Uprostoravanje ideologije

  • View
    232

  • Download
    13

Embed Size (px)

Text of Uprostoravanje ideologije

Olga Manojlovi-Pintar

Uprostoravanje ideologije: spomenici Drugoga svetskog rata i kreiranje kolektivnih identitetaU procesu kreiranja identiteta jugoslovenske zajednice kljune elemente su bez sumnje predstavljali razliiti vidovi memorijalizacije Drugoga svetskog rata i glorifikacija martirstva vojnih stradalnika, a zatim i civilnih rtava. Ove tvrdnje u potpunosti potvruju istraivanja spomenika herojima i martirima rata te analize manifestacija odravanih u njihovim podnojima svojevrsnim mestima seanja kojima su konstruisani kolektivno pamenje te konstituisane dravne i nacionalne ideologije. Promoviui nove ideoloke simbole spomenici su trebali da snae kolektivno zajednitvo stvarajui sliku jedinstvenog, gotovo monolitnog drutva.1 Istovremeno su oni, meutim, reflektovali i sloenost drutvenih odnosa te dubioze multinacionalne zajednice ukazujui na razliite puteve kojima je oficijelna predstava rata problematizovana u zavisnosti od politikih i drutvenih promena u jugoslovenskom drutvu i dravi. Istraujui spomeniku arhitekturu, u saoptenju se analiziraju zvanini dravni spomenici i njihova funkcija u javnom prostoru, konkretnije praksa podizanja dravnih spomenika palima u Drugome svetskom ratu u periodu od zavretka rata do smr1

Zoran ini je pritom, piui o problemima jugoslovenske drave u godinama politikih preispitivanja, posebno naglaavo znaaj simbola za funkcionisanje zajednice: Nacionalna dravnost se ne integrie prvenstveno putem institucija, nego zajednikim simbolima, u kojima je jedinstvo politike zajednice prisutno, a da ne mora biti posebno tematizovano (Jugoslavija kao nedovrena drava, Novi Sad, 1988, 7).

288

Uprostoravanje ideologije

ti Josipa Broza Tita 1980. godine. Obeleja koja su podizale lokalne zajednice ovom prilikom nisu razmatrana, iako upravo njihova analiza najjasnije dekonstruie istorijske sterotipe i ukazuje na problem usklaivanja dravnog i nacionalnih identiteta u drugoj i/ili socijalistikoj Jugoslaviji. 1. Uvod Shvatanje ratova kao stvaralakih inova u kojima su nastajale dravne zajednice (pa tako i Kraljevina, a zatim i druga Jugoslavija) i, shodno tome, deifikacija stradalih/palih u njima predstavljali su, u pravilu, osnov legitimacije novih drutvenih elita i vladajuih reima.2 Analiza spomenike arhitekture XX veka jasno rasvetljava ove fenomene i ukazuje na koji nain su simbol vojnika u uniformi nacionalne armije, a zatim i civila palih u ratu eksploatisani u procesu drutvene integracije modernih drava. Simbol graanina-vojnika i njegova spremnost rtvovanja na oltaru domovine uzdignuti su na najvii nivo adoracije kao snaan element kohezije zajednice ve krajem XIX veka i postali su paradigma nacionalizovanih drutava, sublimacija seanja na rat, ali i jedna od najjasnijih refleksija sadanjosti koja je kreirala predstave o prolosti.3 Proizvodnja vojnikih spomenika tokom poslednja dva veka daleko je nadilazila sve ostale forme i spomenike predstave. Njihova hiperprodukcija posebno je oznaila decenije izmeu dva svetska rata u Evropi kako u zemljama pobednicama, tako i meu poraenima kada je, bez obzira na kontekst i

Up. A. Smith, Chosen Peoples, New York, 2003. Up. posebno zanimljivu analizu italijanskog primera velianja potrebe rtvovanja za otadbinu: M. Baione, La Religione della Patria. Musei e instituti del culto risorgimentale (1884-1918), Treviso, 1994.3

2

Olga Manojlovi-Pintar

289

politike realnosti, simbol palog vojnika najsnanije pokretao mase i afirmisao nove politike projekte.4 U zemljama pobednicama on je izraavao mo i trijumfalizam, dok je istovremeno u Nemakoj, Italiji, Maarskoj... iskorien kao poziv na nove mobilizacije zbog kako je prezentovano javnosti izdaje elita i nezasluenog poraza. Varijacije na temu velianja vojnih stradalnika nastavljene su i zavretkom Drugoga svetskog rata u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Savezu Sovjetskih Socijalistikih Republika (SSSR), podizanjem itavog niza spomenika i nepreglednih vojnikih grobalja, koji ne samo da je trebalo da posvedoe o veliini pobede nego i, mnogo vie, o hladnoratovskoj sukobljenosti nekadanjih saveznika. Utilitarizacija vojnike smrti nametnula se kao esencijalni zahtev ideologizovane politike blokovskih suparnika i vid opravdanja njihovih nepomirljivih politikih koncepata. Meutim, 1945. je unela i znaajne izmene u naine memorijalizacije rata, koje su bile odreene milionskim civilnim rtvama, iskustvom genocida i koncentracionih logora. Od Zadkinovog Spomenika poruenom gradu u Roterdamu iz 1948. do sveano otvorenog spomenika ubijenim Jevrejima Evrope u Berlinu u maju 2005. godine, predstave rata kao tragedije i besmisla, a ne herojske borbe i trijumfalnih armija, davale su simboliki osnov novoj ideologiji ujedinjene Evrope. Heterogeno kulturno naslee i brojne istorijski esto suprotstavljene tradicije racionalno potiskivane ekonomskim principima potrebe ujedinjenog trita osnaene su u idejnoj sferi promocijom ideja slobodnog oveka-graanina i otvorenog drutva, a princip nepomirljivih drava obesmislen je isticanjem tragizma civila palih u Drugome svetskom ratu.

4

Up. G. Mosse, Fallen Soldiers. Reshaping the Memory of the World Wars, New York, 1990.

290

Uprostoravanje ideologije

Istraivanje naina uvanja uspomena na stradale na podruju Jugoslavije detektuje, po zavretku Drugoga svetskog rata, oba ova diskursa: naglaavanje vojnih stradalnika, a zatim i velianje civilnih rtava, oslikavajui na taj nain potpuno razliite osnove jaanja zajednitva u sklopu jugoslovenske drave i, shodno tome, potpuno suprotstavljene naine recepcije razliitih ideolokih osnova proklamovanog dravnog jedinstva. 2. Krasnoarmejci nam ulaze u kuu5 U Jugoslaviji je, neposredno po zavretku Drugoga svetskog rata, kao prvi simbol nove, zatim i socijalistike zajednice, proizale iz etvorogodinjeg sukoba koji je sadravao elemente graanskog rata, socijalne borbe i ideoloke revolucije, promovisana predstava vojnika. Meutim, to nije bila predstava pripadnika jugoslovenskog pokreta otpora nego vojnika Crvene armije. Obeleja palim vojnicima Crvene armije podizana su, naime, jo u toku trajanja borbi za osloboenje Jugoslavije, a prvi javni pomen o jednome ovakvom spomeniku potie iz beogradske Politike od 28. oktobra 1944. godine, kada je preneta vest o sahrani i podizanju spomenika crvenoarmejcima koji su poginuli u borbama za osloboenje Beograda. Sahrani na tada Pozorinom trgu (danas Trgu Republike) prisustvovali su komandanti sovjetskih i naih divizija i korpusa, meu njima i general-major Andrej Aleksandrovi danov, Mijalko Todorovi i Peko Dapevi te brojni Beograani koji su, gotovo ritualno, prvi bacili grumenje zemlje na grobove palih5

Parafraza na temelju jednoga priloga Isidore Sekuli (Zapis iz rata, krasnoarmejci nam ulaze u kuu, u: Jugoslavija - SSSR, br. 4, bez m.izd., februar 1946. godine). Up., opirnije, O. Manojlovi-Pintar, . Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944-1954. godine, Tokovi istorije, asopis Instituta za noviju istoriju Srbije, br. 1-2, Beograd, 2005, 134-145.

Olga Manojlovi-Pintar

291

vojnika. Tako su, samo nekoliko desetina metara od prvoga spomenika koji je podignut u Beogradu daleke 1882. godine, spomenika knezu Mihailu Obrenoviu, nove vlasti postavile i prvo spomeniko obeleje u osloboenom gradu. Time je zapoeo i period stalnog popularisanja novih politikih veza, a kroz naglaavanje bratskih oseaja slovenske uzajamnosti.

Jugoslovenski i sovjetski oficiri na sahrani vojnika Crvene armije na dananjem Trgu Republike u Beogradu

Ovaj, kao i veina spomenika iste namene koji su podizani po selima istone Srbije i u okolini Beograda, rasvetljava poetke konstituisanja i uprostoravanja socijalistike ideologije u jugoslovensko drutvo. Oni su, skromnih dimenzija i gotovo nepostojee dekoracije, posedovali samo osnovne simbole: dominantu zvezdu petokraku (veoma esto sa srpom i ekiem), ali i uvek prisutan krst. Komemorativne sveanosti odravane prilikom njihova otkrivanja gotovo su po pravilu ukljuivale i osvetanja i opela koje su obavljali svetenici Srpske pravoslavne crkve. Za razliku od spomen-obeleja monumentalnih razmera podizanih u slavu Crvene armije u, npr., Beu, Berlinu ili Kenigsbergu, a ija je funkcija bila da iskau

292

Uprostoravanje ideologije

trijumfalizam nad nacizmom, spomenici podizani u Srbiji (jo jednom naglaavam: neuporedivo skromnijih razmera) imali su za cilj jaanje srdanih odnosa dvaju naroda, njihovih proletera i komunistikih partija.6 Pored sovjetskih spomenika odravane su sveane pionirske i sindikalne priredbe, radniki i omladinski skupovi. Oni su predstavljali centralna mesta prvih laikih procesija koje je organizovalo komunistiko rukovodstvo, prenosei ideje komunizma i socijalne revolucije. U promociji nove ideologije posebno znaajne su bile sahrane sovjetskih vojnika palih pod Budimpetom u kolektivne grobnice u Beogradu i Novom Sadu. Naglaavanje elje vojnika da budu sahranjeni u bratskim slovenskim gradovima trebalo je da oznai potvrdu tradicionalnih veza i time osnai nove politike realnosti. No, da li je zaista bila re o stvarnim eljama poginulih, kako je to zvanina propaganda predstavljala, ili pre svega o pokuaju vlasti da ih iskoristi u cilju sopstvene promocije? Izmoreni su sovjetski vojnici, posle etiri godine ratovanja, svakako formirali kolektivne predstave i stereotipe o gostoljubivim i neprijateljski raspoloenim sredinama, no iz dananje perspektive sumnje u humanost vojnike prakse te brige za obinog vojnika i njegove elje u trenucima najveih borbi, ove inicijative dovodi pod znak pitanja.7 Na teritoriji Jugoslavije, od skromnih, gotovo grobljanskih obeleja, u potpunosti se razlikovao samo spomenik Antu-

U tom su sklopu, prema pisanju Politike od 20. juna 1945. godine, Ukazom Predsednitva Vrhovnog sovjeta SSSR-a, a na predlog Narodnog komesarijata odbrane SSSR-a ustanovljene i medalje Za osloboenje Beograda, Varave