Vodič kroz Knez Mihailovu

Knez Mihailova ulica, ulica Kneza Mihaila ili kako je mnogi zovu-

Knez Mihajlova, osim što predstavlja najlepšu i najpoznatiju

beogradsku ulicu, u sebi krije i veliki deo istorije Beograda! Neke

priče o Knez Mihailovoj možda znate, neke su vam malo manje

poznate, dok ćete za neke čuti prvi put, ali ono što je dobro poznata

činjenica je da je Knez Mihailova ulica sa dušom i ulica koja privlači

veliki broj posetilaca! Svako zdanje, svaki kamen, česma i

spomenik u Knez Mihailovoj imaju svoju priču koja zaslužuje da

bude ispričana.

Prošetaćemo se Knez Mihailovom i potrudićemo se da vam

približimo svu njenu lepotu, bez obzira na to da li ste starosedelac

Beograda ili posetilac koji želi da zna što više o najlepšem

beogradskom šetalištu. Možda vas naredni put zaintrigira velelepna

fasada zgrade pored koje prolazite, pa poželite da znate nešto više

o njenoj istoriji ili današnjoj nameni, a možda samo želite da znate

gde možete u šoping u Knez Mihailovoj? Bez obzira na to koliko

imate godina, odakle dolazite i šta volite, Knez Mihailova stvara

neki poseban osećaj kod posetilaca. Uživajte u šetnji i magiji koju

donosi centralna beogradska ulica!

Istorijat i naziv

Poreklo imena

Da li ste znali da je Knez Mihailova postala pešačka zona tek 1987.

godine? Knez Mihailova spada u red najstarijih i najpoznatijih ulica

u Beogradu, a po mnogima i najlepšu! Istorija Knez Mihailove seže

još do vremena Rimljana, pa se tako jedan od glavnih prilaznih

puteva u to doba (Via Cardo) većim delom poklapao sa trasom

današnje Knez Mihailove. Iako zbog neizgradjene infrastrukture

ovaj deo u srednjem veku nije bio nastanjen, već u 16.veku nakon

izgradnje novog vodovoda, počela su da nastaju prva naselja. Može

se reći da Knez Mihailova svoj izgled kroz vekove „dugovala“

upravo tadašnjim osvajačima koji su deo svoje kulturne baštine

prenosili na Beograd, pa je tako u vreme turske vladavine samo u

Knez Mihailovoj izgradjeno 5 džamija i nekoliko mahala (gradskih

četvrti) koje si nosile naziv džamija oko kojih su obrazovane, od

kojih ste možda čuli za 2 najznačajnije – Ibrahim begova i Musala.

Najpoznatija „Ibrahim begova“ mahala, nalazila se na uglu

Obilićevog venca i Knez Mihailove ulice. Iako je danas nepoznato

ko je bio Ibrahim beg, smatra se da je bio značajna ličnost u

Beogradu u vreme turske vladavine.

Izgled nekad i sad

Veći deo tadašnjeg izgleda Knez Mihailove promenjen je

osvajačkim pohodom Austrijanaca na Beograd, 1717. godine.

Austrijanci (pod vodjstvom princa Evgenija Savojskog) su porušili

veliki broj kuća i džamija i na tim ruševinama podigli su nove zgrade

i ulice koje su delile grad na srpsku i nemačku stranu, a nakon

odlaska austrijske vojske- na tursku sa istočne i srpsku sa zapadne

strane. Opsada Astrijanaca trajala je oko 20 godina, uz neprekidne

borbe sa Turcima, a konačno primirje zaključeno je 1739. kada grad

ponovo pripada Turcima! U periodu austrijske vladavine nad

Beogradom, grad je „pretrpeo“ brojne transformacije i poprimio je

obeležja srednjeevropskog grada, dok je uticaj Turske na

infrastrukturu počeo da bledi. Počela je da se razvija trgovina,

doseljavao se sve veći broj „zapadnih“ naroda, poput Francuza,

Nemaca, Čeha, medjutim, taj „zapadnjački“ razvoj nije dugo trajao,

jer pri ponovnom turskom osvajanju, Beograd počinje ponovo da

poprima turska obeležja. Naime, nakon sklapanja primirja, povlači

se granica na Savi, a Turci ruše sve austrijske objekte (osim vojnih,

ruše i civilne i crkvene), a ponovo grade džamije, mahale itd.

Kome dugujemo sadašnji izgled

Nakon konačnog odlaska Turaka iz Beograda 1867. godine,

otpočela je transformacija grada. Najveću zahvalnost svom

tadašnjem (a većim delom i sadašnjem izgledu), Knez Mihailova

„duguje“ prvom srpskom urbanisti i inženjeru Emilijanu

Josimoviću, koji je formulisao regulacioni, odnosno prvi

urbanistički plan za Beograd. Upravo na osnovu tog plana, trasirana

je Knez Mihailova ulica kao najkraća i najbrža veza izmedju Varoši i

Tvrdjave, a okolne ulice su „napustile“ nekadašnji izgled krivudavih

sokaka (uticaj Turaka) i sekle su se pod pravim uglom. Tada je

počelo ubrzano naseljavanje centra grada, što je doprinelo razvoju

trgovine i podstaklo urbanizaciju Beograda. Zanimljivo je

napomenuti da se upravo na početku Knez Mihailove nalazi

spomenik Emiliju Josimoviću, kao znak zahvalnosti za sve što je

učinio za Beograd.

Iako su dalji razvoj i modernizacija u 20. veku doneli izvesne

promene u izgledu Knez Mihailove, ulica je ipak sačuvala

autentičnost i arhitektonske odlike svih gradjevina koje su nastale

krajem 19. veka u talasu urbanizacije grada! Još jedna zanimljivost

koju znaju možda samo starije generacije, je da Knez Mihailova nije

oduvek bila pešačka zona- to je postala tek 1987. godine! Nekada

je današnja „glavna“ ulica bila saobraćajnica kojom su prolazili

tramvaji, gde su se parkirali automobili i gde su pešaci prolazili

samo trotoarom. Danas, Knez Mihailova predstavlja svojevrsnu

kulturnu baštinu Beograda i nezaobilaznu stanicu svakog posetioca

koji želi da oseti duh prestonice Srbije.

Kada je u pitanju naziv Knez Mihailove, zanimljiva činjenica je da je

jedna od retkih ulica koja od svog nastanka nije promenila naziv,

što je pravi poduhvat, s obzirom na to da je od 1870ih godina svega

150 ulica u Beogradu zadržalo svoj prvobitni naziv! Naziv je dobila

po knezu Mihailu Obrenoviću, čiji se i čuveni spomenik na konju

nalazi na Trgu Republike, neposredno pre ulaska u samu ulicu, a

paralelno sa Narodnim pozorištem čiju je izgradnju naložio upravo

knez Mihailo! Knez Mihailo bio je jedan od omiljenih srpskih vladara

(iako ne tako shvaćen u svoje vreme) i reformatora koji je

nesebično ulagao veliki trud (ali i novac) u razvoj srpske prosvete i

kulture. Svoju podršku davao je Vuku Karadžiću, Djuri Daničiću,

Branku Radičeviću što je imalo ključni značaj za razvoj

prosvetiteljstva u Srbiji. Zahvaljući svim ovim činjenicama, Knez

Mihailova i dan danas ponosno nosi isti naziv koji je ponela

davne 1870. godine!

Lokacija

Knez Mihailova ulica smeštena je izmedju Pariske ulice- gde se

nalazi jedan od ulaza na Kalemegdan- i Terazija. Ukupna dužina

Knez Mihilove je nešto manje od 800 metara, a možete je preći u

1065 koraka, što je oko 15 minuta lagane šetnje! Ukoliko prvi put

dolazite u Beograd, ne postoji osoba koju ćete zaustaviti na ulici, a

da ne ume da vam objasni na koji način možete do glavne

beogradske ulice! S obzirom na to da je Knez Mihailova pešačka

zona, kao i delovi ulica koje se u nju „ulivaju“, gradski prevoz ne

staje u samoj ulici, ali zato u neposrednoj blizini staje veliki broj

linija gradskog prevoza, pa je sama ulica lako dostupna odakle god

da dolazite.

Gradski prevoz - stanice u blizini

Gradski prevoz u centru i okolini je prilično frekventan, pa sa koje

god strane da dolazite i koja god stanica da vam je „silazna“, do

same Knez Mihailove možete stići za svega nekoliko minuta hoda,

a sam prevoz nećete čekati dugo.

Studentski Trg (132 metara)

U ulici Vase Čarapića (popularnoj Vasinoj), koja je paralelna sa

Knez Mihailovom, nalazi se okretnica trolejbusa (linija 29 koja od

Studenstskog trga saobraća do naselja Medaković i linija 41 koja

ide do Banjice), kao i autobusa broj 31 koji saobraća do Konjarnika!

Okretnicu ćete lako uočiti, s obzirom na to da se nalazi kod

Studentskog parka, na samom Studenstkom trgu. Sve tri linije koje

kreću sa ove lokacije prolaze kroz veliki broj frekventnih

saobraćajnica, što čini odličnu povezanost sa strogim centrom.

Trg Republike, Kolarčeva (90 metara)

Od Trga Republike (stajalište u Kolarčevoj ulici, sa "donje" strane

Trga) možete koristiti još nekoliko autobuskih linija- linija 26, koja

saobraća od Dorćola do naselja Braće Jerković, a preko Bulevara

kralja Aleksandra, Dušanovca itd, zatim linija 27 koja kreće upravo

sa Trga Republike, a završava u Mirijevu, linija 37 koja saobraća

od Pančevačkog mosta do Kneževca. Uz to, ovom trasom prolazi i

veliki broj mini buseva, poput linije 24, koje rasterećuju ostale linije.

Dom Omladine (293 metara)

Dom Omladine nalazi se na uglu Makedonske i Dečanske ulice.

Odmah pored Doma Omladine staje veliki broj linija gradskog

prevoza- linija 16, koja saobraća od Karaburme do Novog

Beograda (preko Zelenog venca i Brankovog mosta), zatim linija 95

koja je glavno prevozno sredstvo iz Borče do Novog Beograda

preko centra grada, linija 35 koja povezuje Lešće (Mirijevo) i Novi

Beograd i linija 27 E od TC Ušće do Mirijeva.

Od Zelenog venca do Knez Mihailove

U neposrednoj blizini, u Jug Bogdanovoj ulici, nalazi se i velika

okretnica autobusa- Zeleni venac, gde staje veliki broj autobuskih

linija javnog gradskog prevoza. Od Zelenog venca do Knez

Mihailove potrebno je manje od 10 minuta lagane šetnje, što spada

u jednu od boljih opcija iz kog god dela Beograda da dolazite u

strogi centar.

Od glavne autobuske stanice do Knez Mihailove

Od glavne autobuske stanice do ulaza u Knez Mihailovu sa

kalemegdanske strane , direktno voze tramvaji broj 2 i 11, a ukoliko

u Beograd dolazite vozom, a pronašli ste smeštaj u Knez

Mihailovoj, sa železničke stanice „Prokop“ možete doći do

Studentskog trga trolejbusom broj 41!

Od aerodroma do Knez Mihailove

Veliki broj posetilaca u Beograd dolazi avionom. Sa aerodroma je

najjednostavnije, ali ne i najpovoljnije, koristiti taxi. Medjutim,

ukoliko je vaša opcija gradski prevoz, značiće vam informacija da

autobus broj 72 saobraća direktno od aerodroma „Nikola Tesla“ pa

do Zelenog venca.

Parking u blizini Knez Mihailove

Ukoliko u Beograd dolazite autom ili ste odlučili da iznajmite auto u

Beogradu, verovatno želite da znate koji je parking najbliži strogom

centru. U tom slučaju, možete parkirati u jednoj od javnih garaža u

neposrednoj blizini Knez Mihailove, od kojih je najbliža garaža

„Obilićev venac“. Parking je večiti problem u Beogradu, a kako biste

mogli da se opustite i uživate u obilasku prestonice, najbolje je da

se parkirate u garaži. Drugi najbliži javni parking nalazi se u

Makedonskoj ulici (kod „Politike“), odakle je potrebno manje od 10

minuta laganog hoda do Knez Mihailove! Treća opcija je garaža na

Zelenom vencu, ukoliko ne možete da pronadjete mesto u jednoj od

prve dve, što je zaista redak slučaj. Auto uvek možete ostaviti u

nekoj od okolnih ulica, ako uspete da nadjete mesta, ali maksimum

za parkiranje je od 1-3 h, zavisno od toga koja je zona, pa je

svakako najbezbednije da se parkirate u garaži.

Knez Mihailova kroz istoriju

Palata Albanija

Na samom početku Knez Mihailove, nalazi se čuvena palata

„Albanija“. Ova gradjevina ima veliki arhitektonski značaj, a u

vreme izgradnje (od 1938-1939.) predstavljala je najvišu gradjevinu

u ovom delu Evrope. Sa svojih 13 spratova i 53 metara visine,

predstavlja impozantni bedem na ulasku u Knez Mihailovu.

Zanimljivo je kako ja palata „Albanija“ dobila naziv. Naime, ime je

dobila po istoimenoj kafani iz 1860. godine, koja se nalazila na

istom mestu gde i današnja palata. Iako u vidno lošem i

zapuštenom stanju, ova kultna kafana predstavljala je omiljeno

mesto okupljanja starih Beogradjana koji su ovde svraćali zbog

društva i priče, a jedan od čestih gostiju bio je i Branislav Nušić!

Kafana je srušena u oktobru 1936. godine, a nakon 2 godine počela

je izgradja čuvene palate koja i dan danas predstavlja jedno od

najznačajnijih gradjevina moderne arhitekture. Palata „Albanija“ je

1984. godine proglašena za spomenik kulture!

Kafana „Ruski Car“

Šetajući dalje Knez Mihailovom, nailazimo na kafanu „Ruski Car“,

još jedno arhitektonsko remek delo i spomenik kulture od

neprocenjivog značaja! Nalazi se na uglu Knez Mihailove 7 i

Obilićevog venca 29, a svojom lepotom sigurno će vam privući

pažnju. Od svog nastanka (zgrada je sagradjena izmedju 1922. i

1926. godine), nije bitno menjala svoju namenu- u prizemlju je

restoran, u medjuspratnom delu je poslovni prostor, dok su gornji

spratovi namenjeni za stanovanje. Slično kao kod palata „Albanija“,

naziv Ruskog cara vezuje se za objekat koji je tu postojao ranije,

iako taj naziv nosi u čast ruskog imperatora Aleksandra II

Nikolajeviča Romanova! Gosti "Ruskog cara" tokom decenija bili su

znameniti pisci, umetnici, glumci, kompozitori, vojni i politički lideri,

a i dan danas predstavlja omiljeno stecište za sve one koji žele da

osete duh Beograda!

Dom štampe

Još jedan spomenik kulture, koji se nalazi u Knez Mihailovoj 6, jeste

zgrada Doma štampe. Ovaj objekat podignut je u posleratnom

periodu, izmedju 1958-1961. godine. Značaj ove zgrade ogleda se

u tome što u potpunosti zatvrara blok na potezu Trga republike, a

sa gradjevinama „oko sebe“ predstavlja pravu simbiozu u

estetskom smislu.

Knjižara „Geca Kon“

U Knez Mihailovoj 12 smeštena je knjižara „Geca Kon“, još jedno

kulturno dobro Beograda. Knjižara je otvorena davne 1901. godine i

nosi naziv po svom osnivaču. Geca Kon je bio srpski knjižar i

izdavač, rodjen u Austrugarskoj. Srpski državljanin postaje upravo

1901. godine kada i otvara svoju knjižaru za srpsku i stranu

književnost. Nakon njegove smrti 1941. godine (ubijen je od strane

nemačkih okupatora), njegovu izdavačku kuću preuzimaju najpre

Nemci, kako bi širili svoju političku propagandu, a odmah po

oslobodjenju Beograda, preduzeće Gece Kona pretvara se u

Izdavačko preduzeće Prosveta. Danas, knjižara „Geca Kon“

predstavlja važno svedočanstvo kulturnog života Beograda i Srbije

u periodu izmedju 2 rata, ali i večni spomenik ovom izdavaču!

Zadužbina Nikole Spasića

Nikola Spasić jedan je od poznatijih i većih beogradskih

zadužbinara, koji je Beogradu u amanet ostavio svu svoju pokretnu

i nepokretnu imovinu, radi osnivanja zadužbine pod svojim imenom.

Spasićev pasaž, iako pomalo oronuo i zaboravljen, nalazi se u

Knez Mihailovoj 19. Danas je ovaj pasaž verovatno najpoznatiji po

tome što je ovde smešten TC Millenium, a predstavlja i „prečicu“

izmedju Obilićevog venca i Knez Mihailove. Postoje podaci da je

Nikola Spasić, zahvaljujući vernom i predanom radu, raspolagao

imovinom koja je u to doba imala vrednost kao Nobelova fondacija.

Njegova ljubav prema Beogradu bila je nemerljiva, pa su tako kuće

u Knez Mihailovoj pod rednim brojevima 19, 33, 37 i 47 (kao i već

pomenuti pasaž) deo njegove Zadužbine koju je nesebično darovao

svom gradu.

● Nemerljiv kulturni značaj

U broju 33 nalazi se zgrada zadužbine Nikole Spasića, koja je

izgradjena 1889. godine. Ova zgrada ubraja se u spomenik kulture

od velikog značaja od 1979. godine. Nastala je po projektu arhitekte

Konstantina A. Jovanovića koji je osnovu zgrade osmislio tako da u

prizemlju budu trgovine, dok su spratovi bili namenjeni za

stanovanje. Porodica spasić stanovala je na prvom, a smatra se da

su na drugom spratu stanovali vidjeniji Beogradjani! Posebno

zanimljivo u vezi ove zgrade jeste kombinacija arhitektonskih

stilova, koji zajedno čine savršenu simbiozu. Posebno se vodilo

računa o izgledu fasade koja i danas privlači pažnju posetilaca koji

svakodnevno prolaze kroz Knez Mihailovu! Ova zgrada-zadužbina

predstavlja jedan od prvih primera dvospratnih gradjevina u

tadašnjem Beogradu i kao takva je od nemerljivog kulturnog

značaja.

● Udruženje likovnih umetnika Srbije

Videvši kako su srpski vojnici stradali za vreme Velikog rata, Nikola

Spasić je još za života (1915. godine) osnovao zadužbinu Dom

srpskog invalidskog fonda „Sveti Djordje“. Taj dom nalazi se u

broju 37 Knez Mihailove ulice. Interesantan podatak je da je ovo

nekada bila kuća Jovana Pandjele (sagradjena 1872. godine) koju

je upravo Spasić otkupio od njegovih naslednika i dozidao joj još

jedan sprat. Kasnije, 1926. godine zgrada je rekonstruisana, a

1950. dozidana su još 2 sprata. Ovde je smeštena i bista Nikole

Spasića! Danas, u ovoj zgradi smeštena je galerija ULUS-a

(Udruženje likovnih umetnika Srbije).

● „Sloga“

Poslednja zgrada, u okviru zadužbine Nikole Spasića, nalazi se u

Knez Mihailovoj 47! Na tom mestu nekada se nalazilo imanje

društva „Sloga“, baš preko puta Spasićeve radnje. Postoji priča da

je godinama priželjkivao upravo ovo imanje, a da mu se želja

ostvarila neposredno pred Balkanski rat 1912. godine. Interesantan

podatak je da je ovo imanje nekada pripadalo knezu Aleksandru

Karadjordjeviću, a u zgradi koja je ovde postojala, nalazila se

„Beogradska kasina“- stecište tadašnjih bogatijih Beogradjana.

Poslednja zadužbina Nikole Spasića izgradjena je nakon njegove

smrti, od strane Upravnog odbora Spasićeve zadužbine. Nova

zgrada predstavljala je velelepno zdanje na 4 sprata, sa izlazom na

4 ulice!

SANU

Još jedna u nizu impozantnih gradjevina u Knez Mihailovoj, jeste i

zgrada SANU, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti!

Zgrada SANU, koja je smeštena u broju 35, projektovana je davne

1912. godine, a sama izgradnja završena je tek 1924. Zbog svoje

velike osnove, kao i fasade koja je izlazila na čak 3 ulice, zgrada

SANU predstavljala je pravi izazov za projektante, odnosno

arhitekte Andru Stevanovića i Dragutina Djordjevića. U zgradi se

nalaze biblioteka SANU (sa preko milion knjiga), arhiv SANU sa

bogatom gradjom o istoriji Srbije, galerija SANU u prizemlju (sa

salonom za predavanja), knjižara i antikvarnica! Nekadašnji naziv

Srpske akademije nauka i umetnosti je Srpska kraljevska

akademija, koja 1947. menja naziv u onaj koji nosi i dan danas.

Galerija „Singidunum“

U Knez Mihailovoj broj 40 nailazimo na galeriju „Singidunum“, koja

je otvorena 1980. godine. Galerija „Singidunum“ predvidjena je

kao galerija prodajnog tipa za dela iz oblasti primenjene i likovne

umetnosti. Sam naziv aludira na želju da se očuva drevna istorija

Beograda (Singidunum je stari naziv Beograda, iz doba Rimljanja),

uz konstantu nadogradnju i oplemenjivanje sadržajima iz oblasti

primenjenih umestnosti i dizajna, koje će zanimati široke narodne

mase!

Muzej „Zepter“

Odmah pored gore pomenute galerije, u broju 42, smešten je

muzej „Zepter“. Interesantan podatak je da je zgrada u kojoj se

danas nalazi "Zepter"-ov muzej izgradjena za potrebe Prve

hrvatske štedionice. Kao i kod uglavnom svih zdanja koja su

projektovana početkom 20. veka, prizemlje i prvi sprat bili su

namenjeni štedionici, dok su naredna 3 sprata bila namenjana za

stanovanje! Iako ima 3 fasade, najdekorativnije je uradjena upravo

ona koja je okrenuta Knaz Mihailovoj ulici. Ova zgrada jedan od

retkih primera berlinske i madjarske secesije u Beogradu! Namena

ovog velelepnog zdanja godinama se menjala, a prostor muzeja

postala je 2010. godine. Zanimljivo je da je muzej „Zepter“ prvi

privatni umetnički muzej u Srbiji, čija je glavna delatnost

prikupljanje, čuvanje i prikazivanje dela umetnosti!

"Delijska česma"

Na potezu gde se Knez Mihailova račva sa Čika Ljubinom ulicom,

pažnju će vam sigurno privući impozantna, mermerna česma,

poznata pod svojim starim nazivom "Delijska česma". Malo

poznata činjenica je da je ova česma rušena i obnavljana čak 3

puta! Poslednja i najvažnija reinkarnacija česme izvršena je 1987.

godine, kada je i započeta velika obnova Knez Mihilove ulice, koja

je tada pretvoreno u pešačku zonu. Pobedu na konkursu

raspisanom za izgradnju čuvene Delijske česme odneo je arhitekta

Aleksandar Derok, koji je u svojim nacrtima želeo da oživi

nekadašnji izgled česme, medjutim, zbog urbanizacije grada, taj

projekat nije realizovan, odnosno samo obrisi su preuzeti iz

originalnog nacrta. Danas, Delijska česma predstavlja simbol Knez

Mihailove za hiljade šetača koji dnevno pored nje prodju!

Institut Servantes

Na istom tom račvanju nalazi se i Institut Servantes, ali ta zgrada

ima mnogo dublju istoriju. Naime, ona predstavlja jedno od

najpoznatijih beogradskih zdanja i tu se nekada nalazila američka

čitaonica. Možda ste za ovo zdanje čuli kao za Palatu „Zora“. Ova

zgrada razvijala se i menjala svoju namenu u skladu sa razvojem

Beograda. Kuća je podignuta 1904. godine, a ime je dobila po bisti

koja se nalazila u fasadi. Od 1909. godine, palata „Zora“ postaje

vlasništvo čuvene braće Popović (Konstantin, Nikola i Djordje), koji

su se bavili sajdžijskim zanatom. S obzirom na to da su u svom

poslu bili vrhunski majstori, to im je donelo i veliki profit, pa su tako

svu svoju zaradu ulagali u nekretnine, medju kojima se našla i

palata “Zora“. Pema projektu arhitekte Milana Antonovića, Popovići

su srušili palatu i na istom mestu su podigli veću i raskošniju

zgradu. Nakon toga, palata „Zora“ dogradjivana je još 2 puta- prvi

put kada je francusko osiguravajuće društvo „Nacional“ uzelo

prostor u podzakup, a drugi put već 1937. godine. Tada su dozidani

još treći i četvrti sprat, dok je izgled fasade prilično izmenjen, pa

dobijen je današnji izgled palate. Dolaskom komunista na vlast,

Popovići su izgubili skoro svu svoju imovinu, u koju spada i sama

palata! Iako i sam član Komunističke partije Jugoslavije, Koča

Popović nikada nije pokušao da povrati izgubljenu imovinu svoje

porodice, ali uprkos bio je medju onima koji su nosili Titov kovčeg

na sahrani! Danas je u palati „Zora“ smešten institut Servantes-

španska institucija koja je rasprostranjena u 86 gradova širom

sveta, a koja promoviše španski jezik i kulturu!

Simbol slobodnih zidara

Da li ste se nekada zapitali šta predstavlja bronzana piramida

ispred zgrade SANU? Iako dnevno pored piramide prodje veliki

broj ljudi, malo ko zna šta predstavlja ova figura! Naime, na njoj su

obeležene koordinate Beograda, nadmorska visina, strane sveta i

sila zemljine teže. Iako je piramidu postavio Grad Beograd, pre

nekih 20 godina, ona predstavlja masonski potpis i simbol slobodnih

zidara! Ako uporedite "našu" piramidu sa onom koja se nalazi na

američkoj novčanici za 1 dolar, videćete da su skoro identične,

samo što „našoj“ nedostaje oko kao simbol.

Kuća Legata

U Knez Mihailovoj 46 nalazi se zgrada Kuće Legata, koja sa

zgradama 48 i 50. čini blok gradjanskih kuća. Ove 3 kuće/zgrade

sagradjene su istovremeno, 1869-1870. godine, po već pomenutom

Regulacionom planu Emilija Josimovića. Iako su sačuvale

jedinstveni arhitektonski sadržaj, tokom godina, sve 3 kuće

pretrpele su značajne izmene.

● Kuća Veljka Savića

Kuća u broju 46 pripadala je poznatom beogradskom trgovcu

Veljku Saviću, koji je upravo tu, na svom imanju 1869. godine

izgradio jednu od prvih, modernih kuća na sprat. Upravo kuća

Veljka Savića je 1966. godine proglašena za spomanik kulture!

● Krstina Mehana

Krstina Mehana, u Knez Mihailovoj 48, sagradjena je kao

administrativno-trgovačka zgrada u kojoj su braća Krstić otvorili

istoimeni hotel i koja je sve do izgradnje Gradske skupštine služila

za održavanje skupštinskih sednica!

● Kuća Kristine Kumandi

Poslednja u nizu gradjanskih kuća (ili prva, zavisno od toga s koje

strane dolazite) jeste kuća Kristine Kumandi. Nalazi se na samom

uglu Knez Mihailove i Dubrovačke ulice, u Knez Mihalovoj 50. U

ovoj zgradi nekada je bila smeštena Francusko-srpska banka, a

nakon toga belgijski i engleski konzulat, dok je danas upravo u ovoj

zgradi sedište Gete instituta! Danas, ove zgrade predstavljaju

značajan deo trgovačkog centra u Knez Mihailovoj, ali isto tako

svedoče početku urbanizacije Beograda!

Kafana „Grčka Kraljica“

Jedna od najstarijih sačuvanih gradjevina u Knez Mihailovoj jeste

kafana „Grčka Kraljica“! Pre naziva, pod kojim je poznata i dan

danas, ova kafana nosila je naziv „Despotov han“, a bila je u

vlasništvu Despota Stefanovića. Postoje podaci da je kafana

izgradjena u okviru najstarije kuće u Knez Mihailovoj, oko 1835.

godine, a već 1838. vlasnik Despot Stefanović kafanu je prodao

Jovanu Kumanudiju, beogradskom bankaru! Smatra se da je

upravo Jovan Kumanudi, poreklom Grk, preimenovao han u ime

koje kafana nosi i danas! Kafana je bila nekada mesto okupljanja

trgovaca, zanatlija i svih onih koji su uživali uz jutarnju kafu i

razgovor pred početak dana. Uz nekoliko renoviranja i prepravki,

kafana „Grčka kraljica“ dugo je odolevala vremenu i promenama

koje je „trpela“ Knez Mihailova, medjutim, danas je od nekadašnjeg

izgleda ovog zdanja u broju 51 ostala samo fasada kao svedok

nekim prošlim vremenima!

Biblioteka grada Beograda

Na samom kraju Knez Mihailove ulice smeštena je Biblioteka

grada Beograda! Osnovana je 1931. godine, iako se njeni počeci

beleže još u 19. veku. U zgradu u Knez Mihailovoj 56, gde se i

danas nalazi, preseljena je 1986. godine. Nekada je ova zgrada bila

poznata kao hotel pod nazivom „Srpska kruna“. Ovaj hotel je

izgradjen davne 1869. godine, kao jedan od prvih objekata u Knez

Mihailovoj ulici. U Srpsku krunu zalazili su vidjeniji Beogradjani, a

tokom godina, ovde su se održavale i priredbe, novinarski kongresi

kao i razne manifestacije. U prizemlju se nalazila kafana, bilijarska

soba, čitaonica i trpezarija, dok se na spratu nalazilo 17 soba za

goste. Dugo godina, hotel „Srpska kruna“ bio je najbolji ugostiteljski

objekat u gradu. Zvanično prestaje njegova funkcija kao

ugostiteljskog objekta tokom nakon šestoaprilskog bombardovanja

1941. godine! Sve do zvaničnoh useljenja Biblioteke grada

Beograda 1986. godine, „Srpska kruna“ je menjala svoju namenu i

dugo godina je bilo posvećeno obnovi same zgrade koja je

pretrpela velika oštećenja tokom ratova. Interesantan podatak je da

je Biblioteku svečano otvorila naša poznata pesnikinja Desanka

Maksimović! Pored velelepnog izgleda, lokacija je svakako ono što

krasi zgradu Biblioteke- sam kraj Knez Mihailove na ulazu u

Kalemegdan!

Šoping u Knez Mihailovoj

Veliki broj turista u Beograd dolazi kako zbog impresivne istorije i

lepote grada, isto tako i zbog niskih cena koje su pravi raj za

ljubitelje šopinga! Centar grada, odnosno sama Knez Mihailova

ulica, predstavlja pravi Beograd u malom. Ovde možete doživeti

deo atmosfere grada koji „nikada ne spava“. Pored toga što će vam

pažnju privući velelepna arhitektonska zdanja, o kojima smo pisali,

sigurni smo da ćete imati želju da obidjete i sve radnje, butike kao i

novi tržni centar „Rajićeva“ koji se nalazi na izlazu iz Knez

Mihailove, a pored Biblioteke grada Beograda! Bez obzira kojim

budžetom raspolažete, u Knez Mihailovoj sigurno ćete pronaći

nešto za sebe. Od uličnih prodavaca, pa do poznatih svetskih

brendova- sve što jedan „kupoholičar“ može da poželi, ovde će

pronaći! U Knez Mihailovoj možete uživati u kvalitetnoj kupovini,

kao u svim većim evropskim i svetskim metropolama.

Ukoliko želite sa sobom da ponesete neki suvenir, prava adresa za

vas je ugao Knez Mihailove i Trga Republike, gde se nalazi

„Beogradski izlog“. Ovde možete kupiti sve od suvenira- magnete

za frižider, majice, hemijske, čaše, kape, a zajedničko im je to što

na svakom piše Beograd! Pored toga, svoj suvenir možete kupiti

kod jednog od mnogobrojnih uličnih prodavaca koje ćete sretati duž

Knez Mihailove.

Beogradu nikada nije nedostajalo dobrih butika, a tako je i sada. U

Knez Mihailovoj možete sresti veliki broj nasmejanih ljudi sa punim

kesama koji će se, nakon uspešnog šoping dana, smestiti u jedan

od kafića kako bi uz šolju omiljenog napitka sumirali dan. Iako su

tržni centri, koji su tokom poslednje decenije izgradjeni u Beogradu,

uglavnom preuzeli „šoping klijentelu“, Knez Mihailova ima "ono

nešto" zbog čega joj se uvek vraćamo. Šetnja kroz samu ulicu,

veliki broj uličnih svirača i raznih performansa, mirisa kokica,

omiljenih kafića- sve to čini odlazak u kupovinu pravim malim

ritualom koji volimo i u kome uživamo.

U Knez Mihailovoj možete pronaći skoro sve što biste poželeli u

kupovini- od skupih (markiranih) brendova odeće, cipela, sportske

odeće, ali i knjižara, prodavnica za decu i još mnogo toga. Ovo su

samo neki od brendova odeće na koje ćete naići u toku šetnje kroz

najlepšu beogradsku ulicu:

● „Zara“

● „H&M“,

● „Guess“

● „Mango“

● „Waikiki“

● „Terranova“

● „Calzedonia“

● „Legend“

● „P.S. Fashion“

● „Replay“

● „Levi’s“

Od sportskih radnji, tu su:

● „Nike“

● „Addidas“

● „Skechers“

● „Office Shoes“

Za sve ljubitelje dobre knjige, nezaobilazne su knjižare kao što su

Laguna, Vulkan i Delfi. Sniženja su česta, pa po vrlo povoljnim

cenama možete pronaći ono što vam odgovara. Poznato je da su

pripadnice lepšeg pola veliki ljubitelji cipela, a prodavnica obuće

kao što je „Aldo“ sigurno će zadovoljiti svačiji ukus! Ako ipak više

volite satove i nakit, verujemo da će vam poseta radnjama poput

„S&L Watches“, „Pandora“ ili „Accessorize“ predstavljati pravi

užitak. Za najmladje posetioce, tu su dečji butici i prodavnice

igračaka, u kojima će mališani sigurno uživati u carstvu boja i šara!

Tržni centar Millenium

Tržni centar Millenium jedan je od najstarijih tržnih centara u

Beogradu, a nalazi se u okviru Spasićevog pasaža koji smo već

pominjali. Dok izgradnja tržnih centara u Beogradu nije doživela

pravu ekspanziju, TC Millenium bio je prava Meka za šopingoličare.

Kako zbog lokacije, tako i zbog svog neobičnog izgleda, TC

Millenium i danas privlači posetioce. U svojoj ponudi ima veliki broj

butika garderobe, sportskih radnji, trgovine kožne galanterije, ali i

salona lepote, turističke agencije, menjačnice. U okviru ovog tržnog

centra nalaze se i poslovni i kancelarijski prostori. Radno vreme

tržnog centra Millenium je od ponedeljka do nedelje od 10:00 do

20:00 h.

Šoping centar „Rajićeva“

Na samom kraju Knez Mihailove, nalazi se šoping centar

„Rajićeva“. Smešten je na uglu ulice Kneza Mihaila, Kralja Petra i

Uzun Mirkove, pa je tako lako dostupan iz kog god kraja da

dolazite. Koncipiran je tako da arhitektonski ne odudara previše od

okoline u kojoj se nalazi, s obzirom na to da je okružen zdanjima

koja su nastala uglavnom krajem 19. veka! Ovaj deo grada oduvek

je predstavljao trgovinski centar prestonice, pa je tradicija

nastavljena otvaranjem „Rajićeve“ . Prostire se na čak 15.300

kvadratnih metara, sa više od 80 lokala renomiranih svetskih

brendova, sa ponudom koja će zadovoljiti i najistančaniji modni

ukus. Pored butika, u šoping centru nalaze se i drogerije, apoteke,

radnje mobilnih operatera, kućnih aparata, kao i menjačnice.

Ukoliko vam je potreban kratak predah, u okviru Rejićeve nalazi se

nekoliko kafića i restorana, od kojih je najpopularniji „Mama’s

Shelter“ koji se nalazi na samom vrhu tržnog centra. Šoping centar

„Rajićeva“ otvoren je za posetioce svakog dana od 10:00 do 22:00

h.

Naravno, svakako treba napomenuti i veliki broj menjačnica,

marketa, banaka i bankomata, apoteka, koje se nalaze na potezu

Knez Mihailove ulice. U svim radnjama postoji opcija plaćanja

karticom, ali za slučaj da vam ponestane novca, na svakom koraku

postoje menjačnice i bankomati. Plaćanje je u dinarima, pa se

pobrinite da razmenite novac pre nego što krenete u šoping

avanturu kroz Knez Mihailovu!

Najbolji restorani u Knez Mihailovoj

Za sve posetioce koji dolaze u Beograd, ali i za veliki deo

stanovnika Beograda, Knez Mihailova predstavlja najatraktivniju

lokaciju prestonice Srbije. Restorani u Beogradu su nešto što

morate posetiti kada ste u prestonici, a činjenica da nema

saobraćaja i da na miru možete uživati u šetnji sami ili sa dragim

ljudima samo doprinosi tome da je upravo u Knez Mihailovoj

smešten veliki broj restorana, kako domaće tako i internacionalne

kuhinje. Izbor restorana zadovoljiće svačiji ukus, na vama je samo

da odaberete za koju vrstu hrane ste raspoloženi tog dana- od

domaće, preko italijanske, do azijske kuhinje- izbor je samo vaš! S

obzirom na to da je konkurencija velika, restorani u Knez Mihailovoj

se trude da pruže što bolju ponudu kako bi privukli što veći broj

gostiju! Zadovoljan gost koji se iznova vraća najbolja je reklama za

svaki restoran. Odaberite svoje mesto u bašti ili unutrašnjosti

omiljenog restorana i uživajte svim čulima! Za vas smo izdvojili

nekoliko restorana koji su svojim kvalitetom, tradicijom i uslugom

zaslužili da ih posetite.

Restoran Kolarac

Na prvom mestu, moramo pomenuti restoran Kolarac. Istorija

ovog restorana veoma je interesantna, pre svega zbog činjenice da

se nije uvek nalazio na danas svima poznatoj lokaciji u Knez

Mihailovoj. Prva kafana Kolarac nalazila se na Trgu Republike, na

smaom početku Makedonske ulice. Zgrada u kojoj se nalazila

kafana bila je u vlasništvu Ilije Milosavljavića, rodom iz Kolara. Ilija

Kolarac ostao je upamćen kao jedan od najvećih srpskih

zadužbinara, a jedna od centralnih ulica u Beogradu nosi naziv

Kolarčeva njemu u čast. U tadašnjoj kafani Kolarac okupljali su se

političari, državni činovnici i svi vidjeniji Beogradjani. Postoji

podatak da je upravo ovde dogovorena zavera o ubistvu kralja

Aleksandra i Drage Mašin. Kafana je srušena za vreme

bombardovanja 1941. godine od strane nemačkih okupatora.

Zgrada u kojoj se danas nalazi restoran Kolarac, u Knez Mihailovoj

46, izgradjena je 1869. godine i pripada Bloku gradjanskih kuća o

kojima smo pisali. Novi restoran Kolarac otvoren je 1950. godine! A

sada malo o hrani. Jelovnik restorana Kolarac je raznovrstan, ali

primat ima domaća kuhinja. Ukoliko želite da uživate u

tradicionalnim srpskim specijalitetima, na jednoj od najlepših

lokacija u Beogradu, restoran Kolarac je savršen izbor!

Restoran Snežana

Na samoj raskrsnici ulice Kralja Petra i Kneza Mihaila, nalazi se

restoran Snežana! Još jedan restoran duge tradicije, više od 50

godina otvara vrata za svoje goste! Ono je svih tih godina ostalo

nepromenjeno jeste kvalitet kako hrane tako i usluge, dva glavna

razloga zašto se u restoranu Snežana traži mesto više! Restoran

Snežana predstavlja idealan spoj kafe-poslastičare i picerije, pa

zavisno od toga čega ste ljubitelj, svratite i uživajte u savršenim

ukusima! Ukoliko vam nedostaje duh starog Beograda, ispijanje

kafe u bašti na kaldrmi, ali i kvalitetan zalogaj, zavirite u restoran

Snežana. Sigurno ćete se vratiti po još.

Restoran Via Del Gusto

Ako ste s druge strane, ljubitelj italijanske kuhinje i svih njihovih

specijaliteta, adresa koju tražite je Knaz Mihailova 48, odnosno

restoran Via Del Gusto! Od predjela kojim preovladavaju caprese

salata, razne vrste sireva i pršute, nekoliko vrsta rižota, dolazimo do

glavnog jela gde „glavnu reč“ imaju paste na više načina i simbol

italijanske kuhinje, njeno Veličanstvo- pica! Bez obzira da li volite

klasičnu margaritu, picu sa povrćem ili bogatu mesom- u restoranu

Via Del Gusto naći ćete svoj novi omiljeni ukus! Na kraju se

zasladite palačinkom sa namazom po želji, uz espresso u

italijanskom stilu. Dan ne može biti bolji!

Restoran Butique 2

Restoran Butique 2 je nešto novijeg datuma, ali kvalitetom ne

zaostaje ni za jednim od restorana u Knez Mihailovoj! Otvoren je

2015. godine, na adresi Knez Mihailova 52 a, pred samim ulaskom

na Kalemgdansku tvrdjavu. Jedna od odlika koja krasi restoran

Butique 2 jeste enterijer kojim dominiraju tople boje, pa ćete se za

vreme boravka osećati kao kod svoje kuće. Jelovnik je savršeno

osmišljen kako bi zadovoljio i najzahtevnije goste sa specifičnim

ukusom. Možete uživati u raznovrsnim salatama, sendvičima,

pastama, ali i jelima od mesa. Moglo bi se reći da restoran Butik

pripada kategoriji italijanskih restorana, sa primesama tradicionalne

kuhinje. Ono što je važno, šta god je vaš izbor- nećete napraviti

grešku

Restoran Tribeca

Još jedan restoran na uglu Kralja petra i Knez Mihailove koji

svakako vredi posetiti jeste restoran Tribeca. Prijatnog enterijera,

još lepše bašte, restoran Tribeca je restoran sa odličnom kuhinjom

na čiji kvalitet nećete ostati ravnodušni! Probajte neki od potaža uz

savršeno osmišljeno glavno jelo- nećete zažaliti. Posebno se ističe

raznolika selekcija deserta iz koje se izdvaja čokoladni mus koji su

svi gosti ocenili kao nešto što morate probati ukoliko vas put

nanese u restoran Tribeca! Bez obzira da li ste odlučili da ovde

započnete dan uz šoljicu kafe i obilan doručak ili da provedete

romantično veče sa voljenom osobom uz vino ili koktel, restoran

Tribeca odličan je izbor u svakom trenutku!

Naravno, treba napomenuti se da u sporednim ulicama koje se

„ulivaju“ u Knez Mihailovu, nalazi mnoštvo restorana koji

predstavljaju pravi gastronomski raj za sve hedoniste i ljubitelje

dobrog zalogaja! Neki od njih su „Plato“ na platou filozofskog

fakulteta, „Mali Kalemegdan“ na samom početku Kalemgdanske

tvrdjave, „Dorian Grey“ u Kralja Petra, „Angry Monk“-restoran

azijske kuhinje u okviru šoping centra Rajićeva i mnogi drugi.

Za sve one koji više uživaju u šetnji i jelu „s nogu“, Knez Mihailova

obiluje i fast food restoranima, gde možete poručiti hranu za

„usput“. Kokice su uvek savršen izbor za grickanje, a u Knezu

možete naići na štand sa kokicama na svakom koraku! Ukoliko vam

je leto sinonim za sladoled- pravac Knez Mihailova! Frižideri sa

najšarenijim i najukusnijim sladoledima čekaju samo na vas!

Kada su u pitanju kafići, prosto ih ne možete zaobići u vašoj šetnji

kroz Knez Mihailovu. Nalaze se na svakom koraku, izbor je zaista

veliki, pa sve i da u prvom na koji ste bacili oko ne nadjete mesta,

već u narednih par koraka naići ćete na sledeći. Kafići u Knez

Mihailovoj su prava oaza za opuštanje nakon napornog dana na

poslu ili kao mesto okupljanja sa dragim ljudima. Atmosferu

Beograda i Knez Mihailove najbolje ćete osetiti u jednom od

mnogobrojnih kafića koji su ovde ušuškani!

Apartmani u Knez Mihailovoj

Stan na dan Knez Mihailova

U samoj Knez Mihailovoj, kao i u neposrednoj blizini, nalazi se veliki

broj apartmana na dnevno izdavanje! Apartmani u Knez Mihailovoj

predstavljaju najpopularniji vid smeštaja u Beogradu, najviše zbog

svoje atraktivne lokacije. Upravo zbog toga, ponuda apartmana na

ovoj lokaciji zaista je velika i raznolika, sve u zavisnosti od potreba

gostiju. Bez obzira da li dolazite turistički, poslovno ili prosto želite

da budete u epicentru svih dešavanja u Beogradu, stan na dan u

Knez Mihailovoj je najbolji izbor! Ono što je važno napomenuti da,

iako se nalaze u strogom centru Beograda, apartmani u Knez

Mihailovoj mogu se iznajmiti po veoma povoljnim cenama. U cenu

zakupa ulazi korišćenje celokupnog apartmana sa svim njegovim

sadržajem, a posebnu pogodnost predstavlja to što većinu sitnica

poput fena, pegle, peškira, posteljine dobijate na korišćenje, pa je to

jedna od stavki o kojoj ne morate da razmišljate dok se pripremate

za dolazak u Beograd!

Monument

U zavisnosti od toga za koliko osoba i koje strukture vam je

potreban smeštaj na dan u Knez Mihailovoj ili u neposrednoj blizini

centralne beogradske ulice, zavisi i ponuda apartmana. Idealan za

boravak do četiri osobe je apartman Monument, sa lokacijom u

Knez Mihailovoj 18. Moderno uredjen i komforan, apartman

Monument je savršen izbor bez obzira da li u Beograd dolazite

sami, u paru ili porodično, a lokacija je idealna za obilazak gradskih

znamenitosti. Na svega par koraka od Knez Mihailove, u ulici

Maršala Birjuzova, ušuškan je apartman Betty, predvidjen za

boravak do 5 osoba. Ukoliko želite da budete smešteni u srcu

Beograda, a opet izolovani od gradske buke, stan na dan Betty je

naša preporuka.

Talija

Apartman Talija nalazi se u Čika Ljubinoj ulici i predstavlja jednu od

najtraženijih smeštajnih jedinica u Beogradu, kako zbog lokacije,

tako i zbog neobične strukture. Naime, Talija je po strukturi dupleks

apartman, sa prostranom dnevnom sobom i galerijom u kojoj se

nalazi spavaći deo. Savršen porodični apartman, predvidjen za

maksimum 6 osoba. Sve što treba da uradite je da isplanirate svoj

dolazak u Beograd i da rezervišete apartman na vreme. Sa „druge

strane“ Knez Mihailove- na Obilićevom vencu- nalaze se još 2

apartmana koji privlače pažnju velikom broju posetilaca. To su

apartmani Novi Obilić i Obilićev Venac, od kojih u prvom može

boraviti do 6 osoba, a u drugom najviše 4. Za sve goste koji dolaze

sopstvenim prevozom, ovi apartmani su odličan izbor, jer se odmah

pored zgrada u kojima su smešteni, nalazi velika javna garaža

„Obilićev venac“ gde bezbedno možete ostaviti svoj auto!

Kada su u pitanju apartmani u Beogradu, kao i stan na dan u

centru Beograda, ponuda je zaista velika. Pažljivo isplanirajte svoj

put, odaberite smeštaj koji će vam u potpunosti odgovarati i uživajte

u svom boravku u Beogradu i upoznavanju svih čari Knez Mihailove

ulice!