1 GLAVNA OBELEZJA TEORIJE BILANSA

TEORIJA I POLITIKA BILANSA

I PITANJE

1 GLAVNA OBELEZJA TEORIJE BILANSA

Teorije bilansa odnose se na formalni i materijalni aspekt bilansa. Formalni aspekt odnosi se na njegov spolji izgled, formu i strukturu tj na pravilno ralanjivanje bilansnih pozicija kako bi se obezbedilo potovanje principa jasnosti i obezbedila njegova transparentnost. Materijalni aspekt bilansa se odnosi na sadrinu bilansa tj pravila procenjivanja bilansnih pozicija. Bilansi su se razvijali pod uticajem zahteva i potreba prakse, jer se vremenom irio broj korisnika bilansa i bilansnih informacija (vlasnici, poverioci, drava, zaposleni, sindikat, zvanina statistika, konkurencija i dr.). Sastavljanje poslovnog bilansa u duim (godinim) ili kraim vremenskim intervalima (tromesenim i mesenim) pretpostavljalo je poznavanje svrhe tj. cilja bilansa i principa procenjivanja merodavnih za pojedine bilanse pozicije uslovljen svrhom bilansiranja. Razlikujemo sledee teorije bilansa:

1. Statika teorija

Starije statiko shvatanje

Novije statiko shvatanje

2. Dinamika teorija

3. Organska teorija

Glavna obelezja bilansnih teorija:

Svrha (osnovni zadatak, cilj) bilansa

Predstavnici

Vrednovanje bilansnih pozicija

Nacin utvrdjivanje rezultata poslovanja

Prema broju relevantnih ciljeva (koji se stavljaju pred bilans), teorije se mogu podeliti u tri grupe, to su:

1. Monistike teorije podrazumevaju da postoji samo jedan glavni cilj bilansa, dok su ostali ciljevi podreeni. U ovu grupu spadaju statika i dinamika teorija.

2. Dualistike teorije podrazumevaju da su dva cilja bilansa podjednako vana, dok su ostali podreeni. U ovu grupu spada organska teorija.

3. Pluralistike teorije podrazumevaju da je vie ciljeva bilansa podjednako vano.

2 STATICKA TEORIJA STARIJE STATICKO SHVATANJE BILANSA

Prema ovom shatanju osnovni cilj bilansa jeste utvrivanje imovinskog poloaja preduzea u odreenom vremenskom trenutku, koji proizilazi iz medjusobnog suprostavljanja stanja imovine i stanja obaveza u odredjenom vremenskom trenutku (na dan bilansa). Imovinski polozaj u stvari predstavlja vrednost sopstvenog kapitala (neto imovine) u odredjenom vremenskom trenutku. Ovo shvatanje bilansa posmatra se kao jedan od instrumenata koji se sastavlja van knjigovodstva i to putem inventarisanja svih imovinskih delova i obaveza na odredjeni dan. Stariji staticari ne poznaju pojam bilansa uspeha (ne utvrdjuju rezultat suceljavanjem prihoda i rashoda). Periodicni rezultat se utvrdjuje na osnovu promene vrednosti neto (ciste) imovine u toku jednog obracunskog perioda. Kada se od bruto imovine oduzmu dugovi preduzea dobija se neto imovina (sopstveni kapital). Poreenjem neto imovine na kraju obraunskog perioda i neto imovine na pocetku obraunskog perioda dobijamo periodini

(100)

rezultat ili uspeh preduzea izraen ili kao prirast neto imovine (dobitak) ili kao smanjenje istog (gubitak). Pozitivan rezultat (dobitak) unosi se na strani pasive bilansa kao pozicija kapitala, dok negativan rezultat (gubitak) se unosi u aktivu bilansa inei time da bilans bude u ravnotei. Teite bilansa i njegovo posmatanje je na aktivi tj na garantnoj supstanci kao slobodnom delu imovine koji je na raspolaganju za pokrie dugova. Starije statiko shvatanje bilansa nastalo je u ranom razvojnom periodu raunovodstva (privrednu strukturu su inili uglavnom inokosni vlasnici tj privatna, pojedinana preduzea). Najzasluzniji za razvoj starijeg statickog shvatanja bili su pravnici koji su mesali pojmove bilansa i inventara, a to su: Lion, Ren, Fier, Simon i Pinner. Teorija je nastala kao rezultat doslovnog tumaenja jednog starog zakonskog teksta Francuske uredbe o trgovini koja obavezuje trgovca da izvri inventarisanje i sastavi inventar. Nametanje obaveze inventarisanja, zakonodavac je hteo da zatiti interese poverilaca od posledica prevare i bankrotstva (dominira nacelo zastite poverioca). Posledica - nominalni karakter bilansa, zanemarivanje pomeranja cena usled konjukturnih kolebanja ili monetarnih poremeaja (smatrano uspehom). Staticko shvatanje ne vidi unutrasnju vezu izmedju bilansa stanja i bilansa uspeha. Uspeh se dobija uporedjivanjem stanja dva razlicita trenutka i zbog toga se uspeh pojavljuje kao globalna velicina iz koje se ne mogu dokuciti njegovi izvori niti se moze pretpostaviti razvoj pozitivnih i negativnih komponenti rezultata. Starije staticko shvatanje se bavi razvijanjem pravila procenjivanja zbog cega se naziva i Teorija procenjivanja ili ucenje o vrednovanju. Prema ovom shvatanju procenjivanje u bilansu se vri:

po nabavanoj vrednosti (za dobra nabavljena na tritu) i

po CK (za dobra aktivirana u preduzeu tj gotovi proizvodi i nedovrena proizvodnja). Nabavne vrednosti su merodavne za vrednovanje imovinskih delova koji nisu namenjeni prodaji ve se upotrebljavaju u duem vremenskom periodu, pod uslovom da su izvrena povremena otpisivanja. malenbah smatra da preporuivanje nabavne vrednosti za potrebe imovinskog bilansa predstavlja greku (vrednovanje vre po istorijskom troku a ne po tekuim trinim cenama). Stariji statiari gree zbog toga to se ne bave raunom imovine ve raunom uspeha. Neki autori u okviru starijeg statickog shvatanja isticali su sledece vrednosti koje su merodavne za bilansiranje:

Lion preporucuje upotrebu tzv opste ili prodajne vrednosti koja se moze postici na dan bilansa.

Simon predlaze upotrebu prometne vrednosti za imovinske delove namenjene prodaji

(zalihe), zatim predlaze upotrebnu vrednost za imovinske delove koji se duze vreme koriste u preduzecu kao sto su stalna sredstva i

Staub Bondi predlzu poslovnu vrednost pod kojom se podrazumeva vrednost koju jedan imovinski deo ima za preduzece i za njegov dalji opstanak.

Prethodno navedene vrednosti nisu bile upotrebljivane u poslovnoj praksi zbog javnog

karaktera bilansa za koji je karakteristicno nacelo opreznosti. Nacelo opreznosti se realizuje upotrebom principa realizacije i principa nize vrednosti. Moderna raunovodstvena teorija je uputila ozbiljne kritike pomenutom uenju o vrednovanju. Istaknuto je da upotreba nabavne vrednosti ili CK za utvrivanje imovinskog poloaja preduzea predstavlja znak da statiko shvatanje nije uspelo da uvidi sadrinsku vezu izmeu vrednosti novca i vrednosti imovine. Prava vrednost imovinskih delova moe da se izvede samo primenom prodajnih cena (prodajnih vrednosti) koje stariji staticari ne koriste. Takodje, onemogucena je mogucnost kontrole. Nejedinstvenost predlaganih pojmova vrednosti predstavlja ocigledan znak postojanja nepremostivih teskoca za realizaciju glavne svrhe bilansa prema starijim staticarima. Stariji

staticari, koristeci nabavne vrednosti i CK, misle da sastavljaju imovinski bilans, a u stvari se sve vreme radi o bilansu koji sluzi za utvrdjivanje rezultata.

3 STATICKA TEORIJA NOVIJE STATICKO SHVATANJE BILANSA I OCENA STATICKOG SHVATANJA BILANSA

Glavni predstavnici novog shvatanja su Le Coutre, Nikli i Rieger. Nastanak ovog shvatanja vezuje se za period razvoja korporativnog oblika preduzea ili akcionarskog drutva (razdvajanje vlasnitva od upravljanja), u kojem su uprava preduzea, vlasnici kapitala (akcionari) i drava podjednako zainteresovani za poslovanje preduzea (jer preduzee svojim poslovanjem obezbeuje dohotke navedenim interesentima). Prema novijim staticarima glavna svrha (cilj) bilansa je utvrdjivanje stanja kapitala u odredjenom vremenskom trenutku (na dan bilansa). Prema njima bilans stanja je racun kapitala ili racun raspolaganja kapitalom, za razliku od starijih staticara koji su bilans stanja posmatrali kao racun imovine. Bilans stanja predstavlja opsti pregled upotrebe kapitala na strani aktive i izvora kapitala na strani pasive. Kod novijih staticara akcenat je na pasivi bilansa stanja, dok je kod starijih staticara akcenat bio na aktivi. Novije staticko shvatanje se bavi problemima rasclanjavanja pa se naziva Teorijom rasclanjavanja ili uenje o ralanjivanju sa ciljem obezbeenja principa jasnosti i postizanje maksimalne prozirnosti ili transparentnosti bilansa (primena bruto principa). Bilans uspeha se po vanosti izjednaava sa bilansom stanja, uspostavlja se sistemske, korelativna veza izmeu njih. Periodicni rezultat se ne utvruje vie poreenjem neto imovine u dva sukcesivna obraunska perioda, ve sueljavanjem prihoda i rashoda kao osnovnih elemenata bilansa uspeha. Dobijena razlika predstavlja periodini rezultat koji mora da se integrie u bilans stanja, poveavajui sopstveni kapital ako je re o dobitku ili smanjujui kapital ako je re o gubitku. Ovako ralanjen bilans uspeha omoguava da se sagledaju izvori i komponente rezultata. to se tie vrednovanja, novije statiko shvatanje ne razvija nikakva nova pravila procenjivanja. Oni takoe potuju princip istorijskog troka (nabavna vrednost i CK) uz uvaavanje principa opreznosti. Naputanje ideje jedinstvenog bilansa za sve ciljeve tj razlikovanje poslovnog i specijalnog bilansa.

***Le Coutre-ovo shvatanje bilansa - U delu Osnovne nauke o bilansu, on bilans definie kao raun dispozicije ili raspolaganja kapitalom. Bilans je jasno prikazivanje stanja upotrebe i pribavljanja kapitala. Desna strana pokazuje kako je preduzee pribavilo potrebni kapital a leva pokazuje kako je isti bio upotrebljen tj u kojoj formi je investiran. Po njemu, bilans stanja ima zadatak da slui praktinim upravljanjem i nadzorom preduzea, u smislu utvrivanja da li je postojea imovina dovoljna da pokrije postojee obaveze (princip zatite poverilaca). Naziva svoju teoriju ucenje o totalnom bilansu. Le Coutre grupie zadatke u tri grupe:

elementarno-organizatorski zadatak sastoji se u sreenom i preglednom pokazivanju stanja imovine i kapitala prema vrsti, visini, poreklu i mestu.

upravni zadatak u sebe ukljuuje jasno prikazivanje prinosnog i finansijskog polozaja

preduzeca:

sastava organizma preduzea u materijalnom i finansijskom pogledu

osnovnog toka ivota u obliku pregleda kretanja

osnovnog toka ivota u obliku prihoda i rashoda

uspeh preduzea kroz prirast ili smanjenje supstance

ekonomsko-spoznajni zadatak u sebe ukljuuje obelodanjivanje: produktivnosti, rizika, ekonominosti, rentabilnosti, razvoja i stabilnosti preduzea.

Da bi ispunio pomenute zadatke bilans mora da bude sastavljen u skladu sa nacelom jasnosti tj da pruzi sve informacije od zivotne vaznosti za preduzece. On dolazi do zakljucka da je pravilno rasclanjavanje bilansa stanja i bilansa uspeha od najvece vaznosti. Bavi se razvijanjem pravila rasclanjavanja u cilju postizanja maksimalne jasnosti bilansa. U tom cilju se zahteva da se imovina i kapital u bilansu stanja ralane u grupe prema: funkcijama, zadacima, vrstama, rizicima, pravnom aspektu i individualnim zahtevima. Prednost se daje aspektu ralanjivanja po funkcijama.

Aktiva se rasclanjava po funkcijama koju odredjeni imovinski delovi imaju. Podeljena je u est grupa:

1. imovinski delovi koji slue poslovnom procesu (stalna imovina)

2. sigurnosni kapital koji obuhvata imovinske delove koji su trenutno van osnovne delatnosti preduzea ali koja se dre u rezervi

3. imovinski delovi koji su povereni preduzeu na upravljanje (deo kapitala koji nije vlasnitvo preduzea i ne slui poslovnim ciljevima)

4. viak kapitala koji predstavlja deo kapitala uloenog u imovinske delove koji vie ne slue ili jo nisu potrebni za poslovni proces

5. deo kapitala koji je uloen u konkretne imovinske delove i slue ciljevima drutvenog standarda

6. AVR (aktivna vremenska razgranienja) i prelazne pozicije

Pasiva je ralanjena sa pravnog ili svojinskog gledita, na sopstveni i pozamljeni (tudj) kapital. Pri ovom ralanjivanju nije zanemarena funkcija, tako da se sopstveni kapital dalje deli na: osnovni, dopunski i sigurnosni (rezerve za gubitak) kapital, dok je pozamljeni kapital grupisan prema roku dospelosti (omoguava povezivanje sa odgovarajuim delovima aktive u cilju procene finansijske strukture i poloaja likvidnosti).

Prema Le Coutru, bilans uspeha je ravnopravan sa bilansom stanja ali sa razliitim zadatkom. Bilans stanja pokazuje stanje kapitala a bilans uspeha kretanje kapitala. to se tie forme prikazivanja i ralanjavanja bilansa uspeha, zalae se za upotrebu bruto principa. Ralanjavanje prihoda i rashoda vri prema funkciji u tri velike grupe:

trokovi i prihodi konstitucije preduzea

trokovi i prihodi ivota preduzea

trokovi i prihodi poslovanja (rada) preduzea.

Dalje ralanjavanje na pojedine prihode i rashode, dobitke i gubitke vrio je prema kriterijumu vrsta i rizika. to se tie pravila procenjivanja, zahteva se potovanje principa opreznosti. Nabavna vrednost i CK se prihvataju kao opte prihvaeno naelo urednog bilansiranja uz upotrebu principa nie vrednosti u sluajevima kada je dnevna (tekua, trina) vrednost nia od nabavne vrednosti. Nabavna vrednost i CK predstavlja gornju granicu procenjivanja. On poistovecuje pojmove troskova i rashoda.

***Niklievo shvatanje bilansa Niklis izvlaci sadrzinu bilansa iz knjigovodstva. Za njega je bilans u smislu bilansa otvaranja organska osnova sistema knjigovodstva. Na pocetku zivota preduzece sastavlja bilans otvaranja, a na kraju zivota zakljucni bilans. Vremenski period izmedju njih rasclanjava se medjubilansima koji su istovremeno zakljucni bilansi i bilansi ponovnog otvaranja. Prema njemu bilans je ukupna slika stanja vrednosti preduzea na odreeni dan koji je dobijen iz knjigovodstva proteklog perioda a koji se utapa u knjigovodstvo narednog perioda. Po njemu, bilans ima dvostruku funkciju:

1. strana aktive ima funkciju razgranienja vrednosti izmeu sukcesivnih perioda

2. strana pasive ima policijsku funkciju kontrole ouvanja investiranog kapitala

Kada je re o pravilima procenjivanja, vrhovno pravilo glasi: pojedini imovinski deo ne moe nikad da se proceni preko nabavne vrednosti i CK. Pomenuta vrednost je merodavna za procenjivanje imovinskih delova koje preduzee koristi u svom poslovanju. Za stalnu imovinu merodavna je upotrebna vrednost (nabavna vrednost otpisi). Za imovinske delove koje ine zalihe preporuuje:

dobra koja ekaju da uu u proizvodni proces (sirovine, materijal) bilansiraju se po vrednosti izdavanja (nabavna vrednost/CK),

dobra koja se nalaze u proizvodnom procesu (nedovrena proizvodnja, gotovi

proizvodi) bilansiraju se po CK,

dobra koja su izasla iz proizvodnog procesa, spremna su za promet (zalihe gotovih proizvoda, robe) bilansiraju se po CK tj nabavnoj vrednosti.

U sluaju da trina vrednost sirovina i gotovih proizvoda pada ispod nabavne vrednosti tj CK,

uzima se u obzir opadanje vrednosti u skladu sa principom nie vrednosti. Nerealizovani dobitak u neprodatim zalihama gotovih proizvoda i poveanje trine vrednosti sirovina iznad njihove nabavne vrednosti se ne uzima u obzir, to odgovara neelu realizacije. Uvaavanje principa realizacije predstavlja razlog zbog ega se nabavna vrednost/CK smatra gornjom granicom vrednosti kod procenjivanja.

Ocena statikog shvatana bilansa

Imovina preduzea se interpretira na razliite naine, esto vrlo nejasno (zakonodavstvo definise imovinu na jedan nacin a trgovacka praksa na drugi). Zakonski propisi toga doba govore o imovini kao ukupnosti aktive, kao saldu aktive i pasive, o imovini kao ukupnosti aktive i pasive. U tgovakom jeziku pojam imovine se tumai kao ista ili neto imovina.

Statikoj teoriji se zamera koriscenje nabavne vrednosti tj CK prilikom procenjivanja bilansnih pozijica (na taj nacin se ne moze steci uvid u vrednost preduzeca koju

staticari isticu kao osnovni cilj bilansa). Moze se desiti da dva indenticna preduzeca sa

indenticnom imovinom imaju razlicite vrednosti zbog upotrebe istorijskih vrednosti. Prema malenbahu pod vrednou se ne podrazumeva nita drugo osim one na odreeni dan, pa tako trokovna (istorijska, nabavna) vrednost nije merodavna za procenjivanje bilansnih pozicija ve samo tekua trina vrednost. Ako dva preduzea imaju istu imovinu koja je izraena istom koliinom dobara, bilansna vrednost tih dobara treba da bude potpuno ista bez obzira to su ta sredstva nabavljena ili proizvedena u razliitim vremenskim periodima.

Staticka teorija negira postojanje prinosne vrednosti preduzeca (kao jednog od nacina da se izrazi vrednost preduzeca kao celine). Ova teorija istice da se vrednost preduzeca kao celine moze utvrditi pojedinacnim vrednovanjem imovinskih delova uz primenu nabavne vrednosti ili CK, sto je pogresno.

Samo u izuzetnim slucajevima mogu se koristiti alternativne vrednosti prilikom vrednovanja preduzeca kao celine (nabavna vrednost, CK, likvidaciona vrednost,

reprodukciona vrednost). Imovina preduzea se utvruje primenom nabavne vrednosti

u sluajevima kada neka imovina nije sastavni deo poslovnog kapaciteta preduzea (HOV, roba na zalihama, zemljite izvan funkcije). U sluaju likvidacije preduzea za bilansiranje je merodavna iskljuivo likvidaciona vrednost. Reprodukciona vrednost preduzea se moe koristiti samo kao pomono sredstvo prilikom utvrivanja prinosne vrednosti preduzea (ili prilikom kupoprodaje preduzea u celini).

Za razliku od inenjera i arhitekata koji vrednuju imovinu pojedinano, ekonomisti utvruju vrednost preduzea kao celine. U literaturi, tako utvrena vrednost preduzea se naziva pravom vrednou preduzea. Prava vrednost preduzea prema teoriji kapitala utvruje se diskontovanjem oekivanih (buduih) rezultata poslovanja dobitka ili neto novanog toka na dan bilansa. Imovina se ne tretira kao zbir vrednosti pojedinanih imovinskih delova preduzea to je kompatibilno sa statikom teorijom bilansa, prema kojoj prinosna vrednost preduzeca ne postoji.

Staticki cilj bilansa je, prema Smalenbahu, neostvariv buduci da se vrednost preduzeca ne utvrdjuje na osnovu bilansa stanja, vec na osnovu bilansa uspeha.

4 DINAMICKA TEORIJA BILANSA

Za pojavu i teorijsko uobliavanje dinamikog shvatanja bilansa zasluna su tri autora: malenbah, Walb i Kosiol. Zaokrueni koncept dinamikog shvatanja bilansa, malenbah je dao 1919. godine u svojoj knjizi Dinamiki bilansi i istakao ekonomski aspekt bilansa. Akcenat se stavlja na kretanje (dinamiku) vrednosti (aktivnosti) preduzea, a ne na stanje preduzea, kao to je to kod statiara. Prema njemu glavna svrha ili cilj bilansa je utvrdjivanje sto tacnijeg periodicnog rezultata. On smatra da se ne moze utvrditi apsolutno tacan periodicni rezultat zbog problema periodiziranja prihoda i rashoda. On insistira na uporedivom periodicnom rezultatu. Svoje uenje o dinamikom shvatanju Walb je izloio u delu Bilans uspeha privatnih i javnih preduzea 1926. godine. Ovo uenje je jo poznato kao ekonomsko- finansijska teorija bilansa, iju sutinu predstavlja zahtev da sadrina bilansa zavisi od cilja sastavljanja bilansa koji su u funkciji zadovoljenja potreba internih i eksternih korisnika bilansnih informacija. Kosiol je svoj koncept dinamikog bilansa izloio u delu Pagatoriki bilans (bilans koji je zasnovan na tokovima novca, plaanja) 1976. godine. U prvi plan on istie bilans uspeha kao najvazniji finansijski izvestaj, koji nije nita drugo nego raun novca (cist racun novca), pri emu izjednaava tokove prihoda i rashoda, na jednoj strani, sa tokovima primanja i izdavanja, na drugoj strani. Meutim, ovakvo Kosiolovo miljenje dobija oprene ocene, sa stanovita dugog i kratkog roka. Naime, ako se posmatra bilans uspeha na kraju poslovnog ivota preduzea onda se totalni rezultat obracunava suceljavanjem ukupnih priliva gotovine i ukupnih odliva gotovine. Ali u kraim vremenskim periodima poslovni rezultat (periodini dobitak ili gubitak) jednak je razlici izmeu prihoda i rashoda, nezavisno od tokova primanja i izdavanja novca. Zakljucak je: da je Koziolovo shvatanje bilansa uspeha kao racuna novca ispravno samo ako se poslovanje preduzeca posmatra u veoma dugom roku; da je njegovo shvatanje bilansa uspeha kao racuna novca pogresno ako se ima u vidu kratak rok jer se tada tokovi rentabiliteta (prihoda i rashoda) ne poklapaju sa tokovima gotovine (prilivima i odlivima) pa se javlja problem ispravnog periodiziranja rezultata.

Prema dinamikom shvatanju, glavni cilj bilansa je utvrivanje to tanijeg periodinog rezultata suceljavanjem prihoda i rashoda, a ne kao razliku sopstvenog kapitala na kraju i poetku obraunskog perioda. Bilans uspeha se nalazi u neraskidivoj (organskoj) vezi sa bilansom stanja, ali u odnosu na bilans stanja ima prednost jer se njime prati kvalitet poslovanja preduzea. Bilans stanja ima funkciju pomonog sredstva, jer treba da omoguci sto tacniji obracun periodicnog rezultata u bilansu uspeha, tako to preuzima tzv lebdee pozicije (pozicije koje jo nisu prihodi i rashodi) koje nemaju mesta u bilansu uspeha. Dakle bilans stanja treba da omoguci pravilno periodiziranje prihoda i rashoda a samim tim i rezultata. Dinamicka teorija bilans stanja smatra bilansom utvrdjivanja rezultata pa se on naziva dinamickim bilansom. Dinamicki bilans treba da pomogne da se periodino razgranie i

vidljivim uine sva kretanja koja su se odigrala u preduzeu. Dinamika teorija svoje ucenje o vrednovanju bazira na sadrini bilansa uspeha za razliku od statiara koje svoje uenje o vrednovanju baziraju na sadrini bilansa stanja. Pristalice dinamikog shvatanja smatraju da se u izvesnim situacijama bilansu stanja moe dodeliti zadatak utvrivanja i prikazivanja sto tacnijeg imovinskog poloaja preduzea u odredjenom trenutku. Ali u tom sluaju bilans ima karakter specijalnog bilansa za koga vae posebna pravila procenjivanja. Zato se takav bilans ne moe smatrati sastavnim delom redovnog godinjeg zakljuka.

***malenbahovo shvatanje bilansa - On smatra da je bilans stanja (dinamicki bilans) koji treba da omoguci:

rastavljanje ukupnog poslovnog zivota preduzeca na poslovne godine (obracunske periode)

da se u bilansu uspeha obracuna sto tacniji periodicni rezultat, pri cemu bilans stanja

ima zadatak da preuzme lebdece pozicije (pozicije kojima jos nije mesto u bilansu uspeha)

On kree od totalnog uspeha kao razlike izmeu ukupnih primanja i ukupnih izdavanja. U kraim vremenskim periodima, prema shvatanju dinamiara, uspeh preduzea se utvruje praenjem tokova rentabiliteta tj razlikom izmeu prihoda i rashoda. Budui da se uspeh ne moe sa apsolutnom tanou utvrditi, malenbah prvobitni postavljeni cilj (utvrivanje to tanijeg periodinog rezultata) zamenjuje novim ciljem koji glasi utvrivanje uporedivog periodinog rezultata u nizu sukcesivnih perioda (potovanje principa kontinuiteta).

Sadrina bilansa stanja prema malenbahu

Aktiva Dinamicki bilans Pasiva

1. Likvidna sredstva

2. Budui prilive

3. Budui rashodi

1. Sopstveni kapital

2. Budui odlivi

3. Budui prihodi

Aktiva sadrzi:

Likvidna sredstva gotovina i gotovinski ekvivalenti

Budici prilivi - pozicije aktive koje ce se u odredjenom trenutku transformisati u gotovinu i povecati njeno stanje (dati krediti, prodati gotovi proizovdi na odlozeno)

Budici rashodi pozicije aktive koje ce u odredjenom trenutku biti prenete u bilans

uspeha na njegovu rashodnu stranu (stalna imovina, sirovine, materijal, dati avansi, unapred placena zakupnina)

Pasiva sadrzi: Kapital

Buduci odlivi pozicije pasive koje ce u odredjenom trenutku zahtevati isplatu gotovine (uzeti krediti, obaveze prema dobavljacima)

Buduce prihode pozicije pasive koje ce u odredjenom trenutku biti prenete u bilans

uspeha na njegovu prihodnu stranu (primljeni avansi od kupaca, unapred naplacena zakupnina)

Budui rashodi i budui prihodi (lebdee pozicije) bie prenete u bilans uspeha, ija e razlika poveavati ili smanjivati kapital. Na kraju poslovnog ivota preduzea u bilansu stanja ostae samo likvidna sredstva (gotovina) u aktivi i kapital u pasivi.

Sadrina bilansa uspeha prema malenbahu

RashodiBilans uspehaPrihodi

1. Rashodi sada; odliv sada

ranije kasnije

1. Prihodi sada; prilivsada

ranije kasnije

Svi elementi rashoda i prihoda se nalaze u organskoj vezi sa aktivom i pasivom bilansa stanja, izuzev rashoda koji su istovremeno i prihodi. To je sluaj sa troenjem sopstvenih proizvoda tj proizvodnjom u sopstvenoj reziji (interna realizacija). U bilansu uspeha se mogu naci samo tekuci prihodi i rashodi, sve ostalo je u bilansu stanja i ceka da dospe u bilans uspeha. Rashodi se moraju priznati u onom obracunskom periodu u kome su nastali bez obzira da li je:

odliv nastao pre rashoda (unapred placena zakupnina)

odliv nastao istovremeno sa rashodom (placanje u gotovom dobavljacima za materijal koji se ne skladisti)

odliv nastao posle rashoda (rashodi kamata)

Prihodi se moraju priznati u onom obracunskom periodu u kome su nastali bez obzira da li je:

priliv nastao pre prihoda (naplacena zakupnina za narednih 12 meseci)

priliv nastao istovremeno sa prihodom (prodaja robe za gotovo)

priliv nastao posle prihoda (prodaja robe na kredit, prihodi od kamata)

Totalni bilans uspeha

1. Ukupna izdavanja

2. Viak primanja (dobitak)

1. Ukupna primanja

2. Viak izdavanja (gubitak)

***malenbahovo uenje o bilansiranju i procenjivanju - On insistira, ne toliko na tanom rezultatu, koliko na uporedivom rezultatu. Uporediv rezultat obezbeuje merenje kvaliteta poslovanja jednog preduzea i njegovo kompariranje u vremenu: prolosti, sadanjosti i budunosti, i u prostoru: poreenje sa preduzeima srodne deletnosti. Poreenje poslovanja u vremenu prua najbolju osnovu za kontrolu poslovanja. malenbah insistira da se potuju sledea naela tj principi, sa ciljem obezbeenja to tanijeg i uporedivog periodinog rezultata:

1. Princip uzronosti (princip korelacije ili princip razgarnienja prema predmetu i vremenu ili meing princip) daje odgovor na pitanje koliki su troskovi morali nastati da bi bilo moguce proizvesti i prodati ucinke i ostvariti prihode (priznate u skladu sa nacelom realizacije). Shvata se sa dva aspekta:

a) vremenski aspekt - odnosi se na dodeljivanje prihoda i rashoda obraunskom periodu u kome su nastali bez obzira na njihovu naplatu i isplatu.

b) predmetni aspekt odnosi se na meusobno povezivanje rashoda i prihoda i njihovu alokaciju na uinke, koji je prouzrokovao nastanak rashoda i ijom prodajom na tritu smo obezbedili prihod.

2. Princip kontinuiteta (princip stalnosti ili konzistentnosti) zahteva da jednom izabrana metoda procenjivanja treba da se koristi duzi vremenski period kako bi se obezbedila materijalna uporedivost bilansa. Izabrana metoda procenjivanja se moze manjati jedino u slucaju znacajne promene uslove poslovanja preduzeca koja dovodi do toga da prethodno izabrana metoda ne predstavlja najbolje resenje. Prema Smalenbahu postovanje principa

kontinuiteta treba da onemoguci bilansistu da menja rezultat poslovanja zavisno od trzista i omoguci utvrdjivanje relativno tacnog (u odnosu na izabranu metodu procenjivanja), a ne apsolutno tacnog rezultata.

3. Princip sigurnosti je sraunat na otklanjanje samovolje sastavljaa bilansa u sluajevima kada vrednosti bilansnih pozicija nisu izvesne. Npr. bilansista ima izbor izmeu dve vrednosti, onda e izabrati onu koja je zasnovana na injenicama i dokumentovanim dokazima.

Paralelno sa pomenutim principima koji obezbedjuje vremensku uporedivost, malenbah prihvata i princip opreznosti koji u osnovi protivurei naelu uzronosti i ograniava uporedivost zbog ugroavanja principa kontinuiteta. Sustina principa opreznosti je onemogucavanje precenjivanja neto imovine precenjivanjem aktive i potcenjivanjem obaveza. Postovanje principa opreznosti dovodi do delimicnog narusavanja principa uzrocnosti i principa kontinuiteta (zbog nepostojanja cvrstih standarda za primenu principa opreznosti). Uvaavanje i favorizivanje naela opreznosti igra veliku ulogu zbog dve znaajne injenice:

Nesigurnost rauna uspeha tj ne moze se dobiti apsolutno tacan rezultat zbog problema alokacije prihoda i rashoda.

Okolnosti da je jedan previsoko obraunati rezultata (precenjen dobitak) za preduzee

znatno opasniji nego jedan prenisko obraunati rezultat. Precenjen rezultat ima esto za posledicu ulaganja koje e se pokazati kao pogrena, sto ima za posledicu predimenzionirane kapacitete koji je jedan od uzroka nezadovoljavajuih prinosa. Sa druge strane, i potcenjeni rezultat moe da dovede do odricanja od povoljnih mogunosti za razvoj preduzeca, sto ima za posledicu usporavanje tempa razvoja.

malenbah izvlai zakljuak: da se anse i rizici ne smeju tretirati na isti nacin (opasniji je precenjen dobitak koji moze dovesti do niskih prinosa nego potcenjen rezultat koji moze dovesti do odricanja od investicionih aktivnosti). Meutim, postovanje principa opreznosti moe biti motivisano prevarom (zelja za iskazivanjem sto nizeg rezultata kako bi se platio sto manji porez na dobit drzavi). Smalenbah smatra da je to nemoguce ukoliko se dosledno postuje princip sigurnosti. Dinamikom shvatanju bilansa odgovaraju principi uzronosti i princip sigurnosti uz uvaavanje principa istorijskog troka. U skladu sa shvatanjem malenbaha, razvija se itav niz bilansnih vrednosti, izmeu kojih se pravi izbor u zavisnosti od konkretne bilansne pozicije (osnovna sredstva, zalihe) i od konkretnog sluaja u kome se moe nai odgovarajua bilansna pozicija (kupovina na eksternom trzistu, proizvodnja u sopstvenoj reziji, trzisna cena niza od nabavne). Ovakvo uenje o bilansiranju u literaturi se naziva kazuistiko ili dovitljivo uenje o bilansiranju. malenbah vri izbor pravila za procenjivanje ne samo za pojedine delove aktive i pasive, ve i za pojedine situacije. Tako na primer:

Kod nabavke stalne imovine ili izgradnje u sopstvenoj reiji merodavne su nabavne cene i CK. Ukoliko su tekue trine cene vie, preporuuje se pripisivanje utvrene razlike.

Prodaja stalne imovine vrednuje se po knjigovodstvenoj vrednosti. Iz uporeenja, na

jednoj strani ulaza po knjigama i dopisivanja, i na drugoj strani izlaza po knjigama i otpisivanja, utvruje se sadanja vrednost stalne imovine.

Kod procenjivanja zaliha merodavne su nabavne cene, CK i trine cene. Zalihe nabavljene na tritu se vrednuju po nabavnim vrednostima, zalihe proizvedene u sopstvenoj reiji se vrednuju po stvarnim trokovima proizvodnje (CK), a po trinim cenama se vrednuju zalihe ukoliko je ta vrednost nia od CK.

To znai da se uvaava princip istorijskog troka za vrednovanje realne imovine (stalna

imovina + zalihe), uz uvaavanje principa nie vrednosti kod zaliha, ime se obezbeuje

dosledno potovanje naela opreznosti u bilansiranju. Promene cena na tritu se uzimaju u obzir bez obzira da li su one posledica konjukturnih kolebanja ili monetarnih poremeaja (promena kupovne mo novca inflacija i deflacija). Kada je re o monetarnim poremeajima, u elji da eleminie uticaj opadanja kupovne moi novca na raun uspeha, malenbah vri korekciju vrednosti bilansnih pozicija pojedinano po uporedivim periodima sluei se indeksom cena u trgovini na veliko. Pravi uspeh preduzea se izraava razlikom kupovne snage novanog kapitala u odnosu na kupovnu snagu poetnog novanog kapitala. Ovaj postupak korekcije tj ispravljanja godisnjeg bilansa poznat je u literaturi pod nazivom Bilans u zlatu, a inspirisan je zahtevom za odravanjem realnog novanog kapitala.

5 ORGANSKA TEORIJA BILANSA I NJEGOVA OCENA

Tvorac ove teorije je mit. Njegovo najpoznatije delo je Organski bilans po dnevnoj vrednosti. Za razliku od statikog i dinamikog shvatanja (monistike teorije) koja ukazuju na jedan cilj bilansa (utvrivanje imovinskog poloaja ili to tanijeg periodinog rezultata preduzea), organsko shvatanje kao dualistika teorija prethodna dva cilja tretira kao ravnopravna i jednako vana, tako da se ova teorija svrstava u grupu dualistickih teorija bilansa. Ova teorija predstavlja simbiozu staticke i dinamicke teorije bilansa. Osnovna svrha ili cilj bilansa jeste istovremeno utvrdjivanje imovinskog polozaja (stanja kapitala) u odredjenom vremenskom trenutku i utvrdjivanje sto tacnijeg periodicnog rezultata suceljavanjem prihoda i rashoda. Organska teorija je uenje o statici i dinamici u privredi:

Statika predstavlja zamiljeno stanje mirovanja tj trenutne slike iz niza kretanja (bilans stanja predstavlja trenutnu sliku imovine i obaveza).

Dinamika podrazumeva kretanje tj aktivnosti privrednih subjekata (bilans uspeha

predstavlja prikaz kretanja koja su se desila u toku jednog obracunskog perioda). Organska teorija smatara da su bilans stanja i bilans uspeha po vaznosti potpuno ravnopravni finansijski izvestaji. Bilans stanja simbolizuje statiku (stanje na odredjeni dan) i zato ne moze biti dinamican. Kretanje se moze rekonstruisati tek na osnovu analize nekoliko uzastopnih bilansa stanja (taj postupak se naziva komparativna statika). Npr. poredjenje neto imovine iz dva sukcesivna obracunska perioda utvrdjujemo rezultat (rekonstruisemo kretanje). Bilans uspeha simbolizuje dinamiku (kretanje, aktivnost preduzeca). Potreba za sagledavanjem pozitivnih i negativnih komponenti rezultata dovelo je do novog finansijskog izvestaja. Obracunavanje rezultata putam racuna uspeha ima za cilj posmatranje dinamike zbivanja tj analizu kretanja u preduzecu. Organska teorija zamera dinamickoj teoriji sto zastupa misljenje:

da se imovinski polozaj i periodicni rezultat ne mogu utvrditi istim bilansom (organska teorija smatra da bilans stanja moze biti istovremeno i imovinski bilans i bilans utvrdjivanja rezultata)

da ne postoji organska veza izmedju obracuna imovine i obracuna rezultata (organska

teorija smatra da je pravilan obracun imovine preduslov za pravilno obracunavanje rezultata)

Organska teorija istice da je obracun periodicnog rezultata od izuzetne vaznosti, ali smatra da je pre toga neophodno pravilno vrednovati imovinu i obaveze preduzeca. Obracun rezultata je vazan jer se na taj nacin utvrdjuje rentabilitet poslovanja, koji zavisi od: efikasnosti poslovanja i trzisnih uslova (konjukturnih kolebanja i monetarnih poremecaja). Osnovni razlog neadekvatnog (netacnog) periodicnog rezultata u uslovima konjukturnih kolebanja i monetarnih poremecaja je greska trgovacke kalkulacije tj tradicionalnog nacina bilansiranja (bilansiranje po principu istorijskog troska). Kao izlaz iz ove situacije, mit preporuuje

organski nain miljenja i u skladu sa tim organski bilans po dnevnoj vrednosti. Organski nacin razmisljanja podrazumeva da se preduzece mora posmatrati kao osnovna celija privrednog organizna koja je povezana sa drugim preduzecima (celijama) i privredom (organizmom) u celini. Da bi se bilansna teorija i praksa razvila potrebno je na kontinuiranoj osnovi analizirati odnos izmedju preduzeca i privrede s obzirom na njegovu organsku povezanost. Kao sredstvo za utvrivanje dobitka slui bilans uspeha, koji predstavllja rezime svih rashoda koji su postali izlaz iz bilansa stanja (rashodi su izlaz iz aktive i ulaz u pasivu) i svih prihoda od prodatih proizvoda i usluga koji su postali ulaz u bilans stanja (prihodi su ulaz u aktivu i izlaz iz pasive). Nasuprot tome, bilans stanja je rezime svega onoga to jo nije prodato (mirujua imovina) ali uskoro treba da ue u promet i svega onoga to jo nije isplaeno (pasiva). Iz toga proizilazi da je bilans stanja vaan deo obrauna rezultata. Poto je periodini rezultat kriterijum poslovnih odluka o raspodeli, njegovo ispravno obracunavanje pretpostavlja eleminisanje uticaja moguih promena vrednosti izmeu nabavke i prodaje, to se ostvaruje korienjem tzv reprodukcionih cena ili cena ponovne nabavke tj sto se ostvaruje uporedjivanjem troskovnih vrednosti sa iznosima prodaje na dan prodaje. Da bi periodini rezultat bio ispravno utvren ostvarenim prihodima treba suprotstaviti ne stvarnu nabavnu vrednost vec dnevnu nabavnu vrednost imovinskih delova koji su bili predmet razmene. Eventualne razlike izmeu istorijske i dnevne nabavne vrednosti ne predstavljaju dobitak ili gubitak, ve promenu vrednosti mirujuce imovine, koja mora da se izdvoji iz obracuna rezultata i ukljuci u poseban konto Korektivni konto mirujue imovine. Ovaj konto predstavlja podkontno konta kapital (pozitivna komponenta sopstvenog kapitala). Time se izbegava obraunavanje prividnih dobitaka ija bi eventualna raspodela imala za posledicu gubitak supstance preduzea. Ako je izmeu nabavke ili proizvodnje i momenta prodaje dolo do promene nabavne vrednosti bilo kog imovinskog dela koji su predmet razmene, neophodno je pre evidentiranja rashoda izvrsiti preracunavanje. Vrsi se preracunavanje prvobitne nabavne vrednosti na dnevnu vrednost imovinskog dela koji je predmet prodaje (pri cemu se razlika evidentira na pomenutom korektivnom racunu). Meutim, cost benefit analiza je pokazala da bi preracunavanje svakog imovinskog dela nakon svake transakcije bilo neisplativo (troskovi takvih aktvinosti bi bili daleko veci od koristi koje bi se pri tome dobile). Uviajui ovaj problem organska teorija preporuuje periodino a ne dnevno preraunavanje i to samo nekih imovinskih delova (osnovna sredstva i zalihe). Ova teorija istice da je za uspesno odrzavanje supstance (sopstvenog kapitala) neophodno ispuniti:

Osnovni zahtev - ispravno obracunavanje rezultata putem periodicnog preracunavanja vrednosti stalne imovine i zaliha

Dopunski zahtev postovanje pravila jednake vrednosti u bilansu koje nalaze da se

realna imovina u aktivi finansira iz sopstvenog kapitala a monetarna imovina iz pozajmljenog kapitala.

Pravilo jednake vrednosti je uslovljen sledeim razlozima:

U uslovima rastuih cena vrednosti monetarne aktive (potraivanja i gotovina) topi se srazmerno rastu cena zbog cinjenice da se potraivanja uvek naplauju u nominalnim iznosima bez obzira kako se menja kupovna snaga novca (tako nastaje poverilacki gubitak).

U uslovima rastucih cena vrednost obaveze (pozajmljenog kapitala) topi se srazmerno rastu cena zbog cinjenice da se obaveze vracaju u nominalnom iznosu bez obzira kako

se menja kupovna snaga novca (tako nastaju duznicki dobici).

Ako se preduzee pridrava pravila jednake vrednosti ono ce realnu imovinu finansirati iz sopstvenih izovra, a monetarnu imovinu iz pozajmljenih izvora. Tako ce se u uslovima rastucih

cena gubici (poverilacki gubici) koji se ostvaruju usled posedovanja monetarne imovine izjednaciti sa dobicima (duznicki dobici) koji se ostvaruju usled koriscenja pozajmljenih izvora (obaveza). Ovo je jo jedan doprinos smanjenju rizika i eleminisanju pekulativnog dobitka. Pravilo jednake vrednosti u bilansu: monetarna imovina = pozajmljeni kapital poverilacki gubici = duznicki dobici. Zakljucujemo da se, ukoliko preduzece postuje ovo pravilo u inflatornim uslovima, gubici od posedovanja monetarne imovine izjednacavaju sa dobicima koji se ostvaruju zbog koriscenja pozajmljenog kapitala, pa nam postaje jasno zbog cega ova teorija insistira na periodicnom preracunavanju samo realne imovine a ne i monetarne. Ukoliko postoji naduvan (hipertrofiran) rezultat preduzece mora biti svesno da se ono sastoji iz dve komponente: realne i fiktivne. Takodje, mora biti svesno da se iz naduvanog dobitka mora iskljuciti fiktivna komponenta tako sto ce se periodicno preracunavati stalna imovina i zalihe (bilansiranje po dnevnim vrednostima) i postovanjem pravila jednake vrednosti u bilansu. Ocena organskog shvatanja bilansa

Insistiranje na uvaavanju poslovnog uspeha (periodicnog rezultata) kao kriterijuma za donosenje poslovnih odlika smatra se opravdanim

mitovo shvatanje da netano utvrivanje periodinog rezultata, praen stvaranjem

prividnih dobitaka ili gubitaka, predstavlja jedan od glavnih razloga naruavanja harmonije izmeu proizvodnje i potronje, nije bez ikakvog osnova, ali je svakako preterano i zbog toga neprihvatljivo.

Stav oraganske teorije jeste da odrzavanje supstance preduzea vie odgovara interesima opstanka preduzea na dugi rok i harmoninog razvoja privrede nego gledite dinamike teorije i njihovog koncepta odravanja realnog kapitala

Organskoj teoriji je upuena kritika da je periodina revalorizacija pojedinih

imovinskih delova, u uslovima rastuih cena nepraktina i da je umesto toga bolje primenjivati metodu gvozdenih zaliha, LIFO metodu i metodu degresivnog otpisivanja kao adekvatne supstitute metode revalorizacije

Organskoj teoriji se zamera korienje dnevnih vrednosti jer se smatra da se time knjigovodstvo udaljava od svoje ideoloke baze istorijskih trokova. Kritiari smatraju da se time iz knjigovodstva i bilansa gube istorijske vrednosti (originalne nabavne vrednosti ili CK) i da se tako naruava jedan od osnovnih raunovodstvenih principa princip istorijskog troka

Kritiari organske teorije smatraju da je potovanje pravila jednake vrednosti u bilansu vie teorijski ideal i neto emu treba teiti u dugom roku a ne neto to treba da bude

komponenta tekue poslovne politike

6 KONCEPT ODRZAVANJA NOMINALNOG KAPITALA

Pored bilansnih koncepcija koje su uglavnom vezane za princip istorijskog troka, postoje koncepti odranja prinosne vrednosti preduzea koji znae potpuno naputanje i negiranje principa tradicionalnog raunovodstva i bilansiranja. Bitna karakteristika bilansnih koncepcija odranja preduzea (u odnosu na koncepte prinosne vrednosti) je u tome to vode rauna samo o promenama rashoda dok prihodi ostaju po strani. Za zagovornike bilansnih koncepcija pitanje odranja preduzea je identino sa pitanjem adekvatne procene trokova tj rashoda. S obzirom na razliite ciljeve bilansnih koncepcija odranja preduzea, moemo da razlikujemo:

1. Koncepte odranja (novanog) kapitala

a) Koncept odranja nominalnog (novanog) kapitala

b) Koncept odranja realnog (novanog) kapitala

Koncepti odranja (novanog) kapitala: polaze od pasive bilansa stanja i bitno je da se ouva prvobitno angaovan novani kapital ciljna veliina.

2.Koncept odranja supstance (koncept odranja robnog kapitala)

Koncept odranja supstance: polazi od aktive bilansa stanja i ciljna veliina je investirana realna imovina o ijem odranju moemo govoriti samo onda kada je mogua ponovna nabavka dobara angaovanih i utroenih u procesu proizvodnje. KONCEPT NOMINALNOG NOVCANOG KAPITALA ima za cilj da zatiti od gubitka prvobitno uloeni novani kapital u preduzeu nezavisno od eventualnih promena kupovne moi novca. Ovaj zahtev proizilazi iz naela sigurnosti (pri emu se ne misli na naelo sigurnosti koje Schmalenbach promovie u okviru dinamike teorije). Ovaj zahtev ima svoje:

pravno tumaenje - se odnosi na potovanje naela zatite poverilaca (odranje nominalnog kapitala poveriocima prua garanciju da je preduzee sigurno, da e redovno izmirivati svoje obaveze)

ekonomsko finansijsko tumaenje - pravna sigurnost nije jedini razlog zbog kojeg

je neophodno potovati koncept odranja nominalnog kapitala. Osnovni ekonomsko finansijski cilj preduzea je pokrie nastalih trokova tj generisanje pozitivnog periodinog rezultata dobitka (Princip pokria trokova kao minimalni zahtev i pretpostavka kontinuiranog poslovanja preduzea).

Prema ovom konceptu dobitak je uvek viak preko jedne vrste prvobitne veliine koja mora da bude odrana. Ta veliina je nominalni sopstveni kapital na poetku obracunskog perioda. Dobitak postoji ako je nominalna vrednost sopstvenog kapitala na kraju obracunskog perioda (uzimajuci u obzir uplate i isplate na teret kapitala) veca od nominalne vrednosti sopstvenog kapitala na poetku perioda. Obraunavanje rezultata u skladu sa principima odranja nominalne vrednosti kapitala zahteva formulisanje adekvatnih pravila procenjivanja. Pravila procenjivanja (imovine i obaveza tj prihoda i rashoda) treba da sprece mogunost prelivanja sopstvenog kapitala u rezultat (dobitak). Koncept odranja nominalnog kapitala istie da e se spreiti prelivanje nominalnog kapitala u dobitak ako se: sprei obraunavanje rashoda ispod njihove nabavne vrednosti (potcenjivanje rashoda) i sprei priznavanje prihoda usled poveanja cena nerealizovanih zaliha (precenjivanje prihoda). Iz zahteva za eliminisanjem ovakvih pojava proistie formulisanje pravila procenjivanja u skladu sa principom realizacije i delimino principom impariteta. Tumaenje i zastupanje ovog koncepta u literaturi vezuje se za nemakog autora Rigera. Polazna pretpostavka njegove teorije je ekonomska doktrina njegovog uitelja Knapa o mogunosti kolebanja novca. Iz tog shvatanja je izveden aksiom da je marka uvek marka. Rieger u fokus stavlja formulu N R P R1 N1. Prema njemu uspeh celokupne privrede se izraunava suprotstavljanjem svih priliva i odliva koji su u njoj nastali, a uspeh preduzea se izraunava suprotsavljanjem svih priliva i odliva koji su nastali tokom poslovanja. Na osnovu toga Rieger izvlai zakljuak da bilans preduzea kao deo bilansa jedinstvene privrede predstavlja zakljuni raun o novanoj poziciji sa funkcijom polaganja rauna ist raun novca. Prema Rieger-u jedini pravi rezultat je onaj koji se obraunava na kraju poslovnog ivota preduzea u okviru totalnog bilansa uspeha (rezultat je razlika izmeu ukupnih priliva i ukupnih odliva gotovine). Rieger je svestan da preduzee ne moe da eka kraj ivotnog veka da bi obraunalo uspeh ve da mora da vri periodian (mesean, godinji) obraun rezultata. Preduzee mora da sastavlja meubilanse koji su ista fikcija (zbog problema razgranienja) jer prikazuje samo deo procesa kada sva imovina i obaveze nisu pretvorene u novac. Zbog toga on smatra da je izraunavanje uspeha u kraim vremenskim intervalima u stvari predvianje (anticipiranje) krajnjeg novanog reenja

nezavrenih poslovnih procesa. Zbog toga je neophodno na dan bilansa proceniti dananju (sadanju) vrednost buduih priliva i odliva. Dananja (sadanja) vrednost se utvruje diskonotovanjem procenjenih buduih novanih tokova koji e odreeni imovinski deo generisati. Jedina prava vrednost je dananja (sadanja) vrednost. Meutim, poto postoje realne tekoe prilikom procene novanih tokova koje e odreeni imovinski deo generisati Rieger odustaje od dananje (sadanje) vrednosti i predlae bilansiranje po nabavnoj vrednosti tj po CK. Rieger smatra da bilansiranje po nabavnoj vrednosti tj po CK odgovara ideji odranja preduzea u dugom roku tj ouvanju nominalnog kapitala. Poto iskljuuje problem promene vrednosti novca, Rieger iskljuuje i potrebu za eleminisanjem efekata promene cena na periodini rezultat. Uticaj promena cena treba tolerisati zbog toga to takve promene spadaju u podruje ansi i rizika koje preduzee mora da snosi.

Zakljucak: koncept odravanja nominalnog novanog kapitala odgovara zahtevu odravanja preduzea samo u sluaju stabilnih konjukturnih i monetarnih prilika praenih stabilnim cenama. Za njega je zakonsko sredstvo plaanja merodavno za bilansiranje, a eventualne promene kupovne snage novca ostaju bez uticaja na iskazivanje visine periodinog rezultata. Bitno je samo da se nominalna vrednost kapitala vremenom smanjuje.

7 KONCEPT ODRZAVANJA REALNOG KAPITALA POSTUPAK NESISTEMATSKOG IZJEDNACAVANJA VREDNOSTI NOVCA

Ukoliko se pri obraunu rezultata sueljavaju dogaaji iz razliitih vremenskih trenutaka tj ukoliko se prihodima sueljavaju rashodi iskazani u novcu razliite kupovne snage, tako obraunat rezultat sadrae u sebi deo prelivenog kapitala. U takvim okolnostima rezultat (dobitak) sadri dve komponente:

realnu komponentu (ijom se raspodelom ne ugroava opstanak preduzea)

fiktivnu komponentu (ijom se raspodelom gubi kapital to preduzee vodi u steaj) Da bi se izbegla erozija kupovne snage poetno uloenog novanog kapitala i da bi se otklonila nepodobnost nastala zbog neuporedivosti monetarnih jedinica razliitih obraunskih perioda predlae se izjednaavanje vrednosti (kupovne moi) novca.

Osnovne postavke koncepta - Ovaj koncept je identian prethodnom samo u uslovima nepromenjene kupovne moi novca (u uslovima monetarne stabilnosti). Cilj koncepta je odravanje prvobitno uloenog kapitala u jedinicama iste kupovne snage. Kapital je odriv kada je njegova kupovna snaga na kraju perioda jednaka kupovnoj snazi na poetku perioda (kada se za njegovu novanu vrednost moe kupiti isti koliina dobara i usluga). Kupovna snaga pada kada ova koliina pada i obrnuto, ona raste kada pribavljena koliina dobara raste. Rezultat (dobitak) predstavlja viak prihoda preko rashoda merenih novcem iste kupovne snage. Dobitak postoji ukoliko je kupovna snaga sopstvenog kapitala vea na kraju u odnosu na poetak obraunskog perioda. U osnovi ovog koncepta, nalazi se pokuaj da se novana jedinica koja je u uslovima inflacije izgubila svojstvo stabilne mere vrednosti uini ponovo podobnom za vrednovanje imovine i rezultata. Polazi se od toga da pad vrednosti novca ima za posledicu poveanje opteg nivoa cena i obrnuto. Stabilnost novane jedinice moe da se ostvari vetakim vraanjem opteg nivoa cena na eljeni termin upotrebom indexa koji oznaavaju stepen obezvreenja novane jedinice. Tj kolebljivo merilo vrednosti zamenjuje se stabilnim merilom vrednosti tj indexom. Pretpostavka kod stabilne vrednosti novca je da je opti nivo cena takoe stabilan, istie problem utvrivanja indexa kretanja opteg nivoa cena ili utvrivanje njegovog supstituta za izraunavanje vrednosti novca.

Izbor merila (indexa) za izjednaavanje vrednosti novca - U strunoj literaturi istiu se sledee alternative:

1. index opteg nivoa cena

2. index trokova ivota

3. index cena u trgovini na malo

4. index cena u trgovini na veliko

5. index deviznih kurseva (odnos domae prema stranoj valuti)

6. index pojedinanih dobara (zlato, pamuk, vuna, elik)

malenbah istie da prilikom uporeivanja prihoda i rashoda koji se odnose na isti vremenski period nema oscilacija u merilu vrednosti i njihovog uticaja na veliinu periodinog rezultata. Tekoe se javljaju u sluaju kada se uporeuju vrednosti imovinskih delova, prihoda i rashoda iz razliitih perioda i monetranih uslova. Da bi uporeenje tih pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha bilo korektno neophodno je da one budu iskazane novcem iste kupovne moi. On istice da se homogenizacija pozicija aktive, pasive, rashoda i prihoda postie upotrebom indexa cena koji se kreu u obrnutoj srazmeri sa kretanjem vrednosti novca i koji predstavljaju idealnu meru vrednosti. Prema malenbahu indexi cena svih dobara i usluga i to na bazi samo njihove stvarne (finalne) potronje, a ne proizvodne potronje, predstavljaju najbolje pokazatelje kretanja vrednosti novca opsti indeks cena. Praktine tekoe odreivanja stvarne potronje svih dobara i usluga u okviru nacionalne ekonomije uticale su na malenbaha da umesto opsteg indeska cena koristi indexa cena u trgovini na veliko. Pojedinacne cene nisu vazne vec je vazna promena u proseku (svih ili odredjenih grupa) cena. Metode izjednaavanja vrednosti novca - Izjednaavanje vrednosti novca i uspostavljanje zahtevane uporedivosti, pretpostavlja da se prvo izvri izbor baznog perioda. Postoje tri mogunosti:

1. da se svi poslovni dogaaji preraunaju prema vrednosti novane jedinice na dan bilansa

2. da se preraunavanje vri prema vrednosti novane jedinice na pocetku obracunskog perioda

3 da se za osnovu odredi trenutak kome monetarne i druge okolnosti daju obeleje baznog perioda

Postoje dve metode izjednaavanja vrednosti novca, i to:

1 nesistematsko izjednaavanje vrednosti novca (jednostavni postupak)

2 sistematsko izjednaavanje vrednosti novca (potpuni postupak) u okviru koga poznajemo:

malenbahov postupak sistematskog izjednaavanjavrednosti novca (postupak deflacioniranja)

Postupak tekue kupovne snage (CPP postupak)

Nesistematsko izjednacavanje vrednosti novca - Ovaj postupak predstavlja pokuaj ostvarenja osnovnog cilja koncepta odranja realnog kapitala pomou parcijalnih korekcija stanja pojedinih bilansnih pozicija u zvaninim finansijskim izvetajima. Preraunavanje se ograniava samo na neke pozicije bilansa stanja uz upotrebu prosenog godinjeg indexa, koji treba da pokae stepen obezvreenja novane jedinice. Pozicije koje su predmet preraunavanja su stalna sredstva i zalihe. Priznavanje se vri na dan bilansa pomou pomenutog indexa obezvreenja novane jedinice. Razlika koja se pojavi kao rezultat uporeenja preracunatih bilansnih vrednosti do kojih smo doli upotrebom indexa i originalnih bilansnih vrednosti dobijenih uvaavanjem principa istorijskog troka, obuhvata se na raunu Pokrie za odranje realnog kapitala (rezervisanja).

Slabosti metode:

Preraunavaju se samo neke pozicije bilansa stanja (stalna sredstva i zalihe)

Preraunavanjem se obuhvata samo stanje pojedinih pozicija (ne i njihove poslovne promene promet)

Pomenute slabosti mogu dovesti do manjkavosti prilikom obrauna periodinog rezultata. Npr.

ako je osnovica za preracunavanje stalnih sredstva njihova prosena nabavna vrednost u odreenom obraunskom periodu (nabavna vrednost na poeku + nabavna vrednosti na kraju/2), a stalna sredstva se nabavljaju neposredno posle poetka perioda, njihova nabavna vrednost ne bi bila preraunata, tj trokovi amortizacije bi bili obraunati na bazi ranije utvrene prosene nabavne cene stalnih sredstava. Ako bi se stalna sredstva nabavila neposredno pre poetka posmatranog perioda, njihova nabavna vrednost bi bila uzeta u obzir prilikom preracunavanja, to bi dovelo do druge visine trokova amortizacije i automatski do drugaijeg periodinog rezultata.

Postupak nesistematskog izjednaavnja vrednosti novca moe se koristiti u uslovima:

Umerenih monetarnih poremeaja

Pri postojanju malog broja bilansnih pozicija i sa ne tako uestalim prometom.

8 KONCEPT REALNOG ODRZAVANJA KAPITALA POSTUPAK SISTEMATSKOG IZJEDNACAVANJA VREDNOSTI NOVCA

Smalehbahov postupak sistematskog izjednacavanja vrednosti novca (postupak deflacioniranja)-Ovajpostupakpodrazumevapotpunoperodinodeflacioniranje (preraunavanje) vrednosti svih bilansnih pozicija (stanja i prometa) na odredjeni trenutak (prethodno odabrani bazni period). Kao bazni period se uzima 1913. godina zlatno vaenje nemake marke.

Osnovne karakteristike postupka:

1) Predmet korekcije nisu oficijalni finansijski izvetaji koji moraju da budu sastavljeni uz respektovanje principa tradicionalnog raunovodstva (princip istorijskog troka). Pored zvaninih finansijskih izvetaja za potrebe voenja uspene poslovne politike treba prezentirati i dopunske (suplementarne, paralelne) finansijske izvetaje koji su izraeni u homogenim novanim jedinicama tj u jedinicama iste kupovne snage.

2) Preraunavanje raunovodstvenih podataka se vri van knjigovodstva i to ne na neku tekuu novanu vrednost (kraj perioda ili dan bilansiranja) ve na neki raniji, prethodno odabrani bazni period (1913. godina). Radi se o deflacioniranju bilansnih pozicija na eljeni datum ili period.

3) Za preraunavanje (deflacioniranje) bilansnih vrednosti izraenih u novanim jedinicama razliite kupovne moi mogue je koristiti: meseni indeks opteg nivoa cena ili meseni indeks cena u trgovini na veliko (kao njegovu najbliu aproksimaciju i zamenu). Za potrebe preraunavanja koristi se samo jedan indeks cena koji pokazuje promenu opteg nivoa cena u privredi, a ne promenu cena pojedinanih dobara.

4) Sistematsko izjednaavanje vrednosti novca u bilansu podrazumeva:

preraunavanje (deflacioniranje) stanja svih bilansnih pozicija;

realnih dobara (osnovnih sredstava i zaliha)

monetarnih bilansnih pozicija (novanih sredstava, potraivanja i obaveza) osim deviznih potraivanja i obaveza

preraunavanjepromena(prometa)bilansnihpozicijakojesunastaletokom obraunskog perioda

5) Pre samog postupka preraunavanja (deflacioniranja) bilansnih pozicija neophodno je identifikovanje i eliminisanje latentnih rezervi i skrivenih gubitaka iz bilansa tj zahteva se ponovno procenjivanje imovine preduzea na dan bilansa. Taj postupak se obavlja u okviru dopunskih (suplementarnih, paralelnih) finansijskih izvetaja (a ne u okviru oficijalnih izvetaja).

6) Izbor perioda preraunavanja zavisi od stepena monetarnih poremeaja koji postoji u privredi. Periodi preraunavanja mogu biti: godinji, meseni, dnevni. U uslovima relativne monetarne stabilnosti godinje preraunavanje bilansnih pozicija potpuno zadovoljava u pogledu izjednaavanja vrednosti novca u bilansu. U uslovima izraenih monetarnih poremeaja (hiperinflacija) dnevno preraunavanje postaje realna potreba.

7) Razlika koja se javi kao posledica uporeenja originalnih i korigovanih bilansnih vrednosti obuhvata se na posebnom raunu Raun izjednaavanja vrednosti novca. Ovaj raun predstavlja potkonto Sopstvenog kapitala i pokazuje promene vrednosti realnih i monetarnih pozicija u odreenom vremenskom periodu koje su nastale usled promene kupovne moi novca. Ovaj raun spreava da se putem obrauna i raspodele precenjenog (naduvanog) rezultata odlije i deo kapitala.

8) Dopunski (suplementarni, paralelni) finansijski izvetaji dobijeni kao posledica periodinog preraunavanja (deflacioniranja):

ne mogu se koristiti kao podloga za obraunavanje poreza i regulisanje potraivanja i obaveza izmeu privrednih subjekata

mogu se koristiti kao informaciona podloga upravi na bazi koje se sagledava stvarana

zaraivaka sposobnost preduzea i na osnovu koje se prati kretanje sopstvenog kapitala u nizu obraunskih perioda

Prednosti u odnosu na nesistematski metod:

Prua veu tanost s obzirom da se preraunavaju i stanje i promet svih bilansnih pozicija

Nije u suprotnosti sa trgovakim i poreskim propisima jer se preraunavanje ne vri u

oficijalnim izvetajima ve u posebnim dopunskim izvetajima

Moe vrlo lako da se prilagodi razliitim intenzitetima monetarne stabilnosti (relativna monetarna stabilnost godinji indeksi cena, izrazita monetarna nestabilnost dnevni indeksi cena)

9 KONCEPT REALNOG ODRZAVANJA KAPITALA POSTUPAK TEKUCE KUPOVNE SNAGE I I OCENA KONCENTA ODRZAVANJA REALNOG KAPITALA

Postupak tekuce kupovne snage (CPP postupak) - Prethodno opisan postupak malenbaha pogoduje zahtevu uporedivosti rezultata tekueg obraunskog perioda i svih prethodnih obraunskih perioda do baznog termina. Meutim, preraunate vrednosti (vrednost bilansnih pozicija stanja i uspeha) izraavaju istorijsku vrednost koje utoliko vie odstupaju od tekue vrednosti to je bazni period dalji od obraunskog perioda i intezitet inflacije jai. Na taj nain iskljuena je mogunost sagledavanja tekue vrednosti elemenata bilansa stanja i uspeha. Iz tog razloga malenbahovom postupku suprotstavlja se CPP postupak tj postupak preraunavanja vrednosti stanja i prometa na svim raunima bilansa stanja i uspeha u novane vrednosti kraja perioda (dan bilansa). Cilj ove metode (postupka) je realizovanje ideje o ouvanju originalne kupovne moi investiranog novanog kapitala kao i obraunavanje periodinih rezultata koji se mogu raspodeliti bez opasnosti da se narui integritet samog preduzea.

Osnovne karakteristike postupka:

1) Predmet korekcije nisu oficijalni finansijski izvetaji koji moraju da budu sastavljeni uz respektovanje principa tradicionalnog raunovodstva (princip istorijskog troka). Pored zvaninih finansijskih izvetaja za potrebe voenja uspene poslovne politike treba prezentirati i dopunske (suplementarne, paralelne) finansijske izvetaje koji su izraeni u homogenim novanim jedinicama tj u jedinicama iste kupovne snage

2) Preraunavanje raunovodstvenih podataka se vri van knjigovodstva i to na tekuu novanu vrednost na kraju perioda za koji se sastavljaju bilansi (dan bilansiranja)

3) Za preraunavanje bilansnih vrednosti izraenih u novanim jedinicama razliite kupovne moi mogue je koristiti: meseni indeks opteg nivoa cena ili meseni indeks cena u trgovini na malo (kao njegovu najbliu aproksimaciju i zamenu). Za potrebe preraunavanja koristi se samo jedan indeks cena koji pokazuje promenu opteg nivoa cena u privredi, a ne promenu cena pojedinih dobara.

4) Sistematsko izjednaavanje vrednosti novca u bilansu podrazumeva:

preraunavanje (aktuelizaciju) stanja svih bilansnih pozicija

realnih dobara (osnovnih sredstava i zaliha)

monetarnih bilansnih pozicija (novanih sredstava, potraivanja i obaveza) osim deviznih potraivanja i obaveza

preraunavanje promena (prometa) bilansnih pozicija koje su nastale tokom obraunskog perioda

5) Izbor perioda preraunavanja zavisi od stepena monetarnih poremeaja koji postoji u

privredi. Periodi preraunavanja mogu biti: godinji, meseni, dnevni. U uslovima relativne monetarne stabilnosti godinje preraunavanje bilansnih pozicija potpuno zadovoljava u pogledu izjednaavanja vrednosti novca u bilansu. U uslovima izraenih monetarnih poremeaja (hiperinflacija) dnevno preraunavanje postaje realna potreba.

6) Razlika koja se javi kao posledica uporeenja originalnih i korigovanih bilansnih vrednosti obuhvata se na posebnom raunu Rezerva za odranje sopstvenog kapitala (potkonto sopstvenog kapitala). Na taj nain rukovodstvo preduzea ima uvid u stvarnu (osloboenu od uticaja inflacije) promenu neto aktive tj sopstvenog kapitala u odreenom vremenskom periodu

7) Dopunski (suplementarni, paralelni) finansijski izvetaji dobijeni kao posledica periodinog preraunavanja:

ne mogu se koristiti kao podloga za obraunavanje poreza i regulisanje potraivanja i obaveza izmeu privrednih subjekata

mogu se koristiti kao informaciona podloga upravi na bazi koje se sagledava stvarana

zaraivaka sposobnost preduzea i na osnovu koje se prati kretanje sopstvenog kapitala u nizu obraunskih perioda

Prednosti:

1. Osnova ovog koncepta je opti index cena (index cena u trgovini na veliko ili malo kao najbliza aproksimacija opsteg indeksa cena) koji pokazuje efekte promene opte kupovne moi novca na finansijske izvetaje.

2. Poto se koristi jedan index, postupak preraunavanje je jednostavan.

3. Mogunosti kontrole finansijskih izvetaja su jako velike budui da se korekcije vre u dopunskim finansijskim izvetajima (a ne u oficijalnim finansijskim izvetajima)

4. Periodini rezultat se utvruje primenom principa istorijskog troka u oficijalnim finansijskim izvetajima, dok se za potrebe upravljanja preduzeem sve korekcije vrednosti bilansnih pozicija vre u dopunskim finansijskim izvetajima.

Kritika:

1. Tretmani dobitaka i gubitaka u kupovnoj moi na monetarnim bilansnim pozicijama aktive i pasive Poverilake gubitke moramo priznati u skladu sa principom opreznosti (odnosno principom impariteta u okviru njega), ovo je opravdano sa aspekta cilja odranja realnog (novanog) kapitala. Priznavanje dunikih dobitaka ne bi bilo u skladu sa principom realizacije i ciljem odranja realnog (novanog) kapitala. Meutim, ako priznajemo poverilake gubitke onda je konzistentno sa tim da priznamo i dunike dobitke. Schmalenbach uvia ovaj problem i smatra da treba jednoobrazno tretirati i poverilake gubitke i dunike dobitke tj priznati ih u bilansu uspeha ali uz obavezu da se na ime utvrenih ali jo uvek nerealizovanih dunikih dobitaka obrazuje rezervisanje u skladu sa principom opreznosti. Na taj nain je neutralizovan efekat priznavanja nerealizovanih dunikih dobitaka na periodini rezultat.

2. Izbor merila za izjednaavanje vrednosti novca u bilansu (opsti indeks cena) Indeks opteg nivoa cena ukazuje na promenu prosene kupovne snage novca u itavoj privredi putem promene prosenog nivoa cena svih dobara i usluga. Indeks opteg nivoa cena ne pogoduje pojedinanim preduzeima jer on ne pokazuje promenu cena pojedinanih imovinskih delova, jer je vie statistika nego ekonomska veliina. Promena cena odereenih dobara konkretnog preduzea ne mora da bude u skladu sa promenom opteg nivoa cena (moe se desiti da cena neke maine pada iako u privredi postoji inflacija merena indeksom opteg nivoa cena). Svako preduzee u zavisnosti od raspoloive imovine ima svoju inflaciju iji se uticaj na sredstva preduzea moe meriti samo pomou individualnih indeksa cena za pojedinana dobra ili specijalnih indeksa cena za srodne grupe dobara. Korienje ove dve vrste indeksa vie odgovara odranju preduzea na dugi rok nego to je to korienje opteg indeksa cena.

SCHMALENBACH-OV POSTUPAK POSTUPAKTEKUEKUPOVNE

SNAGE (CPP)

INDEKSCENAU TRGOVINI NAINDEKS CENA U TRGOVINI NA VELIKOMALO

DEFLACIONIRANJE VREDNOSTIAKTUELIZACIJA VREDNOSTI SVIH BILANSNIH POZICIJASVIH BILANSNIH POZICIJA (STANJA I PROMETA) (STANJE I PROMET)

RAZLIKA ORIGINALNIH IRAZLIKA ORIGINALNIH I DEFLACIONIRANIH VREDNOSTI SEAKTUELIZOVANIH VREDNOSTI SE OBUHVATA NA RAUNU RAUNOBUHVATA NA RAUNU IZJEDNAAVANJA VREDNOSTIREZERVE ZA ODRANJE NOVCA SOPSTVENOG KAPITALA

Istaknute razlike izmeu ovih postupaka utiu i na pojavne rezultate preraunavanja. Npr. gubitak na monetarnim pozicijama (potraivanja i gotovina) po CPP postupku je nominalno vei zbog toga to je iskazan u novcu manje kupovne snage. Razlike izmeu originalnih i preraunatih vrednosti se knjie na raun sopstvenog kapitala ili njegov podkonto Rezerve za odranje sopstvenog kapitala.

10 KONCEPTODRZAVANJASUPSTANCEOSNOVNEPOSTAVKE,OBLICI ODRZAVANJA SUPSTANCE

Osnovne postavke - Koncept odranja supstance ima za cilj ouvanje i nadoknadu prvobitno investiranog fizikog (robnog) kapitala tj zamenu uloenih i utroenih sredstava u procesu proizvodnje. Ovaj koncept je usmeren na aktivu bilansa. Dobitak predstavlja razliku izmedju prihoda i rashoda koji su obraunati po cenama ponovne nabavke. Tako obraunat rezultat je u celosti raspodeljiv a da se na taj nain ne ugrozi kontinuirano poslovanje preduzea. Obraun realnog (raspodeljivog) rezultata pretpostavlja pravilno vrednovanje rashoda za koje koncept odranja supstance predlae korienje dnevne nabavne cene. U strucnoj literaturi ne postoje jedinstvena miljenja, ta se podrazumeva pod pojmom dnevne nabavne cene, da li je to:

dnevna cena nabavke na dan potrosnje (otpocinjanja procesa proizvodnje)

dnevna cena nabavke na dan zavretka procesa proizvodnje

dnevna cena nabavke na dan prodaje proizvedenih dobara

dnevna cena nabavke na dan priliva gotovine po osnovu prodaje dobara

dnevna cena nabavke na dan stvarne ponovne nabavke utrosenih dobara

Prednost se daje dnevnoj nabavnoj ceni na dan prodaje proizvedenih dobara. Njenom upotrebom se obezbeuje jedinstveno procenjivanja prihoda i rashoda po trinim cenama istog dana. Ovakvo vrednovanje rashoda odgovara postovanju principa uzronosti, a periodini rezultat koji proizilazi iz ovakvog povezivanja rashoda i prihoda predstavlja realan periodini rezultat koji je garancija odranja supstance preduzea u uslovima rastuih cena. Postupci modifikacije periodinog rezultata - Postoje dve varijante modifikacije periodinog rezultata:

1. Postupak preraunavanja istorijskih troskova (rashoda) u bilansu uspeha uz pomoc specijalnih indexa cena za srodne grupe dobara (indexa obezvredjenja novcane jedinice) U osnovi ovog postupka nalazi se stanovite da odabrani cilj odranja supstance moe da se realizuje aktuelizacijom rashoda i time uslovljenim rezervama obnovljene realne imovine. U ovom sluaju revalorizacija aktive je nepotrebna jer se ona stalnim obnavljanje automatski revalorizuje.

Bilans stanja na dan 31.12.2011.

AktivaPasiva

Istorijska vrednost realne imovineSopstveni i pozajmljeni kapital Nominalna imovinaRezerva za odrzavanje realne imovine

Bilans uspeha na dan 31.12.2011. RashodiPrihodi

Aktuelizirani rashodiIstorijski rashodi

Povecanje istorijskih rashoda

Prihodi

Rezultat

Objanjenje slike: u bilansu uspeha se nalaze prihodi i istoriski rashodi, ija razlika predstavlja dobitak po konceptu odranja nominalnog kapitala. Raspodelom takvog dobitka mi raspodeljujemo i realnu i fiktivnu komponentu. Da se to ne bi dogodilo,

moramo aktuelizovati rashode u bilansu uspeha tako to istorijsku vrednost rashoda pomnoimo sa specifinim indexom. Tada bilans uspeha sadri prihode i aktuelizovane rashode (iste vrednosti). Posledica poveanja rashoda je smanjenje dobitka, koji je realan i kao takav moe biti predmet raspodele. Razlika izmeu viih aktuelizovanih rashoda i manjih istorijskih rashoda knjii se na raunu Rezerve za odranje realne imovine u pasivi bilansa stanja. Primenom principa istorijskog troska rezultat ce biti naduvan jer sadrzi realnu i inflatornu komponentu.

2. Postupak preraunavanja realne imovine (stanja sredstava i zaliha) u bilansu stanja i istorijskih rashoda u bilansu uspeha uz pomoc specijalnih indexa cena za srodne grupe dobara (indexi obezvredjenja novcanih jedinica) Ovde preraunavamo i realnu imovinu i rashode putem specijalnih indexa cena, dok se nominalna imovina ne preraunava jer zahteva postovanje jednake vrednosti u bilansu (Smalenbah).

Bilans stanja na dan 31.12.2011.

AktivaPasiva

Istorijske vrednosti realne imovineSopstveni kapital pre preracunavanja

Povecanje istorijske vrednosti realne imovine

Preracunavanje realne imovine

Nominalna imovinaPreracunavanje rashoda

Bilans uspeha na dan 31.12.2011.

RashodiPrihodi

Istorijski rashodiPrihodi

Povecanje istorijskih rashoda Rezultat

Objanjenje slike: aktuelizacija rashoda ista kao u predhodnom objanjenju. Meutim, pored aktuelizacije rashoda moramo izvriti i korigovanje imovine (izraena po istorijskim vrednostima) u bilansu stanja za inflatorne promene. To korigovanje se vri tako to istorijsku vrednost imovine pomnoimo sa specifinim indexima cena, pri emu dobijamo aktuelizovanu vrednost imovine. Vidimo da je dolo do poveanja istorijske vrednosti imovine i tu razliku knjiimo na pasivu bilansa stanja na raunu Preraunavanje realne imovine. Dodavanjem na ovu vrednost iznos preraunatih rashoda dobijamo ukupna rezervisanja za odranje supstance.

Oblici odrzavanja supstance - Nejedinstveno tumaenje supstance posledica je razliito postavljenih ciljeva odranja kapitala u pogledu njegovog obima. Sva razmiljanja razvrstavamo u dve grupe:

Apsolutno ili reproduktivno odranje supstance (statika koncepcija)

Relativno odranje supstance (dinamika koncepcija) 1 Apslolutno ili reproduktivno odrzavanje supstance - O reproduktivnom odranju supstance moe se govoriti samo u sluaju ako je obezbeena zamena odreenog imovinskog dela u nepromenjenoj formi koliini, vrsti i kvalitetu. Reproduktivno odranje supstance postie se automatski ako se tekuim prihodima suprotstave rashodi obraunati po cenama ponovne nabavke (dnevna nabavna cena na dan prodaje). Zahtev za dugoronim odranjem realne imovine u nepromenjenom obliku po vrsti, koliini i kvalitetu je jasno postavljen cilj. Meutim, takav cilj poiva na pretpostavci statine privrede koja se ekonomski i tehnoloki ne

razvija, to je sa gledita kratkog roka delimino prihvatljivo ali sa gledita dugog roka re je o nerealnoj pretpostavci. Obeleje realnog privrednog ivota je dinamian razvoj, koji je praen tehniko-tehnolokim progresom, rastom i kvalitativnim promenama na tritu prodaje u takvim uslovima cilj reproduktivnog odranja supstance nije realan. Imajui ovo u vidu, reproduktivno odranje supstance smatra se neprihvatljivim konceptom odranja supstance.

2 Relativno odrzavanje supstance Ideja o relativnom odranju supstance potie od nemakog profesora mita, tvorca organske teorije bilansa. Cilj relativnog odranja supstance podrazumeva prilagoavanje imovine preduzea izmenjenim ekonomsko-tehnolokim uslovima, u skladu sa porastom produktivnosti nacionalne ekonomije. Prema mitu, relativno odranje supstance uslovljeno je odnosom izmeu nacionalnog dohotka i koliine dobara. Ako nacionalni dohodak raste/pada pri nepromenjenoj koliini dobara, tada na istu koliinu proizvoda otpadaju vee/manje kvote trokova. Ako nacionalni dohodak ostaje isti, dok se koliina dobara poveava/smanjuje, tada se ista kvota trokova raspodeljuje na veu/manju koliinu proizvoda. Pomenuto poveanje/smanjenje trokova posledica je poveanja/smanjenja cena do kojih dolazi u sluajevima:

porasta/smanjenja dohotka s jedne strane i nepromenjene koliine dobara s druge strane

nepromenjenog dohotka s jedne strane i poveanja/smanjenja koliine dobara s druge strane

U takvim okolnostima, preduzee moe da obezbedi relativno odranje supstance samo

pravilnim izborom rauna trokova rashoda. mit predlae primenu organskog bilansa uspeha. U organski bilans uspeha ukljuuju se trokovi (rashodi) iskazani po dnevnoj nabavnoj vrednosti (vrednost ponovne nabavke odreenog imovinskog dela na dan prodaje reprodukcioni trokovi). Koristei mitovo uenje kao osnovu, dalji razvoj koncepta relativnog odranja supstance nastavio je Zomerfild u svom delu Teorija eudinamickog bilansa i razvio koncepciju kvalifikovanog odranja supstance. Zomerfild smatra da odranje supstance u nepromenjenoj formi ne znai samo mirovanje ve i stagnaciju preduzea. Da bi se stvarno odrala supstanca, preduzee treba da ide u korak sa tehnolokim i socijalnim razvojem a to se moe postii samo poveanjem supstance. To podrazumeva prilagoavanje materijalne supstance preduzea ekonomskom i tehniko-tehnolokom razvoju, kao i dranje koraka sa stopom rasta nacionalne ekonomije. Na osnovu ovoga zakljuujemo da Zomerfildova koncepcija kvalifikovanog odranja supstance u sebe ukljuuje princip izgradnje. Zomerfild eli da odri supstancu:

naglaeno opreznim procenjivanjem nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda

gomilanjem dobitaka u formi specijalnih rezervi Zomerfild predlae da se formiraju sledee rezerve:

Rezerva za osiguranje rasta (proirenje preduzea)

Rezerva za izjednaavanje dividendi

Rezerva za osiguranje od krize

Rezerva za odranje supstance koja nastaje kada se iz razloga opreznosti nedovrena proizvodnja i gotovi proizvodi procenjuju u visini vrednosti materijala dok se ostali trokovi prerade smatraju rashodom obraunskog perioda.

Prema Zomerfildu, realni dobitak je jednak nominalnom dobitku umenjenom za pomenute

rezerve. Samo takav dobitak moe biti predmet raspodele bez opasnosti ugroavanja opstanka preduzea na dugi rok. mitovu koncepciju relativnog odranja supstance i Zomerfildov koncept kvalifikovanog odranja supstance dalje razvija nemaki profesor Hazenak. On polazi

od ideje da za odranje supstance nije dovoljno pratiti samo ekonomski i tehniko-tehnoloki razvoj, kao i drati korak sa stopom rasta nacionalne ekonomije ve se u obzir moraju uzeti i potrebe preduzea koje se menjaju sa proticanjem vremena. On usmerava svoju panju na reinvestiranje u preduzee kao nain da se zadovolje trenutne potrebe. Tj naglaava da ne treba slepo pratiti rast i razvoj koji se deava u okruenju, ve da u preduzee treba ulagati shodno potrebama koje postoje u odreenom trenutku, sto se moe ostvariti pravilnim procenjivanjem rashoda koristei nabavne cene ekvivalentnih dobara na dan prodaje. Obraunate razlike izmeu dnevnih vrednosti i nabavnih vrednosti ukljuuju se u bazne finansijske izvetaje ili se za iznos razlike koriguju rashodi u suplementranim finansijskim izvetajima (bilans uspeha). Ako su cene nabavke na dan prodaje za ekvivalntna dobra vee od istorijskih vrednosti, obraunate razlike knjie se na teret rashoda, a u korist konta Izravnanje sigurnosnih uinaka.

11 OCENA KONCEPTA ODRZAVANJA SUPSTANCE I NJEGOV ODNOS PREMA KONCEPTU REALNOG ODRZAVANJA KAPITALA

U praksi su oba koncepta tesno povezana s jedne strane ouvanje proizvodnih kapaciteta preduzea mogue je samo ako se prodajom proizvedenih uinaka ostvaruje pozitivan rezultat, a s druge strane odranje kupovne moi prvobitno investiranog novanog kapitala ostvarivo je samo ako se uspeno nastavi proizvodna aktivnost preduzea. Shvatanja oba koncepta se razlikuju u pogledu cilja odranja i sutine preduzea.

Koncept odranja realnog kapitala ima za cilj ocuvanje kupovne moi prvobitno investiranog novanog kapitala, a Koncept odranja supstance ima za cilj ocuvanje prvobitno investirane materijalne supstance (robnog kapitala) finansiranog iz ukupnog ili sopstvenog kapitala.

Koncept odranja realnog kapitala zahteva korekciju i realnih i nominalnih (monetarnih) bilansnih pozicija, dok se kod Koncepta odranja supstance samo

koriguju realne bilansne pozicije uz postovanje pravila jednake vrednosti u bilansu.

Koncept odranja realnog kapitala upotrebljava opti index cena (index cena u trgovini na veliki ili malo), a Koncept odranja supstance upotrebljava individualne (specifine) indexe cena za pojedinacna dobra i posebne (specijalne) indexe cena za grupe slicnih tj srodnih dobara.

Kritika koncepta odranja supstance:

1 Opti ciljevi koji se istiu u konceptu odranja supstance pojmovno su dosta nejasni i teko se mogu konkretizovati u praksi. Ovo se ne odnosi na koncept reproduktivnog (apsolutnog) odranja supstance iji je cilj jasno postavljen. Bez obzira na to i ovaj oblik odranja supstance je neprihvatljiv i neupotrebljiv u uslovima dinaminog privrednog razvoja.

2. Metodoloki postupci za realizaciju odabranih ciljeva odranja supstance ne reavaju zahteve praenja tehnikog progresa i promena u potrebama preduzea. Dnevne nabavne cene na dan prodaje ne mogu se koristiti za merenje kvalitativnih promena do kojih dolazi tehnikim progresom i promenama u potrebama preduzea. Odsustvo egzaktnih pravila za merenje kvalitativnih promena iri prostor za manipulaciju pri utvrivanju periodinog rezultata sto poveava nesigurnost rauna uspeha.

3 Svi oblici odranja supstance sadre u sebi: ne samo zahtev za odranjem investiranog robnog kapitala i po tom osnovu zahtev za utvrivanjem periodinog rezultata koji se u celosti moe raspodeliti, ve i element dispozicije u pogledu odluke o reinvestiranju rezultata (dobitka) ulaganje u identini ili tehnolokom progresu prilagoen robni sastav preduzea. Ovaj poslednji zahtev se smatra neprihvatljivim jer ne uzima u obzir da razliite interesne

grupe (pre svega menaderi i vlasnici preduzea) imaju razliite, esto suprotstavljene ciljeve jedni su zainteresovani za reinvestiranje, a drugi za raspodelu dobiti. Danas je opteprihvaeno miljenje da je raspodela periodinog rezultata problem odluivanja koji treba odvojiti od problema utvrivanja periodinog rezultata. Insistiranje na razdvajanju racuna utvrdjivanja i nacina upotrebe periodicnog rezultata uslovljeno je shvatanjem da racun utvrdjivanja periodicnog rezultata nije u stanju da oznaci prioritete izmedju vise alternativa upotreba, niti sadrzi precizne ciljeve upotrebe periodicnog rezultata. Istaknuti nedostaci upucuju na to da samo periodicni rezultat koji je oslobodjen od velicina uslovljenih odabranim ciljevima odrzavanja i porastom cena moze da bude kriterijum mere uspeha preduzeca.

4 Upotreba specijalnih indeksa cena za srodne grupe dobara u postupku utvrivanja realnog periodinog rezultata u sutini predstavlja reproduktivno (apsolutno) odranje supstance.

12 KONCEPT ODRZAVANJA KAPITALA PREMA OKVIRU

Odranje kapitala poveanja kapitala koja nastaju po osnovu revalorizacije zadovoljavaju definicije prihoda i rashoda, ali se ne ukljuuju u bilans uspeha, jer se revalorizacijom samo odrava kapital tj spreava se njegovo smanjenje usled inflacije. Potreba za revalorizacijom nastaje u uslovima monetarne nestabilnosti. Revalorizacija je postupak koji treba da neutralie uticaj inflacije na finansijske izvestaje i da doprinese odranju uloenog kapitala elimo odrati realnu vrednost kapitala tj kupovnu snagu kapitala. Korisnici finansijskih izvestaja veoma su zainteresovani za visinu neto imovine tj kapitala preduzeca. Pri sastavljanju finansijskih izvetaja mogu se koristiti dva koncepta:

(Neto imovina na kraju perioda120000Neto imovina na pocetku perioda80000Naknadno ulaganje1000090000Dobit30000)Finansijski koncept kapitala se koristi kada su korisnici finansijskih izvetaja zainteresovani za ouvanje nominalne ili realne vrednosti (kupovne snage) kapitala. Prema finansijskom konceptu, kapital se iskazuje kao ulozeni novac ili kao ulozena kupovna snaga. Kada se kapital posmatra kao uloeni novac tada se govori o nominalnom kapitalu, a kada se kapital posmatra kao uloena kupovna snaga re je o relnom kapitalu. Ukoliko ne bi bilo promene u kupovnoj snazi novca ne bi bilo razlike izmeu ova dva koncepta. Ouvanje finansijskog kapitala pretpostavlja da se dobit tekueg obraunskog perioda utvruje kao razlika izmeu iznosa neto imovine na kraju obraunskog perioda i iznosa neto imovine na poetku obraunskog perioda korigovanog za sva ulaganja tj povlaenja kapitala nastala tokom obraunskog perioda. Npr.

Konceptu nominalnog kapitala, kao osnovici za vrednovanje elemenata finansijskih izvetaja odgovara istorijski troak. Sve dok je kupovna snaga novca stabilna ovaj koncept obezbeuje poslovanje preduzea na dugi rok. Meutim, u uslovima produenog rasta cena (inflacije), korienje ovog koncepta ima za posledicu prelivanje kapitala u rezultat tj precenjivanje rezultata, jer su kranji i poetni kapital iskazani u novanim jedinicama razliite kupovne snage. Prebacivanje dobitka ugroava opstanak preduzea zbog nemogunosti da se finansira zamena utroenih sredstava i proces reprodukcije nastavi. Merama bilansne politike nije moguce, osim pri sasvim neznatnoj inflaciji, otkloniti uticaj obezvredjenja novca na iskazani dobitak. Ukoliko se pak kapital shvati kao uloena kupovna snaga tada ouvanje tog kapitala pretpostavlja

korienje trokova tekue (ponovne) nabavke za vrednovanje elemenata finansijskih izvetaja. Dobit, pri koriscenju ovog koncepta, predstavlja poveanje uloene kupovne moi tokom perioda.

Fiziki koncept kapitala se koristi kada su korisnici finansijskih izvetaja zainteresovani za ouvanje proizvodne sposobnosti preduzea. On pretpostavlja korienje tekueg troka (reprodukcionih cena) kao osnovicu za vrednovanje elemenata finansijskih izvetaja. Dobit, pri koriscenju ovog koncepta, predstavlja poveanje fizike proizvodne sposobnosti tokom perioda. Sva povecanja cena, razlika izmedju vrednosti (ima se u vidu inflacija), smatraju se promenom u merenju fizicke proizvodne sposobnosti i iz tih razloga tretiraju se u celini kao deo kapitala.

Usvojeni koncepti kapitala odredjuju koncept dobitka i osnovicu za vrednovanje elemenata finansijskih izvestaja.

13 POLITIKA FINANSIJSKOG IZVESTAVANJA POJAM, ODNOS SA OSTALIM POLITIKAMA I PODRUCJE POLITIKE FINANSISKOG IZVESTAVANJA

POJAM - Bilansna politika pretstavlja aktivnost svesnog uobliavanja godinjeg obrauna preduzea sa ciljem da se kod korisnika finansijskih izvetaja stvori eljena slika o finansijskom i prinosnom poloaju preduzea. To uobliavanje mora biti u okvirima koji propisuju standardi, zakonski propisi i naela urednog bilansiranja. Naziva se jo i kvazi politikom jer nema sopstvene ciljeve. Ciljeve bilansne politike odreuje uprava preduzea, tako to uprava definie osnovne ciljeve poslovanja na nivou preduzea kao celine i iz njih odreuje i ciljeve bilnasne politike. Bilnasna politika je parcijalna politika (kao to su politika finansiranja, politika nabavke, prodaje, proizvodnje, kadrovska politika itd.) koja ima status podreenosti (podreena drugim politikama). Podreena je politici finansiranja, upravljanja i objavljivanja. Npr. ako je cilj preduzea da u narednoj godini privue to je mogue vie dodatnog kapitala tada e iz tog cilja preduzea bilansnoj politici biti dodeljem sledeci cilj: tada finansijski poloaj mora biti predstavljen tako da je dovoljno dobar da privue investitore, a prinosni poloaj treba da bude dovoljno dobar, ali ne previe. Ako elim da dodatni kapital pribavim zadravanjem dobiti, onda moram da finansijski poloaj predstavim slabijim da bi ubedila akcionare da imamo dobru zaradu ove godine ali na finansijski poloaj nije sjajan i da bi se on popravio potrebno je da akcionari ne traze visoke dividende, vec da dopuste da najvei deo dobitka zadrimo u firmi. Raunovoa ne moe da ih definie ali moe da bira instrumrnte za realizaciju datih ciljeva i to je ono to bilansnu politiku razlikuje od ostalih parcijalnih politika. Iako imamo pravila bilansu politiku moemo sprovesti zahvaljujui postojanju pravu izbora. Postojanje prava izbora u bilansiranju i procenjivanju omoguava upravi preduzea da ciljeve finansijskog izvetavanja malo prilagodi i da u tom prostoru koji joj je ostavljen realizuje bilansnu politiku. Odlika svake politike je da moramo definisati ciljeve. Ciljevi politike nabavke su da se sirovine nabave u kvalitetu i koliinama potrebnim za obavljanje poslovnog procesa po cenama koje su to je mogue nie. ODNOS SA OSTALIM POLITIKAMA - Poslovna politika definise ciljeve poslovanja preduzeca i instrumente kojima se odabrani ciljevi mogu realizovati. Osnovni cilj je dugorocno odrzavanje preduzeca uz stalan rast njegove vrednosti. Poslovanje sa dobitkom i odrzavanje sposobnosti placanja su pretpostavke odrzavanja preduzeca na dugi rok. Dodatni ciljevi: osvajanje trzista, povecanje stepena zaposlenosti, uvodjenje na berzu, koji su u funkciji osnovnog cilja. Politika finansijskog izvestavanja ima za cilj uoblicavanje finansijskih izvestaja saglasnoposlovno-politickimcijevima,koriscenjempravaizborasadrzanihuMRS,

Konceptualnom okviru i zakonskim propisima. Poslovnu politiku formulie uprava preduzea. Ukupna poslovna politika preduzea deli se na parcijalne politike. Tako u zavisnosti od funkcionalnog podrucja u kojima se sredstva poslovne politike upotrebljavaju razlikujemo politiku nabavke, politiku proizvodnje, politiku prodaje, politiku finansiranja, politiku zapoljavanja (kadrovska politika), politiku bilansa i druge. Dakle ukupna poslovna politika se dezintegrie na poslovne politike pojedinih funkcionalnih podruja. Medjusobna povezanost parcijalnih politika narocito dolazi do izrazaja u slucajevima propustanja u donosenju pravovremenih odluka ili u primeni adekvatnih sredstava u okviru jedne parcijalne politike. Posledice ovakvih pojava su manje ili vece teskoce u izvrsavanju ciljeva ostalih parcijalnih politika. Npr. propust finansijske funkcije da obezbedi u datom momentu potrebna sredstva placanja moze da ugrozi ne samo realizaciju ciljeva politike nabavke nego i politike proizvodnje, prodaje i izvrsenje ciljeva preduzeca. Sasvim je izvesno da su parcijalne politike preduzea podreene poslovnoj politici preduzea tj da parcijalne politike svoje ciljeve izvode iz poslovne politike preduzea. Ciljevi parcijalnih politika moraju da budu usaglaeni sa ciljevima preduzea kao celine. Parcijalne politike mogu biti u odnosu: ravnopravnosti ili nadredjenosti i podredjenosti. Ako su dve parcijalne politike jednake jedna u odnosu na drugu, one moraju biti ravnopravne. Npr. politika prodaje ravnopravna sa politikom proizvodnje, a politika proizvodnje ravnopravna sa politikom nabavke. Moe se dogoditi da je neka parcijalna politika podreena drugoj parcijalnoj politici. Moemo rei sasvim opravdano da je politika nabavke podreena politici finansiranja, jer ne mozete nabavljati nita dok para nema. Bilansna politika predstavlja parcijalnu politiku koja ima status podreene bilansne politike. Ona je podreena politici finansiranja, politici objavljivanja i poreskoj politici.

PODRUCJE - Finansijsko izvestavanje moze biti usmerno na zadovoljavanje potreba na dva podrucja: eksternom i internom. Pod eksternim podrujem finansijskog izvetavanja se podrazumeva ono podruje koje obuhvata korisnike finansijskih izvetaja koji se nalaze izvan preduzea, koji svoje informacione potrebe zadovoljavaju preko izvetaja opte namene (vlasnici, kreditori, drava, revizor itd). Podruje internog izvetavanja je uprava perduzea, svi nivoi upravljanja i zaposleni tj svi oni korisnici koji mogu dobiti podatke koji su pripremljeni specijalno za zadovoljenje njihovih informacionih potreba. Mi elimo nekom drugom da nametnemo sliku o sebi kako elimo da nas drugi vide, prema tome jasno je da je podruje na kome deluje bilansna politika podruje eksternog finansijskog izvetavanja. Za potrebe internog finansijskog izvetavanja neemo koristiti bilansnu politiku, ve e informacije biti pripremljene bez uticaja bilansne politike. Ali ako bismo posmatrali da li se bilansnom politikom prevashodno utie na formu ili na sadrinu finansijskih izvetaja, onda bismo mogli govoriti o formalnoj i o materijalnoj bilansnoj politici. Ali tu nije granica otra, ne moete rei ovim merama bilansne politike mi delujemo samo na formu, im vi odredite formu vi ste u velikoj meri odredili i sadrinu.

14 POLITIKA FINANSIJSKOG IZVESTAVANJE PREDMET I CILJEVI

PREDMET - Za potrebe eksternog finansijskog izvetavanja mi sastavljamo godinje izvetaje: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izvetaj o novanim tokovima i napomene uz finansijske izvetaje. Svi ti delovi godinjeg obrauna su predmet bilansne politike. Redovan godinji obraun (godinji i polugodinji finansijski izvestaji pojedinacnih i grupa preduzeca koji je namenjen eksternim korisnicima) je predmet bilansne politike. Ostaju neke dileme da li osim redovnog godinjeg obrauna, postoje jo neki izvetaji koji su predmet bilansne politike. Postoje i specijalni bilansi (bilans promene pravne

forme, bilans sana