Uticaj alkohola

Alkohol se smatra jednim od najveih uzronika saobraajnih nezgoda. Uticaj na oveka zavisi od koliine alkohola u organizmu. Ve kod malih koliina od 0,02 slabi sposobnost vonje. Zakonom o osnovima bezbednosti saobraaja predvieno je da vozai amateri mogu uestvovati u saobraaju ukoliko je koncentracija alkohola do 0,5. Profesionalni vozai ne smeju upravljati vozilom ukoliko imaju alkohola u krvi. Poveana koncentracija alkohola od 0,6 do 1,5 daje vidljive znake lakog pijanstva, koji uglavnom zavise od individualnih sposobnosti, dok je preko ove koncentracije pijanstvo lako uoljivo. Koncentracija preko 3,5 dovodi do besvesnog stanja, a koncentracija od 5 do 8 do smrti.

Alkohol se vrlo brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje se prenosi u druge delove tela i utie na promenu funkcija bitnih za vonju.

U oveku oduvek postoji elja da prevazie svoje mogunosti, da bude bolji snaniji, da dostigne veu brzinu. Voza delimino ostvaruje te tenje za upravljaem. On postie veu brzinu, iz druge pozicije gleda peake, osea se monijim i njegovi kontakti sa ostalim uesnicima postaju povrni. Pod uticajem alkohola smanjuje se mogunost rasuivanja, kritinost, opada panja i sposobnost sagledavanja zbivanja oko sebe, pa takav voza, ee nego drugi pravi prekraje.

- Delovanje alkohola na sposobnosti vozaa

Alkohol je nervni otrov koji najpre dovodi do uzbuenja, a zatim do paralize centralnog nervnog sistema. Delovanje alkohola ogleda se u organskoj i psihikoj sferi. On prvenstveno deluje na mozak, desni, plua, ruke, jetru, noge, izaziva bolove u stomaku, bubrezima, elucu, srcu itd.

- Dejstvo alkohola na najvii deo nervnog sistema

oveji mozak je vrlo sloene grae i najosetljiviji deo organizma na razne tetne uticaje. Uzimanjem alkohola smanjuje se rasuivanje, sposobnosti, kritinost, kao i emocije (neraspoloenje, bol, umor). Najvaniji efekti alkohola ispoljavaju se itavim nizom poremeaja u oblasti opaanja, reagovanja i drugih psihikih funkcija. Zavisno od koliine unetog alkohola i

naina unoenja, postoji itava gradacija poremeaja koji idu od jedva primetnih do tekih akutnih trovanja, kada dejstvo alkohola zahvata autonomni nervni sistem, a to dovodi do prestanka rada srca i disajnih organa.

Naroito je na alkohol osetljiv mali mozak, u kojem je centar za ravnoteu. Zato je za pijanog oveka karakteristino teturanje i nepravilno odravanje ravnotee, kao i slaba koordinacija pokreta.

Alkohol deluje i na periferne nerve, naroito nerve ruku i nogu, koji su za vozae i najvaniji.

- Dejstvo alkohola na ulo vida

Naroito su ispitivani efekti alkohola na ulo vida i dokazano je da mala koliina popijenog alkohola dovodi do smanjenja otrine vida i do suenja vidnog polja, a to je est uzrok mnogih saobraajnih nezgoda. Vee koliine alkoholnih pia onemoguavaju slivanje likova na mrenjai, to dovodi do pojave duplog vienja, kada ovek nije u stanju da razlikuje stvarni objekat od uobraenog. Primeeno je da kod izvesnog broja alkoholiara dolazi do poremeaja razlikovanja boja (crvene i zelene) to moe da ima vrlo veliku praktinu tetu kod vozaa motornih i drugih vozila.

- Dejstvo alkohola na koordinaciju miia

Ispitivanjima je dokazano da alkohol i u minimalnim koliinama negativno utie na koordinaciju miinih radnji. Posle unoenja veih koliina alkoholnih pia u organizam dolazi do grubljih oteenja koja se ispoljavaju u poremeenom govoru, poremeenom hodu, nemogunosti odravanja ravnotee.

- Dejstvo alkohola na organe za varenje i jetru

Posledica due upotrebe alkohola su oteenja pojedinih organa za varenje, jetre, krvnih sudova, nervnog sistema, bubrega itd.

Kod hroninih alkoholiara esto nastaje hronino zapaljenje jednjaka. Promene se ispoljavaju oteanim gutanjem i bolom. esto strada pankreas koji se takoe oteuje alkoholom. Znatnije oteen pankreas moe dovesti i do pojave eerne bolesti.

Pri hroninoj upotrebi alkohola dolazi do oteenja jetre direktnim delovanjem alkohola na nju i oteenja njenih funkcija. Posle vie godina pojavljuju se uoljive promene i ozbiljne tegobe. Ako se nastavi sa uzimanjem alkohola, jetra e se uveati i bolesnik e tada oseati nelagodnost u elucu. Poremeeno mu je varenje, dolazi do gubitka apetita. Sve ove promene bilo na organima za varenje, bilo na jetri, nastaju u sluaju stalnog i prevelikog unoenja alkoholnih pia.

- Dejstvo alkohola na psihofiziku aktivnost oveka

Mnogi misle da male koliine alkohola povoljno deluju na organizam, da potenciraju psihike i fizike aktivnosti. Teko je ubediti ljude u tetno dejstvo alkohola kad oni oseaju da posle izvesne koliine postaju slobodniji, raspoloeniji, i da mnogo lake podnose fiziko naprezanje.

- Alkoholizam i psihiki poremeaji

Alkohol remeti normalnu fizioloku aktivnost elija, to pokazuju mnogobrojni simptomi akutnog pijanstva. Duga upotreba moe dovesti do itavog niza telesnih, organskih pa i do psihikih poremeaja, koji su rezultat hroninog trovanja centralnog nervnog sistema. Kratkotrajan, privremen poremeaj naziva se patoloko napeto stanje. Patoloko napeto stanje predstavlja trenutnu, iznenadnu intoksikaciju centralnog nervnog sistema sasvim malim koliinama alkohola. Patoloko napeto stanje javlja se posle izuzetno male koliine unetog alkohola. Alkohol je specifian otrov nervnog sistema, on oteava sve pokrete, ali najtee su posledice u saobreaaju usporavanje refleksa.

Dokazano je da vozaka sposobnost vozaa pod uticajem alkohola od 0,02, opada progresivno sve do 1,4 a ponekad i do 1,7, kada se smatra da su vozai praktino nesposobni za vonju.

Vozai pod uticajem alkohola poveavaju brzinu, obazrivost im je mala, potcenjuju znakove. Samokontrola se gubi ba kad je najpotrebnija. Ovo stanje duevnog poremeaja traje kratko i najee se zavrava snom.

- Alkohol i halucinacije

Halucinacije su takoe duevno oboljenje prouzrokovano hroninim alkoholizmom. Kod ovog oboljenja svest nije dugo pomuena, bolesnici su vrlo dugo neupadljivi i dugo mogu obavljati svoje dunosti, pri tom ne inei upadljive grake u ponaanju i radu. U osnovi ove bolesti postoji oseanje straha i proganjanja. Bolesnik esto uje rei i glasove koji ga progone, vreaju i potcenjuju, ali on moe dugo da obavlja svoj posao ne govorei nikome ono to preivljava. Kada oboljenje dostigne vrhunac, kada bolesnik ne moe vie da istrpi gonitelja, on napada kako bi ga se oslobodio, a u najgorem sluaju izvrava samoubistvo.

1. Stanje prolazne opijenosti (0,10 0,49). U ovom stanju veina ljudi ne pokazuje posebne znakove, pa to predstavlja najniu granicu ugroavanja saobraaja. U ovom stanju ljudi su priljivi i subjektivno se oseaju dobro. Jedan broj osoba pri ovoj koncentraciji alkohola nesposoban je za vonju, odnosno moe ugroziti sigurnost u saobraaju. U ovom stanju moe doi do opadanja panje, poremeaja sluha i slino.

2. Stanje lake pripitosti (0,50 0,99). U ovom sluaju alkoholisantosti misli se gube, kao i pamenje, osea se vea lina sposobnost za bilo kakve poduhvate, isticanje, ne potovanje saobraajnih znakova, otrina vida se smanjuje, reakcije vida slabe za 30%, a sluha za oko 40%. Kod ovakvih vozaa karakteristino je rumenilo, puls je ubrzan. U ovom sluaju alkoholisanosti voza brzo vozi i zato e ako doe do nezgode, posledice biti tee nego kad nezgodu prouzrokuje voza sa oko 2, kad sporije vozi.

3. Stanje tee pripitosti (1,00 1,49). U ovom stanju izraavaju se greke pri hodu i pokretima, mogue je povraanje. Nesposobnost vozaa da upravlja se poveava. U ovom stanju simptomi su vidljivi i dolazi do pogoranja intelektualnih funkcija.

4. Pijano stanje (1,50 2,49). Ovde se veoma ispoljava smanjenje intelektualnih sposobnosti. Rastu samopouzdanje i dremljivost. Kod vozaa se javlja drskost, nepromiljenost, surovost itd. Voza je nestabilan, tetura se i nesposoban je da upravlja vozilom i zato lako dolazi do nezgode.

5. Tei oblik pijanstva (2,50 3,49). ovek posre pri hodu, nejasno izgovara rei, vidi dvostruko, javljaju se slune halucinacije, ispoljavaju se jai znaci narkotikog delovanja alkohola.

6. Komatozno stanje (3,50 5,00). Radnje ove osobe su usporene i odvijaju se kao u snu. Temperatura je veoma niska, pa se ovek moe i smrznuti. Na svetlost slabo reaguje, zenice su proirene. Ako je koma duboka, takva osoba se teko moe povratiti u ivot.

Posle izvesnog vremena nastaje faza trenjenja i mamurluk. U vreme mamurluka javljaju se: glavobolja, muka, pritisak u stomaku, tromost, malaksalost, zamor, jeza i drhtanje.

- Alkoholizam i saobraaj

Intenzivnijim saobraajem poveava se i broj nezgoda, ali srazmerno s tim raste i broj saobraajnih nezgoda koje su prouzrokovali vozai uivaoci alkohola.

Za bezbednost saobraaja alkoholizam predstavlja poseban problem, i to zbog procenata saobraajnih nezgoda prouzrokovanih pijanstvom. Ako posmatramo problem uivaoca alkohola, nuno je razlikovati uivanje alkohola kod vozaa ije je zanimanje vonja od vozaa koji se vonjom bave povremeno.

Uivaoci alkohola esto nisu svesni tetnih posledica ubotrebe alkohola za vreme i pre vonje, pa zato pitanju njihovog vaspitanja i razvijanja svesti preventivnim radom treba posvetiti veliku panju.

- Dejstvo alkohola na organizam vozaa

Svaki voza koji eli sigurno da vozi, mora biti spreman da na vreme osmotri situaciju oko sebe i da bude oprezan. Voza upotrebom alkohola oteuje one funkcije koje su najpotrebnije, odnosno one koje dolaze do izraaja u odreenoj kritinoj situacji, kada je potrebno da se reaguje brzo. Tada vozau izgleda da moe uiniti vie i eli da doe do izraaja, istie svoje sposobnosti, delima dokazuje svoju hrabrost, a sve to prouzrokuje nepropisnu vonju, koja se najee zavrava nesreom. Dokazan je

gubitak sposobnosti za brzo, tj. refleksno reagovanje u oblasti svih ula kod vozaa pod uticajem alkohola.

- Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih ula

1. Reakciono vreme ili psihika sekunda jeste vreme reagovanja od momenta kad se ispred vizila pojavi izvesna prepreka pa do momenta kada voza reaguje na tu prepreku, odnosno do momenta pritiska na konicu.

2. U vonji pri brzini od 50 km/h u mraku, poto vozaa zaseni, a zatim ablenduje vozilo koje mu dolazi u susret, treznom vozau je potrebno 68 m da se privikne na novonastalu situaciju, dok je pijanom potrebno 126m

3. Pri brzini od 50 km/h voza e pri dnevnoj svetlosti da raspozna saobraajni znak u treznom stanju na 138m, kao pijan raspoznae taj znak na 112m, a kao mamuran na 100.

4. Izneti dijagram prikazuje opadanje refleksa ula sluha pri brzini od 50 km/h.

- Metoda i stepen utvrivanja alkoholisanosti u saobraaju

Pored laboratorijske metode utvrivanja alkohola u krvi, za preventivu u saobraaju vaan je i nain utvrivanja priblinog procenta alkohola u organizmu vozaa pomou testa izdisanja vazduha, tj. alko-testa. On ima svoj znaaj kao sredstvo za orijentaciju da li je testirano lice pod uticajem alkohola i za odreivanje priblinog procenta alkohola u krvi.

Kod nas ne postoji utvrena granica, ali se koliina od 0,05 tolerie, dok se vei procenat sankcionie.