USTAV KAO OSNOVNI IZVOR USTAVNOG PRAVA POJAM USTAVA Normativni pojam ustava : - Ustav u formalnom smislu (osnovni zakon koji ustanovljava organizaciju države i propisuje prava građana; akt na osnovu kojeg se upravlja zemljom, koji građanima dodeljuje prava i odgovornosti a državnoj vlasti ovlašćenja i dužnosti. Prema postupku donošenja određuje se kao skup pravila koja se donose i menjaju po postupku težem od postupka za donosenje običnih zakona; za njega je sinonim čvrst ustav kao što je naš. To je formalni pisani akt najjace pravne snage.)

- Ustav u materijalnom smislu (Određuje se prema sadržini pravila koja su od najveće važnosti za državu a odnose se na organizaciju drzavnih vlasti i ljudska prava, teritorijalnu organizaciju države. To je akt koji uređuje međusobne odnose između vlasti u državi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave.)

Ustav u materijalnom smislu je ustavni zakon za sprovođenje ustava, zakoni, uredbe Vlade kojima se izvršavaju ti zakoni itd. - Sociološki pojam ustava (po Lasalu je to realni, fakticki odnos sila koji postoji u jednom društvu. To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba.)

- Politički pojam ustava (određuje se prema stvarnom odnosu države i društva. Prema Levenstajnu ne moze se očekivati da nosioci državne vlasti sami sebe ograničavaju u cilju zastite gradjana od zloupotrebe vlasti. Ustav je akt institucionalizacije i objektivizacije vrsenja drzavne vlasti.)

Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. buduci da ogranicava drzavnu vlast, fakticki stavljajući je pod kontrolu. Bosina potpitanja: 1) normativni pojam ustava, 2) ustav u materijalnom smislu, 3) ustav u formalnom smislu MATERIJA I SVOJSTVA USTAVA Materiju ustava čine pitanja koja ustav reguliše, drugim rečima to je predmet ustava tj. sadrzina ustava (materia constitutionis). Po teoretičarima postoji nekoliko osnovnih shvatanja. Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava, ogranizaciia, funkcionisanje i odnosi kako državnih vlasti međusobno, tako i između države i njenih teritorijalnih jedinica, i granice drzavnoj vlasti koje se uspostavljaju ljudskim slobodama i pravima. Prema S. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz.vlasti i one kojima se jemce licne slobode gradjana, te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinca naspram države i nezavisnost pojedinih vlasti jedne naspram druge. Prema Kelzenu obuhvata norme kojima se reguliše zakonodavni postupak. Ustav sadrži pravila koja se tiču organa koji treba da donesu zakone i postupka za donošenje zakona, ali u određenoj meri određuje i sadržinu budućih zakona. Takođe ustav može sadržati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast, ali oni

nisu deo ustava u materijalnom smislu, nego deo krivicnog, građanskog, procesnog ili upravnog prava. Prema drugom shvatanju, ustav se vezuje za stvaranje prava u jednoj zemlji, opstih pravnih normi, zakona, obuhvata norme kojima se urejuju ova pitanja. Prema trećem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu, materiju ustava cini sistem stvarnog ograničenja državne vlasti. Prema četvrtom shvatanju materiju ustava cini odnos između nosilaca vlasti i onih nad kojima se vlast vrši, prilikom stvaranja državne volje tj. process vrsenja vlasti. ............................................................................................................................................ Imamo par pravnih i par nepravnih svojstava ustava u formalnom smislu. Pravna svojstva su da je to osnovni zakon i najvisi opsti pravni akt, a nepravna da je to programsko-deklarativni i ideolosko-politicki akt. Osnovni zakon je zbog toga što ga donosi poseban ustavotvorni organ i njime se predviđaju zakonodavi organi i zakonodavni postupak, sadrži apstraktnija prava pravila od onih koje sadrži zakon i obuhvata najširu materiju pravnog normiranja (mat.constitutionis). Najviši opšti pravni akt (OPA) : - iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti, - uslovljava važenje svih drugih pravnih propisa, - njegov donosilac je pravno suveren, a to je ustavotvorna vlast, originarna i neograničena pravom, - to je jedini pravni akt koji određuje vlastitu pravnu snagu i pravnu snagu svih drugih OPA.

Sankcija za nesaglasnost svih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za lišavanje pravne snage istih u postupku za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona : od strane redovnog suda ex officio ili na zahtev stranke prilikom primene zakona na konkretan slučaj. Sud može ispitivati : - formalnu ustavnost zakona (da li je zakon doneo zakonodavni organ po zakonodavnom postupku) - materijalnu ustavnost zakona (da li je norma sadržava u zakonu u saglasnosti s ustavom ispituje Ustavni sud na zahtev redovnog suda)

Ideološko-politički akt : jer je zbog karaktera svog predmeta podložan uticaju filozofskih mišljenja, političkih teorija i ideologija, a u vezi s ulogom države u društvu, odnosno pojedinca u državi i obrnuto, kao i međusobnim odnosima pojedinih funkcija državne vlasti. Npr. : isticanje da je Srbija država srpskog naroda, ravnopravnosti svih građana koji žive u njoj i svih drugih nacionalnih zajednic; AP KIM je sastavni deo teritorije RS, ima položaj suštinske autonomije, obaveza svih državnih organa je da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu. Programsko-deklarativni akt : jer se od njega očekuje da važi u budućnosti. Program ustava je skup zahteva čijem ostvarivanju propisano ustavno uređenje treba da teži. Ustav je pozitivnopravni tekst ali je i program za buducnost.

VRSTE USTAVA - PISANI (svečani pisani dokument u kojem se nalaze norme kojima se uređuje materija ustava, to su ustavi u formalnom smislu) - NEPISANI (to su norme o predmetu ustava i nalaze se u ustavnim konvencijama i običajima, koji su stvarani tokom dužeg vremenskog perioda i čija obaveznost proizilazi iz poštovanja istih) - KODIFIKOVANI (izložen u jednom pravnom aktu, formalni ustavi) - NEKODIFIKOVANI (rasut u više pravnik akata koji ne moraju imati snagu ustava u formalnom smislu)

Prema načinu donošenja i promene : - ČVRSTI (kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni zadatak ili redovni zakonodavni organ ali na složeniji način od onog na koji donosi zakone; dakle, donosi ih ustavotvorna vlast)

- MEKI (donosi ih zakonodavna vlast, donose se i menjaju na isti način kao i obični zakoni)

Prema donosiocu : - OKTROISANI (donosi ga vladar, primer Ustavne povelje SCG, daje ih spontano kao unilateralnu koncesiju narodu monarh) - USTAVNI PAKTOVI (donosi ga vladar u saglasnosti sa predstavničkim telom) - USTAVI BILANSI (okrenuti su sadašnjosti i realnosti) - USTAVI kao izraz narodne suverenosti(donosi ih predstavništvo naroda)

Ontološko merilo koje govori o postojanju ustava u stvarnosti : - NORMATIVAN (saglasnost politicke stvarnosti i ustava, ostvaruju se u drustvu)

- NOMINALAN (ustav postoji po imenu ali se ne primenjuje u političkoj stvarnosti, samo je pravno vazeci)

- SEMANTIČKI (ustav postoji i u potpunosti se primenjuje u stvarnosti ali se kroji po meri aktuelnih nosilaca vlasti, konzerviraju postojeu stvarnost, ne dopustaju promenu vlasti)

PROMENA USTAVA RS Ustav RS je cvrst ustav, promena Ustava je parcijalna (promena vazeceg) i totalna (donosenje novog). Što se tiče karakteristike postupka, postupak je dvojak u zavisnosi od delova ustava koji se menja. Postupak važi za totalnu i parcijalnu promenu ustava. Ne postoji zabrana za promenu pojedinih ustavnih institucija ili delova ustava. Nema zabrane da se ustav u određenom vremenskom periodu od stupanja na snagu ne može menjati. Ustav se ne može menjati za vreme ratnog i vanrednog stanja po članu 204.

Postoje 2 faze : Prva faza : podnosenje predloga za promenu ustava i usvajanje predloga Druga faza : izrada akta o promeni ustava i usvajanje istog tog akta

Odluku o predlogu za promenu ustava donosi Narodna skupstina 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Ovlašćeni predlagači : min. 1/3 narodnih poslanika, predsednik, vlada, min.150.000 građana. Ako predlog za promenu ne bude prihvaćen, promeni se po odbijenom predlogu ne može pristupiti u narednih godinu dana. - Postupak za promenu ustava pred NS

NS usvaja predlog za promenu ustava 2/3 većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Nakon toga, predlog akta o promeni sastavlja radno telo - odbor za ustavna pitanja NS. Dostavlja mu ga stručna služba NS. Pred NS vodi se rasprava o pojedinostima i u nacelu. Mogu se stavljati amandmam. Ako se ne trazi poseban postupak (obavezni referendum) za promenu URS, akt o promeni URS, posle sprovedenog pretresa usvaja NS 2/3 većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Po usvajanju akta o promeni ustava RS, NS moze odlučiti da ga građani potvrde na republičkom referendumu koji je fakultativnog karaktera. Ako NS ne odluci da akt o promeni ustava RS stavi na potvrđivanje putem fak. ref. promena ustava je usvojena izglasavanjem u NS, a stupa na snagu kad je NS proglasi odlukom. Fakultativni referendum : odnosi se na uži krug pitanja. NS može odlučiti da predlog o promeni URS ne stavi na potvrdjivanje građanima, a ukoliko odluči da akt o promeni URS stavi na potvrđivanje na republički referendum, građani se na referendumu izjašnjavaju u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni URS. Promena URS je usvojena ako je za promenu na ref. glasala većina izašlih birača. Obavezni referendum : odnosi se na za pitanja koja su predviđena pretposlednjom glavom ustava RS i na preambulu URS (načela URS, liudska i manjinska prava slobode, uređenie vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju postupak za promenu URS). Oblici promene ustava : amandamani su forma akta o promeni URS. Sastavni su delovi URS. Njima se moze menjati ili pak dopunjavati URS. Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. Imaju istu pravnu snagu kao i norme URS i donose se po postupku predviđenom za promenu ustava. Ustavni zakon za sprovođenje ustava je akt kojim se uređuje prelazak na novi ustav, rokovi za usklađivanje zakona sa novim URS. Usvaja se po istim pravilima koia važe za promenu ustava. Ovim zakonom utvrđuje se nastavak rada republičkih organa vlasti, organizacija i službi do njihovog konstituisanja, rokovi za održavanje izbora za narodne poslanike, predsednika RS, poslanike skupštine AP (raspisuje ih predsednik NS), odbornike u skupštinama jedinica LS, datum prestanka mandata svih sudija, javnih tužilaca i njihovih zamenika i reizbora istih, rok za usklađivanje zakona sa ustavom, pogotovo onih prioritetnih.

Dana 31.12.2008. godine bio je rok za usaglašavanje zakona iz 90-tih godina sa novim ustavom. U torn periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca. Ustavni sud moze da ocenjuje ustavnost ovog zakona jer nije ustavan 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, ali ne po ustavotvornom postupku. Stupa na snagu danom proglašenja od NS odlukom. Danom stupanja na snagu Ustavnog zakona prestao je da važi prethodni Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi rep.propisi ostaju na snazi do njihovog usklađivanja sa URS u rokovima predviđenim ovim zakonom, ako istim nije određeno da prestaju da važe. Preambula : svečana, sastavni je deo ustava, prethodi mu, nije normativnog karaktera, jer u njoj nisu formulisana pravila ponasanja, menja se po pravilima koja vaze za promenu URS, pravno je obavezujuća, jer je načinom promene ustava učinjena obaveznom (sto se vidi iz odredbi poslednje glave ustava koja, između ostalog, govori o promeni preambule, gde promena preambule ulazi u pitanja koja idu na obavezan referendum). Specifična je po tome sto se u njoj ne pominje AP Vojvodina, a za AP KIM kaže da ima položaj suštinske autonomije. Smisao preambule je u izražavanju određenih ideoloških i političkih stavova o karakteru i ulozi države , odnosu pojedinca prema državi i obratno, međusobnim odnosima pojedinih funkcija državne vlasti i navođenju ciljeva koji se žele postići donošenjem ustava. Jednom rečju, postavlja načela, motive za donošenje ustava. Bosina potpitanja: l) ko proglasava ustav i kojim aktom; 2) ko sastavlja predlog za promenu ustava; 3) kako teče postupak za promenu ustava pred NS; 4) koja pitanja moraju ići na referendum; 5) kakav je referendum za ostali uzi krug pitanja; 6) ako referendum nije obavezan ko daje predlog skupštini; 7) šta je ustavni zakon za sprovodjenje ustava; 8) u kojoj formi može biti akt o promeni URS; 9) kakva je forma preambule 10) u čemu se ogleda njen smisao NAČELA I OSNOVNE INSTITUCIJE USTAVNOG PRAVA NADLEŽNOST RS Propisano je koje oblasti društvenog života RS uređuje i obezbeđuje a najvažnije su regulisane u članu 97. Ustava. U tom članu se u stvari propisuje koje oblasti su u nadleznosti RS, i to: Suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost RS, međunarodni položaj i odnose sa drugirn državama i međunarodnim organizacijama, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim državim organima, ogovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata, amnestije i pomilovanja za krivična dela; teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave; odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana; mere za slučaj vanrednog stanja; sistem prelaska granice i kontrola prometa roba, usluga i putničkog saobračaja preko granice; položaj stanaca i stranih pravnih lica; jedinstveno tržište; pravni položaj privrednih subjekata; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa s inostranstvom; poreski sistem; svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i dr.

sistem zaštite i unapređenja životne sredine, sistem u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, brige o deci, obrazovanja, kulture i razvoja RS, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS, finansiranje i ostvarivanja prava i dužnosti RS utvrdenih Ustavom i zakonom, organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa Uređuje znači da donosi zakone kojima će se urediti te oblasti. Obezbeđuje znači da izvršava zakone, opšte akte i druge propise koje je tim zakonom uredila. Nadležnost RS može se poverili AP i jedinicama LS samo zakonom. Suština Zakona o raspodeli nadležnosti : razgraničenje nadležnosti RS od nadležnosti LS i AP Finansiranja nadležnosti RS : iz budžeta RS Izvorne prihode budžeta RS čine javni prihodi i primanja, a to su porez, sudske i administrativne takse, prihodi od akciza, carine, privatizacije, prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije RS, prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom, prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku, primanja od prodaie nepokretnosti u državnoj svojini i pokretnosti, ako zakonom nije drugačije određeno. Iz prihoda budžeta RS finansiraju se osnovne funkcije države kao što su odbrana zemlje, bezbednost zemlje itd. Po sili zakona prenose se jedinicama LS porezi u delu utvđenom zakonom, a to su porez na dohodak građana, porez na imovinu, porez na nasleđe i poklon, porez na prenos apsolutnih prava, lokalne, komunalne i boravišne takse. Statutom grada, odnosno grada Beograda, utvrđuje se deo prihoda koji pripada budžetu gradske opštine, a koji budžetu grada, odnosno grada Beograda. AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuju se zakonom. Zakonom se određuje učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije. Budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Bosina potpitanja: 1)Šta regulise član 97. Ustava, 2) Šta znači obezbeđuje, a sta uređuje, 3) Koji se deo poreza po sili zakona prenosi jedinicama LS, 4) Kako se mogu poveriti nadleznosti, 5) U cemu je suština Zakona o raspodeli nadležnosti, 6) Finansiranje nadležnosti RS, 7) Koji su izvorni prihodi bužeta RS, 8).Sta se sve finansira iz prihoda budžeta RS DRŽAVNA TERITORIJA I DRŽAVNI AMBLEMI Svaka država se sastoji iz 3 elementa : to su teritorija, stanovništvo i suverena vlast. Teritorija predstavlja realni element države, stanovništvo personalni, a suverena vlast realni.

Teritorija predstavlja oblast na koioi se prostire državna vlast. Prema URS, teritorija RS je jedinstvena i nedeljiva. Granica RS je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava. Državna teritorija je trodimenzionalna i sastoji se od suvozemne oblasti zajedno sa zemljinom utrobom ispod nje i vodenih površina u vidu reka i jezera, kao vazdušne oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog i vodenog dela državne teritorije. Suvozemna, vazdušna i vodena oblast cine jedinstvo državne teritorije. Pravni suverenitet RS proteže se na čitavoj njenoi teritoriji. Neovlašćeno preletanje aviona kroz vazdušnu oblast, potkopavanje zemljine utrobe, kršenje pravila rečnog prava smatra se povredom suvereniteta jedne države. Nad državnom teritorijom po pravilu moze postojati samo jedna suverena vlast. Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu. Ova obeležja države bitna su zbog identifikacije države u medjunarodnoj zajednici država. Njihova upotreba uređena je Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne RS. Grb RS koristi se kao Velik grb i Mali grb. Grb RS jeste grb utvrđen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije. Veliki grb se upotrebljava na zgradama NS, predsednika RS, Vlade, Ustavnog suda, VKS, RJT, NBS, Državne revizorske institucije, Zaštitnika građana i na zgradama diplomatsko-konzularnih predstavništava RS u inostranstvu; u službenim prostorijama predsednika državnih organa vlasti, kao i RJT, guvernera NBS, omudsmana itd. u sastavu državnog pečata u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni pečat; u sastavu pečata i štambilja gore pomenutih organa, na novcu. Mali grb se upotrebljava na zgradama ostalih državnih organa, organa, AP i jedinica LS, javnih sluzbi, prilikom proslava svečanosti i drugih kulturnih, sportskih i sličnih manifestacija koje su značajne za RS, prilikom međunarodnih susreta, političkih, naučnih, u sastavu obrazaca javnih isprava, na uniformama službenih lica državnih organa, na vojnim zastavama RS. Zastava RS koristi se kao Narodna zastava i kao Državna zastava. Razlika između Državne i Narodne zastave ogleda se u tome što je na Državnoj zastavi istaknut mali grb, dok je Narodna bez grba. Obe su horizontalne trobojke, sa poljima istih visina, odozgo na dole: crvena, plava i bela. Drzavna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgrade drzavnih organa, a Narodne skupštine, u vreme zasedanja, i na državni praznik Republike Srbije; u njihovim službenim prostorijama, kao na gl. ulazima organa AP i jedinica LS, kao i javnih službi na dan državnog praznika RS. Upotrebljava se na vazduhoplovu, brodu, ističe se na biračkim mestima na dan izbora za državne organe. Narodna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgradu NS i glavnom ulazu u zgrade organa AP i LS i javnih službi. Ističe se na biračkim mestima na dan izbora za organe AP i LS. Ako se izbori za državne organe i organe AP, odnosno LS, održavaju istovremeno, na biračkim mestima ističe se Državna zastava. Himna Republike Srbije jeste svečana pesma "Bože pravde". Vlada propisuje bliže kriterijume, način i uslove za izvođenje himne Republike Srbije. Pečat i štambilj ustanovljavaju se Zakonom o pečatu drž.i drugih organa. Oni su sredstva za potvrdu autentičnosti javnih isprava i dr.akata. Oni su neophodni da bi neki akt državnog organa proizvodio pravno deistvo. Pečat ima grb. Glavni grad ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu. Poseban status postoji zbog toga sto se u njemu nalaze glavni državni organi.

Bosina potpitanja 1) Zašto su važni amblemi , 2) Kako se upotrebljavaju državni simboli, 3) Razlika između državne i narodne zastave , 4) Kakav je grb na državnoj zastavi, 5) Šta su pecat i i stambilj i cime se ustanovljavaju, 6) Šta čini državnu teritoriju, 7) Dokle se proteže pravni suverenitet RS, 8) Šta je glavni grad i ima li poseban status u URS, 9) Kada ce se propisi RS primenjivati na nase drzavljane van granica RS DRŽAVLJANSTVO RS Državljanstvo je narocita državno pravna veza između države i pojedinca, uslov je za uzivanje mnogih prava, spada u lična prava. To je odnos redovnog i najčešće trajnog karaktera. Redovnog zbog toga sto se apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci, a trajan jer se obično zasniva rođenjem, a kasnije retko menja. Na osnovu državljanstva, državljanima RS zajemčena su sva prava koja propisuje URS nezavisno od toga gde se oni nalaze. Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu. Tim pravima odgovaraju i određene dužnosti RS, poput podložnosti vojnoj obavezi, dužnosti plaćanja poreza, pokorovanja ustavu i zakonu i sl. Zaštita koju RS pruža svom drzavljaninu pruža sledeće garancije : da ne moze biti lišen državljanstva, da ne moze biti lišen prava da promeni državljanstvo, da ne moze biti proteran. Osnov sticanja i prestanka državljanstva uređuje se Zakonom o državljanstvu. Prema tom zakonu državljanstvo se stiče : 1) poreklom, 2) rođenjem na teritoriji RS, 3) prijemom u državljanstvo i 4) međunarodnim ugovorima. Prestaje : otpustom, odricanjem i po međ.ugovoru. Da bi smanjio broj apatrida, URS predviđa „da dete rođeno u RS ima pravo na državljanstvo RS, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne državljanstvo druge države“. Apatridi su lica bez državljanstva. Mogu steći državljanstvo prijemom. Pravni poredak jedne zemlje u celini važi za domaće državljane, dok za strance i za apatride mogu da važe određena ograničenja u pravima i u pogledu utvrđivanja određenih obaveza koje se mogu nametnuti samo određenim državljanima. Bipatridi su lica sa dva državljanstva. Državljanin Republike Srbije koji ima i državljanstvo strane države smatra se državljaninom Republike Srbije kad se nalazi na teritoriji RS. Bosina potpitanja : 1) Kako se stice, 2) Sta su apatridi, 3) Sta su bipatridi JEZIK U SLUŽBENOJ UPOTREBI I PISMO U RS Prema URS u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava. Službenom upotrebom jezika i pisma, u smislu Zakona službenoj upotrebi jezika i pisma, smatra se upotreba jezika i pisama u radu državnih organa, organa AP, gradova i opština, ustanova, preduzeća i drugih organizacija, kad se vrše javna ovlašćenja. Služb. upotrebom JiP, smatra se i upotreba JiP u radu javnih preduzeća i javnih službi, kao i u radu drugih organizacija. Službenom upotrebom JiP smatra se naročito upotreba JiP u usmenom i pismenom opštenju organa i organizacija međusobno, kao i sa strankama, odnosno građanima, u sprovođenju postupka za ostvarivanje i zaštitu prava, dužnosti i odgovornosti građana, uvođenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na teritoriji opštine, izdavanje javnih isprava, kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava rađana. Službenom upotrebom JiP smatra se i upotreba JiP pri ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva, naziva trgova i ulica, naziva organa, organizacija i firmi, objavljivanju javnih poziva, obaveštenja i upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanju drugih javnih

natpisa. Primera radi, bolnice se obeležavaju latiničnim slovom H i na putokazima mora stajati označenje bolnice i na ćirilici i na latinici. Saobraćajni znaci i putni pravci na međunarodnim i magistralnim putevim, nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriličnim i latiničnim pismom. Saobraćajni znaci i putni pravci na drugim putevima, nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu se, pored ćiriličnog, ispisivati i latiničnim pismom. Po URS "svako ima pravo da u postupku pred organom, odnosno organizacijom, koja u vršenju javnih ovlašćenja rešava o njegovom pravu i dužnosti, upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sa činjenicama na svom jeziku”. PISMO: Što se tiče službene upotrebe latiničnog pisma, u opštinama u kojima u većem broiu žive pripadnici nac. manjina čije je primarno pismo, u skladu s njihovom tradicijom, latinica, u službenoj je upotrebi i latinično pismo. Statutom opštine, utvrđuje se službena upotreba latiničnog pisma. Organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja u opštini u kojoj je u službenoj upotrebi i latinično pismo, dužni su da građanima na latiničnom pismu dostavljaju rešenja i druga pismena kojima se rešava o njihovim pravima i obavezama, kao i svedočanstva i druge javne isprave. Obrasci javnih isprava za potrebe opština u kojima je u službenoj upotrebi i latinično pismo, štampaju se ćirilicom i latinicom JEZIK: Na teritoriji jedinice lokalne samouprave, gde tradicionalno žive pripadnici nacionalnih manjina, njihov iezik i pismo može biti u ravnopravnoj službenoj upotrebi. Jedinica lokalne samouprave će obavezno uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine, ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva. Bosina potpitanja 1)Sta se smatra službenom upotrebom JiP, 2) Kada je latinica u službenoj upotrebi, 3) Kada se prema zakonu o pravima nacionalnih manjina koristi njihov jezik NAČELO NARODNE SUVERENOSTI Svaka država predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj državnoj teritoriji, koji su potčinjeni njenoj suverenoj vlasti. Suverenost predstavlja suprematiju državne vlasti u odnosu na sve druge vlasti na njenoj teritoriji, odnosno nije subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na svojoj teritoriji. Moglo bi se reći da spolini element suverenosti podrazumeva nezavisnost države prema drugim državama, a unutrašnji element podrazumeva suprematiju državne vlasti u odnosu na druge institucije. Obeležja državne vlasti su: - nezavisnost, sto znaci da njena vlast nije potčinjena bilo kojoj drugoj vlasti, originernost vlasti

- neprekidnost tj. njeno stalno trajanje bez obzira sto se nosioci menjaju i

- nedeljivost u smislu da je to jedna državna vlast, čak i kada se vrši posredstvom vise organa.

Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u državi, tj. za pitanje od koga potiče ta najviša vlast. Postoji vise teorija o tome ko je nosilac suverenosti. Prema teoriji narodne suverenosti, suveren je narod u smislu svih građana, od kojih svakome pripada po jedan deo suverenosti. Narod kao i svaka ličnost ima svoju volju, opštu volju koju ne može preneti na nekog drugog i svaki građanin je nosilac svog malog dela suverenosti, te tako i bira svoje predstavnike. Ova teorija vodi do opšteg i jednakog prava glasa, a narod može sam ili preko svojih predstavnika vršiti suverenu vlast. Ako je vrši preko predstavnika, narod im dodeljuje mandat, koji može opozvati, a to je suština teorije imperativnog mandata. Prema teoriji nacionalne suverenosti (različite od narodne) nosilac suverenosti je nacija, koja nije prost zbir građana. Ona je apstraktni entitet zajednice sadašnjih, proslih, a i budućih generacija. Posledica toga je da nema imperativnog poslanickog mandata, jer pripadnici nacije ne otuđuju svoj deo suverenosti, vec je mandate slobodan. Prema URS "suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom voljom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti vršiti vlast mimo slobodno izražene volje građana. NAČELO PODELE VLASTI URS sadrži načelo podele vlasti na kojem se zasnivaju odnosi između pojedinih državih vlasti. Po URS pravni poredak je jedinstven. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Sudska vlast ie nezavisna. Iz ove odredbe ustava jasno se vidi da je nas URS imao u vidu princip horizontalne podele vlasti. Pored toga moguce je izvršiti podelu vlasti i po vertikali između različitih nivoa na kojima se vlast vrsi. Vertikalna podela predstavlja zapravo raspodelu poslova državnih vlasti, između centralnih organa vlasti, organa AP i organa jedinica LS. Što se tiče načela ravnoteže i međusobne kontrole vlasti, predviđenog URS, analizom čl. 4. URS, dolazi se do zaključka da ovo načelo važi samo za odnose između zakonodavne i izvršne vlasti, ali ne i za odnose između te dve vlasti i sudske vlasti, za koju se u istom članu kaze daje nezavisna, a što potvrđuju i kasnije odredbe ustava, prema kojima su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole, a sudsku odluku moze preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku (viša instaciona kontrola). Dakle, Narodna skupstina ne moze da utiče na odlučivanje sudova, međutim, možemo govriti o uticaju skupstine na sudsku vlast - NS donosi zakone. Sud sudi na osnovu ustava i zakona i dr.opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora. Opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni medj.ugovori sastavni su deo pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju. NS bira sudije za njihov prvi trogodišnji mandat. Smisao podele vlasti je u ograničavanju vlasti. URS je napravio svojevrsnu kombinaciju dva sistema vlasti :

- parlamentarnog : koga karakteriše saradnja i ravnoteža zakonodavne i izvršne vlasti - predsedničkog : koga karakteriše sistem kočnice i ravnoteže, budući da su tri vlasti organizaciono odvojene

Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma, tj. parlamentarni sistem vlasti sa elementima predsedničkog. Njegovo osnovno obeležje jeste niegova bikefalna izvršna vlast, kao u parlamentarnom sistemu, i čine je predsednik RS i Vlada. Prema URS, Predsednik RS bira se neposredno, nema ovlašćenja izvršne vlasti, pogotovo nije njen šef. Vlada je izabrana od strane NS i njoj je politički odgovorna. Odredba načela URS o zabrani sukoba interesa uključuje i podelu vlasti budući da niko ne može vršiti državnu ili javnu fimkciiu koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama i poslovima ili privatnim interesima. Bosina potpitanja 1) Kako je moguće izvrsiti podelu vlasti tj.koji su sistemi podele vlasti sa stanovista ovog nacela (po horizontali i vertikali), 2) Koji principi su ovde vazni, na cemu se zasniva ta podela, 3)Razlika između predsednickog i parlamentarnog sistema, 4) Kakav je sistem kod nas, 5) Međusobni uticaj sudske vlasti i skupstine i na sta ne moze da utice skupstina 6) Ko moze da preispita rad suda NAČELO VLADAVINE PRAVA Granice vlasti postavljene su u načelu URS o vladavini prava. Po URS, vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava, počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Vladavina prava se ostvaruje slobodnirn i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašču (povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu). Pojam vladavine prava označava vezanost svih državnih vlasti pravom i one su potčinjene Ustavu. Ona znači isključenje samovolje drzave - svih njenih vlasti, uključujući i zakonodavnu. Vlast mora biti legitimna i njeno vršenje demokratski organizovano. Dakle, ovim načelom se ograničava samovolja državne vlasti i garantuje demokratski politički poredak kojim štiti sigurnost i slobodu ljudi (povezati sa ustavom u politickom smislu). Ustav je je akt na osnovu koga se upravlja zemljom. To je osnovni zakon koji ustanovljava organizaciju države i propisuje prava građana, dodeljujuci im prava i odgovornosti, a državnoj vlasti ovlašćenja i dužnosti. Ustav kao najviši OPA određuje vlastitu pravnu snagu, pa shodno tome u čl. 3. uspostavlja načelo vladavine prava, kao osnovni princip Ustava, a to je da je pravo iznad svake vlasti. NAČELO POLITIČKOG PLURALIZMA Političke stranke su obuhvaćene ustavnim pravom građana na udruživanje, koje spade u grupu političkih prava i sloboda. Načelo URS koje se odnosi na stranački pluralizam obuhvata norme deklarativnog karaktera u vezi sa dopuštenošću političkih stranaka i njihovom ulogom u formiranju državnih organa.

Prema URS, jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana. Iz ustavne odredbe o nosiocu suverenosti i slobodno izraženoj volji građana proizilazi da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana, a odredba URS koja govori o pol. strankama kaže da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlašt, niti ie potčiniti sebi. S druge strane, odredbe o osnivanju i nedopuštenom delovanju pol. stranaka imaju normativni karakter. Po URS, osnivanje političkih stranaka je slobodno. Prema Zakonu o političkim strankama, političku stranku mogu osnovati najmanje 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije. Političku stranku nacionalne manjine mogu osnovati najmanje 1.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije. Politička stranka se osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta, programa, statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje političke stranke. Statut je osnovni opšti akt politicke stranke. Prema URS, nedopušteno je delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Ovo su razlozi za zabranu rada političkih stranaka, prema URS. Prema Zakonu o politickim strankama, o zabrani rada političke stranke odlučuje Ustavni sud, kadaje njeno delovanje i usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti RS, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne ili verske mržnje (čl.4 st.2), kada se udruži u šire političke saveze u zemlji ili inostranstvu, odnosno spoji sa političkom strankom koja deluje suprotno članu 4. stav 2. ovog zakona. Zabrana pocinje da deluje od dana dostavljania odluke nadležnom organu koji vodi registar političkih stranaka, pol. stranka se brise iz registra. Tri su ovlasćena predlagača za pokretanje postupka za zabranu rada pol. stranaka : Vlada, RJT i organ nadležan za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica – Ministarstvo. Ako neko udruženje nije registrovano može mu se zabrani rad, a takođe moze i da se pokrene krivicni postupak. Bosina potpitanja 1) Kako se osnivaju politicke partije 2.) Ko moze pokrenuti postupak za zabranu rada politicke stranke 3) Od kad deluje zabrana, 4) ako neko udruzenje nije registrovano moze li da se im se zabrani rad NAČELO JEDINSTVA PRIVREDNOG PODRUČJA I JEDINSTVA TRŽIŠTA Jedno je od načela u Ustavu, kojim je utvrđeno da je RS jedinstveno privredno područje i jedinstveno trzište robe, rada, kapitala i usluga. To znači jedinstveno uređenje privrednog života na celoj teritoriji RS, jednakost pravnih subjekata u privrednoj utakmici, jedinstveni carinski, monetarni, fiskalni i bankarski system. Iz jedinstva priv.područja slede i jedinstvena politika

razvoja u koju spada i razvoj nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih područja RS, kao i druge politke i mere, pored mera za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS, poput slobode preduzetnistva, ravnopravnosti privatne i drugih oblika svoiine. Jedinstveno trziste roba, rada, kapitala i usluga, podrazumeva prema URS najpre jednak polozaj svih subjekata na trzistu i zabrana svih akata kojima se suprotno zakonu ogranicava slobodna konkurencija putem stvaranja ili zloupotrebe monopolskog ili dominantnog polozaja. Dve garancije ulaze u ovo načelo, a to je: 1) da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu zakonom biti umanjena i 2) da su strana lica izjednačena na trzistu sa domacim. ODNOS CRKVE I DRŽAVE Odnos između crkve i države postavljen je u URS na načelu svetovnosti države, pa kaže da je RS svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna. Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najsiru slobodu savesti i verskih obreda. Prema URS crkve i verske zaiednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuiu svoju unutrašnju organizaciju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, da osnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom. Ustavni sud može zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanie ugrožava pravo na život, pravo na psihičko i fizičko zdravlje i prava dece, pravo na lični i porodicni integritet, pravo na imovinu i pravnu bezbednost i ako izaziva i podstiče versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost. Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice, ona se briše iz registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. Prema URS jemci se: SLOBODA MISLI, SAVESTI, UVERENJA I VEROISPOVESTI, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru, znaci da je osnovno načelo sloboda izbora i promene verskog opredeljenja. Svetovni karakter RS ogleda se i u tome sto verska pitanja smatra privatnom stvari svojih građana. Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeđenje, veroispovedanja obavljanjem verskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se ograničiti zakonom samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, radi zaštite života i zdravlja ljudi, morala demokratskog društva, sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom, pravne bezbednosti i javnog reda, radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje. Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.

Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, zabranjena je svaka diskriminacija, a posebno se navodi medju ostalim razlozima, i po osnovu veroispovesti. Po URS zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti. Prigovor savesti predstavlja pravo lica čijoj je veri ili ubeđenima to protivno da ne ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja, ali to lice moze biti pozvano da svoju obavezu ispuni bez obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom. Bosina potpitanja 1)Sta znaci odnos drzave i crkve, 2) Koje je osnovno nacelo 3) Kad se moze zabraniti delovanje verske zajednice i zasto, 4) Pod kojim uslovima se moze ograniciti sloboda veroispovesti, 5) Sta je prigovor savesti ODNOS UNUTRAŠNJEG PRAVA I MEĐUNARODNIH UGOVORA Postoje dva shvatanja u teoriji o odnosu unutrašnjeg i međunarodnog prava. Prvo je dualističko, prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema, od kojih prvi važi unutar države, a drugi u međunarodnim odnosima drzava. Po ovom gledištu norme MP nikad ne mogu blti više pravne snage od normi unutrašnjeg prava, čime se naglašava puna suverenost države u regulisanju unutrašnjih odnosa. Po monističkom shvatanju, MP i unutrašnje pravo čine jedan sistem normi, dok se normama MP često priznaje primat u odnosu na norme unutrašnjeg prava, a čiji je najpoznatiji predstavnik Hans Kelzen. Prema URS, prihvaćeno je monističko shvatanje, po čl. 16. st. 2 : "Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom." Iz toga sledi mogućnost ocene - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti sa ustavom od strane Ustavnog suda, što se vidi iz odredaba URS o nadležnosti Ustavnog suda koji shodno odredbi čl. 167. URS "odlučuje o saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom". Ustav je najvišipravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domaćih i međunarodnih OPA, jasno proizilazi da je pravna snaga potvrđenih međunarodnoh ugovora odmah ispod Ustava, a iznad zakona i drugih opstih akata. Što se tiče neposredne primene MP, ustav sadrzi odredbu po kojoj se njime jemce i kao takva neposredno primenjuju, ljudska i manjinska prava, zajemcena opsteprihvacenim MP, potvrđenim međ.ugovorima i zakonoma (pored onih zajemcenim ustavom).

Osim toga, prema čl. 142. URS "sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora", dok se prema čl. 145. URS, "sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona". LJUDSKA I GRAĐANSKA PRAVA USTAVNA KONCEPCIJA I PODELALJUDSKIH I GRAĐANSKIH PRAVA Ljudska prava su predmet URS. Odnosi između države i građana izražavaju se međusobnim pravima i dužnostima. Prava negativnog statusa određuju prostor slobode gradjana u koji se država ne moze uplitati, kao sto su lična prava, a prava pozitivnog statusa su za građane prava i pogodnosti, a za državu dužnosti, sto su ekonomska i socijalna prava. Prava aktivnog statusa gradjani aktivno ucestvuju u obavljaju javnih poslova, postaju sastavni delovi drzavnih organa (politicka). - prema predmetu dele se na : lična, politička, socijalna, ekonomska i kulturna

- prema hronoloskom redosledu njihovog nastanka dele se na : prava I generacije - lična i politička, II generacije - socijalna, ekonomska i kulturna i III generacije – kolektivna, poput prava na mir, razvoj, spokoj, humanitarnu pomoć, štrajk

Propisivanja ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetano uzivanje od strane njihovih titulara, a da se drzavnim organima i drugim subjektima nametne obaveza da obezbede njihovo ostvarivanje. OSNOVNA NAČELA - Neposredna primena zajemčenih prava

Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno se primenjuju. Ustavom se jemče, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opsteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija, koje nadziru njihovo sprovođenje.

- čl. 19. - Svrha ustavnih jemstava

Jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava. - Ograničenja ljudskih i manjinskih prava

Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava. Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smaniivati. Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava. - Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju

Po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih manjinskih prava zajemčenih Ustavom, u smislu njihovog umanjivanja ili privremenog obustavljanja i to samo u obimu u kojem ie to neophodno. Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovania na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da važe prestankom vanrednog (najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima) ili ratnog stanja. Mere odstupanja ni u kom slučaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenih čl. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62, 63, 64. i 78. Ustava, a to pravo na ljudsko dostojanstvo i život, fizički i psihički integritet, zabrana ropstva i prinudnog rada, pravicno suđenje, pravna sigurnost u kaznenom pravu, pravo na licnost, drzavljanstvo, sloboda misli, savesti i veroispovesti, prigovor savesti, izražavanje nacionalne pripadnosti, pravo na zaključenje braka i sloboda odlučivanja o rađanju, prava deteta i zabrana nasilne asimilacije. - Zabrana diskriminacije (često pita kao potpitanje)

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje - one kojima se uspostavlja stvarna jednakost poput zaštite trudnica, majke, deteta, bolesnih, invalida, npr. poput zastite zabrana noćnog rada licima mlađim od 18 godina jer se time štiti omladina.

- Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda

Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom. LIČNA PRAVA - Pravo na bezbednost

- Tajnost pisama i drugih sredstava opštenja

- Pravo na slobodu i pravo na zaštitu podataka

- Pravo na privatnost

LP su prava ljudi kao lica, nazivaju se ličnim, jer se vezuju za licnost. Njihov cilj je zaštita privatne ličnosti coveka. To su prava prve generacije i negativnog statusa. Obezbeđuju se garancijama koje URS daje pojedincu u odnosima sa upravnom i sudskom vlašću, s jedne strane, kao i garancijama pojedincu ____________________________. Mogu biti spoljašnja kojima se štiti fizički integritet pojedinca kao što su: pr. na zivot, nepovredivost stana, sloboda kretanja i nastanjivanja, i unutrašnja kojima se stiti duhovni i intelektulani integritet pojedinca, kao sto su sloboda savesti i veroispovesti, sloboda izražavanja nacionalne pripradnosti, sloboda nauke i umetnosti. Lična prava su : 1. PRAVO NA LIČNU SLOBODU I BEZBEDNOST - GARANCIJE PRILIKOM LISENJA SLOBODE :

- Pravo na slobodu i bezbednost, - Postupanje sa licem lisenim slobode, - Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda, - Pritvor, - Trajanje pritvora, OSTALE GARANCIJE: - Pravo na pravično suđenje, - Posebna prava okrivljenog, - Pravna sigurnost u kaznenom pravu, - Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete, - Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo. 2. PRAVO NA ZIVOT

3. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LICNOSTI

4. NEPOVREDIVOST FIZIČKOG I PSIHIČKOG INTEGRITETA

5. PRAVO NA PRAVNU LIČNOST

6. PRAVO NA ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

7. NEPOVREDIVOST STANA

8. NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA

9. SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA

10.SLOBODA SAVESTI I VEROISPOVESTI

11.SLOBODA IZRAŽAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI

12.SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI

PRAVO NA LIČNU SLOBODU I BEZBEDNOST (habeas corpus) Garancije koje pojedinac ima prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su i odnose se na: lišenje slobode i pritvor, poštovanje ljudske ličnosti i njenih prava u krivičnom i drugim pravnim postupcima, kažnjavanje i izricanje osuda i kazni. GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LISENJA SLOBODE URS -pravo na slobodu i bezbednost Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom. Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru. Svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lisenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito. Kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud. - Postupanje sa licem lišenim slobode

Prema licu lišenom slobode mora se postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti. Zabranjeno je svako nasilje prema licu lišenom slobode. Zabranjeno je iznuđivanje iskaza. - Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda

Licu lišenom slobode bez odluke suda, odmah se saopštava da ima pravo da ništa ne izjavljuje i pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati.

Lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato nadležnom sudu, u protivnom se pušta na slobodu. - Pritvor

Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnogpostupka. Ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru. Pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuie se pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja. Odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova. - čl. 31. Trajanje pritvora

Trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu. Posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom. Pritvorenik se pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen. OSTALE GARANCIJE - čl. 32. Pravo na pravično suđenje

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima, obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem. Javnost se može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom. - čl.33. Posebna prava okrivljenog

Svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega.

Svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme I odgovarajuće uslove za pripremu odbrane. Okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom. Svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen ako mu nije omogućeno da bude saslušan id a se brani. Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane. Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja. Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo nije dužno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu. Sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo. - čl.34. pravna sigurnost u kaznenom pravu

Niko se ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena. Kazne se određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca. Krivična dela i krivične sankcije određuju se zakonom. Svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Izuzetno, ponavljanje postupka je dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod. Krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva. - Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete

Ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom.

Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuie državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. Zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. - Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo

Jemči se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. DOSTOJANSTVO I SLOBODA I RAZVOJ LIČNOSTI Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom. PRAVO NA ŽIVOT Ljudski život je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno je kloniranie ljudskih bića (nema eutanazije, apsolutno pravo, individualnog karaktera). NEPOVREDIVOST FIZIČKOG I PSIHIČKOG INTEGRITETA Fizički i psihički integritet je nepovrediv. Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažniavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim metodama, bez svog slobodno datog pristanka. U vezi sa ovom odredbom je i čl. 26. URS : Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen. Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom. Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novčanu nadoknadu, rad ili služba lica na vojnoi službi, kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja. PRAVO NA PRAVNU LIČNOST

Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina (poslovna sposobnost). Izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece slobodni su. PRAVO NA ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti. Prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom. Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom. Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zašiitu zbog njihove zloupotrebe. NEPOVREDIVOST STANA Stan je nepovrediv. Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres. Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisusrvuje pretresanju. Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka. Bez odluke suda, ulazak u tuđ stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lisenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom. NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva. Odstupanja su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.

To je pravo na privatnost. SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA Svako ima pravo da se slobodno kreće j nastanjuje u Republici Srbiji, da ie napusti i da se u nju vrati. Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograničiti zakonom, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije. Ulazak stranca u Republiku Srbiju i boravak u njoj uređuje se zakonom. Stranac može biti proteran samo na osnovu odluke nadležnog organa, u zakonom predviđenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, državljanstva, pripadnosti određenoj društvenoj grupi, političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenje prava zajemčenih ovim ustavom. SLOBODA SAVESTI I VEROISPOVESTI Jemči se sloboda misli, savesti, uverenia i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru. Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeđenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se ograničiti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, radi zaštite života i zdravlja ljudi, morala demokratskog društva, sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje. Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države. Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuju svoju unutrašniu organizacjju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, da osnivaju verske skole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom. Ustavni sud može zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugrožava pravo na život, pravo na psihičko i fizičko zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiče versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.

Lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđeniima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja. Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom. SLOBODA IZRAŽAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI Nacionalna pripadnost ukljucuje: - slobodu izrazavania nacionalne kulture - slobodu upotrebe svog jezika i pisma. Prema URS izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno. Niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno. Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom. Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke, kulture i umetnosti. Bosina potpitanja ])Zasto se nazivaju ličnim, 2)Mogu li se ograničavati, 3) Koliko mogu trajati odstupanja u vreme vanrednog i ratnog stanja, 4)Koja prava se ne mogu ograniciti, 5) Koja prava ima lice liseno slobode, 6) Koje mu je dopunsko pravo, 7) Koje su dve zabrane, 8) Kako se mora postupati sa licem lisenim slobode, 9) Ko moze izreci kaznu lisenja slobode, 10) U pogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opstenja - šta ustav jemci građanima i kad se moze uciniti izuzetak, 11) Zastita podataka o licnosti, kada se mogu koristiti tipodaci, 12) Sta se podrazumeva pod slobodom kretanja i moze li biti ogranicena, 13) Sta je sa slobodom kretanja stranaca, 14) Kada se moze uci u tuđ stan bez odluke suda, 15) Sta sve cini pravo na privatnost -zabrana proizvoljnog mesanja drzave u privatni i porodicni zivot, garancije nepovredivosti stana, tajnosti pisama i zastita podataka o licnosti

EKONOMSKA PRAVA To su prava II generacije, pozitivnog statusa, jer se od države očekuje da deluje u korist dobrobiti građana, da činjenjem pomogne njihov ekonomski, socijalni i kulturni status. Od nje se zahteva da zagarantuje imovinu, nasleđivanje i pravo na rad, kao osnove sticanja ekonomskih dobara. Stepen ostvarivanja ovih prava zavisi od ekonomskog stanja drzave, a štite se sudsim putem. Znači to su : pravo na imovinu, na nasleđivanje, na rad i na štrajk. PRAVO NA IMOVINU Individulno pravo. Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Pravo svojine može biti oduzeto i ograničeno samo u javnom interesu, utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (eksproprijacija). Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine (recimo oružja). Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom. PRAVO NA NASLEĐIVANJE Individaulno pravo. Jemči se pravo nasleđivanja, u skladu sa zakonom. Pravo nasleđivanja ne može biti isključeno ili ograničeno zbog neispunjavanja javnih obaveza. PRAVO NA RAD Koleklivno pravo.

Pravo da se radi, a na zakonodavcu je samo obaveza da stvori uslove za njegovu realizciju. Prema URS: Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta. Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći. To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (što se moze smatrati merama pozitivne diskiminacije). U vezi sa pravom, rad je i sloboda rada, slobodan izbor rada prema svojim sposobnostima i sklonostima. URS zabranjuje prinudni rad, pa čl. 26. kaže: Zabranjuje se prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanie lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom. Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novčanu nadoknadu, rad ili služba lica na vojnoj službi, kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja. PRAVO NA ŠTRAJK (često pita kao posebno pitanje) Koleklivno pravo. Ustavno pravo zaposlenih u uslovima tržisne privrede, koje znači obustavu rada od strane radnika, kako bi se na taj način poslodavac naterao da prihvati njihove uslove. Regulisan je Zakonom o štrajku, kao i drugim zakonima (o policiji, vojsci), a gde se u pojedinim delatnostima koje su od vitalnog značaja za drustvo, traži obezbeđenje, minimuma procesa rada.

Prema URS : Zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Pravo na štrajk može biti ograničeno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delalnosti. Bosina potpitanja 1)Nabrojati ih, 2)Kakve je prirode pravo na strajk (kolektivne), a kakve pravo na imovinu, 3) od cega zavisi stepen ostvarivanja ovih prava - od ekonomskog stanja, 4)Jesu li ogranicena ili neogranicena, 5) kako se stite – sudski SOCIJALNA PRAVA Socijalna prava su prava II generaciie . To su : 1) pravo na socijalno osiguranje, 2) pravo na zastitu zdravlja, 3) pravo na zdravu zivotu sredinu, 4) pravo na socijalnu zastitu i 5) pravo na zastitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta.

Nosioci socijalnih prava su pojedine društvene kateogrije građana, stoga su ona kolektivna prava i to prava pozitivnog statusa, buduci da se drzava stara o fižickom i psihičkom zdravlju građana. 1) PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE

To je obavezno osiguranje zaspolenih, kojim se jemči obavezno osiguranje zaposlenima i njihovim članovima, socijalno osiguranje u skladu sa zakonom. URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja : pravo zaposlenih na naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad, naknadu za vreme privremene nezaposlenosti i pravo na penzijsko osiguranje, osnaženo obavezom države da se stara o ekonomskoi sigurnosti penzionera. 2) PRAVO NA ZAŠTITU ZDRAVLJA

URS: Svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.

Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom. Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova ureduju se zakonom. Republika Srbija pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture. 3) PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU

To je individualno pravo čoveka koje podrazumeva pravo i blagovremeno obaveštenje o njenom stanju. Prema URS : Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu. 4) PRAVO NA SOCIJALNU ZAŠTITU

Pripada pojedincima i porodicama kojima je potrebna pomoć. Prema URS : Građani i porodice koiima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde i humanizma i poštovania ljudskog dostojanstva. Invalidima, ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna zaštita, u skladu sa zakonom, kao posebno ugroženim kateogrijama stanovništva. (često pita kao posebno pitanje) Ove kateogrije uživaju posebnu zaštitu u skladu sa zakonom. 5) PRAVO NA ZASTITU PORODICE

Pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika

Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka. Brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom. Zaključenje, trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškarca i žene. Brak i odnosi u braku i porodici uređuju se zakonom. Vanbračna zajednica se izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom. Sloboda odlučivanja o rađanju

Svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece. RS podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome. Prava deleta

Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoi zrelosti. Svako dete ima pravo na lično ime, upis u matimu knjigu rođenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoi identitet. Deca su zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja i zloupotrebliavanja. Deca rođena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rođena u braku. Prava deteta i njihova zaštita ureduju se zakonom. Prava i dužnosti roditelja

Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaiu, vaspitavaiu i obrazuju svoju decu, i u tome su ravnopravni. Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom. Posebna zaštita porodice, majke, samohranog roditelia i deteta

Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Majci se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porodaja. Posebna zaštita pruža se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihičkom ili fizičkorn razvoju. Deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlađa od 18 godina, mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlje ili moral.

Bosina potpitanja l)Nabrojati ih, 2) Prava deteta 3) Koja prava i obaveze jemci ustav za roditelje KULTURNA PRAVA I SLOBODE To su indivudalna prava pojedinca u oblasti kulture, usmerena na očuvanje, razvoj i širenje kulture i nauke. To su pravo na obrazovanje, autonomiju univerziteta, slobodu naucnog i umetnickog stvaranja, pravo na učesce u kulturnom životu, pravo korišćenja kulture i kulturnog stvaralštva i slicno. Iako Ustav regulise sledeća prava, ostala gore nabrojana su zagaranotvana međunarodnim pravom koje se neposredno primenjuje i koje Ustav jemči. PRAVO NA OBRAZOVANJE Svako ima pravo na obrazovanje. Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednie obrazovanje je besplatno. Svi građani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoškolskom obrazovainju. RS omogućuje uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokoškolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom. Osnivanje škola i univerziteta uređuje se zakonom. SLOBODA NAUČNOG I UMETNIČKOG STVARANJA Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno. Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom. Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke, kulture i umetnosti. AUTONOMIJA UNIVERZITETA

Jemči se autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova. Univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svome uređenju i radu, u skladu sa zakonom. POLITIČKE SLOBODE I PRAVA To su prava I generacije, aktivnog statusa, u smislu ovlašćenja građana da utiču na državu, da učestvuju u konstituisanju organa države i njihove volje. Jednom rečju, to su razni oblici ucesca pojedinca u javnom zivotu zemlje. Politicka prava su : 1. Biračko pravo 2. Sloboda štampe 3. Sloboda izražavanja 4. Sloboda zbora (okupljanja) 5. Sloboda udruživanja 6. Pravo molbe (peticije)

- BIRACKO PRAVO

To je pravo građana da bira i bude biran u državne organe. Aktivno biračko pravo je pravo građanina da bira svoje predstavnike i izražava njegovu biračku sposobnost. Pasivno biračko pravo je pravo građanina da bude izabran za narodnog predstavnika i izražava njegovu poslaničku sposobnost. Pored toga, biračko pravo može biti jednako (jedan covek - jedan glas) i nejednako, opšte (imaju ga svi građani pod istim uslovima) i posebno (npr. samo ga imaju muskarci). Uslovi za aktivno i pasivno biračko pravo su jednaki i to su : državljanstvo RS, punoletstvo, poslovna sposobnost, prebivalište na teritoriji RS (za prebivalište ne pise u URS, ali piše u Zakonu o izboru za narodne poslanike). Prema URS svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično. Izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom.

Građani imaju pravo da učestvuju u upravljaniu javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije. - SLOBODA MEDIJA

U RS svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja. Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom. Novine i druga sredstva javnog obaveštavanja ne podležu cenzuri. Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavestavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rusenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritoriialnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje, sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje. S tim u vezi URS proklamuje pravo svakog na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom. URS predviđa instrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija – pravo na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes, pravo na odgovor na objavljenu informaciju, a ostvarivanje ovih prava uređeno je zakonom. - SLOBODA MIŠLJENJA I IZRAŽAVANJA

Po URS ovo pravo se u jednom članu formulise kao "sloboda misli" i vezuje se za slobodu savesti i veroispovesti, dok se u drugom članu formuliše kao "sloboda mišljenja" i vezuje se za slobodu " izražavanja" u smislu slobode da se "govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obavestenja i ideje." Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti, sudske zaštite javnog zdravlia, morala demokratskog društva, nacionalne bezbednosti Republike Srbije. - SLOBODA OKUPLJANJA

Ovo pravo obuhvata slobodu mirnog okupljanja građana. Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju, ni prijavliivanju. Zborovi, demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavljuju se državnom organu, u skladu sa zakonom.

Sloboda okupljanja može se zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala, bezbednosti RS. - SLOBODA UDRUŽIVANJA

Ovim pravom jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja, kao pravo da se ostane izvan svakog udruženja. Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skadu sa zakonom. Zabranjena su tajna i paravojna udruženja. Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenie zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke iz istih razloga. Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka. - PRAVO MOLBE (PETICIJE)

To je pravo svakog da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima AP i organima jedinica LS i da od njih dobije odgovor kada ga traži. Zbog upućivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice, niti može da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time učinio krivično delo. Bosina potpitanja 1) Ograničenje slobode političkog delovanja, 2) Sta je sloboda misli i moze li biti ograničena, 3) Sta je sloboda izrazavanja, 4) Cime je ogranicena sloboda izrazavanja, 5) U cemu se ogleda pravo na prigovor savesti, 6)Sta je sloboda medija, 7) Ko i kada i kako moze ograniciti ovu slobodu, 8) Koji sud odlucuje o zabrani sirenja informacija (okruzni sud) PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Prema široj definiciji, nacionalna manjina označava grupu lica u jednoj državi koja prebivaju na teritoriji te drzave, njeni su državljani, održavaju sa tom državom solidne dugotrajne veze, poseduju specifične etničke, kultune, verske ili jezičke karakteristike, što su obeležja svojstvena za naciju i zastupljene su u dovoljnom broju, ali su malobrojnije spram ostalog dela stanovništva te države, podstaknuti su zeljom da zajedno očuvaju ono sto čini njihov zajednički identitet, posebno kulturu, tradiciju, veru i jezik. Imaju svoju matičnu državu, za razliku od etničke grupe koji je nemaju. Suština prava NM je u zastiti i negovanju obeležja svojstvenih za naciju : kulture, tradicije, vere i jezika, tj. očuvanju njihove nac. posebnosti i osobenosti. Osim svih ljudskih prava zajemcenih URS, daju im se i manjinska prava, koja mogu biti individualna i kolektivna, koja se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu sa URS, zakonom i međ. ugovorima. Kolektivnim pravima pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnika odlucuju o pojednim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, službenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom. U cilju ostvarivanja prava na samoupravu pripadnici NM, mogu izabrati svoje nacionalne savete u skladu sa zakonom. Oni su pravna lica koji se finansiraju iz budžeta i donacija. Savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti službene upotrebe jezika, obrazovanja, informisanja na jeziku nacionalne manjine i kulture, učestvuje u procesu odlučivanja i odlučuie o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti. NM mogu osnivati kulturna i prosvetna udruženja koja dobrovoljno finansiraju. RS priznaje istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika NM. Prema URS, pojedinačna prava pripadnika nac. manjina prožeta su načelima: - zabrana diskriminacije pripadnika NM,

koja se sastoji od tri element : ravnopravnosti pripradnika NM pred URS i zakonom i jednake zakonske zastite, zabrana diskriminacije zbog pripadnosti NM, stava da nisu diskriminacija posebne mere koje drzava uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika NM i građana koji pripadaju vecini. - Načelo ravnopravnosti u vođenju javnih poslova

Pripadnici NM imaju pod istim uslovima kao i ostali građani pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da vrse javne funkcije. Pri zapošljavaniu u državnim organima, javnim

službama, organima AP i jedinica LS vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovnistva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika NM. - Zabrana asimilacije pripadnika NM

zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika NM. Zaštita pripadnika NM od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji uređuje se zakonom. Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menjanje nacionalnog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici NM žive tradicionalno i u značajnom broju. Prava pripadnika NM su sledeća prava : na izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje i javno izražavanje nacionalne, etničke, kulturne i verske posebnosti, na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, na korišćenje svog jezika i pisma, da u sredinama gde čine značajnu populaciju, državni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, organi AP i jedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku, na školovanie na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina,na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova, da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime, da u sredinama gde čine značajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku, na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obaveštavanie na svom leziku, uključujući i pravo na izražavanje, primanje, slanje i razmenu obaveštenja i idejan, na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja, u skladu sa zakonom. U skladu sa URS, AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim propisima ustanoviti i dodatna prava. Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno žive pripadnici nacionalnih manjina, njihov jezik i pismo može biti u ravnopravnoi službenoj upotrebi. Jedinica lokalne samouprave će obavezno uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva. Zakoni i propisi se objavljuju i na jezicima nacionalnih manjina. Pripadnici nacionalnih manjina čiji broj u ukupnom stanovništvu RS dostiže najmanje 2% prema poslednjem popisu stanovništva, mogu se obratiti državnim organima na svom jeziku i imaju pravo da dobiju odgovor na tom jeziku, kao i narodni poslanik koji se obraća. Politicke stranke NM i koalicije pol.stranaka NM mogu da učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobili manje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali, sto je u skladu sa odredbom čl. 100. URS, prema kojoj se u NS obezbeđuju ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika NM, u skladu sa zakonom.

Simboli i zastave NM se mogu službeno isticati tokom drž. praznika i praznika NM na zgradama i u prostorijama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćenjima, na područjima na kojima je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi. Uz zastave i simbole nacionalne manjine, pri službenoj upotrebi, obavezno se isticu zastave i simboli SR. Bosina potpitanja l)Sta su nacionalne manjine, 2) Koja su njihova prava, 3)Koja je razlika izmedju prava zajamcenih strancima i prava nacionalnih manjina -jezik nacionalnih manjina moze biti u sluzbenoj upotrebi, 4) Sta je sa njihovim pismom, 5) Sta kaze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog za uvođenje jezika nacionalnih manjina u službenu upotrebu, 6) Mogu li nacionalne manjine same osnivati skole, 7)Sta je sa mandatima predstavnika nacionalnih manjina u skupstini, 8) Cime se bavi savet za zastitu prava nacionalnih manjina, 9) Mogu li nacionalne manjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole, 10) Mogu li ih isticati, gde, pod kojim uslovima USTAVNE DUŽNOSTI Ustavne dužnosti su tek neke od dužnosti građana koje su malom broju propisane u samom URS. To su: opšta dužnost poštovanja Ustava i Zakona, dužnost poštovanja ljudskog dostojanstva, dužnost roditelja da izdrzavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, opšta dužnost čuvanja životne sredine, opšta dužnost čuvanja prirodnih resursa, naučnog, kulturnog i istorijskog nasleđa i dobara od opšteg interesa, opšta poreska dužnost u srazmeri sa ekonomskom moći obveznika, duznosti stranaca, obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje, penziisko i invalidsko osiguranje , osnovno obrazovanje.

Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbin je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika. Ustav ogranicava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih duznosti i obaveza ne moze stajati u opreci sa pravima i slobodama, koja URS jemci gradjanima. Bosina potpitanja 1) Sta su, 2) Gde su propisane, 3) Nabrojati ih, 4) Kad postoji obaveza placanja poreza i drugih dazbina, 5)Kako ustav ogranicava zakonodavca, tj. koje su zabrane

PRAVA I DUŽNOSTI STRANACA Stranac je lice sa stranim državljanstvom ili lice bez državljanstva. URS daje strancima najveća moguća prava u okviru proglašenih ljudskih prava. Stranci, u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u RS sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani RS. Osim ovih prava, URS garantuje iskljucivo strancima pravo azila. Prema URS: Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja, ima pravo na utočište u Republici Srbiji. Postupak za sticanje utočišta uređuje se zakonom. O tome odlučuje MUP u saradnji sa Ministarstvom inostranih poslova. URS jemči i svojinska prava strancima tako da strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom. Takođe, mogu sticati pokretne stvari jednako kao i domaći drzavljani. Stranci mogu steći pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa, kao i druga prava odredena zakonom. Strana pravna i fizicka lica su na tržištu izjednačena sa domaćim. U tome se ogleda načelo ravnopravnosti. Zbog toga sto nisu drzavljani RS, nemaju pravo da glasaju, pravo da sticu nekretnine im je ograniceno, uslovljeno je reciprocitetom. Kod nas je potreban zakonski ili diplomatski recoprocitet. Prema URS, ulazak stranaca u zemlju se uređuje zakonom. Stranac može biti proteran samo na osnovu odluke nadležnog organa, u zakonom predviđenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, državljanstva, pripadnosti određenoj društvenoj grupi, političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenje prava zajemčenih ovim ustavom. Osim prava, stranci u RS imaju i dužnosti, kao što su poštovanje Ustava i zakona, ljudskog dostojanstva, očuvanje životne sredine i druge dužnosti koje propisuje URS, kao opšte. Sto se tiče poreza, plaća ga ako je rezident (lice koje živi u našoj zemlji, a ima državljanstvo druge zemlje), pod uslovom da nije dvostruko oporezovan tj. da ne plaća porez u drzavi čiji je drzavljanin.

Bosina potpitanja 1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlucuje o azilu, 2) Moze li stranac biti proteran, 3) Sta je diskriminacija, primer pozitivne i zastita -pogledati čl. 21. u skripti, 4) Moze li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako, 5) Imaju li prava vezana za cinjenicu drzavljanstva, 6) Mogu li sticati pokretne stvari, 7) Kako sticu pravo svojine 8) Kakav reciprocitet moze biti - formalni (u potpunosti izjednacava domace i strane drzavljane) i materijalni (koliko oni nama, toliko mi njima) ili diplomatski, zakonski i fakticki, 9) Kakav reciprocitet je potreban kod nas - zakonski ili diplomatiski, 10) Koje su duznosti stranaca, 11) Kad stranac placa porez OSTVARIVANJE I ZASTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA Ustavom je uspostavljen mehanizam za zaštitu ljudskih i manjinskih prava (LjiMP). Taj mehanizam deluje dvostruko : preventivno tako sto unapred osujećuje povredu prava i represivno, samim tim sto predviđa pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava. Ustavni mehanizmi za zaštitu Ustavom proglašenih LjiMP su: njihova neposredna primena, što važi i za LjiMP zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međ. ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije. Jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima AP i jedinica LS. Pojedinačni akti i radnje državnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, organa AP i jedinica LS, moraju biti zasnovani na zakonu. Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko LjiMP zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom. Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Pravo na vođenje upravnog spora tj. pravo da o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata odlučuje nadležni sud u upravnom sporu, ako zakonom nije predviđena druga sudska zaštita.

Pravo na pravnu pomoć koju građanima i pravnim licima pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama LS, s tim sto se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna. Ograničenje LJiMP i sloboda samo ako ograničenje dopušta Ustav i u svrhe radi kojih ga dopušta. Svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ AP ili organ jedinice LS, pri cemu oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. Pravo na ustavnu žalbu koja se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju LjiMP i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpliena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana od povreda počinjenih aktima organa državne uprave, kao i drugih nosioca javnih ovlašćenja. Bosina potpitanja 1) Kako se ostvaruju – neposredno, 2)Koji je izuzetak, 3) Kako se stite, 4) Ko im sve pruza zastitu – sudovi, međ. Insititucije, ombudsman, Ustavni sud, 5) Sta Ustav garantuje kod zastite ovih prava – jednakost, 6) Koji su sudovi za njih nadlezni - opste nadleznosti, 7) O cemu se mora voditi racuna pri ogranicavanju ljudskih prava, 8) Koja se ljudska prava i slobode ne mogu ograniciti - pr. na zivot, na rad, pravicno suđenje, postovanje dostojnastva licnosti, savesti i veropispovesti, 9) Koja se mogu ograniciti za vreme vanrednog stanja - sloboda kretanja i sl. tj. sva ona za koje izricito nije propisano da ne mogu, 10) Ko ih i kako ogranicava, 11) Kako se tumace Odredbe o ljud. i manj.pravima - tumace se u korist unapređenja vrednosti demokrat. društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljud. i manj. prava, kao i praksi međ. instituciia koje nadziru njihovo sprovođenje. EKONOMSKO UREĐENJE SVOJINSKI ODNOSI PO URS Ustav jemči jednaku pravnu zaštitu svih oblika svojine, pri čemu razlikuje privatnu, zadružna i javnu svojinu.

Javnu svojinu čine državna svojina, svojina AP i svojina jedinice LS. Sredstva iz javne svojine otuđuju se na način i pod uslovima utvrđenim zakonom. Postojeća društvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom o privatizaciji, s tim sto je 31.12.2008. bio krajnji rok, nakon čega je predviđeno da se ide na prinudnu likvidaciju. (videti Zakon o privatizaciji) Državnu svojinu čine prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odredeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi RS. U državnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom. Fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi, pod uslovima i na način predviden zakonom. Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na način predviden zakonom. Stranci mogu steći pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa, kao i druga prava određena zakonom. Imovina AP i jedinica LS, način njenog korišćenja i raspolaganja, uređuju se zakonom, s tim da s obzirom na to da jos nije odgovarajuci zakon, imovina jedinica LS je drzavna imovina. (videti Zakon o lok. samoupravi) Kada je rec o stvarima u privatnoj svojini konkretno polioprivredno zemliište, šumsko zemljište i gradsko građevinsko zemljište, njihovo korišćenje i raspolaganje je slobodno. Zakonom se mogu ograničiti oblici korišćenja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za korišćenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenia štete životnoi sredini ili da bi se spreeila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica. Strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom. Cuvanje nasledja: Svako je dužan da čuva prirodne retkosti i naučno, kulturno i istorijsko nasleđe, kao dobra od opšteg interesa, u skladu sa zakonom, sto je jedna od ustavnih duznosti (koju Bosa narocito voli da cuje). Posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na RS, AP i jedinicama LS. Dakle URS dopusta konkurenciju svojina s tim sto prepusta trzistu da odredi koji će oblici svojine postojati u privrednoj stvarnosti. Bosina potpitanja

1) Koje vrste svojine stiti ustav, 2) Sta kaze ustav za drustvenu svojinu, 3) Koji je rok za privatizaciju, 4) Sta cini javnu svojinu, 5) Sta spada u drzavnu svojinu, 6) Ko moze dobiti koncesiju, 7) Moze li po novom Ustavu gradsko građevinsko zemljiste biti u privatnoj svojini, 8) Koja sve prava koriscenja imaju AP i LS prema zakonu o sredstvima u svojini RS -nepokretnosti, pokretnosti, novac, 9) Nacin korsicenja sredstava u drzavnoj svojini - Sredstva u drzavnoj svojini koja koriste drzavni organi i organizacije i organi teritorijalnih jedinica, koriste se za ostvarivanje prava i duznosti RS, odnosno teritorijalnih jedinica.Ova sredstva mogu se koristiti i za obavljanje privrednih i drugih delatnosti u zemlji il inostranstvu radi sticanja prihoda. Sticanje prihoda po osnovu ovih sredstava ostvaruje se njihovim otuđenjem, davanjem na korsicenje ili u zakup, plasiranjem novcanih sredstava i HOVna trzistu novca i kapitala i na drugi nacin u skladu sa zakonom. SLOBODA PRIVREDNOG DELOVANJA RS je jedinstveno privredno podrucje sa jedinstvenim trzistem robe, rada, kapitala i usluga. Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetnistva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. Preduzetništvo je slobodno, ali se moze ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. U vezi sa slobodom preduzetništva su i sledeća dva prava : 1) Strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom.

2) Stranci mogu steći pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa, kao i druga prava određena zakonom.

U suštini sloboda privrednog delovanja je mogućnost privrednih subjekata da se samostalno organizuju i delaju, a radi razvoja tržišne privrede, otvorenog i slobodnog trzista u RS, što je orjentacija naše zemlje. SAMOSTALNOST PRIVREDNIH SUBJEKATA Radi se o ekonomskoj autonomiji koja je jedna od bitnih obeležja ustavne konepecije slobodne privrede. URS ne određuje sadržinu ove samostalnosti. Ipak nesporno je da ono obuhvata sledece elemente: slobodno organizovanje preduzeca i drugih organizacija, samostalnost u

obavljanju delatnosti, povezivanju i udruzivanju, jednak polozaj u pogledu uslova privređivanja i pravne zastite za svoje obaveze u pravnom prometu odgovaraju sredstvima kojima raspolazu. Element ekonomskog uređenja je i zastita potrosaca u okviru koje su posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrosaca, kao i sve nečasne radnje na tržištu. BUDŽETSKO FINANSIRANJE DRŽAVE I DRŽAVNIH DELATNOSTI I DELATNOSTI OD OPŠTEG INTERESA Najčešće, državni budžet je jednogodišnji dokument. koga priprema ministarstvo finansija u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja skupština u obliku zakona. Budžet ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu. Sadržaj državnog budžeta čine spisak prihoda i rashoda, sa njihovim planiranim iznosima za sledeću godinu, kao i pratećim procesnim i sličnim odredbama. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi, kao što su svi pojedini porezi. naknade, takse, kazne, prihodi od kamata i prodaje državne imovine i slično. Na rashodnoi stani, koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona, koriste se dve podele. Prva je administrativna, odnosno po državnim institucijama kao nosiocima rashoda (skupština, ministarstva, sudovi, zdravstvo, prosveta itd.), a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijalni troškovi, investicije, otplata dugova, subvencije, budžetska rezerva itd. Obično se ove dve podele kombinuju i dobija složena klasifikacija. RS, AP i jedinica LS imaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti. Zakonom se utvrđuju rokovi u kojima budžet mora biti usvojen i način privremenog finansiranja. Ako se budžet ne usvoji u roku, a važnost starog budžeta je istekla, prelazi se na privremeno finansiranje (obicno 3 meseca). Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti RS, AP i jedinica LS obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom. Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika. Javni dug: RS, AP i jedinica LS mogu da se zadužuju. Uslovi i postupak zaduživanja uređuju se zakonom. Pokrajine, opštine i gradovi donose svoje budžete i završne račune na predloge njihovih

izvršnih organa. AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti. Vrste i visina izvornih prihoda AP određuju se zakonom, Zakonom se određuje učešće AP u delu prihoda RS. Budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet RS, s tim što se 3/7 od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS budžeta RS. U skladu sa zakonom, i budžeta AP, kada je AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, u skladu sa odlukom skupštine AP. Narodna skupstina usvaja budžet izavršni račun RS, na predlog Vlade. Izvršavanje svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija. Državna revizorska institucija je najviši državni organ revizije javnih sredstava u RS, samostalna je i podleže nadzoru NS kojoj i odgovara. O državnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.Vazno je obezbediti njenu nezavisnost od Vlade. NS razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju državne revizorske institucije. NBS je centralna banka RS, samostalna je i podleže nadzoru NS, kojoj i odgovara. To je institucija javnih finansija sa svojstvom državnog organa. NBS rukovodi guverner, koga bira i razresava NS i nadzire njegov rad. NS bira i razresava i Savet guvernera NBS. O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon. Ujednacavanje razvoja: Republika Srbija stara se o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom. Bosina potpitanja l) Sta se sve finansira iz budžeta - rad državnih organa, organa AP, nadležnosti RS, 2) U kojoj formi se donosi – u formi zakona, a u obliku završnog računa, 3)Sta je specifično kod zakona o budžetu, tj. svojstva - temporalnog je karaktera jer se donosi za svaku godinu, ne sadrži opšte norme, ima formu zakona i pokazuje prihode i rashode RS za jednu godinu. ZAKONODAVNA VLAST

NARODNA SKUPŠTINA – NADLEŽNOST I NAČIN RADA Prema URS, Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Narodna skupština vrši nadležnost u svojstvu : - Nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti, - Predstavnika suverenosti građana u RS, - U skladu sa shvatanjem načela o podeli vlasti, prema kome se odnos tru grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

Narodna skupština kao nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti : - Donosi i menja ustav, - Odlučuje o promeni granice RS, - Potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja (potvrđuje ih zakonom), - Donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti RS i na taj način vrši zakonodavnu vlast, - Daje prethodnu saglasnost na statut AP, dok sam statut donosi Skupština AP Vojvodine, - Usvaja plan razvoja i prostorni plan u formi zakona i po postupku za donošenje zakona, - Usvaja budžet i završni račun RS, na predlog Vlade i u formi zakona, po postupku za donošenje zakona, - Daje amnestiju za krivična dela, u formi zakona.

NS vrši ustavotvornu vlast kad : - Donosi i menja Ustav, - Donosi poseban zakon kojim se uređuje suštinska autonomija na KiM, - Donosi odluku o osnivanju novih AP i o ukidanju i spajanju već osnovanih, - Odlučuje o promeni granice RS.

U slučaju promene URS, NS saučestvuje u vršenju ustavotvorne vlasti, s obzirom na to da može odlučiti da usvojeni akt o promeni URS stavi na republički, ustavotvorni referendum radi potvrđivanja, dok je određena pitanja predviđena URS dužna da stavi na republički referendum radi potvrđivanja (videti gore). Kao predstavnik suverensti građana u RS, NS : - Raspisuje republički referendum, - Odlučuje o ratu i miru, - Proglašava ratno i vanredno stanje, - Nadzire rad službi bezbednosti,

- Usvaja strategiju odbrane,

- Raspisuje referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača.

Prema URS, predmet referendum ne mogu biti : - Obaveze koje proizilaze iz međunarodnih ugovora, - Zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, - Poreski i drugi finansijski zakoni, - Budžet i završni račun, - Uvođenje vanrednog stanja, - Amnestija, - Pitanja koja se tiču izbornih nadlešnosti RS.

Prema URS, NS proglašava vanredno stanje kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana. Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana. Po isteku ovog roka, NS odluku o vanrednom stanju može produžiti za još 90 dana, večinom od ukupnog broja narodnih poslanika (126). Za vreme vanrednog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena. U slučaju proglašenja vanrednog stanja, raspuštenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost, koja traje do okončanja vanrednog stanja. Proglašavajući vanredno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, većinom glasova svih narodnih poslanika. Kad NS nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja pod istim uslovima kao i NS donose zajedno predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade. Kad NS nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu NS ili Vlada važe naiduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima. Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština, NS je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogucnosti da se sastane. Ako NS ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da važi završetkom prve sednice NS održane po proglašeniu vanrednog stanja. Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala NS, Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu

NS u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim NS bude u mogucnosti da se sastane. Ukoliko NS ne potvrdi odnosnu uredbu, mere odstupania prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice NS održane po proglašenju vanrednog stanja. Prema URS, NS proglašava ratno stanje. Kad NS nije u mogucnosti da se sastane, odluku o proglasenju ratnog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade. Za vreme ratnog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena. U slučaju proglašenja ratnog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost, koja traje do okončanja ratnog stanja. Proglašavajući ratno stanje, NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih liudskih i manjinskih prava. Kad NS ne može da se sastane, mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrđuiu predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade. Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvrđuje NS kad bude u mogucnosti da se sastane (odstupanju od LJiMP videti gore). U okviru svojih izbornih nadležnosti, NS raspolaže određenim instrumentima za postizanje ravnoteže i međusobne saradnje tri grane vlasti : bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara, bira i razrešava sudije Ustavnog suda, bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republiekog javnog tužioca, u skladu sa Ustavom, bira i razrešava guvernera NBS i nadzire njegov rad, bira i razrešava Zaštitnika građana i nadzire njegov rad, (i guverner i ombudsman se biraju na 5 godina), bira i razrešava i druge funkcionere određene zakonom. NS vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom (poput ponovnog izglasavanja zakona). Iz ovoga sledi da su instrument ravnoteže i međusobne kontrole tri grane vlasti u rukama NS : izbor ili učešže u izboru nosilaca druge dve vlasti, kao i nadzor nad radom i razresenje nosilaca drugih vlasti. S obzirom na to da je sudska vlast nezavisna, NS ima samo pravo da bira deo sudija i sve javne tuzioce, na predlog Vlade, ali nema pravo nadzora nad radom sudova ili javnih tužilaca. *funkcije NS su zakonodavna, izborna, predstavnicka i kontrolna

NAČIN RADA NARODNE SKUPŠTINE NS vrši svoju nadležnost na sednicama plenuma, tj. svih narodnih poslanika, i na sednicama odbora, kao užih radnih tela NS, kojima prisustvuju samo oni narodni poslanici koji su članovi odbora. Sednicu plenuma saziva i njome predsedava predsednik NS. Zasedanja NS mogu biti redovna i vanredna. Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo počinje prvog radnog dana u oktobru i moze trajati najduze 90 dana. NS se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev najmanje 1/3 narodnih poslanika ili Vlade, sa unapred utvrđenim dnevnim redom. Predlog dnevnog reda sednice NS, koja se održava u vreme redovnog zasedanja NS priprema predsednik NS. Predsednik NS pisanim putem određuje dan, čas i mesto održavanja sednice NS, sa predlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica. Da bi sednica NS otpočela potrebno je da joj, u sali, prisustvuie 1/3 narodnih poslanika. Rasprava o pojedinim tackama, iz utvrđenog dnevnog reda NS, vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika. NS odlučuje u danima za glasanje. Predsednik NS odreduje dane za glasanje po završetku rasprave o svim tackama dnevnog reda. Kvorum za rad NS u danima za glasanje, prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrđivanja dnevnog reda, kao i na konstitutivnoi sednici NS, postoji ako je na sednici NS prisutno najmanje 126 narodnih poslanika. Predsednik NS prekida rad NS kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici NS, dok se kvorum ne obezbedi. Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice NS usvaja se zapisnik sa prethodne sednice NS. NS o zapisniku odlučuje bez rasprave. O dnevnom redu u celini, NS odlučuje bez pretresa. Potom se otvara pretres svake tačke dnevnog reda sednice NS, ponaosob. Kada utvrdi da nema vise prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik NS zaključuje pretres. Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima, predsednik NS zaključuje sednicu NS.

NAČIN ODLUČIVANJA U NARODNOJ SKUPŠTINI Prema URS, NS donosi odluke većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika. Većinom glasova svih poslanika NS : - Daje amnestiju za krivična dela - Proglašava i ukida vanredno stanje - Propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju - Donosi zakon kojim republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadležnosti - Daje prethodnu saglasnost na statut AP - Odlučuje o poslovniku NS, o svom radu - Ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku republike i zaštitniku građana - Usvaja budžet i završni račun - Vrši sve svoje izborne nadležnosti - Odlučuje o odgovoru na interpelaciju - Glasa o zakonu koji je Predsednik RS vratio NS na ponovno izglasavanje

NS donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika. Izuzetak od ovog pravila je zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadležnosti. Većinom glasova svih narodnih poslanika NS odlučuje o zakonima kojima se uređuju: 1) referendum i narodna inicijativa, 2) uživanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina, 3) plan razvoja i prostorni plan, 4) javno zaduživanje, 5) teritorija AP i jedinica LS, 6) zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora, 7) druga pitanja određena Ustavom. NS 2/3 vecinom odlučuje o : 1) promeni URS, 2) pitanjima o kojima, prema URS odlučuje po postupku predviđenom za promenu URS,

3) promeni granice RS, 4) donosi zakon kojim se uređuje suštinska autonomija AP KiM, 5) odlučuje o osnivanju novih AP i ukidanju ili spajanju već osnovanih AP, 6) donosi Ustavni zakon za sprovođenje URS, 7) odlučuje o razrešenju Predsednika RS. U svom radu NS donosi sledeće akte : zakon, budžet, plan razvoja, prostorni plan, završni račun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje akta koji donosi. Bosina potpitanja: 1) Koji su akti koje donosi, 2) Kako odlučuje NS – po pravilu kvorumskom većinom, tj. većinom glasova na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika, 3) O kojim pitanjima odlučuje 2/3 većinom glasova, 4) Kako odlučuje o ratu i miru – većinom glasova svih narodnih poslanika, 5) Kojom većinom bira sudije za njihov prvi trogodišnji mandat, 6) Kad pocinje i koliko traje prvo redovno zasedanje, 7) Nabrojati najvaznije nadleznosti NS, 8) Šta je ombudsman i na koliko godina se bira

IZBOR I MANDAT NARODNIH POSLANIKA Prema URS, Narodna skupština (NS) je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. NS čini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika U NS obezbeđuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom. Građani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika (ZINP) niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava i primorava građanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao. Prav da bira poslanika da bude biran za poslanika ima građanin sa prebivalištem u Republici Srbiji koii je istovremeno državljanin RS, koji je punoletan i poslovno je sposoban. Birači se upisuju u birački spisak, koji je javna isprava i vodi se po službenoi dužnosti. Gradanin ima pravo uvida u birački spisak i pravo da zahteva njegove ispravke (upis, brisanje,

izmenu ili dopunu biračkog spiska) od nadleznog suda u upravnom sporu, nakon obracanja organu koji vodi biracki spisak. Birački spisak je jedinstven i stalan i obavezno se ažurira svake kalendarske godine, najkasnije do 31. marta. Stalan je zbog toga sto se u njega, nezavisno od konkretnih izbora, upisuju svi građani sa biračkim pravom. Jedinstven je jer važi za sve izbore. Birački spisak se zakljucuje najkasnije 15 dana pre dana održavania izbora, rešenjem organa koji vodi birački spisak. Rešenje kojim se zakljucuje biracki spisak dostavlja se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) najdocniie u roku od 24 časa od časa niegovog donošenja, a RIK objavljuje u " Službenom glasniku RS" ukupan broj birača. Narodni poslanici biraju se u RS kao jednoj izbornoj jedinici. Biraju se na osnovu lista politickih stranaka, stranačkih koalicija lista koje predlože grupe građana. Dakle, političke stranke, stranačke koalicije, kao i grupe građana nazivaju se podnosioci izbornih lista. IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana odlukom kojom se određuje dan održavanja izbora i dan od kojeg počinju da teku rokovi za održavanje izbornih radnji i ona se objavljuje u "Službenom glasniku RS". Od dana raspisivanja do dana odrzavanja ne moze proteci manje od 45 ni vise od 60 dana. Prema ZINP poslanički mandat raspodeljuju se srazmemo broju dobijenih glasova, sto znaci da je kod nas prihvacen sistem srazmernog predstavništva. Izbori se sprovode na osnovu izbornih lista. Na izbornoj listi među svaka tri kandidata po redosledu na listi (prva 3 mesta, druga 3 mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat - pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi. Ako izborna lista ne ispunjava navedene uslove smatraće se da sadrži nedostatke za proglašenje izborne liste, a predlagač liste biće pozvan da otkloni nedostatke liste. Ako predlagač liste ne otkloni nedostatke RIK će odbiti da proglasi izbornu listu. Ovim je do kraja sprovedeno nacelo URS o ravnopravnosti polova.

Podnosilac izborne liste može povući listu najkasnije do dana utvrđivanja zbirne izborne liste. Izborna lista je utvrđena kad je svojim potpisima podrži najmanje 10.000 birača. Birač može svojim potpisom podržati izbornu listu samo jednog predlagača. Svaki potpis mora biti overen u opštinskom sudu. Izborna lista dostavlja se RIK najkasnije 15 dana pre dana određenog za održavanje izbora. Uz izbornu listu, RIK se dostavlja i sva potrebna dokumentacija propisana ovim zakonom. RIK rešenjem proglašava izbornu listu jedne političke stranke (stranačka izborna lista), listu dve ili vise političkih stranaka (koaliciona izborna lista), odnosno grupe građana (izborna lista grupe građana), odmah po prijemu izborne liste i odgovarajuće dokumentacije, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema izborne liste. Rešenje o proglašenju izborne liste RIK bez odlaganja dostavlja podnosiocu. Na osnovu proglašenih izbornih lista sastavlja se glasački listić. Ako RIK utvrdi da izborna lista nije podneta blagovremeno, doneće rešenje o njenom odbacivanju. Ako RIK utvrdi da izborna lista sadrži nedostatke koji su smetnja za proglašenje izborne liste doneće, u roku od 24 časa od prijema izborne liste, zaključak kojim se podnosiocu izborne liste nalaže da najdocnije u roku od 48 časova od časa dostavljanja zaključka otkloni te nedostatke. Tim zaključkom istovremeno će se podnosiocu izborne liste ukazati na radnje koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka. Ako RIK utvrdi da nedostaci izborne liste nisu otklonjeni ili da oni nisu otklonjeni u predviđenom roku, doneće u narednih 48 časova rešenje kojim se odbija proglašenje izborne liste. Zbirnu izbornu listu utvrđuje RIK. Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na zbirnoj izbornoj listi utvrđuje se prema redosledu njihovog proglašavanja. Zbirnu izbornu listu RIK objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", najkasnije 10 dana pre dana određenog za održavanje izbora. Za dan proglašenja zbirne izborne liste uzima se dan njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". ORGANI ZA SPROVODJENJE IZBORA - REPUBLICKA IZBORNA KOMISIJA (RIK) Organi za sprovđenje izbora su RIK i birački odbori. Organi za sprovođenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Za svoj rad odgovaraju organu koji ih je imenovao. Organi za sprovođenje izbora rade u stalnom i proširenom sastavu.

Organi za sprovođenje izbora rade u proširenom sastavu od dana utvrđivanja tog sastava do završetka izbora. Organi za sprovođenje izbora odlučuju većinom glasova članova u stalnom, odnosno proširenom sastavu. Nijedna politička stranka, stranačka koalicija ili druga politička organizacija ne moze imati više od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovođenje izbora. Članovi organa za sprovođenje izbora narodnih poslanika i njihovi zamenici moraju imati izborno pravo. Članovima organa za sprovođenje izbora i njihovim zamenicima prestaje funkcija u ovim organima kad prihvate kandidaturu za narodne poslanike. RIK u stalnom sastavu čine predsednik i 16 drugih članova koie imenuje NS na predlog poslaničkih grupa NS, a proširenom sastavu i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste. RIK ima sekretara koga imenuje NS iz reda stručnih radnika svoje službe, koji učestvuje u radu komisije bez prava odlučivania. RIK ima i jednog člana, predstavnika republičke organizacije nadležne za poslove statistike, koji uečstvuje u radu komisije bez prava odlučivanja. Predsednik, članovi RIK i njen sekretar imaju zamenike. Predsednik, članovi RIK i njihovi zamenici moraju biti diplomirani pravnici. RIK rešenjem utvrđuje da podnosilac izborne liste ispunjava uslove za određivanie svojih predstavnika u prošireni sastav ovog organa u roku od 48 časova od proglašenja izborne liste. Rešenje o ispunjenju, odnosno neispunjenju uslova za određivanje predstavnika podnosioca izborne liste RIK dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 časa od časa donošenja rešenja. Predstavnik podnosioca izborne liste postaje član RIK u proširenom sastavu najkasnije 24 časa od donošenja rešenja. Sastav RIK objavljuje se u "Službenom glasniku RS". BIRACKI ODBORI RIK obrazuje i imenuje biračke odbore, njihove predsednike i članove. Birački odbor u stalnom sastavu čine: predsednik i najmanie 2 člana, a u proširenom sastavu i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste. Predsednik i članovi biračkog odbora imaju zamenike najkasnije 10 dana pre dana određenog za održavanje izbora. Birački odbor imenuje se najkasniie 10 dana pre dana određenog za održavanie izbora. RIK u roku od 48 časova od časa donošenja rešenja o proglašeniu izborne liste rešenjem utvrđuje koji

podnosilac izborne liste ispunjava uslove za određivanje svojih predstavnika u prošireni sastav biračkog odbora. Predstavnik podnosioca izborne liste postaje član biračkog odbora u proširenom sastavu najkasnije 24 sata od časa donošenja tog rešenja. Birački odbor: 1) neposredno sprovodi glasanje na biračkom mestu, 2) obezbeđuje pravilnost i tajnost glasanja, 3) utvrđuje rezultate glasanja na biračkom mestu i obavlja druge poslove odredene ZINP. Birački odbor se stara o održavaniu reda na biračkom mestu za vreme glasanja. S obzirom na to da je u RS prihvaćen sistem srazmernog predstavništva, svaki birač glasa za 1 od izbornih lista sa zbirne izborne liste. Glasanje za narodne poslanike obavlja se na biračkom mestu. Na jednom biračkom mestu može da glasa najviše 2.500, a najmanje 100 birača. Glasanje je tajno. Glasa se na overenim glasačkim listićima, samo za jednu izbornu listu sa glasačkog listića, zaokruživanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa. Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala. Ako se u toku glasanja naruše neka od pravila predviđena ZINP birački odbor se raspušta, a glasanje na tom biračkom mestu se ponavlja. Po završenom glasanju birački odbor pristupa utvrđivanju rezultata glasanja na birackom mestu. Na osnovu izvoda iz biračkog spiska, birački odbor utvrđuje ukupan broj birača koji su glasali. Birački odbor konstatuje broj nevažećih glasačkih listića i broj glasova za svaku izbornu listu, što unosi u zapisnik. Nevažeći glasački listić jeste nepopunjeni glasački listić, listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listić na kome je zaokruženo vise od jedne izborne liste. Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su glasali, biracki odbor se raspušta i imenuje novi, a glasanje na torn biračkom mestu se ponavlja. Svaki birački odbor vodi zapisnik o radu i dostavlja ga RIK. RIK na osnovu tih zapisnika utvrđuje rezultate izbora i o tome sačinjava poseban zapisnik. Po utvrđivanju rezultata izbora sledi raspodela mandata. U raspodeli mandata učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali u izbornoj jedinici. Političke stranke nacionalnih manjina i koalicije političkih stranaka nacionalnih maniina učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali. Političke stranke nacionalnih manjina su sve one stranke čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih

manjina, u skladu s međunarodnopravnim standardima. O tome da li podnosilac izborne liste ima položaj politicke stranke nacionalne manjine, odnosno koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina odlučuje RIK pri proglašenju izborne liste, a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti stavljen pri podnošenju izborne liste. Na ovai nacin se sprovodi odredba URS prema kojoj se u NS obezbeđuje ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom. RIK raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika. Mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zaključno sa brojem 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini a u obzir se uzima 250 najvećih količnika. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih količnika na nju otpada. Ako dve izborne liste ili vise izbornih lista dobiju iste količnike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat a nema više neraspodeljenih mandata, mandat će se dodeliti listi koja je dobila ukupan veći broj glasova. Mandati koji pripadaju određenoj izbornoj listi dodeljuju se kandidatima sa te liste. Kad određenoj izbornoj listi pripadne vise mandata nego što je na toj listi predloženo kandidata za poslanike, mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeći najveći količnik. RIK ce u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po redosledu na izbornoj listi, pocev od 1. kandidata. Rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 časova od časa završetka glasanja. Rezultati izbora objavljuju se u "Službenom glasniku RS". RIK izdaje poslaniku uverenje daje izabran. ZASTITA IZBORNOG PRAVA Tokom izbora za narodne poslanike moze doći do razlicitih povreda izbornog prava. Stoga, svaki birač, kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zaštitu izbornog prava. Oni imaju aktivnu legitimaciju da traže zaštitu izbornog prava. Svaki birač, kandidat i podnosilac izborne liste ima pravo da podnese prigovor RIK zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora. Prigovor protiv odluke, radnje ili propusta biračkog odbora podnosi se RIK u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od časa kad je učinjen propust. RIK donosi rešenje u roku od 48 časova od časa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista. Ako RIK usvoji prigovor, poništiće odluku ili radnju. Međutim, ako RIK ne donese rešenje po prigovoru u rokovima predviđenim ZINP, smatraće se da je prigovor usvojen. Protiv svakog rešenja RIK donetog po prigovoru može se

izjaviti žalba Upravnom sudu Srbije. Žalba se podnosi preko RIK u roku od 48 časova od prijema rešenja. Republička izborna komisija dužna je da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Upravnom sudu Srbije prigovor i sve potrebne spise. Upravni sud Srbije odlučuje po žalbi shodnom primenom odredaba Zakona o Upravnim sporovima, kojima se uređuje postupak u upravnim sporovima. Odluka po žalbi doneće se najkasnije u roku od 48 časova od prijema žalbe sa spisima. Odluka doneta u postupku po žalbi pravnosnažna je i protiv nje se ne mogu podneti vanredna pravna sredstva predviđena Zakonom o upravnim sporovima. Ako sud usvoji žalbu i poništi izbornu radnju, odnosno izbore, odgovarajuća izborna radnja, odnosno izbori ponoviće se najkasnije za 10 dana. Ponovni izbori sprovode se ako RIK poništi izbore po službenoj dužnosti zbog nepravilnosti u sprovođenju izbora u slučajevima utvrđenim ZINP, bez podnošenja prigovora ovlašćenog podnosioca. Ti razlozi su sledeći: - povreda pravila po kome birač glasa lično, jednom u toku održavanja izbora, tajno, na overenim glasačkim listićima, - ako su protivno zabrani na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta istaknuti simboli politickih stranaka i drugi propagandni materijal, - ako je u glasačkoj kutiji broj glasačkih listića veći od broja birača koji su glasali. Ako RIK poništi izbore na pojedinom biračkom mestu, glasanje se ponavlja samo na torn biračkom mestu. Kad se izbori ponavljaju RIK donosi rešenje o ponavljanju glasanja. U tom slučaju rezultat izbora se utvrđuje po završetku ponovljenog glasanja. Ponovni izbori se sprovode na način i po postupku koji su utvrđeni ZINP. Ponovljene izbore raspisuje RIK. Ponovni izbori sprovode se najkasnije 15 dana od dana ponistenja izbora u Republici Srbiji, odnosno 7 dana od dana ponistenja izbora na biračkom mestu. Ponovni izbori se sprovode po listi kandidata koja je utvrđena za izbore koji su poništeni, osim kad su izbori poništeni zbog nepravilnosti u utvrđivanju izborne liste. MANDAT NARODNIH POSLANIKA Mandat narodnog poslanika je zapravo ovlaščenje na osnovu koga narodni poslanik predstavlja birače.

Mandat narodnog poslanika (NP) počinje teći danom potvđivanja - verifikaciie mandata u NS i traje 4 godine, odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva NS. Prema ZINP, NP prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran: podnošenjem ostavke, ako je pravnosnaznom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje 6 meseci, ako je pravnosnaznom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti, preuzimanjem posla ili funkcije koji su, prema ovom zakonu, nespojivi sa funkcijom poslanika poput funkcije sudije, tuzioca, clana vlade, predsednika, gubitkom državlianstva, ako mu prestane prebivalište na teritoriji Republike Srbije, ako nastupi smrt narodnog poslanika.

NP prestaje mandat danom nastupanja nekog od navedenih slučajeva. Dan prestanka mandata konstatuje NS odmah posle prijema obavestenja o razlozima za prestanak mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici. Jednom izabranog NP birači nemaju pravo da opozovu, već je NS ta koja ima pravo da svom NP oduzme mandat. NP licno podnosi ostavku, overenu kod nadleznog organa za overu potpisa, predsedniku NS, u roku od 3 dana od dana overe. Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledecem kandidatu sa iste izborne liste kome nije bio dodeljen mandat poslanika. Kad poslaniku koji je biran sa koalicione izborne liste prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledecem kandidatu na izbornoj listi kome nije bio dodeljen mandat (pripadniku iste politicke stranke). Kandidatu kome je bio dodeljen mandat poslanika, a prestao zbog preuzimanja funkcije clana Vlade, mandat se ponovo dodeljuje u istom sazivu NS: ako jr kandidatu prestala funkcija clana Vlade, ako postoji upraznjeno poslanicko mesto sa iste izborne liste, ako je kandidat podneo zahtev RIK. Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, a na izbornoj listi sa koje je NP bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandat, mandat pripada podnosiocu izborne liste koii ima sledeći najveći količnik a za njega nije dobio mandat.

Mandat novog NP traje do isteka mandata NP kome je prestao mandat. U oba slučaja od kandidata se pre utvrđivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat. Mandat NP morao bi da bude slobodan, s obzirom na to da su NP za sve vreme trajanja mandata nezavisni od birača. Birači nemaju pravo da im izdaju obavezujuća uputstva o tome kako će glasati, šta će govoriti na sednicama NS, ne mogu vršiti kontrolu nad njihovim radom, niti im mogu oduzeti - opozvati mandat. Bosina potpitanja 1) Ko moze da se kandiduje za narodnog poslanika; 2)Kako tece postupak kandidovanja; 3) Sta radi RIK - proglasava izbornu listu RESENJEM ;4)Ko resava u prvom stepenu; 5) Sta biva kada se podnese prigovor i u kom roku se RIK izjasnjava; 6) Kako tece spor pred Vrhovnim sudom o tome da li je odluka RIK zakonita; 7) Kako se rasporedjuju mandati; 8)Ko postavlja poslanike; 9) Da li se postaje poslanik pre nego sto mandat bude verifikovan - ne; 10) Sta znaci verijikacija mandata -potvrda; 11) Na bazi cega se verifikuje mandat narodnog poslanika - uverenja i izvestaja RIK, 12) Sta RIK izdaje narodnim poslanicima - uverenje o izboru Nar.poslanika; 13) Koliko traje mandat narodnih poslanika; 14) Kad poslaniku moze prestati mandat pre tog roka; 15) Van toga, kada prestaje mandat narodnih poslanika; KONSTITUISANJE NS Da bi se izabrani NP konstituisali u NS potrebno je da se održi prva sednica NS. Prvu sednicu Narodne skupštine zakazuje predsednik NS iz prethodnog saziva, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora. Prvoj sednici NS, do izbora predsednika Narodne skupštine, predsedava najstariji narodni poslanik, kome u radu pomažu po jedan najmlađi NP sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta i sekretar Narodne skupštine. Kvorum za rad na konstitutivnoj sednici NS postoji ako joj prisustvuje najmanje 126 NP. Da bi novoizabrani NP mogli da se konstituišu u NS potrebno je da se: verifikuje mandat novoizabranim NP, da se NS organizuje za rad izborom predsednika i potpredsednika NS koji pomažu predsedniku NS u radu, da se iz reda NP izaberu članovi radnih tela NS radi prethodnog proučavanja pitanja koja će NS u plenumu pretresati i o kojima će odlučivati, odnosno da se izaberu skupstinski odbori i imenuje sekretar NS.

Prema URS, NS na prvoj sednici potvrđuje poslaničke mandate. Narodni poslanici stiču prava i dužnosti u NS danom potvrđivanja mandata. Potvrđivanje mandata NP vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika i izveštaja RIK o sprovedenim izborima, u roku od 30 dana od dana proglasenje konacnih rezultata izbora. Narodna skupština, na konstitutivnoj sednici, na predlog lica koje predsedava, većinom glasova prisutnih narodnih poslanika, obrazuje komisiju od tri člana, i to od po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata u NS. Komisija, na osnovu izveštaja RIK utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog narodnog poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja RIK i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. Na osnovu izveštaja komisije, lice koje predsedava konstitutivnom sednicom NS konstatuje da je RIK podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenja o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izveštajem, čime je potvrđen mandat tim narodnim poslanicima. NS je konstituisana potvrđivanjem mandata 2/3 narodnih poslanika. Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata dopuštena je žalba Ustavnom sudu, zbog povrede izbornog prava, koji o njoj odlučuje u roku od 72 sata. Potvrđivanjem mandata 2/3 novoizabranih NP prestaje mandate NP prethodnog saziva Narodne skupštine. Bosina potpitanja 1) Sta znači verifikacija mandata i kako se oni verifikuju, 2) Da li se svim NP verifikuju mandati na konstitutivnoj skupstini - ne, ako je nesto sporno, 3) Sta moze biti sporno - da li su podaci iz uverenja o izboru narodnog poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja RIK, 4) Koliko mora biti verifikovano da bi se konstituisala NS, 5) Sta se jos radi na konstitutivnoj sednici NS. RASPUŠTANJE NS Raspuštanje NS je protivteža pravu NS da glasa o nepoverenju Vladi i da je tako liši mandata. Ovlašćenje za raspuštanje NS podeljeno je između predsednika RS i Vlade, a bez njihove saglasne volje nema raspuštanja NS. Predsednik Republike može, na obrazloženi predlog Vlade, raspustiti Narodnu skupštinu. Svako raspuštanje NS povlači za sobom prestanak mandata Vlade.

Vlada ne može predložiti raspuštanje NS, ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je Vlada u NS postavila pitanje svoga poverenja. Prema URS ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade, pristupiće se glasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade, u kom slučaju predsednik RS neće razmatrati predlog da se NS raspusti. NS se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu. NS ne može biti raspuštena za vreme ratnog i vanrednog stanja. Predsednik Republike dužan je da ukazom raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom. Tada predsednik RS raspušta NS odmah nakon što konstatuje da je nastupio slučaj za koji je URS vezao raspuštanje NS po sili Ustava. To su sledeći slučajevi : - ako NS u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu, - ako Narodna skupština ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja Vladi, - ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja Vladi, - ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade.

Istovremeno sa raspustanjem NS, u svim slučajevima, predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasniie za 60 dana od dana raspisivanja. NS koja je raspuštena vrši samo tekuće i neodložne poslove, određene zakonom. U slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlia njena puna nadležnost, koja traje do okončanja ratnog, odnosno vanrednog stanja. Bosina potpitanja 1) Kada se NS ne moze raspustiti - za vreme ratnog i vanrednog stanja

IMUNITET NARODNIH POSLANIKA Dva osnovna obeležja pravnog položaja NP su imunitet - nepovredivost NP i nespojivost njihove funkcije sa drugim javnim funkcijama i poslovima. Imunitet NP označava niegovu neprikosnovenost s obzirom na to da je NP predstavnik naroda. On je izraz narodne

suverenosti, te je stoga neprikosnoven. Dakle, osnov njegove neprikosnovenosti je u načelu narodne suverenosti. Načelo podele vlasti podrazumeva odvojenost jedne vlasti od druge. Kako zakonodavnu vlast vrši NS, koju čine NP, ovo načelo podrazumeva nezavisnost i neprikosnovenost NP u odnosu na izvršnu i sudsku vlast. Poslanički imunitet obuhvata materijalni imunitet - neodgovornosti i procesni imunitet - nepovredivosti. Prema URS, narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije. Dakle, materijalni imunitet štiti NP od odgovornosti za izgovoreno mišljenje ili pak glasanje u NS, pa i po prestanku mandata, da bi se isključila bilo kakva vrsta pritiska. U osnovi imuniteta neodgovornosti jeste sloboda izražavanja, koja je zajemčena NP u cilju obezbeđenja slobode pretresa u NS. Materijalni imunitet deluje automatski i apsolutno. Dakle, nije potrebno da se NP pozove na njega. Prema URS narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome mu se može izreći kazna zatvora bez odobrenja NS. Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne iskliučuje pravo NS da mu uspostavi imunitet. Ovo je logična posledica činjenice da se radi o imunitetu i nezavisnosti NS, zbog čega se NP ne mogu jednostrano odricati imunitetskog prava. Kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet sudija se obraća predsednika NS, koji ga upućuje Administrativnom odboru. Odbor je dužan da svoj izveštaj, sa predlogom o uspostavljanju imunitetnog prava, podneseNS. Narodna skupština, na predlog Admistrativnog odbora, može uspostaviti, ako je to potrebno radi vršenja poslaničke funkcije. Ako Narodna skupština uspostavi imunitetno pravo narodnog poslanika koji se nije pozvao na imunitet, postupak koji je protiv njega bio pokrenut će se obustaviti. Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja NS. Međutim, ni u tom slučaju se protiv tog NP ne može voditi krivični postupak bez odobrenja NS. Ukoliko je NP pritvoren, sudija je dužan da u roku 48 sati o tome obavesti NS koja će odlučiti o uspostavljanju imuniteta tom NP. Ako Narodna skupština ne da odobrenje za gonjenje narodnog poslanika prema kome je određen pritvor, pritvor če se ukinuti, a narodni poslanik pustiti na slobodu.

Imunitet nepovredivosti, dakle, ne deluje automatski i nije apsolutan. Ovo stoga što bi NP bio pritvoren i protiv njega bi se vodio krivični ili drugi postupak da se nije pozvao na imunitet, odnosno da NS nije uskratila odobrenje. Zaštita koja se pruža NP imunitetom nepovredivosti privremenog je karaktera i vezana je za trajanje poslaničkog mandata. Krivično ili drugo gonjenje privremeno se obustavlja, dok NP traje mandat. Prema URS, u krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak. Kad se NP pozove na imunitet ili kada NS odbije da da odobrenie za pokretanje krivičnog postupka nastupa zastoj zastarelosti. U suprotnom, imunitet nepovredivosti vodio bi u krivičnu neodgovornost usled mogućnosti nastupania zastarelosti za krivično delo ili prekršaj. To bi nadalje značilo izrazito ozbiljnu povredu načela URS o jednakosti građana. Kada je u pitanju disciplinska odgovornost, ona ne podleže imunitetu, budući da se po Poslovniku NS narodnim poslanicima izriču mere koje važe za sve poslanike. Kada je reč o poslaničkom inkompatibilitetu, prema URS, NP ne može biti poslanik u skupštini AP, niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa. niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa. Svrha ove zabrane je vršenje poslaničke funkcije u interesu birača, a jedini način da se to postigne je stavljanje zabrane NP da uz poslaničku vrši još neku funkciju ili posao koji su u sukobu sa interesima birača. Bosina potpitanja l) Koji postupci se ne mogu voditi protiv narodnog poslanika, 2)Sta je sa disciplinskorn odgovornoscu, - ne podleže imunitetu, to su mere koje važe za sve poslanike i izriču se po osnovu Poslovnika, 3) Sta radi sudija kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet, 4) Sta radi sudija ukoliko NP bude pritvoren, 5) Kad poslanik, izuzetno, može biti pritvoren, 6) Ko odlucuje o ukidanju imuniteta narodnim poslanicima - NS, 7) Ako postupak bude pokrenut pa potom prekinut teku li rokovi zastarelosti UNUTRASNJA ORGANIZACIJA NS - RADNA TELA I FUNKCIONERI

Dva su oblika rada NS, u plenumu, na sednici svih NP, u kome se pretresa i odlučuje i u radnim telima, odborima, na sednicama članova odbora, u kojima se prethodno proucavaju pitanja o kojima će se odlučivati u plenumu. Članove svakog odbora predlažu poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika koje imaju u Narodnoi skupštini. Narodni poslanik može biti član vise odbora. Odbor je izabran ako je za niega glasala većina prisutnih narodnih poslanika. Prvu sednicu odbora saziva predsednik NS. Do izbora predsednika odbora, prvom sednicom predsedava najstariji član odbora. Odbor na prvoj sednici bira, iz reda svojih članova, predsednika i zamenika predsednika odbora. Odbor ima i svog sekretara. Predsednik odbora saziva sednicu i predsedava sednicom odbora. Dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora, kao i na zahtev predsednika NS. Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednik NS. Rasprava na sednici odbora, prema utvrđenom dnevnom redu, vodi se bez obzira na broj prisutnih članova odbora. Odbor odlučuje većinom glasova prisutnih članova na sednici kojoj prisustvuje vecina članova odbora. Neke od najvažnijih funkcija odbora su : - razmatranje i pretresanje pitanja iz nadležnosti NS, - predlaganje akata i izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata VladeRS - vršenje drugih poslova određenih poslovnikom o radu NS (PoRNS).

Stoga se ti stalni odbori organizuiu po oblastima za koje su formirana ministarstva. Broj članova odbora utvrđuje se PoRNS, a broj članova drugih radnih tela utvrđuje se odlukom o njihovom obrazovanju. Odbor može imati naimanje 11, a najviše 25 clanova. (proveriti u Poslovniku) Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatra: - predlog za promenu Ustava;

- predlog akta o promeni Ustava; - predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta sa stanovišta usklađenosti s Ustavom i pravnim sistemom i opravdanosti njihovog donošenja; - statute autonomnih pokrajina u postupku davanja saglasnosti Narodne skupštine; - predlog za pokretanje postupka za razrešenje predsednika Republike; - načelna pitanja primene Ustava; - pitanja u vezi s izborom i imenovanjem sudija Ustavnog suda, izborom Zaštitnika građana i drugih funkcionera, u skladu sa zakonom; Odbor ima 17 članova. NS može odlukom obrazovati anketne odbore i komisije za vršenje posebnih zadataka određenih odlukom o njihovom obrazovanju. Narodna skupština može obrazovati, iz reda narodnih poslanika, anketne odbore radi sagledavanja stanja u određenoi oblasti. Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora. Odbor ima pravo da traži od državnih organa i pojedinih organizacija podatke, isprave i obaveštenja. Predstavnici državnih organa i organizacija, kao i građani, dužni su da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora. Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi NS izveštai sa predlogom mera. Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici NS. Poslanička grupa je oblik organizovanja NP za učešće u radu NS. Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe, koji ima svog zamenika. Obrazuju se najkasnije 7 dana od dana izbora predsednika NS. Poslaničku grupu čine NP jedne političke stranke, druge političke organizacije ili grupe građana koja ima najmanje pet NP. Poslaničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju i NP političkih stranaka, drugih pohtičkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od pet NP. Poslanička grupa se konstituiše tako što se predsedniku NS podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član poslaničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik. Narodni poslanik može biti član samo jedne poslaničke grupe. Predsednika poslaničke grupe i njegovog zamenika određuje poslanička grupa, predsednici odbora a u širem smislu i sekretar NS i predsednici poslaničkih grupa. NS bira predsednika jednog ili više potpredsednika većinom glasova svih NP (126). Funkcioneri u NS, u užem smislu su: predsednik NS, potpredsednici NS.

Predsednik NS : 1) predstavlja NS, 2) saziva sednice NS, 3) predsedava njima, 4) vrši i druge poslove predviđene Ustavom, 5) stara se o primeni Poslovnika NS, 6) stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela NS, 7) vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom. Pored ovih, predsednik NS ima i određena samostalna ovlašćenja. Tako on: 1) raspisuie izbore za predsednika RS, 2) raspisuje izbore za odbornike, 3) zajedno sa predsednikom RS i predsednikom Vlade učestvuje u donošenju odluke o proglašeniu ratnog ili vanrednog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane i 4) u donošenju mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajamčenih URS, u vreme ratnog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane. Potpredsednici NS pomažu predsedniku NS u vršenju poslova iz njegovog delokruga. Predsednika NS, u slučaju privremene sprečenosti, zamenjuje jedan od potpredsednika NS, koga on odredi, o čemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara NS. Ako predsednik NS ne odredi koji ga od potpredsednika zamenjuje, u slučaju privremene sprečenosti zamenjivaće ga najstarij i potpredsednik. NS ima najviše 6 potpredsednika (proveriti), a njihov broj se utvrđuje prilikom svakog konstituisanja posebnom odlukom, na predlog predsednika NS. Kandidata za sekretara NS predlaže predsednik NS, a imenuje ga NS. Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane NS, pri čemu on vrši svoje zadatke do imenovanja novog sekretara. Za svoj rad sekretar je odgovoran NS. Bosina potpitanja 1) Sta su odbori, 2) Koja su stalna, a koja povremena radna tela NS, 3) Kako se formiraju, 4) Za šta su nadležni, 5) Mogu li radna tela donositi zakone – ne, ona ih samo pripremaju. 6) Koliko potpredsednika ima, 7) Ko predlaže predsednika NS.

POSTUPAK DONOŠENJA ZAKONA Donošenje zakona je najvažnija nadležnost NS. Zakonodavni postupak odvija se u nekoliko faza. To su faze : predlaganja zakona, pretresa, odlučivanja o zakonu, prglašavanja zakona, objavljivanja zakona i stupanja zakona na snagu.

Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju : 1. Vlada, 2. Svaki narodni poslanik, 3. Skupština AP, 4. Najmanje 30.000 birača, 5. NBS iz oblasti bankarskog sistema, kreditne, monetarne i devizne politike. 6. Ombudsman iz svoje nadležnosti.

Vlada predlaže NS zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnese drugi predlagač, zato što je upravo Vlada ta koja te zakone izvršava. Ovlašćeni predlagač zakona podnosi predlog zakona u obliku u kome se zakon donosi sa obrazloženjem koje mora da sadrži : 1. Ustavni osnov, 2. Razloge za donošenje zakona, 3. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja, 4. Procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona, 5. Opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo, ako predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, 6. Pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže zakon o izmenama, odnosno dopunama.

Predlog zakona koji je upucen NS, predsednik NS odmah po prijemu dostavlja narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi, ako ona nije predlagač. Predlog zakona pripremljen u skladu sa odredbama PoRNS me se uvrstiti u dnevni red sednice NS kada je ona u redovnom zasedanju u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem od 60 dana od dana njegovog donošenja. Predlog zakona, pre razmatranja u NS, razmatraju nadležni odbor i Vlada, ako nije predlagač zakona. Na sednicu odbora na kojoj se razmatraju predlozi zakona i amandmani na predloge zakona, pozivaju se i podnosioci tih predloga i amandmana, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici. O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi načelni pretres, a zatim pretres o pojedinostima. Pretres o pojedinostima obavlja se po članovima predloga zakona na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže uvođenje novih odredaba, a u pretresu mogu da učestvuju: članovi odbora, predlagač zakona ili njegov predstavnik, predstavnik Vlade, ako ona nije predlagač, i podnosilac amandmana ili svaki narodni poslanik koji prisustvuje sednici odbora.

Nakon završetka pretresa, odbor podnosi NS izveštaj koji sadrži mišljenje i predloge odbora. Odbor određuje izvestioca koji po potrebi na sednici NS obrazlaže izveštaj odbora. Nadležni odbor i Vlada, ako nije predlagač zakona, u svojim izveštajima i mišljenju, najkasnije 5 dana pre početka sednice NS na kojoj se predlog zakona razmatra, mogu predložiti NS da prihvati ili ne prihvati predlog zakona u načelu. Ukoliko nadležni odbor ili Vlada predlože prihvatanje zakona u načelu, dužni su da navedu da li zakon prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana. O predlogu zakona na sednici NS , najpre se vodi načelni pretres. NS može odlučiti da obavi zajednički načelni pretres o vise predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno. Po završenom načelnom pretresu, NS prelazi na načelni pretres o predlogu zakona, a zatim prelazi na pretres o pojedinostima. Izuzetno, kada se radi o predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, po završenom načelnom pretresu, NS prelazi na pretres u pojedinostima. Od završenog načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima mora da prođe najmanje 24 časa. U vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima, nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona. Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani, amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba. Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na završnu reč ima predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača. Predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici NS. Ako je predloženi akt prihvaćen u načelu, NS odlučuje o amandmanima. Kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, prilikom glasanja o tim odredbama, NS će posebno odlučiti da li za to dejstvo postoji opšti interes. Nakon odlučivanja o amandmanima, NS pristupa glasanju o predlogu zakona u celini. Na glasanju NS odlučuje o zakonu u načelu, pojedinostima i u celini.

Amandman : predlog za izmenu i dopunu predloga zakona podnosi se predsedniku NS u pisanom obliku, sa obrazloženjem, počev od dana dostavljanja predloga zakona, a najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice za koju je predloženo razmatranje tog predloga zakona. Podnete amandmane predsednik NS upućuje predlagaču zakona, narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi. Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, dužni su da, pre sednice NS, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da NS obaveste za koje amandmane predlažu da ih NS prihvati, a za koje da ih odbije. NS u danima za glasanje, nakon usvajanja predloga zakona u načelu, odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga zakona. Ako je podneto više amandmana na isti clan predloga zakona, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana. Amandmani koje je podneo predlagač zakona, a koje su prihvatili nadležni odbori i Vlada, kao i amandmani koje su prihvatili predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, postaju sastavni deo predloga zakona i o njima NS posebno ne odlučuje. NS posebno odlučuje o svakom amandmanu koji predlagač zakona, nadležni odbor ili Vlada nisu prihvatili. Izuzetno, zakon se može doneti po hitnom postupku. Predlog zakona za čije se donošenje predlaže hitan postupak može se staviti na dnevni red sednice NS ako je podnet najkasnije 24 časa pre početka te sednice. Hitnost postupka se ogleda u znatno krraćim rokovima za podnošenje izvrštaja nadležnog odbora, jer ukoliko izveštaj izostane, predlog zakona će se razmatrati i bez izveštaja, dok se amandmani na predlog zakona mogu podneti najkasnije do pošetka pretresa predloga zakona. Prema PoRNS, po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija. Predlagač zakona je dužan da, u pismenom obrazloženju predloga zakona, navede štetne posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku. Proglašenja zakona je deklarativni akt koji donosi predsednik RS. Prema URS, predsednik Republike je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglašenju zakona, ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati NS, na ponovno odlučivanje.

Ako NS odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika. Predsednik Republike je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku, ukaze donosi predsednik Narodne skupštine. Ukazom o proglašenju zakona konstatuje se autentičnost i formalna ustavnost zakona. Proglašenje zakona je ustavna dužnost predsednika RS, čije neispunjenje predstavlja povredu URS, kojom se otvara mogućnost za razrešenje predsednika RS. Zakon dobija obaveznu snagu objavljivanjem, zato što tek tada zakon može početi da se primenjuje. Prema URS, zakoni i svi drugi opšti akti, objavljuju se pre stupanja na snagu. Ustav, zakoni i podzakonski opšti akti RS objavljuju se u republičkom službenom glasilu. Statuti, odluke i drugi opšti akti AP objavljuju se u pokrajinskom službenom glasilu. Statuti i opšti akti jedinica LS objavljuju se u lokalnim službenim glasilima. Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom niihovog donošenja. Bosina potpitanja l) Ko su ovlašćeni predlagači, 2) Kome se podnosi predlog zakona, 3) Podnošenje predloga zakona NS, 4) Šta sadrži svaki predlog zakona, 5) Rasprava u nacelu, 6) Rasprava o pojedinostima, 7) Kad se smatra da je predlog zakona usvojen, 8) Kad zakon stupa na snagu - 8. dana u ponoć, po proteku roka od 7 dana , 9) Retroaktivno dejstvo zakona, 10) Kakva je procedura kada Vlada hoce da donese neki zakon - nadležno ministarstvo priprema nacrt, zatim se taj nacrt zakona usvaja na sednici vlade i tek nakon toga on postaje predlog zakona koji ulazi u skupštinsku proceduru. REPUBLIČKI REFERENDUM I NARODNA INICIJATIVA Referendum i narodna inicijativa jesu oblici neposrednog izjašnjavanja i neposrednog učešća građana u vršenju vlasti. To je ustanova pomoću koje biračko telo izražava neposrednim glasanjem svoie gledište ili svoju volju u odnosu na mere državne vlasti koje je preduzela ili tek treba da preduzme i to izjašnjavanjem za dve ponuđene alternative : za i protiv. Prema vremenu primene referendum moze biti :

prethodni, kad prethodi aktu države i utvrđuje opšta načela za taj akt i naknadni, kad hronoloski sledi posle akta države.

Prema pravnom osnovu, referendum moze biti : obavezan, kad je kao takav predviđen Ustavom, prema kome odnosnog akta nema bez pristanka biračkog tela i fakultativni, kada ga moze zahtevati određeni broj biraca.

Ustavotvorni referendum je obavezan onda kada je NS dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja. To je slucaj kad se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uredjenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava. Ustavotvorni referendum moguć je i kao fakultativan s obzirom na to da je, kod pitanja za čiju reviziju nije neophodna potvrda na referendumu, ostavljena mogućnost NS da odluči da li će promenu koja se na ta pitanja odnosi izneti na republički referendum radi potvrđivanja. Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača. Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi NS. Ako NS ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u NS, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi NS. Prema URS, na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača, NS raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadležnosti. Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz : međunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budžet i završni račun, uvođenje vanrednog stanja, amnestija, kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti NS.

Prema URS, nove AP mogu se osnivati, a več osnovane ukidati ili spajati popostupku predviđenom za promeu Ustava. Predlog za osnivanje novih, odnosno ukidanje ili spajanje već postojećih utvrđuju građani na referendumu. Dakle, radi se o prethodnom i obaveznom

referendumu. Konačnu odluku donosi NS u postupku predviđenom za promenu Ustava, u skladu sa voljom građana. Teritorija AP i uslovi pod kojima se može promeniti granica između AP određuje se zakonom. Teritorija AP ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu, u skladu sa zakonom, sto znaci da je referendum obavezan. Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritoriji te jedinice LS. Postoje 3 vrste referenduma, s obzirom na teritorijalni princip : republički koji se tiče RS, pokrajinski koji postoji u AP, dok u opštinama postoji opštinski referendum.

Akt o raspisivanju republičkog referendurna donosi NS. Pravo izjašnjavanja na referendumu imaju građani koii imaiu biračko pravo. Na referendumu građani se izjašnjavaju lično i tajno, na glasačkim listićima. Od dana raspisivanja do dana sprovođenja referenduma ne može proteći manje od 15 ni više od 90 dana. Organi za sprovođenje referenduma jesu komisija i glasački odbor. Komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum, a komisija obrazuje glasačke odbore. Kad se referendum raspisuje za teritoriju RS, AP i grada ili njihov deo, komisije se obrazuju i u opštinama. Pitanje o kome se građani referendumom izjašnjavaju mora biti izraženo jasno tako da se na njega može odgovoriti rečju "za" i "protiv", odnosno "da" ili "ne". Kad se referendumom odlučuje istovremeno o više pitanja, svako pitanje mora biti posebno formulisano na glasačkom listiću. Kad se referendum raspisuje radi prethodnog izjašnjavanja građana, pitanje o kome građani treba da se izjasne može biti formulisano tako da se u odgovoru na njega građanin opredeljuje za jednu od više predloženih mogućnosti. Glasa se zaokruživanjem na glasačkom listiću jednog od mogućih odgovora. Po završenom glasanju,glasački odbor utvršuje rezultate glasanja na glasačkom mestu i o tome sastavlja zapisnik. Referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana koji imaju biračko pravo i koji su upisani u birački spisak u skladu s ovim zakonom. Odluka o pitanju koje je bilo predmet izjašnjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju glasala većina glasača i ova odluka je obavezna. Kad su se građani referendumom prethodno izjasnili o određenom pitanju, organ koji donosi akt kojim se uređuje to pitanje dužan je da ga donese u skladu s voljom građana izraženom na

referendumu, u roku određenom aktom o raspisivanju referenduma, a najkasnije u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma. Ako građani referendumom nisu potvrdili akt, odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tom aktu, odnosno pitanju, ne može se ponovo odlučivati na referendumu u roku kraćem od sest meseei od dana glasanja na referendumu. Ako su se građani referendumom izjasnili za potvrđivanje akta, akt ie usvojen danom održavanja referendum, odnosno danom proglašavanja tog akta. Ako građani referendumom nisu potvrdili akt, smatra se da taj akt nije ni donet. Građanin ima pravo, u roku od 24 sata od trenutka kad je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili je učinjen propust, da podnese prigovor komisiji za sprovođenje referendum, ako smatra da su time učinjene nepravilnosti u sprovođenju referenduma, a ona odlučuje o prigovoru u roku od 48 sati od njegovog podnošenja. Ako je nepravilnost učinjena na jednom ili vise glasačkih mesta bitno uticala na rezultate glasanja, nadležna komisija za sprovođenje izbora poništiće izjašnjavanje na tim glasačkim mestima i odrediti vreme ponovnog izjašniavanja. Protiv rešenja opštinske, gradske, pokrajinske ili Republičke komisije donetog po prigovoru, kao i u slučaju kad nadležna komisija nije odlučila po prigovoru u propisanom roku, podnosilac prigovora može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu, koji rešava po žalbi u roku od 48 sati od prijema žalbe i njegova odluka je konačna. NARODNA INICIJATIVA Narodna inicijativa je ovlašćenje jednog dela biračkog tela da pokrene postupak za promenu ustava ili donošenje formalnog zakona. Pri tome, donosilac tih akata ima obavezu da po predlogu birača postupi, tj. da pokrene postupak za donošenje takvog akta. Narodna inicijativa može biti sprovedena kao republička. pokrajinska i u jedinicima LS, kada nosi naziv građanska. Predlog za promenu URS (ustavotvorna narodna inicijativa) može podneti 150.000, a pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata (zakonodavna narodna inicijativa) ima najmanje 30.000 birača. Prema URS, NS raspisuje referendum na zahtev najmanje 100.000 birača o pitanjima iz svoje nadležnosti.

Prema statutu APV, pravo predlaganja odluka i opštih akata koje donosi skupština APV, ima najmanje 7.000 birača, dok predlog za promenu statuta APV može podneti najmanje 40.000 birača. (proveriti) Građani radi ostvarivanja narodne inicijative obrazuju inicijativni odbor od najmanje tri člana koji imaju biračko pravo. Inicijativni odbor može obrazovati posebne odbore za prikupljanje potpisa na pojedinim mestima. Predlog za promenu ili donošenje odgovarajućeg akta, odnosno drugi predlog obuhvaćen narodnom inicijativom mora biti sačinien tako da se iz njega jasno vide pravci promena, odnosno rešenja o kojima nadležni organ treba da se izjasni i potpisuju ga članovi inicijativnog odbora. Inicijativni odbor dostavlja predlog organu nadležnom za donošenje akta, odnosno za rešavanje o pitanju na koji se predlog odnosi, radi obaveštenja da se za taj predlog prikupljaju potpisi. Inicijativni odbor prijavljuje prikupljanje potpisa Ministarstvu unutrašniih poslova -organizacionoj jedinici u opštini na čijoj će se teritoriji prikupljati potpisi. Potpisi građana stavljaju se na listu potpisnika narodne inicijative, čija je sadržina propisana Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi. Kad je lista potpisnika narodne incijative ispunila zahteve zakona, a pri tom je prikuplien potreban broi potpisa, nadležni organ dužan je da o predlogu za koji su prikupljeni potpisi odluči na način i po postupku utvrđenom Ustavom i zakonom, odnosno odgovarajućim statutom i poslovnikom Kad nadležni organ ne prihvati predlog, dužan je da o tome obavesti inicijativni odbor, a ako inicijativni odbor smatra da nadležni organ nije pravilno postupio može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu, koji rešava po žalbi u roku od 15 dana od prijema žalbe i ta odluka je konačna. Bosina potpitanja 1) Šta ne moze biti predmet referendum, 2) Koji su organi za sprovođenje republičkog referenduma 3) Razlika između iniciranja i pokretanja ogleda se u tome sto inicijativu moze podneti svako - građanin. udruženje itd. a NS odlučuje samo po predlogu ovlašćenog predlagača.

IZVRŠNA VLAST PREDSEDNIK REPUBLIKE - NADLEŽNOST I AKTI Predsednik izrazava drzavno jedinstvo RS. Nadležnosti predsednika RS se mogu podeliti u 3 grupe: 1) klasična, 2) nadležnost u okviru koje predsednik RS ostvarauje medijatorsku vezu između izvršne i zakonodavne vlasti i 3) supsidijarnu koja se ostvaruje u slučaju ratnog i vanrednog stanja, kada NS ne moze da se sastane. Klasičnu nadležnost cine sledeći poslovi : - predstavlja RS u zemlji i inostranstvu; - ukazom proglašava zakone, - predlaže NS nosioce funkcija; - postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga VIade; - prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika; - daje pomilovanja i odlikovanja; - komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske RS.

Ovlašćenja predsednika kao posrednika između izvršne i zakonodavne vlasti su: - Predlaže NS kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista i dužan je da NS predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade,

- Pravo suspenzivnog veta :

Predsednik RS je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno 7 dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglašenju zakona, ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati NS, na ponovno odlučivanje ako smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaeenim pravilima međunarodnog prava ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajuči način. Predsednik RS ne može NS vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se gradani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su građani potvrdili na referendumu. Ako NS odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik RS vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika. Predsednik RS je dužan

da proglasi ponovno izglasani zakon. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku, ukaz donosi predsednik NS. - Pravo predsednika da raspusti NS na obrazloženi predlog Vlade :

Predsednik RS je dužan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazložen predlog Vlade raspušta NS, ceneći opravdanost i dovoljnost razloga navedenih u predlogu, ili da Vladu i javnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade. Ukaz je diskrecioni akt predsednika i ne može biti predmet ocene ustavnosti pred Ustavnim sudom, ali predsednik moze biti razrešen zbog povrede URS, ako nije postovao ustavne uslove za raspuštanje NS. Predsednik RS neće razmatrati predlog Vlade da se NS raspusti ako je NS podnesen predlog da se Vladi izglasa nepoverenje, ako je Vlada podnela predlog da se glasa o poverenju Vladi ili ako NS nije prihvatila Vladin odgovor na interpelaciju. Predsednik RS dužan je da raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom: ako NS u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana kad je prethodnoj Vladi prestao mandat (u slučajevima izglasavanja nepoverenja Vladi, neizglasavanja poverenja i konstatacije ostavke predsednika Vlade). U oba slučaja, sa ukazom o raspuštanju NS predsednik RS donosi odluku kojom raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se oni okončaju najkasnije 60 dana od dana raspisivanja. Predsednik RS ne može da raspusti NS dok traje ratno ili vanredno stanje. Međutim, kada Predsednik RS raspusti NS, ona vrši tekuće i neodložne poslove, a u slučaju proglasenja ratnog ili vanrednog stanja, uspostavlja se njena puna nadležnost, koja traje do okončanja ratnog ili vanrednog stanja i tada se ona sastaje bez poziva. Supsidijarna nadležnost Predsednika RS odnosi se na ratno i vanredno stanje. Kad NS nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog ili ratnog stanja donose zajedno predsednik RS, predsednik NS i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i NS, kao i mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vreme ratnog stanja. Kada je u pitanju proglašenje vanrednog stanja, te mere odstupanja LJiMP donosi Vlada uredbom, u slucaju da NS ne može da se sastane, ali uz supotpis predsednika RS. - Akti

Predsednik RS donosi ukaze, odluke, pravila, naredbe, naređenja i dr. pravne akte. Ukazom predsednik RS : - proglašava zakon, - raspušta NS, - postavlja i opoziva ambasadore,

- daje odlikovanja i - postavlja, unapređuje i razrešava oficire Voiske RS.

Odlukom predsednik RS : - raspisuje izbore za narodne poslanike, - predlaže NS kandidata za predsednika Vlade, - daje pomilovanja, - imenuje generalnog sekretara, šefa Kabineta, savetnike predsednika RS i druge funkcionere u Generalnom sekretarijatu predsednika RS i - odlučuje u pitanjima za koja ne donosi druge pravne akte.

Nadležnosti u oblasti odbrane predsednik RS ostvaruje donošenjem odluka, pravila, naredaba, naređenja i drugih pravnih akata koji su određeni zakonom. Ukazi i Odluke se objavljuju u "Službenom glasniku RS". Bosina potpitanja 1) Koja su ovlašćenja predsednika RS za vreme rata i vanrednog stanja, 2) Ko proglašava ratno stanje, 3) Koje su to odluke iz nadležnosti NS koje donosi predsednik RS za vreme ratnog i vanrednog stanja, 4) Šta može ograničiti za vreme rata - slobodu kretanja i dr. 5) Koliko dugo ta ogranicenja mogu trajati, 6) Koji akt donosi za vreme neposredne ratne opasnosti, 7) Koji akt donosi za vreme vanrednog stanja – naredbe, 8) Koje su nadleznosti predsednika republike, 9) Koja su mu ovlascenja u odnosu na vojsku, 10) Ko proglasava Ustav i cime - NS, odlukom, 11) Ko menja predsednika republike kada je u inostranstvu, 12) Kad mu prestane mandate, 13) U kom roku se moraju raspisati izbori za predsednika republike u tom slucaju, 14) Kada ce predsednik RS iskoristiti pravo na suspenzivni veto, 15) Kojom vecinom se izglasava zakon po drugi put, 16) U kom roku proglasava zakon - 15 dana. IZBOR I PRESTANAK MANDATA PREDSEDNIKA RS Predsednik Republike bira se na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i ličnim glasanjem. Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin RS, sa prebivalištem u RS. Izbore za predsednika RS raspisuje predsednik Narodne skupštine odlukom, koja se objavljuje u „Službenom glasniku RS”. Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika RS, tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora.

Ako se mandat predsednika RS produži zbog ratnog ili vanrednog stanja, izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe najkasnije tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje. Ako predsedniku RS prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe najkasniie tri meseca od dana kada predsedniku RS prestane mandat. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana. U odluci o raspisivanju izbora utvrđuje se dan glasanja za predsednika RS i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovođenje izbornih radnji. Kao dan glasanja mora da se odredi dan kada se ne radi: subota ili nedelja. Kandidata za predsednika RS mogu da predlože : - politička stranka koja je registrovana u RS na dan kad je odluka o raspisivanju izbora objavljena u „Službenom glasniku RS”, - koalicija političkih stranaka i - grupa građana.

Grupu građana pismenim sporazumom osniva najmanje deset birača čiji potpisi moraju biti overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv. Predlog kandidata može biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10.000 birača. Birač može potpisom podržati samo jednog kandidata. Predlog kandidata podnosi se RIK najkasnije 20 dana pre dana izbora. Predlagač kandidata može povući predlog kandidata do dana utvrđivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike. Kandidat može odustati od kandidature do dana utvrđivanja liste kandidata za predsednika RS, pismenim putem, overenim kod suda. RIK utvrđuje listu kandidata za izbor predsednika RS najkasnije 15 dana pre dana izbora i objavljuje je u „Službenom glasniku RS” narednog dana. Lista kandidata za izbor predsednika RS sadrži ime i prezime kandidata i naziv predlagača kandidata, odnosno naznaku da je kandidata predložila grupa građana, ako grupa građana nema naziv. Redni broi kandidata na listi utvrđuje se žrebom, u prisustvu predstavnika predlagača kandidata. Glasanje za predsednika RS vrši se glasačkim listićima. Pored naznake da se glasa za predsednika RS, glasački listić za izbor predsednika RS sadrži redni broj kandidata koji je utvrđen na listi kandidata za predsednika RS, ime i prezime kandidata i naziv predlagača kandidata, odnosno naznaku da je predlagač grupa građana ako grupa građana nema naziv i objašnjenie da se glasa samo za iednog kandidata tako što se zaokruži redni broi ispred imena i prezimena kandidata. Nevažeći glasački listić je glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao.

RIK zapisnički utvrđuje i objavljuie konačne rezultate izbora u „Službenom glasniku” u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, a do objavljivanja konačnih rezultata izbora, RIK objavljuje privremene rezultate izbora. Za predsednika RS izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali, bez obzira na odziv biraca. Broj birača koji su glasali utvrđuje se na osnovu broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji. Ako nijedan kandidat ne dobiie većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja. Dan ponovljenog glasanja utvrđuje RIK odlukom, koja se objavljuje u "Službenom glasniku RS" i mora da padne u dan u koji se ne radi. Na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova. Vise od dva kandidata učestvuju na ponovljenom glasanju ako ih vise deli prvo ili drugo mesto. Na glasačkom listiću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova, a ako imaju isti broj glasova redosled se utvrđuje žrebom. Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike izabran je kandidat koji ie dobio najveći broj glasova. Ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana. Ako od prvog glasanja do dana ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi biračko pravo, ponavlja se celi izborni postupak. Mandat predsednika RS počinje polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom, čiji je tekst utvrđen u Ustavu. To je svečana izjava kojom se zasniva moralna obaveza i odgovornost predsednika. Ako NS nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat, sastaje se da bi predsednik RS pred njom položio zakletvu. Predsednik Republike bira se na 5 godina da bi se obezbedio kontinuitet vladavine i državno i nacionalno jedinstvo. Niko ne može više od dva puta da bude izabran za predsednika Republike, bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat i nezavisno od vremenske sukcesije. Međutim, izbor predsednika Republike prema Ustavnom zakonu za sprovođenje ustava smatraće se prvim izborom. Predsedniku RS mandat ne može isteći dok traje ratno ili vanredno stanje, već se produžava po sili Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje. Predsednik Republike kome je mandat produžen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve nadležnosti kao i pre produžetka mandata. Mandat predsednika Republike prestaje kad istekne vreme na koje je izabran. Pre isteka vremena na koje je izabran, predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese ostavku ili ako bude razrešen.

Predsednik RS može podneti pismenu ostavku, koju dostavlja predsedniku NS, te mu mandat prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupstinu. Nije potrebno da mu NS konstatuje podnošenje ostavke, kao u slučaju nosilaca javnih funkcija koje je ona izabrala, jer mu ona nije dala mandat, već birači na neposrednim izborima. Predsednik RS dužan je da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome može da je obrazloži. Danom podnosenja ostavke prestaje mu mandat. Predsednik Republike može podneti ostavku ili biti razrešen za vreme dok mu je mandat produžen. Razrešenje predsednika Republike može Narodnoj skupštini da predloži najmanje 1/3 narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav. Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav. Ako Ustavni sud odluči da je predsednik RS povredio Ustav, razrešava se ako za njegovo razrešenje glasa 2/3 narodnih poslanika. Ako Ustavni sud odluči da predsednik RS niie povredio Ustav, postupak za razrešenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude objavljena u "Službenom glasniku RS". Ako predsednik RS podnese ostavku, bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik narodne skupštine najduže tri meseca. Dok zamenjuje predsednika RS, predsednik NS ovlaščen je da predstavlja RS u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da raspiše izbore za NS, da predlaže NS kandidata za predsednika Vlade, da vrši nadležnosti u oblasti odbrane RS i da komanduje vojskom Srbije. Predsednik NS, znači, ne može da vrši pravo supsenzivnog zakonodavnog veta, da predlaze NS nosioce funkcija, osim kandidata za predsednika Vlade, da postavlja i opoziva ukazom ambasadore, da daje pomilovanja, da raspusti NS. Ipak, dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom. Predsednik ne moze obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, uziva imunitet kao NP, o njegovom imunitetu odlucuje NS. Bosina potpitanja l)Koliko dugo kandidat za predsednika republike mora imati prebivaliste u RS da bi mogao podneti kandidaturu - po starom Zakonu o izboru predsednika, najmanje godinu dana pre dana određenog za odrzavanje izbora, a po novom, nema te odredbe, samo postoji odredba u kojoj se podnosi potvrda o prebivalištu, 2) Ostali uslovi koje kandidat mora da ispinjava, 3)Postupak izbora predsednika RS, 4) Koji su ovlašćeni predlagači kandidata - po Zakonu o izboru predsednika republike, 5) Kome se predaje lista kandidata i ko proglasava izbornu listu, 6) Na osnovu cega se sastavlja glasacki listic - na osnovu proglasenih izbornih listi, 7) Sta se radi ako izborna lista ima nedostatke, 8) Kad se smatra da je jedno lice izabrano za predsednika RS, 9)Koliko traje mandat predsednika republike, 10) Moze li predsednik RS biti reizabran, 10) Racuna li se Tadicu mandat koji je zapoceo pre stupanja na snagu novog URS – ne, 11) Kad moze prestati mandat predsedniku republike pre isteka roka na koji je

izabran, 12) Opoziv tj. razresenje predsednika RS, 13) Kako se regitlišu pitanja koja nisu regulisana zakonom o izboru predsednika RS - shodno se primenjuje Zakon o izboru narodnih poslanika. ODNOS PREDSEDNIKA REPUBLIKE I NS Predsednika biraju birači te je njegov položaj jači nego u klasicnom parlamentarnom sistemu u odnosu na NS. Ukazom proglasava zakone koje donosi NS. Predsednik Republike predlaže NS mandatara za sastav nove Vlade nakon održanih konsultacija sa predstavnicima stranaka koje su nakon izbora osvojile poslanička mesta u parlamentu, predlaze NS 10 kandidata za sudiie Ustavnog suda, a ona bira 5. Isto tako, NS predlaže predsedniku RS 10 kandidata, a on bira 5. Predsednik Republike predlaže NS i kandidata za predsednika Vlade. Ima pravo na suspenzivni veto. Ima jedan izuzetak kada predsednik ne moze vratiti zakon na ponovno izglasavanje, a to je kada su se građani o njemu izjasnili na referendumu ili su ga potvrdili na referendumu. Prilikom vraćanja zakona uz pismeno obrazloženje, skupština vraćeni zakon izglasava većinom od ukupnog broja poslanika. Takav zakon je dužan Predsednik da proglasi ukazom, a ako to ne ucini onda ce ukaz doneti Predsednik NS. Kada NS nije u mogućnosti da se sastane odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade pod istim uslovima kao i Narodna skupstina. Kad NS nije u mogucnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis Predsednika RS. Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupstina, ona je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogucnosti da se sastane. Ako NS ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da važi završetkom prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja. Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala Narodna skupština, Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim NS bude u mogućnosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.

Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane, Odluku o proglašenju ratnog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. Kad Narodna skupština ne može da se sastane, mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrđuju predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. Izbore za NS raspisuje predsednik Republike, a izbore za predsednika Republike raspisuje Predsednik NS. Važno ovlašćenje Predsednika Republike je i raspuštanje parlamenta na obrazložen predlog Vlade. Vazno je i razrešenje Predsednika, na osnovu odluke NS, a uz učesce Ustavnog suda. Predsednik Republike polaže zakletvu pred NS, od kog časa mu počinje teći mandat. Kad predsednik Republike podnese ostavku, o tome obaveštava predsednika Narodne skupštine i javnost. Predsednik Narodne skupštine ovo obaveštenje odmah dostavlja narodnim poslanicima i obavestava ih da, u skladu sa Ustavom, preuzima vršenje dužnosti predsednika Republike do izbora predsednika Republike. Istovremeno, predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore za predsednika Republike. ODNOS PREDSEDNIKA RS I VLADE Kada NS nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština. Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike. Vlada predlaže predsedniku RS uvođenje vanrednog stanja na delu teritorije RS i akte kojima se preduzimaju mere u vanrednom stanju. Vlada može predložiti predsedniku Republike da za vreme ratnog stanja donese akte u pitanjima iz nadležnosti Narodne skupstine. Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. Predsednik Republike može tražiti da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti. Vlada je dužna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika Republike. Vlada moze da predloži predsedniku RS, putem obrazloženog pismenog predloga, raspustanje NS, o čemu predsednik mora da odluci u roku od 72h, ceneći opravdanost i dovoljnost razloga. Ukoliko to ne uradi mora da obavesti Vladu i javnosti, o razlozima neprihvatanja predloga.

Vlada ne može predložiti raspuštanje NS , ako joj je postavljeno pitanje izglasavanja nepoverenja ili ako je sama u NS postavila pitanje izglasavanja poverenja ili ako NS ne prihvati Vladin odgovor na interpelaciju. Bosina potpitanja Ko proglašava ratno stanje VLADA – NADLEŽNOST I AKTI Nadležnosti prema URS su : Utvrđivanje i vođenje unutrašnje i spoljne politike : U okviru spoljne politike, Vlada održava odnose RS sa drugim državama, međ. organizacijama i institucijama (na predlog Vlade predsednik RS, postavlja i opoziva ambasadore RS), uspostavlja prekida diplomatske odnose sa drugim državama, učestvuje u zaključivanju, ratifikovanju i primeni međ. Ugovora, odlučuje o učlanjenju RS u međ. organizacije i dr. Vlada utvrđuje i vodi unutrašnju politiku i to kako opštu, tako i u pojedinim upravnim oblastima - po resorima, npr, ekonomsku, socijalnu i sl. Vlada predlaže zakone, budžet i druge opšte akte. Kada zakone i druge opšte akte podnese drugi predlagač Vlada daje o njima mišljenje. Izvršavanje zakona i drugih opštih akata NS je bitna nadležnost Vlade i to na taj način što donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona. Uredbe su dakle izvršnog karaktera i Vladino generalno ovlašćenje za donošenje uredbi proizilazi iz Ustava. Vlada kao vrh državne vlasti usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom. U okviru nadzora, ima dva ovlašćenja : ako organ državne uprave ne donese propis, donosi ga Vlada ako bi nedonošenje propisa moglo izazvati štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti; Vlada može poništiti ili ukinuti propis organa državne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za donošenje novog propisa. Vlada vrši i druge poslove određene URS i zakonom, pa tako prema Zakonu o Vladi, Vlada se stara o ustavnosti i zakonistosti, tako što je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine,

grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u „Službenom glasniku RS". Rešenje o obustavi od izvršenja prestaje da važi ako Vlada u roku od pet dana od objavjiivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta. Vlada zastupa RS kao pravno lice i pri tome vrši prava i obaveze koje RS ima kao osnivač javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija. Vlada raspolaže imovinom RS, ako zakonom nije što drugo određeno. Donosi uredbe i druge opste akte radi izvrsavanja zakona. Akti Vlade su : uredbe odluke, rešenja i zaključci. Uredbom Vlada podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona. Odlukom Vlada osniva javna preduzeća, ustanove i druge organizacije, preduzima mere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom određeno da ih Vlada uređuje odlukom. Rešenjem Vlada odlučuje o postavljenjima, imenovanjima i razrešenjima, u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinačnog značaja. Vlada donosi zaključke kad ne donosi druge akte. Vlada usvaja memorandum o budžetu, koji sadrži osnovne ciljeve politike javnih finansija i makroekonomske politike. Strategijom razvoja Vlada utvrđuje stanje u oblasti iz nadležnosti RS i mere koje treba preduzeti za njen razvoj. Deklaracijom se izražava stav Vlade o nekom pitanju. Vlada donosi poslovnik kojim, u skladu sa zakonom o Vladi, propisuje uređenje, način rada i odlučivanja Vlade. Način rada i odlučivanja Vlade i akti koje donosi predsednik Vlade, detaljnije se uređuju poslovnikom Vlade. Vlada donosi odluke na sednici većinom glasova svih članova Vlade. U slučaju da Vlada ima paran broj članova odluka je doneta ako za nju glasa najmanje ___ svih članova Vlade, pod uslovom da je za nju glasao predsednik Vlade.

Predsednik saziva sednicu Vlade pisanim putem po sopstvenoj inicijativi ili na predlog većine članova Vlade. On predlaže dnevni red i predsedava sednicom, a njom može predsedavati potpredsednik koga on odredi. Vlada radi i odlučuje na sednici na kojoj prisustvuje većina članova. Na sednici Vlade učestvuju članovi Vlade, Generalni sekretar, direktor Republičkog sekretariiata za zakonodavstvo i druga pozvana lica. Glasanje je javno, a član Vlade može da izuzme mišljenje, uz obrazloženje, što se konstatuje na zapisniku. O toku sednice Vlade vodi se zapisnik. Sednica Vlade se tonski snima i na njoj se vode stenografske beleške koje se smatraju službenom tajnom stroge poverljivosti. Bosina potpitanja l)Zakljucuje li međunarodne ugovore? 2) Sta sve spada u unutrasnju politiku? 3) Koji je najznacajniji opsti akt vlade — uredba, 4) Koji su ostali opsti akti vlade i cemu sluze SASTAV I IZBOR Vladu kao kolegijalni organ čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika Vlade i resorni ministri. Vlada može imati ministre bez portfelja. Broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja određuje NS pri svakom izboru Vlade, na predlog kandidata za predsednika Vlade. Predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja Vlade, usklađuje rad članova Vlade, predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice. Predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja, shodno programu i politici Vlade, a član Vlade može zahtevati da Vlada odluči da li je pri tome predsednik Vlade prekoračio svoja ovlašćenja. Potpredsednik Vlade usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u oblastima koje odredi predsednik Vlade, s tim da ga predsednik Vlade može ovlastiti da rukovodi projektom iz delokruga više organa državne uprave. Predsednik Vlade određuje potpredsednika Vlade koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade, izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora ili razrešenja člana Vlade, a u svemu ostalom na njegov položaj shodno se primenjuju odredbe zakona o Vladi koje se odnose na ministre. Ministar je član Vlade koji upravlja radom ministarstva (ukoliko je bez portfelja ne upravlja ministarstvom) i može podnositi Vladi predloge za uređivanje pitanja iz nadležnosti Vlade i NS i zahtevati da Vlada zauzme stav o pitanju iz njegove nadležnosti. Ministar je dužan da

obaveštava Vladu o svemu što je bitno za vođenje politike i odlučivanje Vlade i odgovoran je za sprovođenje programa i politike Vlade, za odluke i mere koje je doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvršavanje obaveznih uputstava i posebnih zaduženja koja mu je odredio predsednik Vlade. Sukob interesa : Član Vlade ne može biti na drugoj javnoi funkciji u državnom organu, organu AP, opštine, grada, grada Beograda, niti vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva s dužnošću člana Vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa. Dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkeija. To znači da Vlada pripada tipu neposlaničke Vlade u kojoj se razdvajaju funkcije kontrolora (NS) i kontrolisanog (vlade) i time omogućuje objektivnost u sprovođenju političke odgovornosti Vlade pred skupštinom. Njeni članovi uzivaju poverenje većine u NS i u vladi su samo predstavnici političke većine. Imunitet : Predsednik i član Vlade ne odgovaraju za mišljenje izneto na sednici Vlade ili NS, ili za glasanje na sednici Vlade. Oni uživaju imunitet kao narodni poslanik i o njhovom imunitetu odlučuje Vlada. Izbor Vlade : Vladu bira Narodna Skupstina posle svakog konstituisanja, na predlog kandidata za predsednika Vlade. Novoizabrana NS se raspusta ako u roku od 90 dana od njenog konstituisanja ne izabere Vladu. Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini ima svojstvo mandatara, te iznosi program Vlade i predlaže njen sastav. NS posle obavljene rasprave, odlučuje o izboru Vlade u celini tj. istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade. Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika. Mandat Vlade počinje da teče od polaganja zakletve pred NS i traje do isteka mandata NS koja ju je izabrala. Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana raspuštanjem NS, izglasavanjem nepoverenja, neizglasavanjem poverenja, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade, ostavkom Vlade i ostavkom predsednika Vlade. Mandat clana Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, konstatovanjem ostavke, izglasavanjem nepoverenja u NS i razrešenjem od strane NS na predlog predsednika Vlade. Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo poslove određene zakonom, te po Zakonu o Vladi vrsi samo tekuće poslove i ne može predlagati NS zakone i druge opšte akte niti donositi

propise, osim ako je njinovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interest odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća. Ona ne može postavljati drž. službenike na položai u organima drž. uprave, a pri vršenju osnivačkih prava RS može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora. Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku RS predložiti raspuštanje NS. Nova Vlada se menja po istom postupku kao sto se bira Vlada posle konstituisanja NS. Član Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašćenja kao član Vlade koji je podneo ostavku. Bosina potpitanja : 1) Kada se bira vlada, 2) Kako se bira vlada, 3) Koliko traje mandat vlade - 4 god. tj. do isteka mandata NS koja ju je izabrala, 4) Prestanak mandata vlade i njenih clanova. ODGOVORNOST VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku RS, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata NS i za rad organa državne uprave. Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoi skupštini. Oblici kolegijalne odgovornosti Vlade su : interpelacija, glasanje o nepoverenju, glasanje o poverenju Vladi i poslaničko pitanje. Oblici individualne odgovornosti su konstatovanje ostavke, izglasavanje nepoverenja u NS članu Vlade i razresenje člana Vlade u NS. Interpelacija : Najmanje 50 narodnih poslanika može podneti interpelaciiu u vezi sa radom Vlade ili pojedinog člana Vlade. Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana. NS raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili clan Vlade kome je interpelacija upućena. Izglasavanjem prihvatanja odgovora NS nastavlja da radi po usvojenom dnevnom redu. Ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade, pristupiće se glasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade, ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora na interpelaciju, predsednik Vlade, odnosno član Vlade ne podnese ostavku .O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne može se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana.

Glasanje o nepoverenju Vladi je najmocnije oružje kontrole NS. Najmanje 60 narodnih poslanika može predloziti NS da se Vladi ili pojedinom njenom clanu izglasa nepoverenje.Vladi ili njenom clanu je izglasano nepoverenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoj narednoj sednici NS, a najranije po isteku 5 dana od podnošenja predloga. Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi. Ako NS izglasa nepoverenje Vladi, predsednik RS je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je dužan da raspusti NS i raspiše izbore. Ako NS izglasa nepoverenje članu Vlade, predsednik Vlade je dužan da pokrene postupak za izbor novog člana Vlade u skladu sa zakonom. Ako Vladi ili članu Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanje o nepoverenju pre isteka roka od 180 dana. Glasanje o poverenju Vladi : sama Vlada može predloziti NS da se glasa o svom poverenju. Predlog Vlade se razmatra na prvoj narednoj sednici NS, a najranije po isteku pet dana od podnošenja predloga. Vlada može zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici NS koja je u toku, nakon okončanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu. Vladi nije izglasano poverenje ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi. Ako NS ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaje mandat a predsednik RS je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik RS je dužan da raspusti NS i raspise izbore. Poslaničko pitanje je najbezopasnije sredstvo za ostvarivanje odgovornosti Vlade pred NS. Njegova prava svrha je da se Vlada ili njen član kritikuje i kompromituje, tj. da se oslabi ugled Vlade i stvori osnov za stroži oblik njene odgovornosti. Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi, iz njihove nadležnosti i ono mora biti jasno formulisano. Poslaničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno, s tim da izlaganje poslanika koji postavlja pitanja ne može da traje duže od tri minuta. Poslanička pitanja postavljaju se Vladi, u prisustvu članova Vlade, u vreme predviđeno Poslovnikom NS. Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje, Vlada, odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku, u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno, a u izuzetnim slučajevima 30 dana. Pisan odgovor Vlade, odnosno nadležnog ministra, dostavlja se narodnim poslanicima. Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta.

Predsednik Vlade može predložiti NS razrešenje pojedinog člana Vlade. NS razmatra i glasa o predlogu za razrešenje člana Vlade na prvoj narednoj sednici, a odluka je doneta ako je za nju glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika. Clanu Vlad koji je razresen mandat prestaje danom donosenja odluke o razresenju. Članu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije ostavke. Ostavku podnosi predsedniku Vlade, koji je dostavlja predsedniku NS, koja je konstatuje. Ovlašćenja ministra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti. Predsednik Vlade dužan je da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Predsednik Vlade može podneti ostavku NS, konkretno predsedniku NS i istovremeno o njoj obaveštava predsednika RS i javnost. NS na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade. Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade. Kada NS konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik RS je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik RS je dužan da raspusti NS i raspiše izbore. Odgovornost ministra, pored političke odgovornosti, o kojoj je bilo reči, podleže i pravnoj i materijalnoj odgovornosti. Krivična odgovornost ministra postoji kad on prilikom vršenja svoje dužnosti učini neko delo kažnjivo po krivičnom zakonu i to se razlikuje od njegove odgovornosti kao privatne ličnosti kad učini "obično" kr. delo. Materijalna odgovrnost ministra je odgovornost za štetu nastalu prilikom vršenja njegove služ. dužnosti nanesenu nekom njegovom nezakonitom radniom, te se i ovaj oblik odgvornosti razlikuje od odg. ministra kao privatne ličnosti zbog neizvršenja nematerijalnih obaveza. Bosina potpitanja 1) Koji su instrumenti kontrole vlade, 2) Kako se mogu postavljati poslanicka pitanja, 3) Sta je interpelacija, 4) Sta je opasnije : interpelacija ili poslanicko pitanie- interpelacija, 5) Ako se glasa o nepoverenju vladi ( 60 poslanika pokrece) i ono bude izglasano sta se dalje desava, 6) Kome odgovara

ODNOS VLADE I NS NS bira Vladu, na predlog presednika RS. Članovi Vlade ne mogu biti istovremeno i poslanici, sustina je da se izbegne preteran uticaj Skupštine na Vladu. Vlada u celini i pojedinacno ministri odgovaraju pred NS, a instrument kontrole Vlade od strane NS su interpelacija, izglasavanje nepoverenja vladi, neizglasavanje poverenja Vladi i poslanicko pitanje. Vlada predlaže zakone i druge opšte akte Narodnoj skupštini i daje mišljenja o predlozima zakona i drugih opštih akata koje nije sama predložila. Vlada svake godine predlaže Narodnoi skupštini na usvajanje budžeta RS. Predlog budžeta podnosi se Narodnoj skupštini najkasnije do 1. novembra tekuće godine. Vrlo važno sredstvo kontrole parlamenta nad radom vlade jeste izglasavanje budžeta, jer vlada ne moze upravljati bez sredstava, moze samo privremeno. Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu za proteklu godinu najkasnije 60 dana pre podnošenja predloga završnog računa budžeta Republike Srbije. Na zahtev NS, Vlada i svaki njen član dužni su da joj podnesu izveštaj o svom radu. Vlada je dužna da zauzme stav o predlogu Narodne skupstine koji je podnet u pitanju iz nadležnosti Vlade. Vlada može predložiti NS da raspravi pitanje iz nadležnosti Vlade i da o njemu zauzme stav. Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupstine pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje je predložila Vlada. Pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje Vlada nije predložila dužni su da učestvuju na zahtev Narodne skupstine. Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji su joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana. Bosina potpitanja 1) Nadležnosti, 2) Kako NS kontrolise vladu - kroz interpelaciju, pitanie izslasavanja nepovrenja vladi i poslanicko pitanie, 3) Kako tece postupak po interpelaciji. ORGANI DRZAVNE UPRAVE U RS

Državna uprava je deo izvršne vlasti RS koji vrši upravne poslove u okviru prava i dužnosti RS - poslovi državne uprave. Prema URS, DU je samostalna, vezana Ustavom i zakonom i za svoj rad odgovara Vladi. Poslove DU obavljaju ministarstva i drugi organi DU određeni zakonom. Unutrašnje uređenje mintstarstava i dr.ograna DU i njihovu organizaciju propisuje Vlada. Državnu upravu cine ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije -organi državne uprave. Organi državne uprave i njihov delokrug određuje se zakonom. Rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade. Narodna skupstina nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade. Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinačnih akata organa državne uprave donesenih u upravnim stvarima. Pojedini poslovi državne uprave iz nadležnosti RS zakonom se mogu poveriti AP, opštinama, gradovima i gradu Beogradu, javnim preduzećima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama. Imaoci javnih ovlašćenja, a u cilju efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za zivot i rad RS, AP i jedinice LS, mogu osnivati javne službe. RS, AP i LS mogu osnovati javne sluzbe. Organi državne uprave su : Ministarstva, kao jedini samostalni organi DU u RS Neka od njih su: spoljnih poslova, odbrane, unutrasnjih poslova, pravde, finansija, zdravlja, prosvete i sporta, za ljudska i manjinska prava itd. Organi uprave u sastavu ministarstava su uprave, inspektorati, direkcije i sluzbe. Posebne upravne organizacije koje se mogu osnivati posebnim zakonima u obliku zavoda, sekretarijata, direkcija, agencija i centara Nad njima neposredni nadzor vrsi Vlada, osim kad je u pogledu nekih od ovih organizacija zakonom predviđen ministarski nadzor. Uredbom Vlade moguce je osnivati upravne okruge, radi vrsenja poslova drzavne uprave izvan sedista organa DU. Nadležnosti organa državne uprave su : - Učestvovanje u oblikovanju politike Vlade : pripremaju nacrte zakona, druge propise i opšte akte za Vladu i predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere - Praćenje stanje u oblastima iz svoga delokruga, preduzimaju mere ili predlažu Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlascena - Izvršavanje zakona, dr. propisa i opštih akata NS i Vlade tako što donose propise, rešavaju u upravnim stvarima, izdaju javne isprave itd.

- Donošenje propisa : Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe i uputstva. Mogu donositi propise samo kad su na to izričito ovlaščeni zakonom ili propisom Vlade. Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade. Naredbom se naređuje i zabranjuje neko ponašanje u jednoj situaciji koja ima opšti značaj. Uputstvom se određuje način na koji organi drzavne uprave i imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa. Ne donose uredbe, jer je to u nadleznosti Vlade. Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u „Službenom glasniku RS". Rešavanje u upravnim stvarima - u II stepenu donoseći konačno resenje Ministarstva u okviru svojih nadležnosti: - Pripremaju nacrte zakona i drugih propisa koje donosi NS, dostavljaju ih Vladi, koja ih predlaže NS - Pripremaju predloge nacrta akata koje donosi Vlada - predlagačka funkcija - Izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte NS i Vlade, - Donose OPA za izvršavanje zakona i drugih propisa, kada su za to izričito ovlašćeni zakonom - Vrše nadzor i kontrolu nad sprovođenjem zakon i drugih propisa - Resavaju u upravnom stvarima (ako bude pitala - lice nezadovoljno aktom ministra, pokrenuce upravni spor podnosenjem tuzbe pred Upravnim sudom Srbije)

Zajednički poslovi ministarstva su: 1) ostvarivanje međunarodne saradnje i staranje o njenom unapređenju, 2) usklađivanje propisa sa pravom Evropske unije, 3) predlaganje pokretanja postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora s drugim državama i međunarodnim drganizacijama, 4) pripremanje nacrta međunarodnih ugovora, 5) pripremanje nacrta zakona o ratifikaciji međunarodnih ugovora, 6) primena ratifikovanih međunarodnih ugovora.

Ministarstvo pravde obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: 1) krivično zakonodavstvo, 2) obligacione odnose i nasledivanje, 3) postupak pred sudovima, 4) organizaciju i rad pravosudnih organa, 5) pravosudni ispit, 6) veštačenje, sudske tumače, 7) izvršenje sankcija, 8) amnestiju i pomilovanje, 9) ekstradiciju, 10) advokaturu, 11) izbor nosilaca pravosudnih funkcija, 12) međunarodnu pravnu pomoć. Bosina potpitanja 1) Vrste organa drzavne uprave, 2) Nadleznost organa drzavne uprave, 3) Koja su drzavna ministarstva - vojske, finansija, spoljnjih poslova, pravde , 4) Koji su organi u sastavu ministarstva 5) Koji poslovi cine delokrug ministarstva i koje akte donose, 6) Donosi li uredbe - ne, njih donosi vlada, 7) Koji su poslovi ministarstva pravde, 8)Nadzorna funkcija ministarstva, 9) Sta ako je neko nezadovoljan aktom ministra - pokrenuce upravni spor podnosenjem tuzbe pred nadleznim sudom, 10) Moze li ministar

da donese pravilnik bez izricitog ovlascenja - ne, Vlada - moze uredbu, ali da bude u saglasnosti sa zakonom. USTAVNI SUD - NADLEŽNOST Nadležnost Ustavnog suda proizilazi iz njegove ustavne definicije. Prema URS, Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Prema URS, Ustavni sud odlučuje o saglasnosti : 1) zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, 2) potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom, 3) drugih opštih akata sa zakonom, 4) statuta i opštih akata AP i jedinica LS sa Ustavom i zakonom, 5) opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, pol. stranaka, sindikata, udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.

Nadležnosti Ustavnog suda su: 1) opšta normativna kontrola, 2) sukob nadležnosti između državnih organa, organa teritorijalne autonomije i organa LS, 3) izborni sporovi, 4) zabrana rada političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana i verskih zajednica, 5) ustavna žalba, 6) posebne žalbe predviđene URS, 7) odlučivanje o povredi URS od strane predsednika RS.

Kada rešava o sukobu nadležnosti Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između: 1) sudova i drugih državnih organa, 2) republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica LS, 3) pokrajinskih organa i organa jedinica LS, 4) organa različitih AP ili različitih jedinica LS. Ustavni sud može odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima između koiih je nastao sukob nadležnosti. Ustavni sud samo

određuje organ nadležan za rešavanje sporne stvari u meritumu u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti. Rešavanje izbornih sporova je supsidijarna nadležnost Ustavnog suda, što znači da je za njihovo rešavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova. Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi birači zajedno. Njima nisu obuhvaećni sporovi u vezi sa postavljenjem, odnosno imenovanjem na određenu funkciju ili položaj. Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, koji se moraju tačno označiti, u kom slučaju će se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice na osnovu predloga : l) Vlade, 2) Republičkog javnog tužioca ili 3) Organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica. Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predviđenih u URS, zbog toga što su političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti. Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno. Ustavna žalba je pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS. Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova: 1) da se izjavljuje protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, 2) da se njima povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, 3) da su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema URS, moguće je neposredno izjaviti žalbu Ustavnom sudu u pet slučajeva : - Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnog poslanika, o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa,

- Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu (izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe),

- Protiv odluke NS o prestanku funkcije javnog tužioca, odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT (izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe),

- Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležosti AP, organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu,

- Ako se pojedinačinim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležosti opštine, organ određen statutom opštine ima pravo žalbe Ustavnom sudu.

Žalba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu, na osnovu ovlašćenja sadržanog u URS. Ona nije pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava zajamečnih URS. Protiv odluke o prestanku funkcije sudiia, javni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP, odnosno LS, utvrdi da je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP, odnosno LS, poništiče pojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odredili da se uklone štetne posledice. Postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika republike pokreće NS, na predlog 1/3 ukupnog broja narodnih poslanika. U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. Ustavni sud će odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike. Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenja akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike. ( O nadležnosti Ustavnog suda u vezi sa opštom normativnom kontrolom videti pitanje br. 51) SASTAV I IZBOR Prema URS, Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Ustavni sud čini 15 sudija, s obzirom na obim nadležnosti ovoga suda. Prilikom stupanja na dužnost sudije polažu zakletvu pred predsednikom NS. IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA Izbor sudija Ustavnog suda treba da pruži čvrst osnov za objektivan i nezavisan rad Ustavnog suda, zbog čega u tom procesu učestvuju sve tri grane državne vlasti. Pet sudija Ustavnog suda bira NS, pet imenuje predsednik RS, a pet opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.

Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloži predsednik Republike, Predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloži Narodna skupština. NS utvrduje predlog kandidata za sudije Ustavnog suda većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika. Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmedu 10 kandidata koje na zajedničkoj sednici predlože Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Oba državna organa utvrđuju listu kandidata većinom svih članova. Sa svake od predloženih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje među istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci. Bira se i imenuje na devet godina. Njihov je mandat duži od mandata narodnih poslanika, da bi se izbegao bilo kakav uticaj ili pritisak na sudije Ustavnog suda od strane NS. Jedno lice može biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvise dva puta. Svojstvo sudije Ustavnog suda stiče se imenovanjem na tu javnu funkciju. Sudije Ustavnog suda ne mogu biti članovi političke stranke. Ovim ustavnim rešenjem bi trebalo da se onemoguči favorizovanje stranačkih kandidata prilikom izbora i imenovanja sudija i vršenje pritiska i stranačkih ucena posle imenovanja za sudiju. SASTAV USTAVNOG SUDA Predsednika Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava, na predlog najmanje troje sudija, tajnim glasanjem, većinom glasova svih sudija. Predsednik suda bira se na period od tri godine, sa mogućnošću ponovnog izbora. Ako predsednik Ustavnog suda ne bude izabran, funkciju predsednika, do izbora, vrši zamenik predsednika, odnosno najstariji sudija. Predsednik Ustavnog suda : - predstavlja Ustavni sud, - saziva sednice Ustavnog suda, - predlaže dnevni red i predsedava sednicama, - usklađuje rad Ustavnog suda, - stara se o sprovođenju akata Ustavnog suda i - vrši druge dužnosti utvrđene ovim zakonom, Poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda.

Predsednik Ustavnog suda istovremeno obavlja i dužnost sudije. Ustavni sud ima zamenika predsednika, koji zamenjuje predsednika Ustavnog suda, u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti. Odredbe Zakona o Ustavnom sudu o izboru i mandatu predsednika Ustavnog suda shodno se primenjuju i na izbor i mandat zamenika predsednika.

Zamenik predsednika Ustavnog suda istovremeno obavlja i dužnost sudije. Ustavni sud ima sekretara , koji se postavlja većinom glasova svih sudija, na period od pet godina i može biti ponovo postavljen. Sekretar rukovodi stručnom službom Ustavnog suda i za svoj rad je odgovoran Ustavnom sudu. Sekretar Ustavnog suda može imati zamenika, koga postavlja Ustavni sud većinom glasova svih sudija, na period od pet godina i koji može biti ponovo postavljen. Sekretar i zamenik sekretara Ustavnog suda imaju status državnog službenika na položaju. Uslovi za postavljenje sekretara i zamenika sekretara određuju se aktom Ustavnog suda. Za obavljanje stručnih i drugih poslova Ustavni sud obrazuje stručnu službu. Na prava i obaveze zaposlenih u stručnoj službi primenjuju se propisi koji uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika. PRAVNI POLOŽAJ SUDIJA USTAVNOG SUDA - INKOMPATIBILITET Sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u RS, u skladu sa zakonom. Javnom ili profesionalnom funkcijom ili poslom, u smislu Zakona o Ustavnom sudu, ne smatra se delovanje u kulturno-umetničkom, humanitarnom, sportskom ili drugom udruženju, bez naknade. Profesurom na pravnom fakultetu u smislu ovog zakona smatra se obavljanje nastave na fakultetu u zvanju redovnog ili vanrednog profesora. U slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa, sudija Ustavnog suda može se obratiti Ustavnom sudu radi davanja mišljenja. IMUNITET Sudija Ustavnog suda uživa imunitet kao narodni poslanik. On uživa imunitet neodgovornosti - ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje sudijske funkcije. Takođe, uživa i imunitet nepovredivosti- kada se pozove na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja Ustavnog suda. O njegovom imunitetu odlučuje Ustavni sud. PRESTANAK DUŽNOSTI SUDIJE Prema URS, sudiji Ustavnog suda dužnost prestaje istekom vremena na koje je izabran ili imenovan, na njegov zahtev, kad ispuni zakonom propisane opšte uslove za starosnu penziiu i razrešenjem. Sudija Ustavnog suda razrešava se ako : 1) povredi zabranu sukoba interesa,

2) trajno izgubi radnu sposobnost za dužnost sudije Ustavnog suda, 3) bude osuđen na kaznu zatvora ili 4) za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim dužnosti sudije Ustavnog suda i 5) ako postane član političke stranke. Gubitak radne sposobnosti za dužnost sudije Ustavnog suda utvrđuje se na osnovu stručnog nalaza i mišljenja ovlašćene zdravstvene ustanove. Nadležni sud, odnosno drugi državni organ dužan je da dostavi ovlašcenom predlagaču za izbor, odnosno imenovanje sudije Ustavnog suda i Ustavnom sudu, pravnosnažnu odluku osudi sudije Ustavnog suda na kaznu zatvora ili za drugo kažnjivo delo. Ispunjenost uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda utvrđuje Ustavni sud. U toku postupka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za razrešenje, sudija Ustavnog suda može biti udaljen sa dužnosti. Odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika Ustavnog suda. Odluka o udaljenju predsednika Ustavnog suda donosi se na predlog najmanje troje sudija Ustavnog suda. Odluku o udaljenju donosi Ustavni sud, većinom glasova svih sudija, u skladu sa Poslovnikom. O prestanku dužnosti sudije, na zahtev ovlašćenih predlagača za izbor, odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda, odlučuje Narodna Skupština. Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje može da podnese Ustavni sud. U slučaju da sudiji Ustavnog suda prestane dužnost pre isteka roka na koji je izabran, odnosno imenovan, ovlašćeni predlagač predlaže dva kandidata za izbor, odnosno imenovanje. Predlog se dostavlja organu nadležnom za izbor, odnosno imenovanje u roku od tri meseca od dana obaveštavanja o prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda. Ako je sudija Ustavnog suda kome je prestala dužnost bio sa teritorije AP, kandidati za izbor, odnosno imenovanje moraju biti sa teritoriie AP. Bosina potpitanja 1) Ko ih predlaze, 2) Ko ih bira, 3) Uslovi za izbor, 4) Koliko im traje mandat, 5) Kako prestaje POKRETANJE I TOK POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM U RS Pokretanje i tok postupka pred Ustavnim sudom je različit i zavisi od predmeta spora. Ono što im je svima zajedničko je to da se odvijaju kroz dve faze: - fazu prethodnog postupka i

- fazu raspravljanja i odlučivanja.

Prethodni postupak obuhvata radnju pokretanja postupka i radnju utvrđivanja formalnih procesnih pretpostavki za vođenje postupka, a narocito da li je Ustavni sud nadležan za odlučivanje, da li je predlog podnet od ovlašćenog predlagača, odnosno da li su predlog ili inicijativa potpuni i razumljivi, da li su ispunjene i druge procesne pretpostavke za vođenje postupka. U postupku pred Ustavnim sudom određuje se sudija izvestilac, u skladu sa Poslovnikom o radu Ustavnog suda. Radnje u prethodnom postupku preduzima sudija izvestilac, odnosno strucna sluzba. Ustavni sud odbaciće predlog, inicijativu, ustavnu žalbu, zahtev, odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak : - kad utvrdi da nije nadležan za odlučivanje; - ako utvrdi da nije podnet u određenom roku; - kad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju postupanje; - kad za vođenje postupka i odlučivanje ne postoje druge pretpostavke utvrđene zakonom.

Kad Ustavni sud utvrdi da nije nadležan za odlučivanje, može predlog, inicijativu, zahtev, ustavnu žalbu, odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak, ustupiti nadležnom organu. U postupku pred Ustavnim sudom, organ ili organizaciju predstavljaju njihovi ovlašćeni predstavnici. Prema ZUS, učesnici u postupku pred Ustavnim sudom su : - državni organi, - organi AP i jedinica LS - narodni poslanici - u postupku za ocenu,ustavnosti ili zakonitosti;

Jednim imenom se zovu ovlašćeni predlagači; - svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti; - donosilac zakona, statuta AP, odnosno jedinice LS i drugog opšteg akta - koji je predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti; - politicka stranka, sindikalna organizacija ili udruženje građana - čiji je statut ili drugi opšti akt predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ili o čijoj se zabrani rada odlučuje; - verska zajednica - o čijoj se zabrani rada odlučuje; - svako po čijem se zahtevu vodi postupak za odlučivanje o izbornom sporu za koje zakonom nije određena nadležnost sudova, kao i organ za sprovođenje izbora u vezi sa čijom izbornom aktivnošću se pokreće spor; - državni i drugi organi koji prihvataju odnosno odbijaju nadležnost, - kao i svako ko zbog prihvatanja, odnosno odbijanja nadležnosti nije mogao da ostvari svoje pravo; - Vlada, RJT i organ nadležan za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica - u postupku za zabranu rada političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica; - podnosilac ustavne žalbe; - kao i državni organ, odnosno organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenia - protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljena ustavna žalba; - organ određen statutom AP, odnosno jedinice LS - u postupku po žalbi, ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP odnosno jedinice LS, - kao i organ protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljena žalba;

- NS i predsednik Republike - kada se odlučuje o postojanju povrede Ustava u postupku za razrešenje predsednika Republike; - sudije, javni tužioci i zamenici JT - u postupku po žalbi na odluku o prestanku funkcije; - kao i organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije; - druga lica koja Ustavni sud pozove.

Ucesnik u postupku ima pravo da daje predloge i dužnost da pruža potrebne podatke i obavestenja u toku postupka i na raspravi, da podnosi dokaze i da preduzima druge radnje od značaja za odlučivanje Ustavnog suda. Učesnik u postupku možeu toku postupka odustati od predloga, zahteva, žalbe, odnosno inicijative. Faza prethodnog postupka: Podnesci upućeni Ustavnom sudu moraju biti potpisani. Predlog, inicijativa, odnosno drugi podnesak smatra se podnetim onog dana kada je predat Ustavnom sudu, a ako je predat preko poste preporuceno – dan predaje posti. Povodom inicijative za ocenu ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti ili zakonitosti drugog opšteg akta koji donosi NS, Ustavni sud može, pre pokretanja postupka, da zatraži mišljenje od NS. Povodom inicijative za ocenu ustavnosti statuta AP, odnosno jedinice LS, Ustavni sud može, pre pokretanja postupka, da zatraži mišljenje od skupštine AP, odnosno skupštine jedinice LS. Donosilac osporenog opšteg akta dužan je da u roku koji odredi Ustavni sud, a koji ne može biti kraći od 15 dana, dostavi oporeni opšti akt i potrebnu dokumentaciiu i da pruži podatke i obavestenja od značaja za vođenje postupka i odlučivanje. Ukoliko to ne učini u ostavljenom roku postupak pred Ustavnim sudom će se nastaviti. POSTUPAK ZA OCENJIVANJE USTAVNOSTI ILI ZAKONITOSTI OPŠTIH AKATA Kada je reč o postupku za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštih akata ovaj postupak se pokreće predlogom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretaniu postupka, koje donosi Ustavni sud kad oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom inicijative. Ovlašćenim predlagačima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se : - državni organi, - organi AP i jedinica LS, - najmanje 25 narodnh poslanika.

Inicijativu za pokretanje ovog postupka ima svako pravno i fizičko lice. Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno, na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudija. Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu, odnosno danom donošenja rešenja o pokretanju postupka (detaljnije u delu normativne ustavne kontrole).

POSTUPAK RESAVANJA SUKOBA NADLEZNOSTI Kada rešava o sukob nadležnosti, Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. Vršeći ovu svoju nadlešnost Ustavni sud štiti ustavno načelo vertikalne (podele vlasti između države i teritorijalnih jedinica u državi) i horizontalne (podele vlasti na različite državne organe) podele vlasti. Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između : - sudova i drugih državnih organa, - republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica LS, - pokrajinskih organa i organa jedinica LS, - organa različitih AP ili različitih jedinica LS.

Ovaj postupak pokreće se zahtevom za resavanje sukoba nadležnosti. Zahtev za resavanje sukoba nadležnostipokreću : 1) jedan ili oba organa koji su u sukobu, kao i 2) lice povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti. Zahtev za resavanje sukoba nadležnosti sadrži naziv organa koji prihvataju ili odbijaju nadležnost i razloge na osnovu kojih to čine. U slučaju kada organi odbijaju nadležnost, zahtev za resavanje sukoba nadležnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti, odnosno konačnosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadležnim. Postupak za resavanje sukoba nadležnosti smatra se pokrenutim onog dana kad je zahtev predat Ustavnom sudu. Zahtev se dostavlja organima koji su u sukobu nadležnosti na odgovor, Rok za odgovor organa koji su u sukobu nadležnosti je osam dana od dana dostavljanja. Ustavni sud može odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima između kojih je nastao sukob nadležnosti. Ustavni sud samo određuje organ nadležan za resavanje sporne stvari u meritumu, u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti. Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti, rešenje Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana dostavljanja organima koji su u sukobu nadležnosti, odnosno licu povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti. Tim rešenjem Ustavni sud ponistava i akte koje je doneo nenadležni organ. POSTUPAK ODLUČIVANJA O IZBORNIM SPOROVIMA Resavanje izbornih sporova je supsidijarna nadležnost Ustavnog suda, što znači da je za njihovo resavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova. Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi birači zajedno. Njima nisu obuhvaćeni sporovi u vezi sa postavljenjem odnosno imenovanjem na određenu funkciju ili položaj.

Ovaj postupak pokreće se zahtevom. Zahtev za odlučivanje o izbornom sporu za koji zakonom nije određena nadležnost sudova može podneti : - svaki birač, - kandidat za predsednika Republike, odnosno poslanika ili odbornika, - podnosilac predloga kandidata.

Zahtev sadrži razloge i dokaze zbog kojih se traži odlučivanje o izbornom sporu. Zahtev se može podneti najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanja izbornog postupka koji se osporava. Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odlučivanje o izbornom sporu organu za sprovođenje izbora, u vezi sa čijom aktivnošču se izborni spor pokreće, sa nalogom da u određenom roku dostavi odgovor i potrebne izborne akte, odnosno dokumentaciju. Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, koji se moraju tačno označiti, u kom slučaju će se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. Žalbu na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnih poslanika može podneti kandidat za narodnog poslanika i podnosilac predloga kandidata. U postupku po žalbi organ protiv čije je odluke podneta žalba dužan je da u roku od 24 sata od podnošenja žalbe, dostavi potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu. Ustavni sud dužan je da donese odluku u roku od 72 sata od podnošenja žalbe. POSTUPAK ODLUČIVANJA O ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE, SINDIKALNE ORGANIZACIJE, UDRUŽENJA GRAĐANA ILI VERSKE ZAJEDNICE Ovaj postupak se pokreće predlogom. Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice naosnovu predloga : - Vlade, - Republičkog javnog tužioca ili - organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica.

Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga pređvidenih u URS, zbog toga što su političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti. Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno. U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice.

Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice, ta politička stranka, sindikalna organizacija, udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. (O razlozima zabrane rada politicke stranke i razlozima zabrane rada verske zajednice vidi gore) POSTUPAK PO ZALBI USTAVNOM SUDU Prema URS, moguće je neposredno izjaviti žalbu Ustavnom sudu u pet slučajeva : - Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnog poslanika, o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa, - Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu (izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe), - Protiv odluke o prestanku funkcije javnog tužioca, odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT (izjavljena žalba isključuje pravo na podnosenje ustavne žalbe), - Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP, organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu, - Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnost opštine, organ određen statutom opštine ima pravo žalbe Ustavnom sudu

Žalba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu, na osnovu ovlašćenia sadržanog u URS, a postupak je pokrenut danom podnošenja žalbe Ustavnom sudu. Ona nije pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava zajamčenih URS. POSTUPAK PO ŽALBI SUDIJA, JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUZILACA NA ODLUKU O PRESTANKU FUNKCIJE Protiv odluke o prestanku funkcije sudija, javni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. Organ koji je doneo odluku o razrešenju ima pravo na odgovor na žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe. Posle isteka roka za dostavljanje odgovora na žalbu, Ustavni sud zakazuje raspravu na koju poziva podnosioca žalbe i predstavnika organa koji je doneo odluku o razrešenju. Sa rasprave se može se isključiti javnost. Ustavni sud svojom odlukom može usvojiti žalbu i poništiti odluku o razrešenju ili odbiti žalbu.

Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudija, javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku. Navedene odredbe shodno se primenjuju i u postupku po žalbi protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije. Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP, odnosno LS utvrdi da je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP, odnosno LS, poništiće pojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice. Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku. POSTUPAK ODLUCIVANJA O POVREDI USTAVA OD STRANE PREDSEDNIKA REPUBLIKE Postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike pokreće NS, na predlog 1/3 ukupnog broja narodnih poslanika. Akt o pokretanju ovog postupka sadrži pravni osnov odredbe Ustava koje su povređene i dokaze na kojima se akt zasniva. Ovaj akt predsednik Narodne skupštine dostavlja Ustavnom sudu. Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom, akt NS kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava dostavlja se na odgovor predsedniku Republike, u roku koji Ustavni sud odredi. Posle isteka roka za odgovor, predsednik Ustavnog suda zakazaće raspravu, na koju poziva predsednika Republike i predsednika NS. U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike, Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. Ustavni sud će odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike. Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenja akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud će obustaviti postupak : ako Narodna skupština povuče akt o pokretanju postupka, ako u toku postupka prestane funkcija predsednika Republike. Odluka Ustavnog suda o povredi Ustava od strane predsednika Republike ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Narodnoj skupštini. Bosina potpitanja 1) Tok postupka ocene ustavnosti i zakonitosti, 2) Sta je preventivna ustavna kontrola, 3) Ima li javne rasprave pred ustavnim sudom, 4) Ko moze biti stranka

AKTI USTAVNOG SUDA (VRSTE ODLUKA) Ustavni sud donosi odluke, rešenja i zaključke. Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezne. Ustavni sud odlukom, kojom meritorno resava pitanje iz svoje nadležnosti : - utvrđuje da zakon, statut AP ili jedinice LS i drugi opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa Ustavom, odnosno zakonom; - utvrđuje da zakon koji je izglasan a nije ukazom proglašen, nije u saglasnosti sa Ustavom; - utvrđuje da potvrđeni međunarodni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom; - određuje način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom; - zabranjuje rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice; - odlučuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova; - odlučuje o ustavnoj žalbi; - odlučuje o žalbi organa AP, odnosno jedinice LS. - odlučuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike; - odlučuje u postupku po žalbi sudija na odluku o prestanku funkcije i druge odluke Visokog saveta sudstva; - odlučuje u postupku po žalbi javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije; - odbija predlog za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti.

Ustavni sud rešenjem, kojim odlucuje o nekom procesnom pitanju, sa izuzetkom koje se odnosi na odlučivanje o sukobu nadležnosti : - rešava o sukobu nadležnosti izmedu državnih i drugih organa, u skladu sa Ustavom; - obustavlja izvršenje pojedinačnog akta, odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuje zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje; - odlaže stupanje na snagu odluke organa AP; - ne prihvata inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanie neustavnosti ili nezakonitosti; - određuje način izvršenja odluke ili rešenja Ustavnog suda; - obustavlia postupak; - odbacuje zahtev za ocenjivanie ustavnosti ili zakonitosti opsteg akta o kome je već odlučivao, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova za ponovno odlučivanje; - odbacuje ustavnu žalbu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke.

Kad ne donosi druge akte, Ustavni sud donosi zaključke. Odluka i rešenje Ustavnog suda sadrži : uvod, izreku i obrazloženje. U uvodu se legitimise Ustavni sud, sastavom sednice i datumom njenog održavanja. Izreka je meritorno resavanje spora i ima normativnu snagu. Mora sadržati podatke bitne za identifikaciju akta koji je bio predmet spora pred Usatavnim sudom. Obrazloženje sadrži relevantnu činjeničnu i normativnu građu za odluku sadržanu u izreci. Odluke Ustavnog suda, izuzev odluke po ustavnoj žalbi, objavljuju se u "Službenom glasniku RS", kao i u službenom glasilu u kome je objavljen statut AP, drugi opšti akt i kolektivni ugovor, odnosno na način na koji je objavljen opšti akt o komeje Ustavni sud odlučivao.

U "Službenom glasniku RS" može se objaviti odluka po ustavnoj žalbi, kao i rešenja koja su od šireg značaja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. FAZA RASPRAVLJANJA I ODLUČIVANJA To je faza u kojoj Ustavni sud razjašnjava stanje stvari, nakon čega meritorno odlučuje o suštini stvari. Javna rasprava je procesna radnja, koja se sastoji od izlaganja argumenata i činjenica bitnih za razjašnjenje stanja stvari. Ustavni sud, po pravilu, održava javnu raspravu u postupku: - ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti, - odlučivanja o izbornim sporovima, - u postupku za zabranu rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice.

Ustavni sud može odlučiti da se ne održi javna rasprava u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ako : oceni da je u toku postupka stvar dovoljno razjašnjena i da, na osnovu pribavljenih dokaza, može odlučiti i bez održavanja javne rasprave, ako je o istoj stvari vec odlučivao a nisu dati novi razlozi za drugačije odlučivanje u toj stvari, kao i ako postoje uslovi za obustavu postupka. Ustavni sud može održati javnu raspravu i u drugim slučajevima kad oceni da je održavanje javne rasprave potrebno, a naročito kad se radi o složenom ustavno-pravnom pitanju ili kad se postavi pitanje ustavnosti ili zakonitosti o kome ne postoji stav Ustavnog suda. Na javnu raspravu pozivaju se svi učesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanja potrebnih obaveštenja. Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, Ustavni sud može na javnu raspravu pozvati predstavnike organa i organizacija koji su odgovorni za izvršavanje predmetnog opšteg akta. Na javnu raspravu pozivaju se, kad je to potrebno, predstavnici organa i organizacija, naučni i javni radnici, kao i druga lica, radi davanja mišljenja i objašnjenja. Odsustvo pojedinih učesnika u postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud da održi javnu raspravu i da donese odluku. Ustavni sud može javnu raspravu odložiti ili prekinuti radi pribavljanja potrebnih podataka, obaveštenja i mišljenja, kao i u drugim opravdanim slučajevima. Poslovnikom se blize uredjuju druga pitanja. DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA

Kad Ustavni sud odlukom utvrdi da zakoni ili drugi opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim medunarodnim ugovorima taj zakon ili drugi opšti akt prestaju da važe danom objavljivania odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku RS". Isto važi i kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom. Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava smatraju se kogentnim pravnim pravilima, što znači da : - obavezuju sve subjekte međunarodnog prava, - sva ostala pravila koja nemaju svojstvo opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i sve norme međunarodnog prava moraju biti u saglasnosti sa njima.

Odredbe potvrđenog međunarodnog ugovora za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, prestaju da važe na način predviđen tim međunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti, rešenje Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana dostavljanja organima koji su u sukobu nadležnosti, odnosno licu povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti. Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. Isto važi i za odluku donetu u postupku po žalbi na odluku u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnih poslanika. Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice, ta politička stranka, sindikalna organizacija, udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudija, javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku. Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP, odnosno LS utvrdi da je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP, odnosno LS, poništiće pojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice. Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku. Kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u "Službenom glasniku RS". Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom, odnosno radniom, povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, poništiće pojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice u određenom roku. Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba ima pravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku.

Zakoni i drugi opsti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni. Izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji še vise ne mogu primenjivati, ne može se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se. Svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta. Predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta može se podneti u roku od šest meseei od dana objavljivanja odluke u "Službenom glasniku RS", ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo vise od dve godine. Ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava, potvrđenim medunarodnim ugovorima ili zakonom, Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način. Ako se u postupku pred sudom opšte ili posebne nadležnosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili drugog opšteg akta sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim medunarodnim ugovorima ili zakonom, sud će zastati sa postupkom i pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom. Kad je u toku postupka opsti akt prestao da važi ili je usaglašen sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ali nisu otklonjene posledice neustavnosti ili nezakonitosti, Ustavni sud može odlukom utvrditi da opšti akt nije bio u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom. Ova odluka Ustavnog suda ima isto pravno dejstvo kao i odluka kojom se utvrduje da opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom. IZVRŠENJE AKATA USTAVNOG SUDA Državni i drugi organi, organizaciie kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice dužni su da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda. Kada je to potrebno Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja. U slučaju potrebe, izvršenje odluke i rešenja Ustavnog suda obezbediće Vlada, na način koji je utvrđen posebnim rešenjem Ustavnog suda.

Bosina potpitanja 1) Vrste akata ustavnog suda, 2) Donosi li ustavni sud presude - ne, vec samo ODLUKE, RESENJA I ZAKLJUCKE, 3) O cemu odlucuje odlukom, 4) Kako glasi izreka kojom se odbija predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti - “ODBIJA SE PREDLOG PREDLAGACA ZA OCENU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI TOG I TOG CLANA, TOG I TOG ZAKONA KAO NEOSNOVAN”, 4) Kako glasi izreka kad je neki clan nekog zakona neustavan – “UTVRĐUJE SE DA TAJ I TAJ CLAN TOG I TOG ZAKONA NIJE U SAGLASNOSTI SA USTAVOM”, 5) Koje je dejstvo takve odluke (kojom je utvrđeno da je neki clan nekog zakona neustavan), 6) Sta ako je na osnovu njega nekome uskraceno neko pravo, 7) Sta ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, 8) Koje su neotklonjive posledice - one kojima je povređeno ili ugroženo pravo na zivot i zdravlje, neosnovano lisenje slobode, 9) Kada moze doneti privremene mere i kojim aktom odlucuje o tome - odlucuje RESENJEM, (Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice), 10) Kakvo je dejstvo odluke Ustavnog suda kad utvrdi da je neki međunarodni ugovor nesaglasan sa Ustavom - menja se međunarodni ugovor ili URS, 11) Koje sukobe nadleznosti resava i kojim aktom, 12) Koje izborne sporove resava, 13) Od kad dejstvuje odluka Ustavnog suda o izbornim sporovima, 14) Kako se izvršavaju odluke Ustavnog suda USTAVNA ZALBA Ustavna žalba je pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS. Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova : - da se izjavljuje protiv pojedinacnog akta ili radnje državnog organa ili organizaciie kojoj je povereno javno ovlašćenje, - da se njime povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, - da su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ustavnu žalbu može izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. Ustavnu žalbu u ime ovih lica, na osnovu njihovog pismenog ovlašćenja, može izjaviti drugo fizičko lice, odnosno državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje koiom se povređuje ili uskraćuje liudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. Licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud će dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanie podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim

predlogom podnese i ustavnu žalbu. Posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje. Ustavna žalba, po pravilu, ne sprečava primenu pojedinacnog akta ili radnje protiv koga je izjavljena. Na predlog podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud može odložiti izvršenje pojedinacnog akta ili radnje protiv koga je izjavljena ustavna žalba, ako bi izvrsenje prouzrokovalo nenadoknadivu stetu podnosiocu, a odlaganje nije suprotno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća šteta trećem lieu. Ako je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda vise lica, a samo neki od njih su podneli ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji. Ustavni sud će obustaviti postupak : - ako je ustavna žalba povučena, - ako organ koji je doneo osporeni pojedinačni akt ponisti, ukine ili izmeni taj akt u skladu sa zahtevom iz ustavne žalbe ili - ako je prestala radnja koja je prouzrokovala povredu ili uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava i slobode, uz saglasnost podnosioca ustavne žalbe, - ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka.

Odlukom se ustavna žalba usvaja ili odbija kao neosnovana. Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom, odnosno radnjom, povređeno ili uskraćeno ljudsko ili rnanjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, poništiće pojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice u određenom roku. Odlukom kojom se usvaja ustavna zalba, Ustavni sud ce odluciti o zahtevu podnosioca ustavne zalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne stete, ako je takav zahtev postavljen. Odluka Ustavnog suda kojom je uvažena ustavna žalba ima pravno dejstvo od dana dostavljania učesnicima u postupku. Bosina potpitanja 1) Sta je ustavna zalba, 2) Ko je podnosi, 3) Kome se podnosi, 4) Kada se podnosi, 5) Sta je predmet ove zalbe, 6) Kako odlucuje ustavni sud o ustavnoj zalbi - odlukom, a procesno – resenjem, kad se ustavna žalba odbacuje, 7) Kakve mogu biti odluke Ustavnog suda po ustavnoj zalbi - usvajajuca ili odbijajuca, 8) Kako glasi izreka – “Usvaja se ustavna zalba tog i tog i utvrđuje se da je time i time (resenjem ili presudom tog i tog suda), povređeno pravo podnosioca ustavne zalbe”, (npr. na pretpostavku nevinosti, zajemčenu odredbama tog i tog cl. URS), 9) Kad Ustavni sud moze po ustavnoj zalbi doneti resenje - resenja su deklarativnog karaktera, Ustavni sud ih donosi kad odlucuje o nekom procesnom pitanju

OBLICI RADA USTAVNOG SUDA (Zakona o Ustavnom sudu) Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednici Ustavnog suda, sednici Velikog veća ili sednici Malog veća. Ustavni sud može, radi razjašnjenja stvari u predmetu, održavati i pripremne sednice, konsultativne sastanke i druge sednice, u skladu sa Poslovnikom. Ustavni sud na sednici Ustavnog suda, koju čine sve sudije Ustavnog suda:

1) donosi opšte akte; 2) donosi odluke kojima: - utvrđuje da zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i drugi opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa Ustavom; - utvrđuje da zakon koji je izglasan, a nije ukazom proglašen, nije u saglasnosti sa Ustavom; - utvrđuje da potvrđeni međunarodni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom; - utvrđuje da statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili drugi opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa zakonom; - utvrđuje da kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom; 3) zabranjuje rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice; 4) odlučuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike; 5) odbija predlog za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti; 6) odbija zahtev za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti opšteg akta iz inicijative povodom koje je doneto rešenje o pokretanju postupka. 7) pokreće postupak za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti opšteg akta, po sopstvenoj inicijativi; 8) donosi rešenje kojim odlaže objavljivanje svoje odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije". 9) odlučuje kad nije postignuta jednoglasnost u odlučivanju Velikog veća; 10) donosi pojedinačne akte ako ovim zakonom ili Poslovnikom nije predviđeno da ih donose veća ili predsednik Ustavnog suda. Na sednici Ustavnog suda odluke se donose većinom glasova svih sudija Ustavnog suda. Ustavni sud na sednici Velikog veća, koje čine predsednik Ustavnog suda i sedam sudija: 1) donosi odluke kojima: - određuje način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom; - odlučuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova;

- odlučuje o ustavnoj žalbi; - odlučuje o žalbi organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave u postupku ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave; - odlučuje u postupku po žalbi sudija na odluku o prestanku funkcije i druge odluke Visokog saveta sudstva; - odlučuje u postupku po žalbi javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca na odluku o prestanku funkcije; 2) donosi rešenja kojima: - pokreće postupak za utvrđivanje neustavnosti, nezakonitosti ili nesaglasnosti sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom; - rešava o sukobu nadležnosti između državnih i drugih organa, u skladu sa Ustavom; - obustavlja izvršenje pojedinačnog akta, odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuje zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje; - odlaže stupanje na snagu odluke organa autonomne pokrajine; - odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti u slučaju iz člana 53. stav 2. ovog zakona; - određuje način izvršenja odluke ili rešenja Ustavnog suda; - obustavlja postupak u slučajevima iz čl. 57, 88. i 97. ovog zakona; - odbacuje zahtev za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta o kome je već odlučivao, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova za ponovno odlučivanje; 3) odlučuje ako nije postignuta jednoglasnost u odlučivanju Malog veća. Na sednici Velikog veća odluke, odnosno rešenja donose se jednoglasno. Ako se ne postigne jednoglasnost članova Velikog veća, odluku, odnosno rešenje donosi sednica Ustavnog suda. Ustavni sud ima dva Velika veća. Predsednik Ustavnog suda određuje sastav Velikog veća godišnjim rasporedom poslova Ustavnog suda. Ustavni sud na sednici Malog veća, koga čine troje sudija Ustavnog suda od kojih je jedan predsednik veća, donosi: 1) rešenje kojim odbacuje ustavnu žalbu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke; 2) zaključke kojima:

- odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta, predlog ili drugi zahtev kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne žalbe, zbog nenadležnosti; - odbacuje predlog za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti opšteg akta i inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti koji nisu podneti u roku iz člana 168. stav 5. Ustava; - odbacuje žalbu sudije, javnog tužioca i zamenika javnog tužioca ako nije podneta u zakonom propisanom roku; - odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta, predlog ili drugi zahtev kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne žalbe, koji je nerazumljiv ili nepotpun, odnosno koji sadrži druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda; - odbacuje anonimnu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta, predlog ili drugi zahtev kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne žalbe; - odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta, predlog ili drugi zahtev kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne žalbe, koji predstavlja zloupotrebu prava; - odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti i predlog za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti opšteg akta koji nije donet; - odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti i predlog za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti opšteg akta čiji je donosilac pravno prestao da postoji; - odlučuje o zahtevu donosioca osporenog opšteg akta da se zastane sa postupkom; - obustavlja postupak kada je povučen predlog za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti opšteg akta, odnosno kad inicijator odustane od inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti; - obustavlja postupak i u drugim slučajevima, izuzev postupka po ustavnoj žalbi, zbog povlačenja ili odustanka ovlašćenog predlagača, odnosno podnosioca od podnetog zahteva ili zbog prestanka drugih procesnih pretpostavki za vođenje postupka. Na sednici Malog veća rešenja i zaključci donose se jednoglasno. Ako se ne postigne jednoglasnost članova Malog veća, rešenje, odnosno zaključak donosi Veliko veće. Ustavni sud, većinom glasova svih sudija, donosi odluku kojom određuje broj Malih veća. Predsednik Ustavnog suda određuje predsednika i članove Malog veća godišnjim rasporedom poslova Ustavnog suda. Sednicu Ustavnog suda zakazuje i njome rukovodi predsednik Ustavnog suda. Predsednik Ustavnog suda, koji je istovremeno i predsednik Velikog veća, zakazuje i rukovodi sednicom tog veća. Sednicu Malog veća zakazuje i njome rukovodi predsednik tog veća. Na sednici Ustavnog suda, kao i na sednici Velikog i Malog veća vodi se zapisnik.

Način rada i odlučivanja na sednici Ustavnog suda i sednicama Velikog i Malog veća bliže se uređuje Poslovnikom. Ustavni sud obrazuje komisije i odbore kao stalna radna tela. Ustavni sud može obrazovati i povremena radna tela. NORMATIVNA USTAVNA KONTROLA (Zakon o Ustavnom sudu i U RS) Opsta normativna kontrola obuhvata kontrolu ustavnosti zakona i drugih opštih pravnih akata (OPA) i kontrolu zakonitosti podzakonskih opštih akata. To je kontrola poštovanja hijerarhije OPA. Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona i drugih OPA koji su na snazi. Medjutim, URS ovlašćuje Ustavni sud da ocenjuje saglasnost zakona i drugih OPA sa URS i podzakonskih OPA sa zakonom i po prestanku njihovog važenja, ako je postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti pokrenut najkasnije u roku od 6 meseci od prestanka njihovog važenja. Radi se o aktima koji su proizveli štetne posledice u nedavnoj prošlosti, ali se njihovo dejstvo oseća i u sadašnjosti. Ovlašćenim predlagačima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: - državni organi, - organi teritorijalne autonomije i jedinica LS i - najmanje 25 narodnih poslanika.

Inicijativu za pokretanje ovog postupka ima svako pravno i fizičko lice. Zakon ili drugi opšti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u službenom glasilu. Postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta pokreće se predlogom ovlašćenog predlagača ili resenjem o pokretanju postupka. Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno, na osnovu odluke koju donosi dvotrećinskom većinom glasova svih sudija. Predlog za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti, odnosno inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti sadrži: naziv opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost osporava; naziv i broj službenog glasila u kome je opšti akt objavljen, ako je objavljivanje izvršeno u službenom glasilu; oznaku odredbe ili odredaba opšteg akta čija ustavnost ili zakonitost se osporava; odredbe Ustava, odnosno zakona u odnosu na koje se osporava ustavnost ili zakonitost opšteg akta; razloge osporavanja i druge podatke od značaja; predlog, odnosno zahtev kako da se odluči; podatke o predlagaču, odnosno podnosiocu inicijative; potpis predlagača, odnosno podnosioca inicijative. Ako opšti akt čija se ustavnost ili zakonitost osporava nije objavljen u službenom glasilu, uz predlog se prilaže i overeni prepis tog akta. Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja urednog predloga Ustavnom sudu, odnosno danom donošenja rešenja o pokretanju postupka. Kad Ustavni sud oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom inicijative, postupak pokreće rešenjem. Kad Ustavni sud nađe da je inicijativa neprihvatljiva, jer iznetim razlozima

osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, inicijativu će rešenjem odbaciti. Kad se inicijativom osporava ustavnost ili zakonitost opšteg akta, osim zakona i statuta AP ili jedinice LS, odnosno pojedinih odredaba ovog akta kojima se regulišu pitanja o kojima Ustavni sud već ima zauzet stav ili kad je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje, Ustavni sud odlučuje bez donošenja rešenja o pokretanju postupka. Kad Ustavni sud nakon sprovedenog postupka oceni da zahtev za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti iz inicijative povodom koje je pokrenut postupak, nije osnovan, doneće odluku o njegovom odbijanju. U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud nije ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača, odnosno inicijatora. Kad ovlašćeni predlagač, odnosno inicijator odustane od predloga, odnosno inicijative, Ustavni sud će nastaviti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, ako za to nađe osnova. (iz skripte) Izuzetno, u postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. U toku postupka, a na zahtev donosioca osporenog opšteg akta, Ustavni sud može, pre donošenja odluke o ustavnosti ili zakonitosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost donosiocu opšteg akta, da u određenom roku otkloni uočene neustavnosti ili nezakonitosti. Ako u određenom roku neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonjena, Ustavni sud će nastaviti postupak. Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice. Ako u toku postupka Ustavni sud oceni da su razlozi obustave usled izmenjenih okolnosti prestali, ukinuće meru obustave izvršenja pojedinačnog akta, odnosno radnje. (iz skripte) Ovo je diskreciono ovlašćenje Ustavnog suda kojim se on može koristiti kada su kumulativno ispunjena 3 uslova : - da je u toku postupak pred Ustavnim sudom, - da su na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje doneti pojedinačni akti ili preduzete pojedinačne radnje, - da bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.

Ustavni sud će odbaciti zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta, odnosno radnje kad donosi konačnu odluku. Ustavni sud će obustaviti postupak: kad je u toku postupka opšti akt usaglašen sa Ustavom ili zakonom, a Ustavni sud nije ocenio da zbog posledica neustavnosti ili nezakonitosti treba doneti odluku zbog toga što nisu otklonjene posledice neustavnosti ili nezakonitosti;

kad u toku postupka prestanu procesne pretpostavke za vođenje postupka.

Postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja

Prema URS, na zahtev najmanje 1/3 narodnih poslanika, Ustavni sud je dužan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji je izglasan, a predsednik Republike ga još nije proglasio ukazom. Reč je o prethodnoj ustavnoj kontroli. Ova mogućnost je moćno sredstvo u rukama parlamentarne manjine da spreči parlamentarnu većinu da svesno glasa i za neustavne zakone. Njen smisao je da se spreči proglašenje neustavnog zakona. Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja podnosi se i tekst izglasanog zakona. Predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja se ne dostavlja na mišljenje NS niti se o njemu vodi javna rasprava. O tome da je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, Ustavni sud obaveštava predsednika Republike. Prema URS, ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, ova odluka će stupiti na snagu danom proglašenja zakona, izuzev ako zakon pre proglašenja ne bude povučen. Ovo nije logično rešenje iz dva razloga: suprotno je logici ovog instituta, koja se ogleda u nemogućnosti proglašenja zakona za koji je Ustavni sud u postupku prethodne kontrole njegove ustavnosti utvrdio da je neustavan; krši pravilo po kojem odluka Ustavnog suda proizvodi dejstvo tek danom objavljivanja odluke u “Sl. glasniku” RS. Prema URS, ako zakon bude proglašen pre donošenja odluke o ustavnosti, Ustavni sud će nastaviti da postupa prema zahtevu u skladu sa redovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona. Reč je o naknadnoj ustavnoj kontroli. To znači da će odluka Ustavnog suda u slučaju eventualne neustavnosti zakona, u postupku koji je otpočeo kao prethodna kontrola ustavnosti zakona, imati kasatorno dejstvo u tom smislu što će odnosni zakon ili pojedine odredbe tog zakona prestati da važe. Postupak za ocenu ustavnosti ne može biti pokrenut protiv zakona čija je usklađenost sa Ustavom utvrđena pre njegovog stupanja na snagu, jer bi se u suprotnom ustavnost istog zakona cenila dva puta. Mana ovog rešenja, prethodne ustavne kontrole, je to što se na taj način abolira neustavnost i eventualno neustavnih odredbi zakona koje nisu bile predmet prethodne ustavne kontrole. Odluka kojom se utvrđuje da zakon koji nije proglašen nije u saglasnosti sa Ustavom proizvodi pravno dejstvo od dana proglašenja zakona. Postupak odlučivanja o odlaganju stupanja na snagu odluke organa AP Vlada može u predlogu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke organa autonomne pokrajine koja još nije stupila na snagu predložiti Ustavnom sudu da odloži stupanje na snagu osporene odluke dok Ustavni sud ne odluči o njenoj ustavnosti ili zakonitosti. Vlada je dužna da uz predlog dostavi tekst osporene odluke organa autonomne pokrajine. Ustavni sud najpre odlučuje o predlogu Vlade da se odloži stupanje na snagu osporene odluke, s tim što osporenu odluku ne dostavlja na mišljenje organu koji ju je doneo, niti o predlogu vodi javnu raspravu. Ako Ustavni sud donese rešenje da odloži stupanje na snagu osporene odluke organa autonomne pokrajine, dužan je da postupak ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti hitno sprovede. Rešenje kojim Ustavni sud odlaže stupanje na snagu osporene odluke organa autonomne pokrajine, proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organu autonomne pokrajine koji je odluku doneo. Bosina potpitanja

1) Postupak - pokretanje i tok TERITORIJALNA AUTONOMIJA POJAM I JEDINICE Jedno od načela Ustava je da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Pravo građana na pok. autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. Autonomija je oblik teritorijalne samouprave koja isključuje obelezja državnosti. Ona ima autonomne organe i autonomni delokrug, a pokrajinski organi potčinjeni su Ustavu i zakonima RS. Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. Nove AP mogu se osnivati a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predviđenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina određuje se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana, izražene na referendumu, u skladu sa zakonom. Osnovna obelezja pok.autonomije prema URS su : 1) asimterično drž. uredjenje RS (zato sto nije cela teritorija podeljena na AP, već samo jedan njen deo),

2) nejednak položaj AP u državi ( u AP KiM ostvaruje se "suštinska autonomija" čija će se sadržina urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava, dok se u APV ostvaruje obična),

3) otvoren proces konstituisanja AP zbog postojanja mogućnosti osnivanja novih i ukidanja ili spajanja vec osnovanih, po postupku predviđenom za promenu URS.

Statut APV: Територију АП Војводине чине територије јединица локалних самоуправа у њеним географским областима (Бачка, Банат и Срем), утврђене законом. Територија АП Војводине не може се мењати без сагласности њених грађана, изражене на референдуму. Референдум је пуноважан ако је на њему гласала већина грађана који имају изборно право и пребивалиште на територији АП Војводине. Одлука на референдуму је донета ако је за њу гласала већина утврђена законом. Носиоци права на покрајинску аутономију јесу грађани АП Војводине. Покрајински органи, политичке организације, група или појединац не могу присвојити право грађана на покрајинску аутономију, нити успоставити власт у органима АП Војводине мимо слободно изражене воље грађана АП Војводине. Грађани АП Војводине своје право на покрајинску аутономију остварују непосредно, народном иницијативом или референдумом и путем својих сло6одно изабраних представника. АП Војводина има симболе. Симболи аутономне покрајине су застава и грб. Град Нови Сад је главни, административни центар АП Војводине. Седиште органа АП Војводине је у Новом Саду.Покрајинском скупштинском одлуком може се предвидети да седиште одређених покрајинских органа буде у неком другом месту у АП Војводини. Положај Града Новог Сада, уређује се покрајинском скупштинском одлуком, у складу са законом. Имовина АП Војводине, начин њеног коришћења и располагања уређује се законом. У својини АП Војводине, као облика јавне својине, јесу ствари које на основу закона користе органи АП Војводине, установе и јавна предузећа чији је она оснивач и друге покретне и непокретне ствари, у складу са законом којим се уређује јавна својина. Скупштина АП Војводине покрајинском скупштинском одлуком одређује органе надлежне за управљање и располагање имовином АП Војводине нa начин утврђен законом. Послове правне заштите имовинских права и интереса АП Војводине обавља Покрајинско јавно правобранилаштво. Међусобни односи републичких и покрајинских органа при извршавању закона и других републичких прописа заснивају се на Уставом, законом и Статутом предвиђеним правима и обавезама републичких и покрајинских органа и на њиховој сарадњи. Ради законитог, успешног и несметаног обављања послова из своје надлежности, АП Војводина може предложити оснивање Сталне мешовите комисије састављене од представника органа Републике Србије и органа АП Војводине. АП Војводина може покрајинском скупштинском одлуком поверити јединицама локалне самоуправе и националним саветима националних мањина обављање појединих послова из своје надлежности. С циљем вршења одређених послова покрајинске управе, ван места седишта покрајинских органа управе, оснивају се покрајински управни окрузи у складу са Статутом и покрајинском скупштинском одлуком.

На територији АП Војводине, покрајинском скупштинском одлуком основаће се седам покрајинских управних округа. Покрајински управни окрузи основаће се у следећим седиштима: - на територији Бачке – у Суботици и Сомбору; - на територији Баната – у Кикинди, Вршцу, Панчеву и Зрењанину; - на територији Срема – у Сремској Митровици. PRAVA I DUŽNOSTI AUTONOMNIH POKRAJINA Pokrajinski organi potčinjeni su URS i zakonu RS. Ustav posebno garantuje pokrajinama pravo da sarađuju sa odgovarajućim teritorijalnim jedinicama drugih drzava, u okviru spoljne politike RS i uz poštovanje njenog teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka. AP imaju pravo na finansijsku autonomiju, a to je pravo AP da imaju sopstvene prihode kojima finansiraju svoje nadleznosti. Vrsta i visina tih prihoda uređuje se zakonom, kao i visina učešća prihoda AP u delu prihoda RS. Donose svoj budžet i završni račun. AP upravlja pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom. Svojina AP je oblik javne svojine. AP imaju svojstvo pravnog lica i pravo da se zadužuju. AP, u skladu sa Ustavom i svojim statutom, uređuju nadležnost, izbor, organizaciju i rad organa i službi koje osnivaju, a preko kojih građani u AP na posredan način ostvaruju svoje pravo na pokrajinsku autonomjju. AP imaju svoju izvornu nadležnost. AP imaju pravo da pojedine poslove iz svoje izvorne nadležnosti povere jedinicima LS na svom području uz istovremeno obezbeđivanje sredstava za obavljanje poverenih poslova. Takođe, pravo je AP da donose odluke i dr. opšte akte iz pitanja svoje nadležnosti. AP imaju pravo da utvrđuju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja. AP dužne su da obavljaju poslove koje im poveri RS iz kruga svoje nadležnosti, sto su poverene nadleznosti. Sredstva za obavljanje tih poslova obezbeđuje RS iz svog budzeta i organi RS imaju punu kontrolu zakonitosti i celishodnosti nad obavljanjem tih poslova.

Takođe, dužne da se staraju o ostvarivranju, zastiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava u skladu sa zakonom. Statut APV: Војводина има буџет у коме се приказују сви расходи и приходи којима се финансирају надлежности АП Војводине. Буџет АП Војводине износи најмање 7% у односу на буџет Републике Србије. Три седмине буџета АП Војводине користиће се за финансирање капиталних расхода. АП Војводина има изворне приходе којима финансира своје надлежности чију стопу самостално утврђује Скупштина АП Војводине својом одлуком у складу са законом којим се уређује финансирање АП Војводине. Врста и висина изворних прихода ближе се утврђује законом којим се уређује финансирање АП Војводине и одлуком Скупштине АП Војводине у складу са законом. АП Војводина своје приходе стиче: - наплатом пореза, такса и других накнада; - приходима од имовине чији је титулар; - учешћем у приходима јавних предузећа и установа; - јавним зајмовима; - комерцијалним зајмовима и кредитима; - трансфером буџетских средстава; - примањем донација и других давања без накнаде; - из других извора. а у складу са законом којим се уређује финансирање АП Војводине. Приходом АП Војводине сматра се и допунски трансфер из буџета Републике Србије. Међурегионална сарадња: Војводина сарађује с територијалним заједницама и другим облицима аутономије других држава у оквиру спољне политике Републике Србије и уз обавезу поштовања њеног територијалног јединства и правног поретка. АП Војводина закључује међурегионалне споразуме у областима из своје надлежности. АП Војводина може бити члан европских и светских удружења региона. АП Војводина може основати представништва у регионима Европе и у Бриселу, уз сагласност Владе Републике Србије, ради промоције, унапређивања својих привредних, научних, образовних и туристичких капацитета, у складу са Уставом и законом. Bosina potpitanja 1) Koje akte donose AP, 2) U kojim oblastima AP imaju ovlašćenja, 3) Sta sve po URS spada u prava i duznosti AP, 4) Zastita prava autonomne pokrajine

ORGANI AUTONOMNIH POKRAJINA, NADLEŽNOST I AKTI

Građani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju, koju ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Organi su : - Skupstina, - Pokrajinska Vlada i - Pokrajinski organi uprave – pokrajinski sekretarijati,

SKUPŠTINA je najviši organ AP kao nosilac normativne vlasti i predviđena je samim URS. Skupštinu AP čine poslanici, koji se biraju na period od četiri godine, na neposrednim izborima tajnim glasanjem, u skladu sa odlukom skupštine AP. Skupština AP je nosilac zakonodavne inicijative u Narodnoj Skupstini RS. Prema Statutu, Skupstina ima 120 poslanika, s tim da građani svake opštine sa teritorije APV biraju najmanje jednog poslanika. Poslanik predstavlja građane izborne jedinice u kojoj je izabran. Izbor i prestanak mandata poslanika i obrazovanje izbornih jedinica Skupstina uređuje odlukom. Statut APV: Скупштина: - доноси Статут и одлучује о промени Статута; - доноси покрајинске скупштинске одлуке, одлуке, резолуције, декларације, препоруке, закључке; - утврђује основе политике на нивоу АП Војводине; - врши контролу над радом Владе АП Војводине; - доноси регионални просторни план; - доноси стратегију развоја, пољопривреде, шумарства, водопривреде, привреде и других области из надлежности АП Војводине; - доноси буџет и завршни рачун; - одлучује о задуживању АП Војводине; - расписује покрајински референдум; - доноси акт о потврђивању међурегионалних споразума које склапа Влада АП Војводине; - бира и разрешава председника и потпредседнике Скупштине, председника, потпредседнике и чланове Владе АП Војводине, председнике и чланове радних тела Скупштине, секретара Скупштине и друге функционере органа и организација које она оснива; - бира покрајинског омбудсмана; - доноси акт о оснивању Развојне банке Војводине; - доноси акт о оснивању, надлежностима и уређењу организација, агенција и јавних предузећа и установа, осим оних организација, предузећа и установа чије је оснивање поверено Влади АП Војводине, покрајинском скупштинском одлуком; - предлаже законе, друге прописе и опште акте које доноси Народна скупштина Републике Србије; - даје мишљење на промене Устава које се односе на положај, права и дужности АП Војводине; - предлаже мрежу судова на територији АП Војводине; - доноси пословник о свом раду; - врши друге послове одређене Уставом, законом и Статутом. Изборе за посланике расписује председник Скупштине, 90 дана пре истека мандата Скупштине, тако да се избори окончају у наредних 60 дана.

Прву седницу Скупштине заказује председник Скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора. Скупштина на првој седници потврђује посланичке мандате. Скупштина је конституисана потврђивањем мандата две трећине посланика. На одлуку донету у вези с потврђивањем мандата, допуштена је жалба Уставном суду који по њој одлучује у року од 72 сата. Потврђивањем мандата две трећине посланика престаје мандат претходног сазива Скупштине. Мандат посланика у Скупштини траје четири године. Мандат посланика почиње да тече даном потврђивања мандата у Скупштини и траје четири године односно до престанка мандата посланика тог сазива Скупштине. Скупштина може, у случају проглашења ванредног стања или ратног стања, одлучити да се мандат посланика продужи док такво стање траје односно док не буду створени услови за избор нових посланика. Посланик не може бити позван на кривичну одговорност, притворен или кажњен због изнетог мишљења или давања гласа на седници скупштине и радних тела. Скупштина има председника и једног или више потпредседника, које бира из реда посланика. Мандат председника и потпредседника траје четири године. Председник Скупштине представља Скупштину у земљи и иностранству, председава и руководи седницама Скупштине, расписује изборе за посланике, потписује акте које је донела Скупштина и врши друге послове предвиђене Статутом и пословником Скупштине. Потпредседник помаже председнику Скупштине у вршењу његове функције, замењује председника у случају његове спречености и обавља друге послове утврђене пословником Скупштине. Председник и потпредседник изабрани су када за њих гласа већина од укупног броја посланика. У Скупштини се установљава Савет националних заједница. Савет националних заједница представља посебно тело Скупштине које има 30 чланова. Уколико у саставу Скупштине АП Војводине нема припадника неке националне заједнице, при доношењу одлуке обавезно се прибавља мишљење националног савета националне мањине, уколико он има седиште на територији АП Војводине. При решавању питања из надлежности Скупштине, која су посредно или непосредно у вези са остваривањем права националних заједница које чине бројчану мањину у укупном становништву АП Војводине, а нарочито у области културе, образовања, јавног информисања и службене употребе језика и писама, обавезно се прибавља мишљење Савета националних заједница Савет националних заједница одлуке доноси већином од укупног броја чланова. Начин рада и избора Савета националних заједница уређује се покрајинском скупштинском одлуком и пословником Скупштине. Скупштина одлучује већином гласова на седници којој присуствује већина од укупног броја посланика, уколико Статутом није предвиђена посебна већина. Скупштина одлучује двотрећинском већином гласова укупног броја посланика: - о промени Статута; - о доношењу покрајинске скупштинске одлуке за спровођење Статута; - о избору и разрешењу покрајинског омбудсмана. Скупштина одлучује већином гласова од укупног броја посланика:

- о доношењу буџета АП Војводине и усвајању завршног рачуна; - о избору и разрешењу председника и потпредседника Скупштине; - о избору и разрешењу председника, потпредседника и чланова Владе АП Војводине; - о доношењу покрајинске скупштинске одлуке о симболима АП Војводине; - о доношењу пословника о свом раду; - о расписивању референдума на својој територији; - о другим питањима предвиђеним овим статутом. Скупштина се састаје према потреби, а најмање четири пута годишње. Председник Скупштине, на образложени предлог Владе АП Војводине, може да распусти Скупштину. У случају да не распусти Скупштину на образложени предлог Владе АП Војводине, председник Скупштине је дужан да прибави мишљење Владе Републике Србије о неопходности одлагања распуштања Скупштине, у року од 10 дана од дана подношења предлога. Влада АП Војводине не може предложити распуштање Скупштине ако је поднет предлог да јој се изгласа неповерење или ако је поставила питање свога поверења. Скупштина се распушта ако у року од 90 дана од дана конституисања не изабере Владу АП Војводине. Скупштина не може бити распуштена за време ратног или ванредног стања. Скупштина која је распуштена врши само текуће или неодложне послове, одређене законом и покрајинском скупштинском одлуком. У случају проглашења ратног или ванредног стања, поново се успоставља њена пуна надлежност која траје до окончања ратног, односно ванредног стања. Право предлагања покрајинских одлука и општих аката које доноси Скупштина имају Влада АП Војводине, посланици, скупштине јединица локалне самоуправе или најмање 15 000 бирача. Предлог за доношење покрајинске скупштинске одлуке могу поднети Влада АП Војводине, најмање пет посланика, скупштине јединица локалне самоуправе или најмање 30 000 бирача. Покрајински омбудсман има право предлагања покрајинских скупштинских одлука из области своје надлежности. Скупштина може одлучити да о појединим питањима у њеној надлежности одлуку доносе грађани – референдумом. Скупштина је дужна да распише покрајински референдум ако захтев за његово расписивање поднесе најмање 30 000 бирача. Одлуку донету на референдуму проглашава Скупштина. О Скупштини се доноси покрајинска скупштинска одлука. Начин рада Скупштине уређује се пословником Скупштине. POKRAJINSKA VLADA : (Statut APV) Влада АП Војводине (у даљем тексту: Покрајинска влада) је орган АП Војводине и у оквиру надлежности АП Војводине носилац извршне власти на њеној територији. Покрајинска влада је одговорна Скупштини за свој рад. Покрајинска влада:

- утврђује и води политику у оквиру права и дужности АП Војводине у областима њене изворне надлежности, у оквиру основа које утврђује Скупштина; - извршава законе ако је за то овлашћена; - извршава покрајинске скупштинске одлуке и друга општа акта Скупштине; - уколико је овлашћена законом или покрајинском скупштинском одлуком, доноси покрајинске уредбе, одлуке и друга општа акта ради извршавања закона и покрајинских скупштинских одлука; - заступа АП Војводину као правно лице; - образује стручне и друге службе за обављање послова у свом делокругу; - предлаже програме развоја, буџет и завршни рачун АП Војводине; - предлаже Скупштини покрајинске скупштинске одлуке и друга општа акта; - поставља и разрешава функционере организација чији је оснивач АП Војводина, осим оних које бира Скупштина; - усмерава и усклађује рад покрајинских органа управе и организација чији је оснивач АП Војводина, те врши надзор над њиховим радом; - надзире рад привредних друштава и установа које врше јавна овлашћења или друге послове од покрајинског значаја; - управља и располаже имовином АП Војводине, у складу са законом; - доноси пословник о свом раду; - врши друге послове утврђене законом, Статутом и покрајинском скупштинском одлуком. Покрајинску владу чине председник, један или више потпредседника и чланови владе.Председник Покрајинске владе води, усклађује и усмерава рад Покрајинске владе и представља Покрајинску владу, потписује акта које она доноси, стара се о примени њеног пословника и врши друге послове утврђене Статутом, покрајинском скупштинском одлуком и пословником Покрајинске владе. Чланови покрајинске владе, за свој рад и за стање у области из делокруга за који су задужени, одговорни су председнику Покрајинске владе, Покрајинској влади и Скупштини. Кандидата за председника Покрајинске владе Скупштини предлаже председник Скупштине, пошто саслуша мишљење представника посланичких група. Kандидат за председника Покрајинске владе Скупштини износи програм Покрајинске владе и предлаже њен састав. Скупштина бира и разрешава председника, потпредседника и чланове Покрајинске владе, већином гласова од укупног броја посланика. Мандат Покрајинске владе траје до истека мандата Скупштине која ју је изабрала. Мандат Покрајинске владе почиње да тече даном полагања заклетве пред Скупштином. Мандат Покрајинске владе престаје пре истека времена на које је изабрана: изгласавањем неповерења, распуштањем Скупштине или оставком председника Покрајинске владе. Покрајинска влада којој је престао мандат не може да предложи распуштање Скупштине. Члану Покрајинске владе мандат престаје пре истека времена на које је изабран: констатовањем оставке, оставком председника Покрајинске владе, изгласавањем неповерења у Скупштини и ако га Скупштина разреши на предлог председника Покрајинске владе. Интерпелацију у вези с радом Покрајинске владе или појединог њеног члана може поднети најмање 30 посланика. Одговор на поднету интерпелацију Покрајинска влада дужна је да поднесе у року од 30 дана. Изгласавањем прихватања одговора, Скупштина наставља да ради по усвојеном дневном реду. Ако Скупштина гласањем не прихвати одговор Покрајинске владе или њеног члана, приступиће се гласању о неповерењу Покрајинској влади или њеном члану, уколико претходно, по неприхватању одговора на интерпелацију, председник Покрајинске владе, односно њен члан не поднесе оставку. О питању које је било предмет интерпелације не може се поново расправљати пре истека рока од 90 дана.

Гласање о неповерењу Покрајинској влади или поједином њеном члану може затражити најмање 30 посланика. Предлог за гласање о неповерењу Покрајинској влади или поједином њеном члану Скупштина разматра на првој наредној седници, а најраније пет дана по подношењу предлога. Након окончања расправе, приступа се гласању о предлогу. Скупштина је прихватила предлог за изгласавање неповерења Покрајинској влади или њеном члану ако је за њега гласало више од половине од укупног броја посланика. Ако Скупштина изгласа неповерење Покрајинској влади, председник Скупштине дужан је да покрене поступак за избор нове Покрајинске владе. Ако Скупштина не изабере нову Покрајинску владу у року од 30 дана од изгласавања неповерења, председник Скупштине дужан је да распусти Скупштину и распише изборе. Ако Скупштина изгласа неповерење члану Покрајинске владе, председник Покрајинске владе дужан је да покрене поступак за избор новог члана Покрајинске владе, у складу са Статутом и покрајинском скупштинском одлуком. Ако Покрајинској влади или члану Покрајинске владе не буде изгласано неповерење, потписници предлога не могу поднети нови предлог за гласање о неповерењу пре истека рока од 180 дана. Покрајинска влада може затражити гласање о свом поверењу. Предлог за гласање о поверењу Покрајинској влади, на захтев Покрајинске владе, може се разматрати и на седници Скупштине која је у току, а ако Покрајинска влада није поднела такав захтев, предлог се разматра на првој наредној седници, најраније пет дана од његовог подношења. Након окончања расправе приступа се гласању о предлогу. Скупштина је прихватила предлог за изгласавање поверења Покрајинској влади ако је за њега гласало више од половине од свих посланика. Ако Скупштина не изгласа поверење Покрајинској влади, Покрајинској влади престаје мандат, а председник Скупштине дужан је да покрене поступак за избор нове Покрајинске владе. Ако Скупштина не изабере нову Покрајинску владу у року од 30 дана од дана неизгласавања поверења, председник Скупштине дужан је да распусти Скупштину и распише изборе. Председник Покрајинске владе може поднети оставку Скупштини. Председник Покрајинске владе оставку подноси председнику Скупштине и истовремено о њој обавештава јавност. Скупштина на првој наредној седници констатује оставку, без расправе. Покрајинској влади престаје мандат даном констатације оставке председника Покрајинске владе. Када Скупштина констатује оставку председника Покрајинске владе, покреће се поступак за избор нове Покрајинске владе. Када Скупштина констатује оставку председника Покрајинске владе, председник Скупштине дужан је да покрене поступак за избор нове Покрајинске владе.Ако Скупштина не изабере нову Покрајинску владу у року од 30 дана од дана констатације оставке председника Покрајинске владе, председник Скупштине дужан је да распусти Скупштину и распише изборе. Члан Покрајинске владе може поднети оставку председнику Покрајинске владе. Председник Покрајинске владе доставља поднету оставку председнику Скупштине која је констатује на првој наредној седници. Председник Покрајинске владе може да предложи Скупштини разрешење појединог члана Покрајинске владе. Скупштина на првој наредној седници разматра и гласа о предлогу за разрешење члана Покрајинске владе. Одлука о разрешењу члана Покрајинске владе донета је ако је за њу гласала већина од укупног броја посланика. Члану Покрајинске владе који је поднео оставку мандат престаје даном констатације оставке, а члану Покрајинске владе који је разрешен, даном доношења одлуке о разрешењу. Председник Покрајинске владе, по престанку мандата члана Покрајинске владе због поднете оставке или разрешења, дужан је да у складу с посебном покрајинском скупштинском одлуком покрене поступак за избор новог члана Покрајинске владе.

Председник и члан Покрајинске владе не одговарају за мишљење изнето на седници Покрајинске владе, Скупштине или за гласање на седници Покрајинске владе. О Покрајинској влади доноси се покрајинска скупштинска одлука. Начин рада Покрајинске владе уређује се пословником Покрајинске владе. POKRAJINSKI ORGANI UPRAVE su pokrajinski sekretarijati i drugi pokrajinski organi uprave. Pokrajinski sekretarijat i drugi organi uprave izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte RS za koje su ovlašćeni, primenjuju odluke i opšte akte Skupštine i akte pok. Vlade i obavljaju druge poslove utvrđene odlukom Skupštine. (Statut APV) Покрајинска управа је самостална; послове из своје надлежности обавља у складу са законом, Статутом и покрајинском скупштинском одлуком, а за свој рад одговорна је Покрајинској влади. Послове покрајинске управе обављају покрајински органи управе и друге покрајинске организације одређене покрајинском скупштинском одлуком. Послови покрајинске управе и број покрајинских органа управе одређује се покрајинском скупштинском одлуком. Појединачни акти и радње покрајинских органа управе и организација којима су поверена овлашћења, морају бити засновани на закону и покрајинској скупштинској одлуци. У склопу надзора над радом покрајинских органа управе, на начин утврђен покрајинском скупштинском одлуком, Покрајинска влада може поништити или укинути сваки општи и појединачни акт покрајинских органа управе који није у складу са Статутом, законом или покрајинском скупштинском одлуком. Законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о праву, обавези или на закону заснованом интересу, подлеже преиспитивању пред судом у управном спору, ако у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита. ПОКРАЈИНСКИ ОМБУДСМАН Покрајински омбудсман је независан и самосталан орган аутономне покрајине, који штити људска права и слободе сваког лица, зајемчена Уставом, потврђеним међународним уговорима о људским правима, општеприхваћеним правилима међународног права, законом и прописима АП Војводине. Покрајински омбудсман посебно штити људска права и слободе од повреда учињених незаконитим, нецелисходним и неефикасним поступањем органа покрајинске, градске и општинске управе, организација и јавних предузећа и установа које врше управна и јавна овлашћења, а чији је оснивач покрајина, односно град или општина на територији АП Војводине. Покрајинског омбудсмана бира и разрешава Скупштина двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика. Покрајински омбудсман има заменике, чији се број, услови за избор, начин избора и надлежности уређују покрајинском скупштинском одлуком о покрајинском омбудсману. Покрајински омбудсман и његови заменици за свој рад одговорни су Скупштини. Покрајински oмбудсман и његови заменици уживају заштиту као посланици у Скупштини. О покрајинском омбудсману доноси се покрајинска скупштинска одлука.

NADLEŽNOSTI AP Statut APV: АП Војводина путем својих органа: - доноси Статут и одлучује о промени Статута; - доноси покрајинске скупштинске одлуке и друга општа акта, којима у складу са Уставом, законом и Статутом уређује области из своје надлежности, као и питања од покрајинског значаја; - извршава покрајинске скупштинске одлуке и доноси прописе за њихово спровођење; - извршава законе и доноси прописе за њихово спровођење, када је то законом предвиђено; - уређује избор, организацију и рад органа и организација чији је она оснивач, као и службену употребу језика и писама у њима; - уређује положај, права и дужности изабраних, именованих, постављених и запослених лица у органима АП Војводине; - прати и вреднује политику регионалног развоја АП Војводине, прикупља и обрађује статистичке податке од интереса за АП Војводину; - прописује прекршаје и прекршајне казне за повреде прописа које доносе у оквиру своје надлежности; - расписује покрајински референдум; - доноси стратешке планове привредног и друштвеног развоја АП Војводине; - одлучује о коришћењу својих изворних прихода и средстава за обављање поверених послова; - одлучује о задуживању АП Војводине; - доноси свој буџет и завршни рачун; - оснива организације, агенције, јавна предузећа и установе, фондове, привредна друштва ради обављања послова АП Војводине и врши надзор над њиховим радом; - установљава покрајинска признања и награде физичким и правним лицима; - уређује друге области и питања прописана Уставом, законом и Статутом. AP imaju izvorne i poverene nadleznosti. Organi AP Vojvodine stvaruju saradnju sa republičkim organima i organima jedinice lokalne samouprave.

AP Vojvodina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti. Vrste i visina izvornih prihoda AP Vojvodine određuju se posebnim zakonom. Sredstva za vršenje poverenih poslova obezbeđuje Republika Srbija. Prema uopštenom kriterijumu, AP nadležne su u pitanjima koja se, na svrsishodan način, mogu ostvarivati unutar AP, u kojima nije nadležna Republika Srbija. Kad su u pitanju poverene nadležnosti: RS može zakonom poveriti AP pojedina pitanja iz svoje nadležnosti. AP može odlukom poveriti jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadležnosti. Sredstva za vršenje poverenih nadleznosti obezbeduje RS ili AP, zavisno od toga ko je poverio nadleznosti. Kad su u pitanju izvorne nadleznosti prema URS, AP u skladu sa Ustavom i statutom AP, samostalno propisuju uređenje i nadležnost svojih organa i javnih službi. AP imaju sirok krug normativne nadležnosti u skladu sa URS i zakonom, uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti: 1. prostornog planiranja i razvoja,

2. poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva, priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,

3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou.

Statut APV: - стара се о остваривању људских права и права националних заједница које чине бројчану мањину у укупном становништву АП Војводине, те утврђује додатна права у складу са законом; - ближе уређује службену употребу језика и писама националних заједница које чине бројчану мањину у укупном становништву АП Војводине, у складу са законом, - остварује сарадњу с црквама и верским заједницама на територији АП Војводине и помаже њихове делатности које врше у јавном интересу; - стара се о остваривању и унапређивању политике у области равноправности полова у АП Војводини; - стара се о остваривању политике у области рада и запошљавања на територији АП Војводине; - предлаже мрежу судова на територији АП Војводине; - врши друге послове прописане законом који чине њену изворну или поверену надлежност. AP upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom.

AP u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, obezbeđuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budžet i završni račun. AKTI Statut APV: АП Војводина путем својих органа доноси следеће правне и друге акте: - Статут као највиши правни акт АП Војводинe; - покрајинске скупштинске одлуке, у питањима која су непосредно, на основу Устава, надлежност АП Војводине или која су законом одређена као питања од покрајинског значаја; - покрајинске уредбе; - одлуке; - декларације; - резолуције; - пословнике; - правилнике; - упутства; - наредбе; - решења; - препоруке; - закључке и друге акте. Статут је највиши правни акт АП Војводине. Статут, покрајинске скупштинске одлуке и други општи акти морају бити сагласни са Уставом и законом. Покрајинске скупштинске одлуке и општи акти Скупштине морају бити у сагласности са Статутом Покрајинске уредбе, одлуке и други општи акти Покрајинске владе морају бити сагласни са Статутом и покрајинском скупштинском одлуком и другим општим актима Скупштине. Акти покрајинских органа управе и организација морају бити сагласни са Статутом, покрајинским скупштинским одлукама и другим општим актима Скупштине и Покрајинске владе. Акти органа јединице локалне самоуправе морају бити сагласни са Статутом и покрајинским скупштинским одлукама. Статут, покрајинске скупштинске одлуке и општи акти Скупштине, као и покрајинске уредбе и одлуке Покрајинске владе, објављују се у „Службеном листу Аутономне Покрајине Војводине”. Покрајинска скупштинска одлука и други општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања. Предлог за промену Статута могу поднети: најмање једна трећина од укупног броја посланика, Покрајинска влада и радно тело Скупштине надлежно за питања уставно-правног положаја АП Војводине и најмање 40 000 бирача. О предлогу за промену Статута одлучује Скупштина двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика. Ако Скупштина усвоји предлог за промену Статута, приступа се изради, односно разматрању покрајинске скупштинске одлуке о промени Статута. Скупштина утврђује предлог покрајинске скупштинске одлуке о промени Статута двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика и доставља га Народној скупштини Републике Србије, ради давања сагласности.

Статут ступа на снагу након доношења одлуке о проглашењу у Скупштини и објављивања у "Службеном листу Аутономне Покрајине Војводине”. ZAŠTITA PRAVA AUTONOMNE POKRAJINE Rad pokrajinskih organa podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. 1) Svi opšti akti pokrajinskih organa podležu oceni ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom prema postupku za ocenu ustavnosti i zakonitosti, opštih akata uopšte.

2) Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke skupstine AP, pre njenog stupanja na snagu. U tom slučaju, Ustavni sud može, do donošenja svoje odluke, odložiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine. (privremena mera)

3) Organ određen Statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnost autonomne pokrajine.

4) Organ određen Statutom AP može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povreduje pravo na pokrajinsku autonomiju.

Statut APV: Скупштина АП Војводине или Влада АП Војводине, у оквиру својих права и дужности дефинисаних Уставом и Статутом, имају право жалбе Уставном суду ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности АП Војводине. Скупштина АП Војводине или Влада АП Војводине могу покренути поступак за оцену уставности или законитости закона и другог општег акта Републике Србије или општег акта јединице локалне самоуправе којим се повређује право на покрајинску аутономију. Bosina potpitanja 1) Organizacija, 2) Koje akte donosi AP, 3) Kako se donosi statut AP i kako se menja, 4) Zastita prava AP LOKALNA SAMOUPRAVA Ustav RS

Jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd. Teritorija i sedište jedinice lokalne samouprave odredjuje se zakonom. Poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, budžeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom, i budžeta autonomne pokrajine, kada je autonomna pokrajina poverila jedinicama lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, u skladu sa odlukom skupštine autonomne pokrajine. Položaj jedinica lokalne samouprave Opštine se osnivaju i ukidaju zakonom. Grad se osniva zakonom. Grad ima nadležnosti koje su Ustavom poverene opštini, a zakonom mu se mogu poveriti i druge nadležnosti. Statutom grada može se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili više gradskih opština. Statutom grada se uredjuju poslovi iz nadležnosti grada koje vrše gradske opštine. Položaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije, uredjuje se zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda. Grad Beograd ima nadležnosti koje su Ustavom i zakonom poverene opštini i gradu, a zakonom o glavnom gradu mu se mogu poveriti i druge nadležnosti. Nadležnost opštine Opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom: 1. uredjuje i obezbedjuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti;

2. uredjuje i obezbedjuje korišćenje gradjevinskog zemljišta i poslovnog prostora;

3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i korišćenju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od opštinskog zanačaja; uredjuje i obezbedjuje lokalni prevoz;

4. stara se o zadovoljavanju potreba gradjana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kuture;

5. stara se o razvoju i unapredjenju turizma, zanatstva, ugostiteljsta i trgovine;

6. stara se o zaštiti životne sredine, zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda; zaštiti kulturnih dobara od značaja za opštinu;

7. zaštiti, unapredjenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta;

8. obavlja i druge poslove odredjene zakonom.

Opština samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budžet i završni račun, urbanistički plan i program razvoja opštine, utvrdjuje simbole opštine i njihovu upotrebu. Opština se stara o ostvarivanju, zaštiti i unapredjenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju u opštini. Opština samostalno upravlja opštinskom imovinom, u skladu sa zakonom. Opština, u skladu sa zakonom, propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa. Pravni akti i organi opštine Najviši pravni akt opštine je statut. Statut donosi skupština opštine.

Skupština opštine donosi opšte akte iz svoje nadležnosti, usvaja budžet i završni račun opštine, donosi plan razvoja i prostorni plan opštine, raspisuje opštinski referendum i vrši druge poslove odredjene zakonom i statutom. Organi opštine su skupština opštine i drugi organi odredjeni statutom, u skladu sa zakonom. Skupština opštine odlučuje o izboru izvršnih organa opštine, u skladu sa zakonom i statutom. Nadzor nad radom opštine Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti. Vlada može, pod uslovima odredjenim zakonom, raspustiti skupštinu opštine. Istovremeno sa raspuštanjem skupštine opštine, Vlada imenuje privremeni organ koji obavlja poslove iz nadležnosti skupštine, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine opštine. Zaštita lokalne samouprave Organ odredjen statutom opštine ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnost opštine. Organ odredjen statutom opštine može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili autonomne pokrajine kojim se povredjuje pravo na lokalnu samoupravu. POJAM I JEDINICE LS Prema URS, državna vlast ograničena je pravom građana na pokrajinsku autonomjiu i LS. Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. (Zakon o lokalnoj samoupravi) Lokalna samouprava je pravo građana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama LS, kao i pravo i sposobnost organa LS da, u granicama zakona, uređuju poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo. Lokalna samouprava ostvaruje se u opštini, gradu i gradu Beogradu (u daljem tekstu : jedinica lokalne samouprave). Jedinica LS je administrativno-teritorijalna jedinica u kojoj građani odlučuju o zajedničkim pitanjima od lokalnog značaja neposredno ili putem organa koje sami biraju. Teritoriju jedinice LS čini područje jednog ili više naseljenih mesta.

Građani koji imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji jedinice LS, upravljaju poslovima LS, u skladu s Ustavom, zakonom i statutom jedinice LS, a strani državljani pod uslovima i u skladu sa zakonom. Prema ZLS, opština je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava, koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti i koja ima najmanje 10.000 stanovnika. Izuzetno, kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi, moţe se osnovati nova opština koja ima manje od 10.000 stanovnika. Grad je jedinica LS utvrđena zakonom, koja predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar šireg područja i ima vise od 100.000 stanovnika. Izuzetno, kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi, moţe se utvrditi da je grad i teritorijalna jedinica koja ima manje od 100.000 stanovnika. Teritorija za koju se obrazuje grad, predstavlja prirodnu geografsku celinu, ekonomski povezan prostor koji poseduje izgrađenu komunikaciju među naseljenim mestima sa sedištem grada kao gravitacionim centrom. Položaj grada Beograda uređuje se posebnim zakonom o gradu Beogradu. On ima status posebne teritorijalne jedinice. Republika Srbija može zakonom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti. Autonomna pokrajina može odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti. Za vršenje poverenih nadležnosti sredstva obezbeđuje Republika Srbija ili autonomna pokrajina, zavisno od toga ko je poverio nadležnosti. U vršenju svoje nadležnosti, jedinica lokalne samouprave donosi propise samostalno, u skladu sa svojim pravima i dužnostima utvrđenim Ustavom, zakonom, drugim propisom i statutom. Prava i obaveze jedinica lokalne samouprave u vršenju poverenih nadležnosti i ovlašćenja Republike Srbije i autonomnih pokrajina u nadzoru nad vršenjem poverenih nadležnosti uređuju se zakonom. Jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dužnosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog stanovništva može osnovati preduzeća, ustanove i druge organizacije koje vrše javnu službu, u skladu sa zakonom i statutom. Jedinica lokalne samouprave može ugovorom, na načelima konkurencije i javnosti, poveriti pravnom ili fizičkom licu obavljanje tih poslova. Teritorija i sedište jedinice LS određuje se zakonom. Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritoriji te jedinice LS. U jedinici LS vrši se državna vlast kad država tj. drž. organ prenese na nju vršenje pojedinih pitanja vlasti pored njene osnovne nadležnosti - rešavanje pitanja od lokalnog značaja.

U svojoj izvornoj nadležnosti, LS podleže samo državnom nadzoru ustavnosti i zakonitosti, dok u delegiranoj nadležnosti moze biti podložna i oceni celishodnosli od strane države, jer država obezbeđuje sredstva za vršenje te nadležnosti. IZVORNI I POVERENI POSLOVI JEDINICA LS U RS Prema URS, izvorni poslovi određeni su sistemom enumeracije. To su poslovi od neposrednog, zajedničkog i lokalnog interesa za lokalno stanovnistvo. Bliže se određuje statutom jedinice LS. Prema ZLS, opstina preko svojih organa : - donosi programe razvoja,

- donosi urbanističke planove,

- donosi budžet i završni račun,

Uređuje i obezbeđuje: - obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti,

- korišćenje građevinskog zemljišta i poslovnog prostora,

- lokalni prevoz,

- održavanje lokalnih puteva i ulica,

- prosvetu, kulturu, sport, zdrav. i socijalna zaštita,

- turizam, zanatstvo, ugosititeljstvo i trgovina,

- zaštita životne sredine,

- zaštita i korišćenje poljoprivrednog zemljista,

- uređuje i utvrđuje način korišćenja i upravljanja izvorima, javnim bunarima i česmama,

- utvrđuje vodoprivredne uslove,

- stara se o razvoju i unapređenju ugostiteljstva, zanatstva i trgovine, uređuje radno vreme,

- obrazuje organe, organizacije i službe za potrebe opštine i uređuje njihovu organizaciju i rad itd.

Komunalne delatnosti su prečišćavanje i distribucija vode, linijski gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraćaju, održavanje čistoće u gradovima i naseljima, održavanje deponija, uređivanje, održavanje i korišćenje pijaca, parkova i drugih javnih površina, javna rasveta i dr. Kada je u pitanju gradsko građevinsko zemljište u nadležnost jedinica LS spada: - donošenje programa uređenja građevinskog zemljišta, - uređenje i obezbeđenje vršenja poslova uredenja i korišćenja građevinskog zemljišta, - utvrđivanje visine naknade za uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta.

Povereni poslovi : Prema ZLS, pojedini poslovi državne uprave zakonom se mogu poveriti svim ili pojedinim opštinama, u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad. Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeđuju se u budžetu RS u skladu sa vrstom i obimom poslova. Opština obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekcijskog nadzora iz oblasti prosvete, zdravstva, zaštite životne sredine, rudarstva, prometa robe i usluga, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom, kao i vođenje evidencija i matičnih knjiga i dr. Razlika između izvornih i poverenih poslova : Povereni poslovi su i dalje poslovi RS, samo sto se njihovo vršenje poverava nedržavnim organima - LS za čije obavljanje jedinica LS mora imati specijalno zakonsko ovlašćenje, dok izvorni poslovi uzivaju autonomiju u odnosu na državu. U svojoj izvornoj nadležnosti, LS podleže samo državnom nadzoru ustavnosti i zakonitosti, dok u poverenoj nadležnosti može biti podložna i oceni celishodnosti od strane države, jer država obezbeđuje sredstva za vršenje te nadležnosti. Zakonom o raspodeli nadležnosti određeno je koji su poslovi od pokrajinskog znacaja, a koji su od opšteg interesa za RS. U zavisnosti od toga da li je konkretno pitanje od lokalnog, pokrajinskog ili republičkog značaja zavisi koji će ga organ rešavati. Bosina potpitanja 1 )Koji su izvorni poslovi po URS, 2) Koji su povereni poslovi, 3) Razlika između poverenih i izvornih poslova, 4) Gde su utvrđeni ovi poslovi, 5) Kako se zna šta je čija nadležnost, 6) Šta spada u nadležnost jedinica LS kada je u pitanju gradsko građevinsko zemljište, 7) Koje su komunalne delatnosti, 8) Koji su putevi od opštinskog značaja - međumesni saobraćaj. npr. BGD -LAZAREVAC do kojih ne voze autobusi GSP.

FINANSIRANJE POSLOVA OPŠTINE U RS Finansiranje lokalne samouprave, kao i uslovi i postupak pod kojima se jedinice lokalne samouprave mogu zaduživati, uređuju se Zakonom o finansiranju jedinice LS. Jedinica LS ima svoju imovinu. Imovinom jedinice LS samostalno upravljaju organi jedinice LS, u skladu sa zakonom. Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS, budžeta RS, u skladu sa zakonom, i budžeta AP, kada je AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, u skladu sa odlukom skupštine AP. Sredstva budžeta jedinice LS obezbeđuju se iz izvornih i ustupljenih prihoda, transfera, primanja po osnovu zaduživanja i drugih prihoda i primanja utvrđenih zakonom. Kad jedinica LS nije u mogucnosti da obezbedi finansiranje poslova iz budžeta, njoj se obezbeđuju dopunska sredstva iz državnog budžeta. Izvori javnih prihoda jedinica LS su izvori prihoda ostvareni na njenoj teritoriji, a to su: - porez na imovinu, - lokalne administrativne takse, - lokalne komunalne takse, - boravišna taksa, - naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, - naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, - naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine, - novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku.

Ustupljeni javni prihodi su porezi ostvareni na teritoriji jedinice LS, poput poreza na dohodak građana, poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsoultnih prava. Lokalne poreze na imovinu čine svi porezi na imovinu, izvori javnih prihoda, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon, koji predstavljaju ustupljena sredstva. Lokalne takse : - administrativne takse, - lokalne komunalne takse, - boravišna taksa.

Transferna sredstva su ona koja RS prebacuje lokalnoj samoupravi u njen budžet najčešće po osnovu prihoda od privalizacije. Opština samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budžet i završni račun.

UCESCE GRAĐANA U OBAVLJANJU POSLOVA LS Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su: - građanska inicijativa, - zbor građana i - referendum.

Građani putem građanske inicijative predlažu skupštini jedinice lokalne samouprave donošenje akta kojim će se urediti određeno pitanje iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave, promenu statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom. Statutom jedinice LS utvrđuje se broj potpisa građana potreban za punovažno pokretanje građanske inicijative, koji ne može da bude manji od 5% birača. Skupština je dužna da o predlogu građana održi raspravu i da dostavi obrazložen odgovor građanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga. Zbor građana se saziva za deo teritorije jedinice LS utvrđen statutom. Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice LS i većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice LS. Organi i službe jedinice LS dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora građana razmotre zahteve i predloge građana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste građane. Skupština jedinice LS može na sopstvenu inicijativu da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti. Referendum o pitanju iz svoje nadležnosti skupština jedinice LS dužna je da raspiše na predlog koji podnese najmanje 10 % birača od ukupnog biračkog tela u jedinici LS. Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila većina građana koja je glasala, pod uslovom da je glasalo više od polovine ukupnog broja građana. Odluka doneta na referendumu je obavezna, a skupština jedinice LS je ne može staviti van snage, niti izmenama i dopunama menjati njenu suštinu u narednom periodu od godinu dana od dana donošenja odluke. Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da obaveštavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan način. Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da građanima u ostvarivanju njihovih prava i obaveza daju potrebne podatke, objašnjenja i obaveštenja. Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da svima omoguće podnošenje pritužbi na svoj rad i na nepravilan odnos zaposlenih. Radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva u selima se osnivaju mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave. Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave mogu se obrazovati i u gradskim naseljima (kvart, četvrt, rejon i sl.). Mesna zajednica je oblik stalnog neposrednog ucešća građana u ostvarivanju LS. To je oblik interesnog samoorganizovanja građana, koji su najtešenje interesno povezani, zajedničkim životom

na određenoj teritoriji u okviru jedinice LS, a sve u cilju racionalnijeg i efikasnijeg ostvarivanja njihovih zajedničkih interesa i ljudskih prava. Mesna zajednica može se osnivati i za dva ill vise sela. Skupština opštine, odnosno skupština grada odlučuje uz prethodno pribavljeno mišljenje građana, o obrazovanju, području za koje se obrazuje i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave. Ova odluka donosi se većinom glasova od ukupnog broja odbornika. Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju. Odlukom skupštine opstine, odnosno skupštine grada može se svim ili pojedinim mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave poveriti vršenje određenih poslova iz nadležnosti opštine, odnosno grada, uz obezbeđivanje za to potrebnih sredstava. Sredstva za rad mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave obezbeđuju se iz: 1) sredstava utvrđenih odlukom o budžetu opštine, odnosno grada, uključujući i samodoprinos; 2) donacija; 3) prihoda koje mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ostvari svojom aktivnošću. Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave donosi finansijski plan na koji saglasnost daje nadležni organ opštine, odnosno grada. ORGANIZACIJA, NADLEZNOST I AKTI ORGANA JEDINICA LS U RS Građani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. U opštini se, radi obavljanja poslova iz njene nadležnosti, obrazuju sledeći organi : 1) Skupstina opstine, 2) Predsednik opstine, 3) Opštinsko veće, 4) Opštinska uprava.

Isti organi postoje u gradu Beogradu, samo gradski. Skupština opštine je najviše lokalno predstavničko telo koje obavlja osnovnu nadležnost opštine. To je jedina ustavna kateogrija u rangu opštinskih organa. Ostali organi su određeni statutom opštine.

Prema URS, Skupština opštine donosi opšte akte iz svoje nadležnosti, usvaja budžet i završni račun opštine, donosi plan razvoja i prostorni plan opstine, raspisuje opštinski referendum i vrši druge poslove. Skupštinu opštine čine odbornici koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Broj odbornika u skupštini opštine utvrđuje se statutom opštine, s tim što ne može biti manji od 19, ni veći od 75, za skupstinu grada ne moze biti veci od 90, dok Skupstina grada Berograda ima 110 odbornika. U jedinicama LS u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava, omogućuje se srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skupštinama. Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici skupštine i radnih tela, sto znaci da je odbornički imunitet znatno uži od poslaničkog imuniteta, jer obuhvata samo garancije neodgovornosti. Skupština opštine se smatra konstituisanom izborom predsednika skupštine i postavljenjem sekretara skupštine. Sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. On organizuje rad skupštine opštine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove. Skupstina opštine donosi odluke ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika. Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije određeno. Predsednik skupštine na predlog najmanje 1/3 odbornika, opštinskog veća, predsednika opštine, dužan je da zakaže sednicu u roku od 15 dana od podnošenja predloga. Ako predsednik skupštine ne zakaže sednicu, sednicu može zakazati podnosilac zahteva. Bira se iz reda odbornika, na vreme od 4 godine tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika. On može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji je biran. Predsednik skupstine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost. Skupština opštine osniva stalna ili povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti. Radna tela daju mišljenje na predloge propisa i odluka koje donosi skupština opštine i obavljaju druge poslove utvrđene statutom opštine. Skupstina opstine ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupstine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad i postavlja se na period od 4 godine. Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje 3 godine. Sekretar moze imati zamenika, koji se bira na isti nacin. Skupština opštine može, na predlog predsednika skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata.

Skupština opštine prema Zakonu o lokalnoj samoupravi: 1) donosi statut opštine i poslovnik skupštine;

2) donosi budžet i završni račun opštine;

3) donosi program razvoja opštine i pojedinih delatnosti;

4) donosi urbanistički plan opštine i uređuje korišćenje građevinskog zemljišta;

5) donosi propise i druge opšte akte;

6) raspisuje opštinski referendum i referendum na delu teritorije opštine, izjašnjava se o predlozima sadržanim u građanskoj inicijativi i utvrđuje predlog odluke o samodoprinosu;

7) osniva službe, javna preduzeća, ustanove i organizacije,

8) imenuje i razrešava upravni i nadzorni odbor, imenuje i razrešava direktore javnih preduzeća, ustanova, organizacija i službi, čiji je osnivač i daje saglasnost na njihove statute, u skladu sa zakonom;

9) bira i razrešava predsednika skupštine i zamenika predsednika skupštine;

10) postavlja i razrešava sekretara skupštine;

11) bira i razrešava predsednika opštine i, na predlog predsednika opštine, bira zamenika predsednika opštine i članove opštinskog veća;

12) daje mišljenje o zakonima kojima se uređuju pitanja od interesa za lokalnu samoupravu;

13) daje saglasnost na upotrebu imena, grba i drugog obeležja opštine;

14) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.

Izvršni organi opstine su predsednik opštine i opštinsko veće. Predsednik opštine ima dva svojstva : - on je inokosni izvršni organ opštine s obzirom na to da se u opštini vrši LS, - on je po položaju predsednik opštinskog veća, kao kolegijalnog organa u opštini.

Predsednik opštine ima zamenika. Predsednik skupštine opštine predlaže kandidata za predsednika opstine. Kandidat za predsednika opštine predlaže kandidata za zamenika predsednika opštine iz reda odbornika, koga bira skupština opštine na isti način kao predsednika opštine. Predsednika opštine bira skupština opštine, iz reda odbornika, na vreme od četiri godine tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine. Predsedniku opstine i zameniku izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u skupštini opštine.

Predsednik opstine : - predstavlja i zastupa opštinu, - predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština, - usmerava i usklađuje rad opštinske uprave, - donosi pojedinačne akte i - vrsi druge poslove.

Predsednik opštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji je izabran. Ako skupština ne razreši predsednika opstine, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje predsednika opštine, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga. Razrešenjem predsednika opštine prestaje mandat zamenika predsednika opštine i opštinskog veća, jer je predsednik opstine mandatar ovih lica. Zamenik predsednika opstine, odnosno član opštinskog veća, mogu biti razreseni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog predsednika opštine ili najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji su izabrani. Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika ovih lica, predsednik opštine je dužan da skupštini opštine podnese predlog za izbor novog zamenika predsednika opstine ili člana opštinskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru. Predsednik opštine, zamenik predsednika opstine ili član opštinskog veća koji su razreseni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog predsednika opštine, zamenika predsednika opstine ili člana opstinskog veća. Opštinsko veće je kolegijalni izvršni organ opštine i čine ga predsednik opštine, zamenik predsednika opštine, kao i članovi opštinskog veća čiji je broj utvrđen statutom opštine i koje bira skupština opštine, na period od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika. Kandidate za članove opštinskog veća predlaže kandidat za predsednika opštine. Kada odlučuje o izboru predsednika opštine, skupština opštine istovremeno odlučuje o izboru zamenika predsednika opštine i članova opstinskog veća. Predsednik opštine je predsednik opstinskog veća. Zamenik predsednika opstine je član opstinskog veća po funkciji. Broj članova opštinskog veća, koje skupština opštine bira na predlog predsednika opštine, ne može biti veći od 11. Članovi opštinskog veća koje bira skupština opštine ne mogu istovremeno biti i odbornici. Opštinsko veće : - predlaže statut, budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština,

- neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine,

- vrši nadzor nad radom opštinske uprave,

- poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim opštim aktom ili odlukom koje donosi skupština opštine,

- rešava u upravnom postupku u drugom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opstine,

- stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti RS, odnosno AP,

- postavlja i razrešava načelnika opštinske uprave, odnosno načelnike uprava za pojedine oblasti.

Predsednik opštine predstavlja opštinsko veće, saziva i vodi njegove sednice i odgovoran je za zakonitost rada opštinskog veća. Dužan da obustavi od primene odluku opštinskog veća za koju smatra da nije saglasna zakonu. Opštinsko veće može da donosi odluke ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja njegovih članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova, ako zakonom ili statutom opštine za pojedina pitanja nije predviđena druga većina. Prestankom mandata skupštine prestaje mandat izvršnih organa opštine, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog predsednika opštine i opštinskog veća, odnosno predsednika i članova privremenog organa ako je skupštini mandate prestao zbog raspuštanja skupštine. Opštinska uprava je organ opštine koji je nosilac upravne funkcije. Opštinska uprava: - priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi skupština opštine, predsednik opštine i opštinsko veće,

- izvršava odluke i druge akte skupštine opštine, predsednika opštine i opštinskog veća,

- rešava u upravnom postupku u prvom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine,

- obavlja poslove upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa i dr. opštih akata skupštine opštine.

- izvršava zakone i druge propise čije je izvršavanje povereno opštini,

- obavlja stručne i druge poslove koje utvrdi skupština opštine, predsednik opštine i opštinsko veće.

Opštinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ, a mogu se obrazovati i opštinske uprave za pojedine oblasti u opštinama sa preko 50.000 stanovnika. Opštinskom upravom, kao jedinstvenim organom, rukovodi načelnik, koga postavlja opštinsko veće na 5 godina. Za načelnika opštinske uprave može biti postavljeno lice koje ima završen pravni fakultet, položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva u struci. U opštinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni organ, za vršenje srodnih poslova, mogu se obrazovati unutrašnje organizacione jedinice.

Kad se opštinska uprava organizuje u više uprava, radom uprave rukovodi načelnik koga postavlja opštinsko veće na 5 godina. Za načelnika uprave može biti postavljeno lice koje ima odgovarajući fakultet, u odnosu na delokrug uprave, položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva u struci. Zamenik načelnika opštinske uprave se postavlja na isti način i pod istim uslovima kao načelnik. Rukovodioce organizacionih jedinica u upravi raspoređuje načelnik. Načelnik za svoj rad i rad uprave odgovara skupštini opštine i opštinskom veću. Statutom opštine može se predvideti da se u opštinskoj upravi postavljaju pomoćnici predsednika opštine za pojedine oblasti (ekonomski razvoj, urbanizam, primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, poljoprivreda i dr.). Pomoćnike predsednika opštine postavlja i razrešava predsednik opštine. U opštinskoj upravi može biti postavljeno najviše tri pomoćnika predsednika opštine. Opštinska uprava u obavljanju upravnog nadzora može: 1) naložiti rešenjem izvršenje mera i radnji u određenom roku; 2) izreći mandatnu kaznu; 3) podneti prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup i podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka; 4) izdati privremeno naređenje, odnosno zabranu; 6) preduzeti i druge mere za koje je ovlašćena zakonom, propisom ili opštim aktom. U postupku pred opštinskom upravom, u kome se rešava o pravima, obavezama i interesima građana i pravnih lica, primenjuju se propisi o upravnom postupku. Organi grada su: - Skupština grada, - Gradonačelnik, - Gradsko veće i - Gradska uprava.

Organi grada obavljaju poslove predviđene ovim zakonom za organe opštine, kao i druge poslove utvrđene zakonom i statutom grada. Skupštinu grada sačinjavaju odbornici čiji se broj utvrđuje statutom grada, s tim što njihov broj ne može biti veći od 90. Odredbe ovog zakona koje se odnose na skupštinu opštine primenjuju se na gradsku skupštinu. Odredbe ovog zakona koje se odnose na predsednika opštine primenjuju se na gradonačelnika. Odredbe ovog zakona koje se odnose na opštinsko veće primenjuju se na gradsko veće. Gradska uprava se obrazuje kao jedinstveni organ ili kao više uprava za pojedine oblasti. Odredbe ovog zakona o opštinskoj upravi primenjuju se na gradsku upravu. U gradskoj upravi može biti postavljeno najviše pet pomoćnika gradonačelnika.

AKTI OPSTINE su statut, kao najviši pravni akt opštine, koji samostalno donosi njena skupština. Skupstina donosi završni račun, urbanistički plan, plan razvoja opštine i druge opšte akte i odluke. Statutom se uređuju naročito: prava i dužnosti jedinice lokalne samouprave i način njihovog ostvarivanja, broj odbornika skupštine jedinice lokalne samouprave, organizacija i rad organa i službi, način upravljanja građana poslovima iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave, osnivanje i rad mesne zajednice i drugih oblika mesne samouprave, uslovi za pokretanje građanske inicijative i druga pitanja od značaja za jedinicu lokalne samouprave. Prema URS, opština samostalno, u skladu sa zakonom : - donosi svoj budžet i završni račun, urbanisticki plan i program razvoja opštine,

- utvrđuje simbole opstine i njihovu upotrebu,

- stara se o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava,

- o javnom informisanju u opštini,

- samostalno upravlja opštinskom imovinom u skladu sa zakonom (ta imovina je oblik javne svojine i s obzirom da jos nije donet odgovarajući zakon, vodi se kao državna imovina)

Jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno propisuju uređenje i nadležnost svojih organa i javnih službi koje osnivaju. Opština, u skladu sa zakonom, propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa. Bosina potpitanja 1) dužnosti jedinica LS - povereni poslovi, 2) prava, 3) Koji su akti opstine, 4) Ko upravlja opstinom NADZOR DRŽAVE NAD FUNKCIONISANJEM LS URS i zakon su predvideli 6 mogućnosti za intervenciju države prema LS, radi uspostavljanja ustavnosti i zakonitosti, a gde su ovlašćenja data Vladi i odgovarajućem resornom ministarstvu (za državnu upravu i LS). Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt jedinice LS za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u „Službenom glasniku RS". Rešenje o obustavi od izvršenja prestaje da važi ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta. Nadležno ministarstvo pokrenuće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta jedinice LS pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s

Ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisom. Nadležni organ teritorijalne autonomije postupiće isto, ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom. Kad Ministarstvo nadležno za poslove LS (nadležni organ teritorijalne autonomije) smatra da opšti akt organa jedinice LS nije u saglasnosti sa njenim statutom, ukazaće na to skupštini jedinice LS radi preduzimanja odgovarajućih mera. Ako skupština jedinice LS ne postupi po ovim predlozima, ministarstvo nadležno za poslove LS pokrenuće postupak pred Vrhovnim sudom Srbije i istovremeno će predložiti Vladi da obustavi od izvršenja odnosni opsti akt do odluke Vrhovnog suda Srbije. Ovom merom se štiti tzv. statutarnost, poštovanje statuta kao najviseg propisa jedinice LS, pa se zato preduzima pred Vrhovnim sudom Srbije, a ne Ustavnim sudom. Ministarstvo nadležno za poslove LS (nadležni organ teritorijalne autonomije) kad nađe da pojedinačni akt organa, odnosno službe jedinice LS, protiv koga nije obezbeđena sudska zaštita, nije u saglasnosti sa zakonom ili drugim propisom, odnosno s odlukom ili drugim opštim aktom jedinice LS, predložiće skupštini jedinice LS da takav akt ukine ili poništi. Ako skupština ne postupi u roku od mesec dana po predlozima ovih organa ministarstvo nadležno za poslove LS ukinuće ili poništiti odnosni pojedinačni akt. Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove LS, (nadležnog organa teritorijalne autonomije) može doneti odluku o raspuštanju skupštine jedinice LS ako: - skupština ne zaseda duže od tri meseca,

- ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice LS ili od dana njihovog razrešenja odnosno podnošenja ostavke,

- ako ne donese statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom.

U tom slučaju Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupstine jedinice LS, a mandate odbornika izabranih na ovim izborima traje 4 godine. Do konstituisanja skupstine i izbora izvršnih organa jedinice LS, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS, obavlja privremeni organ jedinice LS koji čine predsednik i četiri člana, koji obrazuje Vlada. Vlada posebnim rešenjem imenuje predsednika i članove privremenog organa, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine jedinice LS. Predsednik Narodne skupstine je dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice LS donese u roku od mesec dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skupštinu jedinice LS, s tim da mandat odbornika izabranih na tim izborima, traje do isteka mandata odbornika skupština jedinica LS izabranih na redovnim izborima. Bosina potpitanja

l) Ko donosi odluku o raspustanju, 2) Kada se raspusta skupstina jedinice LS od strane vlade i pod kojim uslovima, 3) Sastav privremenog organa po URS i o cemu mora voditi racuna, 4) Ko vrsi nadzor nad aktima i radnjama, 5) Sta su radnje - određeno cinjenje ili necinjenje, 6) Moze li se naloziti cinjenje nekom organu LS - moze skupstini, preduzimanje određenih mera (pod 3) ZAŠTITA PRAVA LS Lokalna samouprava je pravo građana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama LS, kao i pravo i sposobnost organa LS da, u granicama zakona, uređuju poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo. Zastitu prava LS mogu tražiti i po URS i po ZLS: - organ određen statutom jedinice LS može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona ili dr. opsteg akta RS ili AP kojim se povređuje pravo na lok. samoupravu, pred Ustavnim sudom RS,

- organ određen statutom jedinice LS može da izjavi zalbu Ustavnom sudu protiv pojedinačnih akata ili radnji drž. organa ili organa jedinice LS, kojima se onemogućava vršenje nadležnosti jedinice LS,

- ombudsman kontroliše postovanja prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprava i javnih sluzbi, ako je rec o povredi propisa i opstih akata jedinice LS, dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu doneti odluku o ustanovljavanju zajedničkog zaštitnika građana.

- Savet za međunacionalne odnose sastavljen od predstavnika srpskog naroda i nac. manjina osnovan u nacionalno mešovitim jedinicama LS, ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine jedinice LS, ako smatra da su njime neposredno povređena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za međunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine jedinice LS sa statutom.

Nacionalno mešovitim jedinicama LS, u smislu Zakona o LS, smatraju se jedinice LS u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine čine vise od 5% od ukupnog broja stanovnika ili pripadnici svih nacionalnih manjina čine više od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva u RS. Način predlaganja i izbora članova saveta za međunacionalne odnose treba da obezbedi ravnomernu zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina, s tim da niti srpski narod, niti jedna nacionalna manjina ne može imati većinu članova saveta. Savet razmatra pitanja ostvarivanja, zaštite i unapređivanja nacionalne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom i statutom.

Odluke saveta za međunacionalne odnose donose se konsenzusom članova saveta. Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu jedinice LS koja je dužna da se o njima izjasni na prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana. Skupština i izvršni organi jedinice LS su dužni da predloge svih odluka koji se tiču nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na mišljenje savetu. Instrument zastite prava na LS prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti i žalba Ustavnom sudu. Bosina potpitanja 1) Koji su instrumenti, 2) Sta se podrazumeva pod pravom na lokalnu samoupravu, 3) Ko osim Ustavnih sudova ocenjuje da li je povređeno pravo na lokalnu samoupravu.

SUDOVI - USTAVNA NACELA O SUDOVIMA OSNOVNA USTAVNA NAČELA OD ZNAČAJA ZA SUDSKU VLAST U prvom delu Ustava, tri su bitna načela koja neposredno opredeljuju položaj sudske vlasti i sudova u Republici Srbiji. Prvo, to je načelo vladavine prava, koju sam Ustav definiše kao osnovnu pretpostavku Ustava (clan 3). Vladavina prava saglasno Ustavu, pored ostalog, ostvaruje se "nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti a to znači i sudske (B. N.) Ustavu i zakonu". Samo država utemeljena na vladavini prava, može da bude garant osnovnih prava i sloboda čoveka. Drugo je načelo podele vlasti utvrđeno u članu 4. stav 1. Ustava. Saglasno ovom načelu, koje je sada Ustavom i izričito utvrđeno, "uređenje vlasti u Republici Srbiji počiva na podeli vlasti na zakonodavnu. izvršnu i sudsku". Treće je načelo nezavisnostl sudske vlasti. "Sudska vlast nezavisna." Tako, načelo nezavisnosti sudske vlasti u "sadejstvu" sa vladavinom prava i podelom vlasti, u stvari, čini temeljno načelo koje opredeljuje ustavni položaj sudstva_u savremenoj Srbiji. Izričito utvrđivanje ovog načela u Ustavu je od izuzetne važnosti prilikom tumačenja i utvrđivanja značenja i svih drugih odredaba Ustava koje se neposredno i posredno odnose na sudsku vlast, pre svega, za zakonodavno uređivanje organizacije i vršenja sudske vlasti. U odredbama člana 4. Ustava posvećenim načelu podele vlasti stoji i to da se "odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli" (stav 3). Ova odredba posmatrana "sama za sebe" mogla bi značiti mogućnost uspostavljanja kontrole nad sudskom vlašću od strane zakonodavne i izvršne vlasti, a to bi bilo u oštroj suprotnosti sa principima nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti. Ova odredba, tumaci se kao specijalna, posebna i izdvojena i odnosi na položaj sudova u sistemu vlasti. Da se radi o odredbi koja svojom

celinom nije primenjiva na odnos sudske vlasti i drugih grana vlasti ilustruju i druga ustavna rešenja u kojima je jasno zapisano "da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet vansudske kontrole", te da "sudsku odluku može preispitati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku". Načela sudstva u Republici Srbiji po Ustavu iz 2006. godine Saglasno Ustavu od 2006. godine status (položaj) sudova kao organa državne vlasti, kojima je povereno vršenje sudske funkcije, opredeljuju sledeća načela : l) načelo jedinstva sudske vlasti, 2) načelo samostalnosti i nezavisnosti, 3) načelo legaliteta, 4) načelo javnosti, 5) načelo zbornosti i 6) načelo ucešća građana u vršenju sudske vlasti. Nacelo jedinstva sudske vlasti Kao posebna grana državne vlasti, sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i njena osnovna funkcija se sastoji u suđenju. Načelo jedinstva sudske vlasti, zajamčeno Ustavom, predstavlja osnovu organizacije i funkcionisanja sudova. U organizacionom smislu ono podrazumeva jedinstvenu organizaciju sudstva u zemlji. Sudski sistem, koji je samo u načelu uređen Ustavom, čini mreža sudova (opšte i posebne nadležnosti, odnosno viših i nižih sudova) ustanovljena zakonom, koji su međusobno povezani i između kojih su kompentencije podeljene a nadležnosti razgraničene. Načelo samostalnosti i nezavisnosti sudova Ustavno rešenje iz člana 142. stav 2. po kome su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu ponovo potvrđuje da su sudovi posebna vrsta državnih organa - organizaciono odvojeni od drugih državnih organa - organa zakonodavne i izvršne vlasti, a potom da su sudovi u donošenju svojih odluka oslobođeni od bilo kakvog uticaja sa strane, odnosno uplitanja državnih i drugih institucija ili bilo kojih pravnih ili fizičkih lica, odnosno pojedinaca. Načelo samostalnosti sudova izraz je konkretizaciie ustavnog načela o podeli vlasti.. Ovo načelo znači da nijedan nosilac druge državne vlasti, ali ni bilo ko drugi, ne može i ne sme uticati na vršenje sudske vlasti i da se ne može mešati u rad suda, odnosno sudija. U Ustavu Srbije stoji "da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen" (član 149. stav 2.). Bez nezavisnog sudstva nema pravne države. Načelo legaliteta (ustavnosti i zakonitosti)

Ovo načelo čini suštinu pravne države, jer bez podređenosti vlasti, pa i sudske vlasti Ustavu i zakonu nema pravne države. Ustav i zakon pravno vezuju sudsku vlast. To što su sudovi nezavisni u svom radu, ne znači da su apsolutno nezavisni. Organizacija i rad sudova, kao i granice njihove vlasti, odnosno ovlašćenja u odnosu na ljudska i građanska prava i slobode urvrđuju se Ustavom i zakonom. Ova podređenost suda pravu, predstavlja jemstvo da će sudovi biti ustanovljeni i organizovani na temelju zakona i da će suditi na osnovu i u okviru Ustava i važećeg prava. Saglasno članu 142. stav 2. Ustava, sudovi u Republici Srbiji sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora. U suštini ovo rešenje predstavlja konkretizaciju principa utvrđenog u članu 3. Ustava, po kome se vladavina prava ostvaruje "povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu". Načelo javnosti Načelo javnosti je jedno od najznačajnijih garancija nezavisnosti sudstva, ali i pravičnog suđenja. Primena načela javnosti u radu sudova znači da, pored stranaka i drugih učesnika u postupku pred sudovima, suđenju mogu prisustvovati i treća lica koja za to imaju interes, bez ikakvih ograničenja. Javnost suđenja : - obezbeđuje kvalitetniju raspravu pred sudom tj. služi kao podstrek sudiji da se bolje priprema za vodenje rasprave,

- garantuje poštovanje zakonom predviđenog postupka,

- štiti procesni položaj učesnika u postupku, posebno okrivljenog (jer se dokazi protiv njega moraju javno izneti i pretresti),

- jača u moralnom pogledu autoritet suda,

- služi kao garancija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja,

- podstiče i širi uverenje u ispravnost i zakonitost suđenja.

Sledstveno tome, Ustavom je izričito utvrđeno da je "raspravljanje pred sudom javno" i da se može ograničiti samo u skladu s Ustavom (clan 142. stav 3.). Saglasno ovoj odredbi, javnost se može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka samo radi zaštite taksativno utvrđenih vrednosti, i to: nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, interesa maloletnika, privatnosti učesnika u postupku. Načelo suđenja u veću Načelo suđenja u veću poznato je i pod nazivom načelo zbornosti suđenja ili načelo kolegijalnosti. Načelo zbornosti sudjenja nema apsolutni karakter, pošto se zakonom može odstupiti od kolegijalnog suđenja i predvideti da "u određenim stvarima sudi sudija pojedinac".

Veće u nižim sudovima čini najmanje troje sudija. Sastav veća zavisi od vrste suda, vrste pravne stvari o kojoj se odlučuje, stepena suđenja i dr. Suđenje u veću treba da bude garancija objektivnosti suda prilikom donošenja sudskih odluka. Ono predstavlja dodatno jemstvo nepristrasnosti suda, jer obezbeđuje da se u sudu potpunije i svestranije utvrdi činjenično stanje na kome će sud zasnovati svoju odluku, kao i materijalno pravo na osnovu koga će se rešavati pojedini sudski sporovi. Po ZPP načelo zbornosti je izuzetak. Načelo učešća građana u suđenju - sistem porote U suđenju "učestvuju sudije i sudije porotnici na način utvrđen zakonom", s tim da se "zakonom može propisati da u određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije" (član 142. st. 4. i 5.). Dakle, ustavno je pravilo da, pored profesionalnih sudija, u suđenju učestvuju i građani (porotnici), s tim što su od ovog pravila moguća odstupanja, koja se utvrđuju zakonom. (Dodatak) Zakon o sudijama - NAČELA Nezavisnost: Sudija je nezavisan u postupanju i donošenju odluke. Sudija sudi i presuđuje na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, potvrđenih međunarodnih ugovora, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava. Stalnost i nepremestivost: Sudija svoju funkciju vrši kao stalnu, izuzev kada se prvi put bira za sudiju. Sudija vrši funkciju u sudu za koji je izabran. Bez svoje saglasnosti sudija ne može biti premešten ni upućen u drugi sud, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom. Sudija može, uz svoju saglasnost, biti upućen na rad u drugi državni organ ili ustanovu, u skladu sa ovim zakonom. Održavanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost: Sudija je dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost. Sudija je dužan da nepristrasno vodi postupak po svojoj savesti, u skladu sa vlastitom procenom činjenica i tumačenjem prava, uz obezbeđenje pravičnog suđenja i poštovanje procesnih prava stranaka garantovanih Ustavom, zakonom i međunarodnim aktima. Sudije su dužne da se u svakoj prilici pridržavaju Etičkog kodeksa, koji donosi Visoki savet sudstva. Svi državni organi i funkcioneri dužni su da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova. Materijalna nezavisnost: Sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću. Plata sudije znači garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice. Imunitet: Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. Sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva. Pravo na udruživanje: Radi zaštite svojih interesa i očuvanja svoje samostalnosti i nezavisnosti, sudije imaju pravo da se udružuju. Učešće u donošenju odluka od značaja za rad sudova: Sudija ima pravo da uzme učešće u donošenju odluka od značaja za rad sudova i za određivanje i raspoređivanje sredstava za funkcionisanje sudova. Pravo na stručno usavršavanje i obuku: Sudija ima pravo i obavezu na stručno usavršavanje i obuku o trošku Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonom. Obuka sudija je organizovano sticanje i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština potrebnih za samostalno, stručno i efikasno vršenje

sudijske funkcije. Obuka je obavezna na osnovu zakona ili odluke Visokog saveta sudstva u slučaju promene specijalizacije, bitnih promena propisa, uvođenja novih tehnika rada i radi otklanjanja nedostataka u radu sudije uočenih prilikom vrednovanja njegovog rada. Sadržaj programa obuke određuje se u zavisnosti od profesionalnog iskustva sudije. Izbor i prestanak funkcije i broj sudija i sudija porotnika: Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove funkcije odlučuje Narodna skupština, odnosno Visoki savet sudstva, u skladu sa ovim zakonom. Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Visoki savet sudstva. Broj sudija prekršajnih, Višeg prekršajnog i Upravnog suda određuje se i za svako odeljenje izvan sedišta suda. Visoki savet sudstva preispituje potreban broj sudija i sudija porotnika u svakom sudu na pet godina. Po sopstvenoj inicijativi ili na predlog predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog za pravosuđe, a na osnovu godišnjeg priliva predmeta, Visoki savet sudstva može preispitati potreban broj sudija i sudija porotnika i pre isteka roka od pet godina. Prava iz radnog odnosa sudije: Sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Zakon o sudijama - POLOZAJ SUDIJE STALNOST SUDIJSKE FUNKCIJE: Sudijska funkcija traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do navršenja radnog veka. Posle izbora sudijska funkcija može prestati pod uslovima predviđenim ovim zakonom. Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju, bira se na tri godine. Sudijska funkcija ne prestaje ako bude smanjen broj sudija u sudu u kome obavlja sudijsku funkciju. Ako sud bude ukinut, sudija nastavlja funkciju u sudu koji preuzima nadležnost, odnosno u sudu iste vrste i istog stepena, ili približno istog stepena. Visoki savet sudstva donosi odluku u kojem sudu sudija nastavlja funkciju. Sudija se udaljuje sa funkcije kad mu je određen pritvor. Sudija može biti udaljen sa funkcije kad je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen. O obaveznom udaljenju sudije odlučuje predsednik suda, a o obaveznom udaljenju predsednika suda - predsednik neposredno višeg suda. Ako udaljenje nije obavezno, o njemu odlučuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda. O udaljenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda odlučuje Opšta sednica. Sudija se udaljuje sa funkcije do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje ili okončanja krivičnog postupka. Visoki savet sudstva može sudiju vratiti na funkciju pre okončanja postupka za razrešenje. Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Visokom savetu sudstva, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Visoki savet sudstva odlučuje o prigovoru u roku od osam dana od dana dostavljanja prigovora. NEPREMESTIVOST SUDIJE: Sudija ima pravo da stalno svoju funkciju vrši u sudu za koji je izabran. Sudija samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen iz jednog u drugi sud, drugi državni organ, ustanovu ili međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa. Saglasnost se daje u pismenom obliku i mora

da prethodi donošenju rešenja o premeštaju ili upućivanju. Izuzetno, sudija može bez svoje saglasnosti biti premešten u drugi sud u slučaju ukidanja suda ili ukidanja pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, što dovodi do smanjenja priliva predmeta, na osnovu rešenja Visokog saveta sudstva. Sudija može, uz svoju saglasnost, biti premešten u drugi sud iste vrste i istog stepena, ukoliko postoji potreba za hitnom popunom upražnjenog sudijskog mesta, koja se ne može rešiti izborom ili upućivanjem sudije, uz pribavljenu saglasnost predsednika oba suda. Sudija trajno nastavlja funkciju u sudu u koji je premešten. Rešenje o premeštaju donosi Visoki savet sudstva. Sudija može biti upućen na rad samo u drugi sud iste vrste i istog ili neposredno nižeg stepena, najduže godinu dana. Izuzetno, sudija može biti upućen u sud neposredno višeg stepena, ako ispunjava zakonom propisane uslove za izbor za sudiju suda u koji se upućuje. Sudija se upućuje u sud u kome nedostatak, sprečenost, izuzeće sudija ili drugi razlozi otežavaju ili usporavaju rad suda. Rešenje o upućivanju sudije, donosi Visoki savet sudstva. Sudija može biti upućen, radi obavljanja stručnih poslova, u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, instituciju nadležnu za obuku u pravosuđu i međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa. Upućivanje može trajati najduže tri godine. Rešenje o upućivanju donosi Visoki savet sudstva. Za vreme upućivanja sudija se može osloboditi vršenja sudijske funkcije, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva. U slučaju upućivanja u ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa sudija se obavezno oslobađa vršenja sudijske funkcije. MEĐUSOBNA NEZAVISNOST SUDIJA: Sudija je slobodan u zastupanju svog shvatanja, utvrđivanju činjenica i primeni prava, u svemu o čemu odlučuje. Sudija nije dužan da ikome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objašnjava svoja pravna shvatanja i utvrđeno činjenično stanje, izuzev u obrazloženju odluke ili kad to zakon posebno nalaže. Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godišnjim rasporedom poslova i da se ne menja tokom godine. Izuzetno, zbog izbora novog sudije, dužeg odsustva sudije, znatno povećanog ili smanjenog priliva predmeta u toku godine po pojedinim pravnim oblastima ili upražnjenog sudijskog mesta, sudiji može tokom godine biti promenjena pravna oblast u kojoj postupa. Sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari. Niko nema prava da sudska veća obrazuje i predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema predmeta. Od redosleda prijema predmeta može se odstupiti samo zbog opravdane sprečenosti sudije, u skladu sa Sudskim poslovnikom. U skladu sa Sudskim poslovnikom, sudiji predmet može biti oduzet samo ako duže odsustvuje ili ako je sudiji pravnosnažno izrečena disciplinska sankcija zbog disciplinskog prekršaja neopravdanog odugovlačenja postupka. Sudija je dužan da predsednika suda obavesti zašto prvostepeni postupak nije okončan u roku od jedne godine i da ga zatim na svaka tri meseca obaveštava o daljem razvoju postupka. Prvo obaveštenje u postupku po pravnom leku sudija daje predsedniku suda posle dva meseca, a naredna na svakih 30 dana. U prvostepenom postupku predsednik suda je dužan da obavesti predsednika neposredno višeg suda o svakom postupku koji nije okončan u roku od dve godine i razlozima za to. U postupku po pravnom leku koji nije okončan u roku od jedne godine, predsednik suda je dužan da obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Rok za obaveštavanje u izvršnim, vanparničnim i drugim nespornim stvarima određuje se Sudskim poslovnikom. Sudija može Visokom savetu sudstva izjaviti pritužbu ako mu je povređeno pravo za koje ovim zakonom nije predviđen poseban postupak zaštite. Visoki savet sudstva odlučuje o pritužbi u roku od 15 dana i odmah upoznaje sa odlukom predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda i predsednika

Vrhovnog kasacionog suda. Ako je pritužba osnovana, Visoki savet sudstva preduzima mere radi zaštite prava sudije. NESPOJIVOST: Sudija ne može biti na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvršne vlasti, javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave. Sudija ne može biti član političke stranke, niti politički delovati na drugi način, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu. Izuzetno, sudija može biti član organa upravljanja institucije nadležne za obuku u pravosuđu, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, u skladu sa posebnim zakonom. Sa sudijskom funkcijom nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda. Visoki savet sudstva odlučuje koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda, na osnovu Etičkog kodeksa. Sudija može, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi nastavnom i naučnom delatnošću, uz naknadu. U slučajevima određenim zakonom, sudija može, u toku radnog vremena, da obavlja nastavnu i naučnu delatnost u instituciji nadležnoj za obuku u pravosuđu. Sudija je dužan da pismeno obavesti Visoki savet sudstva o svakoj službi ili poslu za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa sudijskom funkcijom. Visoki savet sudstva obaveštava predsednika suda i sudiju o postojanju nespojivosti službe ili posla sa sudijskom funkcijom. Predsednik suda dužan je da podnese disciplinsku prijavu čim sazna da sudija vrši službu ili posao ili čini postupke za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa njegovom funkcijom. VRSTE SUDOVA URS Prema URS, sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS. Sudska vlast u RS pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti. Osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju se Zakonom o uređenju sudova (ZUS). Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u RS i njegovo sedište je u Beogradu. Iz ovoga proizilazi da je reč o vertikalnoj podeli strukture sudskog sistema u RS, koja je utemeljena na načelu hijerarhije. Prema ZUS, sudovi opšte nadležnosti su : - osnovni sudovi,

- viši sudovi,

- apelacioni sudovi i

- Vrhovni kasacioni sud.

Sudovi posebne nadleznosti su : - privredni sudovi,

- Privredni apelacioni sud,

- prekršajni sudovi,

- Viši prekršajni sud i

- Upravni sud.

Podela sudova na sudove opšte i posebne nadležnosti zasniva se na vrsti predmeta za koje je određeni sud nadležan, tako da sudovi opšte nadležnosti rešavaju u svim predmetima, osim u onima za koje su nadležni sudovi posebne nadleznosti. Sudovi opšte i sudovi posebne nadležnosti su redovni i stalni sudovi, jer je isključena mogućnost osnivanja privremenih, prekih ili vanrednih sudova. Ova podela ukazuje na horizontalnu strukturu sudskog sistema u RS, koja je zasnovana na načelu adekvatnosti, s obzirom na to da sudovi sude samo one sporove koji spadaju u njihovu nadležnost. Ta horizontalna struktura sudskog sistema je od posebnog značaja za osnivanje prvostepenih sudova, s obzirom na to da je opština ili grad osnovna administrativno - teritorijalna jedinica prema kojoj se određuje područje prvostepenog suda. SUDOVI OPŠTE NADLEZNOSTI Osnovni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština, a viši sud za područje jednog ili više osnovnih sudova. Prema Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (ZSPSJT), na teritoriji RS postoje 34 osnovna suda. Osim Prvog osnovnog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Boru, ostali osnovni sudovi imaju od 2 do 10 sudskih jedinica izvan svog sedišta, u kojima sude i preduzimaju druge sudske radnje. Sudske radnje preduzimaju se u sedištu suda, a izvan sedišta - samo kad je to zakonom određeno. Osnovni sud, viši i prekršajni sud mogu izvan svog sedišta održavati sudske dane. Sudski dani su dani u kojima sud trajnije obavlja sudsku funkciju izvan svog sedišta. Sudska jedinica je samostalna organizaciona jedinica izvan sedišta osnovnog ili privrednog suda, koja se osniva za deo teritorjie na kojoj se prostire sudska nadležnost. Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda određuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vise opština sa područja suda. Viši sud osniva se za područje jednog ili vise osnovnih sudova. Viši sud je neposredno viši sud za osnovni sud kada je to određeno ZUS, kao i za pitanja unutrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama. U RS postoji 26 viših sudova, od kojih 6 pokriva područje dva osnovna suda, 1 područje tri osnovna suda, a ostali viši sudovi pokrivaju područje po jednog osnovnog suda. Viši sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane, za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje. Mesto, dan i vreme održavanja sudskih dana određuje predsednik suda, u skladu sa

Sudskim poslovnikom. Apelacioni sud osniva se za područje vise viših sudova. Apelacioni sud je neposredno viši sud za Viši sud i Osnovni sud, a Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud. U RS postoje 4 apelaciona suda, sa sedištem u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji, sa sedištem u Beogradu. Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud, Upravni sud i apelacioni sud. SUDOVI POSEBNE NADLEŽNOSTI Privredni sud osniva se za teritoriju jednog ili vise gradova, odnosno vise opština. U RS postoji 16 privrednih sudova, od kojih 2 imaju izvan svog sedišta po dve sudske jedinice, a 3 privredna suda imaju po jednu sudsku jedinicu u kojoj sude i preduzimaju druge sudske radjne. Privredni apelacioni sud osniva se za teritoriju Republike Srbiie, sa sedištem u Beogradu. Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud. Prekršajni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vise opština. Prekršajni sud može imati odeljenje izvan svog sedišta u kojem sudi i preduzima druge sudske radnje. Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda određuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vise opština sa područja suda. U RS ima 45 prekršajnih sudova, od kojih samo osam nemaju odeljenja izvan svog sedišta. Prekršajni sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane, za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje. Viši prekršajni sud je sud republičkog ranga, sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Viši prekršajni sud osniva se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištem u Beogradu. Može imati odeljenja izvan sedišta, u kojem trajno sudi i preduzima ostale sudske radnje. Viši prekršajni sud je neposredno viši sud za prekršajni sud. Upravni sud osniva se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištem u Beogradu. Ima odeljenja izvan sedišta, i to u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu u kojima trajno sudi i preduzima ostale sudske radnje. NADLEZNOST OSNOVNIH SUDOVA Spoljašnja organizacija sudova vezuje se za sudsku nadležnost. Sudska nadležnost je pravo i dužnost jednog suda da raspravi određenu pravnu stvar. Radi se o zakonom određenom delokrugu poslova u kojem sud može punovažno vršiti sudsku funkciju. Stvarna nadležnost je pravo i dužnost određenog suda da, u zavisnosti od prirode spora, sudi u prvom stepenu. Npr. nadležnost se određuje, pre svega, prema težini i prirodi krivičnog dela o čemu se raspravlja (ratione materiae). Ovaj vid nadležnosti naziva se stvarna nadležnost. Stvarna nadležnost predstavlja pravo i dužnost jednog suda da vodi i okonča postupak po određenoj krivičnoj stvari, a zavisi od težine krivičnog dela i prirodi krivičnog dela, kako

je to napred navedeno. Postoji stvarna nadležnost osnovnih i viših sudova u prvom stepenu, Apelacionih kao sudova u drugom stepenu i stvarna nadležnost Kasacionog suda. Funkcionalna nadležnost je pravo i dužnost određenog suda, odnosno organa u okviru suda, da sprovede određeni deo postupka ili obavi pojedine poslove u vezi sa određenom pravnom stvari. Dakle, sudska funkcija se raspodeljuje između različitih organa u okviru istog suda, odnosno između različitih sudova. Sudovi postupaju i po fazama (stadijumima) postupka, odnosno u stepenima, prvostepeni, drugostepeni i trećestepeni sudovi. Ovi sudovi su nadležni da postupaju samo u određenoj fazi postupka prema funkciji koju imaju, ovakva nadležnost se naziva funkcionalna nadležnost. Funkcionalna nadležnost predstavlja pravo i dužnost jednog suda, odnosno organa u okviru suda, da obavi određeni deo postupka po jednoj krivičnopravnoj stvari, dok drugi deo postupka po istoj stvari treba da obavi drugi sud ili drugi organ u istom sudu (istraga i suđenje, suđenje u prvom stepenu i u daljim stepenima). Funkcionalna nadležnost je značajna po tome što dopušta podelu rada u krivičnom postupku, specijalizaciju sudskih organa i uzimanje u obzir njigove veće ili manje funkcionalne sposobnosti. Ona se opravdava razlozima kvalitetnog suđenja i zbog toga je slična stvarnoj nadležnosti, tako da je zakoni o sudovima ni ne izdvajaju strogo od stvarne nadležnosti. Mesna nadležnost je pravo i dužnost stvarno nadležnog suda da na određenoj teritoriji vrši sudsku funkciju. Osnovni sud u prvom stepenu: 1) sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina, ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud, 2) sudi u građanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud, 3) vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. 4) stambenim sporovima, 5) radnim sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, 6) sporovima o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, 7) sporovima o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom, 8) sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada. U funkcionalnu nadležnost osnovnog suda spada: 1) odlučivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti, 2) pružanje građanima pravne pomoći i međunarodne pravne pomoći i vršenje drugih poslova određenih zakonom. Zakonom se može predvideti koncentracija nadležnosti u određenim vrstama pravnih stvari, u kojima bi postupali samo neki osnovni sudovi sa područja istog višeg suda.

Bosina potpitanja l) Ko donosi poslovmk o radu sudova - Sudski poslovnik donosi ministar nadležan za pravosuđe uz prethodno pribavlieno mišljenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda, 2) Ko donosi akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu - predsednik suda, 3) Koji su vanparnični postupci : - lišenje poslovne sposobnosti, - proglašenje nestalog lica za umrlo, - davanje dozvole za stupanje u brak, - ostavinski postupak kao posebni, - postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, - uređenje medija, - polaganje stvari u sudski depozit, - zakljucivanje ugovora o dozivotnom izdrzavanju, - sastavljanje i overa testamenta. Sudi se na osnovu Zakona o vanparnicnom postupku, a na pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe ZPP. NADLEŽNOST VIŠEG SUDA Viši sud u prvom stepenu u okviru svoje stvarne nadležnosti u krivičnim stvarima sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko 10 godina. Takode, sudi za k.d. : - protiv Vojske Srbije,

- odavanje državne tajne,

- pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja,

- izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti,

- povredu teritorijalnog suvereniteta,

- udruživanje radi protivustavne delatnosti,

- organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina,

- povredu ugleda Republike Srbije,

- povredu ugleda strane države ili medunarodne organizacije.

Dalje, Viši sud u prvom stepenu, u krivičnim stvarima, sudi i za : - pranje novca,

- odavanje službene tajne,

- kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zastupnika,

- ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja,

- ubistvo na mah,

- silovanje,

- u krivičnom postupku prema maloletnicima;

Viši sud u prvom stepenu u građanskim stvarima sudi u : - građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije,

- u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva,

- u sporovima o autorskim i srodnim pravima,

- u sporovima o zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i oznaka geografskog porekla ako nije nadležan drugi sud,

- u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju,

- naknadi štete u vezi sa objavljivanjem informacije

Pored ovoga, u prvom stepenu sudi u radnim sporovima povodom: - štrajka,

- kolektivnih ugovora, ako spor nije rešen pred arbitražom,

- obaveznog socijalnog osiguranja, ako nije nadležan drugi sud,

- izbora i razrešenja organa pravnih lica, ako nije nadležan drugi sud

Sudi i u upravnim sporovima povodom matične evidenciie, s obzirom na to da je vođenje evidencija odredbom člana 14. Zakona o državnoj upravi svrstano u izvršne poslove. U okviru svoje funkcionalne nadležnosti, Viši sud u prvom stepenu odlučuje o : - molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti,

- o zahtevima za rehabilitaciju,

- o zabrani rasturanja štampe i sirenja informacija sredstvima javnog informisanja

Viši sud u drugom stepenu, u okviru svoje funkcionalne instancione nadležnosti odlučuje o - žalbama na odluke osnovnih sudova o određivanju mera obezbeđenja prisustva okrivljenog,

- o žalbama na odluke osnovnih sudova koje su donete u skraćenom krivičnom postupku,

- o žalbama na rešenja osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima,

- na presude osnovnih sudova u sporovima male vrednosti,

- o žalbama na rešenja osnovnih sudova u izvršnim i vanparničnim postupcima.

Viši sud vodi postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica. Izvršava krivičnu presudu inostranog suda. Odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka, ako za to nije nadležan drugi sud. Odlučuje o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja, kao zajednički neposredno viši sud. Vrši i druge poslove odredene zakonora. Bosina potpitanja 1) U kojim sporovima sudi u prvom stepenu u parnici, 2) Kad je nadlezan viši sud za sporove iz oblasti autorskog prava, a kad privredni sud - kad spor nastane između :

- domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i niihovih asocijacija tzv. privrednih subjekata,

- privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljaniu delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva,

a kad su subjekti spora iz oblasti autorskog prava fizička lica rešava ih viši sud 3) Koja KD su u njegovoj nadleznosti, 4)Kada odlucuje u upravnim stvarima NADLEŽNOST PRIVREDNOG SUDA Prvostepena stvarna nadležnost privrednog suda obuhvata suđenja u privrednim sporovima i u privredno-prestupnim sporovima.

U privrednim sporovima sudi u sprovima : - između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija, tzv. privrednih subjekata,

- u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice, ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva,

- u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i oznaka geografskog porekla, kad odnosni sporovi nastanu između privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata,

- u sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja iz nadležnosti privrednih sudova,

- u sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata,

- u sporovima koji proizilaze iz primene Zakona o privrednim društvima ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subiekata,

- u sporovima o primeni propisa o privatizaciji,

- u sporovima o stranim ulaganjima,

- u sporovima o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutrašnjim vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika.

U privredno-prestupnim stvarima Privredni sud u prvom stepenu nadležan je za odlučivanje o privrednim prestupima. U okviru svoje funkcionalne nadležnosti, Privredni sud u prvom stepenu nadležan je za vođenje postupka : - za upis u sudski registar pravnih lica i drugih subjekata, ako za to nije nadležan drugi organ,

- stečaja i reorganizacije

- Određuje i sprovodi izvršenje na osnovu verodostojnih isprava kada se odnose na privredne subjekte ili druga pravna lica, odreduje i sprovodi izvrsenje odluka privrednih sudova, a odluke izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednih subjekata, odnosno izmedu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata.

- Određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima.

- Vodi vanparnične postupke koji proizilaze iz primene Zakona o privrednim društvima.

- Odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih u sporovima nastalim između privrednih subiekata, odnosno između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata.

- Odlučuje o prestanku zaštitne mere ili pravne posledice osude za privredne prestupe iz svoje nadležnosti.

Vrši i druge poslove određene zakonom. Bosina potpitanja l) Kada sudi u privrednim sprovima, sudi u sporovima koji nastanu između kojih subjekata, 2) U kojim sporovima je nadležan, 3) Koje sporove privredni sud rešava bez obzira na to ko su stranke u sporu tj. subjekti, 4) Koje su mu ostale nadležnosti, 5) Kad ce resavati sporove iz oblasti autorskog prava, 6) Ko se registruje u privrednom sudu - ustanove poput apoteka, škola, fakulteta, 7) Ko vrsi upis u registar - registrator Agencije za privredne registre, 8) Ko se upisuje u registar - PP. predstavništva, banke, osiguravaiuca društva, preduzetnici, 9) Da li ce se nadleznosti privrednog suda širiti ili sužavati – sužavati zbog medijacije! NADLEZNOST PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA Privredni apelacioni sud, u okviru svoje funkcionalne nadležnosti, odlučuje o žalbama na odluke privrednih sudova i drugih organa, u skladu sa zakonom. Privredni apelacioni sud je funkcionalno nadležan da odlučuje o sukobu nadležnosti i o prenošenju nadležnosti privrednih sudova. Utvrđuje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadležnosti privrednih sudova i vrši druge poslove određene zakonom. Bosina potpitanja l) Kada odlucuje u prvom stepenu - u stvarima određenim zakonom NADLEŽNOST APELACIONOG SUDA Apelacioni sud je funkcionalno nadležan da kao instancioni sud odlučuje : - o žalbama na odluke viših sudova,

- osnovnih sudova u krivičnom postupku, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud,

- o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Apelacioni sud, u okviru svoje funkcionalne nadležnosti, odlučuje o sukobu nadležnosti nižih sudova sa svog područja, ako za odlučivanje nije nadležan viši sud.

Odlučuje o prenošenju nadležnosti osnovnih i viših sudova kada su ti sudovi sprečeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari. Vrši druge poslove određene zakonom. NADLEŽNOST PREKRŠAJNOG I VIŠEG PREKRŠAJNOG SUDA Prekršajni sud, u okviru svoje stvarne nadležnosti, u prvom stepenu sudi u prekršajnim postupcima, ako za to nije nadležan organ uprave. Odlučuje o žalbama na odluke koje u prekršajnom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove određene zakonom. Viši prekršajni sud odlučuje o žalbama na odluke prekršajnih sudova. U okviru svoje funkcionalne nadležnosti odlučuje o sukobu nadleznosti prekršajnih sudova, kao i o prenošenju mesne nadležnosti prekršajnih sudova. Vrši i druge poslove određene zakonom. NADLEŽNOST VRHOVNOG KASACIONOG SUDA Funkcionalna nadležnost Vrhovnog kasacionog suda usmerena je na ostvarenje pravilne i jednoobrazne primene prava. Vrhovni kasacioni sud odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije, starajući se tako o pravilnoj primeni prava. Vrhovni kasacioni sud odlučuje o sukobu nadležnosti između sudova, ako za odlučivanje nije nadležan drugi sud, kao i o prenošenju nadležnosti sudova. Ako zakonom nije drukčije određeno, Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odlučuje u veću od troje sudija. Dakle, reč je o pravnosnažnim odlukama kako sudova opšte, tako i sudova posebne nadležnosti, s obzirom na to da je Vrhovni kasacioni sud neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud, Upravni sud i apelacioni sud. Jednoobraznu primenu prava Vrhovni kasacioni sud ostvaruje i utvrđivanjem načelnih pravnih stavova, što je jedna od NADLEŽNOSTI ovoga suda IZVAN SUĐENJA. Odluke Vrhovnog kasacionog suda bitne za praksu sudova i svi načelni pravni stavovi objavljuju se u posebnoj zbirci. Imenuje sudije Ustavnog suda. Daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge nadležnosti određene zakonom. IZBOR I RAZREŠENJE PREDSEDNIKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (najčešće ne pita kao posebno pitanje, vise kao potpitanje) Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, a po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog Kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira NS. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od 5 godina i ne može biti ponovo biran (jedino kod njega ne postoji mogućnost reizbora).

Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: - na njegov zahtev, - nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije i - razrešenjem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda.

Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi NS, u skladu sa zakonom, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva. Bosina potpitanja 1) Nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda u suđenju i izvan suđenja, 2) Ko predlaze predsednika Vrhovnog kasacionog suda, 3) Ko daje misljenje, 4) Ko ga bira i na koliko godina, 5) Moze li biti ponovo reizabran - jedino on ne moze SUDSKA ODELJENJA I SEDNICE SVIH SUDIJA Sudska odeljenja postoje u sudovima u kojima vise veća ili sudija pojedinaca postupa u istoj pravnoj oblasti. Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja. Njega, po pribavljenom misljenju sudije odeljenja, postavlja predsednik suda. U sudovima sa većim brojem veća i sudija pojedinaca koji postupaju u istoj pravnoj oblasti obrazuje se krivično i građansko odeljenje. U tim sudovima može se obrazovati odelJenje za radne sporove, odeljenje za izvršenje, odeljenje za statusne sporove i odeljenje sudske prakse, ako te poslove obavlja najmanje troje sudija. Predsednik suda uvek može da učestvuje u radu i odlučivanju sednice odeljenja. Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljenja : pravna pitanja, način i poboljšanje rada i stručnosti sudija, sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od značaja za odeljenje. Sudsko odeljenje odlučuje na sednici koju mogu sazvati predsednik odeljenja ili predsednik suda. U višim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivične postupke protiv maloletnika i za radne sporove. U pojedinim višim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odeljenja za krivična dela : - protiv vojske Srbije, - organizovanog kriminala, - ratnih zločina i - visokotehnološkog kriminala, u skladu sa ZUS.

Odeljenja apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Višeg prekršajnog suda razmatraju i pitanja važna za rad područnih sudova. Odeljenje sudske prakse postoji u sudu s većim brojem sudija, u skladu sa Sudskim poslovnikom. Odeljenje sudske prakse prati i proučava praksu sudova i međunarodnih sudskih organa i

obaveštava sudije, sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova. Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuje predsednik suda. Zajednička sednica odeljenja je organizaciona jedinica u sudu koja se saziva kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja. Zajedničku sednicu sazivaju zajedno predsednici odeljenja ili predsednik suda, a njome rukovodi predsednik suda ili predsednik odeljenja u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra. Prilikom glasanja na zajedničkoj sednici potrebno je da se za zajednički stav izjasni većina članova svakog odeljenja. Sednica svih sudija razmatra izveštaje o radu suda i sudija, odlučuje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona i zakonitosti propisa i drugih opštih akata, razmatra primenu propisa kojima se uređuju pitanja iz delokruga sudova, daje mišljenje o kandidatima za sudije i sudije porotnike i odlučuje o drugim pitanjima važnim za ceo sud. Sednicom svih sudija rukovodi predsednik suda, a saziva je po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje trećine svih sudija. Posebna odeljenja u višim, apelacionim, prekršajnim sudovima i Višem prekršajnom sudu U višim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivične postupke protiv maloletnika i za radne sporove. U pojedinim višim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odeljenja za krivična dela protiv Vojske Srbije, za krivična dela organizovanog kriminala, ratnih zločina i visokotehnološkog kriminala, u skladu sa zakonom. U prekršajnim sudovima i Višem prekršajnom sudu mogu se obrazovati odeljenja za vođenje prekršajnog postupka za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, u skladu sa Sudskim poslovnikom. UNUTRAŠNJE UREĐENJE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA Vrhovni kasacioni sud može imati odeljenja čiji se broj određuje u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. Sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatra pitanja iz delokruga sudskih odeljenja. Sednica odeljenja saziva se i ako između pojedinih veća nastane nesaglasnost u primeni propisa ili ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koje su prihvatila sva veća. Pravno shvatanje usvojeno na sednici odeljenja obavezuje sva veća u sastavu odeljenja. Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda je organizaciona jedinica koju čine predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Opštu sednicu saziva predsednik suda po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje trećine svih sudija. Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda usvaja načelne pravne stavove; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; imenuje sudije Ustavnog suda; daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda; donosi Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge poslove određene zakonom i Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.

Opšta sednica saziva se i kad između veća iz različitih odeljenja ili između različitih odeljenja nastane nesaglasnost u primeni propisa, kad se u jednom odeljenju odstupi od načelnog pravnog stava ili kad na sednici odeljenja ne može da se usvoji pravno shvatanje. Načelni pravni stav usvojen na Opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog kasacionog suda i može da se izmeni samo na Opštoj sednici. Za punovažno odlučivanje na Opštoj sednici potrebno je učešće većine sudija od ukupnog broja sudija. Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda. Opštom sednicom rukovodi predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Sekretarijat: Vrhovni kasacioni sud ima Sekretarijat. Sekretarijat pomaže predsedniku suda u sudskoj upravi, obavlja administrativne poslove za Opštu sednicu i vrši druge poslove koji su mu Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda stavljeni u delokrug. Sekretar: Sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog predsednika suda postavlja Opšta sednica. Sekretar Vrhovnog kasacionog suda ima status državnog službenika na položaju. Sekretar Vrhovnog kasacionog suda mora da ispunjava uslove za sudiju apelacionog suda. Bosina potpitanja 1) O cemu odlucuje na opstoj sednici, 2) Koji pravni lek je moguc protiv odluka ovog suda – ZALBA USTAVNOM SUDU VISOKI SAVET SUDSTVA (regulisan Zakonom o VSS) Visoki Savet sudstva (Savet) je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, sa sedištem u Beogradu. Savet ima 11 članova. 3 člana su članovi po položaju : - predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS),

- ministar nadležan za pravosuđe i

- predsednik nadležnog obora NS.

Ostalih 8 članova su izborni članovi : - šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom od kojih je najmanje jedan sa teritorije AP i

- dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor Pravnog fakulteta.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je ujedno i predsednik Saveta, predstavlja ga i rukovodi njegovim radom.

Član Saveta, uživa imunitet kao sudija,što znači da ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka Saveta. Uz to on ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju funkcije člana Saveta bez odobrenja Saveta. Mandat članova Saveta traje pet godina, osim za članove po položaju, čiji mandat traje dok im traje osnovna funkcija. Izborni članovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. Za vreme trajanja mandata, sudija koji je clan Saveta ne može biti biran za sudiju drugog suda. U okviru svojih nadležnosti, Savet između ostalog : - bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije,

- odlučuje o prestanku sudijske funkcije,

- predlaže NS kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju,

- predlaže NS izbor i razrešenje predsednika VKS i predsednika suda,

- predlaže VKS kandidate za sudije Ustavnog suda,

- imenuje sudije porotnike,

- odlučuje o premeštaju, upućivanju i prigovoru o udaljenju sudija,

- odlučuje o nespojivosti vršenja drugih službi i poslova sa sudijskom funkcijom,

- odlučuje u postupku vrednovanja rada sudija i predsednika suda,

- daje saglasnost na program stalne obuke za sudije i zaposlene u sudovima i vrši nadzor nad njegovim sprovođenjem,

- utvrđivanje programa pocetne obuke za sudije,

- daje mišljenje o izmenama postojećih ili donošenju novih zakona koji uređuju položaj sudija, organizaciju i postupanje sudova, kao i drugih zakona od značaja za obavljanje sudijske funkcije,

- određuje broj sudija i sudija porotnika za svaki sud,

- podnosi godišnji izveštaj o svom radu NS,

- obaveštava javnost o svom radu,

- obavlja poslove pravosudne uprave iz svoje nadležnosti,

- odlučuje o pitanjima imuniteta sudija i članova Saveta,

- odlučuje o postojanju uslova za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije.

Savet radi u sednici koju, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje 3 člana Saveta, saziva predsednik, a za održavanje sednica je potrebno prisustvo najmanje 6 članova. Ona može po odluci Saveta biti javna. Stalna radna tela Saveta su: Komisija za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, Izborna komisija i disciplinski organi. Radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti Savet može da obrazuje povremena radna tela. Odluke Saveta donose se većinom glasova svih članova i moraju uvek biti obrazložene, kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano. Savet donosi Poslovnik kojim se bliže uređuje način rada i odlučivanje Saveta. Savet podnosi godišnji izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini. Postupak za izbor clanova Saveta Izborne članove Saveta bira NS na predlog ovlašćenih predlagača. Ovlaščeni predlagač za izborne članove Saveta iz reda sudija je Savet. Ovlašćeni predlagač za izbornog člana Saveta iz reda advokata je Advokatska komora Srbije. Kandidate za izbornog člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u RS. Prilikom izbora izbornog kandidata za članove Saveta iz reda sudija neophodno je da jedan bude iz : - VKS, Priv. apelacionog suda i Upravnog suda,

- apelacionih sudova,

- viših i privrednih sudova,

- dva iz osnovnih sudova, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda i

- jedan iz sudova sa teritorije AP.

Kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudija može biti svaki sudija sa stalnom sudijskom funkcijom. Status kandidata stiče sudija koga predloži sednica svih sudija jednog ili više sudova prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritorije autonomnih pokrajina u kojima kandidat vrši sudijsku funkciju, kao i sudija koga podrži najmanje 20 sudija prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritorije autonomnih pokrajina u kojem vrši sudijsku funkciju. Sednica svih sudija jednog suda može da predloži samo jednog kandidata. Na sednici svih sudija, o predloženim kandidatima, glasa se tajno. Izuzetno, za sticanje statusa kandidata za izbornog člana Saveta iz reda sudija Vrhovnog kasacionog suda, Višeg prekršajnog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija, već se status kandidata stiče prijavom.

Predsednik suda ne može biti kandidat za izbor u Savet. Sudije biraju kandidate za Savet na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. Pravo da biraju kandidate za Savet imaju sve sudije sa stalnom sudijskom funkcijom. Postupak predlaganja kandidata za izborne članove Saveta iz reda sudija organizuje i sprovodi Izborna komisija Visokog saveta sudstva. Zamenici članova Izborne komisije imaju ista prava i odgovornosti kao i članovi koje zamenjuju. Članovi Saveta ne mogu istovremeno biti članovi i zamenici članova Izborne komisije. Mandat članovima Izborne komisije traje pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora. Članovi Izborne komisije ne mogu se kandidovati za izborne članove Saveta. Izborna komisija donosi odluke većinom glasova svih članova. Kandidaciona prijava se dostavlja Izbornoj komisiji u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Saveta u "Službenom glasniku Republike Srbije". Izborna komisija ispituje blagovremenost i potpunost prijave. Neblagovremenu prijavu Izborna komisija odbacuje rešenjem. Datum i vreme sprovođenja izbora određuje Izborna komisija i o tome obaveštava sve predsednike sudova deset dana pre izbora. Predsednici sudova će sedam dana pre dana održavanja izbora obavestiti javnim obaveštenjem sve sudije o danu i vremenu održavanja izbora. Glasanje za kandidate za izborne članove iz reda sudija se obavlja na biračkim mestima u sudovima određenim od strane Izborne komisije. Za svako biračko mesto Izborna komisija imenuje birački odbor. Birački odbor čine troje sudija koji nisu kandidati za izbor. Svaki sudija glasa lično. Glasanje je tajno. Glasa se na overenim glasačkim listićima. Savet predlaže jednog kandidata sa najvećim brojem glasova, sa svake liste, na osnovu zapisnika o utvrđivanju rezultata izbora, koju im dostavlja Izborna komisija. Izuzetno, Savet predlaže dva kandidata sa najvećim brojem glasova sa liste kandidata sudija osnovnih sudova, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda. Postupak predlaganja kandidata za izbornog člana Saveta iz reda advokata organizuje i sprovodi Advokatska komora Srbije na način na koji se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova. Advokatska komora Srbije dostavlja predlog kandidata Narodnoj skupštini. Predlaganje kandidata za izborne članove Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta sprovodi se na način i po postupku koji utvrdi svojim aktom zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji. Dekan najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Srbiji dostavlja predlog kandidata za člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta Narodnoj skupštini. Zajedničku sednicu dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji saziva i njome rukovodi dekan najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Srbiji.

Članove Saveta bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača. Ako izborni član Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skupštini, smatraće se da nije ni izabran. Visoki savet sudstva organizuje ponovljene izbore za ovog člana u roku od 60 dana. PRESTANAK FUNKCIJE Članovima po položaju prestaje funkcija u Savetu kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali članovi Saveta. Izbornim članovima prestaje funkcija u Savetu : - trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije člana Saveta,

- ostavkom na članstvo u Savetu,

- istekom mandata,

- razrešenjem.

Izbornim članovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i prestankom sudijske funkcije, članovima iz reda advokata brisanjem iz imenika advokata, a članovima iz reda profesora prestankom zvanja profesora Pravnog fakulteta. Izborni član Saveta se razrešava funkcije pre isteka vremena na koje je izabran : - ako funkciju člana Saveta ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i

- ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana Saveta.

Odluku o razrešenju donosi Narodna skupština. Inicijativu za razrešenje izbornog člana Saveta može podneti svaki član Saveta, a posebno iz reda sudija može podneti i predsednik bilo kog suda, na osnovu odluke sednice svih sudija, a iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači. Savet će u roku od 7 dana po prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se razrešenje traži i ako oceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, Savet će pismeno obavestiti podnosioca da inicijativa nije prihvaćena. Kada prihvati inicijativu, Savet će pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućiti članu Saveta čije se razresenje inicira, da se o navodima inicijative izjasni. Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi Savet u roku od 15 dana od prijema inicijatve. Odlukom može se izreći i mera udaljenja do okončanja postupka za razrešenje.

Izbornorn članu će se omogućiti da se izjasni o svim navodima od značaja za donošenje odluke o razrešenju. Predlog za razrešenje Savet donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka i tada se član Saveta obavezno udaljuje do donošenja odluke NS. Za obavljanje stručnih, administrativnih i drugih poslova u okviru Saveta obrazuje se Administrativna kancelarija. Organizacija, poslovi i način rada Administrativne kancelarije bliže se uređuje aktom Saveta. Na prava i obaveze zaposlenih u Administrativnoj kancelariji primenjuju se propisi koji uređuju položaj državnih službenika i nameštenika. Savet ima sekretara koji se postavlja na period od pet godina i može biti ponovo postavljen. Sekretara postavlja Savet. Sekretar rukovodi Administrativnom kancelarijom i za svoj rad odgovoran je Savetu. Sekretar ima status državnog službenika na položaju. Sudija može biti upućen, radi obavljanja stručnih poslova, u radna tela Saveta. Upućivanje može trajati najduže tri godine. Bosina potpitanja 1) Sastav, 2) Delokrug, 3) Izbor, 4) Koliko im traje rnandat, 5) Razlika između Visokog saveta sudstva i nekadasnjeg visokog saveta pravosuđa - osim razlike u nazivu, imao je vise clanova (13) od kojih su dva bila javni tvzioci, predlagao je NS javne tuzioce, zamenike JT, sudije porotnike i obavljao dr. poslove. Protiv odluka tog tela nije bio dopusten upravni spor, 6) Koji pravni lek se može uloziti protiv odluke ovoga tela - samo zalba ustavnom sudu, ali ne i ustavna zalba. SUDSKA UPRAVA U RS Poslovi koji čine sudsku upravu Sudsku upravu čine poslovi koji služe vršenju sudske vlasti, pre svega : - uređivanje unutrašnjeg poslovanja u sudu,

- pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika,

- poslovi vezani za stalne sudske veštake i tumače,

- razmatranje pritužbi i predstavki,

- statistika i izrada izveštaja,

- izvršenje krivičnih i prekršajnih sankcija,

- finansijsko i materijalno poslovanje suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu.

Sudska uprava detaljnije se uređuje Sudskim poslovnikom. Prava i obaveze predsednika suda

- predstavlja sud,

- rukovodi sudskom upravom,

- odgovoran je za pravilan i blagovremen rad suda,

- obezbeđuje zakonitost, red i tačnost u sudu,

- nalaže otklanjanje nepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu,

- određuje branioce po službenoj dužnosti po azbučnom redu sa liste advokata koje dostavlja advokatska komora,

- stara se o održavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom.

Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesu pritužbu, predsednik suda dužan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe kao i predsednika neposredno višeg suda, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe, višeg suda ili Visokog saveta sudstva, o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštavaju se i ministar, predsednik neposredno višeg suda i Visoki savet sudstva. Sud ima jednog ili vise zamenika predsednika suda, koji zamenjuje predsednika suda u slučaju sprečenosti ili odsutnosti. Kada sud ima vise od jednog zamenika predsednika suda, predsednik suda određuje jednog zamenika koji ga zamenjuje. Pojedine poslove sudske uprave predsednik suda može poveriti zameniku predsednika suda ili predsednicima odeljenja. Predsednik suda ne može poveriti odlučivanje o pravima sudija na osnovu rada, utvrđivanje godišnjeg rasporeda poslova, odlučivanje o radnim odnosima sudskog osoblja, kao i o udaljenju sudije i sudije porotnika sa dužnosti. Sud ima sekretara suda, koji pomaže predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni. Sekretara suda raspoređuje predsednik suda. Zakon o sudijama - PREDSEDNIK SUDA Za predsednika suda, između sudija suda istog ili višeg stepena, može biti izabran sudija, koji ima izraženu sposobnost za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu, a u skladu sa kriterijumima koje donosi Visoki savet sudstva. Visoki savet sudstva predlaže jednog ili više kandidata za predsednika suda. Pre utvrđivanja predloga, Visoki savet sudstva pribavlja mišljenje o prijavljenim kandidatima od sednice svih sudija suda za koji se predlaže izbor predsednika. Narodna skupština bira predsednika suda, na predlog Visokog saveta sudstva. Sudija koji je izabran za predsednika suda obavlja i sudijsku funkciju u tom sudu.

Predsednik suda bira se na četiri godine i može biti ponovo izabran. Kad predsedniku suda prestane funkcija, predsednik neposredno višeg suda postavlja sudiju koji vrši funkciju predsednika dok novi predsednik suda ne stupi na funkciju, a najduže na godinu dana. Sudiju koji vrši funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda postavlja Opšta sednica. Predsedniku suda prestaje funkcija prestankom sudijske funkcije, izborom za sudiju drugog suda, na lični zahtev, zbog ukidanja suda, istekom mandata i razrešenjem sa funkcije predsednika suda. Odluku o prestanku funkcije predsednika suda donosi Narodna skupština. Kad predsedniku suda prestane funkcija, Visoki savet sudstva je dužan da bez odlaganja predloži kandidate za izbor predsednika suda. Predsednik suda razrešava se te funkcije zbog kršenja obaveza ustanovljenih propisima za obavljanje poslova sudske uprave, narušavanja načela nezavisnosti sudije, postupanja suprotno propisima o dodeljivanju predmeta, odstupanja od propisa kojim se uređuje godišnji raspored sudija, teškog disciplinskog prekršaja u vršenju funkcije predsednika suda ili nestručnog vršenja funkcije predsednika suda. Smatra se da predsednik suda nestručno obavlja funkciju predsednika suda kada njegov rad bude vrednovan ocenom "ne zadovoljava". Svako lice može podneti inicijativu za razrešenje predsednika suda. Postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje predsednika suda vodi Visoki savet sudstva. Postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje predsednika suda pokreće se po predlogu predsednika neposredno višeg suda, sednice svih sudija suda čiji je predsednik, ministra nadležnog za pravosuđe, organa nadležnog za vrednovanje rada predsednika suda i Disciplinske komisije. Odluku o razrešenju predsednika suda donosi Narodna skupština, na osnovu predloga Visokog saveta sudstva, nakon sprovedenog postupka u kome su utvrđeni razlozi za razrešenje. Predsednik suda koji ne bude ponovo izabran, koji se razreši sa te funkcije ili mu funkcija prestane na lični zahtev, nastavlja da obavlja sudijsku funkciju. Predsednik neposredno višeg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu nižeg suda, kao i da pri nečinjenju predsednika nižeg suda donese akte iz njegovog delokruga. Predsednik neposredno višeg suda može traziti od nižeg suda obaveštenja o primeni propisa, toku postupka, kao i sve podatke o radu. Predsednik neposredno višeg suda može naložiti neposredni uvid u rad nižeg suda, o čemu se sačinjava pismeni izveštaj. Sekretar suda pomaže predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni, odlukom predsednika suda, u skladu sa Sudskim poslovnikom. Sekretara suda raspoređuje predsednik suda. PRAVOSUDNA UPRAVA U RS Pravosudna uprava se stara o sprovođenju zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova. Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet sudstva i ministarstvo nadležno za pravosuđe. Poslovi pravosudne uprave koje vrši VSS su:

- utvrđivanje opštih smernica za unutrašnje uređenje sudova,

- vođenje ličnih listova sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja,

- predlaganje dela budžeta za rad sudova za tekuće rashode i raspodela ovih sredstava,

- vršenje nadzora nad namenskim korišćenjem budžetskih sredstava,

- vršenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova.

Poslovi pravosudne uprave koje vrši ministarstvo pravosuđa su: - praćenje rada sudova,

- prikupljanje statističkih i drugih podataka,

- davanje saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciii radnih mesta u sudu,

- nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i predstavkama,

- predlaganje dela budžeta za investicije, projekte i druge programe za rad pravosudnih organa,

- staranje o smeštajnim uslovima, opremanju i obezbeđenju sudova,

- nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva,

- uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema,

- uređenje, razvoj i održavanje baze pravnih propisa,

- razvoj i sprovođenje kapitalnih projekata i drugih programa za pravosudne organe,

- postavljanje i razrešenje sudskih veštaka i tumača

Kapitalne rashode izvršava ministarstvo nadležno za pravosude, odnosno pravosudni organ uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosude. Ništav je svaki pojedinačni akt pravosudne uprave kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija i tu ništavost utvrđuje Upravni sud. Lični list Visoki savet sudstva vodi lični list za svakog sudiju, sudiju porotnika i zaposlenog u sudu. Podatke koje lični list sadrži Visokom savetu sudstva prosleđuje predsednik suda i odgovoran je za njihovu tačnost, kao i lice na koje se podaci odnose ako ih je ono saopštilo. Podaci koje sadrži

lični list jesu službena tajna i mogu da se obradjuju i koriste samo u svrhu primene Zakona o uređenju sudova i zakona kojim se uređuje položaj sudija, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Lični list sudije sadrži : - ime i prezime,

- ime roditelja,

- mesto, dan, mesec i godinu rođenja,

- podatke o prebivalištu,

- podatke o završenom Pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravničkoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u službi,

- podatke o datumu navršenja radnog veka, ocenama rada,

- upućivanju na rad u drugi sud,

- udaljavanju sa dužnosti,

- disciplinskim merama,

- vođenim krivičnim postupcima,

- prestanku dužnosti,

- objavljenim stručnim i naučnim radovima,

- znanju stranih jezika,

- imovinskom stanju, stambenim prilikama i

- druge podatke vezane za rad i položaj sudije.

Lični list sudije porotnika i zaposlenog sadrži : - ime i prezime,

- podatke o rođenju, prebivalištu,

- podatke o završenoj školi, zvanju ili zanimanju,

- podatke o ocenama rada,

- podatke o kretanju u službi,

- podatke o znanju stranih jezika i

- druge podatke.

Organi koji imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave Visokom savetu sudstva. Bližu sadržinu i obrazac ličnih listova propisuje Visoki savet sudstva. Sudski poslovnik Sudski poslovnik donosi ministar nadležan za pravosuđe, uz prethodno pribavljeno mišljenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Sudskim poslovnikom propisuju se unutrašnje uređenje i rad suda, pre svega: - uređenje i rad odeljenja i ostalih unutrašnjih jedinica suda,

- rad zajedničke sednice odeljenja i sednice svih sudija,

- obaveštavanje javnosti o radu sudova,

- vođenje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina,

- pružanje pravne pomoći i održavanje sudskih dana,

- pružanje međunarodne pravne pomoći,

- evidentiranje, pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika,

- određivanje obaveze predsednika suda pri dostavljanju podataka potrebnih za vodenje ličnih listova,

- pravnička praksa,

- postupanje sudskog osoblja sa strankama,

- vođenje upisnika i pomoćnih knjiga,

- postupanje sa spisima,

- postupanje po predstavkama i pritužbama,

- statistika i izrada izveštaja o radu,

- naplata novčanih kazni, troškova krivičnog postupka i oduzete imovinske koristi,

- postupanje sa sudskim depozitima,

- uvođenje zajedničkih službi u mestima s vise sudova,

- odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka, drugih učesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu,

- druga pitanja uređenja i rada suda.

Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika: Primenu Sudskog poslovnika nadzire ministarstvo nadležno za pravosuđe. Lice koje vrši nadzor može biti samo ono koje ispunjava uslove za izbor sudije suda čiji rad nadzire. Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlja predsedniku suda u kome je vršen nadzor, predsedniku neposredno višeg suda, predsedniku VSK i ministru nadležnom za pravosuđe. Predsednik neposredno višeg suda dužan je da (u roku koji se određuje Sudskim poslovnikom) obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog za pravosuđe o merama preduzetim da se uočeni nedostaci otklone u rokovima za otklanjanje nedostataka, kao razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali. Bosina potpitanja l) Ko donosi Sudski poslovnik, sta uređuje, 2) Ko donosi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu - predsednik suda, 3) Sta je pravosudna uprava i ko vrši poslove pravosudne uprave, 4) Koji su poslovi pravosudne uprave poslovanjem sudova, 5) Razlika između pravosudne i sudske uprave - sudsku upravu vrše sudovi, a pravosudnu Visoki Savet sudstva i Ministarstvo pravde, 6) Koji akt koji je od znacaja za rad sudova donosi ministar, 7) Cilj pravosudne uprave - sprovođenje zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova, 8) Sta radi ministarstvo pravde, koje poslove vrsi ministar pravde - ministarstvo pravde obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: - krivično zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršajima,

- obligacione odnose,

- nasleđivanje,

- postupak pred sudovima, izuzev upravnog spora,

- organizaciju i rad pravosudnih organa i organa za prekršaje,

- veštačenje,

- izvršenje sankcija,

- amnestiju i pomilovanje,

- advokaturu i druge pravosudne profesije,

- izbor i statusna pitanja nosilaca pravosudnih funkcija,

- stručno usavršavanje zaposlenih u pravosudnim organima i organima za prekršaje,

- međunarodnu pravnu pomoć,

- pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu odluka Ustavnog suda,

- druge poslove određene zakonom.

9) Može li pravosudna uprava vrsiti nadzor nad zakonitošću odluka – ne, to radi visi sud Zakon o uređenju sudova - OBEZBEĐENJE SUDA

Pravosudna straža je naoružana i uniformisana služba koja se stara o sigurnosti ljudi i imovine, redu i miru i nesmetanom sprovođenju službenih radnji u zgradi pravosudnog organa. Pravosudni stražar ovlašćen je da utvrdi identitet i razloge dolaska lica u zgradu pravosudnog organa; po potrebi pretrese lice i stvari i zabrani ulazak u zgradu sa oružjem, opasnim oruđem, pod dejstvom alkohola ili drugih omamljivih sredstava; udalji iz zgrade lice koje ometa red i mir, lica koja nisu prikladno odevena i to na način kojim se čuva ugled i dostojanstvo suda, kao i da drugim radnjama štiti lica i imovinu u sudu. Pravosudni stražar ovlašćen je da upotrebi fizičku silu i gumenu palicu, a vatreno oružje - samo ako drukčije ne može da zaštiti ljudski život ili odbije napad na zgradu pravosudnog organa. Uređenje pravosudne straže, uniformu njenih pripadnika, naoružanje i službenu legitimaciju detaljnije propisuje ministar nadležan za pravosuđe. Na zahtev rukovodioca pravosudnog organa, organ unutrašnjih poslova pruža pomoć pravosudnoj straži. Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, ocenjivanje i odgovornost pravosudne straže primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. ORGANIZACIJA I RAD SUDSKE PISARNICE U RS Administrativno-tehnički poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u sedištu suda, a ako je to celishodnije, pojedini poslovi mogu se obavljati i u sudskim jedinicama, odnosno odeljenjima izvan sedišta suda. Za pojedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizacione jedinice pisarnice kao što su: - prijemna kancelarija,

- odeljenje za prepis,

- odeljenje za ekspediciju pošte i sl.

Ove org. jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama, odnosno u odeljenjima izvan sedišta suda. Poslove koji će se obavljati u sedištu suda, sud. jedinicama, odnosno odeljenjima izvan sedišta određuje Predsednik suda u zavisnosti od obima poslova u sudu, tehničko-organizacionih potreba suda, promene godišnieg rasporeda poslova i sl. Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice, koji istovremeno može voditi i poslove pojedinih organizacionih jedinica pisarnice. Kada je pisarnica podeljenja na vise odseka ili odeljenja, radom odseka ili odeljenja rukovodi šef odseka, odnosno odeljenja, pod nadzorom upravitelja pisarnice. Rad po primljenim pismenima Osnivanje predmeta Upravitelj pisarnice, odnosno odseka pisarnice, deli primljena pismena radnicima koji su rasporedom određeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici.

Primljena i rasporedjena pismena zavode se u odgovarajuce upisnike onog dana i pod onim datumom kada su primljena, ako se tim pismenom osniva nov predmet. Telegrami, pismena sa određenim rokovima, kao i druga hitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju nadležnom odeljenju. Oznaka predmeta sastoji se od : - skraćenog naziva upisnika,

- rednog broja i

- poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/93).

Oznaka predmeta na omotu sadrži broj veća kome je predmet dodeljen u rad, koji se stavlja ispred skraćenog naziva upisnika. Sastavni deo broja predmeta može biti i brojčana oznaka sudije - predsednika veća (primer: K 70/93-01). Popis spisa: Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i označava broj listova. Hronološki se uvode u popis i označavaju im se listovi i druga pismena. U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Ne unose se u popis spisa kratki izveštaji bez važnosti za tok postupka (dostava adrese i sl.). Vraćene dostavnice, odnosno povratnice za lično dostavljanje po kojima su dostavljene odluke, unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci. Dostavnice odnosno povratnice označavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima. Združivanje: Pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima. Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovođenja jedinstvenog postupka, vodilac upisnika obaveštava o tome upravitelja pisarnice, a ovaj nadležnog sudiju. Pismena se ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis spisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. Izuzetno, zahtev za sprovođenje istrage i optužnica lepi se, ispred ostalih spisa, bez obzira na datum prijema, što se konstatuje u primedbi popisa spisa. Sve sudije i radnici koji postupaju po predmetu, moraju se starati da se sa predmetima pažljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sređena i zalepljena. Tekstovi se ne smeju šarati i po njima pisati primedbe. Predaja pismena u rad: Pisarnica predaje predmete u rad nadležnom veću, odnosno sudiji pojedincu i službama, ukoliko dalja radnja ne treba da se izvrši u pisarnici. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda. Kretanje predmeta evidentira se u upisniku običnom olovkom u rubrici za kretanje predmeta. O primljenim predmetima u veću i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduženju sudije – predsednika veća. Pisarnica predaje predmete i pismena sudijama i službama preko dostavne knjige za sud, koja se vodi posebno za svako veće, sudiju pojedinca i službu.

NADZOR NAD SUDOVIMA U RS U POGLEDU POSTUPANJA U ROKOVIMA Razuman rok je element bez koga nema prava na pravično sudjenje. Određuje se od slučaja do slučaja. Ovaj razumni rok je konkretizovan kroz određene rokove postupanja, koje propisuje nacionalno zakonodavstvo. Takođe, kod pojedinih postupaka su određeni rokovi trajanja, kao što je kod radnih sporova predviđeno Zakonom o radu da se moraju okončati u roku od 6 meseci ili kod smetanja poseda, gde je rok za okončanje postupka 90 dana. Kod odugovlačenja roka sudija ceni se znacaj spora za stranku (ako je u pitanju maloletno dete, a trazi se izdrzavanje). Nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i predstavkama, ministarstvo nadlezno za pravosuđe kao jedan od poslova pravosudne uprave, preko svojih nadzornika, ukazuje predsedniku suda na uocene nedostatke, a on je u obavezi da obavesti ministra pravde, predsednika neposredno viseg suda i VKS suda o merama koje je preduzeo da otkloni te nedostatke. Osim toga, duznost je predsednika suda da zahteva red i tacnost u sudu i otklanja nepravilnosti i odugovlacenja u radu. Ministarstvo pravde može da kontroliše samo da li sudovi postupaju u zakonskim rokovima, ne mešajući se u samostalnost i nezavisnost suda i sudija (u smislu da ne smeju određivati sudijama kako ce resiti predmet), u suprotnom akt Ministarstva je ništav. Visoki savet sudstva ima komisiju za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, kao stalno radno telo i jedna od nadležnosti Saveta i jeste da odlučuje o postojanju uslova za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije. Bosina potpitanja 1) Sta je razuman rok, 2) Da li su određeni rokovi i trajanja pojedinih parnica, npr. iz radnih sporova, 3) Sta se sve ceni kod odugovlacenja roka, 4) Ko vrsi nadzor, 5) Sta moze da kontrolise ministarstvo pravde PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE (Čl. 32. URS Pravo na pravično suđenje) Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, sumnji koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca ukoliko ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem. Javnost se može iskljuciti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom. Prema Zakonu o sudijama, predviđena je i odgovornost sudija za štetu koju prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom i za koju odgovara RS, s tim da RS može od sudije tražiti

naknadu, ukoliko se pravnosnažnom odlukom suda ili dr. organa dokaže da je šteta prouzrokovana : - namerno ili krajnjom nepažnjom,

- odnosno ukoliko se odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međ. suda, međ. organizacije čiji je RS član, utvrdi da su u toku sudskog postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom kršenju ili da je presuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku.

O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlučuje Visoki savet sudstva, na zahtev ministarstva nadležnog za pravosuđe. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST SUDIJA Nizom propisanih sankcija za disiplinske prekršaje, štiti se pravo na pravično suđenje. Disciplinski prekrsaji su : - povreda načela nepristrasnosti; - propuštanje sudije da traži izuzeće u predmetima u kojima postoji razlog za izuzeće, odnosno isključenje predviđen zakonom; - neopravdano kašnjenje u izradi odluka; - uzimanje predmeta u rad redom koji neopravdano odstupa od reda kojim su primljeni; - neopravdano nezakazivanje ročišta ili pretresa; - učestalo kašnjenje na zakazana ročišta ili pretrese; - neopravdano odugovlačenje postupka; - neopravdano neobaveštavanje predsednika suda o predmetima u kojima postupak duže traje; - očigledno nekorektno postupanje prema učesnicima u sudskim postupcima i zaposlenima u sudu; - nepoštovanje radnog vremena; - prihvatanje poklona suprotno propisima koji regulišu sukob interesa; - upuštanje sudije u neprimerene odnose sa strankama ili njihovim pravnim zastupnicima u postupku koji vodi; - neopravdana izmena godišnjeg rasporeda sudijskih poslova u sudu i povreda principa slučajnog sudije suprotno zakonu;

- kršenje odredaba Etičkog kodeksa u većoj meri. Težak disciplinski prekršaj postoji ako je usled izvršenja disciplinskog prekršaja došlo do: - ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti ili obavljanja radnih zadataka u sudu,

- do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo,

- naročito zastarevanja predmeta i

- ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku, kao i u slučaju ponovljenog disciplinskog prekršaja.

Pod ponovljenim disciplinskim prekršajem smatra se tri puta pravosnažno utvrđena odgovornost sudije za disciplinski prekršaj. Disciplinske sankcije su: javna opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine. Disciplinska sankcija izriče se srazmerno težini učinjenog disciplinskog prekršaja. Javna opomena može biti izrečena samo kada se prvi put utvrdi odgovornost sudije za disciplinski prekršaj. Kada utvrdi odgovornost sudije za težak disciplinski prekršaj, Disciplinska komisija pokreće postupak za razrešenje sudije. Disciplinski organi su: Disciplinski tužilac i njegovi zamenici i Disciplinska komisija, koje obrazuje Visoki savet sudstva. Članove disciplinskih organa imenuje Visoki savet sudstva iz reda sudija. Disciplinski postupak vodi Disciplinska komisija na predlog Disciplinskog tužioca. Predlog za vođenje disciplinskog postupka, Disciplinski tužilac podnosi na osnovu disciplinske prijave. Disciplinski postupak je hitan i zatvoren za javnost, izuzev ukoliko sudija u odnosu na koga se postupak vodi ne zahteva da postupak bude javan. Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od godinu dana od dana kada je disciplinski prekršaj učinjen. Disciplinski tužilac može da odbaci disciplinsku prijavu kao neosnovanu ili da je prihvati i podnese predlog za vođenje disciplinskog postupka. Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o predlogu Disciplinskog tužioca, da se upozna sa predmetom i pratećom dokumentacijom i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje navode. Sudija ima pravo da svoje navode usmeno izloži pred Disciplinskom komisijom. Nakon sprovedenog disciplinskog postupka Disciplinska komisija može da odbije predlog Disciplinskog tužioca ili da usvoji predlog i izrekne disciplinsku sankciju. Protiv odluke Disciplinske komisije, Disciplinski tužilac i sudija protiv koga se vodi disciplinski postupak, mogu izjaviti žalbu Visokom savetu sudstva, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Odlučujući po žalbi, Visoki savet sudstva može da potvrdi prvostepenu odluku Disciplinske komisije ili da je preinači. Visoki savet sudstva je dužan da o žalbi odluči u roku od 30 dana od dana dostavljanja žalbe. Odluka Visokog saveta sudstva je konačna. Pravnosnažna odluka kojom je izrečena disciplinska sankcija upisuje se u lični list sudije. Bosina potpitanja

1) U koje prava i slobode spada - licne IZBOR SUDIJA Uslovi za izbor mogu se podeliti na opšte i posebne. Opšti važe za sudije svih sudova, dok se ispunjenje posebnih uslova zahteva za izbor u sudove određene vrste i stepena. OPŠTI USLOVI: - državljanstvo RS,

- ispunjenost opštih uslova za rad u državnim organima,

- završen Pravni fakultet,

- položen pravosudni ispit,

- stručnost, osposobljenost i dostojnost sudijske funkcije.

Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije. Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta. Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama. POSEBNl USLOVI se odnose na radno iskustvo u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita, a to su : - 2 godine za sudiju prekršajnog suda,

- 3 godine za sudiju osnovnog suda,

- 6 godina za sudiju višeg suda, privrednog suda i Višeg prekrsajnog suda,

- 10 godina za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda,

- 12 godina za sudiju VKS.

Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu i vodi se računa o odgovarajućoj nacionalnoj zastupljenosti.

POSTUPAK ZA IZBOR Izbor sudija oglašava Visoki savet sudstva (Savet) u „Sl. glasniku RS" i drugom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu RS. Prijave za izbor se podnose Savetu, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u „Sl. glasniku” RS. Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor. Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice svih sudija suda iz koga potiče kandidat, kao i mišljenje sednice svih sudija neposredno višeg suda. Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Visoki savet sudstva posebno ceni i vrstu poslova koje je kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita, kao i ocena rada, ako je kandidat sudijski pomoćnik. Savet može obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima. VSS predlaže Narodnoj skupštini jednog ili vise kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto. NS bira sudiju koji se prvi put bira, među kandidatima koje je predložio Savet. Sudije na stalnu funkciju bira Visoki savet sudstva, pri čemu se sudija koji je prvi put biran i ocenjen i tokom trogodišnjeg mandata ocenom „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju" obavezno bira na stalnu funkciju. Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen ocenom ,,ne zadovoljava" ne može biti biran na stalnu funkciju. Svaka odluka o izboru je obrazložena i objavljuje se u „Službenom glasniku RS". Pre stupanja na funkciju, sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine, a predsednik VKS polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom. Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polaže ponovo zakletvu. Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran i time mu prestaje ranija funkcija u drugom sudu. Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora. Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o njoj obaveštava NS, ako se radi o sudiji koji je prvi put biran. Sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu na odluku Visokog saveta sudstva, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu. IMENOVANJE I POLOZAJ SUDIJE POROTNIKA Za sudiju porotnika može biti imenovan punoletni državljanin RS koji je dostojan funkcije sudije porotnika. Pri imenovanju vodi se računa o polu, starosti, zanimanju i društvenom položaju kandidata, o znanju, stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.

Sudija porotnik imenuje se na 5 godina i može biti ponovo imenovan. Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe. Pre predlaganja, ministar pribavlja mišljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik. Za sudiju porotnika može biti imenovano punoletno lice koje, u momentu imenovanja, ima manje od 70 godina života. Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan. Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije : - ako je protiv njega pokrenut postupak za k.d. zbog koga može biti razrešen ili

- postupak za razrešenje

i udaljenje traje do okončanja postupka. Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu. Sa funkcijom sudije porotnika nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda. Sudija porotnik ima pravo na : - naknadu troškova nastalih na funkciji,

- naknadu za izgubljenu zaradu i

- pravo na nagradu,

a uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva. Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama. Bosina potpitanja 1) Ko predlaze sudije? 2) Ko ih bira? 3) Pod kojim uslovima? 4) Kad se smatra da sudija nije izabran?

ODGOVORNOST ZA ŠTETU KOJA NASTANE RADOM SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. Kad je konačnom odlukom Ustavnog suda, pravnosnažnom sudskom odlukom, odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, utvrđeno da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom, Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa.

Kad je odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međunarodnog suda, odnosno međunarodne organizacije čiji je Republika Srbija član, utvrđeno da su u toku sudskog postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom kršenju ili je presuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku, Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa, ako je šteta učinjena namerno ili krajnjom nepamjom. O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlučuje Visoki savet sudstva na zahtev ministarstva nadležnog za pravosuđe.

PRESTANAK FUNKCIJE I RAZREŠENJE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA Prema URS, sudiji prestaje sudijska funkcija: - na njegov zahtev,

- kad sudija navrši radni vek,

- kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije ili

- razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga,

- kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.

Odluku o prestanku sudijske funkcije u svim slučajevima donosi Visoki savet sudstva i ona se objavljuje se u „Sl. glasniku RS". Pismeni zahtev sudija podnosi Visokom savetu sudstva, a o zahtevu se odlučuje u roku od 30 dana od dana podnošenja, osim ako je podnet posle pokretanja postupka za razrešenje. U tom slučaju se zahtev ne razmatra do okončanja postupka za razrešenje. Zahtev može biti povučen dok Savet ne odluči o njemu ili dok ne protekne rok od 30 dana od dana podnošenja zahteva. U skladu sa tim, sudijska funkcija prestaje protekom pomenutog roka od 30 dana ili danom koji Visoki savet sudstva navede u svojoj odluci. Sudiji prestaje radni vek kad navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja, po sili zakona. Izuzetno, po zahtevu predsednika suda, Visoki savet sudstva sudiji može produžiti radni vek za još dve godine uz njegovu saglasnost. Sudiji se može produžiti radni vek samo zbog završavanja rada na započetim predmetima. Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mišljenja stručne komisije nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vršenje sudijske funkciie. Sudiji koji je prvi put biran, a ne bude izabran na stalnu sudijsku funkciju prestaje sudijska funkcija danom isteka trogodišnjeg mandata. Sudija se razrešava kad je osuđen za k.d. : - na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci,

- za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim sudijske funkcije,

- kad nestručno vrši funkciju ili

- zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja.

Nestručnim se smatra nedovolino uspešno vrsenje sudijske funkcije, ako sudija dobije ocenu „ne zadovoliava", shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija. Inicijativu za razrešenje sudije može podneti svako lice, dok se postupak za razrešenje pokreće se predlogom predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda i predsednika VKS, ministra nadležnog za pravosuđe, organa nadležnih za vrednovanje rada sudije i disciplinske komisije. Razloge za razrešenje utvrđuje Visoki savet sudstva, utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost. Visoki savet sudstva je dužan da sprovede postupak i donese obrazloženu odluku u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće. Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da svoje navode usmeno izloži pred Visokim savetom sudstva. Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije, sudija ima pravo šalbe Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvojiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka je konačna. Pravnosnažna odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „Sl. glasniku RS". PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJE POROTNIKA Funkcija sudije porotnika prestaje ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju, razrešenjem i istekom mandata, a ne prestaje zbog navršenja radnog veka. Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak funkcije sudije porotnika pokreću predsednik suda, predsednik neposredno višeg suda, predsednik VKS i ministar nadležan za pravosuđe. Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva. SUDSKO OSOBLJE Sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim sa sudsku vlast. Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda, aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim planom. Merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.

SUDIJSKI POMOĆNIK pomaže sudiji, izrađuje nacrte sudskih odluka, proučava pravna pitanja, sudsku praksu i pravnu literaturu, izrađuje nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudije vrši poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom. Sudijski pomoćnici stiču sledeća zvanja: sudijski saradnik, viši sudijski saradnik i sudski savetnik. Zvanje SUDIJSKOG SARADNIKA može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit, a zvanje VIŠEG SUDIJSKOG SARADNIKA lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci. Zvanje SUDSKOG SAVETNIKA može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda. Sudski savetnik vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud. Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga. U Vrhovnorn kasacionom sudu postoji zvanje savetnika VKS, koje se stiče u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje jednom godišnje predsednik suda, po pribavljenom mišljenju sednice odeljenja u koje je raspoređen, s tim da ukoliko je u toku kalendarske godine radio kraće od 6 meseci ne ocenjuje se za tu godinu. Ako nije raspoređen u odeljenje suda, mišljenje se pribavlja od sudije ili veća s kojim sudijski pomoćnik radi. Pri ocenjivanju vrednuju se obim i kvalitet posla, savesnost, preduzimljivost i objavljeni stručni i naučni radovi, na osnovu kriterijuma koje utvrđuje Visoki savet sudstva. Ocene su: „ne zadovoljava", „zadovoljava", „dobar", „ističe se" i „naročito se ističe". Viši sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa „naročito se ističe" može steći zvanje sudskog savetnika i ako ne ispuniava uslove za sudjiu višeg suda. Predsednik suda donosi rešenje o oceni sudijskog pomoćnika, na koje pomoćnik ima pravo da uloži prigovor radnom telu Visokog saveta sudstva u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o oceni. Za SUDIJSKOG PRIPRAVNIKA prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima. Sudijski pripravnik prima se u osnovni, viši, privredni i prekršajni sud u radni odnos na 3 godine. Prvenstvo imaju kandidati koji su Pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom. Pri prijemu sudijskih pripravnika naročito se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu. Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa „položio sa odlikom" prima se u radni odnos na neodređeno vreme, u zvanju sudijskog saradnika. Diplomirani pravnik može biti primljen na obuku u sud radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa (volonteri).

Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika propisije institucija nadležna za obuku u pravosuđu, uz saglasnost Visokog saveta sudstva. Sudijski pripravnik i sudijski pomoćnik može određeno vreme biti upućen na obuku u drugi sud, državni organ ili organ jedinice LS. Sudsko osoblje dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i čuva ugled suda. Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, stručno usavršavanje, ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika. ARBITRAZE I MIROVNA VEĆA Postoji više vrsta arbitraža koje rešavaju spoljno-trgovinske sporove. Mogu se kategorizovati po različitim osnovama : - prema strankama u sporu,

- prirodi spora,

- nacionalnosti arbitraže itd.

Najznačajnija je podela na : - institucionalne (stalne) i

- ad hoc (privremene) arbitraže.

Institucionalne arbitraže imaju sedište, administratora (ili sekretarijat), stalnu organizacionu strukturu, listu arbitara i pravila postupka. One su osnovane za neodređen broj sporova. Ovu vrstu arbitraža osnivaju privredne komore, trgovačka udruženja, banke, berze i druge relevantne institucije. Ad hoc arbitraže se uspostavljaju isključivo za jedan određeni spor. Nakon okončanja spora, ad hoc arbitraža prestaje da postoji. Arbitre sporne stranke same delegiraju, a imenovani arbitri su, uglavnom, eminentni stručnjaci iz relevantnih oblasti. Stranke same imaju mogućnost da odrede način na koji će se postupak voditi. Spor može da se rešava putem arbitraže samo na osnovu sporazuma stranaka. Arbitraža se može ugovoriti samo za sporove koii su podobni da se podvrgnu arbitraži (tzv. arbitrabilnost sporova). To su imovinski sporovi o pravima kojima stranke slobodno raspolažu, osim sporova za koje je određena isključiva nadležnost suda.

Sporazumom o arbitraži stranke poveravaju arbitraži rešavanje svojih budućih ili nastalih sporova iz određenog pravnog odnosa. Može se ugovoriti samo za jedan određeni pravni odnos, odnosno spor, a ne za sve pravne odnose između određenih lica. Sporazum o arbitraži za rešavanje budućih sporova može biti sadržan - u odredbi ugovora koji uređuje pravni odnos (arbitražna klauzula) ili

- u posebnom ugovoru koji se odnosi samo na arbitražu (sporazum o arbitraži).

Arbitražni sud sačinjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili tri odnosno vise arbitara (arbitražno veće). Ako je sporazumom o arbitraži predviđeno vise arbitara, njihov broj mora da bude neparan. VREDNOVANJA RADA SUDIJA Rad svih sudija i predsednika sudova podleže redovnom vrednovanju. Vrednovanje obuhvata sve aspekte sudijskog posla, odnosno poslova predsednika suda i predstavlja osnovu za izbor, obaveznu obuku sudija i razrešenje. Vrednovanje se vrši na osnovu javno objavljenih, objektivnih i jedinstvenih kriterijuma i merila, u jedinstvenom postupku u kome je obezbeđeno učešće sudije, odnosno predsednika suda čiji se rad vrednuje. Kriterijume, merila i postupak za vrednovanje rada sudija, odnosno predsednika sudova utvrđuje Visoki savet sudstva. Vrednovanje rada sudija sudova nižeg stepena vrše saveti koji se obrazuju u sudovima neposredno višeg stepena. Savet čini troje sudija, koji se biraju tajnim glasanjem na sednici svih sudija, na period od četiri godine. Jedan savet se obrazuje na svakih 100 sudija čiji se rad vrednuje. Komisija Visokog saveta sudstva vrednuje rad predsednika sudova i odlučuje o prigovorima sudija na ocenu njihovog rada. O prigovorima na ocenu rada predsednika sudova odlučuje Visoki savet sudstva. Rad sudija na stalnoj funkciji i predsednika sudova redovno se vrednuje jednom u tri godine, a sudija koji su prvi put izabrani jednom godišnje. Vrednovanje se izražava ocenom. Ocene koje se odnose na vrednovanje sudija, su: "izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju", "uspešno obavlja sudijsku funkciju" i "ne zadovoljava".

JAVNO TUŽILAŠTVO NAPOMENA : prema Zakonu o javnom tužilaštvu (ZJT), izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju značenje: 1. “Javnotužilačka funkcija” je funkcija javnog tužioca i funkcija zamenika javnog tužioca; 2 “Javni tužilac“ je Republički javni tužilac i drugi javni tužioci;

3. “Obavezno uputstvo” je nalog neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu i nalog javnog tužioca zameniku javnog tužioca da preduzme određene radnje u okviru svojih zakonskih ovlašćenja; FUNKCIJA JAVNOG TUZILASTVA I NACIN NJENOG OBAVLJANJA U RS (načela pita kao posebno pitanje) Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Iz ove odredbe proizilazi funkcionalna samostalnost javnog tužilaštva. Dakle, reč je o pravosudnoj funkciji, koju vrši poseban organ uprave. Prema URS i ZJT, javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona. Osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuju se Zakonom o javnom tužilaštvu. Institucija javnog tužilaštva uređena je u skladu sa sledećim načelima : - načelom samostalnosti,

- načelom monokratskog uređenja,

- načelom hijerarhijske podređenosti i

- načelom nedeljivosti.

NAČELO SAMOSTALNOSTI Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Javni tužilac i zamenik javnog tužioca je samostalan u vršenju svojih ovlašćenja. Samostalnost funkcije javnog tužilaštva u odnosu na nosioce vlasti zajamčena je zabranom bilo kakvog uticaja na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti: korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva. Samostalnost funkcije javnog tužilaštva prema učesnicima u postupku ogleda se u tome što se javno tužilaštvo pri pokretanju postupka, po pravilu, rukovodi načelom legaliteta i oficijelnosti gonjenja. Samostalnost javnotužilačke funkcije zajamčena je i odredbom ZJT prema kojoj javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.

Funkciju javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac (RJT) i drugi javni tužioci (JT) u skladu sa zakonom. Javno tužilaštvo čine JT, zamenici JT i osoblje javnog tužilaštva. RJT rukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo, odgovoran je za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Narodnoj skupštini. Svi u javnom tužilaštvu podređeni su Republičkom JT. JT odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS, a niži JT i neposredno višem JT. Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT. NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI Niži JT podređen je neposredno višem JT, a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu. Osnovno javno tužilaštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo, a više javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo. Javno tužilaštvo posebne nadležnosti i apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo. Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužitaštvu. SUKOB NADLEŽNOSTI između javnih tužilaca rešava neposredno viši JT koji je nadređen javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti. Sukob nadležnosti između javnih tužilaca posebne nadležnosti međusobno i sukob nadležnosti javnih tužilaca posebne nadležnosti i drugih javnih tužilaca rešava Republički JT. Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje se uvidom u predmet nižeg JT, obaveznim uputstvima, devolucijom i supstitucijom. UVID U PREDMET NIZEG JT : Radi ostvarivanja principa nadređenosti, Republički JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet. Neposredno viši JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet nižeg JT. Zahtev za uvid dostavlja se nižem JT, koji nakon toga neodložno dostavlja predmet neposredno višem JT. OBAVEZNA UPUTSTVA : Obavezna uputstva mogu biti pojedinačnog, ali i opšteg karaktera. Neposredno viši JT može izdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnja u efikasnost i zakonitost njegovog postupanja. Ovakvo obavezno uputstvo Republički JT može da izda svakom JT.

Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženje za njegovo izdavanje. Niži JT koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano može izjaviti prigvor, sa obrazloženjem, Republickom JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva. Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao. JT koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT, odnosno odluke Republičkog JT. Neposredno viši JT, u postupku preispitivanja, može doneti odluku kojom stavlja van snage svoje obavezno uputstvo i u tom slučaju prigovor se ne dostavlja RJT. U suprotnom, Republicki JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo. Protiv obaveznog uputstva Republičkog JT prigovor nije dopušten. Republički JT izdaje, u pismenoj formi, opšta obavezna uputstva za postupanje svih JT radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju. Opšta obavezna uputstva Republički JT može izdati po službenoj dužnosti, ali i na predlog Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva. RJT rukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo, odgovoran je za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Narodnoj skupstini. Svi u javnom tužilaštvu podređeni su Republičkom JT. JT odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS, a niži JT i neposredno višem JT. Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT. DEVOLUCIJA Neposredno viši JT može preduzeti sve radnje za koje je ovlašćen niži JT, u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje o tome. Niži JT koji smatra da je rešenje neposredno višeg JT neosnovano može izjaviti prigovor Republičkom JT u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Prigovor se podnosi preko višeg JT koji je doneo rešenje i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita rešenje koje je izdao. Do donošenja odluke po prigovoru niži JT ne može preduzimati radnje u predmetu. Neposredno viši JT, u postupku preispitivanja, može doneti odluku kojom stavlja van snage svoje rešenje i u tom slučaju prigovor se ne dostavlja Republičkom JT. Postupak se smatra okončanim. U suprotnom, Republički JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na rešenje. SUPSTITUCIJA Do supstitucije dolazi usled sprečenosti nadležnog JT da iz pravnih ili stvarnih razloga postupa u pojedinom predmetu. Neposredno viši JT može ovlastiti drugog nižeg JT da postupa u stvari iz nadležnosti drugog nižeg JT, kada je nadležni JT sprečen iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u pojedinom predmetu, u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje.

Izuzetno, Republički JT može ovlastiti tužioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz nadležnosti drugog tužioca, a radi efikasnijeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga, u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje. Protiv rešenja Republičkog JT prigovor nije dopušten. Kada je u pitanju unutrašnja nadređenost, u okviru jednog javnog tužilaštva postoji odnos nadređenosti između JT i njegovih zamenika. Zamenik JT dužan je da izvrši sve radnje koje mu JT poveri. Zamenik JTmože bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašćen. JT može svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje. Obavezno uputstvo JT izdaje u pismenoj formi i ono mora da sadrži obrazloženje za njegovo izdavanje. Zamenik JT koji smatra daje obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano može izjaviti prigovor, sa obrazloženjem, neposredno višem JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva. Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputstvo. JT koji je izdao obavezno uputstvo dužan je da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao. JT, u postupku preispitivanja, može doneti odluku da stavi van snage svoje obavezno uputstvo i u tom slučaju prigovor se ne dostavlia neposredno višem JT. Zamenik JT koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT. Ukoliko JT ne stavi van snage svoje obavezno uputstvo, na koje je izjavljen prigovor, dužan je da prigovor dostavi neposredno višem JT. Neposredno viši JT dužan je da donese odluku u roku od osam dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo. Odluka neposredno višeg JT po prigovoru je konačna. NAČELO NEDELJIVOSTI Mada se javno tuzilaštvo odlikuje hijerarhijskom strukturom, prema ZJT, zamenik JT može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašćen. Pri tom, radnja koju je, u granicama svog ovlašćenja, preduzeo zamenik JT obavezuje tužilaštvo u celini, pa i kada je ona protivna uputstvu JT. Značaj ovog načela ogleda se u tome što promena predstavnika javnog tužilaštva u toku jednog postupka ne utiče na punovažnost preduzetih procesnih radnji. Bosina potpitanja 1) Koji principi (načela) su od značaja, 2) Sta znaci princip devolucije, 3) Sta znaci princip supstitucije, 4) Sta ako JT da zameniku JT nezakonito uputstvo ORGANIZACIJA I RAD JAVNOG TUZILASTVA VRSTE JAVNIH TUŽILAŠTAVA Javno tužilaštvo RS čine:

- Republičko javno tuzilastvo,

- apelaciona javna tužilaštva,

- viša javna tužilaštva,

- osnovna javna tužilaštva i

- javna tužilaštva posebne nadležnosti.

Republičko javno tuzilastvo, Tuzilastvo za organizovani kriminal i Tuzilastvo za ratne zločine, osnivaju se za teritoriju RS. Osnivanje, sedište i područja apelacionih, viših i osnovnih javnih tužilaštava uređuju se posebnim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Javno tužilaštvo može imati posebno odeljenje, koje se obrazuje za gonjenje određenih krivičnih dela, u skladu sa posebnim zakonom. Tuzilastvo za organizovani kriminal može imati odeljenja van svog sedišta, u skladu sa posebnim zakonom. OSNOVNO JAVNO TUZILASTVO Osniva se za područje osnovnog suda. U RS postoje 34 osnovna javna tužilaštva, čiju nadležnost vrše osnovni javni tužioci (JT). Osnovni JT postupa pred osnovnim sudom i vrši nadležnost osnovnog javnog tužilaštva. Osnovni JT u sedištu privrednog suda postupa i pred tim sudom. Osnovno javno tužilaštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo suda, postupa i pred tim sudom. VISE JAVNO TUŽILAŠTVO Vise javno tužilaštvo osniva se za područje višeg suda. U RS postoji 26 viših javnih tužilaštava. Vise javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo. Visi JT vrši nadležnost višeg javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred višim sudom i drugim sudovima i organima na način propisan zakonom. Nadzire i usmerava područna osnovna javna tužilaštva na način propisan ZJT. APELACIONO JAVNO TUŽILAŠTVO

Apelaciono javno tužilaštvo osniva se za područje apelacionog suda i postoji 4 apelaciona javna tužilaštva. Apelacioni JT vrši nadležnost apelacionog javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred apelacionim sudom i drugim sudovima i organima. Takođe, nadzire i usmerava osnovna i viša javna tužilaštva sa svoje teritorije. Apelacioni JT u sedištu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim sudom. Apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo. JAVNA TUŽILAŠTVA POSEBNE NADLEŽNOSTI Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine. Osnivaju se za teritoriju RS, sa sedištem u Beogradu. Sukob naadležnosti između JT posebne nadležnosti međusobno i sukob nadležnosti javnih tužilaca posebne nadležnosti i drugih JT rešava Republički JT. Javno tužilaštvo posebne nadležnosti je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo. TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL To je tužilaštvo posebne nadležnosti. Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu. Predstavlja ga tužilac za organizovani kriminal koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu, u vezi sa krivičnim delom organizovanog kriminala i vrše druge poslove u skladu sa zakonom. Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta. TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE Nadležno je da postupa u vezi sa k.d. protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom i teškim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava. Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu. Predstavlja ga tužilac za ratne zločine koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu i vrši druge poslove u skladu sa zakonom. Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta. REPUBLIČKO JAVNO TUŽILAŠTVO

Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u RS, sa sedištem u Beogradu. Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužilaštvu. Republički JT je na čelu Republičkog javnog tužilaštva i vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS. Republički JT nadležan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u RS i da preduzima sve radnje na koje je javno tužilaštvo ovlašćeno. Nadležan je i da: - ulaže vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonom,

- nadzire rad javnih tužilaštava i sprovođenje uputstava,

- prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova,

- vrši druge poslove određene zakonom.

U poslovima iz svoje nadležnosti, Republički JT postupa neposredno i preko svojih zamenika. NADLEZNOST I OVLAŠĆENJA JAVNOG TUŽILASTVA Kod gonjenja za k.d., privredne prestupe i prekršaje, JT postupa pred sudom i drugim državnim organom, preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen. JT postupa u parničnom, upravnom, izvršnom, vanparničnom i drugom postupku, vršeći pri tome radnje na koje je posebnim zakonima ovlašćen. JT postupa u granicama svoje stvarne i mesne nadležnosti, u okviru nadležnosti organa pred kojim postupa. ZAHTEV ZA ODLAGANJE I PREKID IZVRŠENJA JT može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredsrvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku. Zahtev se podnosi organu koii dozvoljava izvršenje odluke, a ako je izvršenje počelo, organu koji ga sprovodi zajedno sa dokazom da je uložio vanredno pravno sredstvo. U slučaju usvajanja zahteva JT, odlaganje ili prekid izvršenja traje do donošenja odluke o vanrednom pravnom sredstvu JT.

Odluka o odlaganju ili prekidu izvršenja prestaje da važi ako JT u roku od 30 dana od njenog prijema ne uloži vanredno pravno sredstvo. PRENOŠENJE NADLEŽNOSTI Ako javno tužilaštvo ne može da vrši nadležnost, republički JT može preneti njegovu nadležnost na drugo javno tužilaštvo istog ili višeg stepena. Prenošenje nadležnosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadležnog javnog tužilaštva. ODLUČIVANJE O ZAHTEVU ZA IZUZECE Odluku o izuzeću zamenika JT donosi JT, a o zahtevu za izuzeće JT neposredno viši JT. Državno veće tužilaca (DVT) donosi odluku o izuzeću republičkog JT, po pribavljenom mišljenju Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva. IZBOR JAVNIH TUŽILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA PO URS JT bira Narodna skupština, na predlog Vlade. Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran. Kandidate Vlada predlaže sa liste kandidata koje utvrđuje Državno veće tužilaca. Državno veće tužilaca dostavlja Vladi listu jednog ili više kandidata za izbor na funkciju javnog tužioca. Zamenik JT zamenjuje JT pri vršenju tužilačke funkcije i dužan je da postupa po njegovim uputstvima. Narodna skupština, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovu funkciju. Mandat zameniku JT koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine. DVT, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu. DVT odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili više javno tužilaštvo. Republičkog JT, na predlog Vlade, po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora Narodne skupstine, bira NS. Republički JT bira se na period od šest godina i može biti ponovo biran. Prema ZJT, za JT i zamenika JT može biti izabran: - državljanin RS koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima,

- koji je završio Pravni fakultet,

- položio pravosudni ispit i

- dostojan je funkcije JT.

Ovo su opšti uslovi.

Za javnog tužioca i zamenika javnog tužioca može biti izabrano lice koje, pored opštih uslova, ima radno iskustvo u pravnoj struci nakon položenog pravosudnog ispita, i to: - 4 godine za osnovnog javnog tužioca i 3 godine za zamenika osnovnog javnog tužioca; - 7 godina za višeg javnog tužioca i 6 godina za zamenika višeg javnog tužioca; - 10 godina za apelacionog javnog tužioca i javnog tužioca posebne nadležnosti i 8 godina za zamenike apelacionog javnog tužioca i zamenika javnog tužioca posebne nadležnosti; - 12 godina za Republičkog javnog tužioca i 11 godina za zamenika Republičkog javnog tužioca. Izbor JT i zamenika JT oglašava DVT u „Službenom glasniku RS” . Prijave se podnose DVT u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa. Uz prijave se podnose dokazi o ispunjenju uslova za izbor, ukoliko se već ne nalaze u javnom tužilaštvu. DVT pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci. Prilikom predlaganja i izbora kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu. Republički JT polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom. JT i zamenik JT koji se prvi put bira pre stupanja na funkciju, polaže zakletvu pred predsednikom NS. JT i zamenik JT koji je izabran iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca ne polaže ponovo zakletvu. JT i zamenik JT stupaju na funkciju na svečanoj sednici u javnom tužilaštvu za koje su izabrani. Smatra se da JT i zamenik JT nije izabran ako bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora na funkciju, o čemu odluku donosi RJT. Na ovu odluku dopušten je prigovor DVT, u roku od osam dana. O odluci Republičkog JT i DVT obaveštava se Narodna skupština, u slučaju kada je NS nadležna za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. IMUNITET: JT i zamenik JT ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilačke funkcije, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane JT, odnosno zamenika JT. JT, odnosno zamenik JT ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije, odnosno službe, bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine za pravosuđe i upravu. UDALJENJE SA FUNKCIJE: JT i zamenik JT udaljuju se sa funkcije kad im je određen pritvor. Oni mogu biti udaljeni sa funkcije kad je pokrenut postupak za njihovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga mogu biti razrešeni.

Odluku o obaveznom udaljenju zamenika JT donosi JT, a o obaveznom udaljenju JT neposredno viši JT. Ako udaljenje nije obavezno, odluku donosi Republički JT, a odluku o udaljenju Republičkog JT donosi DVT. Protiv odluke Republičkog JT o udaljenju kada ono nije obavezno, JT, odnosno zamenik JT ima pravo prigovora DVT. Protiv odluke DVT o udaljenju kada ono nije bilo obavezno, rep. JT ima pravo prigovora nadležnom odboru NS. Prigovor se podnosl u roku od tri dana, a nadležni organ donosi odluku po prigovoru u roku od 30 dana, a izjavljeni prigovor ne zadržava izvršenje odluke. Udaljenje sa funkcije traje do ukidanja pritvora, pravnosnažnog okončanja postupka za razrešenje ili pravosnažnog okončanja krivičnog postupka. NESPOJIVOST TUŽILAČKE FUNKCIJE Prema URS, zabranjeno je političko delovanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. ZJT se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tužilačkom funkcijom. Prema ZJT, JT i zamenik JT ne mogu biti : - na funkciji u organima koji donose propise,

- u organima izvršne vlasti,

- javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinica LS,

- član političke stranke,

- ne mogu se baviti javnim ili privatnim plaćenim poslom,

- pružati pravne usluge ili davati pravne savete uz naknadu.

Sa javnotužilačkom funkcijom nespojivi su i druge funkcije, poslovi ili privatni interesi. DVT utvrđuje druge funkcije i poslove koji su u suprotnosti sa dostojanstvom, odnosno narušavajem samostalnost ili nanošenjem štete ugledu javnog tužilaštva. JT i zamenik JT može, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi nastavnom i naučnom delatnošću, uz naknadu. JT je dužan da pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti funkcije nižeg JT ili zamenika JT pred RJT, kad oceni da za to ima razloga. DVT pokreće i vodi postupak odlučivanja o nespojivosti funkcije Republičkog JT sa drugim funkcijama, poslovima ili njegovim privatnim interesima.

Kada Republički JT utvrdi da su druga funkcija ili posao, koji vrši JT ili zamenik JT, ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom, a ne postoje razlozi za razrešenje, o tome obaveštava neposredno višeg JT, JT ili zamenika JT na koga se odluka o nespojivosti odnosi. Kada DVT utvrdi da su druga funkcija ili posao koje vrši Republieki JT ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom o tome obaveštava Republičkog JT, a ako postoje razlozi za razrešenje o tome obaveštava Vladu. Bosina potpitanja 1) Ko ih predlaze, a ko bira, 2) Postupak izbora, 3) Na koji period se bira RJT, 4) Može li biti reizabran, 5) U pogledu koga URS predviđa ograničenja za reizbor PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE JAVNIH TUZILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA PO URS Prema URS, JT i zameniku prestaje f-ja : - na njihov zahtev,

- nastupanjem zakonom propisanih uslova (ZJT: navrsi radni vek, izgubi radnu sposobnost)

- razrešenjem iz zakonom propisanih razloga.

JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku JT, ako ne bude izabran na stalnu funkciju. Odluku o prestanku f-je JT donosi Narodna skupština, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade koja predlaže razrešenje JT na osnovu razloga za razrešenje utvrđenih od strane DVT. Odluku o prestanku f-je zamenika JT donosi DVT. Odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „Službenom glasniku RS”. Protiv odluke NS, odnosno DVT o prestanku funkcije, JT, odnosno zamenik JT ima pravo žalbe Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe. Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvojiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka je konačna. Republičkom JT prestaje funkcija :

- ako ne bude ponovo izabran,

- kada sam to zatraži,

- nastupanjem zakonom propisanih uslova,

- razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga.

Odluku o prestanku funkcije Republičkom JT donosi Narodna skupština pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade. Prema ZJT, do prestanka funkcije JT i zamenika JT može doći: - na osnovu Ustava,

- po sili zakona,

- razrešenjem.

PRESTANAK F-JE JT I ZAMENIKA JT NA OSNOVU USTAVA Funkcija JT i zamenika JT prestaje: - na njegov lični zahtev,

- kad navrši radni vek,

- kad trajno izgubi radnu sposobnost ili

- kad bude razrešen.

JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku ako ne bude izabran na stalnu funkciju. JT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije NS, o čemu obaveštava DVT, a zamenik JT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije DVT. PRESTANAK F-JE JT I ZAMENIKA JT PO SILI ZAKONA: Posledica je navršenja radnog veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti za obavljanje funkcije. JT i zameniku JT prestaje funkcija kad navrše 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja. Izuzetno, po zahtevu Republičkog JT, DVT može JT i zameniku JT produžiti radni vek za još dve godine, uz njegovu saglasnost, samo zbog završavanja rada na započetim predmetima.

JT i zameniku JT prestaje funkcija kada se na osnovu mišljenja stručne komisije nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vršenje funkcije. Postupak za utvrđivanje razloga za prestanak funkcije JT i njegovog zamenika na lični zahtev, usled navršenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije, vodi DVT. DVT donosi odluku koju dostavlia NS radi odlučivanja o prestanku funkcije JT. PRESTANAK NA LIČNI ZAHTEV: Javni tužilac podnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije Narodnoj skupštini, o čemu obaveštava Državno veće tužilaca. Zamenik javnog tužioca podnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije Državnom veću tužilaca. Zahtev može biti povučen dok funkcija javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca ne prestane odlukom Narodne skupštine, odnosno Državnog veća tužilaca. Ako o zahtevu za prestanak funkcije ne bude odlučeno u roku od 30 dana, smatra se da je funkcija javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca prestala istekom roka od 30 dana od dana podnošenja zahteva. TRAJNI GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI: Javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca prestaje funkcija javnog tužioca i zamenika javnog tužioca kada se na osnovu mišljenja stručne komisije nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vršenje funkcije. Odluku za upućivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi Državno veće tužilaca, na predlog javnog tužioca, neposredno višeg javnog tužioca i samog javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca. RAZREŠENJE: JT i zamenik JT razrešavaju se: - kad su pravnosnažno osuđeni za k.d. na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci,

- za kažnjivo delo koje ih čini nedostojnim funkcije,

- kad nestručno vrši funkciju,

- zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja.

Inicijativu za razrešenje JT, odnosno zamenika JT može podneti svako lice. Postupak za razrešenje pokreće se predlogom JT, neposredno višeg JT, Republičkog JT, ministra nadležnog za pravosuđe, organa nadležnih za vrednovanje rada i Disciplinske komisije. Razloge za razrešenje utvrđuje DVT koje je dužno da sprovede postupak i donese obrazloženu odluku u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće. Odluka DVT kojom su utvrđeni razlozi za razrešenje JT dostavlja se Vladi.

JT, odnosno zamenik JT ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna s predmetom i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje navode. JT, odnosno zamenik JT ima pravo da svoje navode usmeno izloži pred DVT. Bosina potpitanja 1) Kad im prestaje funkcija, 2) Postupak. UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA RADA JAVNIH TUŽILAŠTAVA U RS Funkciju javnog tužilaštva vrše Republički JT i drugi javni tužioci u skladu sa ZJT. Zamenik JT zamenjuje JT pri vršenju tužilačke funkcije i dužan je da postupa po njegovim uputstvima. Zamenik JT dužan je da izvrši sve radnje koje mu JT poveri. On može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je tužilac ovlašćen. JT bira Narodna skupština, na predlog Vlade. Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran. Vlada predlaže NS jednog ili vise kandidata za izbor na funkciju JT, sa liste kandidata koje utvrđuje DVT. O predloženim kandidatima za Republičkog JT pribavlja se mišljenje nadležnog odbora NS za pravosuđe i upravu. Ako Republički JT po prestanku mandata ne bude ponovo izabran na istu funkciju ili mu funkcija prestalne na lični zahtev, DVT obavezno bira zamenika RJT. Ako JT ne bude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane mandat ili mu funkcija JT prestane na lični zahtev, bira se zamenik JT, o čemu odluku donosi DVT. Prema URS, mandat zameniku JT koji je prvi put izabran traje 3 godine. NS, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine. DVT bira zamenike JT za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu. DVT odlučuje i o izboru zamenika JT koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tužilaštvo. Broj zamenika javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo utvrđuje DVT, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe. OSOBLJE u javnom tužilaštvu čine tužilački pomoćnici, tužilački pripravnici i državni službenici i nameštenici, zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i drugim pratećim poslovima značajnim za javno tužilaštvo. Broj osoblja u javnom tužilaštvu određuje JT aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe. Republičko javno tužilaštvo ima sekretara koji pomaže Republičkom javnom tužiocu u vršenju poslova tužilačke uprave. Za sekretara u Republičkom javnom tužilaštvu može biti postavljeno lice koje ispunjava uslove za izbor za zamenika apelacionog javnog tužioca. Sekretar Republičkog javnog tužilaštva ima status državnog službenika na položaju.

Javno tužilaštvo može imati sekretara koji pomaže javnom tužiocu u vršenju poslova tužilačke uprave. Sekretara javnog tužilaštva raspoređuje javni tužilac. Tužilački pomoćnik pomaže javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, izrađuje nacrte akata, prima na zapisnik prijave, podneske i izjave građana i samostalno ili pod nadzorom vrši poslove predviđene zakonom i drugim propisima. Javni tužilac ili zamenik javnog tužioca koga on odredi, nadzire rad tužilačkog pomoćnika. Tužilački pomoćnici stiču sledeća zvanja: tužilački saradnik, viši tužilački saradnik, savetnik i viši savetnik. Zvanje tužilačkog saradnika može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit, a zvanje višeg tužilačkog saradnika lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci. Zvanje savetnika može steći lice koje ispunjava uslove za zamenika višeg javnog tužioca. Zvanje savetnika postoji u Republičkom javnom tužilaštvu i javnom tužilaštvu posebne nadležnosti. U Republičkom javnom tužilaštvu postoji i zvanje višeg savetnika, koje se stiče odlukom Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva, a može ga steći lice koje ima zvanje savetnika. Za tužilačkog pripravnika prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima. Tužilački pripravnik prima se u osnovno i više javno tužilaštvo. Prednost imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom. Tužilački pripravnik prima se u radni odnos na tri godine. Tužilački pripravnik koji je na prvosudnom ispitu ocenjen sa "položio sa odlikom" ima prednost prilikom prijema u radni odnos na neodređeno vreme u zvanju tužilačkog saradnika. Diplomirani pravnik može biti primljen na obuku u javno tužilaštvo, bez zasnivanja radnog odnosa, radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita (volonter). DISCIPLINSKA ODGOVORNOST I DISCIPLINSKI POSTUPAK (iz Zakona o jav.tuž.) Disciplinski prekršaj je nesavesno vršenje javnotužilačke funkcije ili ponašanje javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca nedostojno javnotužilačke funkcije, a koji je propisan ovim zakonom. Javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca čini disciplinski prekršaj ako: - ne izrađuje javnotužilačke odluke i ne ulaže redovna i vanredna pravna sredstva u propisanom roku; - učestalo propušta ili kasni na zakazane pretrese, rasprave i druge procesne radnje u predmetima koji su mu dodeljeni u rad; - propusti da traži izuzeće u predmetima gde za to postoje zakonski razlozi; - odbije vršenje poslova i zadataka koji su mu povereni; - ne izvršava pismena uputstva nadređenog javnog tužioca;

- očigledno krši obaveze pravilnog postupanja prema sudijama u postupku, strankama, njihovim pravnim zastupnicima, svedocima, osoblju ili kolegama; - se upušta u neprimerene odnose sa strankama ili njihovim pravnim zastupnicima u postupku koji vodi; - krši načelo nepristrasnosti i ugrožava poverenje građana u javno tužilaštvo; - ako značajno krši odredbe Etičkog kodeksa; Težak disciplinski prekršaj postoji ako je usled disciplinskog prekršaja došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju javnotužilačke funkcije ili obavljanja radnih zadataka u javnom tužilaštvu ili do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u javno tužilaštvo, a naročito zastarevanja krivičnog gonjenja, kao i u slučaju ponovljenog disciplinskog prekršaja. Pod ponovljenim disciplinskim prekršajem smatra se tri puta pravnosnažno utvrđena odgovornost javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca za disciplinski prekršaj. Disciplinske sankcije su: javna opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju od tri godine. Disciplinska sankcija izriče se srazmerno težini učinjenog disciplinskog prekršaja. Javna opomena može biti izrečena samo kada se prvi put utvrdi odgovornost javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca za disciplinski prekršaj. Disciplinski organi su: Disciplinski tužilac i njegovi zamenici i Disciplinska komisija, koje obrazuje Državno veće tužilaca. Članove disciplinskih organa imenuje Državno veće tužilaca iz reda javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca. Disciplinski postupak vodi Disciplinska komisija na predlog Disciplinskog tužioca. Predlog za vođenje disciplinskog postupka, Disciplinski tužilac podnosi na osnovu disciplinske prijave. Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od godinu dana od dana kada je disciplinski prekršaj učinjen. Disciplinski tužilac može da odbaci disciplinsku prijavu kao neosnovanu ili da je prihvati i podnese predlog za vođenje disciplinskog postupka. Javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca ima pravo da svoje navode usmeno izloži pred Disciplinskom komisijom. Protiv odluke Disciplinske komisije, Disciplinski tužilac i javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca protiv koga se vodi disciplinski postupak, mogu izjaviti žalbu Državnom veću tužilaca, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Odlučujući po žalbi, Državno veće tužilaca može da potvrdi prvostepenu odluku Disciplinske komisije ili da je preinači. Državno veće tužilaca je dužno da o žalbi odluči u roku od 30 dana od dana dostavljanja žalbe. Odluka Državnog veća tužilaca je konačna. KOLEGIJUM JAVNOG TUŽILAŠTVA (iz Zakona o jav.tuž.) Kolegijum javnog tužilaštva sačinjavaju javni tužilac i svi zamenici javnog tužioca u tom javnom tužilaštvu. Kolegijum javnog tužilaštva saziva i njime rukovodi javni tužilac ili zamenik javnog tužioca kojeg on odredi. Javni tužilac je dužan da sazove kolegijum javnog tužilaštva na zahtev najmanje trećine svojih zamenika. Kolegijum javnog tužilaštva odlučuje ako je prisutno najmanje dve trećine zamenika javnog tužioca, a odluka je punovažna ako za nju glasa većina prisutnih članova.

Kolegijum javnog tužilaštva: - daje mišljenje Državnom veću tužilaca o kandidatima za zamenike javnog tužioca u svom ili neposredno nižem javnom tužilaštvu; - daje mišljenje Državnom veću tužilaca o kandidatima za javne tužioce u neposredno nižem javnom tužilaštvu; - razmatra izveštaj o radu javnog tužilaštva za prethodnu godinu; - razmatra pitanja od značaja za stručno usavršavanje i organizaciju javnog tužilaštva; - vrši i druge poslove u skladu sa Pravilnikom o upravi u javnom tužilaštvu. Kolegijum Republičkog javnog tužilaštva čine Republički javni tužilac i svi zamenici Republičkog javnog tužioca. DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA (regulisano Zakonom o DVT) DVT je samostalan i nezavisan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu s Zakonom. Sredstva za rad Državnog veća obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Državnog veća. DVT ima 11 članova. Prema URS, u sastav DVT ulaze : - Republički JT,

- ministar nadležan za pravosuđe i

- predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine za pravosuđe i upravu,

kao članovi po položaju i 8 izbornih članova koje bira Narodna skupština. Izborne članove čini : - 6 zamenika JT sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije AP, i

- dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor Pravnog fakulteta.

Republički JT je predsednik DVT, predstavlja ga i rukovodi njegovim radom. U nadležnost DVT, između ostalog, spada: - utvrđivanje liste kandidata za izbor Republičkog JT i javnih tužilaca, koju dostavlja Vladi,

- predlaganje NS kandidata za prvi izbor za zamenika JT,

- izbor zamenika JT za trajno obavljanje funkcije zamenika JT,

- izbor zamenika JT koji su na stalnoj funkciji za zamenike JT u višem javnom tužilaštvu,

- odlučivanje o prestanku funkcije zamenika JT,

- utvrđivanje razloga za razrešenje JT i zamenika JT,

- odlučivanje o udaljenju Republičkog JT,

- postavljanje vršioca dužnosti Republičkog JT,

- odlučivanje po prigovoru na odluku o udaljenju JT i zamenika JT,

- utvrđivanje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnošću javnog tužilaštva,

- daje mišljenje o izmenama postojećih ili donošenju novih zakona koji uređuju položaj i postupanje JT i zamenika JT, organizaciju javnog tužilaštva, kao i drugih zakona koje javna tužilaštva primenjuju,

- donosi Etički kodeks,

- donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada JT i zamenika JT,

- obavlja i druge poslove predviđene zakonom.

DVT radi u sednicama, koje saziva predsednik po sopstvenoi inicijativi ili na predlog najmanje tri člana DVT. DVTodržava sednice kada je prisustno najmanje šest članova DVT. Po odluci DVT sednica može biti i javna. Odluke DVT donose se većinom glasova svih članova. Odluke DVT moraju biti obrazložene ako je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to propisano zakonom i Poslovnikom.

OVLAŠĆENI PREDLAGAČ za izborne članove DVT iz reda JT i zamenika JT je Državno veće. Ovlašćeni predlagač za izbornog člana DVT iz reda advokata je Advokatska komora Srbije. Kandidate za izbornog člana DVT iz reda profesora Pravnog fakulteta predlaže zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji. Izborni članovi Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca biraju se iz sledećih javnih tužilaštava: - jedan iz Republičkog javnog tužilaštva; - jedan iz apelacionih tužilaštava, Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine; - jedan iz viših tužilaštava; - dva iz osnovnih tužilaštava; - jedan iz javnih tužilaštava sa teritorije autonomne pokrajine. Kandidat za izbornog člana Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca može biti svaki javni tužilac i svaki zamenik javnog tužioca sa stalnom funkcijom. JT i zamenici JT biraju kandidate za DVT na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. Pravo da biraju kandidate za DVT imaju svi JT i zamenici JT. JT i zamenik JT glasa samo za kandidata sa liste kandidata one vrste, odnosno stepena javnog tužilaštva u kojem vrši svoju funkciju. JT, odnosno zamenik JT sa teritorije AP, osim za pomenutu listu kandidata, glasa i za listu kandidata za javna tužilaštva sa teritorije AP. Postupak predlaganja kandidata za izborne članove Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca organizuje i sprovodi Izborna komisija Državnog veća. Izborna komisija se sastoji od predsednika i četiri člana i njihovih zamenika, koje bira Državno veće iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca na stalnoj funkciji, uz njihovu saglasnost. Zamenici članova Izborne komisije imaju ista prava i odgovornosti kao i članovi koje zamenjuju. Kandidaciona prijava se dostavlja Izbornoj komisiji u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Državnog veća u "Službenom glasniku Republike Srbije". Datum i vreme sprovođenja izbora određuje Izborna komisija i o tome obaveštava sve javne tužioce deset dana pre izbora. Javni tužioci će sedam dana pre dana održavanja izbora obavestiti javnim obaveštenjem zamenike javnih tužilaca o danu i vremenu održavanja izbora. Glasanje za kandidate za izborne članove iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca se obavlja na biračkim mestima u javnim tužilaštvima određenim od strane Izborne komisije. Državno veće predlaže jednog kandidata sa najvećim brojem glasova sa svake liste, na osnovu zapisnika o utvrđivanju rezultata izbora, koju im dostavlja Izborna komisija. Izuzetno, Državno veće predlaže dva kandidata sa najvećim brojem glasova sa liste kandidata javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca osnovnih tužilaštava.

Izborne članove DVT bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača. Ako izabrani član DVT bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skupštini smatraće se da nije ni izabran. U tom slučaju DVT organizuje ponovljene izbore za ovog člana u roku od 60 dana. Član Državnog veća uživa imunitet kao javni tužilac. Član Državnog veća ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka Državnog veća. Član Državnog veća ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju funkcije člana Državnog veća bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine. Izborni član Državnog veća iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta, nakon stupanja na funkciju, ne može biti na funkcijama u organima koji donose propise, organima izvršne vlasti, javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinicama lokalne samouprave. Izborni član Državnog veća iz reda zamenika javnih tužilaca može se osloboditi vršenja funkcije zamenika javnog tužioca za vreme obavljanja funkcije u Državnom veću, na osnovu odluke Državnog veća. Stalna radna tela Državnog veća su: Izborna komisija i disciplinski organi. Radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti Državno veće može da obrazuje povremena radna tela. Prestanak funkcije Mandat izbornih članova DVT traje pet godina i oni mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. Članovima po položaju prestaje funkcija u DVT kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali članovi DVT. Izbornim članovima funkcija u DVT prestaje : - trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije člana DVT,

- ostavkom na članstvo u DVT,

- istekom mandata i

- razrešenjem.

Izbornim članovima DVT iz reda JT i zamenika javnih JT prestaje funkcija u DVT prestankom funkcije JT i zamenika JT. Izbornom članu DVT iz reda advokata prestaje funkcija u DVT i brisanjem iz imenika advokata. Izbornom članu DVT iz reda profesora prestaje funkcija u DVT i prestankom zvanja profesora Pravnog fakulteta. Izborni član DVT razrešava se funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako : - funkciju člana DVT ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom,

- ako bude osuđen za k.d. na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za k.d. koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana DVT.

Inicijativu za razrešenje izbornog člana DVT može podneti svaki član DVT. Incijativu za razrešenje izbornog člana DVT iz reda JT i zamenika JT može podneti i svaki JT. Inicijativu za razrešenje izbornog člana DVT iz reda advokata, odnosno profesora Pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači. Ako oceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, DVT će pismeno obavestiti podnosioca da inicijativa nije prihvaćena. Kada prihvati inicijativu DVT će pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućiti članu DVT čije se razrešenje inicira, da se izjasni o navodima inicijative. Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi DVT u roku od 15 dana od prijema inicijative. Odlukom o pokretanju postupka može se izreći i mera suspenzije do okončanja postupka za razrešenje. Predlog za razrešenje DVT donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka, na osnovu koga NS donosi odluku o razrešenju. Nakon podnošenja predloga za razrešenje član DVT obavezno se udaljuje do donošenja odluke Narodne skupštine. Bosina potpitanja 1) Koja je njegova osnovna funkcija, 2) Ko bira članove ovog veća, 3) Sastav veća, 4) Način izbora, 5) Koliko im traje mandat, 6) Ima li pravnog leka protiv odluke ovoga tela - može se uloziti žalba Ustavnom sudu

ADVOKATURA FUNKCIJA ADVOKATURE I NAČIN NJENOG OBAVLJANJA Advokatura je nezavisna i samostalna služna (profesionalna delatnost) pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima. Samostalnost i nezavisnost advokature ostvaruje se: 1) samostalnim i nezavisnim obavljanjem advokature; 2) pravom stranke na slobodan izbor advokata; 3) organizovanjem advokata u Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu, kao samostalne i nezavisne organizacije advokata; 4) donošenjem opštih akata od strane advokatskih komora; 5) odlučivanjem o prijemu u advokaturu i o prestanku prava na bavljenje advokaturom. PREDMET ADVOKATURE: Pružanje pravne pomoći obuhvata : 1) davanje pravnih saveta; 2) sastavljanje tužbi, žalbi, molbi, predstavki i drugih podnesaka; 3) sastavljanje ugovora, testamenata, izjava i drugih isprava; 4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima, preduzećima i drugim pravnim licima; 5) zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora i poravnanja, prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza; 6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo.

Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoi kancelariji ili u ortačkom advokatskom društvu. Advokat može da ima samo jednu advokatsku kancelariju.

Advokat može pružati pravnu pomoć samo u svojoj advokatskoj kancelariji, osim kada zastupa na raspravama, pretresima, uviđajima, rekonstrukcijama, pregovorima ili na zaključenju pravnih poslova. Izuzetno, zbog posebnih okolnosti slučaja i prirode pravne pomoći, advokat može pružiti pravnu pomoć i u stanu ili poslovnoj prostoriji stranke. Advokat je dužan da prijavi promenu sedišta svoje advokatske kancelarije na teritoriji iste advokatske komore, nadležnoj advokatskoj komori, u roku od 15 dana od dana promene sedišta. Advokat je dužan da na zgradi u kojoj se nalazi advokatska kancelarija ima istaknutu tablu koja sadrži naziv: "advokat" i ime i prezime advokata. Advokat - strani državljanin na tabli ističe nazive profesije i na jeziku matične države. Advokat ima pečat koji sadrži naziv: "advokat", ime i prezime advokata i adresu sedišta advokatske kancelarije. Zajednička advokatska kancelarija ima pečat sa nazivom: "zajednička advokatska kancelarija", imenom i adresom sedišta zajedničke advokatske kancelarije, a u skladu sa ugovorom o osnivanju. Advokatsko ortačko društvo ima pečat koji sadrži naziv advokatskog ortačkog društva i adresu sedišta društva. Dva ili vise advokata mogu imati zajedničku advokatsku kancelariju. Ortačko advokatsko društvo mogu da osnuju najmanje dva advokata. Ortačko advokatsko društvo ima svojstvo pravnog lica. Ortačko advokatsko društvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za osnivanje tog oblika preduzeća i uz prilaganje saglasnosti adv. komore RS. Advokati i ortačka advokatska društva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja će obavljati administrativne, tehničke, finansijske i druge poslove, a ortčka advokatska društva i sa advokatima. Delatnost ortačkog advokatskog društva ograničena je samo na bavljenje advokaturom, a poslove pružanja pravne pomoći u ortačkom advokatskom društvu obavljaju samo advokati. USLOVI ZA VRŠENJE ADVOKATSKE DELATNOSTI Da bi neko lice moglo da se bavi advokaturom, potrebdno je da bude upisano u imenik advokata AK i mora poloziti zakletvu u AK. Upis u imenik AK, vrsi se na osnovu podnetog zahteva kandidata za upis u imenik advokata podnetim advokatskoj komori na čijem području će biti sedište advokatske kancelarije kandidata. Uslovi za upis u imenik advokata : 1) diploma Pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma Pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja; 2) položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji;

3) državljanstvo Republike Srbije; 4) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost; 5) nepostojanje radnog odnosa; 6) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom; 7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije; 8) dostojnost za bavljenje advokaturom; 9) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije; 10) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen. Smatra se da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom kandidat iz čijeg se života i rada, u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom, može zaključiti da se neće savesno baviti advokaturom i čuvati njen ugled. Kandidat koji je obavljao sudijsku ili javnotužilačku funkciju najmanje 12 godina, ne polaže advokatski ispit. Advokatska komora može odložiti donošenje odluke o zahtevu do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, ako je protiv kandidata optužnica za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom, stupila na snagu. Ako kandidat ispunjava uslove, advokatska komora donosi odluku o upisu u imenik advokata. Advokatska komora odbiće zahtev za upis u imenik advokata kandidata koji ne ispunjava jedan ili više uslova. Advokatska komora je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u imenik advokata omogući kandidatu polaganje advokatske zakletve, pod uslovom da je uplatio troškove upisa, a ako se radi o stranom državljaninu i pod uslovom da je podneo dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji. Advokatska zakletva polaže se pred predsednikom advokatske komore ili licem koje on ovlasti. Advokatska zakletva glasi: "Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature." Advokatska komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju. Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.

Advokatska komora koja je donela odluku o upisu ili Advokatska komora Srbije po pravu nadzora, poništiće odluku i rešenje o upisu ili samo odluku o upisu kada rešenje nije doneto: 1) ako kandidat ne položi advokatsku zakletvu; 2) ako se posle upisa u imenik advokata sazna da nisu bili ispunjeni uslovi za upis. Postupak za poništaj odluke i rešenja o upisu pokreće se po službenoj dužnosti ili na osnovu prijave. Advokat koji premešta sedište advokatske kancelarije sa teritorije jedne na teritoriju druge advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, upisuje se u imenik advokata druge advokatske komore bez ispitivanja uslova za upis, osim uslova koji se odnosi na radni prostor. Advokat je dužan da advokatskoj komori sa čije teritorije preseljava sedište advokatske kancelarije, podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata zbog promene sedišta kancelarije i da u roku od 15 dana od dana brisanja podnese zahtev za upis u imenik advokata one advokatske komore na čiju teritoriju preseljava sedište kancelarije. Ako advokat ne podnese zahtev za upis u roku, smatraće se da mu je prestalo pravo na bavljenje advokaturom. Advokat - strani državljanin upisan u upisnik B imenika advokata, koji se najmanje tri godine neprekidno bavio advokaturom u Republici Srbiji, stiče pravo da podnese zahtev za upis u imenik advokata bez ispitivanja uslova za upis. Uz zahtev za upis u upisnik A imenika advokata, advokat - strani državljanin je dužan da dostavi uverenje o državljanstvu države čiji je državljanin i potvrdu advokatske komore čiji je član o tome da u matičnoj državi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne starije od tri meseca, kao i dokaze o ispunjenosti uslova pod 4) do 7) i 9). O upisu advokata - stranog državljanina obaveštava se nadležna advokatska komora u njegovoj matičnoj državi. PRAVA, DUZNOSTI I POLOZAJ ADVOKATA Advokat je dužan: 1) da se stvarno i stalno bavi advokaturom; 2) da pravnu pomoć pruža stručno i savesno, u skladu sa zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom; 3) da čuva advokatsku tajnu; 4) da u profesionalnom radu i u privatnom životu koji je dostupan javnosti čuva ugled advokature. Advokat ima pravo da se advokaturom bavi na celoj teritoriji Republike Srbije. Advokat ima pravo da se advokaturom bavi i na teritoriji strane države, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i propisima te države o pravu na rad stranih advokata. Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći, osim u slučajevima predviđenim zakonom. Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili

branioca u skladu sa zakonom postavi sud, drugi državni organ ili advokatska komora, osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje. Advokat ne sme da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. Advokat ne može imati drugu registrovanu samostalnu delatnost i nema pravo da zasniva radni odnos osim u advokatskom ortačkom društvu, da bude statutarni zastupnik, direktor ili predsednik upravnog odbora u pravnom licu, član ili predsednik izvršnog odbora banke, zastupnik državnog kapitala, prokurista ili lice koje ima utvrđenu zabranu konkurencije. Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći: 1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranku; 2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka; 3) ako je član ili je bio član zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva, u kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka; 4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili službeno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave; 5) ako su interesi stranke koja traži pravnu pomoć u suprotnosti sa njegovim interesima ili interesima njegovih bliskih srodnika, prijatelja, saradnika ili drugih stranaka, a što se propisuje statutom advokatske komore i kodeksom; 6) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom. Advokat je dužan da, u skladu sa statutom advokatske komore i kodeksom, čuva kao profesionalnu tajnu i da se stara da to čine i lica zaposlena u njegovoj advokatskoj kancelariji, sve što mu je stranka ili njegov ovlašćeni predstavnik poverio ili što je u predmetu u kome pruža pravnu pomoć na drugi način saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja. Obaveza čuvanja advokatske tajne nije vremenski ograničena. Advokata može zameniti samo advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi advokat neposredno ili posredstvom svog advokatskog pripravnika, u skladu sa zakonom. Za propuste advokatskog pripravnika odgovara advokat kod koga je advokatski pripravnik zaposlen. Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad, u skladu sa tarifom, koju donosi Advokatska komora Srbije. Visina nagrade za rad advokata utvrđuje se u zavisnosti od vrste postupka, preduzete radnje, vrednosti spora ili visine zaprećene kazne. Visina nagrade za odbrane po službenoj dužnosti, utvrđuje se aktom koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa. Advokat je dužan da klijentu izda obračun nagrade i naknade troškova za izvršene radnje i izdatke za troškove. Obračun o nagradi i naknadi troškova advokata predstavlja verodostojnu ispravu u izvršnom postupku. Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva. Advokatura stranog državljanina, upisanog u upisnik A imenika advokata, ograničena je na davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja koji se odnose na primenu prava njegove matične države i međunarodnog prava. Advokatura stranog državljanina, upisanog u upisnik B imenika advokata, izjednačena je sa službom domaćeg advokata, uz uslov da u periodu od tri godine od dana upisa, može postupati u Republici Srbiji samo zajedno sa domaćim advokatom.

Na rad advokata - stranih državljana primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na domaće advokate, ako nešto drugo nije predviđeno. Advokat upisan u upisnik A i upisnik B imenika advokata nema pravo: 1) da bira i bude biran za člana organa i nosioca funkcija u Advokatskoj komori Srbije niti u nadležnoj advokatskoj komori; 2) da zapošljava advokatske pripravnike radi obavljanja pripravničke vežbe, u skladu sa ovim zakonom; 3) da bude imenovan za privremenog zastupnika, poreskog zastupnika ili branioca po službenoj dužnosti, da pruža besplatnu pravnu pomoć u skladu sa važećim propisima, da bude punomoćnik stranke koja je oslobođena od plaćanja sudskih troškova, niti da bude medijator. Advokat ima pravo da otkaže zastupanje (punomoćje). O otkazu zastupanja (punomoćja) advokat je dužan da odmah obavesti organ koji vodi postupak. Advokat je dužan da u roku od 30 dana od dana obaveštavanja, nastavi sa pružanjem pravne pomoći, izuzev ako ga stranka te obaveze nije izričito oslobodila ili ako to nije suprotno propisima. Advokat je dužan da u rokovima propisanim za čuvanje arhivske građe čuva spise i isprave koje mu je stranka poverila, ako sporazumom sa strankom nije drugačije određeno. Advokat je dužan da preda stranki, na njen zahtev, sve njene spise i isprave. Advokat je dužan da advokatskoj komori plaća članarinu i druge materijalne obaveze. Advokatska komora će uskratiti produženje važenja advokatske legitimacije advokatu koji nije izmirio obaveze, u skladu sa statutom advokatske komore. Nepovredivost advokatske kancelarije: Advokatska kancelarija, predmeti i podaci koji se nalaze u njoj, mogu biti predmet kontrole samo pod uslovima za pretres (pretres advokatske kancelarije može odrediti samo nadležni sud u pogledu tačno određenog spisa, predmeta ili dokumenta, može se izvršiti samo u prisustvu advokata koga odredi predsednik nadležne advokatske komore). Odluku o privremenom ili trajnom prestanku rada advokatske kancelarije može doneti samo nadležni organ advokatske komore u posebno predviđenom postupku. U odnosu na advokatsku kancelariju ne može biti primenjena mera zatvaranja, odnosno pečaćenja, u krivičnom i prekršajnom postupku i postupku za privredni prestup, niti u drugom postupku koji se vodi protiv advokata. Advokat ima pravo da, u cilju pružanja pravne pomoći, od državnih organa, ustanova, preduzeća i drugih organizacija traži i blagovremeno dobije informacije, spise i dokaze koji su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom. Advokat je dužan da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti kod organizacije registrovane za ovu vrstu osiguranja. Advokatska komora može zaključiti ugovor o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti za sve advokate upisane u njen imenik advokata. Advokatska komora Srbije utvrđuje minimalnu sumu osiguranja za štetu od profesionalne odgovornosti. Advokatska komora uskratiće izdavanje ili produženje važenja advokatske legitimacije advokatu koji nije zaključio ugovor o osiguranju, osim u slučaju postojanja kolektivnog osiguranja (AK). Advokat je dužan da na prihod ostvaren po osnovu obavljanja advokatske službe, plaća porez u skladu sa poreskim propisima.

PRIVREMENA ZABRANA I PRESTANAK VRSENJA ADVOKATSE DELATNOSTI Advokat ne može biti lišen slobode za krivična dela u vezi sa obavljanjem advokatske službe, bez odluke nadležnog suda. Pretres advokatske kancelarije može odrediti samo nadležni sud u pogledu tačno određenog spisa, predmeta ili dokumenta. Pretres advokatske kancelarije može se izvršiti samo u prisustvu advokata koga odredi predsednik nadležne advokatske komore. Predmeti, spisi ili dokumenta, izuzev tačno određenog spisa, predmeta ili dokumenta, kao i saznanja do kojih se dođe prilikom pretresa advokatske kancelarije, ne mogu se koristiti radi vođenja postupka protiv stranaka advokata iz te advokatske kancelarije. O pokretanju postupka protiv advokata, o određivanju zadržavanja ili pritvora advokatu, sud ili drugi državni organ koji vodi postupak je dužan da odmah obavesti nadležnu advokatsku komoru. Advokat ima pravo na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom: 1) zbog stručnog usavršavanja ili drugih opravdanih razloga, dok traju razlozi; 2) za vreme privremene sprečenosti usled bolesti, porodiljskog odsustva, odsustva za negu deteta i drugih zdravstvenih razloga; 3) zbog izbora za narodnog poslanika, poslanika ili odbornika, u trajanju poslaničkog ili odborničkog mandata. Advokat je dužan da najkasnije 30 dana pre početka korišćenja prava pod 1) i u roku od 30 dana od nastanka privremene sprečenosti pod 2) i 3) dostavi nadležnoj advokatskoj komori obrazloženi zahtev sa odgovarajućim dokazom i podacima o početku i trajanju privremenog prestanka rada. Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u slučaju izbora, imenovanja ili postavljenja na javnu funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Advokat je dužan da u roku od 30 dana od dana početka obavljanja javne funkcije, podnese nadležnoj advokatskoj komori zahtev za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom. Ako advokat ne postupi u skladu sa tom obavezom, nadležna advokatska komora će po službenoj dužnosti doneti rešenje o njegovom brisanju iz imenika advokata. Ako advokat, u roku od 60 dana od dana prestanka javne funkcije ne podnese zahtev da mu se odobri dalji nastavak bavljenja advokaturom, nadležna advokatska komora će doneti odluku o njegovom brisanju iz imenika advokata sa danom prestanka javne funkcije. Rešenjem o privremenom prestanku prava na bavljenje advokaturom, nadležna advokatska komora će advokatu odrediti privremenog zamenika. Privremeni zamenik može biti samo advokat upisan u imenik advokata iste advokatske komore. Za privremenog zamenika odrediće se advokat koga predloži privremeno zamenjivani advokat, ukoliko priloži pismenu saglasnost tog advokata, a ako takvog predloga ili saglasnosti nema, tada advokat koga odredi nadležna advokatska komora. Advokatu će se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega: 1) određen pritvor;

2) pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata. Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom: 1) ako je protiv njega pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom; 2) ako svojim postupcima otežava ili onemogućava vođenje disciplinskog postupka koji je protiv njega pokrenut. Nadležna advokatska komora će rešenjem o određivanju privremene zabrane bavljenja advokaturom odlučiti o vremenu trajanja zabrane i odrediti privremenog zamenika. Žalba protiv rešenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom ne zadržava njegovo izvršenje.O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom nadležna advokatska komora obaveštava sve sudove u Republici Srbiji, Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu. PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROM Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom : 1) na lični zahtev, od dana koji je odredio u zahtevu; 2) u slučaju smrti ili proglašenja za umrlog - danom smrti, odnosno proglašenja za umrlog; 3) u slučaju potpunog ili delimičnog lišenja poslovne sposobnosti - od dana pravnosnažnosti odluke nadležnog suda; 4) u slučaju izricanja disciplinske mere brisanja iz imenika advokata - od dana konačnosti odluke o brisanju iz imenika; 5) u slučaju izricanja mere bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom u krivičnom postupku - od dana pravnosnažnosti presude nadležnog suda; 6) u slučaju osude za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude nadležnog suda; 7) u slučaju osude za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci - od dana stupanja na izdržavanje kazne, o čemu nadležnu advokatsku komoru obaveštava sud nadležan za izvršavanje krivičnih sankcija; 8) u slučaju da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci - od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika; 9) u slučaju zasnivanja radnog odnosa van advokature, upisa u registar preduzetnika, sticanja statusa statutarnog zastupnika, imenovanja za direktora ili predsednika upravnoga odbora u pravnom licu, izbora ili imenovanja za člana ili predsednika izvršnog odbora banke, imenovanja za zastupnika državnog kapitala ili za prokuristu - od dana zasnivanja radnog odnosa, upisa u registar, imenovanja ili izbora; 10) u slučaju da ne zaključi ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti - od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika; 11) u slučaju da advokatu upisanom u upisnik A i upisnik B imenika advokata, prestane svojstvo advokata ili mu bude zabranjen rad u matičnoj državi - od dana donošenja odluke nadležnog organa matične države.

Smatraće se da se advokat ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci, ako u tom roku nisu mogle da mu se dostave pismena na adresu sedišta advokatske kancelarije ili ako u tom roku ne izvršava materijalne obaveze prema advokatskoj komori. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za stručno i savesno bavljenje advokaturom i čuvanje njenog ugleda. Advokati i advokatski pripravnici disciplinski odgovaraju za lakše i teže povrede dužnosti i ugleda advokature, koje se uređuju Statutom Advokatske komore Srbije. Pod težom povredom dužnosti advokata i ugleda advokature smatra se narušavanje dužnosti i ugleda advokature propisanih zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije i kodeksom, a naročito: očigledno nesavestan rad u advokaturi, pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoći, bavljenje poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature, povreda dužnosti čuvanja advokatske tajne, traženje naknade veće od naknade propisane tarifom i odbijanje izdavanja stranci obračuna nagrade i naknade troškova za izvršene radnje i izdatke za troškove. Lakša povreda dužnosti i ugleda advokature je narušavanje dužnosti i ugleda advokature manjeg značaja. Disciplinski postupak pokreću i vode disciplinski organi nadležne advokatske komore, odnosno Advokatske komore Srbije. Disciplinski organi su: disciplinski tužilac i disciplinski sud. Disciplinski postupak može se pokrenuti na osnovu prijave koju podnosi zainteresovano lice ili državni organ, na osnovu predloga organa advokatske komore ili po službenoj dužnosti. Disciplinska prijava ili predlog podnosi se disciplinskom tužiocu nadležne advokatske komore. Za povredu dužnosti advokata i narušavanje ugleda advokature, advokatu se mogu izreći sledeće disciplinske mere: 1) opomena; 2) novčana kazna; 3) brisanje iz imenika advokata. Za lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature može se izreći opomena ili novčana kazna. Za teže povrede dužnosti advokata i ugleda advokature može se izreći novčana kazna ili brisanje iz imenika advokata. Mera brisanja iz imenika advokata može se izreći na period od šest meseci do trajnog gubitka prava na bavljenje advokaturom.

Advokat kome je izrečena mera brisanja iz imenika advokata na određeni vremenski period može podneti zahtev za ponovni upis u imenik advokata po proteku vremena za koje je mera brisanja izrečena. Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa po proteku šest meseci od saznanja za učinjenu povredu, a u svakom slučaju po proteku dve godine od učinjene povrede. Zastarelost vođenja disciplinskog postupka nastupa po proteku jedne godine od pokretanja postupka. Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi vođenja disciplinskog postupka. Zastarelost se prekida i kada advokat u vreme dok teče rok zastarelosti učini isto tako tešku ili težu povredu dužnosti i ugleda advokature. Sa svakim prekidom zastarevanje počinje ponovo da teče. Zastarelost vođenja disciplinskog postupka nastupa u svakom slučaju kad proteknu dve godine od pokretanja disciplinskog postupka. Zastarelost pokretanja i vođenja disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Zastarelost izvršenja disciplinske mere nastupa po proteku jedne godine od dana konačnosti odluke kojom je mera izrečena. Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi izvršenja disciplinske mere. Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da teče, a zastarelost u svakom slučaju nastupa kad proteknu dve godine od dana konačnosti odluke kojom je mera izrečena. Izrečena disciplinska mera opomene ili novčane kazne briše se iz evidencije nadležne advokatske komore u roku od godinu dana od dana konačnosti odluke disciplinskog suda, ukoliko advokat u tom roku ne učini novu povredu dužnosti i ugleda advokata. Izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata briše se iz evidencije nadležne advokatske komore protekom dvostrukog roka koji je određen kao period na koji se advokat briše iz imenika advokata konačnom odlukom disciplinskog suda. Ako je odlukom disciplinskog suda uslovljeno izvršenje izrečene disciplinske mere, disciplinska mera se briše iz evidencije nadležne advokatske komore protekom dvostrukog roka koji je određen kao vreme proveravanja i pod uslovom da u periodu proveravanja advokat ne učini novu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature. Rokovi određeni za brisanje izrečenih mera počinju da teku od konačnosti odluke o izrečenoj meri. Rešenje o brisanju izrečene disciplinske mere iz evidencije donosi, po službenoj dužnosti, disciplinski sud nadležne advokatske komore. Konačna odluka disciplinskog suda ima svojstvo izvršne isprave u izvršnom postupku u pogledu izrečene novčane kazne i troškova disciplinskog postupka. Sredstva ostvarena naplatom novčanih kazni predstavljaju prihod nadležne advokatske komore. Odredbe o disciplinskoj odgovornosti advokata shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike. U postupku koji vodi advokatska komora kad rešava o pravima, obavezama ili pravnim interesima, primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak. Protiv svih prvostepenih odluka advokatske komore dozvoljena je žalba Advokatskoj komori Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Izjavljena žalba odlaže izvršenje prvostepene odluke, osim ako ovim zakonom nije

drugačije propisano. Protiv drugostepene, odnosno konačne odluke Advokatske komore Srbije, može se pokrenuti upravni spor. Nema nepravilne primene propisa u donošenju odluke advokatske komore kojom je rešavano po slobodnoj oceni, na osnovu, u granicama i u skladu sa ciljem propisanih ovlašćenja i protiv ovakve odluke ne može se voditi upravni spor pune jurisdikcije. Bosina potpitanja a - Ima li disciplinskih prestupa - ne, vec samo lakse i teze povrede duznosti b - Koje disciplinske mere se mogu izreci - novcana kazna, brisanje iz imenika advokata Advokatska akademija AKS osniva Advokatsku akademiju, kao posebno telo zaduženo za stalnu stručnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i društvima, usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština advokata, specijalizaciju advokata i izdavanje uverenja o specijalizaciji u određenoj oblasti prava i advokature. Osnivanje, organizacija i rad Advokatske akademije i donošenje programa opšte i specijalizovane obuke uređuju se statutom i drugim aktima Advokatske Komore Srbije. Predmet i polaganje advokatskog ispita Advokatski ispit sastoji se od provere poznavanja domaćih i međunarodnih propisa i pravnih akata koji se odnose na advokaturu. Pravo na polaganje advokatskog ispita ima lice sa položenim pravosudnim ispitom. Advokatski ispit polaže se pred komisijom za advokatski ispit. Program advokatskog ispita i izdavanje uverenja o položenom ispitu propisuju se statutom i drugim aktima Advokatske komore Srbije. ADVOKATSKI PRIPRAVNICI Advokatski pripravnik može da započne obavljanje pripravničke vežbe ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i ako je položio zakletvu advokatskog pripravnika. Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika, su: 1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja; 2) državljanstvo Republike Srbije; 3) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost; 4) nepostojanje radnog odnosa; 5) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;

6) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika ili direktora u pravnom licu, predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije; 7) nepostojanje položenog pravosudnog ispita ili radnog iskustva koje kandidatu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita; 8) dostojnost za obavljanje advokatske službe; 9) zaključen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje tri godine advokatske prakse, sedište kancelarije na teritoriji iste advokatske komore i važeću advokatsku legitimaciju ili zaključen ugovor o radu sa društvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je označen da će biti zadužen za realizaciju plana i programa obuke advokatskog pripravnika i nadzirati njegov rad i stručno usavršavanje. Nadležna advokatska komora je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika omogući kandidatu za pripravnika polaganje pripravničke zakletve. Pripravnička zakletva polaže se pred predsednikom nadležne advokatske komore ili licem koje on ovlasti. Na dan položene pripravničke zakletve, nadležna advokatska komora donosi rešenje o upisu u imenik advokatskih pripravnika i izdaje pripravničku legitimaciju. Ako kandidat ne položi pripravničku zakletvu ili se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika sazna da nisu postojali svi uslovi za upis, poništiće se upis u imenik i u slučaju poništaja upisa, vreme koje je upisani advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž za polaganje pravosudnog ispita. Advokatski pripravnik ima pravo na odgovarajuće uslove rada i na obuku u skladu sa svrhom pripravničke vežbe i planom i programom pripravničke obuke koji donosi Advokatska komora Srbije. Za vreme pripravničke vežbe advokatski pripravnik ima pravo na zaradu i ostala prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu. Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi, osim ako su ova suprotna Ustavu, zakonu, statutu advokatske komore i kodeksu. Pred državnim organom ili drugim licem, advokatski pripravnik može da zamenjuje samo advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi, kako u slučaju kada taj advokat zastupa, tako i u slučaju kada taj advokat zamenjuje drugog advokata. Kada jedan advokat zamenjuje drugog advokata posredstvom svog pripravnika, advokatski pripravnik je dužan da postupa po nalozima zamenjivanog advokata. Advokatski pripravnik ne može samostalno da se bavi poslovima advokature. Na advokatskog pripravnika shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o dužnostima i disciplinskoj odgovornosti advokata. Advokatskom pripravniku prestaje status pripravnika ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje, ne položi pravosudni ispit. Nakon položenog pravosudnog ispita pripravnički staž može trajati najduže još godinu dana, ali ne duže od dve godine. Po isteku roka nadležna advokatska komora donosi rešenje o brisanju iz imenika advokatskih pripravnika.

Na advokatske pripravnike volontere shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o advokatskim pripravnicima i posebni propisi o volonterskom radu. Za vreme pripravničkog staža, advokatski pripravnik volonter nema pravo na zaradu. OBLICI RADA Advokat se bavi advokaturom samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili kao član advokatskog ortačkog društva. Dva ili više advokata mogu ugovorom, kojim uređuju međusobne poslovne i imovinske odnose, osnovati zajedničku advokatsku kancelariju. Ugovor i zahtev za upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija ugovorne strane dužne su da dostave nadležnoj advokatskoj komori u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora. Svi advokati iz zajedničke kancelarije imaju isto sedište kancelarije. Zajednička kancelarija mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "zajednička advokatska kancelarija" i imenom zajedničke advokatske kancelarije, u skladu sa ugovorom o osnivanju i statutom advokatske komore. Zajednička kancelarija nema svojstvo pravnog lica. Zajednička kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo jedan advokat. Stranka može opunomoćiti za zastupanje samo jednog advokata, neke od advokata ili sve advokate u zajedničkoj kancelariji. Za obaveze zajedničke kancelarije nastale iz pravnog odnosa prema strankama i trećim licima, odgovara opunomoćeni advokat, a ako je stranka opunomoćila više od jednog advokata, solidarno odgovaraju svi opunomoćeni advokati. Dva ili više advokata mogu osnovati advokatsko ortačko društvo. Društvo se osniva ugovorom koji, osim uslova propisanih zakonom, mora da sadrži i sledeće odredbe: 1) da je advokatura jedina delatnost društva; 2) da pravnu pomoć mogu pružati samo advokati članovi tog društva; 3) da se advokati članovi društva ne mogu baviti advokaturom izvan društva; 4) da advokatsko ortačko društvo ne može biti osnivač drugih pravnih lica. Društvo se, na osnovu podnetog zahteva, upisuje u imenik advokatskih ortačkih društava: 1) ako su svi članovi društva advokati upisani u imenik iste advokatske komore i imaju isto sedište kancelarije; 2) ako društvo raspolaže kancelarijskim prostorom podesnim za advokaturu u takvom obliku rada; 3) ako društvo uplati Advokatskoj komori Srbije propisane troškove upisa; 4) ako je društvo zaključilo ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti. Društvo stiče pravo na bavljenje advokaturom upisom u imenik advokatskih ortačkih društava nadležne advokatske komore. Imenik advokatskih ortačkih društava isključivo vodi Advokatska komora Srbije, po postupku i na način utvrđenim aktom ove komore. Društvo je dužno da obavesti Advokatsku komoru Srbije o svakoj svojoj statusnoj i drugoj promeni u roku od 15 dana od njenog nastanka.

Društvo može imati samo jednu advokatsku kancelariju. Društvo ne može imati ogranke. Društvo mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "advokatsko ortačko društvo" i imenom društva, u skladu sa ugovorom o osnivanju i Statutom Advokatske komore Srbije. Advokatska komora Srbije poništava upis ako se posle upisa u imenik advokatskih ortačkih društava sazna da nisu postojali uslovi za upis. Društvo se briše iz imenika advokatskih ortačkih advokatskih društava: 1) ako je otvoren postupak stečaja ili likvidacije društva, danom pravnosnažnosti odluke o zaključenju takvog postupka; 2) ako se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci; 3) ako, osim advokature, počne da se bavi i drugom delatnošću; 4) ako broj članova više ne ispunjava uslov za osnivanje, uključujući i članove društva kojima je određen privremeni prestanak ili privremena zabrana bavljenja advokaturom. Pravo na bavljenje advokaturom društvo gubi brisanjem iz imenika advokatskih ortačkih društava. Nadležni sud, odnosno likvidacioni upravnik obaveštava Advokatsku komoru Srbije o pravnosnažnom okončanju postupka stečaja ili likvidacije društva. Na rad i poslovanje društva primenjuju se odredbe zakona kojim je uređeno poslovanje ortačkih društava, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. ADVOKATSKA KOMORA Advokatske komore su profesionalna udruženja pripadnika adv. profesije u koju se obavezno udružuju advokati, ortačka adv. drustva i adv. pripravnici. Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu su samostalne i nezavisne profesionalne organizacije advokata, osnovane u skladu sa zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije, koje su nadležne za vršenje javnih ovlašćenja i obavljanje poslova od opšteg interesa, u skladu sa ovim zakonom i svojim statutom. Advokatske komore iz stava 1. ovog člana imaju svojstvo pravnog lica. Organizovane su po teritorijalnom principu. U Republici Srbiji postoji Advokatska komora Srbije, sa sedištem u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije, u čijem sastavu su: 1) Advokatska komora Vojvodine, sa sedištem u Novom Sadu; 2) Advokatska komora Kosova i Metohije, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici; 3) Advokatska komora Beograda, sa sedištem u Beogradu; 4) Advokatska komora Zaječara, sa sedištem u Zaječaru; 5) Advokatska komora Kragujevca, sa sedištem u Kragujevcu;

6) Advokatska komora Niša, sa sedištem u Nišu; 7) Advokatska komora Požarevca, sa sedištem u Požarevcu; 8) Advokatska komora Čačka, sa sedištem u Čačku; 9) Advokatska komora Šapca, sa sedištem u Šapcu. Statutom Advokatske komore Srbije određuju se područja nadležnosti advokatskih komora u njenom sastavu. Aktom Advokatske komore Srbije, u skladu sa njenim statutom, mogu se osnovati i druge advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije. Organizacija: Organi Advokatske komore Srbije su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor, predsednik, jedan ili više potpredsednika, disciplinski sud, disciplinski tužilac, savet i drugi organi utvrđeni Statutom Advokatske komore Srbije. Jedno lice ne može obavljati više od jedne funkcije u organima Advokatske komore Srbije. Skupštinu Advokatske komore Srbije čine predstavnici advokatskih komora koje su u sastavu Advokatske komore Srbije. Skupština Advokatske komore Srbije donosi Statut Advokatske komore Srbije i druge opšte akte propisane zakonom i statutom. Skupština Advokatske komore Srbije saziva se najmanje jednom godišnje. Statut Advokatske komore Srbije mora biti u saglasnosti sa ovim zakonom. Statut advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije mora biti u saglasnosti sa ovim zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije. Statut Advokatske komore Srbije, kodeks i tarifa objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije". Statuti advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije objavljuju se u odgovarajućem službenom glasilu. Advokatske komore se finansiraju iz sopstvenih sredstava. Izvori finansiranja advokatske komore su prihodi od upisa, članarine i druga sredstva, u skladu sa zakonom. Visinu članarine i troškova upisa utvrđuje organ određen statutom advokatske komore. Odluka advokatske komore o visini dugovanja po osnovu članarine, visini troškova upisa i drugih redovnih materijalnih obaveza advokata prema advokatskoj komori ima svojstvo verodostojne isprave u izvršnom postupku. Advokatska komora može da organizuje besplatno pružanje pravne pomoći građanima na svom području ili delu tog područja, samostalno ili na osnovu ugovora koji zaključi sa jedinicom lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Advokatska komora je obavezna da sudovima i drugim organima na svom području dostavi listu advokata koji mogu da pruže pravnu pomoć strankama u sudskom ili upravnom postupku.

Javna ovlašćenja 1) odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera; 2) odlučivanje o zahtevima za upis, brisanje i poništaj upisa u imenik advokatskih ortačkih društava, kao i odlučivanje o zahtevima za promenu sedišta društva i vođenje imenika advokatskih ortačkih društava; 3) odlučivanje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom; 4) odlučivanje o zahtevima za nastavak obavljanja advokature posle privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom; 5) odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom; 6) određivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije; 7) odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o izricanju disciplinskih mera; 8) uređivanje sadržine i načina vođenja imenika pod 1) i 2); 9) izdavanje i produžavanje važenja advokatskih legitimacija i legitimacija advokatskih pripravnika; 10) donošenje programa i uređenje organizacije i načina polaganja advokatskog ispita; 11) donošenje kodeksa; 12) donošenje tarife; 13) određivanje visine troškova upisa u imenik advokata; 14) određivanje visine redovnih obaveza prema nadležnoj advokatskoj komori za njenu teritoriju. Poslovi AK Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu obavljaju sledeće poslove: 1) donose statut i druga opšta akta; 2) zastupaju interese advokata pred državnim i drugim organima i organizacijama; 3) ostvaruju međunarodnu saradnju u oblasti advokature; 4) predstavljaju advokate pred domaćim i inostranim profesionalnim udruženjima i organizacijama, pravnim i fizičkim licima; 5) organizuju i sprovode stalnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i zaposlenih u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima i specijalizovano stručno usavršavanje advokata; 6) izdaju stalne i povremene publikacije; 7) organizuju pružanje besplatne pravne pomoći, u skladu sa zakonom; 8) daju mišljenja na predloge zakona i drugih propisa koji su od interesa za položaj advokature; 9) obavljaju i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima. l) Šta je advokatska komora, 2) Organizacija, 3) Ovlašćenja, 4) Koje advokatske komore postoje u RS, 5) Koja javna ovlašćenja vrši Advokatska komora, 6) Mogu li voditi disciplinski postupak, 6) Koji organi vode disciplinski postupak, 7) Kako se izriču, tj određuju iznosi novčane kazne za advokate zbog disciplinskih povreda - prema iznosu naknada za rad advokata utvrđenih advokatskom tarifom tj. iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukog iznosa najniže nagrade