilnog i plućnog sistema za decu u ovom

periodu, najbolji sport je plivanje. Plivanje u značajnoj meri rasterećuje kičmeni stub i utiče na razvoj gipkosti svih zglobova. Budući da većina dece u ovom uzrastu nije naučila da pliva, neophodno je organizovati "Školu plivanja" po planu i programu od minimalno 20 časova.

3. ATLETIKA Ovde se prvenstveno misli na trčanje i to deonice od 20 do 400/500 metara. Bila

bi primenjena i u određenom obimu skakanja, odnosno preskakivanja raznih prepreka i bacanja raznih predmeta. Sve vežbe moraju biti strogo dozirane i prilagođene uzrastu deteta i nikako se ne srne preterati sa opterećenjima.

4. SPORTSKE IGRE Od sportskih igara u ovom periodu treba primeniti fudbal, odbojku na pesku i

modifikovanu varijantu ragbija. Fudbal je interesantan za decu u ovom uzrastu, jer deca obično poznaju osnovne elemente ovog sporta. Odbojka bi se igrala na pesku (ili na strunjači) sa loptama prilagođenim njihovom uzrastu. Ragbi bi se primenjivao kao jedan vid borbe za loptu, gde ima dosta elemenata rvanja (guranja, vučenja, izbijanja i si.).

10


5. ELEMANTARNE IGRE Elementarne igre se primenjuju u funkciji razvijanja osnovnih motoričkih sposobnosti

(koordinacije, brzine, okretnosti, eksplozivne snage, ravnoteže i dr.). Deci u ovom uzrastu neophodne su česte promene u sadržaju treninga, za šta su elementarne igre veoma pogodne. Jedna od osnovnih uloga elementarnih igara je da treninzi budu interesantni i zanimljivi, a ujedno se radi na razvijanju osnovnih motoričkih sposobnosti dece u uzrastu od 7 do 10 godina. Elementarne igre za decu u ovom uzrastu ne smeju biti komplikovane i sa prevelikim opterećenjima.

6. BORILAČKE IGRE Prave rvačke borbe neophodno je izbegavati u uzrasnom periodu od 7 do 10 godina.

Ovakva vrsta predostrožnosti neophodna je iz više razloga. Osnovni razlog što deca treba pre nego što imaju pravu rvačku borbu, da dobro savladaju tehnike padova i osnovne rvačke tehnike. Drugi je, da nema potrebe u ovoj ranoj fazi opterećivati decu sa pobedama i porazima, a naročito je opasno prerano stvaranje velikih šampiona. U trećoj i četvrtoj godini učenja (uzrast 9-10 godina), moguće je primenjivati i realnu rvačku borbu, ali samo ako trener proceni da su deca dovoljno obučena u tehnikama padova. Poznato je da deca u igrama na travi i pesku, veoma često koriste rvanje kao vid igre. Iz tog razloga može se deci dati da se rvu i na rvačkom treningu ili u pesku sa jednostavnim pravilima koje je usvojila FILA pod nazivom "Rvanje na plaži". Osnovna pravila su: pobednik je rvač koji a) dva puta prisili protivnika da dodirne tlo rukom ili bilo kojim delom tela (osim stopala), b) kad se protivnik dva puta izgura van kružnog borilišta prečnika 6 m, c) ako takmičar dodirne plećkama podlogu, automatski je izgubio borbu.

Učenje rvačkih tehnika u ovom periodu je nepotrebno gubljenje vremena, jer su rvačke tehnike veoma složene. To podrazumeva da se u jednoj sekundi moraju koordinirano izvesti pokreti ruku, nogu i celog tela, što je za decu u ovom uzrastu previše komplikovano. Da bi se učile rvačke tehnike u ovom uzrastu za jedan element tehnike bilo bi neophodno utrošiti mesec dana. Za istu tehniku u periodu 12-13 godina dovoljno je dva do tri treninga da se nauče osnove te tehnike. Iz tog razloga se u ovom periodu trebaju upotrebljavati jednostavne elementarne borilačke vestine. Primenom borilačkih igara kod dece se stvara od ranog detinjstva "duh borenja" koji je izuzetno važan za naš borilački sport. Isto tako putem borilačkih igara razvijaju se gotovo sve motoričke sposobnosti (koordinacija, snaga, brzina, eksplozivna snaga, gipkost, ravnoteža, i dr.). Na ovaj način, putem borbe u elementarnim borilačkim igrama, dete se igrajući polako prilagođava na pravu rvačku borbu koja ih čeka u kasnijem periodu.

7. RVANJE Rvanje je u Pripremnoj školi zastupljeno samo u četvrtoj godini učenja i to na samom

kraju. Ukupno je predviđeno 12 časova rvanja, gde se uče samo 3 najjednostavnija elementa tehnike iz partera: prevrtanje obuhvatom za obe ruke (VI-1), ključ napred iz visokog partera (VI-3) i polunelzon (VI-5). Iz stojećeg položaja se rade tehnike: dolazak leda preko ruke (1-1), dolazak za leđa ispod ruke (1-2) i obaranje hvatom ruke i trupa (V-l). Slike i objašnjenja pojedinih tehnika su prikazane u posebnom poglavlju na kraju knjige.

Za svaku od ovih tehnika predviđeno je po 2 treninga uvežbavanja. Na samom kraju na poslednja 3 treninga, predviđena je i trening borba sa upoznavanjem osnovnih rvačkih pravila.

11


TESTIRANJE - SELEKCIJA

Na početku svakog sitematskog rada neophodno je izvršiti testiranje motoričkih sposobnosti, kao i obaviti osnovno antropometrijsku merenje. Najbolje bi bilo izvršiti testiranje svih učenika I razreda osnovnih škola koje gravitiraju mestu održavanja treninga. Broj polaznika škole rvanja treba da bude od 20 do 30. Predlaže se nešto veći broj polaznika od optimalnog broja (15-20) iz tog razloga stoje neminovno osipanje polaznika tokom trenažnog procesa .

Testiranje ne srne da bude previše komplikovano i predugo. Neophodno je obuhvatiti osnovne motoričke sposobnosti kako bi se dobili pokazatelji ο incijalnom stanju svakog polaznika škole rvanja, da bi se mogao pratiti njegov dalji razvoj.

Na početku Pripremne škole rvanja, prvo testiranje se treba izvršiti na samom početku rada. U ostalim godinama rada prvo testiranje se treba obaviti sredinom septembra meseca, a drugo testiranja sredinom juna meseca. Budući da se ovde radi ο veoma ranom uzrastu, predlaže se veoma jednostvno testiranje putem poligona koji sadrži: trčanje, kolutanje, preskakanje, promene pravca kretanja, provlačenje. Na osnovu ovog poligona može se dobiti osnovna informacija ο brzini i spretnosti svakog pojedinog učesnika Pripremne škole rvanja, a to je za ovaj uzrast sasvim dovoljno.

Predloženi poligon bi se sastojao iz sledećih delova: /. START - razmak 2 metra do strunjače, 2. Bočno kotrljanje po strunjači dužine 2 m, - razmak do švedskog sanduka 2 m, 3. Preskok preko gornjeg dela švedskog sanduka (tapacirani) - razmak do prve strunjače 2 m, 4. Hodanje četveronoške preko dve strunjače u dužinu (4 m), - razmak do prvog stalka 1 m, 5. Trčanje između stalaka (cik-cak) - 4 stalka, - razmak do švedskog sanduka 2 m, 6. Provlačenje kroz element švedskog sanduka, - razmak do stalka za okret 2 m, 7. Maksimalno brzo trčanje oko stalka, nazad uz poligon 20 m do CILJA koji se nalazi na mestu starta.

Potrebni rekviziti: 3 strunjače, dva elementa švedskog sanduka, stalci (4 kom), štoperi-ca, kreda za obeležavanje starta i cilja.

Način rada: Ispitanik nakon starta radi bočno kotrljanje (minimum dva puta za 360 ste-peni, ustaje, preskače švedski sanduk, a zatim hoda četveronoške preko dve strunjače postavljene uzduž. Ustaje i vrši cik-cak trčanje između četiri stalka. Provlači se kroz element švedskog sanduka. Iza toga se diže, trči oko stalka maksimalno brzo prema nazad u dužini 20 m.

Antropometrijsko merenje se obavlja paralelno sa merenjem poligona. Vrši se dva puta godišnje i služi za permanentno praćenje razvoja svakog polaznika Pripremne škole rvanja u naredne četiri godine koliko traje Pripremna škola.

12


TABELA ZA PRAĆENJE REZULTATA NA GODIŠNJEM NIVOU

ANTROPOMETRIJA - MOTORIKA

ZA PRIPREMNU ŠKOLU RVANJA Prezime i ime:

Početak bavljenja rvanjem:

Datum rođenja:

Mesto rođenja:

Škola:

Razred:

Ime oca i majke:

Zanimanje oca i majke:

RB TESTIRANJA i % POVEĆANJA

MESEC/GODINA

1 2 %

3 %

4 %

5 %

6 %

7 %

8 %

ANTROPOMETRIJA

'

2

3

4

5

h

7

VISINA

TEŽINA

OBIM GRUDI - IZDAH

OBIM GRUDI - UDAH

OBIM NADLAKTICE

OBIM VRATA

RASPON RUKU

AVIS

ATE

AOGI

AOGL

AONA

AOVR

ARRI

POLIGON (MOTORIKA)


MESEC/GODINA

1 P O L I G O N Μ POL

1 2 %

3 %

4 %

5 %

6 %

7 %

8 '.

13


GODIŠNJI PLAN TRENINGA PO SADRŽAJIMA

RH

1 2 3 4 5 6 7 8

SADRŽAJ

GIMNASTIKA PLIVANJE ATLETIKA SPORTSKE IGRE ELEMENT. IGRE BORILAČKE IGRE RVANJE TESTIRANJE

UKUPNO=

/ GODINA

BR TR.

22 6 6 8

22 7 0 4

75

<7c TR.

29% 8% 8%

l i * 29% 10% 0% 5%

100%

// GODINA

BR. TR

23 8 6 8

15 11

0 4

75

% TR

31f/i 1 U.i

8 ',

11% 20% 14% 0% 5%

loo',

III GODINA

BR. TR

22 8 6 8

12 15

0 4

75

% TR 2ψ,

11% X',

11%

16%

20%

0% 5%

100%

IV GODINA

BR. TR

18

0

6

8

12

15

12 4

75

7c

TR

24%

0%

8%

11%

16%

20%

16% 5%

100'r

UKUPNO

BR. TR

85

22

24

32 61

48 12 12

300

% TR

28%

7%

8% 1 1 </<

20%

16%

5% 5%

100%

Operativni program rada za svaki trening, trener izrađuje samostalno. Za svaki trening koji je planiran u Pripremnoj školi rvanja, dat je osnovni sadržaj glavnog A-dela treninga. Na svakom treneru je da samostalno osmisli koje će to vežbe i igre primeniti na času prevashodno vodeći računa ο specifičnosti grupe sa kojom radi tj. ο njihovim motoričkim sposobnostima. Kao pomoć pri odabiru sadržaja za pojedine sportske discipline dat je predlog sadržaja u nastavku ove knjige.

Na svakom treneru je da napravi operativni plan svakog treninga posebno. U godišnjim planovima rada za 7,8,9 i 10 godina, VELIKIM SLOVIMA je dat osnovni sadržaj za glavni A-deo, dok je malim slovima predviđen osnovni sadržaj za glavni B-deo treninga.

Okvirno vreme trajanja delova treninga u Pripremnoj školi rvanja:

UVODNI DEO: 3 - 5 min PRIPREMNI DEO 7 - 10mm GLAVNI'A-DEO" 18 - 30 min GLAVNI "B-DEO" 15 - 20 min ZAVRŠNI DEO 5 - 10 min

U ovom uzrastu treninzi treba da traju od 48 - 60 minuta.

14


FORMULAR ZA PLANIRANJE TRENINGA

PLAN TRENINGA

BR. TRENINGA

DATUM TRENINGA

R ti

1

• >

3

4

5

DEO TRENINGA

UVODNI DEO

PRIPREMNI DEO

GLAVNI

"A"

DEO

GLAVNI

"B"

DEO

ZAVRŠNI DEO

SADRŽAJ

UKUPNO

VREME

MESTO

EFE VRE

UKU VRE

Sprave rekviziti

Potpis trenera

Napomena

15


OGLEDNI PRIMER JEDNOG TRENINGA.

PLAN TRENINGA

BR. TRENINGA

DATUM TRENINGA

It

β

1

2

3

I

5

DEO TRENINGA

UVODNI DEO

PRIPREMNI DEO

GLAVNI

"A"

DEO

GLAVNI

"B"

DEO

ZAVRŠNI DEO

10

05.10.2004./utorak/

SADRŽAJ

Upoznavanje sa planom rada Trčanje u krug Vežbe u trčanju

Vežbe oblikovanja (kompleks "A") Partema gimnastika

ATLETIKA - trčanje 3 x 2 minuta (pauza između svakog intervala 1,5 -2 minuta) - skokovi preko pre pona visine 20-40 cm 6-8 puta uzastopno puta 5 serija - trčanje 10x20 metara χ 5 seni a - skok u dalj iz mesta (10-15 ponavljanja)

ELEMENTARNE IGRE 1. štafeta u kolonama sa nošenjem medicinki u krilu

2. Poligon sa provla čenjem i preskakanjem suvežbača

Vežbe opuštanja i isteza nja Razgovor ο proteklom treningu

UKUPNO

VREME

MESTO

EFE \RE

1 2 3

6

4

6

3

1

1

5

3

5 2

42

UKU VRE

1 3 4

7

6

10

4

3

Ί

7

5

5 2

59

19,00

Sala za trening

Sprave rekviziti

Strunjače

Stoperica

Prepone visine 20-40 cm

Strunjače

Medicinke 2-3 kg

Potpis trenera

Napomena

Realizovano 100%

Realizovano 100%

Realizovano 100%

Realizovano 80% - poligon nije do kraja odrađen zbog primećenog limuni

Realizovano 100%

16


PREGLED OPERATIVNIH SADRŽAJA PO SPORTSKIM GRANAMA

1. GIMNASTIKA Potrebno je naučiti što više elemenata iz parterne gimnastike i neke elemente

tehnike na pojedinim gimnastičkim spravama i to: - kolut napred - kolut nazad - kolut napred raznožno - kolut nazad raznožno - leteći kolut - premet strance (zvezda) - pad napred preko ramena - gimnastički most - raznoška i zgrčka preko niskog kozlića - hodanje po niskoj gredi - skakanje na trampolini (ako ima trampolina) - ostalo po izboru trenera i zavisno od raspoloživih uslova rada

Trener koji vodi Pripremnu školu rvanja mora da ima osnovna znanja iz metodike obučavanja pojedinih elemenata tehnike gimnastike. Zbog toga je potrebno da treneri imaju potrebnu literaturu ο gimnastici. Gimnastički elementi moraju biti prilagođeni uzrastu i sposobnostima polaznika škole rvanja, po principu od lakšeg ka težem.

2. PLIVANJE Svi polaznici Predškolske škole rvanja moraju do kraja III razreda (9 godina) da

nauče plivati najmanje jedan ili više stilova (kraul, prsno, leđno ili delfin).-Takođe je neophodno primenjivati razne igre u vodi, skokove u vodu na noge i na

glavu. Veoma dobar period za učenje osnovnih znanja plivanja je za vreme letnjeg raspusta na letnjem kampu, koji bi bilo poželjno organizovati za polaznike Pripremne škole rvanja.

3. ATLETIKA Trčanje - potrebno je primenjivati trčanje na raznim deonicama, vodeći računa ο

starosti polaznika. Trčanje na kratke staze: 10, 20, 50 m, na srednje staze: 200, 300 i najduže 400/500 metara. Neophodno je primenjivati razne zadatke prilikom trčanja kao i razne štafetne igre.

Skokovi - treba primenjivati skok u vis kako bi se razbio strah od letenja i padanja (skok u vis raditi samo ako ima adekvatno doskočište od debelog sunđera). Potrebno je raditi i skok u dalj iz mesta, kao i skok u dalj u jamu sa peskom.

17


Bacanja - primenjivati razna bacanja loptica, lakih medicinki i drugih laganih predmeta u dalj i cilj.

U današnje vreme, gde je došlo do značajnog smanjenja fizičke aktivnosti i to već od predškolskog uzrasta, veoma je značajna uloga trčanja i atletskih disciplina uopšte. Veliki broj današnje dece boluje od astme. Ovu decu ne treba odbaciti, već im treba omogućiti da rade po posebnom programu. Naročito kad se radi trčanje, opterećenja se moraju pravilno dozirati. Uz uporan i pravilan rad ovi problemi najčešće nestanu, nakon puberteta.

4. SPORTSKE IGRE U ovom uzrastu igre sa loptom su izuzetno interesantne i iz tog razloga treba naj

manje jednom do dva puta mesečno primeniti razne vidove modifikovanih sportskih igara. Npr. ako se igra fudbal mogu se ubaciti u igru dve lopte istovremeno, ili da se igra sa veoma laganom loptom koja se koristi na plaži. Fudbal na pesku je takođe veoma interesantan za decu. Fudbal se može igrati i na strunjači u sedećem položaju. Interesantno je organizovati fudbal u parovima. U ovom slučaju obavezno je da se dva igrača tokom cele utakmice drže za ruke. Naprave se dve ekipe od po tri-četiri para. Ragbi je omiljena igra, koji se može igrati ili na kolenima ili u normalnom položaju. Najbolje je da se igra na strunjači ili pesku.

Za vreme toplijih dana pogodna je odbojka na pesku ili u plitkoj vodi. Na ovaj način kod dece se razbija strah od padanja. Odbojka se mora igrati sa laganim loptama za igranje na plaži, da ne opterećuju njihove, još uvek osetljive zglobove na prstima.

Igranje košarke u ovom uzrastu nije još preporučljivo, zbog visine koševa i teške lopte. Može se primeniti bacanje na koš sa odbojkaškom loptom, u vidu nekih štafetnih igara.

Vaterpolo se može igrati u vodi koja je samo do pojasa. Ako se primenjuje ova igra, neophodna je velika budnost trenera i prozirna voda, kako bi se mogao pratiti svaki igrač u vodi.

Predlog sportskih igara:

1. 3. 5. 7. 9.

11. 13.

Fudbal Fudbal sa dve ili 3 lopte Fudbal u plitkoj vodi Ragbi Odbojka (sa laganom loptom za plažu) Odbojka u plitkoj vodi Vaterpolo u vodi do pojasa

2. 4. 6. 8.

10. 12.

Fudbal u sedenju Fudbal na pesku Fudbal u parovima Ragbi na kolenima Odbojka na pesku Odbojka na strunjači

18


5. ELEMENTARNE IGRE Elementarne igre u ovom uzrastu /7-10 godina/ moraju biti zastupljene u Planu i

programu. Kroz igru deca u ovom uzrastu nesvesno razvijaju svoje motoričke sposobnosti (koordinaciju, spretnost, brzinu i dr.). Budući da je deci u ovom uzrastu neophodna velika raznolikost u sadržajima treninga, to se najbolje postiže putem elementarnih igara. Iz tog razloga na ovom mestu je prikazano 10-tak elementarnih igara i poligona prilagođenih uzrastu dece. Na treneru je da sam obogati ovaj deo treninga sa što širom lepezom elementarnih igara, koristeći raznu litetaturu ili da sam smišlja pojedine igre, interesantne za ovaj uzrast.

Predlog nekoliko vrsta elementarnih igara:

IGRE U TRČANJU

Da bi igra bila raznovrsnija i zanimljivija može se menjati način starta i to: a/ iz klečećeg položaja, b/ iz sedećeg položaja, c/ iz ležećeg položaja na grudima, d/ iz ležećeg položaja na leđima i si.

Može se menjati način kretanja i to: a/ poskocima na jednoj nozi, b/ sunožnim poskocima, c/ trčanje na tri oslonca (dve noge ijedna ruka), d7 trčanje četvoronoške), e/ trčanje u parovima, f/ u parovima guranjem kolica

2. CRNO-BELO Dve ekipe stoje nasuprot na odstojanju 2-4 m. Jedna ekipa predstavlja crnu, a druga belu boju.

Trener baci u vis pločicu koja je sa jedne strane crne, a sa druge bele boje. Ako padne npr. na "belo" , ekipa bele boje mora da uhvati ili dodirne igrača iz protivničke ekipe. Prostor za hvatanje mora biti ograničen. Ako nema pločice, trener može jednostavno da kroz priču kaže "crno" ili "belo", što predstavlja znak za početak hvatanja.

Može se napraviti kombinacija sa loptama. Lopte se stave između dve ekipe (broj lopti treba biti koliko i igrača u jednoj ekipi). Ekipa na koju se okrene pločica hvata lopte i gađa protivničke igrače.

3. TRKA BROJEVA Dve ekipe stoje u koloni, jedna pored druge. Svi učesnici u obe ekipe dobijaju jedan broj. Trener

glasno izgovara broj npr. 3 i broj 3 iz obe ekipe trče oko ili do određenog predmeta ili zida i nazad u kolonu. Ekipa čiji je član prvi stigao dobija jedan poen itd.

4. MAČKA I MIŠ Igrači su postavljeni u krug držeći se za ruke. Jedan igrač je miš i nalazi se u krugu. Drugi igrač

je mačka i trči oko kruga. Mačka ima zadatak da uhvati miša. Miš se mora povremeno provlačiti između ruku prema van i vraćati se unutar kruga. Kad mačka uhvati miša stavljaju se novi parovi ili se menja samo miš koji je uhvaćen.

19


RAZNE VRSTE HVATALICA a) Jednostavno hvatanje - igrači se raspodele po sali. Trener odredi nekoga da hvata ostale. Kad dodirne drugog igrača, uhvaćeni igrač dalje hvata. Ako ih ima puno, odredi se više onih koji hvataju. h) Hvatanje sa spašavanjem u kućici - Isto je kao i u prethodnoj igri samo se pre početka hvatanja odredi neko mesto ili predmet za koji se igrač može uhvatiti kao spas od hvatanja. c) Hvatanje sa spašavanjem u čučnju - Isto kao i kod prethodne ige, samo je spas da se čučne. U tom slučaju onaj koji hvata mora se odmaknuti 2 m i broji do 3. Nakon toga igrač u čučnju mora nastaviti sa trčanjem. d) Smešno trčanje - Kod ove hvatalice igrač koji je dotaknut za neko mesto mora da nastavi trčati, ali uz obavezu da se mora držati za to dotaknuto mesto. e) Slonova hvatalica - Pri trčanju, onaj koji hvata, ali i ostali učesnici moraju da obuhvate podlakticu desne ispružene ruke tako da može da uhvati levom rukom svoj nos. Tako ispružena ruka liči na surlu slona i sa njom mora da dotakne nekoga. J) Hvatanje u para - Sam naziv kaže da se hvatanje vrši u paru. Dotaknuti par nastavlja hvatanje dalje. g) Hvatalica u lancu - Kod ove igre jedan igrač počinje sam da hvata. Svaki dodirnuti igrač se pridružuje u lanac. Igra se odvija sve dok se ne uhvati i poslednji igrač.

ŠTAFETNE IGRE

1. ŠTAFETNO TRČANJE Formiraju se 2-4 kolone sa jednakim brojem igrača. Na znak trenera, prvi igrač u koloni trč

unapred određenog cilja, dotiče ili ga zaobilazi (zavisno šta je postavljeni zadatak). U povratku dodiruje svog igrača, koji je prvi u koloni i tako sve dok se ne izredaju svi igrači. Pobeđuje ekipa koja se prva postrojila nakon izvršenog zadatka. Varijante:

Da bi igra bila zanimljivija, igrači mogu dobiti zadatak da trče: unatraške, četvoronoške, sa rukama na leđima, sa rukama na vratu, da trče držeći se za kolena, poskakujući na jednoj nozi, skokovima na obe noge, hodajući četvoronoške itd

2. ŠTAFETNO TRČANJE SA MEDICINKOM ILI LOPTOM Zadatak je isti kao i kod prethodne štafete, samo što učesnici u igri imaju u rukama: medicinku,

loptu, štafetu ili neki drugi rekvizit. Formiraju se 2-4 kolone sa jednakim brojem igrača. Na znak trenera, prvi igrač u koloni trči do unapred određenog cilja, dotiče ga ili zaobilazi (zavisno šta je postavljeni zadatak). U povratku dodaje u ruke medicinku /ili loptu/ svom igraču koji je prvi u koloni i tako sve dok se ne izredaju svi igrači. Pobeđuje ekipa koja se prva postrojila nakon izvršenog zadatka. Varijante:

Da bi igra bila zanimljivija igrači mogu dobiti razne vrste zadataka: da nose dve ili tri lopte, da vode loptu nogom ili rukom oko stalaka, da kotrljaju medicinku ili loptu po zemlji.

1 3. MEDICINKA IZNAD GLAVE Formiraju se kolone od jednakog broja igrača. Medicinka je kod prvog u koloni. Ostali igrači se

nalaze na 0,5 m razmaka u koloni. Medicinka se dodaje preko glave do zadnjeg u koloni. Zadnji u koloni koji je primio medicinku dolazi na mesto prvoga (provlačenjem kroz noge svojh saigrača ili trčanjem pored kolone), već u zavisnosti od zadatka koji je postavio trener. Igra traje sve dok prvi igrač nije ponovo na svom mestu.

Varijanta može biti i da se lopta dodaje prema nazad kroz svoje noge sve do poslednjeg u koloni ili da prvi daje medicinku preko glave, a sledeći kroz noge i tako naizmenično dalje.

20


4. MOST Formiraju se najmanje dve ekipe. Igrači leže na stomaku na rastojanju 1-2 m (zavisno od raspo

loživog prostora i broja igrača u ekipi). Na početku svake ekipe stoji igrač sa loptom. Nakon što igrač sa loptom glasno izgovori MOST, igrači se podižu na kolena i prave most od svog tela. Prvi igrač u koloni kotrlja loptu ispod njih. Poslednji igrač u koloni hvata loptu i viče DOLE, a zatim preskače preko njih noseći loptu, dolazi na čelo kolone, izgvara MOST ,baca loptu ispod i igra se nastavlja sve dok prvi igrač ponovo ne dođe na čelo kolone. Varijanta:

Kod dobro uvežbanih pionira rvača može biti zadatak da leže na leđima i da na znak MOST igrači naprave gimnastički ili rvački most, kako bi lopta prošla ispod njih do poslednjeg igrača. Sve ostalo je isto.

5. LOPTA-ČUČANJ Igrači stoje u koloni. Na obeleženom prostoru od 3 m ispred kolone se nalazi jedan igrač. Igrač

koji se nalazi ispred kolone dodaje loptu prvom u koloni. Ovaj hvata loptu, vraća je nazad i čučne, zatim se lopta dodaje drugom, koji vrati loptu i čučne i tako sve do poslednjeg u koloni koji sa loptom trči na obeleženo mesto ispred kolone, a igrač koji je bio ispred kolone dolazi na mesto prvog u koloni, dok se ostali pomeraju unazad zajedno mesto. Igra se završava kad prvi igrač opet bude onaj koji baca.

•{^•••••••••••••••••••••i^^^H^HHI^HI^Hi^^HHB 6. RUŠENJE ČUNJEVA Igrači stoje u koloni. Ispred njih se na svakih 2-3 metra (zavisno od raspoloživog prostora) postavi

4-5 čunjeva (u nedostatku čunjeva mogu poslužiti i plastične flaše od 2 1 napunjene peskom). Iza čunjeva se nalazi stalak koji igrači moraju zaobići. Prvi igrač u koloni trči i ruši sve čunjeve, zaobilazi stalak i trči prema nazad. Sledeći igrač mora podići sve srušene čunjeve, zaobilazi stalak na kraju i trči do svoje kolone i tako dok se svi ne izredaju. Varijnta:

Može biti zadatak da i igrač koji ruši čunjeve da ih pri povratku i podiže. Nakon njega ide sledeći koji ima taj isti zadatak.

7. ŠTAFETA SA PREPREKAMA Pri ovoj igri koriste se razne sprave i rekviziti postavljeni u jednoj liniji koje igrači moraju savla

dati. Neophodno je voditi računa da prepreke budu prilagođene uzrastu onih koji izvode ovu štafetnu igru. Koriste se švedske klupe, švedski sanduk, obruč, vijača, čunjevi, mali golovi za fudbal, mali kozlić, stalci, medicinke itd... Ovde do izražaja dolazi mašta trenera koji postavlja štafetnu igru sa preprekama. Igrači mogu prelaziti prepreke u oba smera (tamo i nazad) ili samo u jednom smeru, dok nazad trči pored prepreka do svog saigrača koji se nalazi u koloni.

Moguće je meriti vreme svakog igrača pojedinačno, što je dobro merito koordinacije i brzine igrača i može ujedno poslužiti kao test za procenu spretnosti i okretnosti svakog pojedinca.

8. KOLUT NAPRED/NAZAD Ispred igrača u koloni na 2 metra se nalazi prva strunjača, a na razdaljini 5-10 m (zavisno od

raspoloživog prostora u sali) se nalazi druga strunjača. Prvi igrač u koloni pravi kolut napred na prvoj strunjači, trči između dve strunjače i na drugoj pravi kolut nazad, zaobilazi stalak koji je postavljen na 2 m od druge strunjače i trči prema nazad pored strunjača do prvog igrača u koloni dok se svi igrači ne izredaju. Postoji mogućnost da se rade i kolutovi kada se ide prema nazad, ali tada se nakon obilaska stalka pravi kolut napred, a nakon trčanja ispred svoje kolone pravi se kolut nazad.

21


IGRE SA LOPTOM

9. CICA-MACA Igrači se postave u krug. dok jedan igrač koji lovi loptu stoji u sredini kruga. Igrači u krugu se

međusobno dodaju rukama i kada igrač u sredini dodirne ili uhvati loptu sledeći ulazi u krug da lovi loptu. Varijante:

Lopta se može dodavati nogom ili da se kotrlja rukom po tlu, može se sedeti ili ležati i iz tog položaja da se dodaje.

10. DODAVANJE U KRUGU Igrači stanu u krug i razbroje se na parove. Broj jedan je jedna ekipa, a broj dva druga ekipa.

Svaka ekipa dobija po jednu loptu. Zadatak je da se lopta dodaje svom igraču u desno (to znači da se lopta dodaje svakom drugom u krugu). Zabranjeno je hvatanje protivničke lopte ili bilo kakvo ometanje. Ekipa čija lopta prva pređe krug je pobedila.

11. DODAVNJE U PAROVIMA U krug (prečnika 5-6 m) postave se 4 do 5 para koji stoje jedan nasuprot drugoga. Svaki par ima

po jednu loptu ili lakšu medicinku. Zadatak je da u roku od 1 minuta dodaju što više puta jedan drugom loptu izbegavajući da pogode druge lopte. Ako se lopte sudare podižu je sa poda i nastavljaju dodavanje do isteka vremena prdvidenog za igru.

12. TVRĐAVA Igrači formiraju krug u čijem centru se nalazi tvrđava od čunjeva (ako nema čunjeva koriste se

plastične flaše od 2 1 napunjene peskom). Jedan igrač se odredi za čuvara. Igrači gađaju loptom od 3 do 5 čunjeva, a igrač u centru brani čunjeve svim raspoloživim sredstvima (rukama, nogama, telom). Igrač koji obori sve čunjeve postaje čuvar. Ako se ne obore svi čunjevi odjednom, čuvar ima priliku da ih ponovno postavi, ali ostali igrači imaju pravo da ih za to vreme ponovno gađaju.

13. PROZIVKA Igrači formiraju krug prečnika 5m. U sredini kruga se nalazi lopta na podu. Trener glasno izgo

vara ime igrača koji trči do lopte i kad je uhvati, vikne STOJ. Svi igrači se u tom trenutku moraju zaustaviti, a igrač koji ima loptu gađa ostale igrače. Ako pogodi igrača, a da on ne uhvati loptu, dobija 1 poen. Ako igrač uhvati loptu, on dobija jedan poen.

14. GAĐANJE PREDMETA Dve ekipe stoje jedna nasuprot druge, na rastojanju od 10-15 m. U sredini se nalazi sanduk sa

medicinkom. Svi igrači imaju lopte (igra se sa 3-4 lopte po ekipi). Zadatak je da se gađajući loptama sruši medicinka u protivničko polje. Bolja je ekipa koja je više puta oborila medicinku u protivničko polje.

15. IZMEĐU DVE VATRE Ovu igru znaju sva deca, jer se mnogo primenjuje u nastavi fizičkog vaspitanja u nižim razredi

ma osnovne škole. Pravila su jednostavna. Igrači se podele u dve ekipe. Svaka ekipa ima određeno polje u kom se može kretati (najbolje je igrati na odbojkaškom terenu). Kapiten ekipe stoji nasuprot svoje ekipe i gađa protivničke igrače. Pogođeni igrač izlazi iz igre i staje pored poprečnih linija i on dalje učestvuje u igri gađajući protivničke igrače, kad do njega dođe lopta. Pobedila je ona ekipa koja izbaci sve protivnike iz igre. Kada su svi igrači u polju pogođeni, kapiten ulazi u polje i kad on bude pogođen, igra je završena. Za pogodak se ne računa ako lopta prvo udari o pod. Kad igrač koji je gađan uhvati loptu, ta ekipa nastavlja sa gađanjem protivničkih igrača.

22

Pripremna i osnovna škola i-vanja

OSTALE ELEMENTARNE IGRE

1. PREBACIVANJE MEDICINKE Dve ekipe se postave na igralište za odbojku, ili nešto manjih dimenzija, zavisno od broja igrača.

Između se nalazi razapeta mreža na visini 1,5 do 2,0 metra (zavisno od uzrasta igrača). Zadatak je da se se medicinka prebacuje preko mreže i da se ne dozvoli da padne na pod. Svaki dodir lopte sa podlogom je poen za protivničku ekipu.

2. NOŽNI TENIS Dve ekipe se nalaze na odbojkaškom terenu. Broj igrača u jednoj ekipi može da bude od 2 do 8.

Jmesto mreže koriste se švedske klupe. Lopta se prebacuje nogom sa najviše tri dodira, jedne ekipe (svim delovima tela osim ruku). Greške su: ako lopta dva puta uzastopno dodirne pod ili dva puta uzastopno udaranje lopte od istog igrača. Igra se do 15 poena. •

3. FUDBAL RAKOVA Igra se na dva mala gola. Igrači se kreću osloncem na dve ruke i dve noge sa stomakom prema

gore. Nije dozvoljeno ustajanje.

23


6. BORILAČKE IGRE

U ovom periodu treba izbegavati pravu rvačku borbu, a i uvežbavanje rvačkih tehnika treba biti modifikovano i prilagođeno uzrastu dece. Razlog takvog načina rada naveden je u uvodu ovog poglavlja.

Putem raznih modifikovanih igara borenja treba delovati na razvijanje brzine, eksplozivne snage, specifične snage, izdržljivosti, ravnoteže, koordinacije, gipkosti i dr. U ovim igrama borenja do značajnog izražaja dolazi njihova borbenost, agresivnost, hrabrost, upornost, istrajnost, želja za nadmetanjem i pobedom, a to su sve osobine koje odlikuju velike rvačke šampione. Radeći na ovaj način, deca nisu ni svesna da rade na elementima rvačke borbe.

Pregled borilačkih igara sa slikama:

/. Rvačka borba na kolenima Sve dok deca dobro ne savladaju osnovne elemente parterne gimnastike i rvačke padove, ovo je dobar način da se bore i isprobaju borbeni duh koji imaju. Borba se odvija na kolenima i osnovni zadatak je da se protivnik obori na leđa. Nije dozvoljeno pravljenje rvačkog mosta, već kad jedan od takmičara padne na leđa, borba se ponovo nastavlja na kolenima.

2. Borba za ruku Zadatak je da se što duže ovlada i kontroliše protivnikova ruka. Rvač koji ima uhvaćenu ruku, nastoji na sve moguće načine da je iščupa, pomažući se drugom rukom i stalnim kretanjem i izvrtanjem obuhvaćene ruke. Nakon što izvuče kontrolisanu ruku, uloge se menjaju. U slučaju da neki od rvača ne može izvući ruku u vremenskom periodu od 1 minuta, nastavnik zaustavlja taj par i traži da se zamene uloge.

3. Izgurivanje iz kruga Zadatak je da se protivnik izgura iz zacrtanog kruga. To može da bude rvačka strunjača, ali ako ima više parova potrebno je koristiti manji prostor koji se ucrta kredom po podu. Ruke se nalaze na ramenima i nadlakticama i na taj način se pokušava protivnik izgurati van kruga.

24


4. Izgurivanje iz kruga ramenima Zadatak je sličan prethodnom, samo se u ovom slučaju ruke nalaze spojene na leđima i pokušava se ramenima izgurati protivnik van zacrtanog kruga.

5. Prevlačenje hvatom za jednu ruku Rvači se drže za jednu ruku. Noge se nalaze jedna do druge. Zadatak je da se povlačenjem i trzajima protivnik prisili da pomeri prednju nogu, sa zadnjom nogom može da se pomera levo desno. Kada se pomeri prednja noga, igra je završena. U narednoj borbi menjaju se ruke i prednja noga, a zadatak je isti.

6. Prevlačenje hvatom za obe ruke Rvači se drže za dve ruku. Obe noge su paralelne i nalaze se na liniji, koja se nalazi između njih. Na znak trenera počinje vučenje partnera. Pobedio je onaj rvač koji uspe dovući svog protivnika do linije koja se nalazi na 1 do 2 metra iza njega.

KVJ # * ^ *

# i -

7. Navlačenje za nogu Donji rvač se nalazi u početnom položaju skleka. Gornji rvač ga hvata za jednu nogu i vuče prema nazad, dok donji rvač vuče rukama prema napred. Igra može biti vremenski ograničena ili da donji ili gornji rvač mora preći određenu liniju.

25

8. Borba na jednoj nozi Rvači stoje na jednoj nozi. Druga noga je u vazduhu i protivnik je drži u skočnom zglobu. Drugom slobodnom rukom se odguruje protivnik za glavu ili za grudi i nastoji ga oboriti na pod. Vežba se obavezno provodi na rvačkoj strunjači ili na pesku.

9. Borba za medicinku Rvači se nalaze u rvačkom gardu, a između njih se nalazi medicinka (poželjno je da bude što većeg obima). Na znak trenera počinje borba za medicinku i rvač koji uspe da iščupa medicinku iz ruku protivnika dobija jedan bod. Igra traje do osvajanja određenog broja bodova ili se vremenski ograniči.

10. Borba četveronoške napadom na ruku Rvači se nalaze u položaju skleka. Zadatak je da se hvatom za protivnikov ručni zglob ili podlakticu protivnik prisili da dotakne pod sa kolenima ili da padne na grudi. Zabranjen je napad na lakat zbog moguće povrede lakta usled naglog povlačenja.

//. Odbijanje rukama u čučnju Rvači se nalaze u dubokom čučnju, jedan nasuprot drugom. Ruke se nalaze ispred tela. Zadatak je da se udaranjem dlana ο dlan protivnik prisili da dotakne pod rukama. Dozvoljeno je izmicanje ruku u stranu. Nije dozvoljeno udaranje u telo ili glavu. Druga varijanta je da se to isto radi ali u stojećem položaju. Noge su sastavljene, a rukama se udara dlan ο dlan. Rvač koji prvi pomeri nogu gubi bod.

12. Borba petlova Rvači stoje na jednoj nozi, ruke su ukrštene na grudima. Poskocima levo desno manevrišu, pokušavaju zavarati protivnika. Dozvoljeno je guranje tj. udaranje ramenom iz poskoka na jednoj nozi. Rvač koji dotakne podlogu sa dve noge gubi jedan bod.


GODIŠNJI PROGRAMI RADA PRIPREMNE ŠKOLE RVANJA

U naredne četiri tabele prikazan je pregled osnovnih sadržaja treninga za glavni A i Β deo treninga za uzrast od 7, 8, 9 i 10 godina.

Kao što je to već ranije napisano, u narednim godišnjim programima rada, velikim slovima je predviđen sadržaj glavnog A-dela treninga, dok su malim pisanim slovima navedeni sadržaji glavnog B-dela treninga. Ako je za neki trening napisano samo velikim slovima to znači da je jedinstven sadržaj u glavnom A i Β delu treninga.

Trener sam programira za svaki trening operativne sadržaje koji se ispunjavaju u formularu (Plan treninga), a nalaze se u ovoj knjizi. Za svaki trening mora postojati pismeni program rada (Plan treninga), koji se odlaže na jedno mesto, kako bi mogao poslužiti kod analize treninga, kao i za planiranje i programiranje za narednu godinu.

Kao značajna pomoć u programiranju konkretnih operativnih sadržaja mogu poslužiti mnogobrojni primeri koji su navedeni u ovoj knjizi. Od trenera se traži da ima svoju stručnu biblioteku iz koje će moći kreativno da izvlači sve ono što mu je neophodno za uspešno planiranje i programiranje svakog pojedinog treninga u Pripremnoj školi rvanja. Naročito je potrebna literatura iz atletike, gimnastike, plivanja, elementarnih igara i naravno sva raspoloživa rvačka literatura. Sve to će u značajnoj meri podići nivo i kvalitet rada, a samim tim i konačni rezultat će biti mnogo bolji.

27


I GODINA 11 godina/

RB

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

SADRŽAJ

EL. IGRE

EL. IGRE

EL. IGRE

GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA cl igre

GIMNASTIKA /el. igre/

TESTIRANJE

TESTIRANJE

ATLETIKA /el. igre/ ATLETIKA /el. igre ATLETIKA /el. igre

SPORTS. IGRE

SPORTS. IGRE

EL. IGRE 'sportske igre GIMNASTIKA /el. igre GIMNASTIKA /el. igre. GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ EL. IGRE sportske iure 1 1 IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/

SPORTS. IGRE



Rb sad.

1

Ί

3

1

2

3

1

1

1

τ

3

1

2

4

4

5

6

7

5

6

7

8

3

8

9

RB

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42

43

44

45

46

47

48

49

50

SADRŽAJ

GIMNASTIKA /el. igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE sportske igre

EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/

SPORTS. IGRE

SPORTS. IGRE

BORILAČKE IG. /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre

SPORTS. IGRE

SPORTS. IGRE

GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/

SPORTS. IGRE

EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/ GIMNASTIKA /sportske igre/ GIMNASTIKA /sportske igre/ GIMNASTIKA /sportske igre/

Rb sad.

10

1

2

9

10

11

12

4

5

3

4

11

12

13

14

6

7

13

14

8

15

16

15

16

17

RB

51

52

53

54

55

56

57

58

59

60

61

62

63

64

65

66

67

68

69

70

71

72

73

74

75

SADRŽAJ

EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/ BORILAČKE IG. sportske igre

GIMN \STIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/ GIMNASTIKA /el. igre' GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ ATLETIKA /el. igre/ ATLETIKA /el. igre/ ATLETIKA /el. igre/ TESTIRANJE cl. iure

TESTIRANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

EL. IGRE /sportske igre/

Rb sad.

17

18

19

5

18

19

20

21

20

21

22

6

7

4

5

6

3

4

1

2

3

4

5

6

22

28


II GODINA /8 godina/

RB

1

Ί

3

4

5

6

7

8

9

10

1 1

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

SADRŽAJ

EL. IGRI /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/ GIMNASTIKA cl iure

GIMNASI IKA cl iure

TESTIRANJE

TESTIRANJE

ATLETIKA /el. igre/ ATLETIKA /el. igre/ ATLETIKA /el. igre/

SPORTS. IGRE

SPORTS. IGRE

BORILAČKE IG. /sportske igre/ BORILAČKE IG. sportske igre

GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ EL. IGRE /sportske igre EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/

Rb sad.

1

τ

1

ο

1

2

1

Ί

3

1

2

1

-)

3

4

5

3

4

s

6

3

4

6

7

8

RB

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42

43

44

45

46

47

48

49

50

SADRŽAJ

GIMNASTIKA /el. igre/ EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE sportske igre

SPORTS. IGRE

SPORTS. IGRE

BORILAČKE IG. /sportske igre/ BORILAČKE IG. spoi tske iure

GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre ( İİMN \STTKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE sportske igre/

SPORTS. IGRE

SPORTS. IGRE

BORILAČKE IG. 'sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre GIMNASTIKA /el. igre/ EL. IGRE sportske igre

EL. IGRE /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/

Rb sad.

9

7

8

3

4

5

6

10

1 1

12

13

9

10

5

6

7

8

14

15

16

17

18

1 1

12

9

RB

51

52

53

54

55

56

57

58

59

60

61

62

63

64

65

66

67

68

69

70

71

72

73

74

75

SADRŽAJ

BORILAČKE IG. /sportske igre/

SPORTS. IGRE

SPORTS. IGRE

GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA el. igre

BORILAČKE IG /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE sportske iure

GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ ATLETIKA /el. igre/ ATLETIKA /el. igre/ ATLETIKA /el. igre/

TESTIRANJE

TESTIRANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

EL. IGRE /sportske igre/

Rb sad.

10

7

8

19

20

21

1 1

13

14

22

23

4

5

6

3

4

1

">

3

4

5

6

7

X

15

29


III GODINA 19 godina/

RB

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

1 1

12

13

14

15

16

17

18

19

2(1

21

22

23

24

25

SADRŽAJ

EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/

TESTIRANJE

TESTIRANJE


SPORTS. IGRE

SPORTS. IGRE

BORILAČKE IG. /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ GIMNASTIKA /el. igre GIMNASTIKA /el. igre GIMNASTIKA /el. igre EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre' BORILAČKE IG. /sportske igre/ GIMNASTIKA e 1. igre

GIMN \SI lk.\ /el. igre GIMNASTIKA /el. igre/' GIMNASTIKA /el. igre EL. IGRE /sportske igre/

Rb sad.

1

2

1

-)

1

2

1

2

3

1

">

1

2

3

4

5

3

4

3

4

6

7

8

9

5

RB

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42

43

44

45

46

47

48

49

50

SADRŽAJ

EL. IGRE

SPORTS. IGRE

SPORTS. IGRE

BORILAČKE IG. sportske igre

BORILAČKI IG. /sportske igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE sportske iure

BORILAČKE IG. /sportske igre/ BORILAČKE IG. sportske igre/

GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ EL. IGRE sportske igre/


Rb sad.

6

3

4

5

6

10

1 1

12

13

7

8

7

8

14

15

9

10

9

10

16

17

18

1 1

12

1 1

RB

51

52

53

54

55

56

57

58

59

60

61

62

63

64

65

66

67

68

69

70

71

72

73

74

75

SADRŽAJ

BORILAČKE IG. /sportske igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/

GIMNASTIKA

BORILAČKE IG. /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/

SPORTS. IGRE

SPORTS. IGRE

SPORTS. IGRE


TESTIRANJE

TESTIRANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

PLIVANJE

SPORTS. IGRE

Rb sad.

12

19

20

21

22

13

14

15

5

6

7

4

5

6

3

4

1

~)

3

4

5

6

7

8

8

30


RB

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

SADRŽAJ

EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/ GIMNASTIKA el. iure

GIMNASTIKA /el. igre

TESTIRANJE

TESTIRANJE

ATLETIKA el iure

ATLETIKA /el. igre/ ATLETIKA el. igre

SPORTS. IGRE

SPORTS. IGRE

BORILAČKE IG. sportske igre

BORILAČKE IG. /sportske igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ EL. IGRE /sportske igre/

Rb sad.

1

2

1

2

1

-)

1

->

3

1

2

1

2

3

4

5

3

4

3

4

6

7

8

9

5

RB

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42

43

44

45

46

47

48

49

50

SADRŽAJ

EL. IGRE

SPORTS. IGRE

SPORTS. IGRE

BORILAČKE IG /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ EL. IGRE /sportske igre/ EL. IGRE /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre/ EL. IGRE /sportske igre EL. IGRE /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ BORILAČKE IG. /sportske igre/ GIMNASTIKA e 1 iure

GIMNASTIKA /el. igre/ GIMNASTIKA /el. igre EL. IGRE sportske igre


Rb sad.

6

3

4

5

6

10

1 1

12

13

7

8

7

8

14

15

9

10

9

10

16

17

18

1 1

12

11

RB

51

52

53

54

55

56

57

58

59

60

61

62

63

64

65

66

67

68

69

70

71

72

73

74

75

SADRŽAJ

BORILAČKE IG. /sportske igre/ RVANJE /VI-1/ /el. igre/ RVANJE/VI-1/ /el. igre/ RVANJE /VI-3/ /el. igre/ RVANJE /VI-3/ /sportske igre/ BORILAČKE IG. /'sportske igre BORILAČKE IG. /sportske igre/ BORILAČKE IG. sporiske igre

SPORTS. IGRE

SPORTS. IGRE

SPORTS. IGRE

ATLETIKA /el. igre/ ATLETIKA /el. igre/ ATLETIKA el. igre

TESTIRANJE

TESTIRANJE

RVANJE 1-1/ /sportske igre RVANJE/I-l/ /sportske igre/ RVANJE/I-2/ /el. igre/ RVANJE/I-2/ el. iure

RVANJE /VI-5/ /sportske igre/ RVANJE /VI-5/ /sportske igre/ RVANJE/V-l/ /el. igre/ RVANJE /V-l/ /el. igre/

SPORTS. IGRE

Rb sad.

12

1

2

3

4

13

14

15

5

6

7

4

5

6

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

8

31

// STEPEN

OSNOVNA ŠKOLA RVANJA


UVOD

Početak ozbiljnijeg rada sa decom najbolje je započeti u jedanaestoj godini, tj. prilikom polaska dece u V razred osnovne škole. Ukoliko to uslovi dozvoljavaju, bilo bi više nego korisno sprovesti i Pripremnu školu rvanja sa decom od 7 do 10 godina. Realno je da deca u našim uslovima započinju sa ozbiljnijom obukom rvačke tehnike u jedanaestoj godini.

Prema tome osnovni akcenat u sistematskoj obuci dece za rvanje trebao bi biti upravo na osnovnoj školi rvanja, a to je period od 11 do 14 godina (V, VI,VII i VIII razred osnovne škole), ukupno 4 godine.

/ model Ovaj model je idealno zamišljen i trenutno je ostvarljiv u samo malom broju

naših rvačkih centara. On se bazira na principu da se upiše jedna generacija polaznika dece od 10 godina (na početku V razreda osnovne škole) i da se sa tom grupom dece neprestano radi naredne 4 godine po planu koji predviđen za svaku od te 4 godine. Ovaj model podrazumeva da u klubu ili školskoj sekciji /što je još bolja varijanta/, moraju postojati 4 grupe dece, kao i 4 trenera ili jedan trener ali koji će raditi u posebnim terminima sa svakom grupom dece.

Prva godina Osnovne škole rvanja bila bi slična poslednjoj godini u Pripremnoj školi rvanja. Dominirali bi elementi gimnastike, elementarnih igara, atletike i borilačkih igara, ali počelo bi se i sa radom na jednostavnijim rvačkim tehnikama i uvođenjem u rvačku borbu na treningu i internim klupskim takmičenjima. Idealno bi bilo kad bi se mogla oformiti grupa od 20-30 dece istog godišta, koji bi počeli zajedno trenirati rvanje narednih 4 godine. To je u našim uslovima teško ostvarljiivo tako daje u praksi potrebno primeniti modifikacije i korekcije od idealno zacrtanog plana. Suština je ta da se polaznici svrstaju u grupu prema dužini pohađanja Osnovne škole rvanja, a da kriterijum stvarne godine polaznika bude drugi pomoćni kriterijum. To znači, ako se pojavi dete iz VI razreda, on se mora uključiti u I godinu Osnovne škole rvanja i ako pokaže značajan napredak tokom godine, onda se može prebaciti i u grupu koja pripada njegovim godinama, a kroz glavni B-deo treninga se individualno radi na obučavanju onih tehnika koje zbog kasnijeg početka nije savladao.

U sredinama gde je to moguće bilo bi dobro raditi na ovaj način, no ako za to nema uslova /kadrovskih, materijalnih, prostornih/, onda je bolje da se odmah krene sa radom po drugom modelu koji se nalazi u nastavku ove knjige.

34


II model Ovaj model je mnogo primereniji uslovima u kojima rade naši klubovi, a svaki

klub ili sekcija će napraviti svoj sistem, po kojem je moguće raditi u datim uslovima i okolnostima. Ovaj model predviđa rad samo po planu za četvrtu godinu, te da se kao takav ponavlja svake godine.

Za naše prilike mnogo je realnija situacija da se radi po planu koji je predviđen za IV godinu Osnovne škole rvanja, tj. po ovom II modelu. Polaznicima je u ovom periodu neophodno što više ponavljanja tehnike kako bi savladali Osnovnu školu rvanja. Nije nikakav problema ako polaznici u jednoj godini uče svu tehniku koja je predviđena za Osnovnu školu rvanja, a zatim to isto ponavljaju i naredne godine. Poznata je činjenica da deca od 10 do 13 godine intenzivnije rastu. U tom periodu kod njih dolazi do značajnih promena u koordinaciji, tako da nije nikakav problem što će svake godine obnavljati istu tehniku. To je neophodno, jer za godinu dana oni izrastu od 5 dol5 cm, a to im u njihovom sportskom napredovanju uvek predstavlja značajan problem.

Što se tiče Osnovne škole rvanja, i ovog drugog modela, on je na žalost naša realnost sa kojom se moramo suočiti i trenutno ga prihvatiti u većini naših klubova. To znači da bi se radilo samo po planu i programu za IV godinu Osnovne škole rvanja. Na taj način svake godine bi bio primenjivan isti redosled obuka tehnike kako je to navedeno u planu za IV godinu. Da i on nije toliko loš, govori nam istorija rvačkih rezultata unazad 50 godina, jer ne smemo zanemariti činjenicu da je rvanje naš najuspešniji Olimpijski sport, a da smo na evropskim i svetskim prvenstvima kao i na Olimpijskim igrama do sada osvojili 78 medalja u grčko-rimskom stilu, a tome se mora dodati i veliki broj medalja u uzrastu kadeta i juniora. Sve ovo nam daje nadu da možemo i dalje da uspešno radimo i stvaramo nove šampione i u uslovima u kojima se trenutno nalazimo.

Ovaj drugi predloženi model je za naše trenutne uslove primenjiviji, jer u našem okruženju, gde nemamo razrađen politiku sporta, a naročito rada sa mladima, svake godine klubovi su prinuđeni da primaju nove članove raznih uzrasta i motoričkih sposobnosti, bez mogućnosti da se pravi adekvatna selekcija, a na kojoj u značajnoj meri počiva svaki vrhunski sport, pa tako i rvanje.

Zbog svega ranije navedenog, a poznavajući naše prilike u klubovima i školama, predlog je da se primenjuje ovaj drugi model (rad po planu za IV godinu učenja). U onim sredinama gde je to moguće, treba u svakom slučaju pokušati sa prvim modelom (da svake godine deca iz iste grupe prelaze u sledeću godinu učenja tehnike), koji je postepeniji i koji će sigurno dati kvalitetnije rezultate u obuci rvačke tehnike, a kasnije i u takmičarskim rezultatima.

35


OSNOVNE SMERNICE ZA RAD

Tokom rada Osnovne škole rvanja neminovno je osipanje polaznika. Deca u tom uzrastu veoma često menjaju sportske grane. Često se dešava da dosta dece koji treniraju rvanje počnu trenirati neki drugi sport, ali i obrnuto. Rad sa decom u uzrastu 10-13 godina je veoma specifičan. Dovoljna je neka sitnica i da dete više ne dolazi na treninge. To je neminovnost sa kojom se treneri moraju pomiriti. Ovaj problem se najbolje može sprečiti ako se ima adekvatan individualni pristup svakom detetu, koji je baziran na osnovnim pedagoškim principima i zakonitostima. Potrebno je mnogo priče i objašnjavanja kako bi deca razumela mnoge probleme sa kojima se susreću tokom trenažnog procesa i rvačkih borbi. Ovo automatski znači da trener koji radi sa ovim uzrastom mora imati osnovna znanja iz pedagogije i psihologije i da ima visoki verbalni IQ. Ovo u mnogome odstupa od naše prakse i sa ovim najosetljivijim uzrastom najčešće rade treneri sa najmanje znanja i najčešće bez ikakvih stručnih kvalifikacija.

Rvanje je specifičan sport i u njemu ne mogu svi da ostanu. To je sport koji pojedincu odgovara ili ne odgovara. Takav kakav je, sa svim pozitivnim i negativnim stranama. On deci najčešće ne odgovara zbog svoje grubosti (čvrstine) i velikih opterećenja koje rvanje zahteva. Upravo su ova dva razloga zbog kojeg deca najčešće odustaju od daljnjeg treniranja rvanja. Većina njih shvati da duel-borba nije za njih i oni sebe često pronalaze u sportovima koji nemaju tako bliske kontakte (odbojka, stoni tenis, atletika i si.). Bolje je da dete što pre shvati da li je rvanje sport za njega ili ne.

U radu sa decom u Osnovnoj školi rvanja značajan problem predstavlja monotonija koja nastaje kod uvežbavanja tehnika rvanja. Osnovni princip da bi dete usvojilo neku tehniku je istrajno i uporno ponavljanje. Da bi motivisali decu na istrajno ponavljanje tehnika, neophodno je kod mlađeg uzrasta sastaviti takav trening da im nije previše dosadan, kod učenja tehnike. To znači da kod mlađih uzrasta često treba kreirati razne elementarne ili borilačke igre da se deca poigraju, a nakon toga da se nastavi sa radom na učenju tehnika. Ovo ne srne da preraste u anarhiju, a to znači da se svaki trening mora tačno isplaniran. No i savršeno planiranje nije dovoljna garancija da će trener uspešno sprovesti planirani trening. Često je neophodno reagovati na pravi način na svakom treningu zavisno od situacije do situacije i vršiti trenutne korekcije u planu i programu za taj trening.

Značajan problem u Osnovnoj školi rvanja se javlja, kod formiranja heterogene grupe, po godinama polaznika. Obzirom na našu situaciju neophodno je prilagoditi se realnom stanju. Nužno je voditi računa kod sparivanja za uvežbavanje tehnike, a naročito kod sparivanja za trening borbu. Trener mora dobro da poznaje rvače sa kojima radi i ne srne dozvoliti sparivanje dece gde je velika razlika u godinama.

36


Ovde postoje izuzeci ο kojima trener mora voditi računa. Neka deca fiziološki mnogo brže sazrevaju od druge. Tako da se može desiti da dete od 11 godina bude brže, spretnije, snažnije od nekog ko ima 13 godina. U tom slučaju trener je taj koji to mora proceniti i tako postaviti sparivanje i dozvoliti i mlađima da rade sa starijima. Drugi problem je sparivanje po težinskim kategorijama. Ne srne se dozvoliti sparivanje na treningu tehnike, a naročito kod kontrolnih i situacionih borbi, da se sparuju deca sa velikim razlikama u težini. Rvanje je borilački sport i treneri ο tome moraju voditi računa. Teške povrede u rvanju nisu tako česte, ali zato mogu biti veoma opasne, ako se ne poštuju određene zakonitosti i principi.

U kategorijama do 32 kg razlika u težini na treningu, može da ide najviše od 3 do 4 kg, u kategorijama do 50 kg razlika u težini može da bude najviše od 5 do 6 kg i kod pionira do 85 kg razlika u težini može da bude od 6 do 9 kg. Trener mora znati da dete koje ima 10 godina i 60 kg nije istih sposobnosti i mogućnosti kao i ako ima 13 godina i isto toliko kilograma.

Ο ovom problemu trener mora da vodi računa na svakom treningu. Osnovno je to da trener mora dobro poznavati svoje takmičare i na osnovu toga vršiti adekvatno sparivanje za uvežbavanje tehnika i trening borbi. Ovde nema strogo napisanih šema, jer svaki rvač poseduje individualne karakteristike.

Već je napred rečeno da postoji veliko osipanje i prelazak dece iz jednog sporta u drugi. To za decu nije loše da probaju više sportskih grana i da se opredele za onu u kojoj mogu postići najviše. Ako se sagledava sa aspekta vrhunskog sporta to je nepotrebno rasipanje kako energije polaznika tako i trenera, ali i značajno ulaganja u mlade sportiste, koji na kraju ne dostignu ni približno onaj rezultat koji bi bio adekvatan njihovim sposobnostima, da nije bilo lutanja i odustajanja u bavljenju samo jednim sportom.

Budući da nemamo STRATEGIJU SPORTA, i da se sve odvija stihijski bez ikakvog plana i usmeravanja dece u ovom uzrastu od 7-14 godina, veoma veliki proce-nat dece trenira samo 3 sportske grane: FUDBAL, KOŠARKU I KARATE. Veoma mali broj dece ostaje u tim sportovima nakon puberteta, naročito u karateu i košarci, dok u fudbalu još i pronađu neko svoje mesto zbog velikog broja fudbalskih ekipa. Za veliki broj tih mladih nepovratno je propuštena šansa da se bave vrhunskim sportom u kojem će moći da postignu svoju punu afirmaciju. Iz tog razloga sve dok se na nivou države ne napravi strategija rada sa populacijom od 7 do 14 godina, neće biti ni pravih vrhunskih rezultata u našoj zemlji. Ono što je predviđeno u Pripremnoj školi rvanja je pravi način kako raditi sa najmlađim uzrastom. Za to vreme se putem testiranja i praćenja dece može tačno ustanoviti za koji sport dete ima afiniteta i na vreme ga usmeriti u tom pravcu. Za većinu sportova uzrast od 7 do 14 godina je vreme koje je idealno za pravljenje selekcije, osim plivanja i gimnastike koji traže mnogo ranije usmeravanje u te sportove. Da bi se ovo ostvarilo neophodno je sistemski resiti mnoga otvorena pitanja: stručnog eduko-vanog kadra, uslova rada, finansiranja, sistematskog testiranja i praćenja, itd

37


Što se tiče testiranja u Osnovnoj školi rvanja, ono zauzima značajno mesto u nastavku ove knjige. Testovi koji su predviđeni u Osnovnoj školi rvanja su potpuno kompatibilni sa testovima koji se primenjuju u našoj osnovnoj školi u redovnoj nastavi.

U I delu knjige su dati primeri elementarnih i borilačkih igara. Svi ti primeri su i te kako korisni i u ovom uzrastu i treba ih primenjivati u obimu koliko to svaki trener proceni. Oni se naročito primenjuju u trenucima razbijanja monotonije i održavanja nivoa zainteresovanosti na samom treningu. Isto tako gimnastički elementi na parteru (akrobatika) moraju ostati sastavni deo Plana i programa i u Osnovnoj školi rvanja i tom delu se mora posvetiti maksimalna pažnja, kako u pripremnom delu treninga, ali često i u glavnom B-delu treninga. Atletika i plivanje takođe moraju naći značajno mesto i u Osnovnoj školi rvanja.

U planu je održavanje 3 treninga nedeljno za polaznike Osnovne škole rvanja, što bi bilo optimalno za ovaj uzrast. U klubovima gde prostorni ili organizacioni uslovi to ne dozvoljavaju moguće je i organizovanje treninga 2 puta nedeljno. U nastavku su dati primeri za 3 treninga nedeljno kao i za 2 treninga nedeljno.

Trening u Osnovnoj školi rvanja traje od 60 do 90 minuta. U prve dve godine treninzi treba da su nešto kraći, dok u III i IV godini oni mogu da traju i do 90 minuta. Tu se prvenstveno misli na treninge gde se radi na učenju i uvežbavanju novih tehnika, koje zahtevaju duži period za ponavaljanje i uvežbavanje kako bi došlo do automatizacije pokreta.

Za vreme zimskog i letnjeg raspusta deci u ovom uzrastu treba obavezno dati odmor, dok traje školski raspust što se tiče rvačkog treninga. Bilo bi najidealnije da se za vreme zimskog raspusta deci organizuje zimovanje, a leti logorovanje na moru, planini ili reci. To u mnogome zavisi od finansijske mogućnosti roditelja i klubova. Na zimovanjima i logorovanjima organizovali bi se razni sadržaji: skijanje, sanjkanje, trčanje, igre na snegu i dr. (zimi), plivanje, elementarne i borilačke igre, igre u vodi, pešačenja i dr. (leti). Ovo su idealne prilike da deca nauče što više ο nekim elementarnim stvarima iz: higijene, biomehanike, anatomije, fiziologije, psihologije, pedagogije, na jedan pristupačan način koji će proširiti njihove vidike, a koji će im mnogo značiti u njihovoj daljoj sportskoj karijeri.

Često se postavlja pitanje kada i kako početi sa vežbama snage u uzrastu pionira. Uopšte nije sporno da se sa vežbama snage treba početi raditi u Osnovnoj školi rvanja. Postoje razni načini rada na poboljšanju snage u uzrastu dece od 11 dol4 godina. U prvoj godini rada Osnovne škole rvanja moraju se raditi određene vežbe snage. Tu se misli na vežbe snage bez tegova i opterećenje mora da bude samo vlastita težina. Radi se dosta na jačanju trbušne i leđne muskulature putem: sklekova, raznih podizanja za trbušne i leđne mišiće. Isto tako radi se na izdržljivosti u snazi putem zgibova ili držanja na vratilu i slično. Vežbe sa tegovima malih težina mogu se uvoditi tek u IV godini rada tj. u uzrastu 14 godina. Težine moraju biti prilagođene kilogramima i godinama pionira koji rade te vežbe.

38


Mora se obratiti posebna pažnja na vežbe zagrevanja u slučajevima kad se rade vežbe snage i posebno na učenju tehnika disanja za vreme rada snage, kao i na obaveznu primenu vežbi istezanja nakon završetka vežbi snage.

Izuzetno je značajno za vreme celog trajanja Osnovne škole rvanja insistirati na hodanju u rvačkom gardu. Ovaj zadatak se može realizovati u svim delovima treninga. Hodanje u rvačkom gardu treba najviše primenjivati u pripremnom delu treninga, ali je nezaobilazan sadržaj i u glavnom A i Β delu treninga.

Izuzetno je važno da trener ima stalan kontakt sa školom iz koje dete dolazi, a u cilju da ima pregled ocena i discipline svih polaznika škole rvanja u njihovom redovnom sistemu obrazovanja. Zbog toga je neophodno da trener ima stalni kontakt sa razrednim starešinama polaznika škole rvanja. Mora se kod polaznika Osnovne škole rvanja insistirati da redovno i savesno ispunjavaju školske obaveze, a ako to ne čine, pribeći i odgovarajućim kaznenim merama, koje trener treba da donese zajedno sa roditeljima. To podrazumeva da mora postojati i čvrsta saradnja sa roditeljima polaznika koji mogu značajno pomoći u ukupnom funkcionisanju Osnovne škole rvanja, na razne načine. No, tu mora postojati određena granica preko koje se ne treba dozvoliti da roditelji prelaze, tj. da se mešaju u stručni rad, a za to nisu kompetentni i edukovani. Svaka ostala pomoć je izuzetno dobro došla i poželjna.

Operativni plan svakog treninga pravi se na obrascu (Plan treninga) koji je prikazan u I delu knjige kod Pripremne škole rvanja i kao takav služi i za planiranje treninga i u Osnovnoj školi rvanja. Obrazac za unošenje rezultata testiranja se nalazi u nastavku knjige.

Obavezno je kod uvežbavanja tehnike rvanja raditi kako na učenju bacanja rvačkih zahvata, tako i na odbranama i protivnapadima za svaki zahvat. U tom delu obuke tehnike kriju se veliki nedostaci u dosadašnjem radu u našim klubovima. Rvač koji završi Osnovnu školu rvanja mora da zna izvesti napadačke akcije, ali isto tako mora znati tehnike odbrane i protivnapada.

Značajno pitanje u Osnovnoj školi rvanja je kada početi sa rvačkim borbama i nastupom na rvačkim takmičenjima. U sadašnjem sistemu takmičenja nastup pionira dozvoljen je sa 11 godina. Praksa kod nas pokazuje da se često na takmičenja izvode pioniri sa nekoliko treninga, što nosi visoki rizik od opasnih povreda pionira.

39


U službi prevencije od povreda kod rvača početnika, predloženo je polaganje ispita za sticanje diplome ο položenom ispitu za diplomu "Rvač početnik". Nakon položenog ispita rvač pionir bi mogao napraviti Takmičarsku knjižicu i tek tada može da nastupi na zvaničnim takmičenjima. Po ovom pitanju nadležni organi rvačkih saveza moraju doneti određeni Pravilnik.

OPET A KOORDINACIJA 1. Kolut napred 2. Kolut nazad 3. Pad napred preko ramena 4. Rvački most (iz prednjeg mosta prebac

RVAČKA TEHNIKA 1. Dolazak za leđa preko ruke 2. Dolazak za leđa ispod ruke 3. Ramensko bacanje (šulter) 4. Bočno bacanje (čipe) 5. Ključ napred (iz visokog partera) 6. Držanje i rušenje mosta hvatom ruke i tela sa strane

Predlaže se da za polaganje ispita, rvač početnik mora da savlada sledeće elemente:

Kod rvačkih tehnika rvač ispitanik prvo baci i odmah bude bačen tu rvačku tehniku.

Polaganje za "RVAČ POČETNIK" obavlja se pred komisijom od 3 člana, koju imenuje nadležna komisija Saveza.

40

Pripremna i osnovna škola rv

RVAČKE TEHNIKE OSNOVNE ŠKOLE RVANJA

RB TEHNIKA I II III IV

STOJEĆI POLOŽAJ 1 DOVOĐENJA U PARTER 1-1 1-2 1-3 1-4

DOLAZAK ZA LEĐA PREKO RUKE DOLAZAK ZA LEĐA ISPOD RUKE DOLAZAK ZA LEĐA POVLAKOM ZA GLAVU DOLAZAK ZA LEĐA IZ IZVRNUTOG ŠULTERA

X X

X X

X X X X

Il - RAMENSKA BACANJA 11 -1 II-2 11-3

RAMENSKO BACANJE (šulter) IZVRNUTI ŠULTER MELNICA

X X X X

X X X

III-BOČNA BACANJA lll-l III-2

BOČNO BACANJE (čipe) KRSNO BACANJE (kereš čipe)

X X X

X X

IV - BACANJA UVINUCEM IV-1 IV-2 IV-3

JEDNORUCNI SALTO (šlaider) PREDNJI POJAS DVORUCNISALTO

X X

X X X

X X X

V -OBARANJA V-l V-2

OBARANJE HVATOM ZA RUKU I TELO PRESAVIJANJE

X X

X X

PARTER VI - P VI-1 VI-2 VI-3 VI-4 VI-5 VI-6 VI-7 VI-8 VI-9 VII VII-1 \ 11-2 VII-3

^EVRTANJA PREVRTANJE OBUHVATOM ZA OBE RUKE PREVRTANJE HVATOM ZA GLAVU I RUKU KLJUČ NAPRED (VISOKI PARTER) KLJUČ NAPRED (NISKI PARTER) POLUNELZON AUFRAJZER IZ VISOKOG PARTERA AUFRAJZER IZ NISKOG PARTERA PREVRTANJE OBUHVATOM BLIZE RUKE UVRTANJE S GLAVE

X X X

X X X

X X X

X X X X X X X X X

3ACANJA IZ PARTERA REBUR IZ VISOKOG PARTERA REBUR IZ NISKOG PARETRA POLUSUPLE

X X X

X X X

VIII - DRŽANJA I RUŠENJA MOSTA VMI-1 VIII-2 VIII-3

HVATOM RUKE I TELA SA STRANE HVATOM RUKE I GLAVE SA STRANE HVATOM RUKE I GLAVE SPREDA

X X

X

X X X

PLAN UČENJA RVAČKIH TEHNIKA ZA

3 TRENINGA NEDELJNO


OSNOVNA ŠKOLA RVANJA - TEHNIKA I GODINA /3 treninga nedeljno,

RB

1. 2 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10 11 12 13 14 15 16 17 IS 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35

SADRŽAJ

FORMIR. GRUPE- SP.IG. FORMIR. GRUPE- SP. IG. FORMIR. GRUPE-SP.IG. ELEM. I BORILAČKE IG.

ELEM. I BORILAČKE IG. ELEM. I BORILAČKE IG. TESTIRANJE TESTIRANJE TESTIRANJE VI-1 VI-1 ELEMENTARNE IGRE 1-1 1-1 BORILAČKE IGRE 1-2 1-2 ELEMENTARNE IGRE

VI-3 VI-3 BORILAČKE IGRE V-l V-l SPORTSKA IGRA VI-2 VI-2 SPORTSKA IGRA \ III-1 VIII-I ELI MI NTARNL· IGRI VIII-2 VII 1-2 BORILAČKE IGRE II-l II-]

RB

36. 37. 38. 39. 40. 42. 42. 43. 44. 45. 46. 4". 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70.

SADRŽAJ

SPORTSKE IGRE III-I III-] ELEMENTARNE IGRE

TRENING BORBE TRENING BORBE TRENING BORBE VI-1

VI-1 1-1 1-1 1-1 [_2 [_2 1-2 BORILAČKE IGRE VI-3 VI-3 VI-3 V-l V-l VI-2 VI-2 VIII-1

VIII-1 ELEMENTAR. IGRE VIII-2 VIII-2 II-l II-l II-l SPORSKE IGRE III-1 III-l

I1I-1

RB

71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100.

101. 102.

103. 104.

105.

SADRŽAJ

VI-1 VI-1 TRENING BORBE TRENING BORBE TRENING BORBE 1-1 1-1 1-2 1-2 VI-3 VI-3 V-l V-l BORILAČKE IGRE VI-2 VI-2 VIII-1

VIII-1 SPORTSKE IGRE VIII-2 VIII-2 11-1 II-l ELEMENTARNE IGRE 111-1 III-l

TESTIRANJE TESTIRANJE TESTIRANJE KONTROLNE BORBE KONTROLNE BORBE

KONTROLNE BORBE SPORTSKA IGRA SPORTSKA IGRA SPORTSKA IGRA

44


OSNOVNA ŠKOLA RVANJA - TEHNIKA I I GODINA /3 treninga nedeljno/

RB

1. i

Λ J.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

2"

28

29

30

31

32

33

34

35

SADRŽAJ

SPORTSKA IGRA

PON. TEHNIKA IZ l .GOI) .

PON. Il Ι1Χ1ΚΛ IZ l .OOD.

PON. TEHNIKA IZ l .OOD.

ELEM. I B O R I L A Č K E IG. ELEM. I B O R I L A Č K E IG. TESTIRANJE TESTIRANJE TESTIRANJE VI-5 VI-5 ELEMENTARNE IGRE VI -4 VI-4 BORILAČKE IGRE 1-3 1-3 ELEMENTARNE IGRE VI-6 VI-6 BORILAČKE IGRE II-l II-l SPORTSKA IGRA III-l III-l SPORTSKA IGRA III-2 III-2 E L E M E N T A R N E IGRE V • II-l VII-I BORILAČKE IGRE VIII-3 VIII-3

RB

36. 37. 38. 39. 4 1 ) .

42. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70.

SADRŽAJ

SPORTSKE IGRE IV-1 IV-1 IV-2 IV-2 ELEMENTARNE IGRE TRENING BORBE TRENING BORBE VI-5 VI-5 VI-5 VI-4 VI-4 VI-4 BORILAČKE: IGRI 1-3 1-3 1-3 VI-6 VI-6 VI-6 II-] II-l II-l ELEMENTARNE IGRE III-l III-l III-l III-2 III-2 VII-I VII-I S P O R S K E I G R E VIII-3 VIII-3

RB

71. 71

73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. NN.

89. 90. 91. 92. 93. l>4. 95. 96. 97. 98. 99.

100. 101. 102. 103. 104. 105.

SADRŽAJ.

IV-1 IV-1 IV-2 IV-2 TRENING BORBI. TRENING BORBE VI-5 VI-5 VI-4 VI-4 1-3 1-3 VI-6 VI-6 II-l II-l III-l III-l 111-22 111-2 VII-I VII-1 VIII-3 VIII-3 IV-1 IV-1 IV-2 IV-2 TESTIRANJE TESTIRANJE TESTIRANJE KONTROLNE BORBE KONTROLNE BORBI·: SPORTSKA IGRA SPORTSKA IGRA

45


OSNOVNA ŠKOLA RVANJA - TEHNIKA I I I GODINA β treninga nedeljno/

RB

1. 1

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

SADRŽAJ

SPORTSKA IGRA PON. TEHNIKA IZ 2. GOD. PON. TEHNIKA IZ 2. GOD. ELEM. I BORILAČKE IG. ELEM. I BORILAČKE IG. TESTIRANJE TESTIRANJE TESTIRANJE VI-8 VI-8 ELEMENTARNE IGRE VI-9 VI-9 BORILAČKE IGRE 1-4 1-4 VI-7 VI-7 BORILAČKE IGRE II-2 II-2 SPORTSKA IGRA 11-3 II-3 VII-2 VII-2 ELEMENTARNE IGRE VII-3 VII-3 BORILAČKE IGRE IV-1 IV-1 IV-2 IV-2 SPORTSKA IGRA

RB

36. 37. 38. 39. 40. 42. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70.

SADRŽAJ

ELEMENTARNE IGRE

IV-3 IV-3 V-2 V-2 TRENING BORBE TRENING BORBE VI-8 VI-8 VI-9 VI-9 1-4 1-4 VI-7 VI-7 VI-7 II-2 II-2 II-2 11-3 II-3 II-3 SPORSKE IGRE VII-2 VII-2 VII-2 VII-3 VII-3 VII-3 IV-1 IV-1 IV-2 IV-2 IV-3 IV-3

RB

71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100 101 102 103 104 105

SADRŽAJ.

V-2 V-2 TRENING BORBE TRENING BORBE VI-8 VI-8 VI-9 VI-9 1-4 1-4 VI-7 VI-7 II-2 II-2 ELEMENTARNE IGRE II-3 II-3 VII-2 VII-2 VII-3 VII-3 IV-1 IV-1 IV-2 IV-2 IV-3 IV-3 V-2 V-2 TESTIRANJE TESTIRANJE TESTIRANJE KONTROLNE BORBE KONTROLNE BORBE SPORTSKA IGRA

46


OSNOVNA ŠKOLA RVANJA - TEHNIKA I V GODINA β treninga nedeljno/

RB

1. 2,

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10

II

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

SADRŽAJ

SPORTSKA IGRA ELEMENT. I BOR. IGRE

TESTIRANJE TESTIRANJE TESTIRANJE VI-1 VI-1 1-1 1-1 VI-2 VI-2 1-2 1-2 VI-3 VI-3 1-3 1-3 VI-5 VI-5 VI-8 VI-8 SP. ili ELEMENT. IGRE VI-6 VI-6 VI-9 VI-9 V-l V-l 1-4 1-4 BORILAČKE IGRE VII-1 VII-1 VII-2 VII-2

RB

36. 37. 38. 39. 40. 42. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66.

67. 68. 6'),

70.

SADRŽAJ

VII-3 VII-3 VIII-1 VIII-1 II-l II-l II-2 II-2 11-3 11-3 VIII-2 VIII-2 III-l III-l III-2 III-2 KONTROLNE BORBE VI-4 VI-4 VI-7 VI-7 IV-1 IV-1 IV-2 IV-2 IV-3 IV-3 V-2 V-2 VIII-3 VIII-3 KONTROLNE BORBE SP. ili ELEMENT. IGRE VI-1 1-1

RB

71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100 101 102 103 104 105

SADRŽAJ.

VI-2 1-2 VI-3 1-3 VI-5 VI-8 VI-6 VI-9 KONTROLNE BORBE SP. ili ELEMENT. IGRE V-l 1-4 VII-1 VII-2 VII-3 VIII-1 II-l II-2 VIII-2 KONTROLNE BORBE III-l III-2 VI-4 VI-7 IV-1 IV-2 IV-3 V-2 VIII-3 TESTIRANJE TESTIRANJE TESTIRANJE KONTROLNE BORBE KONTROLNE BORBE SPOR ISKA IGRA

47

PLAN UČENJA RVAČKIH TEHNIKA ZA

2 TRENINGA NEDELJNO


OSNOVNA ŠKOLA RVANJA - TEHNIKA 1 GODINA 12 treninga nedeljno,

RB

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

25.

SADRŽAJ

FORMIR. GRUPE- SP. IGRA

FORMIR. GRUPE- SP. IGRA

ELEMENT. I BORILAČKE IG.

ELEMENT. I BORILAČKE IG.

TESTIRANJE

TESTIRANJE

TESTIRANJE

VI-1

VI-1

ELEMENTARNE IGRE

1-1

1-1

BORILAČKE IGRE

1-2

1-2

ELEMENTARNE IGRE

VI-3

VI-3

BORILAČKE IGRE

V-l

V-l

SPORTSKA IGRA

VI-2

VI-2

ELEMENTARNE IGRE

RB

26.

27.

28.

29.

30.

31.

32.

33.

34.

35.

36.

37.

38.

39.

40.

41.

42.

43.

44.

45.

46.

47.

48.

49.

50.

SADRŽAJ

VIII-1

VIII-1

BORILAČKE IGRE

VIII-2

VIII-2

SPORTSKE IGRE

II-l

II-l

III-l

III-l

TRENING BORBE

TRENING BORBE

VI-1

VI-1

1-1

1-1

1-2

1-2

BORILAČKE IGRE

1-2

1-2

VI-3

VI-3

V-l

V-l

RB

51.

52.

53.

54.

55.

56.

57.

58.

59.

60.

61.

62.

63.

64.

65.

66.

67.

68.

69.

70.

71.

72.

73.

74.

75.

SADRŽAJ

ELEMENTARNE IGRE

VI-2

VI-2

VIII-1

VIII-1

VIII-2

VIII-2

SPORTSKE IGRE

II-l

II-l

TRENING BORBE

TRENING BORBE

III-l

III-l

VI-3

BORILAČKE IGRE

II-l

III-l

1-1

TESTIRANJE

TESTIRANJE

TESTIRANJE

KONTROLNE BORBE

KONTROLNE BORBE

SPORTSKA IGRA

50


OSNOVNA ŠKOLA RVANJA - TEHNIKA I I GODINA 12 treninga nedeljno/

RB

1

2

3

4

5

6

7

S

9

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

25.

SADRŽAJ

SPORTSKA IGRA

PON. TEHNIKA IZ l.GOD.

PON. TEHNIKA IZ 1. GOD.

ELEM. I BORILAČKE IG.

ELEM. I BORILAČKE IG.

TESTIRANJE

TESTIRANJE

VI-5

VI-5

ELEMENTARNE IGRE

Vl-4

VI-4

BORILAČKE IGRE

1-3

1-3

ELEMENTARNE IGRE

VI-6

VI-6

BORILAČKI IGRE

II-l

II-l

SPORTSKA IGRA

III-l

III-l

SPORTSKA IGRA

RB

26.

27.

28.

29.

30.

31.

32.

33.

34.

35.

36.

37.

38.

39.

40.

41.

42.

43.

44.

45.

46.

47.

4N.

49.

50.

SADRŽAJ

III-2

III-2

ELEMENTARNE: IGRE:

VII-1

VII-1

VIII-3

VIII-3

IV-1

IV-1

IV-2

IV-2

TRENING BORBE

TRENING BORBE

VI-5

VI-5

VI-4

VI-4

BORILAČKE IGRE

1-3

1-3

VI-6

VI-6

II-l

II-l

ELEMENTARNE IGRE

RB

51.

52.

53.

54.

55.

56.

57.

58.

59.

60.

61.

62.

63.

64.

65.

66.

67.

68.

69.

70.

71.

72.

73.

74.

75.

SADRŽAJ

III-l

III-l

III-2

III-2

VII-1

VII-1

VIII-3

VIII-3

TRENING BORBE

TRENING BORBE

IV-1

IV-1

IV-2

IV-2

BORILAČKE IGRE

VI-6

II-l

III-l

IV-1

IV-2

TESTIRANJE

TESTIRANJE

KONTROLNE BORBE

KONTROLNE BORBE

SPORTSKA IGRA

51


OSNOVNA ŠKOLA RVANJA - TEHNIKA I I I GODINA 12 treninga nedeljno/

RB

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

25.

SADRŽAJ

SPORTSKA IGRA

ELEMENTARNE IGRE



TESTIRANJE

TESTIRANJE

VI-8

VI-8

ELEMENTARNE IGRE

VI-9

VI-9

BORILAČKE IGRE

1-4

1-4

VI-7

VI-7

BORILAČKE IGRE

II-2

II-2

SPORTSKA IGRA

II-3

II-3

VII-2

VII-2

ELEMENTARNE IGRE

RB

26.

27.

28.

29.

30.

31.

32.

33.

34.

35.

36.

37.

38.

39.

40.

41.

42.

43.

44.

45.

46.

4".

4N.

49.

50.

SADRŽAJ

VII-3

VII-3

BORILAČKE IGRE

IV-1

IV-1

IV-2

IV-2

ELEMENTARNE IGRE

TRENING BORBE

TRENING BORBE

IV-3

IV-3

V-2

V-2

VI-8

VI-8

BORILAČKE IGRE

VI-9

VI-9

1-4

1-4

VI-7

VI-7

II-2

II-2

RB

51.

52.

53.

54.

55.

56.

57.

58.

59.

60.

61.

62.

63.

64.

65.

66.

67.

68.

69.

70.

71.

72.

73.

74.

75.

SADRŽAJ

II-3

II-3

VII-2

VII-2

SPORTSKE IGRE

VII-3

VII-3

TRENING BORBE

TRENING BORBE

IV-1

IV-1

IV-2

IV-2

IV-3

IV-3

BORILAČKE IGRE

V-2

V-2

IV-3

VI-7

TESTIRANJE

TESTIRANJE

KONTROLNE BORBE

KONTROLNE BORBE

SPORTSKA IGRA

52


OSNOVNA ŠKOLA RVANJA - TEHNIKA I V GODINA 12 treninga nedeljno/

RB

1.

2,

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

1 1.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22

23.

24.

25.

SADRŽAJ

SPORTSKA IGRA

ELEMENTARNE IGRE

TESTIRANJE

TESTIRANJE

VI-1

VI-1

1-1

I-l

VI-2

VI-2

1-2

1-2

VI-3

VI-3

1-3

1-3

SP. ili ELEMENT. IGRE

VI-5

VI-5

VI-8

VI-8

VI-6

VI-6

KONTROLNE BORBE

VI-9

RB

26.

27.

28.

29.

30.

31.

32.

33.

34.

35.

36.

37.

38.

39.

40.

41.

42.

43.

44.

45.

46.

47.

48.

49.

50.

SADRŽAJ

VI-9

V-l

V-l

1-4

1-4

VII-1

VII-1

VII-2

VII-2

VII-3

VII-3

KONTROLNE BORBE

VIII-1

VIII-1

II-l

II-l

11-2

II-2

KONTROLNE BORBE

II-3

11-3

VIII-2

VIII-2

KONTROLNE BORBE

lll-l

RB

51.

52.

53.

54.

55.

56.

57.

58.

59.

60.

61.

62.

63.

64.

65.

66.

67.

6N.

69.

70.

71.

72.

73.

74.

75.

SADRŽAJ

III-l

1II-2

III-2

VI-4

VI-4

KONTROLNE BORBE

SP. ili ELEMENT. IGRE

VI-7

VI-7

IV-1

IV-1

IV-2

IV-2

KONTROLNE BORBE

IV-3

IV-3

V-2

V-2

VIII-3

VIII-3

TESTIRANJE

TESTIRANJE

KONTROLNE BORBE

KONTROLNE BORBE

SPOR ISKA IGRA

53


OPERATIVNI PLAN RADA NA TRENINZIMA

Operativni plan rada po pojedinim treninzima izrađuje svaki trener samostalno. Svaki trener mora voditi računa ο uslovima u kojima radi, rapoloživim spravama i rekvizitima, brojem rvača i si. Da bi lakše mogao sprovesti trening, svaki trener mora imati napisani Operativni plan rada (treninga) za svaki trening posebno. Osnovni deo treninga je u potpunosti planiran na prethodnim stranama. Ostaje na svakom treneru da samostalno programira uvodni, pripremni, glavni B-deo i završni deo treninga. Prilikom operativnog planiranja, trener mora najveću pažnju posvetiti glavnom B-delu treninga, gde će u potpunosti doći do izražaja njegova kreativnost, znanje i sposobnosti.

UVODNI DEO TRENINGA Svaki trening u Osnovnoj školi rvanja počinje sa uvodnim delom. Sam naziv go

vori daje ovo deo treninga u kojem se polaznici upoznaju sa osnovnim zadacima i ciljevima treninga. Priča u uvodnom delu treninga ne srne trajati duže od ldo 2 minuta, a ako ima potrebe za duži razgovor sa polaznicima, on se obavlja u završnom delu treninga. Nakon kratkog uvoda prelazi se na lagano trčanje i eventualno vežbe u toku trčanja, kako bi se kardiovaskularni i respiratorni sistemi (srce sa krvnim žilama i plućima), pripremili za napore u glavnom delu treninga.

PRIPREMNI DEO TRENINGA U ovom delu treninga se radi na zagrevanju lokomotornog aparata, kao i kardio

vaskularnog i plućnog sistema. To znači da se mora posvetiti izuzetna pažnja razgibavanju zglobova, ligamenata i tetiva kao i dovođenje mišića u optimalno stanje za rad u nastavku treninga. Pravilan rad u ovom delu treninga je u direktnoj vezi sa brojem povreda na treningu. Slabo i nedovoljno pripremljeni rvači za trening u najvećem broju slučajeva doživljavaju povrede upravo zbog lošeg rada u ovom delu treninga.

Unazad nekoliko godina u svetu se u okviru pripremnog dela treninga za zagre-vanje najviše koriste vežbe u paru sa sparing partnerom. Radi se individualno oko 2-3 minute, gde se razgibavaju osnovi zglobovi i odmah se prelazi na rad sa sparing partnerom. To su delom vežbe istezanja u paru, a delom ulasci u zahvate. Na ovaj način se ne gubi vreme na pokrete koji nisu bitni na glavnom delu časa i koji u sebi ne sadrže nikakve direktne sile i pritiske koji će uslediti u kasnijem delu treninga. To znači da se kroz rvački kontakt radi na zagrevanju one muskulature, zglobova, tetiva i ligamenata, neposrednim pritiskom sparing partnera, koji će najviše trpeti u glavnom delu treninga. Ove vežbe u paru se izvode kako u stojećem položaju, tako i na parteru. Postoji veoma veliki broj rvačkih vežbi u paru koje se ovde mogu primenjivati, a trener kao i sami rvači moraju pokazati određenu kreativnosti u ovom delu treninga. Potrebno je što više raditi na hodanju u rvačkom gardu koje se mora dovesti do savršenstva u tom uzrastu.

54


GLAVNI DEO TRENINGA A-deo U glavnom A-delu treninga je programiran osnovni sadržaj učenja i uvežbava-

nja tehnike na kojem se radi. U ovoj knjizi je tačno za svaki čas planiran sadržaj ovog dela treninga, kada se radi ο učenju ili ponavljanju rvačkih tehnika.

Kada su u planu elementarne, sportske ili borilačke igre, trener je taj koji pro-cenjuje da li će spojiti "A" i "B" deo treninga ili će u "A" delu raditi planirani sadržaj po programu, a u drugom delu raditi nešto sasvim drugo (akrobatiku, trčanje, vežbe snage, ili ponavljanje određenih tehnika i si.).

Kod uvežbavanja novih tehnika, obavezno se (osim napadačkih akcija) moraju raditi i odbrane i kontra-zahvati. Bez ovakvog pristupa obuci tehnike, rvači nisu do kraja obučeni. U kasnijem radu to je veoma teško nadoknaditi, budući da kad pređu u juniorsku, a naročito u seniorsku konkurenciju, rad na usavršavanju tehnike se gotovo zanemari, jer se radi najvećim delom na borbama i pripremi za takmičenja. Upravo iz tog razloga, ovom segmentu rvanja, se mora posvetiti značajna pažnja, kako bi polaznik škole rvanja bio u potpunosti obučen u svim elementima tehnike .

GLAVNI DEO TRENINGA B-deo Na svakom treneru je da sam osmisli glavni B-deo treninga u kojem se opre-

deljuje za ponavljanje i uvežbavanje tehnika za koje smatra da su važne, a za koje nije bilo dovoljno vremena na prethodnim treninzima da ih polaznici savladaju. Isto tako, u ovom delu treninga je prisutan individualan pristup svakom pojedincu. Tako da u ovom delu treninga rvači ne bi trebalo da rade iste tehnike. U glavnom B-delu treninga, rade se i borbe zavisno od kalendara takmičenja. U slučaju da trener proceni da su rvači prezasićeni ili preumorni, ubacuju se elementarne i borilačke igre, sportske igre ili akro-batika, kako bi se rvači rasteretili od prevelikog rada na učenju i uvežbavanju rvačkih tehnika, a sve u cilju bolje motivacije i razbijanju monotonije na treningu. U pojedinim periodima trener ubacuje u glavnom B-delu treninga razne vežbe snage primerene uzrastu polaznika. Treninzi u ovom delu moraju biti raznovrsni i zanimljivi, a ako to nisu, osipanje polaznika je izuzetno veliko. Ovde je značajna uloga trenera koji mora da pogodi pravu meru između teškog, monotonog i napornog rada na uvežbavanju rvačkih tehnika i igre, koja mora biti zastupljena u značajnoj meri u ovom uzrastu.

Trenerova kreativnost, znanje i sposobnosti dolaze najviše do izražaja upravo kod planiranja glavnog B-dela treninga. Trener mora imati pismeni Plan treninga za svaki trening, što ne znači da se on ne može korigovati na samom treningu zavisno od situacije (broja rvača, motivisanost za rad, umora rvača i si.). U obrascu za planiranje treninga postoji kolona napomena, što znači da trener za svaki trening može izvršiti korekcije i to će mu mnogo značiti kod pravljenja narednih treninga ili kod pravljenja mesečne i godišnje analize treninga.

55


ZAVRŠNI DEO TRENINGA

Završni deo treninga služi da se organizam rvača putem raznih vežbi opuštanja i istezanja polako vrati u normalu.

Izuzetno je važno u ovom periodu raditi na vežbama istezanja iz tog razloga što su tada mišići, ligamenti i tetive maksimalno zagrejani, što daje mogućnost da se značajno utiče na povećanje istegljivosti i fleksibilnosti tetiva i ligamenata.

Vežbe opuštanja su takođe izuzetno značajne u ovom delu treninga. Može se primeniti sugestivna metoda, da rvači legnu na leđa na strunjaču sa lagano opuštenim rukama pored tela. Od njih se traži da duboko i ravnomerno dišu, da zatvore oči i da se kon-centrišu na reci koje im izgovara trener. Zadatak trenera je da laganim i razgovetnim glasom traži da se opuste mišići ruku, nogu, trupa, daje glava opuštena, da zamisle ugodnu prirodu koja ih relaksira....

U ovom delu časa obavljaju se razgovori koji mogu biti u funkciji psihološke pripreme za naredna takmičenja ili za naredne treninge. Isto tako to je vreme kad se mogu davati određene informacije ο pravilima rvanja sa primerima iz prakse.

Trajanje treninga u Osnovnoj školi rvanja je od 60 do 90 minuta, što zavisi od uslova u kojima se radi i mogućnostima korišćenja prostora. Budući da se radi na uvežbavanju tehnika, što podrazumeva i često zaustavljanje, zbog ispravljanja grešaka, trening treba da traje u prošeku oko 80 minuta, a ako je potrebno i svih 90 minuta. Trening u trajanju od 60 minuta nije preporučljiv u ovom periodu, jer nema dovoljno vremena za rad na uvežbavanju i automatizaciji tehnike, što je i osnovni zadatak svakog treninga u Osnovnoj školi rvanja.

Okvirno vreme trajanja delova treninga u Osnovnoj školi rvanja:

UVODNI DEO: 3 - 5 min PRIPREMNI DEO 10 - 15 min GLAVNI "A" DEO 20 - 35 min GLAVNI "B" DEO 15-25 min ZAVRŠNI DEO 5- 10 min

56


Radeći ovu knjigu nije bio problem da se isplanira 105 odnosno 75 treninga godišnje, sa svim operativnim sadržajima treninga, od uvodnog do završnog dela časa treninga, kako je to napravljeno u nekim drugim sportovima: odbojka, rukomet, fudbal i dr. To nije napravljeno iz dva razloga:

Prvi je taj što bi to zahtevalo dodatnih 945 strana u ovoj knjizi (3 godine pripremne škole rvanja χ 75 časova = 225 strana, zatim 4 godine osnovne škole rvanja χ 105 časova = 420 strana za 3 treninga nedeljno i 4 godine osnovne škole rvanja χ 75 časova = 300 strana za 2 treninga nedeljno). Potpuno je neracionalno i nepotrebno da se pravi ovako ogroman materijal, koji ne bi bio na pravi način iskorišćen od strane naših trenera. Zbog toga je upravo ovaj način prezentacije Pripremne i Osnovne škole rvanja najidealniji za naše uslove, a to je da se ostavi trenerima znatan deo slobodnog prostora za njihov kreativni rad.

Drugi razlog je taj što su uslovi rada u našim klubovima takvi (materijalni, kadrovski, finansijski....), da je nemoguće praviti generalni plan do detalja koji bi svi mogli u potpunosti realizovati. Iz tog razloga u ovoj knjizi je dat osnovni kostur (a to je sadržaj glavnog "A-dela" treninga), stoje i najhitnije u stvaranju neke jedinstvene strategije rada sa pionirima u obučavanju osnovne rvačke tehnike grčko-rimskim stilom.

U celokupnom procesu obučavanja tehnike, mora se posvetiti puna pažnja uvežbavanju svih tehničkih elemenata rvanja. Posebno se ne srne zanemariti rad na odbranama i kontra zahvatima.

Svedoci smo čestih i dinamičnih promena kako u rvanju tako i u mnogim drugim sportovima. Razvojem nauke i tehnologije, ovi procesi će biti još ubrzaniji u godinama koje su pred nama. Sve će to imati značajne posledice, a već i ima i na naš sport. Čestim menjanjem pravila mnoge zaboravljene tehnike će ponovo isplivati na površinu. To znači da će samo dobro školovani i tehnički potkovani rvači moći izvršiti brzu transformaciju koje zahteva moderno rvanje. Oni koji to ne budu mogli pratiti brzo će pasti u krizu rezultata i zaborav. Zašto je ovo važno sa aspekta Osnovne škole rvanja. Upravo iz tog razloga što će dobro školovan i obučen rvač sa lakoćom prihvatati sve novine koje se budu javljale, a to će rezultirati u kratkom vremenskom periodu vrhunskim rezultatima.

57


TESTIRANJE (SELEKCIJA)

Praćenje efekata rada u trenažnom procesu je jedan od prvorazrednih zadataka, posebno kada je reč ο razvoju fizičkih sposobnosti polaznika osnovne škole rvanja. Testiranje se sprovodi u cilju sagledavanja uticaja trenažnog procesa na motoričke i ostale sposobnosti polaznika. Praćenje razvoja motoričkih i ostalih sposobnosti polaznika je osnov za planiranje i programiranje trenažnog procesa u Osnovnoj školi rvanja.

Merenje i praćenje proizilazi iz potrebe prakse za objektivnim vrednovanjem efekata rada, utvrđivanjem karakteristika morfološkog i motoričkog stanja polaznika Osnovne škole rvanja.

Praćenje je zasnovano na sistemu varijabli koje imaju adekvatne metrijske karakteristike, jednostavne su za praktičnu primenu, omogućuju longitudinalno praćenje i primenjive su kako za sve polaznike Osnovne škole rvanja, tako i za ukupnu školsku populaciju.

Ovi testovi su potpuno kompatibilni sa testovima koji se koriste u svim osnovnim školama Srbije, što daje velike mogućnosti kompariranja rezultata sa školskom populacijom, kako jedne škole tako i šire na području cele Republike Srbije. Iz tog razloga u ovoj knjizi su dati i brojčani normativi za svih 10 testova. Ocene vrednosti pojedinih rezultata izražene su numeričkim ocenama od 1 do 5.

MERNI INSTRUMENTI - TESTOVI 1. Motoričke sposobnosti

Procena motoričkih sposobnosti izvršena je na osnovu varijabli važnih i pouzdanih mernih karakteristika (koeficijenat pouzdanosti 0,80 - 0,85). To su varijable za koje se pretpostavlja da su dobri reperezenti za procenu sledećih faktora: 7. Faktori za regulaciju intenziteta ekscitacije (eksplozivna snaga):

1.1. Skok u dalj iz mesta - MDM 1.2. Trčanje na 60 m - M/60

2. Faktori za regulaciju kretanja, odnosno submehanizmi za strukturu kretanja (koordinacija i alternativni pokreti):

2.1. Poligon natraške - MPOL 2.2. Taping rukom - MTAP

3.Faktori za regulaciju trajanja ekscitacije (repetativna i statička snaga): 3.1. Podizanje trupa za 60 sek. - MPT/60 3.2. Ispravljanje trupa - MTK 3.3. Sunožno podizanje nogu - MPNK 3.4. Izdržaj u zgibu - MVIS

4. Funkcionalana sposobnost (izdržljivost u submaksimalnom naprezanju): 4.1. Trčanje na 800 m - M/800

5.Faktori za regulaciju tonusa i sinergijsku regulaciju 5.1. Pretklon trupa -MPT

58

Pripremna i osnovna škola i-vanja

2. Evidencija i obrada rezultata Rezultati, koje polaznici postižu na testu, su sirovi podaci, izraženi u različitim

mernim jedinicama i drugim numeričkim vrednostima, te ih je potrebno standardizovati preračunavanjem u norme. Tako se obezbeđuje osnov za donošenje zaključaka u pogledu postignutog uspeha u određenom testu, a omogućuje se i sabiranje rezultata svih segmenata merenja.

Norme su izražene u standardnim grupama tako što su u koloni OC označene ocene, a u koloni Ν (normativi) vrednosti rezultata koji pripadaju toj oceni. One predstavljaju poželjne vrednosti koje polaznici treba da postignu, težeći da u svim dimenzijama dođu do ocene 5.

Nakon što se obavi testiranje, dobiju se ocene na osnovu postignutih rezultata. Ako je polaznik NN obavio svih 10 testova i u zbiru ima 39 bodova, to znači daje njegova prosečna ocena 3,9, odnosno ocena 4. Postignuti rezultat se izražava tako da se sve vrednosti veće od 0,5 zaokružuju na veći broj i obrnuto. Tako bi u ovom primeru učenik N.N. imao vrlo dobru ocenu (4) u segmentu motoričkih sposobnosti.

U evidencijskom kartonu se svake godine unose podaci i putem izračunavanja procenta povećanja ili smanjenja rezultata, dobije se ukupan procenat napretka ili nazadovanja svakog polaznika škole rvanja.

3. Antropometrijsku merenje U cilju redovnog praćenja razvoja polaznika Osnovne škole rvanja, dva puta

godišnje se treba izvršiti antropometrijsko merenje. Ovo merenje ne treba biti prekom-plikovano i preobimno, ali moraju se obuhvatiti osnovne antropometrijske mere.

Predviđeno je merenje sledećih antropometrijskih mera i to:

1. Visina 2. Težina 3. Obim grudi - izdah 4. Obim grudi - udah 5. Obim nadlaktice 6. Obim vrata 7. Raspon ruku

-AVIS ATEŽ

-AOGI AOGU

- AONA AOVR ARRU

Potrebni rekviziti za antropometrijsko merenje su: metar (dužine 2 m) i vaga za merenje težine.

59


OPIS TESTOVA

1.1. Skok u dalj iz mesta (MDM)

VREME RADA: Oko 1 minut za jednog ispitanika BROJ ISPITIVAČA: 1 ispitivač i 1 pomoćnik REKVIZITI: Dve tvrde strunjače, odskočna daska (Reuther), magnezijum, metalna merna traka dužine najmanje 3 m, sunder ili krpa, kreda. OPIS MESTA IZVOĐENJA: Prostor u sali površine minimalnih dimenzija 4 χ 2m. Strunjače se postave jedna iza druge užim delom, a odskočna daska na jednom kraju strunjače, tako daje niži deo daske okrenut strunjači. Strunjače se mogu zameniti tepihom na kome su već ucrtani santimetri (Elan). Pored strunjače se postavi merna traka, tako daje početak trake 0 cm na ivici odskočne daske, kao i sunder ili krpa. Pored daske postavlja se kutija sa magnezijumom u prahu ili kocki. ZADATAK: Ispitanik stoji stopalima do same ivice odskočne daske, licem prema strunjačama, sa prethodno namazanim stopalima magnezijumom. Ispitanik sunožno skoči prema napred što dalje može. Dozvoljeni su zamasi rukama i podizanje na prste pre odraza. Dupli odraz nije dozvoljen. Zadatak se ponavlja dva puta. Traka se postavlja okomito na odraznu liniju na nulti položaj (na ivici daske). Meri se najkraće rastojanje od daske do mesta doskoka (otisak pete ispitanika). OCENJIVANJE: Rezultat je najduži skok od dva pravilno izvedena, izražena u cm. Rezultat se upisuje u cm na primer 2,10 metara kao 210 cm ili 94 cm kao 094.

60


1.2. Trčanje na 60 metara (M/60)

VREME RADA: Oko 1 minut dva ispitanika

BROJ ISPITIVAČA: 1 ispitivač i 1 pomoćnik

REKVIZITI: Dva stalka, traka u boji, zastavica, stoperica.

OPIS MESTA IZVOĐENJA: Atletska staza, velika sala ili asfaltna površina ravne podloge, bez nagiba, dužine 70 m (10 metara za zaustavljanje). Početak staze obleži se trakom ili kredom u boji, a linija cilja sa dva stalka.

ZADATAK: Ispitanik stoji u položaju visokog starta iza startne linije. Na znak "SAD" i spuštanja zastavice trči prema liniji cilja što brže može.

OCENJIVANJE: Rezultat je vreme u desetinkama koje je potrebno da ispitanik istrči 60 m od momenta znaka "SAD" i spuštanja zastavice do momenta kada prođe grudima zamišljenu ravan između dva stalka. Rezultat se upisuje bez tačke. Na primer 10,2 kao 102, ili 8,2 kao 082


2.1. Poligon natraške - MPOL

VREME RADA: Oko 1 - 1,5 minut za jednog ispitanika BROJ ISPITIVAČA: 1 ispitivač i 1 pomoćnik REKVIZITI: Švedski sanduk, stoperica OPIS MESTA IZVOĐENJA: Prostorija sa ravnim i glatkim podom minimalnih dimenzija 12 χ 3 m. Prvo se povuče linija od 1 m, a paralelno s njom na udaljenosti od 10 m još jedna linija. Tri metra od startne linije popreko se postavi donji deo švedskog sanduka i na njega gornji (tapacirani) deo švedskog sanduka. Na 6 m od startne linije postavi se okvir švedskog sanduka i to tako da tlo dodiruje svojom širom stranom. Mesta postavljenih delova švedskog sanduka treba da se obeleže linijama. ZADATAK: Ispitanik zauzima "četvoronožni" položaj (oslonjen samo na stopala i na dlanove) leđima okrenut preprekama. Stopala su mu neposredno ispred startne linije. Nakon znaka "SAD" hodanjem unazad četvoronoške pređe prostor između dve linije (10 m). Prvu prepreku treba da savalada penjanjem preko gornjeg dela sanduka a drugu provlačenjem kroz okvir sanduka. U toku zadatka ispitanik ne srne okretati glavu. Ispitanik ima jedan probni pokušaj i posle pauze, izvodi zadatak koji se meri kada ispitanik s obe ruke pređe liniju cilja. OCENJIVANJE: Rezultat je vreme u desetinkama sekunde od znaka "SAD", do prolaska obema rukama preko linije cilja. Ukoliko ispitanik pomakne jednu ili dugu prepreku, mora je sam namestiti i ponoviti taj deo zadatka. Rezultat se upisuje bez tačke. Na primer 9,6 kao 096, ili 14,6 kao 146

62


2.2. Taping rukom - MTAP

VREME RADA: Oko 30 sekundi za jednog ispitanika


REKVIZITI: Daska za taping dužine 96 cm, širine 25 cm na kojoj su pričvršćene dve okrugle ploče tamnije od podloge prečnika 20 cm, debljine 1 cm i međusobno udaljene 61 cm. Školska klupa i stolica.

OPIS MESTA IZVOĐENJA: Na sto se pričvrsti daska za taping tako daje duža stranica paralelna sa ivicom stola. Sa strane, na kojoj je daska, nalazi se stolica za ispitanika.

ZADATAK: Ispitanik postavi dlan slabije ruke na sredinu daske, a bolju ruku na ploču sa suprotne strane. U vremenu od 20 sekundi na znak "SAD", nastoji da što više puta dodirne prstima bolje ruke jednu i drugu ploču naizmenično.

OCENJIVANJE: Merilac broji svaki drugi dodir (svaki dodir na jednoj istoj ploči). Upisuje se ukupan broj dodira postignutih od momenta davanja znaka "SAD" za početak i znaka "STOP". Na primer: 16 dodira kao 16 ili 9 dodira kao 09.


3.1. Podizanje trupa za 60 sek. - MPT/60

VREME RADA: Oko 1 minut za jednog ispitanika.

BROJ ISPITIVAČA: 1 ispitivač 1 pomoćnik.

REKVIZITI: Stoperica, strunjača, palica.

OPIS MESTA IZVOĐENJA: Sala ili prostorija minimalnih dimenzija

ZADATAK: Ispitanik legne na leđa, kolena su mu zgrčena pod uglom od 90 ste-peni . Stopala su razmaknuta u širini kukova, a palica mu je provučena ispred lak-tova i iza vrata, sa ukrštenim prstima. Stopala ispitanika su fiksirana. Na znak "SAD" isptanik se, što brže može podiže u sed, laktom dotiče suprotno koleno i odmah legne na leđa tako da mu glava svaki put dotakne strunjaču. Zadatak traje 60 sekundi.

OCENJIVANJE: Rezultat je ukupan broj pravilno izvedenih podizanja trupa.Rezultat se upisuje na sledeći način: n.pr. 28 kao 28 ili 8 kao 08.

64


3.2. Ispravljanje trupa - MTK

VREME RADA: Oko 1 do 2 minuta za jednog ispitanika. BROJ ISPITIVAČA: 1 ispitivač i 1 pomoćnik REKVIZITI: Školska klupa prekrivena strunjačom, stalci za skok uvis, lastiš i palica, strunjača. OPIS MESTA IZVOĐENJA: Školska klupa (ili švedski sanduk) se postavi uzduž, jedna strunjača je na podu u produžetku klupe, a drugom strunjačom se prekrije klupa. Na strunjači, koja se nalazi na podu, stavi se palica. Stalci se nalaze bočno po jedan sa obe strane klupe, lastiš je vezan za stalke tako da bude iznad plećki ispitanika na oko 20 centimetara visine. ZADATAK: Ispitanik legne potrbuške na klupu, osloni se dlanovima na strunjaču ispred klupe i pomeri gornji deo tela prema napred do zgloba kuka (gornji deo tela sa zglobom kuka pod 90 stepeni). Kada mu pomoćnik fiksira noge (najbolje da mu sedne na potkolenice u raskoračnom položaju), ispitanik uzima palicu sa tla i postavi je iza vrata, ukrštenim prstima na potiljku tako da je palica provučena ispred laktova i iza vrata, telo mu je savijeno napred tako da palicom dotiče metalne stalke klupe (početni položaj). Na znak "SAD" isitanik ispravlja gornji deo tela tako da dotakne plećima lastiš (do horizontale) i ponovo se spusti u pretklon tako da palicom dotakne metalne stalke klupe. OCENJIVANJE: Rezultat je ukupan broj izvedenih ispravljanja trupa na propisan način i upisuje se na sledeći način: 34 kao 034 ili 102 kao 102


3.3. Sunožno podizanje nogu - MPNK

VREME RADA: Oko 1 do 2 minuta za jednog ispitanika

BROJ ISPITIVAČA: 1 ispitivač i 1-2 pomoćnika

REKVIZITI: Švedska klupa, palice, ripstol

OPIS MESTA IZVOĐENJA: Švedska klupa je okačena jednim krajem na šestoj pritki od ripstola (ugao oko 45 stepeni), palica se nalazi kod pomoćnika

ZADATAK: Ispitanik sedne na donji kraj klupe, sunožno opruženim nogama, zatim legne u položaj uzručenja i čvrsto se pridržava za bočne ivice klupe. Jedan pomoćnik sedne iznad glave ispitanika u raskoračnom položaju i pridržava mu laktove kako bi ih sprečio da se savijaju prilikom podizanja nogu. Drugi pomoćnik stoji sa strane i drži palicu horizontalno iznad kukova. Ispitanik podiže opružene noge do vertikale i dotiče stopalima palicu, a zatim se vrati u početni položaj. Grčenje kolena i laktova nije dozvoljeno i takva izvođenja se ne računaju.

OCENJIVANJE: Rezultat je ukupan broj pravilno izvedenih podizanja nogu do vertikale na opisan način i upisuje se na sledeći način: 23 kao 023, ili 103 kao 103.


3.4. Izdržaj u zgibu MVIS

VREME RADA: Oko 1,5 do 3 minuta za jednog ispitanika.


REKVIZITI: Vratilo ili dvovisinski razboj, strunjača, stolica, stoperica, magnezijum

OPIS MESTA IZVOĐENJA: Postavljeno doskočno vratilo ili dvovisinski razboj sa strunjačom ispod njega na kojoj se postavi stolica.

ZADATAK: Ispitanik namaze ruke magnezijumom, popne se na stolicu i pothvatom se podigne u zgib, pomoćnik ga umiri. Ruke ispitanika su u širini ramena a brada je iznad pritke. Pomoćnik pušta ispitanika i sklanja stolicu. Zadatak ispitanika je da zadrži vis u zgibu opruženim telom i nogama što duže. Zadatak se prekida kada ispitanik bradu spusti ispod prečke vratila, ili kada izdrži u pravilnom položaju do 120 sekundi.

OCENJIVANJE: Rezultat je vreme u sekundama i zaokružuje na uobičajen način, n.pr: 86,3 kao 86, piše se 086, ili 86,7, piše se kao 87, ili 110 kao 110.


4.1. Trčanje na 800 m - M/800

VREME RADA: Oko 4 do 7 minuta po grupi


REKVIZITI: Stoperica , kreč u prahu, zastavica

OPIS MESTA IZVOĐENJA: Atletska staza ili ravna površina koja može da zameni takvu stazu obeleženog starta i cilja.

ZADATAK: Ispitanik stoji u položaju visokog starta iza startne linije koji je zauzeo. Komande su sledeće: " NA MESTA", "POZOR", "SAD" i spuštanja zastavice počne da trči, a ukoliko ne može više da trči, nastavi kretanje hodanjem.

OCENJIVANJE: Vreme se čita na glas tako da svaki ispitanik zapamti svoj rezultat i saopštava ga ispitivaču. Rezultat se upisuje u sekundama N.pr. 1:35 kao 095, ili 2:30 kao 150.

68


5.1. Pretklon trupa - MPT

VREME RADA: Oko 50 do 60 sekundi za jednog ispitanika.

BROJ ISPITIVAČA: 1 ispitivač.

REKVIZITI: Klupica visine 40 centimetara, drveni metar od 60 cm.

OPIS MESTA IZVOĐENJA: Klupica se postavi u sali ili manjoj prostoriji. Na klupici se pričvrsti lenjir vertikalno postavljen, tako da iznad klupice stoji 30 cm i ispod klupe 30 cm, nulti podeok je na vrhu.

ZADATAK: Ispitanik stoji sunožno na klupici u čarapama ili bos, vrhovi prstiju su mu uz samu ivicu klupice sa strane metra. Noge su potpuno opružene. Ispitanik pruži ruke u pretklonu i vrhovima prstiju treba da dodirne metar što je moguće niže. Zadatak se ponavavlja više puta.

OCENJIVANJE: Upisuje se bolji rezultat u centimetrima, n.pr. 26,4 zaokružuje se na 26 i piše se 26, ili 26,5 zaokružuje se na 27 i piše se 27.


TABELE ZA UNOŠENJE REZULTATA

T A B E L A Z A T R A Ž E N J E R E Z U L T A T A N A G O D I Š N J E M N I V O U

- M O T O R I Č K E S P O S O B N O S T I -

P r e z i m e i i m e :

D a t u m r o đ e n j a :

M e s t o r o đ e n j a :

I m e o c a i m a j k e :

Z a n i m a n j e o c a i m a j k e :

RB T E S T I R A N J A I °/o N A P R E D O V A N J A

M E S E C / G O D I N A

1

2

3

4

-6

7

S

9

10

S k o k u d a l j i z m e s t a

T r č a n j e n a 6 0 m

P o l i g o n n a t r a š k e

T a p i n g r u k o m

P o d i z a n j e t r u p a z a 6 0 "

I s p r a v l j a n j e t r u p a

S u n o ž n o p o d i z . n o g u

I z d r ž a j u z g i b u

T r č a n j e n a 8 0 0 m

P r e t k l o n t r u p a

MDM

M 60

MPOL

Μ TA Ρ

MPT/60

MTK

\ir\K

Μ VIS

Μ HOO

MPT

, 2 %

3 %

4 %

5 %

<. %

7 %

S

T A B E L A ZA T R A Ž E N J E R E Z U L T A T A N A G O D I Š N J E M N I V O U - A N T R O P O M E T R I J A -

P r e z i m e i i m e :

P o č e t a k bav l jen ja r v a n j e m :

Prv i t r e n e r :

Š k o l a :

R a z r e d :


MESEC/GODINA

1

2

3

4

5

ft

7

VISINA

TEŽINA

OBIM GRUDI - IZDAH

OBIM GRUDI - UDAH

OBIM NADLAKTICE

OBIM VRATA

RASPON RUKU

AVIS

ATEŽ

AOGI

AOGU

AONA

AOVR

ARRU

1 2 % 3 % 4 % S % 6 °/o

7 % 8 %

70


NORMATIVI ZA MOTORIČKE TESTOVE

1.1. Skok u dalj iz mesta /ΜDM/

Razred

OC

u

Q

u

> ω

Q

I

2

3

4

5

V Normativi

149 i manje

150- 160

161 -170

171 - 185

186 i više

Medugodišnji (medurazredni) priraštaj

1

2

3

4

5

139 i manje

140- 150

151 -160

161 -175

176 i više


VI

Ν

159 i manje

160- 170

171 - 180

1X1-195

196 i više

11-12 / V -VI

12,5

144 i manje

145-155

156- 165

166- 180

181 i više

11-12/V-V1

5,0

VII

Ν

169 i manje

170-180

181 -190

191 -205

206 i više

12-13 / VI-VII

4,0

149 i manje

150- 160

161 - 170

171 -190

191 i više

12-13/VI-VII

8,0

VIII

Ν

189 i manje

190- 195

196-205

206-215

216 i više

13-14 / VII-VIII

10,0

159 i manje

160- 165

166-175

176-190

191 i više

13-14 /VII-VIII

3,0

Razred OC

u

υ

Q

u Μ • — .

Ο

'J

Ω

1

2

3

4

5

V

Normatiivi

1 1.6 i više

11,5-10,8

10,7- 10,2

10,1 - 9.8

9,7 i manje


1 2

3 4

5

12,1 i više

12.0- ll.o 10,9- 10,6

10,5- 10,0

9,9, i manje


.2. Trčanje na 60 m /M-6G7

VI

Ν

11,1 i više

11,0- 10,5

10.4- 9,9

9.8- 9,5

9.4 i manje

11-12 / V -VI

0,3

11,6 i više

11.5-11.0

10.9-10,2

10,1 - 9,8

9,7 i manje

11-12 / V -VI

0,2

VII

Ν

10,6 i više

10,5-10,0

9,9 - 9, 4

9.3- 9.0

8,9 i manje

12-13/VI-VII

0.5

11,1 i više

11,0-10,3

10,2 - 9,8

9,7- 9,5

9,4 i manje

12-13 /VI-VII

0,5

VIII

Ν

10,4 i više 10,3- 9,9

9,8 - 9,0

8,9- 8,5

8,4 i manje

13-14/VII-VIII

0,3

10,6 i više

10,5-10,2

10,1 - 9,8

9.7 - 9,5

9,4 i manje

13-14 /VII-VIII

0

71


2.1. Poligon natraške /MPOL/ Razred

OC

CO

«J

α

ο

Μ ·'—ι Ο > ο

Ω

1

2

3

4

5

V

Normativi

20,1 i više

20.0- 17.5

17.4- 14.0

13.9- 12,5

12,4 i manje


1

2

3

4

5

25,1 i više

25,0-22.1

22,0- 18.1

18.0- 16.5

16.4 i manje


VI

Ν

17,6 i više

17,5- 15,5

15,4- 12.0

11,9- 10.5

10,4 i manje

11-12/V-VI

2,0

20,1 i više

20,0- 18,1

18,0- 14.1

14,0- 12.0

11.9 i manje

11-12/V-VI

5,0

VII

Ν

15,4 i više

15,3- 14,1

14.0- 11,1

11.0- 10.1

10.0 i manje

12-13 / VI-VII

1,0 19.1 i više

19,0- 17,1

17,0- 13,1

13,0- 11.0

10,9 i manje

12-13/VI-VII

1,0

VIII

Ν

12,6 i više

12,5- 12,3

12.2- 11.5

11,4-11,0

10,9 i manje

13-14/VII-VIII

0,0

16,1 i više

16,0- 15,5

15,4- 14,4

14,3- 12,0

11,9 i manje

13-14/VII-VIII

0,0

2.2. Taping rukom /MTAP/

Razred

OC

ο

ω

û

ω M

O

>

ω

Q

1

2

3

4

5

V

Normativi

2S ι manic 2»- ;,]

32 - 36

37 -3 9

40 i više


1

2

3

4

5

25 i manje

26-28

29-33

34-36

37 i više


VI Ν

31 i manje

32-34

35-39

40-42

43 i više

11-12 /V-VI

3,0

33 i manje

34-36

37-41

42-44

45 i više

11-12 /V-VI

8,0

VII

Ν

35 i manje

36 - 39

4(1 - 45

46-48

4l) i više

12-13 /VI-VII 5,0

34 i manje

35-37

38-44

45-47

48 i više 12-13/VI-VII

1,0

VIII

Ν

39 i manje

40-42

43-45

46-48

49 i više

13-14 / VII-VIII 0,0

37 i manje

38-40

41 -42

43 - 45

46 i više

13-14/VII-VIII

0,0

72


3.1. Podizanje trupa za 60 sek /MPT-60/ Razred

OC

υ cđ

>υ u

Û

CJ

ύί

••—.

0 >

Ω

1

2

3

4

5

V

Normativi

13 i manje

14- 17

18-25

26-32

33 i više


1

2

3

4

5

12 i manje

13- 16

17-23

24-27

28 i više


VI

Ν

16 i manje

17-21

22-30

31 -36

37 i više

11-12 / V - V I

6,0

14 i manje

1 5 - 18

1 9 - 2 5

2 6 - 3 0

31 i više

1 1 - 1 2 / V - V I

2.0

VII

Ν

18 i manje

1 9 - 2 5

2 6 - 3 3

3 4 - 3 7

38 i više

12-13/VI-VII

2,0

15 i manje

16- 19

20 - 28

29 - 33

34 i više

12-13 /VI-VII

2.0

VIII

Ν

19 i manje

20 - 25

26-33

34-38

39 i više

1 3 - 1 4 / V I I - V I I I

0,0

15 i manje

1 6 - 19

2 0 - 2 8

2') - 34

35 i više

1 3 - 1 4 / V I I - V I I I

0,0

3.2. Ispravljanje tru Razred

OC

CJ

Q

CJ

Μ

0 >

Ω

1

2

3

4

5

V

Normativi

7 i manje

8-12

13-20

21 -27

28 i više


1

2

3

4

5

5 i manje

6- 10

11-18

19-25

26 i više


VI

Ν

14 i manje

15- 19

20-27

28-35

36 i više

1 1 - 1 2 / V - V I

7,0

11 i manje

12-16

17-24

25-30

31 i više

11-12 /V-VI

7,0

pa /MTK/ VII

Ν

15 i manje

1 6 - 19

2 0 - 3 0

3 1 - 3 7

38 i više

12-13/VI-VII

3,0

13 i manje

1 4 - 1 8

1 9 - 2 9

3 0 - 3 5

36 i više

12-13 / V I - V I I

5.0

VIII

Ν

16 i manje

17-20

21-31

32 - 38

39 i više

13-14 /VII-VIII

2,0

14 i manje

15-20

21 -30

31 -36

37 i više

1 3 - 1 4 / V I I - V I I I

2,0

73


3.3 Sunožno podizanje nogu /MPNK/ Razred

OC

CJ

ce >CJ

CJ

Ω

CJ

Μ ·'—1

0

> CJ

Ω

1 ι

3

4

5

V Normativi

2 i manje

3- 5

6- 10

11-15

16 i više


1

2

3

4

5

1 i manje

2 - 4

5 - 8

9 - 12

13 i više


VI Ν

4 i manje

5- 7

8- 12

13-17

18 i više

11-12/V-VI

2,0

3 i manje

4 - 6

7- 10

11-15

16 i više

11-12 /V-VI

2.0

VII Ν

5 i manje

6- 9

10-15

16-20

21 i više

12-13 /VI-VII

5,0

4 i manie

5 - 9

10- 13

14- 18

19 i više

12-13/VI-VII

6,0

VIII Ν

7 i manje

8- 13

14- 18

μΐ-23

24 i više

13-14 /VII-VIII

4.0

5 i manje

6- 10

11 - 19

20-23

24 i više

13-14 /VII-VIII

5,0

3.4. Izdržaj u zgibu /MVIS/ Razred

OC

CJ

>υ

CJ

Ω

CJ

Μ

ο > ω

Ω

1 2

3

4

5

V

Normativi

17,0 i manje

18.0-28.0

29.0 - 45.0

46.0 - 60.0

61.0 i više


1 2

3

4

5

10,0 i manje

11.0- 18.0

19.0-35.0

36.0 - 47.0

48.0 i više


VI Ν

18,0 i manje

19,0-29,0

30,0 - 46,0

47,0 - 62.0

63,0 i više

11-12 /V-VI 4,0 11,0 i manje

12.0-20.0

21,0-37,0

38,0 - 50,0 51,0 i više

11-12/V-VI 2,0

VII Ν

19,0 i manje

20,0 - 34.0

35,0 - 55,0

56,0 - 70.0

71,0 i više

12-13 /VI-VII 7.11

12,0 i manje

13,0-20.0

21,0-38,0 39.0- 52.0

53,0 i više 12-13 /VI-VII

0

VIII Ν

25,0 i manje

26,0 - 39.0

40,0 - 65,0

65,0 - 80,0

81,0 i više

13-14 / VII-VIII 2,0 12,0 i manje

13,0-20,0

21,0-38,0

39.0- 52.0

53,0 i više

13-14/VII-VIII 0

74


4.1. Trčanje na 800 m /M-800/ R a z r e d

O C

υ a

>CJ

CJ

Ω

ο

Μ

ο t*

CJ

Ω

1

2

3

4

5

V

Normat iv i

4:06 i više

4 :05 -3 :46

3:45-3:31

3 :30-3 :15

3:14 i manje


1

2

3

4

5

4

4

3

3

1 1 i više

10-3 :56

5 5 - 3 : 3 6

3 5 - 3 : 2 5

3:24 i manje


VI

Ν

4:01 i više

4 :00-3 :41

3:40-3:21

3 :20-3 :10

3:09 i manje

1 1 - 1 2 / V - V I

0:10

4:06 i više

4 :05-3 :51

3:50-3:31

3 :30-3 :20

3:19 i manje

11-12 / V -VI

0:1

VII

Ν

3:51 i više

3 :50-3:31

3:30-3:11

3 :10-3 :00

2:59 i manje

12-13 / VI-VII

0:8

4:01 i više

4 :00 -3 :46

3 :45-3 :26

3:25 -3:15

3:14 i manje

12-13 / VI-VII

0:7

VI I I

Ν

3:41 i više

3 :40-3 :25

3 :24-3 :05

3 :04-2 :55

2,54 i manje

13-14 / VII-VIII

0:7

4:06 i više

4 :05-3 :51

3 :50-3 :26

3 :25-3 :15

3:14 i manje

13-14/VII -VII I

0

5.1. Pretklon trupa /MPT/ Razred

OC

CJ

ES

XJ

CJ

Ω

CJ

• ' — i

c

Ω

1

2

3

4

5

V

Normat iv i

31 i manje

3 2 - 3 4

3 5 - 4 0

41 -45

46 i više


1

2

3

4

5

37 i manje

3 8 - 4 0

41 - 4 7

48 - 50

51 i više


VI

Ν

33 i manje

3 4 - 3 6

3 7 - 4 2

4 3 - 4 8

49 i više

1 1 - 1 2 / V - V I

2,0

39 i manje

4 0 - 4 2

43 - 48

49 - 52

53 i više

1 1 - 1 2 / V - V I

2,0

VII

Ν

35 i manje

3 6 - 3 8

3 9 - 4 4

4 5 - 5 0

51 i više

12-13 / V I - V I I

4,0

41 i manje

4 2 - 4 4

45 - 50

51 - 5 5

56 i više

12-13 /VI -VII

3,0

V I I I

Ν

35 i manje

36 - 38

39 - 45

46 - 51

52 i više 13-14/VII-VIII

0 42 i manje

4 3 - 4 5

46 - 51

52 - 56

57 i više 13-14/VII-VIII

0

Opis testova kao i i norme za svih 10 testova preuzeti su iz programa za osnovne škole Srbije što se primenjuje u nastavi fizičkog vaspitanja.

75


RAZVIJANJE OSNOVNIH FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Paralelno sa radom na uvežbavanju osnovne rvačke tehnike ne sme se zanemariti ni razvoj osnovnih fizičkih sposobnosti kod dece u ovom uzrastu. Putem rvanja u značajnoj meri se već utiče na sve fizičke sposobnosti kod dece. AH rvanje nije jedini i najbolji način za razvijanje svih fizičkih sposobnosti. Iz tog razloga biće obrađene osnovne fizičke sposobnosti, sa predlogom kako i na koji način još više razviti i podići nivo svih fizičkih sposobnosti na najviši mogući nivo u ovom uzrastu.

Odavno je poznato pravilo da lanac puca na najslabijoj karici. Iz tog razloga mora postojati ciljano razvijanje svih fizičkih sposobnosti koje su značajne za rvanje a to su:

snaga, izdržljivost,

brzina, koordinacija,

zglobna pokretljivost i istegljivost (gipkost), ravnoteža i preciznost.

SNAGA

Snaga je primarna fizička sposobnost u rvanju i kao takvoj se mora posvetiti dužna pažnja od samog početka trenažnog procesa.

Snagu možemo podeliti na tri osnovne grupe snage i to: /. Brzinska snaga 2. Izdržljivost u snazi 3. Čista snaga

Sve tri vrste snage su zastupljene u rvanju i na njih se mora delovati u trenažnom procesu. Postoje određeni uzrasti kad je moguće i kad je dozvoljeno raditi na pojedinim tipovima snage i ο tome treneri moraju da vode računa kako se ne bi narušilo zdravlje rvača polaznika Osnovne škole rvanja.

Brzinska snaga se može i mora raditi od početka trenažnog procesa u osnovnoj školi rvanja, a to znači već od 11 godine pa na dalje. I izdržljivost u snazi se radi u Osnovnoj školi rvanja, već od na samom početku od 11-te godine, ali ona mora biti strogo dozirana i zavisi od uzrasta dece i dužine treniranja.

Rad na čistoj snazi se ne preporučuje pre 17-18 godine, tj. dok se ne završi ubrzani rast i razvoj skeleta, mišića, kardiovaskularnog i respiratornog sistema.

Značajan broj vežbi koje utiču na razne tipove snage prikazane su u Prilogu br. I (Specifične vežbe u rvačkom treningu).

76


IZDRŽLJIVOST

Pored snage i izdržljivost je jedna od veoma važnih fizičkih sposobnosti, kako kod samog treninga tako i kod rvačkih takmičenja.

Postoje dve osnovne komponente izdržljivosti ο kojima trener mora da vodi računa u svakodnevnom radu: /. ORGANSKA KOMPONENTA - koja se bazira na respiratornom i kardio-vaskularnom aparatu, 2. METABOLIČKA KOMPONENTA MIŠIĆA - koja se bazira na angažovane mišićne sklopove i proces metabolizma unutar mišića.

U rvanju je gotovo nemoguće razdvojiti ove dve komponente, jer one čine ukupan sklop izdržljivosti i moraju se posmatrati i razvijati u celini. Na osnovu toga izdržljivost se deli i na: /. OPŠTU IZDRŽLJIVOST - koja obuhvata funkcionalnost kardio-vaskularnog i respiratornog aparata zajedno sa metaboličkim procesima u mišićima, gde se prvenstveno misli na aerobnu izdržljivost, 2. SPECIJALNA (POSEBNA) IZDRŽLJIVOST - je sposobnost da se podnese onaj tip rada visokog intenziteta u kratkom vremenu, gde se misli na anaerobnu izdržljivost.

U radu na razvijanju izdržljivosti od izuzetnog značaja je VOLJNA KOMPONENTA sportiste. Ako toga nema nema ni mogućnosti napretka u ovoj fizičkoj sposobnosti. Kod razvijanja izdržljivosti mora se voditi računa o tri osnovna faktora: o veličini intenziteta, o trajanju zadate vežbe na razvijanju izdržljivosti i o potrebnom optimalnom vremenu oporavka. Razvoj izdržljivosti nije toliko limitiran genetskim faktorom, kao neke druge fizičke osobine i zbog toga se u razvoju ove osobine može mnogo postići radom.

Ovde je odlučujuća uloga trenera da planira i programira adekvatne veličine opterećenja koje će značajno podići nivo izdržljivosti kod svakog pojedinca. Sve to mora pratiti "stalna priča" koja će održati njihovu motivaciju na zavidnoj visini. Samo u tom slučaju će moći podneti sva planirana opterećenja, koja će dovesti do ubrzanog razvoja srčano-žilnog, plućnog, kao i nervno-mišićnog sistema, što je i prioritetan zadatak u razvoju izdržljivosti.

Na svakom treneru je da u planiranju: uvodnog i pripremnog dela treninga, kao i glavnom B-delu treninga programira adekvatne sadržaje za razvoj izdržljivosti, kako opšte (putem raznih vrsta trčanja i igara) tako i posebne rvačke izdržljivosti (putem raznih rvačkih vežbi, rvačke borbe, rad sa povećanim opterećenjem u pojedinim fazama trenažnog procesa ili jednog treninga).

Određeni broj vežbi prikazanje u "Prilogu br. I". Na trenerima je da odaberu koje će vežbe primeniti u svakodnevnom radu.

77


Na razvijanje izdržljivosti utiče se sa rvačkim treningom već od prvog dana. Ο ovom području više će biti govora kod Napredne škole rvanja, kada do izražaja bude došlo planiranje i programiranje intenziteta u funkciji priprema za takmičenja. U ovom uzrastu osnovno je da trener strogo vodi računa ο tri bitne komponente (veličini intenziteta, trajanju i oporavku). Deci u ovom uzrastu početka puberteta (11-14 godina) od izuzetnog je značaja uticaj na razvoj srčano-žilnog i plućnog sistema. Ono što se propusti u ovom periodu biće jako teško nadoknaditi (ili gotovo nemoguće kad dođe do završetka rasta i razvoja). Bitno je podvući i to, što je već ranije rečeno, da odlučujuću ulogu u svemu tome ima voljna komponenta. Bez prave motivacije i izražene volje za radom i napredovanjem od strane polaznika škole rvanja ne mogu se očekivati značajni pomaci u izdržljivosti (ali ne samo u izdržljivosti nego i u ukupnom pomaku u takmičarskim rezultatima).

BRZINA

Razvijanje brzine značajno je limitirano genetskim faktorom. Prema naučnim istraživanjima urođenost brzine je oko 90%. Značajniji uticaj na ovu fizičku sposobnost moguć je u ranijim godinama deteta (oko 5-6 godine). Bez obzira na ovaj veliki koeficijent uređenosti ostaje dovoljno prostora da se u trenažnom procesu razvija ova fizička sposobnost i u Osnovnoj školi rvanja.

Imamo dve vrste brzine. Jedna je brzina jednostavnih pokreta, dok je druga brzina celog tela. Što se tiče rvanja oba ova tipa brzine su značajna. Ono stoje značajno za rvanje je to da rvač ima što bržu reakciju prilikom ulaska u zahvat kao i reakciju na pokušaje protivnika, da što brže izvede odbranu i protivnapad.

Ova brzina reakcije zavisna je od mnogih faktora kao što su: brzina protoka nervnih impulsa, posedovanje optimalne snage za izvođenje brzog pokreta, brzina kontrakcije agonističkih i antagonističkih mišića, pokretljivosti udova i njihova optimalna rastegljivost.

U poboljšanju brzine, potrebno je u rvačkim vežbama tj. pri uvežbavanju rvačke tehnike u početku raditi bez dodatnog opterećenja od strane sparing partnera. Kako se vremenom uvežbava pojedina tehnika, tako se ide i na pojačavanje dodatnog opterećenja, da bi u završnici uvežbavanje bilo kroz kontrolnu i takmičarsku borbu.

Za razvijanje brzinskih sposobnosti koriste se razne metode na treningu i to: /. METODA OLAKŠANIH USLOVA - ponavljanje tehnike se izvodi sa lakšim sparing partnerom, rad sa lakšom lutkom za bacanje, rad sa sparing partnerom koji se suprosta-vlja sa pola snage, ili trening u prirodi kada se trči niz kosinu itd. 2. METODA OTEŽANIH USLOVA - ponavljanje tehnike se izvodi sa težim sparing partnerom, rad sa težom lutkom za bacanje, rad sa snažnijim sparing partnerom, borba u vodi ili na dubokom pesku, ili trening u prirodi: trčanje uz brdo, trčanje sa olovnim utezima ili prslukom, trčanje po snegu, blatu ili pesku itd.

78


3. METODA NORMALNIH USLOVA - tu se misli na trening u kojem se primenjuju kontrolne borbe, a za sparing partnera ima rvača svoje težine, koji je brz i koji odlično izvodi odbrane i protivnapade. 4. METODA NEOČEKIVANIH SIGNALA --rvačkizadaci -

Za razvoj brzine u izvođenju rvačkih bacanja trener daje određene signale rukama, a zadatak takmičara je da u što kraćem vremenskom periodu izvede određeno bacanje i to npr.: a) ako trener stavi jednu ruku na glavu, rvač mora izvesti bočno bacanje "čipe", b) ako trener postavi jednu ruku u stranu, rvač mora izvesti "dolazak za leđa ispod ruke" c) ako trener ispruži ruku prema napred, rvač mora izvesti ramensko bacanje "šulter", d) ako trener ispruži obe ruke napred, rvač mora izvesti "prednji pojas", e) ako trener digne obe ruke u vazduh, rvač mora izvesti "obaranje" itd. - ostali zadaci -

U uvodnom delu časa mogu se dati zadaci pištaljkom, pljeskanjem rukama ili izvikivanjem brojeva. Na dogovoreni znak rvač iz trčanja mora da sedne, da napravi jedan sklek, da napravi skok, da legne na leđa, da ode u rvački most itd.

Razvijanje brzine treba da se radi i u uvodno-pripremnom delu časa kroz razne vežbe brzine tipa kratkih šprinteva ili brzih ulazaka u zahvate ili njihovu imitaciju. Isto tako u glavnom B-delu treninga mogu se raditi pojedine vežbe za razvoj brzine, koje su već gore navedene.

KOORDINACIJA

Uz snagu, izdržljivost, brzinu i koordinacija spada u osnovne fizičke sposobnosti I reda, bar što se tiče rvanja. Koordinacija se može definisati kao sposobnost rvača da brzo uči i da se dobro snalazi u svim neočekivanim situacijama u borbi. Koordinacija je kao i brzina u značajnoj meri urođena osobina i na nju je moguće najefikasnije delovati u periodu od 5 do 7 godine života, no na njen razvoj može delovati i u kasnijem razvoju. Postoje razne vežbe za razvoj koordinacije i one ne moraju biti samo rvačke, tako da se mogu primenjivati u tim mlađim uzrastima i vežbe koje nisu vezane za rvanje. To su vežbe sa ili bez sprava, loptama ili nekim drugim rekvizitima koji postoje u trening sali.

Rvanje samo po sebi kroz rvačku borbu u značajnoj meri utiče na razvoj koordinacije, jer se situacije u rvanju konstantno menjaju i potrebno je stalno prilagođavanje novonastaloj situaciji. Osim razvoja koordinacije putem rvanja i rvačkih vežbi u Osnovnoj školi rvanja se naročito u glavnom B-delu treninga mogu ubacivati razne vežbe za razvijanje koordinacije, a to su sve one vežbe u kojima se traži brza promena kako pravca kretanja, tako i brzog razmišljanja kako bi se najbolje izvršio postavljeni zadatak od strane trenera. Značajan broj vežbi koje utiču na razvoj koordinacije prikazane su u Prilogu br.I - Specifične vežbe u rvačkom treningu).


ZGLOBNA POKRETUIVOSTIISTEGLJIVOST (gipkost) Pokretljivost možemo definisati kao sposobnost jednog koštanog segmenta da

obavi maksimalan radijus pokreta koji mu dozvoljavaju zglobovi, dok je istegljivost sposobnost jednog ili grupe mišića da dostigne optimalnu dužinu, koja će omogućiti maksimalan radijus pokreta uz maksimalno iskorištenje snage mišića.

U rvačkoj borbi kao i na uvežbavanju tehnike na treningu, od izuzetnog je značaja da se postigne maksimalna amplituda pokreta u svim zglobovima. U rvanju je to naročito važno za rameni i karlični pojas, te kičmeni stub. Vežbe istezanja mogu se raditi već kod dece uzrasta od 3 do 5 godina, a primenjuju se tokom čitavog sportskog staža sportiste. Primenjuju se kako u pripremnom delu tako i u završnom delu treninga. Upravo je završni deo treninga izuzetno pogodan za poboljšanje pokretljivosti zglobova, jer su u tom trenutku, mišići, ligamenti i tetive maksimalno zagrejani i nema bojazni od povreda.

Treneri moraju insistirati kod rada sa mladim sportistima da nauče tehniku pravilnog istezanja posle vežbi snage i izdržljivosti. Od izuzetnog je značaja da se nakon velikih opterećenja, mišićni snopovi, koji su bili izloženi velikim kontrakcijama vrate na svoju pravu dužinu. Ovde postoji jedna zamka ο čemu treneri moraju voditi računa. Odnosi se na određene zakonitosti koje se moraju poštovati, a radi se ο optimalnom odnosu razvijanja snage, brzine i gipkosti. Utvrđene su činjenice da usled preterane gipkosti dolazi do smanjenja snage i brzine. To znači da se u razvijanju ove tri bitne motoričke komponente mora naći optimalan odnos, kako bi sportista bio pripremljen za rvačke napore koji su specifični u odnosu na mnoge druge sportove.

RAVNOTEŽA Sposobnost rvača da se nakon gubljenja ravnoteže, što pre vrati u stabilnu pozi

ciju, tj. da uspostavi ravnotežu, je od izuzetnog značaja za uspešno vođenje borbe. U tom cilju neophodno je razvijati i ovu sposobnost koliko je god to moguće,

koristeći tom prilikom kako razne specifične rvačke vežbe sa partnerom, tako i vežbe akrobatike, vežbe na spravama ili vežbe na trampolini.

PRECIZNOST Ova sposobnost nije od presudnog značaja u rvanju, kao stoje to slučaj u nekim

drugim sportovima (streljaštvo, streličarstvo, mačevanje i dr.). U radu na razvijanju svih motoričkih sposobnosti u Osnovnoj školi rvanja i u ovoj

sposobnosti se treba posveti određena pažnja. Preciznost prilikom ulaska u izvođenje pojedinih tehnika od izuzetnog je značaja za uspešno izvođenje rvačke tehnike.

Na treningu pionira se mora razvijati osećaj racionalnog korišćenja površine strunjače i preciznog kretanja u zoni pasivnosti, što često može da bude od presudnog značaja u realnoj rvačkoj borbi. To se sve može razvijati putem raznih vežbi za preciznost kretanja celog tela u prostoru, naročito u uvodno-pripremnom delu ili u glavnom B-delu treninga.

80

Ill DEO

RVANJE ZA OSNOVNU ŠKOLU


U ovom poglavlju biće predočene osnovne smernice za rad nastavnika fizičkog vaspitanja kad je u pitanju rvanje i na koji način organizovati rad na časovima redovne nastave ili u okviru izborne sportske aktivnosti. Takođe je dat predlog sistema takmičenja i pravila koja bi se primenjivala u tkzv "mini rvanju".

UVOD Rvanje kao prirodan oblik borbe i takmičenja ima svoje korene u davnim civilizacijama. Rvanje

na našim prostorima datira još od srednjeg veka, pa sve do današnjih dana. Na našim prostorima najpoznatiji oblici i načini "narodnog rvanja" su: - RVANJE U KOŠTAC - RVANJE U POJAS - RVANJE HVATOM ZA KRSTA

Pravila rvanja u "koštac" veoma su jednostavna. Pravila su varirala od regiona do regiona, ali osnovni princip je da se dva borca uhvate u "koštac" i prvi koji dotakne podlogu kolenom, rukom ili bilo kojim drugim delom tela gubi meč. Postoje razni načini pobeda: osnovni i primarni načinje da se protivnik položi na pleća, drugi načinje da se mora pobediti dva ili tri puta za pobedu i si.

Ovo pravilo koštaca bio je i motiv za Svetsku rvačku federaciju (FILA), koja je od 2000. godine u svoja pravila uvela hvatanje u "koštac". U slučaju kad je rezultat na kraju runde 0:0 nastavak borbe je iz položaja, koja se u našoj tradiciji naziva "koštac".

U svim delovima sveta postoje narodni oblici rvanja i nema naroda, gde nije zastupljen bar jedan način narodnog rvanja. Najpoznatiji oblik ovakvog rvanja je u Japanu, a naziva se "sumo" rvanje. Pravila su jednostavna i zbog toga je veoma lako pratiti ovu vrstu borbe. Osnovni zadatak je da se protivnik prisili dotaci podijum. bilo kojim delom tela. Odnosno da se protivnik izgura iz kruga prečnika 4.5 m.

Imajući na umu vrednost tradicionalnih oblika rvanja Svetska rvačka federacija (FILA) je napravila jedinstveni model, koji je objedinio više narodnih oblika rvanja i usvojila ih pod nazivom "Rvanje na plaži". Upravo su ova pravila i osnova za pravila "Mini rvanja" za naše osnovne škole.

OPŠTE DRUŠTVENI ZNAČAJ RVANJA

Uz tzv. bazične sportove; atletika, plivanje i gimnastika i borilački sportovi treba da zauzmu značajno mesto u Planu i programu za osnovnu školu. Među borilačkim sportovima, rvanju pripada centralno mesto iz više razloga.

Prvi i osnovni razlog je taj, što se putem rvanja utiče na gotovo sve psihofizičke osobine mlade ličnosti. Talentovani i vrhunski rvači, poseduju osobine vrhunskih sportista: atletičara (izdržljivost), dizača tegova (snaga), gimnastičara (okretnost, gipkost), šahiste (brz proces recepcije i percepcije). Bavljenjem ovim sportom razvija se kompletna muskulatura, ne zanemarujući ni jedan njen deo. Opterećenja koja rvači podnose tokom borbe u značajnoj meri utiču na pravilan i harmoničan rast i razvoj pluća, srca i krvnih žila. Rvanjem se u značajnoj meri razvija osećaj prostora, kao i razvijanje brzog mišljenja, donošenja odluke ο reakciji na spoljašnje podražaje.

Jedan od razloga zašto rvanje treba da ima prednost kod sastavljanja godišnjeg programa rada u školama (u odnosu na neke borilačke vestine Dalekog istoka), je taj stoje rvanje medu najstarijim oblicima sportskog nadmetanja kod naših naroda, od njegovog postojanja na ovim našim prostorima. Opterećen burnom prošlošću unazad nekoliko vekova u našem narodu je posebno prisutan "borbeni duh", koji je nastao kroz neprekidnu borbu za opstanak. Kroz borbe je često bila prisutna borba" prsa u prsa", gde su rvačka znanja i sposobnosti igrala veliku ulogu. Sve je to bilo posledica prirodnog odbrambenog mehanizam u svrhu očuvanja i opstanka na ovim prostorima. Bez borbenog duha, koji je usađen duboko u kolektivnoj

82


svesti našeg naroda, pitanje je kako i gde bismo danas živeli. Rvanje, kao prirodni oblik takmičenja, je već prisutan u našem narodu, a pogotovo kod mlađeg uzrasta. Nema ni jedng deteta koje se nije porvalo na travi ili pesku u prirodi.

Sledeći bitan podatak je i taj, što rvanje još uvek ima status najtrofejnijeg sporta u našoj zemlji sa 16 osvojenih medalja na Olimpijskim igrama, kao i veliki broj medalja sa evropskih i svetskih prvenstava (62 medalje). To je neosporna činjenica, koja daje specifičnu težinu rvanju i argumentima zašto rvanje treba da zauzme značajno mesto u fizičkom vaspitanju u svim našim osnovnim školama.

Od Olimpijskih igara u Atini, rvanje za žene je ušlo u redovni program takmičenja, nakon što se u svem već punih 20 godina održavaju svetska i evropska prvenstva u rvanju za žene. Rvanje za žene na našim prostorima nema tradiciju i prisutno je unazad 3 godine u okviru Rvačkog saveza, od kada se održavaju državna prvenstva. Zbog ove činjenice rvanje za devojčice u ovom uzrastu ne treba zaobilaziti i ako ima interesa kod devojčica treba ih uključiti u redovni rad, kako u okviru sekcija tako i u sklopu redovne ili izborne nastave.

"MINI RVANJE"

PRIMENA MINI RVANJA U ŠKOLAMA Ograničavajući faktor razvoja rvanja u većini naših škola je nedostatak adekvatne rvačke stru

njače, koja bi mogla zadovoljiti minimalne zahteve za bavljenje ovim sportom. Od posebnog je značaja obezbediti strunjače, a naročito ceradu koja mora prekriti strunjaču u jednom komadu. To predstavlja značajnu investiciju za svaku školu. U školama postoji određeni broj strunjača za gimnastiku, koje se mogu upotrebiti za rvanje, ali da bi se postavilo borilište od 8x8 m neophodno je obezbediti 32 kom. strunjača (2x1 m).

Škole koje imaju dovoljan broj strunjača mogu, nakon nabavke adekvatne cerade, početi sa radom rvačke sekcije. Značajna pomoć za rad rvačke sekcije upravo je ova knjiga gde ima kompletan godišnji Plan i program rada rvačke sekcije sa prikazom svih predviđenih rvačkih tehnika. Budući da većina škola nema adekvatnu strunjaču, bilo bi dobro da ostale škole provode "Mini rvanje". To znači da bi se u Planu i programu rada od III do VIII razreda, trebalo obavezno naći i rvanje. Za rad na "Mini rvanju", bilo bi neophodno da škola ima adekvatnu strunjaču ili prostor sa peskom minimalnog prečnika od 6 m.

U današnje vreme odbojka na pesku je sve atraktivnija i određeni broj škola je napravio prostor za ovu vrstu odbojke, jer ne zahteva velika ulaganja. Upravo bi na tom prostoru moglo da se izvodi i "Mini rvanje". Ovom aktivnošću na spoljnim terenima, učenici bi se mogli baviti od aprila do oktobra meseca.

TEHNIKE "MINIRVANJA" Kod "mini rvanja" za razliku od pravog rvanja na strunjači, postoje značajne razlike u broju i vrsti

tehnika, koje se mogu primenjivati. Teoretski sve rvačke tehnike su primenjive i u "Mini rvanju", ali ipak se ne preporučuje uvežbavanje svih tehnika na pesku, zbog mogućih povreda.

Iz tog razloga osnovne tehnike, koje treba raditi i uvežbavati kod "Mini rvanja" su tehnike dolaska za leda, izgurivanja, izbacivanja iz ravnoteže, obaranja. Predložene su tehnike osnovne škole rvanja (prikazane su u ovoj knjizi), koje je preporučljivo uvežbavati: Oznaka tehnike Tehnika 1-1 DOLAZAK ZA LEĐA PREKO RUKE 1-2 DOLAZAK ZA LEĐA ISPOD RUKE 1-3 DOLAZAK ZA LEĐA PO VLA ČENJEM ZA GLA VU 1-4 DOLAZAK ZA LEĐA IZ IZVRNUTOG ŠUL TERA III RAMENSKO BA CAN JE SA KOLENA fsulter sa kolena) V-l OBARANJE HVA TOM ZA RUKU I TELO

Ostale tehnike, posebno tehnike izbacivanja iz ravnoteže i izgurivanja nisu obrađene u ovoj knjizi, ali u posebnoj broširi o "mini rvanju" biće navedene i slikovito prikazane.

83


SISTEM TAKMIČENJA

Školska takmičenja bila bi napravljena po pravilima "Mini rvanja", kako bi svi učenici imali podjednake uslove za treniranje i takmičenje. U celokupnom radu sa decom, takmičenja čine nezaobilazan faktor. Naročito je u ovom uzrastu prisutna želja kod pojedinaca za isticanjem, dokazivanjem - ko je brži, spretniji, jači- a upravo rvanje pruža tu mogućnost.

Na ovaj način veoma rano bi se kod dece otkrio talenat. Uz neki dalji sistematski rad, dobili bi nove šampione i naslednike naših vrhunskih rvača kao što su: Simić Branislav i Petković Momir (olimpijski pobednici), Vukov Bora, Horvat Stevan, Memišević Refik i Damjanović Sreten (svetski prvaci), Boško Marinko, Nenadić Milan, Frgić Ivan, Terteji Jozef i Rizvanović Senad (prvaci Evrope). Ovo su samo najistaknutije vedete našeg rvanja grčko-rimskim stilom, koji su proneli slavu naše države širom sveta u posled-njih 50 godina. Da bismo došli do njihovih naslednika neophodno je napraviti široku bazu i dati mogućnost svakom učeniku da se oproba i u ovoj sportskoj grani. Nikad se ne zna ko od dece poseduje talenat za ovaj sport. Sve dok ne pokuša da se u njemu takmiči i dokazuje sa svojim vršnjacima, to se ne može otkriti. Ako se rvanje uvede na ovaj način u naše osnovne škole stvoriće se široka baza iz koje će izniknuti neki novi rvački šampioni sveta i olimpijski pobednici..

Takmičenja bi bila organizovana na sledeći način: a) b) c) d) e)

I)

Prvenstvo razreda Školsko prvenstvo Opštinsko prvensr\'o Okružno pr\'enst\'o Međuokružno prvenstvo Republičko prvenstvo

- od III do VIII razreda - od III do I III razreda - od V do I III razreda - od V do \ III razreda - od V do \ III razreda - od VII do VIII razreda

PRA VILA "MINI R VANJA "

Osnovu Pravila "Mini rvanja" predstavljaju pravila koja je usvojila FILA (Svetska rvačka federacija), a koja se odnose na "Rvanje na plaži". U našem slučaju "Mini rvanja", pravila su prilagođena našim potrebama i okolnostima.

Prema pravilima "Mini rvanja", borba se odvija u grčko-rimskom stilu, a to znači da je zabranjeno hvatanje ispod pojasa, bacanje preko noge i podmetanje nogu (hvatovi su dozvoljeni samo do pojasa).

Takmičenja se po ovim pravilima mogu izvoditi na pesku, a u školama koje za to imaju uslove na rvačkoj strunjači, koja ima zaštitnu ceradu, na kojoj je ucrtan krug prečnika 6 m. UZRASNE KATEGORIJE -PIONIRI I1I-IV razred osnovne škole (10-11 godina) /PIONIRKE/ - MLAĐI PIONIRI V-VI razred osnovne škole ( 12-13 godina) /MLAĐE PIONIRKE - STARIJI PIONIRI VII-VIII razred osnovne škole (14-15 godina) /STARIJE PIONIRKE TEŽINSKE KATEGORIJE Učenici se takmiče u pet težinskih kategorija i to: - PIONIRI do 30, 35, 42, 50 i +50 kg - MLAĐI PIONIRI do 40. 45, 52, 60 i +60 kg - STARIJI PIONIRI do 50, 55, 57, 65 i +75 kg Učenice se takmiče u pet težinskih kategorija i to: -PIONIRKE do 25, 30, 35, 42 i+42 kg - MLAĐE PIONIRKE do 30, 35, 42, 50 i +50 kg - STARIJE PIONIRKE do 40, 45, 52, 60 i +60 kg

84


VRSTE TAKMIČENJA Prvenstvo razreda, Školsko prvenstvo, Opštinsko prvenstvo, Okružno prvenstvo, Međuokružno

prvenstvo i Republičko prvenstvo. TAKMIČARSKA ODEĆA

Dečaci su do pasa goli i imaju sportski dres (sa umetkom, ili običnim pamučnim gaćicama ispod dresa), platnena maramica, takmičari moraju imati uredno posečene nokte, duga kosa obavezno vezana u rep i bez bilo kakvih dodataka (plastika, metal...). Devojčice se takmiče u sportskom dresu i majici kratkih rukava. POVRŠINA ZA TAKMIČENJE

Površina za takmičenje je od peska, sa krugom prečnika 6 metara. TRAJANJE MEČA

Meč traje jedan period od maksimalno 3 minuta. SISTEM TAKMIČENJA Takmičenje se održava po sistemu direktne eliminicaje. Dva takmičara koja su poražena u polufinalu su plasirana na 111 mesto. Da bi se dobio idealni broj rvača (4,8,16), pretkolo rvu rvači sa većim brojevima. PREPOZNA VAN J E R VA ČA

Nakon merenja, svaki rvač dobija povez sa brojem od I do ... (broja takmičara) različite boje (crvene ili plave) za svaku kategoriju, koja se veže oko gležnja. Posle svake borbe poraženi rvač predaje svoj povez sudiji. SUĐENJE

Meč sudi jedan sudija i na njegovu odluku nema žalbe. Na zglobu leve ruke ima crvenu oznaku a na zglobu desne ruke ima plavu oznaku. VRSTE PO Β E DE

Prema pravilima "Mini rvanja" ono se odvija samo u stojećem poločaju i u grčko-rimskom stilu, što znači da su zabranjeni hvatovi za noge i bacanja preko nogu. Pobednik je rvač koji prvi osvoji 2 boda. Pobeda se ostvaruje na sledeći način: - Tušem, kad rvač dodirne obema plećkama podlogu. Tuš se boduje sa 2 boda što automatski prekida borbu. - Bacanjem, kad rvač uspe prisiliti svog protivnika da u toku trajanja meča dva puta dodirne podlogu nekim delom tela (svako bacanje se boduje sa jednim IM bodom). U toku napada, aktivni rvač moče dodirnuti jednim ili sa oba kolena podlogu. Rvač koji izvede dva puta bacanje za 1 bod proglašava se pobednikom. - Izlaskom izvan takmičarske površine (svaki izlazak izvan takmičarske zone se kažnjava sa jednim l\l bodom). Kad uspe dva puta prisiliti protivnika da dotakne jednom nogom područje izvan takmičarske površine rvač je osvojio 2 boda i na taj način ostvario pobedu (zabranjeno je izguravanje protivnika van borilišta, ako rvači nisu u kontaktu). - Sabiranjem jednog bacanja (1 bod) i jednog izlaska sa površine za takmičenje (1 bod), što podrazumeva daje rvač osvojio 2 boda..

U slučaju da nakon 3 minuta nema pobednika, rve se produžetak. Produžetak traje sve dok jedan od rvača ne tušira svog protivnika, odnosno prvi rvač koji napravi bacanje ili prisili protivnika na izlazak van borilišta, proglašava se za pobednika bez obzira koji je trenutni rezultat u meču. ZABRANE - Udaranje nogom ili pesnicom. - Napad na lice i čupanje za kosu. - Mazanje tela sa uljem ili drugim klizavim materijama. - Zahvati koji mogu izazvati povrede, iščašenja i si. - Zaustavljanje meča iz bilo kog razloga je zabranjeno. KLASIFIKACIJA Prvo, drugo i dva treća mesta se proglašavaju u svim težinskim kategorijama.

85


PLAN RADA ZA SPORTSKU GRANU - RVANJE

U nastavi fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi rvanje je moguće provoditi u okviru redovne nastave i u okviru izborne sportske aktivnosti.

Predlog je da se rvanje uvrsti u program V razreda Osnovne škole, mada je moguće da se on pri-menjuje i u sve četiri godine u izbornoj sportskoj aktivnosti ili da se bave rvanjem u okviru rvačke sekcije u školi. Ako škola ima uslove za redovno bavljenje rvanjem (adekvatnu strunjaču sa ceradom minimalnih dimenzija 6x6 m), učenici rade rvanje na strunjači u periodu koji se to predvidi godišnjim planom i programom za nastavu fizičkog vaspitanja. Škole koje nemaju dovoljan broj strunjača (minimum je 18 komada 2x1 m), rade po programu za "Mini rvanje" na spoljnjim terenima škole i to na peščanoj površini prečnika 6 m. U ovom slučaju "Mini rvanje" se planira u periodu april-jun ili septembar-oktobar.

Prvenstva razreda su u planu sredinom aprila. Školsko i Opštinsko prvenstvo do kraja aprila, Okružno prvenstvo u prvoj polovini maja, Međuokružno u drugoj polovini maja i Republičko prvenstvo u prvoj polovini juna.

PROGRAM RADA ZA MINI RVANJE (za redovne časove u godišnjem programu ili za izborni sportski predmet) Godišnji fond časova - 12

Sadržaj glavnog dela časa:

1. čas - Upoznavanje sa osnovnim pravilima rvanja i pravilima "Mini rvanja". - Borilačke igre: 1. Izgurivanje iz kruga, Izgurivanje iz kruga ramenima. Borba na jednoj nozi. Borba pet-lova (svi ovi oblici borilačkih igara prikazani su u poglavlju "Borilačke igre"). - Hodanje u rvačkom gardu (niskom, srednjem i visokom), - Osnovni hvatovi u rvanju

2. čas - Borilačke igre: 1. Izgurivanje iz kruga, Borba na jednoj nozi. Na ovom drugom času mogu se ubaciti i ostale borilačke igre prikazane u knjizi ili iz druge literature - Hodanje u rvačkom gardu (niskom, srednjem i visokom), - Učenje i uvežbavanje tehnike: DOLAZAK ZA LEĐA PREKO RUKE (Opis i slike su dati u Prilogu br. II pod oznakom 1-1)

3 čas - Dve borilačke igre po izboru nastavnika, - Hodanje u rvačkom gardu (niskom, srednjem i visokom), - Ponavljanje tehnike: DOLAZAK ZA LEĐA PREKO RUKE , - Učenje i uvežbavanje tehnike: DOLAZAK ZA LEĐA ISPOD RUKE (Opis i slike su dati u Prilogu br. II pod oznakom 1-2)

4 čas - Dve borilačke igre po izboru nastavnika, - Hodanje u rvačkom gardu (niskom, srednjem i visokom), - Ponavljanje tehnike: DOLAZAK ZA LEĐA ISPOD RUKE , - Učenje i uvežbavanje tehnike DOLAZAK ZA LEĐA POVLAČENJEM ZA GLAVU: (Opis i slike su dati u Prilogu br. II pod oznakom 1-3)

86


5 čas - Dve borilačke igre po izboru nastavnika, - Hodanje u rvačkom gardu (niskom, srednjem i visokom), - Ponavljanje tehnike: DOLAZAK ZA LEĐA POVLAČENJEM ZA GLAVU, - Učenje i uvežbavanje tehnike DOLAZAK ZA LEĐA IZ IZVRNUTOG ŠULTERA: (Opis i slike su dati u Prilogu br. II pod oznakom 1-4)

6 čas - Dve borilačke igre po izboru nastavnika, - Ponavljanje tehnike: DOLAZAK ZA LEĐA IZ IZVRNUTOG ŠULTERA, - Uvežbavanje rvačih padova - Pad prema napred preko ramana, pad prema nazad preko boka i ramena, kolut napred, kolut nazad, - Rvačka borba sa ciljem iguravanja protivnika van kruga.

7 čas - Dve borilačke igre po izboru nastavnika, - Ponavljanje tehnike: DOLAZAK ZA LEĐA PREKO RUKE, - Učenje i uvežbavanje tehnike RAMENSKO BACANJE SA KOLENA (šulter sa kolena): (Opis i slike su dati u Prilogu br. II pod oznakom II-l )

8 čas - Dve borilačke igre po izboru nastavnika, - Ponavljanje tehnike: RAMENSKO BACANJE SA KOLENA (šulter sa kolena). - Učenje i uvežbavanje tehnike OBARANJE HVATOM ZA RUKU I TELO: (Opis i slike su dati u Prilogu br. II pod oznakom V-1 ) - Rvačka borba sa ciljem izguravanja protivnika van kruga, kao i dolaska na leđa protivniku

9 čas -Dve borilačke igre po izboru nastavnika, - Ponavljanje tehnike: OBARANJE HVATOM ZA RUKU I TELO. - Rvačka borba sa ciljem izguravanja protivnika van kruga, kao i dolaska na leđa protivniku

10 čas - Ponavljanje svih 6 rvačkih tehnika koje su do sada obučavane - Rvačka borba u trajanju do 3 minuta, sa menjanjem suparnika

11 čas -1 deo časa - Ponavljanje svih 6 rvačkih tehnika koje su do sada obučavane - II deo časa - Rvačka borba u trajanju do 3 minuta, sa menjanjem suparnika. Provesti takmičenje kao prvenstvo razreda.

12 čas -1 deo - Završiti takmičenje za prvenstvo razreda od prethodnog časa, - II deo - Demonstracija naučenih tehnika za ocenu.

U posebnoj brošuri koja će biti specijalno pripremljena za nastavnike u osnovnim školama, biće detaljnije razrađen, plan i program rada, sa detaljnim metodskim postupkom obuke rvačkih elemenata tehnike. Poseban akcenat će biti na raznim vidovima borilačkih igara.

87


SPECIFIČNE VEŽBE U RVAČKOM TRENINGU Rvanje kao i svi sportovi ima svoje specifičnosti iz kojih proizilaze i specifične

rvačke vežbe. Ove specifične rvačke vežbe se mogu primenjivati kako u Pripremnoj školi rvanja, tako i u Osnovnoj školi rvanja, vodeći računa ο uzrastu polaznika. Neke vežbe, u kojim dominira čista snaga, treba da rade samo pojedini polaznici (biološki napredniji). U sastavljanju vežbi snage, presudna je uloga trenera, koje vežbe će primeniti u pojedinom uzrastu i sa kojim opterećenjem.

Ove specifične rvačke vežbe se primenjuju u uvodnon i pripremnom delu časa, ali mogu biti veoma interesantne za decu i u glavnom B-delu treninga, gde trener sam kreira sadržaje ovog dela treninga. Ti sadržaji će značajno pridoneti razbijanju monotonije i podizanju nivoa intenziteta opterećenja na treningu.

Većina ovih vežbi služi za razvijanje snage, gipkosti, koordinacije, ravnoteže ili izdržljivosti kod rvača. Na narednim slikama dat je samo jedan manji broj vežbi koje treneri mogu primenjivati u radu sa decom u Osnovnoj školi rvanja. Treneri kroz drugu stručnu literaturu moraju još više proširiti broj ovih specifičnih vežbi.

Na slikama su sledeće vežbe:

/ - Vežbe sa medicinkom I-l. Bacanje preko sebe sa obe ruke 1-2. Bacanje jednom rukom sa ramena 1-3. Bacanje jednom rukom sa strane 1-4. Bacanje sa dve ruke iz ležanja ili podizanja 12 var./ 1-5. Vežba za trbušnu muskulaturu 2 varijante/ 1-6. Vežba sa medicinkom u mostu

77 - Vežbe sa gumom II-l. Navlačenje prema dole 11-2. Navlačenje jednom rukom prema gore II-3. Navi.s obe ruke od nazad prema napred - široko II-4. Navi.s obe ruke od nazad prema napred - uz telo II-5. Navi. jednom rukom prema gore. preko ruke II-6. Navlačenje preko leđa II-7. Navlačenje iznad glave

/// - Vežbe na švedskom sanduku III-l. Vežba za trbušnu muskulaturu III-2. Vežba za kose trbušne mišiće III-3. Vežba za duge mišiće leđa III-4. Naskok na švedski snduk III-5. Sklek na švedskom sanduku

IV - Vežbe sa stolicama IV-1. Sklek na četiri stolice IV-2. Vežba za triceps na tri stolice

V - Vežbe u paru - u kretanju V-l. Hodnje na rukama /kolica/ V-2. Hodanje na rukama unazad V-3. Poskoci u skleku V-4. Puzanje sa vučenjem jednom rukom /kraul/ V-5. Puzanje sa vučenjem sa obe ruk /delfin/ V-6. Nošenje na leđima u rvačkom gardu V-7. Nošenje partnera u naručju V-8. Nošenje partnera hvatom za rebur V-9. Nošenje partnera hvatom za prednji pojas V-10. Nošenje partnera četvoronoške na leđima V-l 1. Puzanje sa parom na leđima V-l2. Preskok-raznoška-provlačenje V-l3. Trčanje sa zadržavanjem V-l4. Guranje s otporom VI - Vežbe u paru - u mestu VI-1. Podizanje iz stoja na rukama VI-2. Vežba za trbušnu muskulaturu Vl-3. Vežba za duge mišiće leđa VI-4. Bacanje nogu: levo, desno, napred VI-5. Podizanje partnera nogama iz ležanja VI-6. Motanje partnera oko sebe VI-7. Sklek u paru obostrano VI-8. Sklek u paru iz ležanja na leđima /I način/ VI-9. Sklek u paru iz ležanja na leđima /II način/ VI-10. Prevlačenje iz stoja na rukama VII - Ostale vežbe VII-1. Skok unazad sa okretom VII-2. Preskakanje preko palice VII-3. Kazačok VII-4. Prebacivanje kroz povaljku

88

PRILOG I

SPECIFIČNE VEŽBE U RVAČKOM TRENINGU

/ - Vežbe sa medicinkom

II - Vežbe sa gumom

III - Vežbe na švedskom sanduku

IV - Vežbe sa stolicama

V - Vežbe u paru - u kretanju

VI - Vežbe u paru - u mestu

VII - Ostale vežbe

89


I - Vežbe sa medicinkom

90


3.Guma se vuče sa obe ruke od nazad (sa šakama daleko od tela) prema napred, (malo iznad visine ramena). Može iz mesta ili svaki put menjati rvački gard.

PRIPREMNA I OSNOVNA ŠKOLA RVANJA

II- Vežbe sa gumom

1. Guma se vuče sa obe ruke snažne od napred prema nazad. Može se raditi statički iz mesta ili stalno menjati rvački gard.

2. Guma se vuče sa jednom rukom odozdo prema gore, uz stalnu izmenu ruke koja radi. Vežbač se nalazi u rvačkom gardu

5. Guma se vuče odozdo prema gore, s tim da se druga guma u pokretu prema gore, obuhvata drugom rukom, radi se naizmenično.

6. Guma (oba kraja gume) se drže sa dve ruke vrši se okret u jednu stranu i guma se navlači preko leđa, a zatim na drugu stranu.

4. Guma se vuče sa obe ruke od nazad (uz telo) prema napred. Može iz mesta ili svaki put menjati rvački gard.

7. Guma sevuče sa obe ruke iznad glave (od nazad prema napred). Može iz mesta ili svaki put menjati rvački gard.

91


III - Vežbe na švedskom sanduku

92


IV - Vežbe sa stolicama

V - Vežbe u paru - iz kretanja

93


94


ine y*Wd • m^A

**"^T?^

VI - Vežbe u paru - u mestu r


^^K«?

3

96

Pripremna i osnovna škola n'anja

97


^ ^ ^

/'Π ^

^

<$

98

PRILOG II

TEHNIKE OSNOVNE ŠKOLE RVANJA

- Tehnike iz stojećeg položaja

- Tehnike iz parternog položaja

99


ODBRANA: U momentu kretanja u zahvat ubacuje se leva ruka ismeđu protivnikove nadlaktice i tela. Desna ruka se trzajem iščupa i istovremeno se

vrši zakorak desnom nogom unazad.

KONTRA NAPAD: 1/ U fazi povlačenja ruke prema sebi i dole od strane napadača, odbrambeni rvač hvata sa desnom rukom protivnikovu desnu nadlakticu i snažnim trzajem i istovremenim zakorakom levom nogom dolazi protivniku za leđa. 2/ U trenutku dolaska za leđa, kad napadač prehvati levom rukom na kuk /slika br. 3/odbrambeni rvač hvata levom rukom za zglob protivnikove leve šake. Ubacuje desnu nogu između nogu protivnika i desnim laktom prolazi ispod desnog pazuha napadača. Snažnim trzajem prema nazad dovodi protivnika u opasan položaj.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Sporo i sa slabim trzajem povlačenje ruke prema sebi i dole. Napadač se nalazi u fazi dolaženja za leđa daleko od protivnika. Nepravovremeni prehvat na kuk protvnika.

100

Pripremna i osnovna škola wanja

trenutku kad je napadač već došao za leđa (slika 3), odbrambeni rvač svojom levom rukom skida napa-dačevu levu ruku sa kuka, a desnu ruku sa vrata i okrenuvŠi se prema protivniku pravi korak unazad.

KONTRA NAPAD: U trenutku kad je napadač prošao ispod ruke /slika br. 2/ odbrambeni rvač hvata čvrsto protivnikovu desnu nadlakticu uz istovremeni okret oko svoje desne noge /kao kod bacanja zahvata glave/ izvodi energični trzaj i baca protivnika u opasan položaj.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Slabo ili nedovoljno fiksiran protivnikov lakat u prvoj fazi napada, slabo ili nedovoljno povlačenje desnom rukom za vrat protivnika, nedovoljno spuštanje u kolenima prilikom prolaska ispod ruke, prolazak ispod ruke daleko od protivnika, neblagovremeni prehvat na kuk protivnika.

101


NAPAD: Povlačenje za glavu mora više da liči na udarac biča, kako bi se protivnik dekoncentrisao i obratio pažnju na uspostavljanje ravnoteže. Kritičan trenutak je prelazak za leđa (slika br. 3). [/trenutku kad se krene za leđa vrši se snažno povlačenje za glavu prema dole i u tom trenutku se vrši dolazak za leđa.

ODBRANA: Prvi način odbrane je da se ne dozvoli povlačenje glave na dole. Ako je protivnik uzeo glavu kao na slici br. 2., mora se vršiti energično raskidanje protivnikovog hvata i pojačati odbrana, da bi se što duže ostalo na nogama. U trećoj fazi kad se nađu rvači na kolenima (slika br. 3), takođe se vrši raskidanje hvata napadača i podizanjem desne ruke na gore ne dozvoljava se dolazak za leđa.

KONTRA NAPAD: Moguće je izvesti kontra napad i to tako, da se iz pozicije koja je na slici br. 2 izvrši spuštanje tela u kolenima, leđa se isprave i u tom trenutku mogu se napraviti dve kontra akcije. Prva je da se dođe protivniku za leđa ispod ruke i druga je da se izvrši podizanje protivnika od strunjače i u nastavku akcije se radi klasično pre-savijanje. Treći način kontra napada moguće je napraviti i sa kolena (slika br. 3), da se desnom rukom obuhvati napadačeva leva ruka iznad lakta i snažnim trzajem (cvikanjem) u desno i pokretom glave na gore, protivnik se dovodi u opasan položaj.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Slabo i nedovoljno povlačenje protivnika za glavu. Nedovoljna snaga pritiska na rame i glavu tokom celog napada. Spor prolazak iz položaja sa glave na položaj za leđa.

102


NAPAD: Ova tehnika za jedan bod se izvodi iz kontra garda. Leva noga napadača se nalazi sa spoljašne strane protivnikove desne noge. Obratiti pažnju na uvrtanje u pazuhu odbrambenog rvača, što znači da nema slobodnog prostora tj. kako bi se izvršilo čvrsto fiksiranje ramenog dela odbrambenog rvača. Kod dolaska za leđa pokušati uhvatiti protivnikovu desnu ruku, kako bi se mogla izvesti kombinacija sa aufrajzerom (slika br 4).

ODBRANA: Prva odbrana je da se ne dopusti prolazak desne ruke napadača (slika br. 1). Druga odbrana je da, odbrambeni rvač rotira svoju desnu ruku i da slobodnom levom rukom gura glavu napadača od sebe (slika br. 2). Treća odbrana je moguća i u parteru, naročito da se ne dozvoli dolazak za leđa, gde se rotira desna ruka i odmicanjem od napadača vrši se ustajanje iz partera.

KONTRA NAPAD: U momentu uvrtanja oko ruke (slika br. 2) odbrambeni rvač napravi čvrsti hvat preko protivnikovih leđa i u tom trenutku napravi čučanj i proklize desnom nogom unapred i spusti protivnika u most.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Nepostavljanje noge na pravo mesto u trenutku kretanja u zahvat. Slabo fiksiranje ramenog dela protivnika prilikom uvrtanja. Slab pritisak na rumeni deo u parteru, a prilikom

kretanja kad se vrši dolazak za leđa (slika br. 3).

103


NAPAD: Osnovna greška u radu sa decom ovog uzrasta se pravi upravo kod učenja ramenskog bacanja. Zbog vremena skraćenja obuke i da deca što pre izađu na takmičenje, većina trenera mlađih kategorija već na prvim treninzima počinju sa učenjem ramenskog bacanja, a da rvači početnici još nisu savladali osnovne tehnike padova. Kako bi se izbegle povrede radi se ramensko bacanje sa kolena, što nije dobro jer se gubi najznačajniji deo tehnike, a to je jaza izbačaja, koja je dominantna u osnovnoj takmičarskoj tehnici bacanja. I drijante sa jednog ili sa dva kolena, potrebno je učiti u kasnijim fazama obuke kao varijante tehnike koje također mogu biti efikasne u pojedinim situacijama. Sa učenjem ramenskog bacanja u prvoj godini učenja potrebno je početi tek nakon 3-4 meseca rada. Obavezno je primeniti analitički metod obuke, a to znači da se mora raditi na pravilnom ulasku u zahvate i tek kad se savlada taj deo tehnike ide se na bacanje. Bilo bi veoma dobro kad bi se prva bacanja šaltera (koja se obavezno izvode iz vazduha), izvodila na debeli sunder kako bi se sprečile eventualne povrede i kako bi se rvači koji se bacaju oslobodili prilikom faze dodira sa podlogom. ODBRANA: U trenutku okretanje napadača odbrambeni rvač ubacuje levu ruku između protivnikovog tela i i njegove ruke da bi se sprečilo daljnje okretanje protivnika. U drugom slučaju kad se protivnik već okrene (slika br. 2) vrši se spuštanje težište tela prema dole uz istovremeno izvlačenje desne ruke i guranjem u leđa - levom rukom, sa iskorakom noge unazad. KONTRA NAPAD: I varijanta se izvodi u trenutku kad protivnik kreće u okretanje. Hvata se protivnikova nadlaktica desnom rukom i dalje se primenjuje tehnika kao kod dolaska za leđa preko ruke. Il varijanta se radi u slučaju kad je napadač okrenuo leđa prema protivniku, vrši se spuštanje težišta tela i istovremeno desna ruka proklizava preko nadlaktice do lakta napadačeve desne ruke. Vrši se snažan hvat sa obe ruke preko struka naadača i izvede se bacanje unazad (kod početnika ovo bacanje unazad se vrši kroz sedanje preko boka). NAJČEŠĆE GREŠKE: Slaba fiksirana protivnikova ruka u početnoj fazi napada. Loše postavljene noge napadača nakon okreta. Opružene noge nakon okretanja i ne dolazak ispod težišta tela protivnika. Slab izbačaj prilikom izvođenja bacanja. Obavezno

insistirati na izvođenju završnice nakon izvedene tehnike.

104

Pripremna i osnovna škola manja

NAPAD: Tehnika se izvodi iz kontra garda. Leva noga napadača se nalazi sa spoljašne strane protivnikove desne noge. Obratiti pažnju na uvrtanje, što više u pazuhu odbrambenog rvača, kako ne bi bilo slobodnog prostora tj. kako bi se izvršilo čvrsto fiksiranje ramenog dela odbrambenog rvača, kako bi mogao izvršiti snažni trzaj prilikom izbačaja.

ODBRANA: Prva odbrana je da se ne dopusti prolazak desne ruke napadača (slika br. 1). Druga odbrana je da u trenutku uvrtanja napadača (slika br.2) odbrambeni rvač rotira svoju desnu ruku i da slobodnom levom gura glavu napadača od sebe.

KONTRA NAPAD: U momentu uvrtanja oko ruke (slika br. 2) odbrambeni rvač napravi čvrsti hvat preko protivnikovih leđa i u tom trenutku napravi čučanj i proklize desnom nogom unapred i spusti protivnika u most.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Nepostavljanje noge na pravo mestu u trenutku kretanja u zahvat. Slab fiksiranje ramenog dela protivnika prilikom uvrtanja i izvođenja bacanja. Kod početnika se najčešće događa da se napadač zbog velike inercije ne zaustavi na vreme na grudima već se okreće preko leđa.


NAPAD: Početak izvođenja tehnike je iz suprotnog garda na način kako je to prikazano na slici br. I. Veoma je značajno da se pre trenutka izbačaja uđe ispod centra težišta tela. Izuzetno je važno čvrsto zategnuti protivnikovu desnu ruku, kako ne bi bilo ni malo slobodnog prostora. Kod izbačaja koristi se nadlaktica desne ruke.

ODBRANA: Ne dozvoliti prolazak glavom ispod pazuha odbrambenog rvača. U drugom slučaju kad napadač prođe sa glavom ispod pazuha, obuhvata glavu odozgo sa istovremenim odlaskom nogama unazad kako bi se protivnik spustio u parter.

KONTRA NAPAD: U trenutku kad napadač prođe sa glavom ispod pazuha, obuhvata glavu odozgo, vrši pritisak prama dole do partera i dalje radi dolazak za leđa povlakom za glavu. Drugi način je da se u trenutku kad napadač prođe sa glavom ispod pazuha, obuhvata glavu odozgo, vrši bacanje protivnika uvinućem unazad.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Loše postavljene noge napadača u prvoj fazi (slika br. 1). Nepravilan ulazak nogama u trenutku pre izbačaja (slika br. 2). Slabo fiksiranje protivnikovog ramena pre izbačaja. Slabo

ili nedovoljno uključivanje mišića nogu i leđa prilikom izbačaja.

106

Pripremna i osnovna škola n>anja

BOČNO BACANJE (čipe)

^ Y 1 ^

Λ

NAPAD: Ono što je već rečeno kod ramenskog bacanja (šultera) vredi u potpunosti i kod bočnog bacanja (čipea). Treneri početnici često počinju sa preranom obukom ovog zahvata i on se najčešće počinje uvežbavati sa kolena. Osnov ove tehnike je upravo faza izbačaja i pravilno kretanje glave napadača. Iz tog razloga učenje ove tehnike treba početi nakon 3-4 meseca treninga, nakon što se uspešno savladaju tehnike padova. Ako je moguće prva bacanja se trebaju izvoditi na debeli sunder. Najčešće se kod sudara sa podlogom izbije vazduh što zna biti veoma bolno..

Potrebno je obratiti pažnju na pravilno postavljanje nogu prilikom ulaska u zahvat, tj. okreta. Noge napadača moraju biti postavljene kao stoje to prikazano na slici br. 2. Izuzetno je važno da glava vodi celi pokret, kao što je to

prikazano na slici br. 2. Centar težišta tela napadača mora biti ispod centra tela odbrambenog rvača, kako bi se stvorili preduslovi za fazu izbačaja U prvim fazama obuke početnika, osim korišćenja debelog sunđera, trener može da držeći levu ruku rvača koji se baca, spreči jaki sudar sa podlogom.

ODBRANA: I način odbrane je da u momentu rotacije napadača odbrambeni rvač napravi istu takvu rotaciju, ali u suprotnom smeru, kako bi izbegao napadačev ulazak u zahvat. II način odbrane je kad se napadač okrene leđima, odbrambeni rvač izvrši počučanj i gura kukove prema napred, obuhvati protivnika oko trupa i uvlačeći glavu pokuša da se potpuno oslobodi hvata. KONTRA NAPAD: U trenutku okretanja napadača leđima prema protivniku, odbrambeni rvač vrši počučanj i blokadu kukova sa istovremenim hvatom oko pojasa, kako napadač ne bi mogao izvršiti izbačaj. Nakon toga sledi bacanje zadnjeg pojasa (suple), ali kod dece u ovom uzrastu tražiti da to ne bude su amplitudom već preko boka. NAJČEŠĆE GREŠKE: Nepravilan rad nogu prilikom okreta. Slab ili nedovoljan počučanj u nogama, što znači da napadač nije došao ispod centra težišta tela pre faze bacanja. Naročito se mora obratiti pažnja na nepravilan rad glave napadača, koja u svakom trenutku mora da vodi pokret posebno pre faze izbačaja kao i za vrme faze leta.

107


NAPAD: Ovu rvačku tehniku mogu dobro da izvode rvači koji imaju veliku pokretljivost, ali i snagu ramenog dela. Potrebno je obratiti pažnju na brz okret i pravilno postavljanje nogu napadača kao i spuštanje centra težišta tela ispod centra težišta tela odbrambenog rvača. Kao i kod prethodnog zahvata najvažniji je pravilan smer kretanja glave napadača.

ODBRANA: I način odbrane je da u momentu rotacije napadača odbrambeni rvač napravi istu takvu rotaciju, ali u suprotnom smeru, kako bi izbegao napadačev ulazak u zahvat. II način odbrane je kad se napadač okrene leđima, odbrambeni rvač izvrši počučanj i gura kukove unapred, obuhvati protivnika oko trupa i blokira dalje izvođenje napada.

KONTRA NAPAD: U trenutku kad se napadač okrene leđima, odbrambeni rvač izvrši brzi počučanj i gura kukove unapred, snažno obuhvati protivnika oko trupa i blokira dalje izvođenje napada i u sledećem trenutku vrši bacanje prema nazad, preko levog kuka.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Spori ulazak i okret u prvoj fazi napada daje mogućnost odbrambenom rvaču za izvođenje odbrane i kontra zahvata. Nedovoljno spuštanje u kolenima, kao i loša putanja kretanja glave koja mora da vodi pokret. Ako napadač ne izvede glavom snažan trzaj u smeru kako je to

prikazano na slici br. 2. bacanje neće biti uspešno ili će pad biti veoma bolan za suparnika.

108


U obuci ovog zahvata primeniti način kako je to prikazano na slici br. 2, tj. odbrambeni

rvač iskorači levom nogom napred i u prvom trenutku zadrži napadača i zatim kroz lagani kolut napred dozvoli izvođenje bacanja. U početnim fazama obuke obavezno treba koristiti debeli sunđer od 20-tak cm na koji se izvodi bacanje.

ODBRANA: Odbrambeni rvač u trenutku ulaska napadača između nogu vrši brzo i energično spuštanje prema dole i odmiče kukove unazad uz istovremeno izvlačenje desne ruke.

KONTRA NAPAD: U trenutku kad je napadač ušao nogama napred, vrši se energično spuštanje na dole uz istovremeni čvrsti obuhvat trupa. Iz tog niskog položaja vrši se obaranje protivnika unazad.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Najčešće greške se dešavaju u pripremi za izvođenje zahvata, jer se ne insistira na guranju ili kretanju odbrambenog rvača napred kako hi se koristila sila potiska od podloge odbrambenog rvača. Ne srne se predugo raditi sa asistiranjem sparing partnera sa izbacivanjem nogom i nakon savladane tehnike padanja i pravilnog izbačaja kukova preći na redovno bacanje. Obratiti pažnju na pravilan rad glave koja mora energično da krene unazad i u uvinuće, a stoje znak da su se u bacanje uključili mišići - dugi opružači leđa. Najčešća greška je veliko propadanju kolena pre trenutka izbačaja.

109


početnoj fazi obuke treba primeniti asistiranje odbrambenog rvača sa izbacivanjem spoljašne noge sa kasnijim prelaskom na potpuno bacanje tehnike, ali ne kod svih pionira. Isto tako i ovde se može primeniti asistiranje trenera i to tako da drži levu ruku rvača koji se baca kako bi sprečio jaki udarac sa podlogom ili sprečio eventualnopovredu.Upočetnim fazama obuke obavezno treba koristiti debeli sunđer od 20-tak cm na koji se izvodi bacanje. ODBRANA: Odbrambeni rvač u trenutku kretanja u napad vrši brzo i energično spuštanje prema dole, odmiče kukove prema nazad uz istovremeno blokiranje rukom i grudi protivnika. KONTRA NAPAD: Veoma je teško izvesti kontra zahvat kod ove rvačke tehnike i one se uče tek u naprednoj školi rvanja. Ovde primeniti samo tehniku obaranja protivnika prema nazad i to u momentu kad napadač krene u napad odbrambeni rvač se spustiti nisko i vrši obaranje. NAJČEŠĆE GREŠKE: Nepravilno postavljanje nogu i kukova pre faze izbačaja. Nedovoljan trzaj glave prema nazad i u stranu čime se ne uključuju u bacanje dugi mišići leđa. Nedovoljno snažan stisak napadača pre faze i u fazi bacanja. Kolena pre faze izbačaja propadaju unapred umesto da idu prma gore, što automatski ne daje mogućnost pravilnog izbačaja kukovima. Posebno obratiti pažnju na položaj glave odbrambenog rvača, koja uvek mora biti okrenuta od napadača (slika br. 2).

110


^ • ^ i NAPAD: Kao i kod "prednjegpojasa " tako i ovde imamo ._ ^ ^ ^ mogućnost ulaska u zahvat na više načina. Prvi je da se

ulazi sa obe noge između nogu protivnika. Druga varijanta je da se jedna noga nalazi izvana (okret i bacanje

je u istu stranu, gde se nalazi spoljna noga). U fazi obučavanja u početnoj fazi obuke obavezno početi sa asistencijom partnera (slika br.2), i sa bacanjem na debeli sunđer kako bi se sprečile eventualne povrede i pioniri oslobodili straha od padanja sa obuhvaćenim rukama.

ODBRANA: Pre nego što napadač uđe u zahvat, odbrambeni rvač olabavljuje hvat i snažnim trzajem pokuša ubaciti obe podlaktice prema unutra i odgurava napadača.

KONTRA NAPAD: U trenutku kad napadač uđe između nogu odbrambenog rvača, odbrambeni rvač vrši energični počučanj na dole, snažno obuhvata napadača oko pojasa i vrši obaranje napadača unazad.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Nepravilan ulazak nogama pre faze izbačaja. Slab ili nedovoljan trzaj glavom unazad i u stranu prilikom izbačaja. Propadanje kolenima unapred pre faze izbačaja je osnovna greška u izvođenju ove tehnike, što automatski povlači ne uključivanje dugih mišića leđa u izvođenje ove tehnike. Posebnu pažnju treba obratiti na položaj glave odbrambenog rvača, koja mora da bude okrenuta u suprotnu stranu od napadačeve.

111


ODBRANA: Odbrane je uvek moguće izvesti ako napadač ne radi pravilno tehniku napada, tako i ovde imamo najčešću grešku da napadač ne izvrši čvrstu ftkasaiju

kukova što daje mogućnost odbrambenom rvaču da povlačenjem desne noge unazad uspostavi narušenu ravnotežu i na taj način spreči izvođenje zahvata tj. obaranje.

KONTRA NAPAD: Ovo je izuzetno povoljna pozicija za izvođenje kontra zahvata i to naročito kad napadač ostane u visokom položaju prilikom obaranja. U trenutku napadačevog kretanja napred odbrambeni rvač vrši počučanj i koristeći napadačevu silu potiska vrši energičan zaklon glave, udara kukovima i energično povlači rukama prema gore i unazad i vrši klasično bacanje jednoručnog salta (šlajder)

NAJČEŠĆE GREŠKE: Prva i osnovna greška kod početnika je ta, što ne naprave pripremu za izvođenje zahvata. To podrazumeva u prvoj fazi izvođenja zahvata povlačenje protivnika prema sebi. Ovu predradnju je neophodno napraviti iz tog razloga što na taj način koristimo silu reakcije podloge odbrambenog rvača što u značajnoj meri olakšava izvođenje obaranja u kasnijoj fazi napada. Druga najčešća greška je što napadač ostane visoko u nogama što daje mogućnost odbrambenom rvaču da izvede kontra zahvat koji je gore naveden.

112


snažnog zabijanja protivnika u strunjaču.

ODBRANA: Odbrambeni rvač mora u trenutku napadačevog spuštanja u kolenima prema dole, napraviti isto tako počučanj i istovremeno zakoračiti jednom nogom unazad kako ne bi dozvolio čvrsti hvat napadaču.

KONTRA NAPAD: Dostaje teško izvesti kontra napad za ovu tehniku, a najbolji načinje iskoristiti udar sa podlogom i napadačevu nepokretljivost, budući da su mu obe ruke u čvrstom hvatu. U trenutku dodira sa tlom i ako se protivnik svom težinom nalegne na bačenog rvača jednostavno se koristi inercija dotadašnjeg kretanja i protivnik se prenese preko leđa na drugu stranu.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Najčešća greška se javlja u prvoj fazi izvođenja ove tehnike jer se napadač ne spušta dovoljno nisko i nema mogućnost odizanja protivnika od podloge. Budući da snaga kod pionira nije još dovoljno razvijena to predstavlja osnovnu prepreku u kvalitetnom izvođenju ove tehnike. Sledeća značajna greška se događa u trenutku dodira sa podlogom, kad se napadač previše osloni na grudi protivnika, što često rezultira uspešnom izvođenju kontra zahvata.

113

Pripremna i osnovna škola r\>anja

NAPAD: Potrebno je inzistirati na čvrsom osloncu nogu napadača kako bi imao mogućnost da koristi silinu potiska koja dolazi iz nogu. U završnom delu izvođenja zahvata inzistirati na izvođenju završnice bez žurbe i tražiti da se protivnik tušira iz ove pozicije, jer se na taj način najbolje dobija osećaj prehvata i učenja gde koja ruka i noga trebaju doći i kako držati protivnika u opasnom položaju. ODBRANA: Osnovna odbrana je da se pre nego što napadač uhvati ruku odbrambeni rvač spušta grudi prema dole i odmiče levu ruku u stranu ne dozvoljavajući hvat. U slučaju kad napadač uspe obuhvatiti ruke, odbrambeni rvač izbacuje levu nogu u stranu i odmah nakon toga ustaje, uz istovremeno okretanje prema napadaču i ubacivanje desene ruke ispod leve ruke napadača. KONTRA NAPAD: Kontra zahvat za ovu tehniku traži određenu koordinaciju rvača. U trenutku kad je napadač uhvatio ruku odbrambenog rvača (slika br. I), odbrambeni rvač hvata nadlakticom desne ruke, nadlakticu napadačeve leve ruke uz istovremeno izbacivanje leve noge u stranu (na stopalo), kako bi se dobio čvrsti oslonac za nastavak akcije. U narednom trenutku desna noga se povlači ispod sebe i vrši se snažni trzaj unazad i protivnik se dovodi u opasan položaj. NAJČEŠĆE GREŠKE: Nedovoljan oslonac na stopalima i nema dovoljno snage da se protivnik prevrne samo rukama. Druga greška je što se previše osloni na protivnik u trenutku sudara sa strunjačom što može prouzročiti bežanje napadnutog rvača iz opasnog položaja.

Jasno je da se u realnoj borbi rvači seniori gotovo nikada ne nalaze u visokom položaju partera. Kod pionira je ovo čest položaj. Glavni razlog učenja ove tehnike je zbog dobijanja osnovne predstave o sistemu i strukturi delovanja sila kao i snalaženja u trenutku kad se rvač nađe u opasnom položaju.

114

Pripremim i osnovna škola rvanja

oslonac na desnom stopalu, kako bi imao snagu potiska i obaranja protivnika. Neophodno je stalno praćenje odbrambenog rvača bez razdvajanja od protivnika, sve do dovođenja protivnika u opasan položaj.

ODBRANA: Potrebno je ubaciti glavu u stomak napadača, desnom rukom podizati napadačevu levu ruku uz istovremeno ustajanje i raskidanje hvata napadača.

KONTRA NAPAD: I varijanta - u trenutku kad je napadač uhvatio glavu i ruku vrši se prehvat preko napadačevih leđa i obaranje napadača unazad.

II varijanta - ako napadač nije čvrsto uhvatio romeni pojas i glavu, ostavljena je mogućnost poniranja ispod napadačeve leve ruke sa ustajanjem na desno stopalo i otvara se mogućnost dolaska napadačau za leđa.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Osnovna greška je slab ili nedovoljan hvat ruku preko ramena protiovnika. Druga česta greška su loše postavljene noge, koje u tom slučaju ometaju pravilno izvođenje zahvata. U trenutku povlačenja protivnika na dole, loša je funkcija nogu iz kojih treba da ide potisak. U tom slučaju se prevrtanje izvodi samo sa rukama, što kod napada na snažnije rvače nije dovoljno. U trenutku sudara sa podlogom napadač ne srne celim telom naleći na protivnika, jer to otvara mogućnost prenošenja napadača i dovođenja u opasan položaj.

115


NAPAD: Tražiti čvrstu fiksaciju ramenog dela bez i malo prostora u fazi kretanja u prevrtanje. Na treningu gde se izvodi ova tehnika potrebno je izvršiti kvalitetno zagrevanja vratnog dela kičmenog stupa, kako ne bi došlo do istegnuta vratnih mišića. Napadnuti rvač se do opasnog položaja dovodi kroz kolut napred

ODBRANA: Dve su osnovne vrste odbrane kod ove tehnike. Prva se odnosi na trenutak kad napadač krene da zavlači desnu ruku ispod pazuha, u tom trenutku odbrambeni rvač primiče svoju desnu ruku i nedozvoljava hvat protivniku. U drugom slučaju kad napadač uhvati kao na slici br. I, odbrambeni rvač izbacuje desnu nogu u stranu uz istovremeno ustajanje, okretanje prema protivniku i skidanje protivnikove ruke sa vrata.

KONTRA NAPAD: Prva varijanta je da odbrambeni rvač izbaci desnu nogu u stranu i prema napred uz istovremeni hvat napadačeve desne nadlaktice sa svojon levom nadlakticom. Radi čvrsti oslonac na protivniku kako bi dobio mogućnost da oslobođenom levom nogom napravi snažan trzaj prema napred i kroz sed vrši guranje leđima prema nazad i dovodi napadača u opasan položaj. Druga varijanta je veoma prihvatljiva kod položaja na kolenima, da odbrambeni rvač ubaci svoju levu ruku oko tela protivnika dok desnom rukom hvata napadača za lakat i u tom trenutku vrši obaranje protivnika u tuš poziciju. I treća varijanta je isto tako primenjiva u situaciji kad se rvači nalaze na kolenima, a radi se o tome da se jednostavno sa obe ruke uhvati napadačeva leva ruka i nakon čvrste fiksacije izvede ramensko bacanje sa kolena (šulter).

NAJČEŠĆE GREŠKE: Slaba i nedovoljna fiksacija ramenog pojasa napadnutog rvača. Inzistirati na postavljanju napadačeve leve noge na stopalo, kako bi napadač imao čvrsti oslonac, koji služi kao osnova za daljnje izvođenje zahvata. Inzistirati na prevrtanje protivnika kroz kolut napred. Inzistirati na pravilno izvedenoj završnici nakon izvedenog zahvata (hvat ruke i glave spreda).

116


NAPAD: Za razliku od prethodne tehnike koja se uči zbog dobijanja osnove korišćenja oslonca i sila potiska, ova varijantje iz borbene situacije. Osnovno na čemu se treba inzistirati kod izvođenja ove tehnike je čvrsta fiksacija ramenog dela i nedozvoljavanje odbrambenom rvaču da se ustaje iz partera. Drugi bitan trenutak je dovođenje odbrambenog rvača do opasnog položaja (slika br. 2) sa čvrstim osloncem na njegovo gornje rame kako bi se dobio oslonac z,u kretanje desne noge prema napred (slika br. 3), s tim da leva ruka odbrambenog rvača mora biti pokupljena sa nogom kao što je to prikazano na slici br. 3.

ODBRANA: Osnovna odbrana kod ovog zahvata je podizanje glave prema gore, izbacivanje desne noge u stranu, ustajanje i skidanje ruke sa vrata. Drugi način odbrane se izvodi na taj način da se odbrambeni rvač malo podigne na kolena i vrši energični udarac svojim levim kukom u napadača uz istovremeni nagli trzaj svojom levom rukom prema levo i dole.

KONTRA NAPAD: Kontra zahvat na ovu tehniku je teško primeniti jer je odbrambeni rvač u veoma nepovoljnom položaju sa stalnim pritiskom celog tela protivnika . Kontra zahvat se izvodi u slučaju kad se izvede dobro odbrana i kad odbrambeni rvač uspe izvršiti dizanje do kolena i tada se primenjuje kontra zahvat kako je to navedeno u prethodnoj tehnici (ključ na vratu iz visokog partera).

NAJČEŠĆE GREŠKE: Slaba i nedovoljna jiksacija ramenog pojasa napadnutog rvača. Ne dovođenje odbrambenog rvača do opasnog položaja u prvom delu izvođenja zahvata. Slaba priprema za kretanje desne noge prema napred. Zbog slabog rada nogu leva ruka odbrambenog rvača se ne pokupi nogom i odbrambeni rvač ostaje na grudima bez mogućnosti da ga se prevrne u tuš poziciju. Insistirati na pravilno izvedenoj završnici nakon izvedenog

zahvata (hvat ruke i glave spreda).

117


NAPAD: Prilikom napada neophodno je izvršiti snažan pritisak na desno rame odbrambenog rvača. Značajnu ulogu u ovom zahvatu imaju noge napadača, jer najveća sila potiska dolazi upravo iz nogu. Za celo vreme izvođenja ove tehnike neophodan je stalan pritisak i kontakt sa protivnikom.

ODBRANA: Prvi način odbrane je da se ne dozvoli hvat napadača na vratu, zatvaranjem prostora između leve ruke i glave istovremeno se zalepi za strunjaču. U drugom slučaju kad napadač uspe da napravi hvat na vratu, odbrambeni rvač izbacuje desnu nogu u stranu i istovremenim oslanjanjem na levu ruku i ustaje prema gore iz partera.

KONTRA NAPAD: Kod ovog zahvata kontra zahvat je teško izvesti, ali je moguće i to ako se pravilno napravi druga vrsta odbrane koja je ovde opisana. To znači, da nakon što se odbrambeni rvač podigne iz niskog partera na kolena, vrši snažni obuhvat napadačeve leve nadlaktice, uz istovremeni snažni udarac levim kukom u desni kuk napadača dovodeći ga u opasan položaj.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Prva i osnovna greška je slab kontakt između napadača i odbrambenog rvača što onemogućava pravilno izvođenje zahvata. Sledeća greška se najčešće radi u fazi dovođenja odbrambenog rvača do opasnog položaja kad se ne uključuju u dovoljnoj meri noge napadača u potiskivanje do opasnog položaja. U želji da se protivnik što pre dovede u opasan položaj, napadač prelazi previše sa grudima preko napadača, a to je pozicija koja je dobra za odbrambenog rvača da prevuče napadača do

opasnog položaja.

118


VI-6 AUFRAJZER IZ VISOKOG PARTERA

r ^^. ^ ^ NAPAD: Početak obuke ovog zahvata obavezno

j ^ ^ ^ st' započinje iz visokog pancia, jer pioniri n tim god-^ inama još nemaju potrebnu snagu i motoriku koja bi

obezbedila sigurno i pravilno izvođenje ove tehnike iz niskog partera. Na ovaj način rvačima pionirima se daje mogućnost da mogu neometano ubaciti koleno ispod težišta tela protivnika (slika br. 2), što automatski daje mogućnost pravilnog dolaska ispod

~TJrQ (κΙΛί odbrambenog rvača sa pravilno postavljenim nogama na strunjaču (slika br. 3). Potrebno je insistirati upravo na ovom pravilnom postavljanju stopala na

strunjaču kako bi se osigurala mogućnost izbačaja kukovima u fazi okretanja preko mosta. Posebnu pažnju treba obratiti na čvrsti i pravilan hvat napadača oko tela protivnika tokom cele faze izvođenja napada. ODBRANA: Osnovna odbrana u visokom parteru je da donji rvač vrši raskidanje hvata napadač i uz istovremeno izbacivanje jedne noge napred što omogućava ustajanje iz partera. KONTRA NAPAD: Kontra zahvati za ovu tehniku dosta su složeni za pionire ovog uzrasta, ali za naprednije rvačeje neophodno da pokušaju primeniti i ove rvačke tehnike. Na narednoj strani (aufra-jzer iz niskog partera) dat je pregled dve vrste kontra napada. NAJČEŠĆE GREŠKE: Prva i najčešća greška je u veoma lošem hvatu, kako u početnoj fazi izvođenja tako i u toku daljnjih faza. Postoje više načina hvatova kod okretanja aufrajzera i treneri ih moraju sve prezentovati. Daljnja značajna greška koja se javlja je nedovoljan ulazak kolenom ispod protivnika, što rezultira daljnjom greškom a to je nepravilno postavljanje stopala prilikom faze izbačaja, što u završnici ne daje željeni rezultat.

119


NAPAD: Kod opisivanja aufrajzera iz visokog partera već je navedeno da je to osnovni način obuke ove tehnike u uzrastu pionira. Budući daje u uvodnom delu knjige bilo dosta reci različitom vremenu sazrevanja rvača u ovom uzrastu, za one naprednije i snažnije pionire rvače, neophodno je što preći na učenje aufrajzera na ovaj drugi (takmičarski) način. To je iz razloga što u realnoj takmičarskoj borbi, donji rvač neće ostajati u visokom parteru. Razlika od već opisanog načina okretanja u prethodnoj tehnici je u tome što napadač mora u prvoj fazi odici protivnikove kukove od podloge kako bi stvorio uslove za ulazak kolena ispod tela odbrambenog rvača što će rezultirati mogućnosti postavljanja stopala na strunjaču sa dovođenjem odbrambenog rvača u položaj kako je to prikazano na slici br. 2. ODBRANA: Neophodno je insistirati kod učenja odbrane od aufrajzera na stalnom kretanju donjeg odbrambenog rvača. To kretanje ne mora biti samo napred (nekada je ono i kontra produktivno), već ono može biti i levo, desno ili nazad. Osnovno je da se ne dozvoli stabilan i čvrsti hvat napadača, što u mnogome olakšava samo odbranu od aufrajzera. Neophodno je da noga koja je bliža napadaču tj. na onoj strani gde napadač kreće u okretanje bude izbačena u stranu kako bi se zbog sistema poluge onemogućila okretanje u tu stranu. KONTRA NAPAD: Kontra napadi za ovu tehniku dosta su složeni za pionire ovog uzrasta, ali za naprednije rvače je neophodno da pokušaju primeniti i ove elemente rvačke tehnike. 1/ U trenutku kretanja napadača u okretanje, napadač malo odigne kukove odbrambenog rvača, u tom trenutku odbrambeni rvač, nakon što je zauzeo čvrsti oslonac na ruci bližoj napadaču, vrši rotaciju kukova u suprotnu stranu uz istovremeni hvat slobodnom daljnjom rukom za nadlakticu iznad lakta, dalje napadačeve ruke. Kad je uspostavio čvrsti hvat iznad lakta, snažno zateže napadačevu ruku i energičnim prolaskom noge na drugu stranu dovodi napadača u opasan položaj. 11/ U trenutku kad napadač krene u okretanje, a odbrambeni rvač je daleko stavio bližu nogu prema napadaču kako bi sprečio okretanje i čvrsto uspostavio odbranu sa bližom rukom napadaču, vrši rotaciju u kukovima prema napadaču. V trenutku kretanja u okretanje odbrambeni rvač prebacuje nogu preko napadača i vrši prekrivanje napadača i zadržava ga u opasnom položaju.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Najčešća greška u učenju ove tehnike kod pionira, dolazi zbog nedovoljne snage obuhvata oko trupa napadača tako da prilikom okretanja napadač ostane u opasnom položaju, Potrebno je stalno inzistirati na pravilnom postavljanju nogu prilikom izbačaja protivnika, jer bez stabilnosti u nogama pre faze okretanja teško je izvesti ovu tehniku.

120


PREVRTANJE OBUHVATOM BLIZE RUKE

NAPAD: Potrebno je obratiti pažnju na prvi deo izvođenja tehnike, a to je napad na ruku odbrambenog rvača (slika br.l). Posebna pažnja mora biti obraćena na sklanjanje donje ruke odbrambenog rvača kako ne bi došlo do povrede (slika br. 2). To se sprečava na taj način da napadač svojom slobodnom desnom rukom gurne desnu ruku odbrambenog rvača prema napred. Osnovni zadatak kod

Γ ^ _ ^ ^ ^ ^ ^ izvođenja ove tehnike je da se odbrambeni rvač dovede do opasnog položaja (slika br. 3). Od izuzetnog je značaja maksimalno opterećenje

"J^. donjeg levog ramena odbrambenog rvača. To je veoma važno zbog \ ^ faze preskakanja tj prelaska na drugu stranu (slike 3 i 4). I nakon

f prelasku na drugu strunu, mora se sve do dovođenja opsanog položaja vršiti konstantan pritisak na rame odbrambenog rvača.

ODBRANA: Prva odbrana je da odbrambeni rvač spoji svoje ruke i ne dozvoli obuhvat ruke. U drugom slučaju kad napadač već uspe obuhvatiti ruku, odbrambeni rvač mora raditi ustajanje na kolena uz istovremeno okretanje prema napadaču i ustajanje do stojećeg položaja. KONTRA NAPAD: Dosta je teško izvoditi kontra zahvat za ovu tehniku, ali moguće je na taj način, da nakon što se napravio odbrana tj. kad odbrambeni rvač ustane do kolena vrši obuhvat napadačeve desne nadlaktice i vrši bacanje ramenskog bacanja preko nadlaktice sa kolena. NAJČEŠĆE GREŠKE: Prva greška se radi već u samom startu izvođenja ove tehnike kod dovođenja ruke odbrambenog rvača kakoje to prikazano na slici br. 1. Potrebno je inzistirati na napadu "lakat na lakat" i energičnom povlačenju prema nazad. Izuzetno je važno korišćenje nogu kod dovođenja odbrambenog rvača u opasan položaj. Nikako se ne srne ići na prelazak na drugu stranu sve dok se protivnik ne dovede do opasnog položaja i tada se mora obratiti pažnja da se prilikom prelaska (preskoka) ima stalni pritisak na gornje rame donjeg rvača. Kad se pređe na drugu stranu treba tražiti strogu kontrolu ruke i dovođenje u opasan položaj bez žurbe.

121


NAPAD: Ovu parfemu tehniku je moguće raditi i kao kombinaciju, da se u prvom delu radi dolazak za leđa povlakom za glavu i u trenutku kad odbrambeni rvač padne na kolena nastavlja raditi parternu tehniku "uvrtanje s glave". Kod kretanja u uvrtanje potrebno je inzistirati na čvrstom hvatu ruka-glava kako ne bi došlo do proklizavanja i ostajanja u opasnom položaju. Inzistirati da se uvežbavanje ovog zahvata obavezno izvodi iz visokog partera kako bi se sprečilo preterano opterećenje na kičmeni stub, stoje slučaj sa ovom tehnikom kad se izvodi iz niskog partera, i to posebno kad odbrambeni rvač daleko izbaci nogu zbog odbrane.

ODBRANA: Odbrambeni rvač treba vršiti raskidanje ruku napadača, uz istovremeno povlačenje celog tela unazad. Ako se padne u niski parter potrebno je saviti onu nogu u koleno u koju stranu se vrši okretanje kako bi se neutralisala sila okretanja napadača.

KONTRA NAPAD: U trenutku kad napadač krene u okretanje potrebno je olabaviti hvat kako bi svojom levom rukom mogao prehvatiti protivnika oko trupa i uz pomoć leve noge koja se savije i stavi u stranu dovodi se protivnik u opasan položaj.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Slab i nedovoljno čvrsti hvat u toku izvođenja ove tehnike. Skrenuti pažnju pionirima da se ova tehnika ne izvodi kad je rvač jako oznojen jer postoji velika mogućnost proklizavanja i ostajanja u opasnom položaju.

122


NAPAD: Za početak obuke rebura neophodno je početi raditi iz visokog partera, kako bi se olakšalo izvođenje tehnike pionirima početnicima. Kako rvači pioniri dobi jaju na snazi tako prelaze na uvežbavanje iz niskog partera. Posebnu pažnju treba obratiti na pravilan obrnuti hvat rukama i ubacivanje noge ispod težišta tela odbrambenog rvača. Insistirati na fazi izbačaja da se tehnika izvodi preko boka a ne preko leđa, što pioniri najčešće rade.

ODBRANA: U položaja visokog partera izbacuje se desna noga u stranu, desnom rukom se hvata napadačeva desna ruka za šaku ili podlakticu i budući da je desna noga već na stopalu oslobađa se prostor za kretanje levom nogom napred prema gore i na stopalo tako da se stvara mogućnost ustajanja iz partera.

KONTRA NAPAD: Odbrambeni rvač hvata svojom desnom rukom desnu nadlakticu napadača (iznad lakta), nakon toga primiče svoju desnu nogu do leve i snažnim trzajem dovodi preko svog desnog kuka napadačau u opasan položaj.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Visoko hvatanje napadača prema grudima tako da se ne omogućava pre-vratanje protivnika. Nedovoljno ubacivanje kolena ispod težišta tela. Okretanje protivnika preko leđa što često dovodi do ostajanja napadača u tuš poziciji.


REBUR IZ NISKOG PARTERA

NAPAD: Tek kad pioniri dovoljno ojačaju, potrebno je da izvode ovu vurijantu rebura iz niskog partera. Najkritičnija faza je ubacivanje noge ispod odbrambenog rvača. Nakon toga mnogo je lakše izvršiti bacanje, no ponovno ne treba ići na bacanja sa amplitudom kako ne bi došlo do ozbiljnijih povreda pionira. Bilo bi dobro, ako ima debeli sunđer, da u početnim fazama učenja ove tehnike rvači pioniri mogu slobodno da izvode bacanje, kako bi stekli potrebno samopouz

danje i sigurnost da se neće povrediti.

ODBRANA: Odbrambeni rvač savija bliže koleno prema napadaču u ovom slučaju levu nogu, glava se okreće prema protivniku i opruženom levom rukom se odmiče od napadača, kako bi se neutralisale sile napadača. Neophodno je stalno guranje od napadača kako bi se onemogućilo uspostavljanje ravnoteže od strane napadača.

KONTRA NAPAD: Dostaje teško izvesti kontra zahvat, ali je moguće i to u situaciji koja je prikazana na slici br. 3. Odbrambeni rvač ubacuje levu nogu između napadačevih nogu i istovremeno vršiprehvat levom rukom oko struka napadača gde spaja svoje ruke i dolazi u poziciju da on izvrši bacanje rebura.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Potrebno je u uvežbavanju ove tehnike značajno mesto dati odbrani od rebura, ali ne traba zanemariti ni tehniku napada. Budući da su to još pioniri, ovoj tehnici, u kojoj je potrebna značajna snaga, treba prići oprezno i ne preterivati sa opterećenjima kičmenog stupa koji je značajno opterećen kod izvođenja ove tehnike. Najčešća greška se dešava kod bacanja unazad, kad napadač baci protivnika na sebe.

124


NAPAD: Namerno kod osnovne škole rvanja nije stavljen "suple" sa amplitudom i to iz razloga što je pionirima u ovom uzrastu sasvim dovoljno izvođenje suplea na ovaj način. Kad pioniri dovoljno ojačaju u kasnijoj fazi svog rvačkog razvoja, moći će izvoditi i suple sa amplitudom. Najkritičnija faza je navlačenje odbrambenog rvača na nogu napadača. Potrebno je u tom trenutku izvršiti skraćivanje hvata, uvlačenjem leve ruke što dublje unutra (slika br. 3).

ODBRANA: Odbrambeni rvač u trenutku odizanja od podloge (slika br. 2) ubacuje i drugu nogu između nogu napadača i istovremeno se pomera prema nazad kako bi izbacio iz ravnoteže napadača i sprečio daljnje izvođenje zahvata, okrećući se u desno prema napadaču i gurajući nadlakticu svojom levom rukom do raskidanja hvata. Neophodno je i pre početka dizanja insistirati na stalnom kretanju napred, nazad, levo, desno.

KONTRA NAPAD: Dostaje teško izvesti kontra zahvat od suplea, ulije moguće i to u situaciji kad napadač premesti svoju levu nogu i kad krene u bacanje vrši se rotacija kukova izbacivanje desne noge što dalje i prekrivanje protivnika i zadrži ga u opasnom položaju.

NAJČEŠĆE GREŠKE: Kao i kod uvežbavanju rebura i ovde je neophodana opreznost i ne preterivati sa opterećenjima kičmenog stupa koji je značajno opterećen kod izvođenja ove tehnike. Najčešća greška se dešava kod dizanja protivnika od podloge, stoje i razumljivo s obzirom na snagu sa kojom raspolažu pioniri. Bacanje na sebe, a ne pored sebe preko bočne strane tela jedna je od najčešćih grešaka koje se dešavaju kod izvođenja ove tehnike. Insistirati na pravilnom i pravovremenom prehvatu koja se izvodi nakon podizanja protivnika iz partera (slika br.3).

125


VIII-1 DRŽANJE I RUŠENJE MOSTA - hvatom ruke i tela sa strane

NAPAD: Kod obaranja mosta treba izvršiti kontrolu mosta kako je to prikazano na slici br. I, a zatim ići na potisak prema desnom ramenu i odmah na levo rame i maksimalnim pritiskom na grudi tuširati protivnika. Iz ovog hvata teško je rvača koji ima dobar most tuširati, tako da se može ići na prelazak držanje hvatom ruke i glave sa strune, iz koje pozicije se mnogo lakše tušira. ODBRANA: Najbolja odbrana je podizanje visokog rvačkog mosta i pokušaj oslobađanja desne ruke, uz istovremeni odlazak nogama od protivnika, pokušati što više spojiti svoju desnu ruku sa glavom i izvesti okretanje od protivniku, kako bi se pobeglo iz opasnog položaja. KONTRA NAPAD: je moguće izvesti samo ako se napadač previše nasloni grudima na grudi i iz visokog mosta se

vrši prevlačenje protivnika do tuš pozicije

VIII-2 DRŽANJE I RUŠENJE MOSTA - hvatom ruke i glave sa strane I

« B C ^ * Ç ^

NAPAD: Obratiti pažnju na pravilno postavljanje nogu kako je to prikazano na slici br. 1. Snažnim povlačenjem glave rvača u mostu prema napred i gore, te pritiskom napadačevih leđa na grudi rvača u mostu vrši se rušenje protivnikovog mosta. Obratiti pažnju na zadnju nogu, koja mora biti osiguranje, kako zbog siline potiska prema nazad napadač ne bi završio u opasnom položaju. ODBRANA: Iz visokog mosta pokušati olabaviti desnu ruku i ispružiti je prema napred i napraviti rotaciju prema protivniku i slobodnom rukom gurajući u leđa pokušati izaći iz mosta. KONTRA NAPAD: Pokušati se kukovima uvući ispod napadača i u pogodnom trenutku kad se napadač suviše osloni na grudi rvača u mostu, eksplozivnim trzajem iz nogu koje su već postavljene na stopala izbacuje protivnika

preko mosta i dolazi mu za leđa.

126


DRŽANJE I RUŠENJE MOSTA - hvatom ruke i glave spreda

NAPAD: Veoma je važno pravilno postaviti noge (slika br. I), kako bi se sprečio kontra napad. Kod rušenja mosta ruke su spojene i snažnim potiskom prema sebi i guranjem ramena u grudi rvača u mostu protivnik se tušira. Kod dobro razgibanih rvača mogu se noge maksimalno raširiti u obliku slova "V" i tako kontrolisati i tuširati protivnika. ODBRANA: Pokušati olabaviti napadačev hvat desne ruke. Opružiti levu ruku uvrnuti se preko levog ramena i izaći iz mosta KONTRA NAPAD: Potrebno je da odbrambeni rvač napravi visoki most, snažnim manevrima levo desno izaziva Željenu reakciju napadača, kako bi nepravilno postavio noge i nakon što odbrambeni rvač spoji ruke preko leda protivnika vrši prevlačenje i dovodi napadača u opasan položaj.

127


LITERATURA:

01. dr Ahmetović Zlatko: Osnove sportskog treninga, Beograd, 1998

02. dr Aschieri Pierluigi i saradnici: A scuola con la Filpjk, Roma, 1996.

03. dr Bala Gustav: Razvoj motoričkog ponašanja dece, Novi Sad, 1991.

04. dr Bojović Savo: Rvanje grčko-rimskim stilom, Beograd, 1978.

05. dr Cirković Zoran i mr Kasum Goran: Rvanje grčko-rimskim stilom, Beograd, 2000.

06. mr Dokmanac Milorad: Komparativna analiza prvenstva sveta 1987-1988.g., Boegrad, 2000.

07. mr Dokmanac Milorad: Osnovna škola rvanja. Subotica, 1996.

08. Grupa autora Enciklopedija fizičke kulture I, Zagreb 1975.

09. Grupa autora Enciklpedija fizičke kulture, II, Zagreb, 1977.

10. dr Horst Rothert /Tepper Willi: Manual of basic holds in wrestling for children, Lausanne /SUI/, 1988.

10, mr Horvat Stevan i saradnici Utvđivanje strukture psihosomatskih dimenzija rvača, Novi Sad, 2001.

12, Kolundžija Duško: Rvanje u Jugoslaviji, Beograd, 1998.

13, dr Lazarević Ljubiša: Psihološke osnove fizičke kulture, Beograd, 2001.

14, dr Marić Josip: Rvanje klasičnim načinom, Zagreb, 1985.

15, dr Mićić Jovan/ dr Nešović Branislav: Sportska medicina, Beograd, 2002.

16, dr Petrov Raiko: The ABC of wrestling, Laussane /SUI/, 2003.

17, dr Petrov Raiko: Programme of professional for coaches in wrestling, Laussanne, 2001.

18, dr Pobliaev B.A., Gruynljih G.M.: Greko-rimskaja borba, Moskva, 2004.

128


BELEŠKE Ο A UTOR U

Rođen je 26.05.1958.g. u mestu Hum. Rvanjem se počeo baviti u osmom razredu osnovne škole kad je imao 14 godina u Rvačkom klubu "Slatina". Bio je jedan od osnivača kluba koji je osnovan 27.12.1972.g. Prvi i jedini klubski trener bio mu je Tanko Josip - Juki, koji gaje naučio prve rvačke korake. Zbog odlaska svog prvog trenera na rad u inostranstvo, kao takmičar sa najboljim rezultatima u klubu, preuzima sa 16,5 godina (15, oktobra 1974.g.) vođenje treninga sa svim selekcijama sve do 1991 .g. Trenersku karijeru nastavio je 1991 .g. u RK "Radnički" Sombor (6 meseci), da bi nastavio u RK "Spartak" u Subotici (3,5 godine). Od 27. decembra 1995 god. osnovao je RK "Subotica" gde i danas radi.

Kao takmičar iz malog rvačkog kolektiva uspeva da osvoji dva puta titulu vicešampiona države u konkurenciji juniora do 18 god. i dva puta titulu prvaka države za nade do 20 god. Nastupio je za državnu reprezentaciju do 20 godina na nekoliko turnira, kao i na prvenstvu Balkana gde je 1978.g. zauazeo IV mesto. Za seniorsku selekciju nastupio je najednom međunarodnom turniru.

Budući da se veoma rano opredelio za trenerski poziv, to gaje usmerilo na Fakultet za fizičku kulturu, gde je diplomirao 1982.g. sa temom iz rvanja "Uticaj aerobnog kapaciteta na uspeh u rvanja". Svoje stručno usavršavanje nastavio je i na Fakultetu za fizičku kulturu u Beogradu, gde je 2000.g. odbranio magistarsku tezu pod nazivom " Komparativna analiza svetskih prvenstava u rvanju 1997. i 1998 godine". Od ostalih stručnih kvalifikacija ima i položen ispit za trenersku licencu FILA (Svetske rvačke federacije) od januara 2004.g. iz Rima. Do sada je objavio više od dvadesetak stručnih radova, publikacija i analiza koji su objavljeni unutar rvačke organizacije.

Trenersku karijeru sa reprezentativnim selekcijama započeo je 1989.g. kada je imenovan za Saveznog trenera juniorske selekcije, a od 1990.g. vodio je i kadetsku nacionalnu selekciju, do kraja tog olimpijskog ciklusa. Od 1996 do 2000.g. ponovo je imenovan za Saveznog trenera juniorske selekcije i pomoćnog trenera seniorske reprezentacije. Od 2001 do 2004.g. obavlja funkciju Saveznog trenera juniorske i kadetske selekcije, da bi od decembra 2004.g. bio izabran na mesto Saveznog selektora svih nacionalnih selekcija za olimpijski ciklus 2004-2008.g.

Kao klubski trener imao je veoma zapažene rezultate u svim klubovima u kojima je radio. Njegovi rvači su na državnim prvenstvima (SFRJ, SRJ i SCG) u proteklom periodu osvojili 225 medalja (78 zlatnih, 95 srebrnih i 82 bronzane medalje). Na državnim prvenstvima (SFRJ, SRJ i SCG) u ekipnoj konkurenciji imao je također zapažene rezultate sa 20 prvih, 8 drugih i 14 trećih mesta u ekipnoj konkurenciji. Ukupno je 10 njegovih rvača nastupilo na zvaničnim prvenstvima sveta, Evrope i Balkana gde su osvojili tri medalje (dve srebrne i jednu bronzanu), i još 8 plasmana među prvih deset rvača na prvenstvima sveta ili Evrope.

Kao savezni trener postigao je također veoma zapažene uspehe i u dosadašnjem periodu. Rvače koje je on vodio na prvenstvima Evrope i sveta u konkurenciji juniora i kadeta, osvojili su ukupno 9 medalja (2 zlatne, 4 srebrne i 3 bronzane medalje).

Trenutno je zaposlen u Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu Vojvodine na radnom mestu savetnika za vrhunski sport. Kao spoljni saradnik predavač je na smeru rvanje, na Višoj trenerskoj školi u Novom Sadu i na Fakultetu za sport i menadžment u Novom Sadu.

129


SADRŽAJ: Br. str.

* Predgovor MILAN ERCEGAN 3 * Predgovor IVICA DUJMIĆ 4 * Uvod 5

I STEPEN - PRIPREMNA ŠKOLA RVANJA 7 * Uvod za pripremnu školu rvanja 8 * Pregled sadržaja u glavnom delu treninga 10 * Testiranje - selekcija 12 * Tabela za praćenje rezultata 13 * Godišnji plan treninga po sadržajima 14 * Formular za planiranje treninga 15 * Ogledni primer jednog treninga 16 * Pregled operativnih sadržaja po sportskim granama 17 * Gimnastika 17 * Plivanje 17 * Atletika 17 * Sportske igre 18 * Elementarne igre 19 * Borilačke igre 24 * Godišnji programi rada Pripremne škole rvanja 27 * I godina 28 * II godina 29 * III godina 30 * IV godina 31

II STEPEN - OSNOVNA ŠKOLA RVANJA 33 * Uvod za Osnovnu školu rvanja 34 * I model 34 * II model 35 * Osnovne smernice za rad 36 * Rvačke tehnike Osnovne škole rvanja 41 * Plan učenja rvačkih tehnika za 3 treninga nedeljno 43 * I godina 44 * II godina 45 * III godina 46 * IV godina 47 * Plan učenja rvačkih tehnika za 2 treninga nedeljno 49 * I godina 50 * II godina 51 * III godina 52 * IV godina 53 * Operativni plan rada na treninzima 54 * Uvodni deo treninga 54 * Pripremni deo treninga 54 * Glavni "A" deo treninga 55 * Glavni " B " deo treninga 55 * Završni deo treninga 56 * Testiranje - selekcija 58 * Merni instrumenti - testovi 58 * Opis testova 60 * Tablice za praćenje rezultata 70 - Normativi za motoričke testove 71

130

* Razvijanje osnovnih fizičkih sposobnosti * Snaga * Izdržljivost * Brzina * Koordinacija * Zglobna pokretljivost i istegljivost * Ravnoteža * Preciznost III DEO - RVANJE ZA OSNOVNE ŠKOLE * Opšte društveni značaj rvanja * Uvođenje "Mini rvanja" u škole * Tehnike "Mini rvanja" * Sistem takmičenja * Pravila "Mini rvanja" * Plan rada za Izbornu sportsku aktivnost - rvanje * Specifične vežbe u rvačkom treningu PRILOG I - Prikaz specifičnih vežbi u rvačkom trenin PRILOG II - Prikaz tehnika Osnovne škole rvanja * STOJEĆI POLOŽAJ * Dolazak za leđa preko ruke * Dolazak za leđa ispod ruke * Dolazak za leđa povlakom za glavu * Dolazak za leđa iz izvrnutog šultera * Ramensko bacanje (šulter) * Izvrnuti šulter * Melnica * Bočno bacanje (čipe) * Krsno bacanje (kereš čipe) * Jednoručni salto (šlajder) * Prednji pojas * Dvoručni salto * Obaranje * Presavijanje * PARTERNI POLOŽAJ * Prevrtanje hvatom za obe ruke * Prevrtanje obuhvatom glave i ruke * Ključ na vratu (visoki parter) * Ključ na vratu (niski parter) * Polunelzon * Aufrajzer iz visokog partera * Aufrajzer iz niskog parterra * Prevrtanje obuhvatom bliže ruke * Uvrtanje s glave * Rebur iz visokog partera * Rebur iz niskog partera * Polusuple * Držanje i rušenje mosta - hvatom ruke i tela sa strane * Držanje i rušenje mosta - hvatom ruke i glave sa strane * Držanje i rušenje mosta - hvatom ruke i glave spreda * Literaturra * Beleške o autoru * Sadržaj

CIP - KaTa.iorH3auHja y ny6.riMKaunjM Hapowta θΗβ,ΤΗοτεκβ Cp6nje, EeorpaA

3 7 1 . 3 : : 7 9 6 . 8 1

flOKMAHAII, MmiopaH

Pripremna i osnovna škola rvanja / Milorad Dokmanac. - Beograd : Savez rvačkih sportova Srbije, 2005 (Beograd : Grafolik). - 102 str. : ilustr. ; 22 cm

Autorova slika. - Tiraž 500. - Str. 1: Predgovor / Milan Ercegan. - Str. 2: Predgovor / Ivica Dujmić. - Beleške ο autoru: str. 100. - Bibliografija: str. 99.

ISBN 86-906657-0-6

a) Peane - HacTaBa - MeToflHKa COBISS.SR-ID 120437004

Documents

TEHNIKE RVAČKE