Uticaj Avio Saobracaja Na Razvoj Turizma SRB 53

Uticaj avio-saobraćaja na razvoj turističkog tržišta

1

BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.

RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM

WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM

WWW.MATURSKI-RAD.COM

NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI

ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA

RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I

PRVE TRI STRANE TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U

POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAŠOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I

MATURSKI RADOVI KOJE MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI

JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U

SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI

NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI

NA NAŠEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS

KONTAKTIRATI NA [email protected]

www.diplomski-rad.com


2

SADRŽAJ UVOD ..................................................................................................................................... 1 1. RAZVOJ I OSNOVE REGULISANJA AVIO-SAOBRAĆAJA ...................................... 2 1.1. ISTORIJSKI RAZVOJ AVIO-INDUSTRIJE .................................................................... 2 1.2. MEĐUNARODNE KONVENCIJE ................................................................................... 4 1.3. MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE ............................................................................... 7 2. MEĐUNARODNA REGULACIJA AVIO-SAOBRAĆAJA ............................................ 9 2.1. PERIOD DRŽAVNE REGULACIJE AVIO-SAOBRAĆAJA ........................................... 9 2.1.1. Državna regulacija u SAD-u ........................................................................................... 9 2.1.2. Državna regulacija u Evropi i drugim zemljama ............................................................. 10 2.2. DEREGULACIJA I LIBERALIZACIJA AVIO-SAOBRAĆAJA ...................................... 12 2.2.1. Deregulacija avio-saobraćaja u SAD-u ........................................................................... 12 2.2.2. Liberalizacija u Evropi i drugim zemljama ..................................................................... 13 2.2.3. Efekti liberalizacije avio-saobraćaja na turističko tržište ................................................. 14 2.3. STUDIJA SLUČAJA: REGULISANJE AVIO-SAOBRAĆAJA IZMEĐU SAD-A I UJEDINJENOG KRALJEVSTVA ........................................................................................... 16 3. OSNOVI FUNKCIONISANJA AVIO-SAOBRAĆAJA ................................................... 18 3.1. VRSTE AVIO-SAOBRAĆAJA......................................................................................... 18 3.2. REDOVI LETENJA I PREVOZNI DOKUMENTI ........................................................... 19 3.3. TARIFE PREVOZA U AVIO-SAOBRAĆAJU ................................................................. 20 4. AVIO-SAOBRAĆAJ I TURISTIČKE AGENCIJE ......................................................... 22 4.1. POČECI SARADNJE AVIO-KOMPANIJA I TURISTIČKIH AGENCIJA ...................... 22 4.2. AVIO-KOMPANIJE KAO POSLOVNI PARTNERI TURISTIČKIH AGENCIJA I ORGANIZATORA PUTOVANJA .......................................................................................... 23 4.2.1. Prodaja avio-karata u turističkim agencijama .................................................................. 24 4.2.2. Korišćenje redovnih linija avio-saobraćaja i tarifa za turistička putovanja ....................... 25 4.2.3. Korišćenje čarter avio-saobraćaja ................................................................................... 28 4.2.4. Konkurencija izmeñu redovnih linija i čarter avio-saobraćaja pri formiranju turističkih aranžmana ............................................................................................................... 29 4.3. STUDIJA SLUČAJA: BRITANNIA AIRWAYS ................................................................... 30 5. RAZVOJ AVIO-INDUSTRIJE I UTICAJ NA TURISTIČKO TRŽIŠTE ...................... 32 5.1. TENDENCIJE U PROIZVODNJI AVIONA ..................................................................... 32 5.2. ULOGA AERODROMA U AVIO-SAOBRAĆAJU .......................................................... 34 5.3. PRIMENA I UTICAJ INFORMACIONE TEHNOLOGIJE............................................... 36 5.4. REGIONALNA RASPODELA PRIHODA AVIO-KOMPANIJA ..................................... 38 6. SAVREMENE TENDENCIJE U AVIO-SAOBRAĆAJU ................................................ 39 6.1. SPAJANJE I ALIJANSE AVIO-KOMPANIJA ................................................................. 39 6.2. LOW-COST KOMPANIJE ................................................................................................ 41 6.2.1. Razvoj low-cost kompanija ............................................................................................. 41 6.2.2. Model poslovanja low-cost kompanija ............................................................................ 42 6.2.3. Efekti low-cost kompanija na turizam ............................................................................. 43 6.3. AVIO-SAOBRAĆAJ I TURISTIČKO TRŽIŠTE U XXI VEKU ....................................... 44 ZAKLJUČAK ........................................................................................................................ 48 LITERATURA ....................................................................................................................... 50



3

UVOD Savremeni turizam zauzima jedno od vodećih mesta u svetskoj ekonomiji, povezuje razvijene zemlje sa zemljama u razvoju i doprinosi ekonomskom i socijalnom napretku. Funkcionisanje turizma skoro da je nezamislivo bez avio-saobraćaja, za koji se može reći da je jedno od najbitnijih otkrića XX veka. Iako putovanja na bliže destinacije mogu uspešno da se obavljaju putem drumskog ili železničkog saobraćaja, prekomorska putovanja i putovanja na udaljene destinacije bila bi veoma ograničena bez avio-saobraćaja.

Ovaj vid saobraćaja svojom brzinom, bezbednošću i relativno povoljnim cenama podstakao je turističku tražnju ka destinacijama koje su do tada bile nepristupačne. Danas, kada više od 40% turista u meñunarodnom turističkom prometu putuje avionom, očigledno je da avio-saobraćaj predstavlja najbitniji deo meñunarodnog turizma, a takoñe ima veliki udeo i u domaćem turizmu. On povezuje različite ljude, zemlje i kulture i jedan je od ključnih generatora turističkih kretanja širom sveta; meñutim, uprkos svom značaju, često se suočava sa finansijskim problemima i gubicima.

Cilj ovog rada je da prikaže uticaj koji je avio-saobraćaj imao na razvoj turističkog tržišta, da sagleda kako na njega utiče u turbulentnoj sadašnjosti i da ukaže na različite moguće uticaje u budućnosti. Odnosno, rad će prikazati kako je avio-saobraćaj odigrao izuzetno važnu ulogu u proširenju i omasovljenju meñunarodnog turizma, a u velikoj meri i u razvoju domaćeg turizma, kako je omogućio otvaranje i kreiranje novih turističkih tržišta koja su bila izuzetno udaljena od izvora tražnje, kako se i sam prilagoñavao kretanjima na tržištu i kakav položaj i uticaj ima u savremenoj turističkoj privredi. U prvom delu rada biće opisano kako je avio-saobraćaj nastao, kao i njegove osnove regulisanja ustanovljene od strane meñunarodnih organizacija koje se bave avio-saobraćajem. U nastavku će se govoriti kako je na početku bio regulisan i kako je tekla njegova deregulacija i liberalizacija uz efekte koje je proizvela, i uz studiju slučaja. Zatim će biti razmotreno koji su osnovi funkcionisanja avio-saobraćaja: njegove osnovne vrste, redovi letenja i različite tarife koje će biti detaljno prikazane. Posebna pažnja biće posvećena odnosu izmeñu avio-kompanija i turističkih agencija i organizatora putovanja čiji su upravo različiti vidovi poslovne saradnje zaslužni za ekspanziju turizma. I ovde će takoñe biti data kratka studija slučaja. Potom, biće analizirana savremena avio-industrija, uloge i uticaji koje imaju proizvoñači aviona, aerodromi i informaciona tehnologija, što se može primetiti i u regionalnoj raspodeli prihoda. Biće reči i o različitim tendencijama na savremenom turističkom tržištu. Ukazaće se na trend spajanja kompanija i stvaranja alijansi, i posebno na izazov sa kojim se suočavaju tradicionalne avio-kompanije – nove low-cost

prevoznike, njihov model poslovanja i sve veću konkurentnost, kao i efekte koje imaju na turizam i turistička kretanja. Na kraju, daće se pregled stanja i dešavanja u avio-saobraćaju u XXI veku, uz smernice kako bi mogao da utiče na turističko tržište u narednom periodu.



4

1. RAZVOJ I OSNOVE REGULISANJA AVIO-SAOBRAĆAJA

1.1. ISTORIJSKI RAZVOJ AVIO-INDUSTRIJE

Prvi istorijski let desio se 17.decembra 1903. godine u malom ribarskom mestu Kiti Houk, u Severnoj Karolini, zahvaljujući braći Rajt. Orvil i Vilbur Rajt uspeli su u nameri da njihov avion, nazvan jednostavno flyer (letač), koji je bio napravljen od drveta, platna i zategnutih žica, poleti uz pomoć motora.1 Iako je ovaj prvi let trajao samo 12 sekundi i preleteo 37 metara, zauvek je promenio način prevoza, kao i uopšte način na koji ljudi posmatraju vreme i udaljenost.

Slika 1. Prva leteća mašina

Izvor: www.nasa.gov

Prva avio-kompanija bila je DELAG, osnovana 1909. godine u Nemačkoj.2 Početak Prvog svetskog rata usmerio je proizvoñače aviona ka konstrukciji za vojnu upotrebu. Po završetku Prvog svetskog rata, 1918. godine, višak aviona za koje nije bilo kupaca doveo je do bankrota mnogih proizvoñača. Meñutim, avioni su počeli da se adaptiraju; u početku se prevozila samo pošta, a kasnije i po koji putnik.3 Prvi komercijalni putnički let dogodio se 5. februara 1919. godine izmeñu Berlina i Vajmara, a prva redovna linija je otvorena 25. avgusta 1919. izmeñu Pariza i Londona, ali pravi razvoj putničke avijacije počinje sredinom dvadesetih godina prošlog veka. Američki pilot Čarls Lindberg 21. maja 1927. godine postao je prvi čovek koji je sam bez sletanja u jednomotornom avionu preleteo severni Atlantik.4

U Nemačkoj je 1938. godine poleteo prvi avion sa mlaznim motorom. Proizvoñač aviona Boeing je 1940. godine pronašao način za stabilizaciju vazdušnog pritiska u kabini, što je omogućilo avionima da lete više i brže bez problema poput vrtoglavice ili onesvešćivanja putnika. Tehnološki razvoj i istraživanja za vreme Drugog svetskog rata omogućili su da već 1947. američki probni pilot Čak Jeger sa avionom Bel X-1 leti brže od zvuka. Nedugo zatim, 1952. godine, poleteo je i avion Comet, odnosno prvi mlazni putnički avion.5 Mlazni pogon omogućio je da avio-saobraćaj preuzme primat u prekookeanskom prevozu putnika, skrativši vreme prevoza preko Atlantika sa 6 dana brodom na 1 dan.

1 Cooper C., Tourism: Principles and Practice, Pearson Education, Harlow, 2005., str. 122. 2 www.airships.net, 24.02.2010. 3 Biederman P. S., Travel and Tourism, an Industry Primer, Pearson / Prentice Hall, New Jersey, 2008., str. 132. 4 Istorija aviona, www.znanje.org, 24.02.2010. 5 Biederman P. S., op. cit., str. 133.


Documents

Uticaj Avio Saobracaja Na Razvoj Turizma SRB 53