za peti razred osnovne {kole › pdf › srp_jazik_5.pdfu~io. Na ~asu ~itajte deo po deo, a nastavnik neka vrednuje uspe{nost ~itawa. Zadatak za ~as Uve`bajte izra`ajno ~itawe pesme

$Page 1: za peti razred osnovne {kole › pdf › srp_jazik_5.pdfu~io. Na ~asu ~itajte deo po deo, a nastavnik neka vrednuje uspe{nost ~itawa. Zadatak za ~as Uve`bajte izraàjno ~itawe pesme$
DOBRIVOJE STO[I], SNE@ANA VELKOVA,

SOWA LA@ETI] - JOVANOVSKA

SRPSKI JEZIK za

peti razred

osnovne {kole

2013

Ime i prezime na recenzentite:

Prof. dr êdomir Stojmenovi}Nada StojanovaSneàna Vasiqevi}

Ime i prezime na avtorite:

DOBRIVOJE STO[I]SNE@ANA VELKOVASOWA LA@ETI] - JOVANOVSKA

Ime i prezime na ilustratorot:Magnasken - Skopje

Ime i prezime na jazi~niot lektor:

Tira` na u~ebnikot:

So odluka za odobruvawe na u~ebnikot po predmetot Srpski jazik za 5-tooddelenie vo devetgodi{no osnovno obrazovanie br.22-1388/1 od 14.06.2012donesena od Nacionalnata komisija za u~ebnici

CIP katalogizacija vo publikacija na Narodnata i univerzitetskabiblioteka „Sv. Kliment Ohridski“-Skopje

Dobrivoje Sto{i}

Со одлука бр.22-1388/1 од 14.06.2012 на Националната комисија за учебници, се одобрува употреба на учебникот Српски јазик за 5-то одделение во деветгодишно основно образование

CIP - Каталогизација во публикацијаНационална и универзитетска библиотека “Св.Климент Охридски” , Скопје

Српски језик за пети разред основне школе / Добривоје Стошић, Снезжана Велкова, Соња Лажетић-Јовановска Министерство за образование и наука на Република Македонија, 2012Физички опис 148 стр. : илустр. ; 26 см

ISBN 978-608-226-329-8COBISS.MK-ID 91859978

Издавач: Министерство за образование и наука за Република Македонија

Печати: Графички центар дооел, Скопје

Re~ autora

U uxbeniku za V razred osnovne {kole nalaze se kwièvni tekstovipredvi|eni nastavnim programom za ovaj {kolski uzrast, ali i neki tek-stovi koji se mogu ~itati i tuma~iti na ~asovima.

Namera nam je bila da |acima ponudimo bogat sadràj tekstovaprimerenih uzrastu.

Pomo}u obja{wewa, uputstava i radnih zadataka koji prate svakitekst mo}i }e{ samostalno, ili uz stru~nu pomo} nastavnika, da se bavi{kwièvno{}u u meri koliko èli{. Kako {kolska godina odmi~e, bo-gati}e{ fond re~i kojima se koristi{, {iri}e{ svoja znawa i otkriva}e{umetni~ke lepote i vi{ezna~nost kwièvnog teksta.

@eqa nam je da ti ovaj uxbenik pomogne da zavoli{ bogat i razno-lik svet kwièvne umetnosti, kao i da ti omogu}i da stvarala~ki ~ita{ ituma~i{ kwièvna dela.


KWI@EVNOST


IZRA@AJNO ÎTAWE

Zadatak

Pro~itaj tekst u sebi i pribeleì re~i koje ti nisu jasne i potra-ì obja{wewe.

Obja{wewe re~i je veoma va`no kako bi mogao izraàjnopro~itati tekst.

[ta je to izraàjno ~itawe?

To je glasno ~itawe pri ~emu dolaze do izraàja tvoje govornesposobnosti. To su:

1. pravilno izgovarawe svakog glasa (artikulacija).2. pravilan izgovor re~i, sa pravilnim akcentom i sa nagla{avawem

odre|enih zna~ajnih re~i u re~enici (dikcija).3. pravilna intonacija re~i prema potrebi da se oseti tuga, sre}a,

strah i sl.To zna~i i mewawe boje glasa (da li govori dete ili starija osoba),

tiho ili glasnije ~itawe.4. Ritam pri ~itawu treba da bude prirodan, prema potrebi

sadrìne, da se ~ita sporije ili brè.5. Pravqewe pauza i po{tovawe znakova.6. Upotreba mimika i gestova zavisno od sadràja.

Sagledaj i primeni

Nastavnik izraàj-no ~ita jedan deo teksta. Pa-`qivo slu{aj i sledi tekst.

îtajte tekst po de-lovima i pazite da to budeizraàjno ~itawe, kako je touradio nastavnik.

7

OPKLADA

(Mika i @ika, dva nesta{na |a~i}a, povazdan se br~kaju kraj obale.Dobro plivaju i utrkuju se ko }e daqe otplivati. @ika priznaje Miki da jeboqi pliva~, ali mu ne priznaje da je boqi gwurac... I opkladi{e se u celulubenicu. Na komandu „tri” treba da zagwure...)

@ika komanduje.- Jedan, dva, tri!Ali obojica ostado{e s glavom iznad vode. Ne veruju jedan drugome

da }e se zagwuriti. Sva|ali se malo i najzad se dogovori{e da na komanduzajedno zagwure. @ika viknu:

- Jedan, dva, tri! –I bu}! Zagwuri{e obojica.Ali Mika izviri odmah da se uveri dali je @ika zagwurio, pa boje}i

se da i @ika ne izviri brzo zaroni u vodu.Sad @ika promoli glavu, a kad vide da nema Mike, pro{apta:- Taj dobro izdràva, moè lako dobiti opkladu! Al’ sad ne}e,

po{to sam se dobro izduvao! Sad }u ja duè izdràti!...I opet zagwuri.Mika ne moè vi{e da izdrì i diè glavu iznad vode. Za~udi se

kad ne vide @iku, pa uzdahnu:- Taj kao da je riba! Jo{ se ne pojavquje. Ali sad }u ponovo da

zagwuriti i opklada je moja!I polako uvu~e glavu u vodu.Kad je @ika ponovo izvirio, zinuo je od ~uda:- Zar taj jo{ ne izlazi? Kao da ima {krge! Al’ svejedno, ja }u

pobediti, zagwuri}u. On dotle mora izi|i, a ja }u se posle toga pojaviti ilubenica je moja.

To re~e i utonu u vodu.I tako su neprestano izviravali, ~as jedan, ~as drugi. Nikako da se

svr{i opklada. I jo{ uvek zagwuruju! Ko ne veruje, neka ode na |a~kokupali{te i vide}e pored obale kako se iz vode pojavquju dve glave - ~asMikina, ~as @ikina...!

Brana CVETKOVI]

Razgovor o tekstu

Ko su Mika i @ika i {ta radepovazdan?

Za{to su se opkladili?Kako je tekla opklada?Ko je bio izdr`qiviju u gwurewu

i na koji na~in?

8

Upamti

Izraàjno ~itawe se razlikuje od svakodnevnog govora zato {topri ~itawu glas izraàva ose}awa i misli, uverqivo odslikava pesni~keslike, likove, wihove me|usobne odnose i doga|aje.

îtawe moè da bude brè ili sporije, u zavisnosti od toga kakavje doga|aj opisan u tekstu (tuàn ili radostan). Izraàjno ~itawepodrazumeva razumqiv govor i pravilno pra}ewe interpunkcijskihznakova kako bi se glas po potrebi podizao ili spu{tao.

Za ~as

Uve`baj tekst za izraàjno ~itawe, sa elementima o kojima siu~io. Na ~asu ~itajte deo po deo, a nastavnik neka vrednuje uspe{nost~itawa.

Zadatak za ~asUve`bajte izraàjno ~itawe pesme koja sledi. Uzeta je iz kwige

„Vagon prve klase” koju je napisao Dragan Luki}. U toj kwizi moète na}imnogo veselih pesama o deci, ìvotiwama, igra~kama i o prirodi. Zajednosa nastavnikom prvo ~itajte u horu, svi zajedno, a zatim pojedina~no.

[KOLE

9

[kole su velike i mirne ovcekoje oka~e veliko zvonce, pa zvone, zvone i decu goneu ùte male avione.

[kole su velike i dobre mamestotinu dece neguju same,napamet znaju svu svoju decui bajke pri~aju o Mesecu.

[kolske su klupeùte rakete,sa wima decau svemir lete.

[kole su veliki ~udni dvorcikoje osvoje hrabri osnovcisvakog septembra pu{~anom paqbomi olovkama duga~kom sabqom.

Svakog septembrakad jesen stupi,po dva su borcau {kolskoj klupi.

Dragan LUKI]

Doma}i rad

U svesci napi{i prikaz za pesmu „[kole” prema slede}em planu.Napravite prezentaciju na ~asu i razgovarajte o uspe{nosti

prikaza.

Re~enica ____________________________________________________________([ta je opevano u pesmi?)

Stih ________________________________________________________________(Koji stih, prema tebi, iskazuje najja~e ose}awe?)

Epiteti _____________________________________________________________(Napi{i tri epiteta koji ti se najvi{e dopadaju.)

Rime ________________________________________________________________(Napi{i dve rime.)

Jedna re~____________________________________________________________ (Re~ koja iskazuje najja~e ose}awe o pesmi.)

Na ~asu

Na ~asu Likovnog obrazovawa nacrtajte crte` na kome }etepredstaviti va{u {kolu.

Primena znawa -- takmi~ewe

Pro~itajte slede}e stihove u sebi. Zatim organizujte takmi~eweu izraàjnom ~itawu. Najuspe{nije ~itawe pohvalite.

10

OGLASI ,,[UMSKIH NOVINA“ - Branko ]OPI]

LIJIN OGLAS

U gustoj travi, nadomak rijeke,kraj neke staze uske,na{la sam sino} u sami sutonpero gospo|e Guske.Neka Guska u {umu svratida joj ga tetka vrati.Sastanak u pet sati.

MEDIN OGLAS

Mrkowi} Medo iz Gluve Doqe,zvijerka mekane du{e,moli p~elara za nauk mudrikako se p~ele gu{e.Savjet se hitno prima,prije nego do|e zima.

JAZAVÊV OGLAS

Ozbiqnog druga Jazavac traìda dijele krasan stan.Jazbinu ima toplu i tihu,zgodnu za zimski san.Qep{e je, nema da pali{ svije}u!Jeà primiti ne}u!!!

11

OGLAS DIVQE SVIWE

Ja, divqa sviwa, Brqani} Brqa,javqam svima, da znate:nikada dosad ru~ala nisamna kwizi |aka Mate.Otkuda pri~a o tome kruì,ko li me tako svirepo tuì.

OGLAS MRAVA

Pred ki{om, ju~e, pod svojim listomsakri me cvijeti} plav.Zato mu javno odajem hvalu.U~tiv,trudbenik Mrav.

ZEC I LISICA

Jedne duge i o{tre zime ogladne sve zvijeri, pa i lukava teta lija.I, jednom no}u, kad je kamewe pucalo od studeni, na|e siroma{ka ze~i}agdje skaku}e prtinom da se zagrije, pa naumi da ga prevari.

- Zima, zejo, odi da se igramo!- I lani je bila, teto - odgovori zec.- Zar si ti lawski? - zapita ga ona.- Jesam, vala, i preklawski! - odgovori on.„Nema, bogme, tu meni ve~ere” - pomisli tu`no lisica i ode na drugu

stranu. Narodna basna

12

DRAMSKO ÎTAWE

Pa`qivo pro~itaj tekst usebi, a zatim razmisli o po-stupcima likova i o primenielemenata izraàjnog ~itawa.

TU@IBABA

Na sceni sa leve strane sto ili katedra sa stolicom, a sa desnestrane jedna {kolska klupa. Za katedrom je u~iteqica, a u klupi su dvau~enika.

Tuìbaba: (diè dva prsta): Molim, nastavnice, on mi je uzeo gumu!...Nastavnica: Dobro, dobro, vrati}e ti je ... Sedi.Tuìbaba: (sedne).De~ak: (ismeva ga {apatom): „Molim nastavnice, molim nastavnice...”Tuìbaba: (opet diè dva prsta): Molim, on me ismeva...Nastavnica:(umorno): Nemoj, Popovi}u, da ga ismejava{...Tuìbaba: (kezi se nadmo}no): Eee!De~ak: Tuìbabo!Tuìbaba: (ska~e sa mesta): Molim, nastavnice, on mi kaè da sam

tuìbaba!Nastavnica: Nisi ti tuìbaba, sedi samo...Tuìbaba: (obra}a se de~aku): E, eto vidi{ da nisam!De~ak: Nisi ti tuìbaba ti se tuìdeda!Tuìbaba:: (izbezumqeno ska~e s mesta): Molim, nastavnice, on kaè da

sam ja tuìdeda!Nastavnica: (la`no qutita): Nije mogu}e! ... Popovi}u, Popovi}u, budi

miran!Tuìbaba: (smeje se, sedaju}i na mesto): Eeee... Nastavnica ti je rekla da

bude{ miran!De~ak: Nisi ti tuìbaba ti si ni{ta!Tuìbaba: (sko~i kao gore): Molim, nastavnice, on kaè da sam ja –

ni{ta!

13

Nastavnica: A {ta ti wemu kaè{?Tuìbaba: I on je ni{ta!...Nastavnica: E, pa u redu... Sedite sada i budite mirni.Tuìbaba: (seda na svoje mesto i radoznalo gleda {ta } e de~ak da u~ini;

ovaj ne reaguje, {to tuìbabu nervira; odjednom sko~i): Molim, nastavnice, on me gleda!

Nastavnica: [ta kaè{?Tuìbaba: (pla~no): Molim, on me stalno ovako gleda! (Okre}e se prema

de~aku i kezi se). Beee. . .

Du{an RADOVI]

Razmisli i razgovaraj

Gde se odvija radwa u tekstu?Koje ste osobine otkrili kod likova?[ta je iskazano u tekstu sa zagradama?

Upamti

Dramasko ~itawe podrazumeva ~itawe dramskog teksta po ulogamau dijalo{kom obliku. Ina~e, uspela dramatizacija moè se smatrati onakoja ve{tim kori{}ewem svih tehni~kih mogu}nosti pozori{nog jezikaneupadqivo sledi tokove orginalnog teksta i uspeva da dramski istakneosnovnu pi{~evu zamisao.

Pripreme za dramatizaciju

Dok ~itate tekst po ulogama, odaberite u~enike koji }e tuma~itiuloge iz teksta.

Ostali u~enici dobijaju zadatak: da pripreme u~ionicu kao sce-nu sa rekvizitima.

Izvo|ewe dramskog teksta

U~enici - glumci izvode predstavu ozbiqno, govore}i jasnimgovorom, gestovima, mimikama, pokretima.

14

PRIÂ

Pro~itaj tekst u sebi irazmisli kakav doga|aj je opi-san u wemu.

DIMA

Pravo ime mu je bilo Dimitrije. Wegova majka ga je zvala Dima. Takosam ga zvao i ja i svi koji su ga poznavali. Stanovao je blizu nas, u jednojmaloj ku}ici sa prozorima oblepqenim plavom hartijom.

Dima je bio samo jednu godinu stariji od mene. Me|utim, bio je rastommnogo niì, izgledao je jako sitan. Kad poku{avam da se setim kako je Dimaizgledao, pred o~i mi stalno izlazi slika „Gli{e” koga crtaju mala deca.Li~io je na mi{a, bio je jako ìvahan, brz, stalno u pokretu: i rukama inogama i jezikom.

Ku}a u kojoj sam ìveo imala je veliko dvori{te i obi~no smo se uwemu skupqali. Dima je bio naj~udniji me|u nama. Kad god bi Dima otvoriousta da ne{to kaè, mi smo svi prekidali àgor u èqi da ga ~ujemo.

Svi smo govorili obi~ne re~i, ne one re~i koje je trebalo da seizgovore u igri i sva|i, ve} kakva je situacija bila. Se}am se i sada. To subili obi~ni razgovori:

- Baci mi loptu!- Uje{}e te kuca!- Gde je moj kliker?- Ko ti je dao taj „staklenac”?- Udari}u te!- îk, probaj!Tako smo mi govorili.Dima nije nikad tako govorio. On je uvek ne{to izmi{qao i mi smo

mu svi verovali, ne znam ni ja sada kako i za{to.Jednog jutra Dima je u{ao u moje dvori{te i pod majicom doneo

nekakav zamotuqak. Ja sam ga molio da mi pokaè {ta je to, ali je Dimaodbio i rekao da sa~ekam dok ostali stignu.

Dima je bio sve~ano raspoloèn i polako razmotavao hartiju, takoda smo mi bili jo{ nestrpqiviji. Onda je izvadio neke fotografije i

15

pokazivao nam:- Ovako sam ja izgledao. To je bilo davno, onda sam bio vojnik.Mi svi razroga~enih o~iju gledamo u poùtelu fotografiju, gledamo

u lice neke stare vojni~ine s brkovima, sa ordewem i pi{toqem o pojasu.Moja majka, neprimetno je pri{la na{oj grupi i gledaju}i u brkatu

vojni~inu, za koju je {estogodi{wi Dima tvrdio da je to on, po~ela je takoda se smeje da je gotovo htela da umre.

Meni tada nije bilo jasno za{to se moja majka smejala. Sada mi jejasno. Bio je to na slici Dimin deda.

Kad je moja porodica otputovala iz toga grada, meni je najvi{e biloào {to u mome dvori{tu vi{e ne}e biti Dime.

Nisam ga vi{e nikada video. Stevan RAI^KOVI]

Mawe poznate re~i:

àgor - galamakliker - mala staklena kuglica (igra~ka)

Razgovor o tekstu

Ko je Dima i kako je opisan u tekstu?Po ~emu se izdvajao Dima u odnosu na drugu decu?îme ih je iznenadio jednog dana?Za{to se majka smejala nad fotografijom?

16

Razmisli, odgovori, zakqu~i

U tekstu je prikazan jedan doga|aj o kome se pripoveda. Zbog togatekst je:

a) epski, b) lirski, v) dramski.

Tekst je napisan u:a) stihu, b) prozi, v) dramskom dijalogu.

•

Broj glavnih likova je:a) dvoje, b) troje, v) jedan, g) deset.

Koji je glavni doga|aj?Nabroj sporedne doga|aje.

Zakqu~ak

Od odgovora koje si dobio na prethodnim pitawima moè sezakqu~iti da je tekst „Dima” pri~a. Pri~a je vrsta kratkog proznogsastava. U woj se opisuje jedan doga|aj iz ìvota jednog lika. Drugidoga|aji i likovi se samo nakratko pomiwu, ali su i oni u tesnoj vezi saglavnim doga|ajima i likovima.

Zadatak za ~as

Odgovori na pitawa u svesci. îtajte odgovore i dopuwujte ih,ako smatrate da je to potrebno.

17

BASNASagledaj

Dok izraàjno ~ita{ slede}e tekstove u sebi, koga prepoznaje{u glavnim likovima.

VUK I PAS

Dosadilo se psu jednog mesara da stalno ìvi u jednom mestu,zaèli da po|e nekud daqe i vidi {ta se po ostalom {irokom svetu radi.

Ukrade se ovaj pas jedne ve~eri iz ku}e, krene na put i no}u do|e ujednu veliku {umu.

Pred zoru srete ga jedan mr{av i gladan vuk. Da udari na wega, nesme. Vidi da je pas veliki i dobro uhrawen. Re{i vuk da se upozna s wim,pozdravi ga i upita kuda se tako uputio. Pas mu re~e {ta je naumio.

- E, moj brajko - prihvati vuk - niko vi{e ne putuje nego ja, pa vidi{kakav sam. Istinu ti kaèm, tako mi moje kurja~ke vere, samo ti jedangubica i}i po svetu. Nema ti boqeg mesta od onog gde ti je pun trbuh. Ida ho}e{ mene uputiti tamo gde se i ja mogu hraniti kao ti, ja bih tamo i{ao.

Vidi i pas da je tako, utoliko vi{e {to je ve} osetio glad, iodgovori vuku:

- Kad je tako, dobro, a ti hajde sa mnom. Ja }u ti na}i gospodara una{em selu. On }e te dobro hraniti, samo da mu no}u ~uva{ ku}u od lupeà.

- Niko mu je boqe od mene ne}e ~uvati - odgovori vuk. I tako po|u.Pri osvitku spazi vuk da je psu oguqen vrat i upita ga otkud to.- Ni{ta ne pitaj.- Ta kaì ti meni da znam, dobro je sve znati.- Preko dana vezuju me lancem za vrat, a no}u pu{taju me slobodna.- [ta kaè{, nesre}ni~e! Lancem za vrat! Na ~ast ti ta tvoja

gospodska hrana, ja se nisam na to nau~io.Dositej OBRADOVI]

18

Razgovor o tekstu•

[ta je uradio pas kada mu je dosadilo da ìvi u jednom mestu?[ta mu je rekao vuk kada ga je video?Kada je po~eo ose}ati glad, {ta je predloìo vuku?Za{to vuk nije prihvatio predlog?Ko je predstavqen preko likova u tekstu?Razgovarajte o pouci koju ste sagledali u postupcima vuka i psa.

Upamti

Basna je kratka pri~a u prozi ili stihovima u kojoj su glavni likovinaj~e{}e ìvotiwe, koje predstavqaju qude i wihove mane. Karakteriìvotiwa u basnama su u skladu sa qudskim karakterima Tako, na primer,pas predstavqa vernog i iskrenog ~oveka, vuk otmi~ara, nasrtqivca,

lisica - lukavog i prepredenog ~oveka, zec - pla{qivca, jagwe - nevinogi bezazlenog ~oveka.

Basna ima zadatak da kritikuje i pou~ava kako treba postupiti uìvotu.

Najpoznatiji basnopisci su: Ezop, Lafonten, Lesing, Ivan Krilov,Lav Tolstoj, Dositej Obradovi} i dr.

Zadatak za ~as - narodne mudrosti

îtaju}i basne moè{ izvu}i pouke, a ~esto iz wih proizlaze iposlovice. Na primer,

Veruj, ali proveri.Ne biju vuka {to je siv, nego {to je ovcu pojeo. Jadna je ona ptica koja ne nosi svoje perje.

Potrudi se da prona|e{ i druge poslovice. îtajte ih na ~asu ianalizirajte poruke koje {aqu ~itaocu.

Doma}i zadatak

Pro~itaj slede}e basne, a zatim ih prepri~aj i napi{i pouku. Zatim razgovarajte o porukama i negativnim qudskim osobinama koje su opisaneu basnama.

19

KOW I MAGARAC

Neki ~ovek imao kowa i magarca. Kad su jednom bili na putovawu, magaracre~e kowu:„Uzmi malo od moga tereta, ako ho}e{ da ostanem ìv”.Kow ne poslu{a. Magarac se od umora sru{i i uginu.Kad je gospodar sve natovario na kowa pa i samu magar~evu koù, stadekow jaukati:„Jao, meni bedniku! [ta mi se dogodilo! Nisam hteo uzeti mali teret, a evosada nosim sve, pa i odranu koù”.

Dositej OBRADOVI]

KURJAK I @DRAL

Kurjaku, `deru}i ovcu, zastane kost u grlu. Stane zavijati i jaukati,mole}i svakoga ko tuda prolaza{e da mu izvu~e kost, obe}avaju}i velikunagradu. Dugo{ijasti `dral polakomi se na platu, zavu~e glavu ukurjakovo grlo i izvu~e kost, pak onda lete}i vi{e wega, iska{e platu. Akurjak, pokazuju}i mu svoje kurja~ke zube, re~e mu: „Zar ti je malena plata{to si iz ovakvih zuba izvukao glavu zdravu i ~itavu?”

EZOP

20

TELEGRAFSKE BASNE

Stara {kola

„Va{ sam sluga” - {ap}e lisac lavui ponizno pred wim spu{ta glavu,a kad zeca susretne kraj brazde,vi~e: „Skidaj {e{ir ispred gazde!””

Pri~a iz davnine

Usred na{eg malog, pti~jeg srezapostavili gavrana za kneza...- A {ta kos i slavuj vele na to?

Oni vele: [utjeti je - zlato!”

Nepopravqiv

îta jagwe Ezopove basne,pa se divi: mudre su i krasne.Tek jedno je pri tom grdna muka,{to ne mogu da poprave vuka...

Lo{e iskustvo

Stari medved u ko{nicu gleda, pa sve misli: bit }e slatkog meda!No ipak je propustio zgodu,sjetiv{i se kako p~ele bodu...

21

Moderna vremena

Jadao se ma~ak nasred krova,mrka brka, zabrinute wu{ke:- Ni na vrapce nema vi{e lovabez radara i atomske pu{ke...

Sudbina careva

Tuìo se stari lav:- Zvijeri moje, nisam zdrav!A na ove rije~i lavqepriredile zvijeri slavqe...

Povrije|ena veli~ina

Nazva slona telefon:- Halo, mali moj!Odgovara qutit slon:Pardon! Krivi spoj!

Bezobrazni vrabac

Grak}e gavran: - Kvar, kvar, kvar,sto godina ja sam star!A vrabac }e: - @iv, ìv, ìv,A tko ti je, star~e, kriv?

Gustav KRILEC

22

ROMAN ZA DECU

Priseti se•

Koje su osobine pri~e kao sastava?Priseti se elemenata izraàjnog ~itawa. Primeni ih dok ~ita{

tekst u sebi.

Zadatak

îtajte tekst po delovima i razmi{qajte o wegovoj sadrìni, aposebno o glavnom liku.

PROLE]E U XUNGLI

U indijskoj xungli godi{wa doba prelaze jedno u drugo gotovoneprimetno. îni se kao da ih ima samo dva, vla`no i suvo, ali akopa`qivije posmatrate, vide}ete kako se, pod potocima ki{e i oblacimaprqav{tine i pra{ine, sva ~etiri godi{wa doba niù svojim redom.Najdivnije doba je prole}e, jer ono nema zadatak da prekrije ~ist golprostor novim li{}em i cve}em, ve} da izagna i skloni zaostalepreìvele otpatke poluzelenih biqaka kojima je blaga zima ostavila dugìvot i da upola prekrivenoj staroj zemqi ponovo ulije ose}awe mladosti.I ono to tako dobro u~ini da na celom svetu nema takvog prole}a kao {toje u xungli.

23

Tada je dovoqno da padne jedna slaba ki{a pa da se sve drve}e,`buwe, bambusi, mahovine i biqke sa so~nim li{}em po~nu buditi uz {umrastewa, koji se gotovo moè ~uti, a uz taj {um se i dawu i no}u ose}adubok àmor. To je {um prole}a, treperav zvuk koji ne dolazi ni od zujawap~ela, ni od vodopada, ni od vetra u krunama drve}a, ve} to prede topla,sre}na zemqa.

Mogli je sve do ove godini uìvao u promeni godi{wih doba. Obi~nobi on prvi spazio oko prole}a u dubokoj travi i prve prole}ne oblake, skojima se u xungli ni{ta ne moè porediti. Wegov glas se razlegao na svimvla`nim, rascvetalim mestima obasjanim zvezdama, on je pomagao u horuvelikih àba ili se rugao malim sovama koje kre{te za belih no}i.

I on je, kao i sav wegov narod, izabrao prole}e za svoje izlete, da sekre}e prosto iz zadovoqstva, da juri, po toplom vazduhu, trideset,~etrdeset ili pedeset miqa, od sutona do zore, da se vrati zadihan,nasmejan, s vencem cve}a na glavi. U tim divqim krstarewima xunglom nijega pratila wegova ~etvorka, jer je ona odlazila da sa drugim vukovimapeva pesme.

Stanovnici xungle su u prole}e veoma zaposleni, i Mogli ih jeslu{ao kako mumlaju, vri{te ili zvi`de svako na svoj na~in. Glasovi suim tada druga~iji nego u ostalim godi{wim dobima, i to je jedan od razlogaza{to se prole}e zove doba novog govora.

Radjard Kipling(iz romana „Kwiga o xungli”)

Mawe poznate re~i

izagna - najurixungla - velika {uma sa obiqem rastiwa i ìvotiwasova - vrsta pticemiqa - mera za duìnu

Razgovor o tekstu

Kako se smewuju godi{wa doba u xungli?Za{to je prole}e opisano kao najlep{e godi{we doba u xungli?[ta se dogodi kada padne ki{a?Ko je Mogli? Uporedi lik Moglija iz teksta sa onim kojeg poznaje{ iz pri~a

koje si ranije pro~itao u slikovnicama.

Priseti se ko su bili wegovi verni pratioci u xungli i s kim seborio?

24

UpamtiTekst „Prole}e u xungli” je kratak odlomak iz kwièvnog teksta koji

na op{iran na~in opisuje ìvot de~aka Moglija koga su vukovi na{li u {umikao malu bebu i podigli ga. On gospodari xunglom druè}i se saìvotiwama. Ovaj tekst ima velik broj likova, obiluje doga|ajima, imabogatu sadrìnu i zove se roman. Tema romana se odnosi na decu, i zato seovaj tekst zove roman za decu.

Primeni znawa• U izradi ovog zadatka, prema vlastitom izboru moè{ primeni-ti: petored, stepenast prikaz, prozor, problemsko postavqawe, Venovdijagram.

Na prethodnim ~asovima pro~itali ste tekstove razli~itih vr-sta: pri~u, basnu, deo romana i sagledali wihove najva`nije osobine.

Napravi upore|ewe prema slede}im zahtevima:1. Kakve teme obra|uju?2. Koje su poruke?3. Uporedi ih po: duìni, broju likova i doga|aja, govoru likova i

re~i autora.

GOVOR PISCA I GOVOR LIKOVA

Uo~iDok ~ita{ tekst, uo~i ko govori.

STARA VODENICA

Stisnuta u {umovitoj dolini iznad sela, vodenica je neprekidno ineumorno radila terana vodom dubokog potoka. I veoma, veoma je ostarela.

- Jo{ }u raditi, govorila jevodi koja ju je pokretala. Jo{ samsna`na.

Ali stari vodeni~ar, koji jegodinama bio u vodenici, umre i nikone do|e da ga zameni. Vodenica zanemei opuste.

Dok je stari vodeni~ar bio ìv,dovodio je svoje malo unu~e i vodenicaje ~esto slu{ala dedu kako mu govori:

- Ivane, ovu }u vodenicu osta-viti tebi. Ako je bude{ lepo ~uvao, ona}e te hraniti.

25

No posle smrti staroga, Ivan ne do|e. Vodenica ga je ~ekala, aliwega nije bilo. Ona izgubi nadu, korov je obraste, trwe i trava. Niko nijevi{e prolazio pored we. Sove su se naselile u woj, a velika ri|ovkauvukla se ispod praga.

- E - govorila je voda iz potoka - gde je tvoj Ivan? Vi{e ne vredi{,ni{ta, a ja sam èqna posla. U sebi nosim snagu, a ona odlazi uzalud.

Vodenica se od muke rasplaka.Jednog lepog prole}nog dana ona za~uje u blizini korake i govor.

- Oh, sigurno ide Ivan! - obraduje se vodenica.Putem, zaraslim u korov, dolazila su tri ~oveka. Vodio ih je neki

mladi}.

- Li~i na Ivana! - pomisli vodenica. - Ta to je on! Gle kako jeporastao, a ja sam mislila da je jo{ mali de~ak. Eh, da ho}e da me popravi,pa da opet radim!

Vodenica se nije prevarila. Mladi} je zaista bio dedin unuk Ivan.Stigav{i pred vodenicu, re~e:

- Evo, tu smo. Ova je vodenica ve} odsluìla svoje. Na wenom mestumoèmo sagraditi divnu elektri~nu centralu.

ûv{i to, voda sna`no za{umi i re~e vodenici:- Slu{aj, stara, eto za mene opet posla. Vidi{, ja }u pokretati

centralu, razume{ li? Na{e }e selo dobiti elektri~no osvetqewe, a wega}u ja proizvoditi. Osvetli}u doline i poqa, sela i gradove koje vidimoodavde. Ivan nije kao wegov deda, on misli druk~ije.

- Eh, do{la su druga vremena! - uzdahnu vodenica. - Nema druge.Odlazim. Ispunila sam svoju du`nost i ne àlim {to }e me nestati, jer }ena mom mestu zasvetleti novo sunce.

(Pri~a iz |a~kih novina)

Mawe poznate re~i

ri}ovka - vrsta zmijedolinica - mala dolina

Razgovor o tekstu

Gde se nalazila vodenica?[ta je govorila vodi?[ta je deda govorio Ivanu o vodenici?Za{to je vodenica gubila nadu?Ko je do{ao kod we jednog prole}nog dana?Kakav je bio plan wezinih posetilaca?Kako je reagovala stara vodenica?

26

27

Upamti

U kwièvnim tekstovima ima dve vrste govora: govor pisca i govorlikova. Pisac pripoveda, obja{wava, opisuje, a likovi razgovaraju, ipreko wihovih me|usobnih odnosa, koji su direktni, dobija se utisak da seradwa odvija ispred ~itaoca. Iz tog razgovora mogu se odrediti wihoveosobine.

Doma}i rad

Ve`baj prepri~avawe teksta. Pazi kako }e{ pretvoriti direktnigovor u indirektni.

Na ~asu izraàvawa i stvarawa prepri~aj tekst. Razgovarajte oonome {to ste ~uli i zajedno vrednujte iskazivawa.

TEMA

Razmislite•

Dok ~ita{ tekst, prepi{i re~i i re~enice sa opisom majke.Razmisli {ta je predmet pripovedawa u tekstu.U kom licu govori pripoveda~ u tekstu?

DETIWSTVO

Sre}no, sre}no, nepovratno doba detiwstva! Kako da ne volim, kakoda ne ~uvam uspomene na wega! Te uspomene osveàvaju, uzdiù moju du{ui one su izvor mog najlep{eg uìvawa.

De{avalo se da se istr~i{ do mile voqe i sedi{ za stolom za ~aj uvisokoj naslowa~i. Ve} je dockan, davno si popio {oqu slatkog mleka, santi sklapa o~i, ali se ne mi~e{ s mesta, ve} sedi{ i slu{a{. A kako da neslu{a{? Mama razgovara s nekim i zvuci wenog glasa tako su slatki, takoprijatni! Sami ti zvuci tako mnogo govore mome srcu! O~ima zamagqenim od

dremeà pa`qivo gledam weno lice i odjednom ona postade sasvim mala,tako mala, da joj lice nije ve}e od dugmeta; ali ga ipak sasvim jasno vidim:vidim kako me je pogledala i osmehnula se. Meni je prijatno da je vidimtako si}u{nu. @mirkam o~ima jo{ vi{e i ona postaje tako mala kao slikequdi koji se ogledaju u zenicama. Ali sam se pomerio i ~arobna slika seizgubila; skupqam o~i, okre}em se, nastojim na svaki na~in da obnovim tusliku, ali uzalud.

Ustajem i, zgr~iv{i noge, udobno se name{tam u naslowa~i.- Ti }e{ opet zaspati, Nikoqewka! – kaè mi mama. – Boqe bi bilo

da ide{ gore.- Meni se ne spava, mamice - odgovara{ joj, i nejasni ali slatki snovi

ispuwavaju ti ma{tu i zdrav de~ji san sklapa ti o~i, i za trenutak sezaboravi{ i zaspi{ i spava{ dok te ne probude. Ose}a{ ponekad u polusnuda te ne~ija ne`na ruka dodiruje; po samom dodiru je poznaje{ i jo{ upolusnu nehotice uhvati{ tu tuku i sna`no je pritisne{ na usne.

Svi su se ve} razi{li; samo sve}a gori u gostinskoj sobi; mama jekazala da }e me sama probuditi; to je ona sela na kraji~ak naslowa~e nakojoj spavam, svojom divnom, ne`nom rukom pomilovala me po kosi i nadsamim mojim uvom zvu~i mili poznati glas:

- Ustaj, du{o moja, vreme je da se spava.Ne ustru~ava se ni od ~ijih ravnodu{nih pogleda: ona se ne boji da

izlije na mene svu svoju ne`nost i qubav. Ja se ne mi~em, ali jo{ ja~e qubimwenu ruku.

- Ustani, an|ele moj.Ona me drugom rukom grli oko vrata i weni se prsti brzo kre}u i

golicaju me. U sobi je tiho, polutamno; nervi su mi uznemireni maminimgolicawem i bu|ewem. Mamica sedi sasvim uza me; ona me dodiruje; ose}amwen dah i ~ujem wen glas. Sve me to nagoni da sko~im, obavijem rukama wenvrat, pritisnem glavu na wene grudi i da joj zadihano kaèm:

- Ah, mila, mila mamice, kako te volim! Ona se osmehuje svojim tu`nim, ~arobnim osmehom, uzima obema

rukama moju glavu, qubi me u ~elo i stavqa me na krilo.- Dakle, ti mene mnogo voli{? Ona }uti jedan trenutak, pa onda

kaè: - Pazi, uvek me voli, nikad me ne zaboravqaj! I kad vi{e ne budetvoje mamice, ne}e{ je zaboraviti. Je li, ne}e{ je zaboraviti, Nikoqewka?

I ona me jo{ ne`nije qubi.- Dosta! Ne govori to, mila moja, du{o moja! – uvikujem, qube}i joj

kolena; i suze potokom teku iz mojih o~iju suze qubavi i zanosa.- Ho}e li se ikad vratiti ta sveìna, bezbri`nost, potreba za

qubavqu i snaga vere koje imamo u detiwstvu? Koje doba ìvota moè bitilep{e od onoga kad su dve najboqe vrline, nevina veselost i beskrajnapotreba za qubavqu, bile jedine pobude ìvota?

Lav TOLSTOJ

28

Razgovor o tekstu

Detiwstvo treba da bude najlep{e, najbezbri`nije i najsavr{enijerazdobqe u ìvotu ~oveka. Dete je gladno i èdno topline, ne`nosti irazumevawa. Ali, najvi{e traì qubav kako bi {iroko otvorilo vrata zaulaz u svet odraslih. Uspomene iz detiwstva ostaju u se}awu ~itavogìvota.

Autor teksta „Detiwstvo” ruski pisac Lav Tolstoj, pi{e o svojimse}awima iz detiwstva. Porazgovarajte o va{im utiscima kako stedoìveli pi{~eve uspomene na wegovo detiwstvo.

U kom licu pripoveda autor teksta „Detiwstvo”?Pro~itajte re~enice u kojima su opisi majke. Razgovarajte o odnosu majke i deteta. (Potvrdite citatima iz

teksta.)

Na kraju teksta autor postavqa dva pitawa, u stvari, wegovarazmi{qawa.

Razgovarajte o ovom delu teksta: kome postavqa pitawa o ~ijimi kakvim osobinama pi{e.

Kwièvni kutak[ta je predmet obrade ovog teksta? Odgovor na ovo pitawe, u

stvari, zna~i da ste otkrili temu teksta.

[ta je tema u jednom delu?

Zakqu~i•

Predmet obrade u epskom delu zove se tema. A teme u epskimdelima su: doga|aji, pojave, likovi, razli~iti problemi.

Doma}i rad•

Pro~itajte po jednu narodnu pripovetku.Istu pripovetku pismeno prepri~ajte.Na ~asu ~itajte sastave i otkrijte teme.

Predlog zadaci•

Napi{ite sastav i razgovarajte o jednoj od predloènih tema:

1. Jedna uspomena iz detiwstva.2. @elim sre}no detiwstvo za svu decu sveta.3. Neka deca imaju nesre}no detiwstvo.

29

IDEJA

Razmislite•

Pro~itaj tekst i razmisli kojoj vrsti pripada prema sadrìni(to moè{ otkriti u po~etku teksta).

Pribeleìte {ta je ispri~ano u tekstu, a nije mogu}e.Razmislite koja je poruka pisateqice teksta.

NEVA NEVIÎCA

Tako bili mlinar i mlinarica, a oboje bili tvrda i krivi~na srca.Kad bi careve sluge donijele ìto, da se sameqe, mlinar sameqe ìto,ni{ta ne uzme za platu i jo{ po{aqe caru milo{te, samo da se umilisilnom caru i wegovoj k}eri, oholoj carevni. Kad pak do|e sirotiwa, dasameqe ìto, mlinar uzima od dvije mjerice jednu sebi za platu i druga~ijene}e da meqe.

Tako jednog dana, a bilo je to ravno o Koledama i ci~a zima, do|e domlina neka baka, a na baki krpe i drowci. Stajao mlin u gaju na potoku, initko nije mogao znati, odakle je baka do{la.

Ono pak ne bija{e baka, kao {to jesu bake, ve} ono bija{e Moko{. AMoko{ znala je u sva{ta da se pretvori: i u pticu i u zmiju i u baku i udjevojku. I jo{ moga{e Moko{ sva{ta na~initi: i zla i dobra. Al’ jao si gaonomu, koji joj se zamjeri, jer bija{e vrlo pakosna. Stanovala Moko{ u glibunakraj mo~vara, gdje je jeseni sunce sjedalo. Kod we bi Sunce sve zimeno}ivalo, a Moko{ znala i qute trave i krepke pregovore, te bajlila i30

teto{ila nejako Suna{ce, dok se ne bi o Koledama pomladilo i nanovoprosinulo!

„Dobar vam dan”, nazove dakle baka Moko{ mlinaru i mlinarici, „ida mi sameqete ovu torbu ìta”.

Stavi baka torbu na tle, a mlinar }e:„Samqet }u: polak torbe tebi za poga~u, a polak meni za naplatu”.- „Nemoj tako, sinko! Uzmawkat }e mi za poga~u kolednicu, jer eto u

mene {est sinova, a sedmo unu~e Sunce mi se rodilo”.- „Idi ne bulazni, stara budalo”, otrese se mlinar. „Ba{ i nali~i{,

da bude{ Sun~eva baka!”Pa amo tamo, al’ mlinar ne htjede nikako da meqe bez po torbe, a

baka uprti opet svoju torbu i ode stazom, kuda bija{e i do{la.Bila pak u mlinara k}erka, krasna djevoj~ica, a zvali je Neva

Nevi~ica. îm se bija{e ona rodila, okupale je vile u omaji, te se od wesvako zlo odmahivalo kao voda od mlina. I jo{ joj nareko{e vile, da }e joju svatovima biti Sunce djeverom; ele, ona Sun~eva nevjestica. Zato je inazvali: Neva Nevi~ica, a bila ona prekrasna i uvijek nasmijana kao vedardan.

Raàlilo se Nevi Nevi~ici, kad je mlinar onako otpravio baku. Odeona, do~eka baku u gaju i re~e:

- „Vrati se, bako, sutra, kad budem sama. Samqet }u ti ìto bezplate”.

Sutradan mlinar i mlinarica odo{e u {umu, da usijeku badwak zaogwi{te, a Neva Nevi~ica osta sama. Ne potraja dugo, eto bake sa torbom.

- „Dobra ti kob, djevoj~ice” re~e baka.- „I tebi dobra bila”, odvrati Neva Nevi~ica. „êkaj, bako, da

otvorimo mlin”. Bija{e ono maleni mlin `li~ar, hvatao vodu u ~etiri prekr{tene

`lice te se okretao kao vreteno. Mlinar bija{e pak zapeo mlin, te NevaNevi~ica morade do koqena u leden potok, dok otpusti zavor.

Zaklepe}e mlin, krenu se `rvwevi, i sameqe Neva Nevi~ica ìtobaki. Napuni joj torbu bra{na i ni{ta ne uze za platu.

- „E, hvala ti, djevoj~e”, re~e baka Moko{, „bit }u ti na pomo}i,kudgod bude{ nogom prolazila, kad nisi ~uvala noìce od ledene vodice,niti ruke od nepla}ene muke. I jo{ }u kazati momu unuku Suncu, tko ga ovodariva poga~om.” Onda uze baka bra{no i ode.

Od tog dana ni{ta u mlinu bez Neve Nevi~ice biti ne moga{e.

Ivana Brli} - MA@URANI]

31

Razgovor o tekstu

Koja dela po~iwu sa: Bio jednom ... Nekada davno ... Nekada ranije... i sl.?

Koji su elementi u tekstu neverovatni, nemogu}i?(Pro~itajte ih!)

Odredite koje osobine pripadaju likovima u tekstu:

grub odnos alavostdobrodu{nost dare`qivostmalodu{nost drskostqubaznost ne~ove~nost

(Pokaì to razgovorom i citatima iz teksta.)

Koji i ~iji postupak ti je ostavio (dobar ili lo{) utisak i za{to? Razgovarajte o poruci teksta. Pri tom vi razgovarate o stavu

pisca, odnosno o ideji u tekstu.

Zakqu~i

Ideja je osnovna misao u tekstu i ona je stav pisca prema temikoju je obradio. Tema i ideja su prisutne u svim delovima tekstaujediweni u jednu celinu koja se zove kwièvno delo.

Zadaci

U svesci odgovorite na slede}a pitawa, a na slede}em ~asu~itajte odgovore i sagledajte razlike u tuma~ewima:

Prepi{i jednu re~enicu iz teksta „Neva Nevi~ica” koja je kod tebeizazvala neko ose}awe.

Jednom re~enicom objasni to ose}awe.Odredi temu i ideju teksta. Ukratko opi{i jednu sliku iz teksta koja je izazvala kod tebe

neko ose}awe.

32

Mawe poznate re~i

mlin - vodenicamilo{ta - darglib - blatopolak - pola, polovina

po - polakob - sre}a`li~ar - ka{ikarzavor - zatvor`rvwevi - kamewe koje meqe u

vodenici (vodeni~ni kamen)

EPSKE NARODNE PESME

Priseti se•

Ko je bio Kraqevi} Marko? Kojeosobine wegovog lika su ti poznate?

Zadatak•

Pro~itaj pesmu i obrati pa`wu nadoga|aj koji je pripovedan i na jezik na komje napisan.

MARKOVO PRVO JUNA[TVO

Marko sjede ve~erati s majkomsuva qeba i crvena vina.Nasmija se Kraqevi}u Marko.Pita wega ostarjela majka:„O, moj sinko, Kraqevi}u Marko,~emu si se nasmijao, sine?Il' se smije{ tananoj ve~eri?Ili meni ostarjeloj majci?”Odgovara Kraqevi}u Marko: „Oj, boga mi, moja stara majko,ne smijem se tananoj ve~eri,{to bog dao to i ve~eramo;ni’ se smijem tebi ostarjeloj,jer }e svako ostariti, majko,ve} mi na um ne{to pade, majko.Kad ja bijah od {esn’est godina,ja povedoh da potkujem [arcai ponesoh [ar~evu obu}u.Kad ja bijah na sred poqa ravna,

al’eto ti Goli{an - vezirai sa wime do trista Turaka;oni vode trijest robiwicasvezanijeh ruku naopako.

33

Kad robiwe mene ugleda{e,sve u jedno grlo povika{e:„Bogom brate, Kraqevi}u Marko!Daj’ nas pusti iz ropstva prokletogjal’ za blago, jali za juna{tvo,pa }emo te spomiwati, Marko,kao sestre brata ro|enoga!”

To se meni raàlilo, majko,

pa ja pri|oh Goli{an - veziru,poklonih se do zemqice crne,poqubih ga u skut i u ruku,pa mu po~eh govoriti majko:

„Gospodaru, Goli{an - vezire!Pusti meni trijest robiwica,evo tebi sedam tovar blaga!”

Kad to ~uo Goli{an - vezire,on na mene o~i iskola~i,pa uzima trostruku kamxiju,pa me po~e udarati wome,udari me nekoliku puta.Kad je mene malo doboqelo,ja’ pogledah oko sebe, majko,al’ nemadoh ni{ta od oru`ja,ve} potegoh [ar~evu struwicu,u struwici [ar~evu obu}u,

pa udarih Goli{an - vezira,udarih ga u ~elo juna~ko,pade vezir u travu na glavu.Pa po}erah po poqani Turke,Mili boè, na svemu ti hvala!Ja da ti je stati pa vi|eti:stoji zveka u struwici plo~a,stoji vriska trijes’ |evojaka.

Dok’ s’ okrenuh nekoliko puta,al’ na poqu ìve du{e nema,osim osta trijes’ |evojaka.Odvezah im prebijele rukei opravih na trideset stranada kazuju kako nam je bilo.

34

To je meni na um palo, majko,|e u~inih veliko juna{tvobez topuza i bez britke |orde,i bez kakvog ubojnog oru`ja.Zato sam se nasmijao, majko.”

Narodna pesma

Mawe poznate re~istruwica - velika torba od kozjih dlakabritka |orda - o{tra sabqajali - ili

Razgovor o pesmiZa{to se nasmejao Kraqevi} Marko?[ta su potraìle robiwe od wega?[ta je predloìo Goli{an- vezir?Kako je reagovao Goli{an- vezire ?[ta je Marko uradio sa Goli{anom, sa Turcima i sa devojkama?Koje si nerealne elemente otkrio u pesmi?Kakav je jezik u pesmi?Opi{i lik Kraqevi}a Marka.

UpamtiPesme u kojima se iscrpno govori o raznim doga|ajima, li~nosti-

ma, wihovim doìvqajima i postupcima zovu se epske narodne pesme.Pesma „Markovo prvo juna{tvo” je epska narodna pesma zato {to je

ponikla u {irokim narodnim masama. Naj~e{}e se ne zna kada i gde sunastale, niti ko ih je spevao. U prvobitnom svom obliku ove pesme su bilezami{qene i stvorene od obdarenog pojedinca koji je svoju pesni~kutvorevinu mogao samo usmeno da preda drugima. Ove pesme su kruìle unarodu usmenim putem sve dok ih pismeni qudi nisu zabeleìli i takoza~uvali od zaborava.

Poznati skupqa~ narodnih pesama i umotvorina bio je VukStefanovi} Karaxi}.

U narodnim pesmama slika se dru{tvena stvarnost onako kako su jevideli peva~i. Budu}i da su ti peva~i iz naroda, to su oni pesmamaodràvali shvatawa, ideale i te`we narodnih masa.

Na ~asu Izraàvawa i stvarawa prona|ite re~i u ovojnarodnoj pesmi koje odudaraju od kwièvnog jezika, zamenite ihkwièvnim oblikom, a zatim pesmu prepri~ajte u svesci.

îtajte sastave i razgovarajte o uspe{nosti ura|enog.

35

KOSOVKA DEVOJKA(Odlomak iz istoimene pesme)

Uranila Kosovka devojka,uranila rano u nedequ,u nedequ prije jarkog sunca,zasukala bijele rukave,zasukala do belih lakata,na ple}ima nosi hleba bela,u rukama dva kondira zlatna,u jednome hla|ane vodice,u drugome rumenoga vina;pa se {e}e po razboju mlada,po razboju ~estitoga kneza.Kog junaka u ìvotu na|e,umiva ga hla|anom vodicom,pri~e{}uje vinom crvenijem,a zalaè hlebom bijelijem.

Epska narodna pesma

Mawe poznate re~i

razboj - mesto gde se vodi borbaprije - preuranila - podranila (po{la ranije)

Doma}i rad

Podelite se u dve grupe. Jedna grupa neka pro~ita pesme o Kraqevi}Marku i neka prepri~a wihovu sadrìnu. Druga grupa neka pro~ita epskepesme sa drugom sadrìnom, gde se pojavquju nerealna bi}a i postupci ineka ih prepri~a. Na narednom ~asu ~itajte sastave i vrednujte ih uz pomo}nastavnika.

Na ~asu Muzi~kog obrazovawa prona|ite i slu{ajte narodnepesme gde su opevani junaci iz istorije. Zatim ih prepri~ajte usmeno.

Na ~asu Likovnog obrazovawa nacrtaj portret Kraqevi} Markaonako kako si ga zamislio inspirisan opisima pro~itanim u pesmama.

36

LIRSKE NARODNE PESME

Primeni znawe•

Ponovite elemente izraàjnog ~itawa.Dok nastavnik ~ita pesmu, slu{aj pa`qivo kako bi mogao da ih i

ti pro~ita{ izraàjno.

Svaki u~enik ~ita u sebi, a zatim i glasno.Pa`qivo pro~itajte delove u pesmama gde su opevana ose}awa.

BRA]A I SESTRICA

Dva su bora uporedo raslai me|’ wima tankovrha jela.Bori rasli gore u visinu,zaklawali tankovitu jeluod oluje i severa quta,te joj grane uvek se zelene.To ne bila dva bora zelena,ve} to bila dva brata ro|ena,a me|’ wima sestra jedinica.Bra}a seku svoju zaklawalikao bori tankovitu jeluod oluje i severa quta.

Lirska narodna pesma

SESTRE BEZ BRATA

Dvije seje brata ne imale,pa ga viju od bijele svile,od bijele i jo{ od crvene,struk mu me|u drvo {im{irovo,crne o~i dva draga kamena,obrvice morske pijavice,sitni zubi dva niza bisera.Zalaù ga medom i {e}erom:„To nam jedi, pa nam pobesjedi”.

Lirska narodna pesma

37

Razgovor o pesmama

Kako su rasla dva bora i jela?Ko su bili borovi, a ko jela?[ta su radili borovi da bi za{titili jelu?[ta su pravile setrice koje nisu imale brata?[ta je opisano u pesmama?

Upamti

Pesma „Bra}a i sestrica” i „„Sestre bez brata” nazivamo lirskenarodne pesme. U ovim pesmama se saèto izraàva jedno ose}awe,raspoloèwe, preìvqavawe ili se dodaje slika koja nam pruà nekosaznawe o ìvotu. Takva lepa slika data je u pesmi „Bra}a i sestrica”, ukojoj dva zelena bora zaklawaju tankovrhu jelu „od oluje i sjevera quta”.

Proveri znawe•

îtajte u sebi pesmu koja sledi, koriste}i znawe o izraàjnom~itawu.

Proveri znawe o lirskoj narodnoj pesmi u pesmi „Sloboda”.

SLOBODA

Lepo peva slavujaku zelenoj {umici,na tananoj gran~ici.Otud idu tri lovcada streqaju slavuja.On se wima molio:„Nemojte me streqati,ja ~u vam pevati,u zelenoj ba{tici,na rumenoj ruìci”.Uhvati{e tri lovcai odne{e slavuja,metnu{e ga u dvreda im qude veseli;ne}e slavuj da peva,nego ho}e da tuì.

38

Odne{e ga tri lovca i pusti{e u luge.Stade slavuj pevati:„Te{ko drugu bez drugai slavuju bez luga!”

Narodna pesma

Zadatak za ~as

Na ~asu primenite tehniku Kvadrant za analizu pesme „Sloboda”.Nastavnik pravi grupe sa po ~etvoro u~enika. Svaka grupa dobija

list podeqen na ~etiri dela gde u~enici popuwavaju delove premaslede}im zahtevima:

1. U prvom delu - u~enik crta sliku koju je u~enik zamislioinspirisan pesmom.

2. U drugom delu - u~enik opisuje ose}awa koje je otkrio u pesmi,ali i ona koja je doìvqavao dok je ~itao pesmu.

3. U tre}em delu - u~enik opisuje zvuke za koje misli da ih pesmasadrì, ali i zvuke koje smatra da su prikladni pesmi.

4. U ~etvrtom delu - u~enik opisuje koja je veza izme|u sadrìnepesme i wegovog ìvota prema svom vi|ewu.

itajte sadrìnu kvadranta, razgovarajte o napisanom, ali i do-puwujte, ako treba ne{to da dopunite.

39

PATRIOTSKA PESMA(MOTIV, PESNI^KA SLIKA, OPISIVAWE, RIMA)

Spremi se za ~as

Kakva su tvoja ose}awa kada se pomiwe re~ otaxbina?[ta je za tebe domovina?Pro~itaj slede}u pesmu i razmisli koju poruku krije u sebi.

SAD U MOJOJ ZEMQI GRMI, [UMI RAD

I zato ne pitaj:Otkud qubav ta?Ne pitaj, ve} pro|iod sela do sela:pro|i grad po grad;sad u zemqi mojoj grmi, {umi rad;sad se zemqa mojaprepora|a sva.I koliko snagetu se sada krije.I kada se radii kada se bije –ko da muwa seneko da poàr plane;i kada se smrknei kad se osvane –ìvot te~e burno,gromoglasno, ùrno;ko ko{nica brujii klik}e i huji – vi~e na sav glas.Poemu nam peva,najlep{u poemu –poemu o nama, poemu za nas.

Tanasije MLADENOVI]

40

Mawe poznate re~i

muwa sene - muwa sevnehuji - hu~iklik}e - kli~e (vi~e)

Razgovor o pesmi

Koji period ìvota na{eg naroda opeva ova pesma?Koja pesnikova ose}awa izbijaju iz svakog stiha?Koje re~i do~aravaju zvukove i odjeke rada?Koja celina u pesmi daje posebnu poletnost i optimizam?

Upamti

Pesme u kojima pesnik iskazuje svoja ose}awa qubavi premadomovini (otaxbini) zovu se patriotske ili rodoqubive. Sa mnogoqubavi pesnici pi{u o wezinoj lepoti, bogatstvu, istoriji.

Kwièvni kutak

Oni delovi u kojima se opisuje jedan predmet, jedno lice, jednasituacija zove se motiv. U umetni~koj kwièvnosti pojam motiv ozna~avanajuù tematsku jedinicu koja se ne moè daqe razlagati. Motivi moguimati razli~itu funkciju: da pokre}u radwu, da opi{u neku situaciju ilipejza` i sl.

Pesni~ka slika odnosi se na slikovitost u pesmi. Postiè seupotrebom stilskih figura u opisima likova, pojava, gra|evina, vrtova,lepih prirodnih pejzaà i dr.

Potpuno ili pribli`no glasovno podudarawe prvenstveno nakraju dva ili vi{e stihova zove se rima. Stihovi sa rimom su rimovanistihovi.

Primeri:Izme|u zemqe i zvezde sjajne Na{a tre{wa nosikriju se mnoge velike tajne. haqine razne boje

B. Crn~evi} i sve joj lepo stoje.Gvido Tartaqa

Predstavqawe ~oveka i prirode, prikazivawe svih pojava i sta-wa, ukazivawem na wihove osobine i pojedinosti zove se opisivawe.

Koristi se u poeziji i u prozi.

41

Zadatak za ~as•

Pro~itajte pesmu i analizirajte je prema zadatom planu.îtajte ura|ene analize i vrednujte ih.

Plan za analizu pesme

1. [ta je navelo pisca da napi{e pesmu?2. Odredite pesni~ke slike i dajte im naslove.3. Prepi{i stihove gde je opevan i opisan preporod zemqe.4. U kojim stihovima je iskazana poruka u pesmi?5. Kojoj vrsti pesama pripada pesma koju si pro~itao?6. Kojim re~ima i kojom bojom bi iskazao svoju qubav prema

domovini.7. Prepi{i jednu rimu iz pesme.

UOÎ DANA REPUBLIKE

Nad gradom leteI rascvetavaju se raketeCrvene, ùte, zelene, bijele ...

A {ta èle, a {ta èle,Te zvijezde rujne, zelene, bijele?

Crvena - da svi qudi ìve u slobodi,Zelena - da ìta rastu, da sve dobro rodi,Bijela - da mir vlada me|u narodima.

Svima, svima ...I sve ostalo rasplamsane bojeSvijetle su èqe domovine moje.

Grigor VITEZ

42

Mawe poznate re~i

rasplamsan - kada bukne plamenrujna - crvenkasta

Budi kreativan - doma}i zadatak

Re~ima: pesme, {umne, slatke re~i, blaèno detiwstvo, let, slo-bodno peva, junak, zemja, dom, brani i qubav, poku{aj da napi{e{ kratkupesmu na temu: Moja domovina. (Neke re~i moè{ da zameni{ po svojojvoqi.)

Uradite zidne novine sa napisanim pesmama i dopunite ih poda-cima o prirodnim lepotama na{e zemqe (o kojima u~i{ na ~asovima Pozna-vawe dru{tva).

HUMORISTI^NE PESME

Razmisli •

Pro~itaj pesmu izraàjno i razmisli o Ga{inom odnosu premaradu.

Koje ~ovekove negativne osobine ismejava pesnik i za{to?

GA[A

Ga{o, Ga{o, tuàn Ga{o,[ta }e s tobom biti?Ga{a htede stolar biti,Teàk mu je svrdo.Posle htede kova~ biti,Gvo`|e mu je tvrdo.On je hteo i tka~ biti,Al’ mu smrde lonci.Zatim htede kroja~ biti,Al’ ga igla bode.[to god Ga{an po~e radit,Sve natra{ke ode!Ga{o, Ga{o, lewi Ga{o,[ta }e s tobom biti?

Ga{o, Ga{o, tuàn Ga{o,[ta }e s tobom biti?Ga{a htede pekar biti,Vrele su mu pe}i,

43

Ga{a htede mesar biti,Al' je te{ko se}i.Prohte mu se ~izmar biti,Al' udara }iri{,Jo{ i ratar htede biti,Al' mu smeta kiri{;Tad }ur~ija htede biti,Opet igla bode, -[to god Ga{an po~e radit,Sve sunovrat ode!

Ga{o, Ga{o, lewi Ga{o,[ta }e s tobom biti?Ga{o, Ga{o, tuàn Ga{o,[ta }e s tobom biti?Ga{a j' mnogo zapo~iwo,A nijedno ne do~iwo.E, tako su leta pro{la,Ga{i starost do{la.Sad gladuje i jau~e,Pla~e, vi~e, hu~e:„O mladosti, lepo doba,Ludo li ti pro|e!” –Te{ko svakom koji ne znaRada ni zanata,Gladovawe, jadovaweNeradu je plata.

Jovan JOVANOVI] -- ZMAJ

Mawe poznate re~isvrdo - alat za obradu drveta; }ur~ija - krznar (majstor koji obra|uje koù);tikaj - ~ovek koji tkaje; sunovrat - ponor, provalija

ne do~iwo - nije zavr{io; }iri{ - lepak

Razgovor o pesmiKo je glavni lik u pesmi i {ta je hteo da bude na po~etku? [ta mu

je smetalo u zamisli?

Koje zanate je odbio i za{to?[ta je jo{ hteo, a nije bio?Objasni stihove:

„Ga{a j’ mnogo zapo~iwo,A nijedno ne do~iwo”.

44

Opi{i lik Ga{e.Koje osobine qudi ismeva pesnik u ovoj pesmi?Koje si pesni~ke slike otkrio u pesmi?[ta je motivisalo pesnika da napi{e ovu pesmu?Prona|i rimu u pesmi.

UpamtiLirske pesme koje preko pesni~kih slika ismevaju negativne

osobine kod qudi kao {to su lewost, la`, zavidqivost, {krtost i sl.zovu se humoristi~ne pesme.

ZadatakIzraàjno pro~itajte pesmu Te{ka bolest i otkrijte elemente

humoristi~nih pesama, motiv, pesni~ke slike, rimu.

Otkrijte pouku u pesmi i opi{ite „bolest” junaka i „lek” koji muje doktor prepisao.

TE[KA BOLEST

Napala bolest,nekakva bolest jaka,na{ega smjelog lovca na zvijeri,na{ega junaka.

Nije mogao u {kolu i}i,nije se mogao iz posteqe di}i,nije mogao za stol sjesti,nije mogao kompota jesti, nije mogao mlijeka piti,svi su pitali: {to }e s wim biti?

45

Tek uz pomo} ~udesnog durbinadoktor ga je pregledaodo najdubqih dubina.I postavio, uz ozbiqnu pozu,ovakvu dijagnozu:

- Od ove bolestidje~ak bi lako mogao da svisne,od ove te{ke bolesti, -groznice zemqopisne!

I propisao mu ~udotvoran lijek,da ga uzima dnevno vi{e puta,da povrati apetit,da dobije tek,tako da u slast moè da progutasvih kontinenata pet.Sve otoke i poluotoke, sve rijeke i potoke,pra{ume, {ume i stabla gume,sve zalive i rtove, pustiwe, oaze i vrtove,sve paralele i meridijane,a zatim da jo{ popijesva mora i okeane!

Onda }e se tek mo}i di}i,onda }e mo}i u {kolu i}i,onda }e mo}i za stol sjesti,onda }e mo}i kompota jesti,onda }e mo}i mlijeka piti,onda }e biti ìv ko ~igra,onda }e opet sposoban bitikrenuti u lov na tigra.

Grigor VITEZ

46

IZRA@AVAWE I STVARAWE


USMENO IZRA@AVAWE

(PREPRIÂVAWE I PRIÂWE)

SAMOSTALNO PREPRIÂVAWE DOGA\AJA O KOME SI ÛO (LA)

Saznaj

Nikola Tesla, veliki svetski nau~nik, rodio se 1856. godine uselu Smiqanu, u Lici (dana{wa Hrvatska). Zavr{io je Vi{u tehni~ku{kolu u Gracu (Austrija). Oti{ao je u Ameriku i tamo ostao sve do svojesmrti (umro je u Wujorku, 1943). Ono po ~emu je Tesla poznat i zna~ajan jesuwegovi pronalasci (oko sedamsto novih izuma).

Pred tobom je odlomak iz kwige „Moji izumi”. U wemu se NikolaTesla se}a i pri~a o doga|aju iz detiwstva. Pa`qivo pro~itaj tekst.

MOJ IZUM

Jednom preduzimqiv trgovac osnovao je vatrogasnu brigadu.Kupqena su nova vatrogasna kola, nabavqene uniforme i uve`bani za radi za paradu. Na kolima je u stvari bila pumpa na kojoj je radilo{esnaestoro qudi i bila je divno ofarbana crvenom i crnom bojom. Jednogpopodneva organizovana je javna proba i ma{ina je transportovana do reke.Celokupno stanovni{tvo je do{lo da prisustvuje velikom spektaklu. Pozavr{etku svih govora i ceremonija izdata je komanda da se pumpa voda,ali iz cevi nije potekla ni kap. Profesori i stru~waci su uzaludpoku{avali da prona|u u ~emu je problem. Neuspeh je bio potpun kada samja stupio na scenu. Moje znawe o mehanizmu nije bilo nikakvo, a gotovo istotoliko malo sam znao o vazdu{nom pritisku, ali instinktivno sam se setiousisne cevi u vodi i shvatio da je ona zapu{ena. Kada sam ugazio u reku ioslobodio cev, voda je pojurila iz we i pokvasila mnoga nedeqna odela. NiArhimed koji je tr~ao go kroz Sirakuzu i iz sveg glasa vikao „Eureka” nijeostavio ve}i utisak od mene. Nosili su me na ramenima i bio sam junakdana.

Nikola Tesla

¡

49


Koji oblik kwièvnog izraàvawa koristi pisac? (Ko pri~a odoga|aju?)

Ko je i kako osnovao vatrogasnu brigadu?Kakav se problem javio na proslavi?Objasni situaciju u kojoj se na{ao de~ak.

Upamti

Prepri~avawe je zaokruèno i povezano (usmeno ili pismeno)izraàvawe ne~eg pro~itanog (tekst, umetni~ko delo i sl.), ne{to {to smo~uli od nekoga, gledani film ili predstava.

Prepri~avawe sluì istovremeno za razvijawe u~enikove govornekulture. Ono moè biti: op{irno (detaqno), u obliku rezimea (saèto),izborno (odabere se epizoda ili situacija) i stvarala~ko (unose sedopune, oboga}uje se vlastitim komentarom i sl.).

Zadaci za istraìvawe•

Nikola Tesla je prijavio oko sedamsto novih izuma. Prona|i po-datke o nekima od wih. Moè{ koristiti uxbenike, enciklopedije,Internet.

Prona|i podatke o Arhimedu (ko je bio, ~ime se bavio, zbog ~egaje vikao „Eureka”).

Primeni znawe

Prepri~aj doga|aj koji je ispri~ao Nikola Tesla.

50

SAMOSTALNO PREPRIÂVAWE TEKSTASA UMETNI^KOM SADR@INOM

Saznaj•

Srpski pisac \ura Jak{i} poznat je, pre svega po svojim rodoqu-bivim i qubavnim pesmama. U umetni~kom tekstu koji sledi Jak{i} pi{e opoplavi koja je ugrozila jedan mali grad.

POPLAVA

Tri dana je kako ki{a neprestano pada; za tri dana niko nije videoono blago, plavo nebo, niti se iko ogreja na umiqatom osmehu proviruju}egsunca. Gusti sivi oblaci prekrili{e horizont, jedan drugog potiskuju}i,izgledahu kao kakve tamne slike nemirnih snova ili’ kao crne senkegorostasnih planina.

Qudi su zabrinuto gledali u tu strahotu; odlaàhu na reku, ali ninajhrabriji ne smede na most stupiti, - obala se ronila, a besni talasi,divqe udaraju}i u drvene stubove mosta, iz temeqa potresahu tro{nuzgradu ~ove~jeg truda.

Sve be{we su jurili talasi.Most, koji je donde prkosio penu{e}oj strahoti, sad se jednim

treskom raspao. Sa te{kim balvanima kao sitnim iverjem igrahu sebesomu~ni talasi. Gazde, popovi i druge }ifte razi|o{e se, bledi iprepla{teni, a prezrivim osmehom gledala je za wima gomilica golihsinova, koju ni elementi ne zapla{i{e.

U taj se mah za~uo vrisak u jednoj ku}ici, koja je desno od mosta nasamoj obali stajala; sa tavana, s detetom u naru~ju vika{e za pomo} jednaèna:

- U pomo}! U pomo}! Qudi, pomagajte! Eno se ru{i ve}! Qudi, voda!Iz male gomilice wih dvoje-troje {irokih prsiju, sna`nih mi{ica,

hrabri momci kakvih }iftinski svet ni poznavao nije, digo{e se smelimkorakom i zagazi{e u mutne talase.

- Izbavqene su! - povika{e ostali koji su svoje drugove poznavali.I zaista jedan od wih uze sirotu ènu na ramena i, skoro obeznawenu,iznese je sa detetom zajedno na suvo, a drugi provali prozor i par~e popar~e od one sirotiwske tekovine dodava{e drugu, koji napoqu, dopolovine u vodi, prihvati{e sav taj ostatak znoja sirotiwskog...

Voda je rasla.

51

I ve} pr{tahu grede na tro{noj zgradi, koju su nemilostivi valionako besno lupali ... Ali se sin prirode ve} izvukao iz kolibice i{irokim prsima cepa{e hladnu vodu, prezira{e riku razqu}enogelementa, i tek se onda obrnu nazad kad je ~uo za sobom lom. Posledwanada sirote udovice, ta ~a|ava kolibica, sru{ila se...

Sa leve strane }uprije be{e ozidana od tvrdog kamena mehana -mehana prve klase. Mehanxija je udivqeno gledao kako se hrabri momci sapomamnim talasima bore.

Zar za wu, za tu sirotu nesre}nu ènu, da se qudi dave? Ta ni mu`joj ne be{e ~ovek! Ta da je bio, zar ne bi boqu ku}u svojoj deci ostavio?

Htede jo{ i daqe jadnu porodicu kuditi, ali mu podrumar javi da jeu podrumu puno vode, i da ve} sva burad po vodi pliva.

- Zar moje kamenite svodove, zar moje zidove voda da poplavi? –govora{e bogata{kim ponosom zaneseni kr~mar. Ali kad ode i vide, a on se,bled kao krpa, vrati natrag. Mala gomilica gledala ga je podrugqivosme{e}i se.

- Qudi, {to stojite? Pomagajte! Pa sto sam dukata uloìo u pi}e!Sto dukata! ûjete li vi? Ja sam upropa{}en ~ovek! [ta stojite! Ja }u zvatipoliciju u pomo} ...

Mala gomilica }uta{e, niko ne re~e ni re~i; ali stra{nom hukomgovorahu talasi, koji sve ve}om silinom prodirahu u varo{, pred sobomru{e}i, a za sobom pusto{ ostavqaju}i.

- Bolnica je u vodi - re~e jedan ~ovek, koji je iz drugog kraja varo{imaloj gomilici pristupio.

- Hajdemo u bolnicu! U bolnicu! - povika gomila.- A moje vino? - uzdahnu mehanxija. - Pomagaj! Hej, zaboga! Ah, moje

vino! Moje vino!

- Popi}emo ga, gazda - podrugqivo smeju}i se re~e gomilica. Re~e iode ...

\ura Jak{i}

Mawe poznate re~i}uprija -- mostmehana - kafanamehanxija - kafexija


Prepri~aj opis s po~etka teksta.Kako se pona{aju qudi koji posmatraju reku?Ko su „goli sinovi”?Prepri~aj doga|aj spa{avawa siroma{ne udovice.[ta monolog govori o bogatom kr~maru?

52

Za{to niko ne pomaè kr~maru ve} odlaze u bolnicu?[ta je osnovna misao u tekstu „Poplava”?

Upamti

Prepri~avawe teksta sa umetni~kom sadrìnom traì odu~enika da pronikne u autorovu zamisao. Za takvo prepri~avawe sprovodise ra{~lawivawe teksta. Ovo prepri~avawe afirmi{e vrednost govornogjezika i predstavqa u~enikovu stvarala~ku aktivnost.

Zadaci•

Objasni re~i: solidarnost, hrabrost i sebi~nost. Odredi kojare~ pristaje karakteru likova u tekstu.

Usmeno prepri~avajte ovaj tekst, a izlagawa pohvalite.

53

SAMOSTALNO PREPRIÂVAWE TEKSTA SANAU^NO-POPULARNOM SADR@INOM

Svaki pogled prema zvezdanom prostranstvu pobu|uje na{uma{tu. Napredak nauke i tehnike snove pretvara u realnost. Ono {to jenekad bilo samo ma{ta, danas predstavqa svakida{wicu.

Pro~itaj izraàjno ovaj tekst koji }e pokrenuti tvoju ma{tu.

BAJKA O BUDU]NOSTI

U dalekoj budu}nosti, na nekoj planeti ìvelo je neko radoznalodete. Ne}u re}i gde ja ta planeta jer u dalekoj budu}nosti sve planete bi}eveoma blizu... Tada }e svako imati svoju lete}u ma{inu koju }e nositi nale|ima i tako }e mo}i za tren sti}i na bilo koju planetu. Dovoqno }e bitipritisnuti jedno dugme i vlasnik }e se na}i daleko od ku}e. Izleti naplanetama bili su dozvoqeni samo odraslima jer su wihove ma{ine imaledugmad za duge letove. A de~je lete}e ma{ine imale su dugmad samo zakratka putovawa.

Radoznalo dete je htelo da samo otputuje na drugu planetu. Uzelo jedugme za daleka putovawa od svojih roditeqa i ugradilo u svoju ma{inu,a dugme za kra}a putovawa ugradilo je u ma{inu svojih roditeqa. Alijednog dana wegov otac se sru{io sa svojom ma{inom i udario u terasu.Udar je bio tako snaàn, pa su svi iza{li da vide {ta se desilo.

54

- Dobro je, dobro! - rekao je otac. - Zamislite da mi se ovo desilokilometrima iznad Zemqe.

Radoznalo dete je shvatilo da je wegov otac mogao izgubiti ìvot ume|uzvezdanom prostranstvu. Zato je brzo vratilo dugmad na svoja mesta.

Dubravko Horvat

Razgovor o tekstu

Za{to bi planete u budu}nosti bile bliè?Kako autor opisuje lete}e ma{ine?[ta je uradilo radoznalo dete?[ta se desilo wegovom ocu?[ta je shvatilo radoznalo dete?

Primeni znawe•

Prepri~avajte usmeno ovaj tekst i odaberite najuspe{nije pre-zentacije.

55

PREPRIÂVAWE (OP[IRNO) OBRA\ENOG TEKSTA

Saznaj

Milovan Gli{i} je pisac koji slika ìvot srpskog sela iz drugepolovine 19. veka. To je vreme velikih promena u Srbiji, koje su dovele dosiroma{ewa mnogih seqaka i te{kog ìvota na selu. Tome su doprineli iratovi u kojima su mnoge porodice gubile svoje ~lanove. Milovan Gli{i}je dobro poznavao prilike na selu, saose}ao je sa siroma{nim seqacima isa mnogo razumevawa i simpatija pisao o wima.

PRVA BRAZDA

Uvrh sela Velike Vrbnice, ~ak gore - ve} pod planinom Vratarnom -vidi se odovud, s Latkova~kih pogledi, skromna seoska ku}ica i uz wu dve-tri zgradice.

To je ku}a udovice Mione.Pokojni Sibin Xami} poginuo je u drugome ratu iza Jankove klisure.I sad se pri~aju pri~e o Sibinovom juna{tvu i kuraì. Ko ga god

spomene u Velikoj Vrbnici, svak }e re}i: „Bog da ga prosti!”Wegova Miona ostade samohrana s troje siro~adi. Dva sin~i}a i

jedna k}i. Sve jedno drugom do uveta. Najstarijem Ogwanu, be{e tek sedmagodina.

Seosku ku}u ne moè zadesiti gr|a nesre}a nego kad ostane bezmu{ke glave.

Ta je nesre}a zadesila jo{ mnoge ku}e u ovome kraju. Mnoga udovicaàlila je i preàlila svoga doma}ina. Posle godinu-dve dana neka sepreudade; neka ode u rod i odvede svoju decu tu|em ocu.

Sibinova Miona ne htede se ugledati na svoje, po nesre}i druge.Otresita i vredna èna prihvati u svoje ruke i te{ke ratarske poslove.

Mioni se ~inilo - do}i }e Sibin, pa kako }e mu pogledati u o~i kadzate~e svoju ku}u rasturenu i pustu... Pokojni Sibin ima dosta bra}e ibratanaca, odeqaka. Svi su vredni, otresiti, dobrodu{ni qudi. Nemadana kad koji od wih ne svrati ku}i Mioninoj, da joj pomogne {togod.

Najvi{e je Mioni pomagao mla|i Sibinov brat Jelenko.Ne jedanput govorio je Jelenko svojoj snasi:- Za{to me, snaho, ne poslu{a{? [to ne pre|e{ u na{u ku}u? Vidi{

li, jadna ne bila, da ne moè{ izi}i na kraj s tom di~icom! Kud }e{,jadnice, pre? Da ima{ sto ruku opet ne bi mogla sama sti}i da sve uradi{.[to ne do|e{ barem dok ti de~ica stanu na snagu? ...

56

- Ne mogu, de{o! - odgovorila bi mu Miona uzdahnuv{i.- Ama, {ta ne moè{, snaho? U na{oj ku}i bilo bi ti lak{e i

rahatnije.- Kako bih ja, bolan de{o, mogla ugasiti ovo ogwi{te, gde su se ova

siro~ad prvi put vatre ogrejala! [ta bih rekla posle svojoj deci kad bi mezapitali: „îja je, nano, ona ku}a {to je zarasla u korov i zovu, te niko nesme ni dawu u wu u}i?” Kad bih tako u~inila, mene bi sapreo onaj hleb i so{to sam pojela u ovoj ku}i sa pokojnim Sibinom! Sa~uvaj, boè! Nikad,de{o, nikad!...

- Vala, svak ti se ìvi ~udi kako se dajani{ ... Jesi vredna, jesipametna. Samo si ne{to sludovala ...

- A {ta, de{o? - upita Miona i pogleda Jelenka malo za~u|eno. Jelenko samo slegne ramenima, pa zajmi ralo i volove, te ode u wivu

da uzore Mioni koliko joj treba za usev.

Ti dobri qudi pomagali su joj svakad u teìm radu poqskom - {tove} ne moè da savlada slaba ènska ruka. Oni joj uzoru malo wive, posejui srede kao sebi. Ostalo radi sama Miona. Sama okopava, plevi, àwe.Nikad se ne}e poàliti da joj je te{ko. Ho}e u tom da joj pomognu. Woj ~istobude krivo. Obi~no im odgovori:

- Hvala vam! Gde je bilo teè tu ste mi pomogli. Ovo mogu ve} polakoi sama!

II

Prolazi godina po godina.Miona se ve} navikla na samotiwu i teret. êsto sad ne bi ni

verovala da moè biti i druk~ije! Deca joj poodrasla. Ogwan uzeopetnaestu godinu. Ide u {kolu. Veliki je |ak. Du{anka navr{ilatrinaestu. Ona uveliko odmewuje majku u ku}evnim poslovima. Ako Mionazorom podrani na wivu da uàwe koji snop vi{e, ili ode na livadu da

poplasti ono {to je Jelenko ju~e pokosio - ne}e u podne kad se vrati ku}i,ostati bez ru~ka. Du{anka se brine o tom kao kakva matora redu{a. Ume~ak i poga~u da umesi. Najmla|i, Senadin, uzeo je devetu godinu. Jo{ gradiponekad pucaqke od zove, ali je kadar da pri~uva jagawce i da istera ovcena popas. Vajdica je od wega.

Hvala bogu, de~ica su Mioni zdrava i vesela, razborita i vredna.Odevena su kao iz najboqe gazdinske ku}e. Mioni je puno srce kad ihugleda.

- Ti}i moji lepi! - pro{aputala bi ~esto uzdahnuv{i. Boè jaki,molim ti se, podrì me u zdravqu i snazi dok mi ne oja~aju ova krila moja!

Dobar je bog. On je saslu{ao ovu usrednu molitvu samohrane udovice.Qudi iz sela divili su se dura{nosti Mioninoj. Svud su je hvalili

i wome ukorevali svoje doma}ice kad bi se malo olenile. Samo jedno be{e

57

im za ~udo: kako je mogla tako samohrana odvojiti od ku}e Ogwana iopremiti ga u {kolu! To su joj kao zamerali.

I sam Jelenko prekorio je jedanput Mionu zbog toga. Be{e se svratiosa svojim stricem, pa posle razgovara o svemu i sva~emu, re}i }e snasi:

- Vala, svak ti se ìvi ~udi kako se dajani{ ... Jesi vredna, jesipametna. Samo si ne{to sludovala ...

- A {ta, de{o? - upita Miona i pogleda Jelenka malo za~u|eno.- [to ono dete ne ostavi kod ku}e da ti barem {togod pomogne?

Toliki imu}niji i zadru`niji qudi, pa nisu kadri odvojiti svoje dece. Tisi i onako sirota i mu~enica, pa ...

- Ne dam ja, de{o, da mi deca budu posledwa u selu! - odgovoriMiona i zaplamti se malo u obrazu! Pokojni Sibin, bog da mu du{u prosti,~esto je govorio kako }e, ako do~eka, {kolovati Ogwana. Ja sam muispunila èqu. Kad sam se mu~ila toliko godina, ne}e mi zar biti ni{taako se pomu~im jo{ neko vreme.

- Ono jest, snaho - po~e stari Jezdimir. - Sve je to lepo i krasno,ali opet: ti si eto sama u ku}i, pa ti je zauvar makar i mala pomo} iolak{ica.

- Ta Ogwan }e mi sad u Petrovu dne izu~iti i ostati kod ku}e. Akobog da zdravqa, da}u odmah na jesen i Senadina. Ne}u da mi deca budu

slepa kod o~iju! - odgovori Miona tako pouzdano i odse~no da joj niJelenko ni Jezdimir ne umedo{e re~i re}i.

Prozbori{e jo{ dve-tri o drugim stvarima, pa se digo{e i odo{e.

- Mu` èna! - re~e ~i~a Jezdimir polako, po{to odmako{e od ku}eMionine.

III

Nastao je ~asni post. Zima ve} prevalila. Ne duva vi{e o{traustoka ni hladni sever. Sad se beli vetar igra golim granama visokih

bukava - po{av od @upe, pa sve do @eqina, Nera|e i Kopaonika. Snegsvud gotovo okopneo. Samo onaj na Suhome rudi{tu ne haje za beli vetar; on}e se rasplinuti tek posle, kad pripeku junske vru}ine.

Na sve strane razmileli se vredni ratari. Oru wive pevaju}i inadaju}i se dobroj godini.

Tek u podne stiè Miona iz ~ar{ije. I{la je tamo zorom da obi|eSenadina.

Ona je odràla svoju re~. Ogwan je o Petrovu dne dovr{io ~etvrtirazred, a Senadin je odmah po Preobraèwu po{ao u prvi.

Taman Miona ozdo u vo}wak, a Du{anka ispade iz ku}e. Stutoqilane{to u lepu {arenu torbicu, pa se nekud ùri.

- Kuda }e{ Du{anka?

- Ene-de! Zar i ti do|e? - odgovori Du{anka gotovo kao i zbuwena.-

58

Ba{ dobro da ne ostane ku}a sama... Evo ja po{la do brala ...- E? A gde je on?- Na wivi tamo iza laza ... re~e da mu ponesem ru~ak.- A zar ne}e do}i ku}i da ru~a?- Ne}e.- A {to?- Oti{ao je sa volovima i ralom ...

- E! - ~isto uskliknu Miona. - Pa {to mi odmah ne kaè{, veselabila? Daj meni tu torbicu! Ja }u mu odneti ...

- Neka, nano, ti si umorna. Odne}u mu ja ... Pa onda ...- [ta, ~edo?- Rekao mi brale da ti ne kaèm odmah. „Ho}u”, veli „da obradujem

nanu...”- O, bog mi ga obradovao! ... Nisam ja, dete, umorna! Ta nisam ni

osetila kad sam do{la ... Eh, ba{ ti ne vaqa posao {to mi odmah ne kaza!Vidi ti wega! ... Daj mi tu torbicu! Podne je, eto, prevalilo! ... A je li oti{aoodavno?

- Pa i nije. Tek ako je sad stigao na wivu ...Miona brzo uze torbicu od Du{anke, zagleda {ta je spremqeno, pa

ode ùrno.

Du{anka osta pred ku}om - gledaju}i ~isto za~u|eno za svojommajkom.

IV

Wiva iza laza nema vi{e od dana orawa. Zemqa potak{a; kad jedobra godina, rodi dve-tri krstine jarice.

Ogwan taman obrazdio prvu brazdu, pa ho}e da ovrati, kad eto ti mumajke.

- Nuto moga matorca kako mi radi! - kliknu Miona radosno,pritr~av{i, pa uze grliti i qubiti Ogwana.

Ogwan se malo iznenadi.

- Pa sre}an ti rad, doma}ine moj! - nastavi Miona. - Gle, gle! Kakoje to krasna brazdica, pa kako je duboka! ... O, mene lude! Govorim koje{ta,a ti si umoran, rabotni~e moj! Dela, evo ... evo seja ti spremila ru~ak ...

Tu Miona brzo povadi iz torbice {to je spremqeno. Prostre torbicu,pa razredi po woj: malo soli, luka, nekoliko pe~enih krompira, tankupoga~icu, zastrug me`ganika, pa i ~uturicu, govore}i:

- E, gle ti Du{anke! Spremila ti i ~uturicu vina. Matorka moja. Znaona {ta vaqa umornu ~oveku... Ustavi ralo, sine! Dosta si radio!

I suze joj grunu{e.

- [ta ti je, nano? - re~e Ogwan sednuv{i. - Ti pla~e{?- Ni{ta, sine, ni{ta! Eto, smejem se! ... Dela uzmi, gladan si, znam ...

59

Bogami, i ja se zabavih malo dole u ~ar{iji. Da zna{ kako u~iteq hvaliSenadina!

- Sedi i ti, nano da ru~amo zajedno - re~e Ogwan lome}i i woj par~epoga~ice.

- Neka, sine. Ru~a}u ja kod ku}e. Du{anka me ~eka - odgovori Mionastoje}i i kao dvore}i sina. - Ti misli{ i ja sam umorna. Nisam, Ogwane!Mogu ja vazdan stojati, sinko! Ama uzmi! Neka, sti}i }e{. Ne mora{ ti svedanas uzorati ... E, gle ti wega! Ba{ ore kao matorac! Kaè meni Du{anka... A ja mislim, {ali se, vrag jedan.

I opet joj suze udari{e. Ona ih bri{e rukavom i smeja se.Ogwan se ~isto zbunio. Neki plamen udari mu u lice. Zausti da rekne

ne{to, pa ba{ ne ume.Miona ga opet nudi.

Po~e da }ereta s wime kao dete - sve stoje}i. Re~e kako }e o~uvati{enicu s te wive, samo za blage dane. Mesi}e od we ~esnicu, kola~ za krsnoime. Najlep{e je bra{no od starog ìta.

- Samo ako dobro rodi - re~e Ogwan. - Zna{ sama, nano, da nam je ovawiva ponajtak{a. @ito se gotovo svakad izglavni~a.

- O rodi}e, sine ... Mora roditi! Ta ovakve zemqe nema ni u Moravi!Ovde nikad nije bilo ni glavnice ni quqa... Vide}e{ kako }e tu biti dobra{enica ...

Ogwan poru~a, pa se diè da prihvati opet ralo i o{inu volove ...Miona stoji i gleda sina kako kao petli} opskakuje, tegle}i ru~icu

i navijaju}i ralom ~as na jednu ~as na drugu stranu. Rad je teàk, a detiwaruka jo{ neja~ka.

Nekoliko puta Miona htede da pritr~i i da mu pomogne, ali ne{tone smede. Ni sama, a ne zna za{to?

Pribra torbi~icu, pa po|e polako ku}i.Osvrtala se nebrojeno puta i gledala Ogwana. Videla je kad je

uzorao ~ak i tre}u brazdu! ...

Obuze je neka ~udna radost. I pla~e joj se - smeje joj se. Ne zna ni samaza{to! Malo pa tek prozbori onako sama: „Ta red je jednom da i mene bogobraduje! I zar ja nisam sre}na? More imam ja sina! Imam doma}ina, hej!Ne}e meni poslovati vi{e tu|e ruke. Aja! Nema niko ovakvog deti}a. Eno gaore! Ne moè boqe ni Jelenko! Momak je to! Jo{ godinu, dve pa }u ga i

oèniti - ako bog da! O, ta i moja ku}a }e propevati!”.Du{anka ne pamti da je ikad videla majku veseliju nego tad kad se

vratila sa wive iza laza ...Do{la je ku}i pevu{e}i neku veselu pesmicu.

Milovan Gli{i}

60

Mawe poznate re~i

aja - ne, nipo{to; glavnica - ìtna bolest; dejaniti se - izlazitina kraj sa te{ko}ama; deti} - vaqan momak; de{a - dever; dura{nost -izdr`qivi; zastrug - drveni sud; zauvar - od koristi; jarica -prole}na p{enica; kura` - hrabrost; krstina - snopovi ìta; laz -klizi{te; quq - vrsta korova; ti}i - pti~ice; me`ganik - jelo odpasuqa; rahatnija - u spokojstvu; }eretati - pri~ati; ustoka - isto~nivetar

Ragovor o tekstu

Po ~emu se Miona izdvojila od ostalih udovica?Kakva ose}awa ona pokazuje prema pokojnom muù?Za{to joj je te{ko da sa decom napusti porodi~no ogwi{te?Kako je Miona ispoqavala brigu i qubav prema deci?[ta ova junakiwa misli o obrazuvawu i radu?[ta je ~i~a Jezdimir mislio kada je rekao da je Miona mu`-èna?Na kakav na~in se svako weno dete potrudilo da su Mionina odri-

cawa bila opravdana?

[ta je Mionu, ipak, najvi{e usre}ilo?U ~emu je simbolika (preneseni smisao) naslova ove pripovetke?

Priseti se

[ta je to prepri~avawe?êmu ono sluì? Kakvo prepri~avawe moè

biti?

[ta potvr|uje prepri~ava-we teksta sa umetni~kom sadrìnom?

Grupni rad

Organizujte op{irno usmeno prepri~avawe teksta u grupama.Svaka grupa priprema op{irno prepri~avawe svoga dela pomo}u ovihsmernica:

1. Majka i deca - `rtve rata 5. Mu` - èna2. ûvawe doma}eg ogwi{ta 6. Du{anka nosi ru~ak3. Ti}i moji lepi! 7. Prva brazda4. Slepi kod o~iju 8. Suze radosnice

61

PREPRIÂVAWE (U OBLIKU REZIMEA) OBRA\ENOG TEKSTA

Zadaci•

Nabroj nekoliko slika kojima bi mogao da opi{e{ ne~ije po`rtvo-vawe i qubav.

Pro~itaj tekst i razmisli koju poruku nosi u sebi.

VRABAC

Vra}ao sam se iz lova i prolazio stazom kroz vrt. Moj pas je tr~aopreda mnom. Odjednom, usporiv{i korak, po~e se kretati kao da je osetiodivqa~.

Bacih pogled du` staze i primetih malo ùtokquno vrap~e sapaperjem na glavi. Ono je palo iz gnezda (vetar je savijao breze kraj staze)i ostalo je nepomi~no, ra{iriv{i bespomo}no jedva izrasla krioca.

Moj pas mu se polako pribliì. U jedan mah s obli`weg drveta sletinaglo i pade kao kamen pred samu pse}u wu{ku jedan matori crnogrudivrabac, sav nakostre{en, unezveren, s o~ajnim i àlosnim piskom; on sko~ijedno dva puta u pravcu otvorene pse}e ~equsti sa iskeènim zubima.

On je jurnuo da spase i zakloni svoje mladun~e... Ali celo wegovomaleno telo drhtalo je od uàsa, glasi} podivqao i promukao, dok je savzamro i `rtvovao sebe!

62

Pas mu se morao u~initi kao neko ogromno ~udovi{te! Ali on ipaknije mogao da ostane na visokoj sigurnoj grani. Snaga ja~a od wegove voqezbacila ga je odande.

Moj Trezor se zaustavi i ustuknu nazad... I on je, izgleda, priznao tusnagu.

Poùrih da zovnem zbuwenog psa i udaqih se pun strahopo{tovawa.Da, ne smejte se! Sa strahopo{tovawem sam stajao pred tom malenomjuna~kom pticom, pred poletom wene roditeqske qubavi.

Qubav je, razmi{qao sam, ja~a nego smrt i ja~a nego strah. Samo ona,qubav odràva i pokre}e ìvot.

Ivan TURGEWEV


[ta je osetio pas dok se vra}ao s lova?Kako je opisano malo vrap~e?Ko je sko~io pred pse}om wu{kom?Za{to vrabac nije mogao ostati na visokoj sigurnoj grani?O kakvoj je snazi re~?Objasni zna~aj posledwe re~enice teksta.

Upamti

Prepri~avawe u obliku rezimea predstavqa teì oblik govornogizraàvawa. To je takvo prepri~avawe koje traì da se u saètom oblikuiznese kompozicija teksta (razvoj radwe). U~enik pronalazi svoje oblikeizraàvawa kako bi saèto izrazio sadràj teksta.

Doma}i zadatak

Ve`baj usmeno prepri~avawe pripovetke „Prva brazda” u oblikurezimea. Moè{ koristiti slede}i plan:

63

1. Samohrana majka s mukom podiè maloletnu decu.2. Mionina deca su zdrava i uzorna u svemu.3. Uz velike `rtve majka ih {koluje i vaspitava.4. Ogwan odlazi na wivu.5. Od sre}e majka se smejala i plakala.

PRIÂWE O DOGA\AJU I O VLASTITOM DO@IVQAJU

Upamti

Pri~awe (naracija, pripovedawe) u prvom licu je jedna od formi(oblika) pripovedawa. Ono se vezuje za neki lik iz samog dela. To moèbiti pripoveda~ koji je nosilac radwe pri~e, ili moè biti pripoveda~koji u doga|aju u~estvuje kao wegov posmatra~. Pri~awe je u najve}oj merili~no, ose}ajno i ispovedno.

Ovakav na~in primewuje Branko V. Radi~evi} pri~aju}i o doga|ajuiz svog detiwstva u pri~i „\a~ka kapa”.

\A^KA KAPA

Bilo je to poodavno. Do{la jesen.

Osvanuo dan po~etka {kolske godine. Izjutrame mati rano probudila. Odmah sam je, onakosawiv, zapitao:

- A |a~ka kapa, majko?

- Dobi}e{ je! - re~e ona neuverqivo.Mene ne{to prese~e. Osetih: mati moja je

mnogo nesre}na. Ali sam }utao. Obukoh se isi|o{ u kuhiwu.

Pio sam ~aj i ~ekao. Mati je odjurila ukom{iluk. Oti{la je da potraì i pozajmi kapuza mene. Pa i to {to mora da je pozajmi – bilo je neveselo. @ao mi je bilo i sebii majke. Ona se opet poniàva. A ja? Eto, polazim u prvi razred gimnazije. Ali,kako polazim! Mo`da }u morati da ostanem kod ku}e. Jer nemam kapu.

Mati je i sino}, i preksino}, i svih ovih poslednih dana i{la, molila,traìla. Vra}ala se praznih ruku. Uvek je na pitawe: „|a~ka kapa?” neodlu~noodgovarala: „Dobi}e{ je, samo budi malo strpqiv”. I ja sam bio strpqiv. êkaosam. Ali dan polaska u {kolu se pribliàvao. I sada, kada o tome mislim, nebih mogao ta~no re}i ko je bio nemirniji, ona ili ja. Woj je bilo te{ko, prete{ko.A ja sam se ose}ao kao izgubqen.

Strepeo sam: samo da ne zazvoni veliko {kolsko zvono. @eleo sam da senekako produì jutro, da potraje. Prolazili su de~aci, naravno, u novimkapama. A ja sam bio pred pla~em.

Radovao sam se |a~koj kapi, {iritima i onim zlatnim oznakama za razredi odeqewe. Postao sam gimnazista. I ba{ ona, |a~ka kapa, bila je najvidqivijiznak velikih promena. Ali {ta da se radi? Sumwao sam da }e mi je majka doneti.

Bilo je to tu`no, mnogo tu`no jutro.I vidim: nema majke. Oslu{kujem: zvono }e zazvoniti. Ulica puna |aka,

puna kapa, novih pantalona i cipela. Nailazi prodavac |evreka. Pro|e

64

profesor, na{ sedi sused, a |a~ke kape polete sa glava. Ja sedim u kuhiwi,gledam kroz prozor. A majke nema, pa nema.

„Ti si najnesre}niji de~ak na svetu”, kaèm sebi i, slomqen, odmaknem seod prozora. Pomislim: „Kako je tu`na i nepotrebna sirotiwa”. I ~ini mi se:nikad vi{e ne}u biti veseo. A moji drugovi su veseli. A ja nosim tu|e pantalone,tu|u ko{uqu i cipele. I ne mogu da ne pla~em, pa zapla~em.

- Branko! - zovu me de~aci sa ulice.- Branko! - glasovi su wihovi nestrpqivi.A mene mu~i stid i ogor~ewe. Ne javqam se, }utim, pritajen. Oni odlaze,

a ja ostajem - gorak.Tako mala stvar - kapa, a tako veliki bol u mom srcu!Odjeknulo je veliko {kolsko zvono i ja sam poleteo ka prozoru.

Prislonim lice: mati tr~i ulicom. Izleteo sam napoqe, pohitao majci u susret.

U wenoj ruci - |a~ka kapa. Uzimam je onako, u trku, me}em na glavu. Ali, kapa jebila velika. Preklopila me preko o~iju.

- Stavi}emo hartiju - re~e mati.- Ho}e li pomo}i?- Malo }e pomo}i, kaè mati, poùri.Vra}amo se tr~e}i. A zvono zvoni. Zvoni.- îja je kapa?- Jovanovog Mom~ila.A Mom~ilo ide u ~etvrti razred.

- Nesre}a! - ne moè, a da ne kaè mati.Mom~ilova glava kao moje dve. Gde ba{ da dobijem wegovu kapu?I ni{ta ne pomaè hartija.Tada se mati seti:- Nakrivi je.Nakrivim dobro kapu na jedno uho.

- Sad si kico{! - re~e, a o~i joj pune suza. Ho}e da se nasmeje, ali nemoè. Moj kico{!

- Kico{? Jadan kico{.Gledam u ogledalo. Kako je ~udno izmewena moja glava. A lice nekako

tu|e, neobi~no.Kaì mati:- Najva`nije je da kapa ~vrsto stoji.- Tako je, majko, kapa ~vrsto stoji.Zvono zvoni i ja potr~im u {kolu. Ali, kada tr~im, kapa me opet poklopi.

I ja je skidam i nosim u ruci.Bilo je tu`no, mnogo tu`no jutro.U{ao sam u {kolsko dvori{te. Za~udili su se moji drugovi:- Gle kako ovaj nosi kapu! [ta je to s wim?

- Sada }e mu ]iro pokazati kako se nosi kapa! - re~e stariji |ak.Ja nisam znao ko je to ]iro. Ali sam osetio da se bliì nesre}a.Prilazio mi je sasvim malen ~ovek.

- Ovamo! - pozvao me je prstom. Do|i, do|i.Skinuo mi je kapu i ponovo mi je natukao na glavu. Preklopila me je i

65

preko o~iju i preko nosa.A onda se trgnuo: vaqda je shvatio u ~emu je stvar.- Sirotan, re~e, a glas mu je bio pun sau~e{}a. Nakrivi je, brate, koliko

ho}e{. I oprosti. Ne`no mi je name{tao kapu, krivio je i popravqao. Gledao me tu`no,

dobro, sa kajawem.

Bio je to ]iro, profesor istorije.

Branko V. Radi~evi}

Ragovor o tekstu[ta je tema ovoga teksta? Ko je pripoveda~?

Za{to je |a~ka kapa bila toliko va`na za novog gimnazijalca?Objasni re~enicu: „@ao mi je bilo i sebe i majke”.Zbog ~ega pripoveda~ kaè: „Woj je bilo te{ko, prete{ko. A ja sam se

ose}ao kao izgubqen”?[ta je de~ak ose}ao dok je ~ekao da mu majka donese kapu?Za{to pripoveda~ kaè da je bio „jadan kico{”?Kako obja{wava{ postupak profesora istorije?Organizujte prepri~avawe teksta u obliku rezimea. (Pro~itajte deo

- upamti.)

Zadaci• Opi{i ose}awa koja u tebi budi ova pri~a.

Budi pripoveda~ i ispri~aj jedan doga|aj kada si bio tuàn („Tadasam bio veoma tuàn”). Ne zaboravi da je ova forma izraàvawastvarala~ki ~in.

Pored stilski bogate re~enice, va`ni su: boja glasa, emocio-nalnost, dikcija, intonacija, gestovi, mimike.

Doma}i zadatak - rad na ~asu•

Od slede}ih re~i ve`baj da pri~a{ doga|aj o vlastitom doìvqaju:a) jesen, vru}e, dan, vinograd, selo, brdo (uvod)b) zreli grozdovi, lepqivi prsti, pune ko{are, nasmejana lica, neumoran

rad (glavni deo)v) zalazak sunca, umor, slatka ve-

~era, prijatan san (zavr{ni deo).

Na ~asu Izraàvawa i stva-rawa usme no ispri~ajte pripremqenesastave.

Najuspe{nije istaknite.Na ~asu Likovnog obrazovawa

crtajte korpe sa va{im omiqenim vo}em.

66

PRIÂWE NA ZADATE TEMATSKE REÎ

Upamti

Dok pripoveda~ pri~a doìvqaj, on reprodukuje ne{to {to je li~nodoìveo ili je izmislio. To je stvarala~ki proces u kome dolaze doizraàja: ume{nost pripoveda~a da odabere interesantnu temu, daosmisli pri~u i tok doga|aja, da sastavi stilski oboga}ene re~enice,wegova ose}awa i se}awa na doìvqaj, wegova fantazija.

Zadatak

Sastavi pri~u za usmeno izraàvawe na temi „Kako sam se obra-dovao/la”.

Koristi i ove re~i da bi izrazio/la:

1. ose}awa: toplina, uzbu|ewe, prijatnost, ne`nost, razigranost; iznena|ewe, golicawe, sre}a, zadovoqstvo;

2. posledice:suze radosnice, smeh, sjaj u o~ima, veselo lice; zagrqaj, skakutawe, drhtawe glasa.

* Savet: Prvo razmisli i sastavi plan pri~awa: tema pri~e, uvod,tok i kraj pri~e, tvoja ose}awa, posledice te tvoje radosti.

Mo`da }e ova fotografija izavzati neka ose}awa i nadahnu}e.

67

OPISIVAWE - DESKRIPCIJASAMOSTALNO OPISIVAWE

Upamti

Sve {to nas okruùje moè biti predmet opisivawa: priroda iprirodne pojave, stvari, li~nosti, objekti, slike, ìvotiwski i biqni sveti sl.

Opisivawe je jedan od oblika izraàvawa (pismenog i usmenog).Dok opisujemo ne{to, mi kao da ga oìvqavamo. Zato opisujemo: oblike,boje, zvuke, mirise, kretawa u prostoru, skladnost, harmoni~nost i sl.

Moè se opisivati u prozi i u stihu.

Sagledaj•

Pa`qivo ~itaj i istraùj tekstove (odlomke) koji slede (slikedvori{ta, oluje, opis, devojke i mostovi). Uo~avaj razli~ita opisivawa,zapaàj umetni~ke i jezi~ke pojedinosti i stilska sredstva kojima seautori sluè.

Uporedi {ta je opisano i prepri~aj opise.

VELIKO DVORI[TE

a . ,

. , , , , , . , .

, , .

.

.Stevan Rai~kovi}

68

OLUJA

Nebo je bilo ~isto kao staklo. Istovremeno nekako ~udno, ~ini sebezbojno. Sunce, sada ve} bez zasewuju}eg bleska, prosipalo je na zemqumno{tvo uàrenih zraka, ali kao da ih je prethodno procedilo krozzamu}eno staklo ... Sveop{tu poti{tenost pove}avala je mukla ti{ina.Niotkud vetri}a, ni pti~e da se oglasi ... I odjednom, gle, se zapadnestrane, pojavi se beli oblak, posle wega jo{ jedan i jo{ jedan. ûdnombrzinom su narastali i spajali se jedan sa drugim ...

Jan âjak

MOSTOVI

Veliki kameni mostovi, svedoci i{~ezlih epoha kad se druga~ijeìvelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i ki{e, ~estookrzani na o{tro rezanim }o{kovima, a u wihovim sastavcima i nepri-metnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki èleznimostovi, zategnuti od jedne do druge obale kao ìca, {to drhte i zvu~e odsvakog voza koji projuri; oni kao da jo{ ~ekaju svoj posledwi oblik i svojesavr{enstvo, a lepota wihovih linija otkri}e se potpuno o~ima na{ihunuka. Drveni mostovi na ulasku u bosanske varo{ice ~ije izglodane gredepoigravaju i zve~e pod kopitama seoskih kowa kao da{~ice ksilofona. I,najposle, oni sasvim mali mosti}i u planinama, u stvari jedno jedino ove}edrvo ili dva brvna prikovana jedno uz drugo, preba~eni preko nekog gorskogpotoka koji bi bez wih bio neprelazan.

Ivo Andri}* * *

U Milice duge trepavice,prekrile joj rumen’ jagodice,jagodice i bijelo lice.Ja je gledah tri godine dana;ne mogoh joj o~i sagledati,crne o~i, ni bijelo lice...

Narodna pesma

Doma}i zadatak - samostalno opisivawe

• Odaberi temu i pripremi usmeno opisivawe.1. To je moja omiqena stvar2. Na slici sam video ...3. On/ona je moj idol

Na ~asu ~itajte sastave i odaberite najuspe{nije.

69

PISMENO IZRA@AVAWE(PREPRIÂVAWE I PRIÂWE)

PREPISIVAWE ODABRANOG DELA OBRA\ENOG TEKSTA

Pro~itaj pripovetku i razmisli koja je wena poruka.

ODJEK

Nekog ~oveka i wegovu ènu pozovu prijateqi iz obli`weg grada ugoste. Ali kako su oni imali kravu, jedno od wih dvoje moralo je ostati kodku}e, da je hrani i poji, muze i, dabome, da joj mewa prostirku od slame.

- Ti }e{ ostati kod ku}e! - re~e èna. - Ti ide{ u grad ~esto, a jaodavno ni iz dvori{ta nisam izi{la.

- Ne, ne, èno, boqe je da ti ostane{ kod ku}e! - odgovori joj mu`. -Ja sam neve{t radu oko krave. Ne umem da muzem. Osim toga imam vaànposao u gradu.

- Uvek ti ima{ „vaàn” posao u gradu! - naquti se ona. Prepirali su se oni tako nekoliko ~asova oko toga. Ni jedno nije

htelo da ostane kod ku}e. Tada se èna seti da, nedaleko od ku}e, imajedno strmo i visoko, po{umqeno brdo. Kad neko vikne od ku}e, brdo muvrati posledwe re~i.

- Eto, neka nam brdo odgovori i neka re{i ovo pitawe! - re~e ènamuù.

- Pa, dobro, kad ve} nema drugog izlaza i na~ina, pristajem! - sloìse on i brzo re{i spor.

Prvo izi|e ~ovek da upita brdo, pa povika:- Ho}u li ja u grad u goste ili da ostanem kod ku}e?

- ... kod ku}e! - odgovori brdo odjekom.Sad do|e red na ènu da pita.- Ho}u li ja da ostanem kod ku}e ili da idem u goste?

- ... u goste! - odgovori brdo.Tako dosetqiva èna dobi dozvolu da sutradan ide u grad, u goste.

Narodna pripovetka


Za{to ~ovek i wegova èna nisu mogli zajedno da po|u u goste?[ta je predloìla èna?Za{to mu` nije hteo da ostane kod ku}e?Kakvo je re{ewe predloìla èna?

70

Kakav je odgovor dobio mu`, a kakav èna i ko je oti{ao u goste?Koju karakternu osobinu prepoznaje{ kon ène?Kakvu si poruku izvukao iz teksta?

Zadatak za ~as

Svaki u~enik u svesci primewuje tehniku Petored za tekst„Odjek”.

Pro~itajte {ta ste uradili i najurednije stavite na pano.

Naslov (tema)jedna imenica ___________________________

Opis dva prideva _________________ ___________________

Aktivnost (radwa)tri glagola ______________ _________________ _________________

Ose}awefraza od ~etiri re~i _________ ___________ __________ __________

Sinonimdruga re~ za temu _________________________________

Doma}i zadatak•

U svesci prepi{i jedan deo iz teksta i obrati pa`wu na: urednopisawe, pravilno pisawe slova i interpunkcijskih znakova, pisawedirektnih re~i likova, razmak izme|u re~i i sl.

Na slede}em ~asu razmenite sveske sa drugom koji sedi s tobomda biste proverili ura|ene zadatke. Crvenom olovkom napi{ite primedbe(pohvalu ili nedostatke).

71

PREPRIÂVAWE DOGA\AJA O KOME

SAM ÛO/LA OD DRUGOG LICA

RazmisliPa`qivo pro~itaj tekst i razmisli koju poruku nosi. To devoj~ica

prepri~ava doga|aj iz {kole, kad je radila pismeni zadatak.

NESPORAZUM

Jedva sam uspela da, pre nego {to je zvono objavilo kraj ~asa, skr-pim nekoliko nezgrapnih re~enica u kojima je na vi{e na~ina bilo izraènoda je poqe bilo zeleno i {iroko, a majski dan svetao. Da bi taj pejza` malooìvela, dodala sam da je nasred livade kloparala ogromna vetrewa~a,{to, naravno, nije bilo ta~no, pa me nastavnica zbog toga, s pravom, predcelim razredom ismejala. „Gde si videla vetrewa~u?”, pitala me smeju}ise. U frizernici, kod Boàne, odgovorila sam spremno. Nisam znala da ufrizernicama drè vetrewa~e, to je ne{to novo, kaè ona, pa opet smeh,ha, ha, ha. Ona je govorila, a |aci su pocikivali, kao da ih je neko golicao.To je zaista bilo nepravedno, a naro~ito me bolelo {to kiko}u moje dru-garice, iako su znale da govorim pravu i celu istinu.

Malo koja devoj~ica iz na{eg mesta nije i{la na {i{awe kodBoàne. A Boàna je nas klinke {i{ala okrenute licem zidu. Na zidu, ukoji smo za vreme ulep{avawa buqile, visila je ogromna slika, a na woj seba{karala ogromna vetrewa~a, ra{irenih krila, nad poqanom punommasla~aka i belih rada . . .

Vida Ogwenovi}

Primeni znawe• U svojoj svesci prepri~aj neki doga|aj o kome si ~uo od drugog

lica. Moè{ prepri~ati i doga|aj o kome si ~itao u de~jem ~asopisu.

Priseti se {to si nau~io/la o prepri~avawu i primeni svojeznawe dok bude{ stvarao/la.

Najuspe{nije sastave pohvalite i od wih napravite zidni ~asopis.

Razgovor o tekstuObjasni kako se vetrewa~a sa slike „preselila” u pismeni sastav

jedne devoj~ice.

Opi{i pona{awe nastavnice i |aka.[ta je ovde nepravedno, a {ta je nesporazum?

Doma}i zadatak Svaki u~enik u svesci prepri~ava tekst „Nesporazum” i pi{e

poruku.Pro~itajte {ta ste prepri~ali i koje ste poruke napisali.

72

PREPRIÂVAWE OBRA\ENOG TEKSTA SA UMETNI^KOM I NAU^NO - POPULARNOM SADR@INOM

Priseti se• Priseti se sadràja o prepri~avawu teksta sa umetni~kim sa-

dràjem.

îtaj umetni~ki tekst „Devoj~ica i kr~ag”, ruskog pisca Lava Ni-kolajevi~a Tolstoja i razmi{qaj o interpretaciji teksta.

DEVOJÎCA I KRÂG

Bila u davna vremena na zemqi velika su{a; usahnule sve reke,potoci, bunari; osu{ilo se drve}e, `buwe i trava; umirali od è|i qudii ìvotiwe.

Jedne no}i izi{la devoj~ica iz ku}e, sa kr~agom, da traì vode zabolesnu majku. Nigde nije na{la vode, pa, onako umorna, legla na travu izaplakala. Kad se probudila i dohvatila kr~ag, umalo nije prosula voduiz wega. Kr~ag je bio pun ~iste, sveè vode. Devoj~ica se obradovala ihtela da se napije, ali onda pomisli da ne}e biti dosta za majku, pa potr~asa kr~agom ku}i. Tako se ùrila da nije ni primetila oko nogu psetance.Spotakne se oko wega i ispusti kr~ag. Ku~e je àlosno cvilelo.

Devoj~ica je ve} pomislila da je voda iz kr~aga prosuta, ali kr~ag jestajao uspravno i sva voda bila je u wemu. Tada ona odli u {aku vode, ipsetance sve popi i razveseli se. Kad je ponovo dohvatila kr~ag, a on oddrvenog postao srebrn. Devoj~ica donese kr~ag ku}i i pruì ga majci. Matire~e: „Ja }u i tako umreti, boqe popij ti i vrati kr~ag k}erki. U taj mahkr~ag od srebrnog postane zlatan. Po{to je bila isuvi{e èdna, ona uzekr~ag i, ba{ kad je htela da ga nagne, na vratima se pojavi putnik i zatraìvode. Devoj~ica proguta pquva~ku, a kr~ag pruì putniku. Na kr~aguodjednom isko~i sedam ogromnih dragih kamena, a iz wega pote~e velikimlaz ~iste sveè vode. Sedam dragih kamena po~e{e se dizati sve vi{eprema nebu i postado{e onih sedam zvezda koje se zovu Veliki medved.

Lav Nikolajevi~ Tolstoj

Razgovor o tekstu•[ta opisuje autor u po~etku teksta?Gde je krenula devoj~ica sa kr~agom?[ta je u~inila s kr~agom bistre vode?Kome je sve pomagala?[ta je nerealno u tekstu?Koji su doga|aji mogu}i u stvarnosti?

73

Razmisli•

Navedi osobine koje odlikuju humane qude.Koja ose}awa je u tebi pobudio tekst?Za{to se ovaj tekst moè nazvati legendom o nastanku sazve`|a

Veliki medved?

Za radoznale

Nau~no - popularna kwièvnost se razvila tokom dva pro{laveka. Wena istorija po~iwe znatno ranije, jer su neki pisci mnogo prema{tali o putovawu na Mesec i Sunce, kao i o Atlantidi. Ova dela imajuzanimqivu radwu koja ~itaoce drè u napetosti, a uz to, ~esto sasvimta~no predvi|aju neke kasnije pronalaske. Onaj ko voli svet ma{te i avan-ture treba da ~ita kwige @ila Verna: Pet nedeqa u balonu, Putovawena Mesec, Dvadeset hiqada miqa pod morem, Put oko sveta zaosamdeset dana i dr.

Istraùj: [ta je to Atlantida? Pro~itaj tekst - moè{ po~etiistraìvawe.

ATLANTIDA

Tu, pred mojim o~ima se, u stvari, pojavqivao sru{en, razoren, po-topqen grad, s razbijenim krovovima, poru{enim hramovima, razvaqenimsvodovima, stubovima poleglim po zemqi, gde se jo{ ose}ao smisao zaskladne proporcije toskanske arhitekture; malo daqe, ostaci velikogvodovoda; ovde, uzvi{ewe nekog akropoqa; tamo, ostaci keja, kao da jenekad neka anti~ka luka {titila trgova~ke brodove i ratne la|e krajobale nekog i{~ezlog okeana; malo daqe jo{, duga~ke linije sru{enih zi-dina, puste {iroke ulice . . .

Gde sam? Gde sam? Hteo sam po svaku cenu da znam, hteo sam da go-vorim, hteo sam da zabacim metalnu loptu s glave.

Ali kapetan Nemo mi je pri{ao i zaustavio me jednim pokretom.Zatim je podigao par~e kredastog kamena, pri{ao jednoj steni i napisaosamo jednu re~: ATLANTIDA.

@il Vern

74

Razgovor o tekstu

Kako zami{qa{ potopqeni grad?Objasni re~i: Hteo sam da zabacim metalnu loptu s glave.Za{to je kapetan Nemo napisao re~ Atlantida?

Doma}i zadatak•

Odaberi koji }e{ tekst prepri~ati u svojoj svesci:1. Prepri~avawe teksta „Devoj~ica i kr~ag”2. Prepri~avawe teksta „Atlantida”

PREPRIÂVAWE (OP[IRNO) OBRA\ENOG TEKSTA

(RAD U GRUPAMA)

Primeni znawe•

Organizujte rad u grupama. Svaka grupa dobija zadatak op{irnoda prepri~a jedan od tekstova obra|enih na ~asovima.

Na ~asu ~itajte sastave, a tri najuspe{nija stavite na literarnipano.

75

PREPRIÂVAWE (U OBLIKU REZIMEA) OBRA\ENOG TEKSTA

Zadatak za ~as•

Pa`qivo pro~itaj tekst „Greh” Ivana Cankara. Zatim pro~itajpitawa koja }e ti pomo}i da primeni{ takozvanu tehniku Skeletni prikazteksta.

GREH

Toplo je bilo i sneg se topio po krovovima; kapalo je, a kapqe sublistale na suncu. Ulicama su prolazili lepo obu~eni qudi.

Mati je do{la vrlo rano pred {kolu. Na velikom trgu bilo je jo{ svemirno: prozori visoke ku}e sijali su se i s vremena na vreme ~uo se glasnastavnika koji je u {koli govorio o{trim i zvonkim glasom.

Mati je do{la iz daleka, do{la je iz sela koje je bilo ~etiri sata

udaqeno od grada. Wene ~izme - mu{ke ~izme koje su joj bile do kolena -bile su blatne, wena prega~a - {iroka seqa~ka prega~a sa zelenimruàma - bila je tako|e poprskana blatom. U desnoj ruci imala jeki{obran i veliki zave`qaj u koji je donela ko{uqe i par novih cipelaJoètu; u levoj ruci dràla je veliku maramu, i u woj svezanu deseticukoju je donela Joètu.

Mati je bila umorna i gladna, nije kupila jutros ni mrve hleba, samoda desetica ostane cela. Noge su je bolele, a i ka{qala je; lice joj e bilosuvo, obrazi upali. Hodala je polako po putu gore-dole i gledala u prozorekoji su se sijali kao da su pozla}eni.

U {koli zazvoni zvono; zvonilo je dugo, a onda nastade àgor i buka.

Kroz velika vrata nagrnu gomila |aka; najpre oni mali iz niìh razreda -mnogi su jurili po trgu, za wima ve}i |aci - i{li su ozbiqno i ponosito.Iza{ao je i Joè u gomili veselih drugova. Ugleda majku i seqa~ku prega~usa zelenim ruàma, visoke blatwave ~izme i crvenu haqinu, na glavi{arenu maramu zavezanu ostrag, veliki zave`qaj i ogroman ki{obran.

- Je li ti to mati? - upita ga drug.- To nije moja mati! - odgovori Joè.Stid ga je bilo prega~e sa zelenim ruàma, visokih ~izama, crvene

haqine i marame, ki{obrana i velikog zave`qaja. U tom velikomzave`qaju bile su wegove nove ko{uqe {to ih je mati {ila no}u, a kapalesu wene suze na wih. Sakrio se u gomili i pro{ao mirno. A mati je stajalai motrila bri`nim o~ima.

Uskoro prestade àgor, jo{ je samo malo |aka izlazio iz {kolepotom je zazvonilo, i sve je bilo opet tiho.

Ve} je mati odlu~ila da ide u stan wenog i da ga tamo potraì. îm

76

je u~inila nekoliko koraka, seti se da se mo`da gde u {koli zadrào, pase vratila i ~ekala.

Noge su je bolele, naslonila se na zid i gledala gore u prozore kojisu sijali na suncu; ~ekala je do podne. U podne je opet zazvonilo u {koli;i u varo{i je zvonilo; sa svih strana ~ula su se podnevna zvona. Mati do|ebliè velikim vratima, traìla je Joèta. Nije ga bilo. Sve se opetumiri; izlazili su samo jo{ nastavnici: bradati, ozbiqni, osvrtali su se.

Zalupa joj srce; upla{i se i do|e joj na um da mo`da leì te{kobolestan kod ku}e, da je ~eka, da zove svoju majki. Pohita u stan, a noge sujoj klecale.

Joè je bio kod ku}e, sedeo je za stolom i drào kwigu pred sobom.îm je otvorila vrata, on odmah ustade i po|e joj u susret.

- Kad si do{ao ku}i?- U jedanaest.- Pa kako me nisi video kad sam te ~ekala?

- Nisam te video! - odgovori Joè.Po podne su prolazili kroz grad, po lepoj ulici; sve su se ku}e

sijale: svetle kapqe padale su iz oluka i udarale veselo o kaldrmu. Joèje pratio majku koja se vra}ala ku}i. Pripijao se uz wu i drào je za ruku.U du{i mu je bilo te{ko, èleo je da se sakrije i zapla~e uglas. Sretalisu ga drugovi, sreo ga je i onaj drug koji ga je pitao pred {kolom: „Je li totvoja mati?”. Joèta nije bilo stid – doviknuo mu glasno: „Gledaj, ovo jemoja mati”. I{ao je pored majke, a na du{i mu je leào greh i pritiskivao ga,kao da su mu noge bile umorne i te{ke.

Izvan grada se rastado{e. Joè je pomi{qao da klekne pred majkomi sakrije glavu u wenu prega~u: „Majko, ja sam se danas sakrio od tebe!” Alinije kleknuo. Kad je majka bila ve} daleko, viknu za wom:

- Mati!Majka se okrete.

„Zbogom mati!” - viknu, i tako se rastado{e. Iz daqine jo{ je videokako ona polagano ide pokaqavom drumu, telo joj je bilopognuto, kao da na ramenu nosiveliki teret.

Joè po|e ku}i i sede u ugao,na veliki zave`qaj {to ga jedonela mati, pa pokri licerukama i zaplaka.

Ivan Cankar

77

Razmisli

Za{to je pisac dao ovoj pripoveci naslov „Greh”?Opi{i izgled majke i wena ose}awa posle dugog pe{a~ewa.Objasni de~akovo pona{awe kad je ugledao majku.[ta se sve de{avalo u de~akovoj du{i tog dana?Kako je de~ak iskazao qubav prema svojoj majci?Objasni osnovnu misao ove pri~e.

Uputstvo: Sledi {emu tehnike Skeletnog prikaza i obja{weweza zadatak koji }e{ napisati u svesci.

Re~enica ___________________________________________________________(Koja opisuje o ~emu se radi u tekstu)

Misao iz teksta ______________________________________________________(Koja kazuje ne{to va`no)

Jedna re~ ____________________________________________________________(Izraàva zna~ewe ili osnovnu temu)

Simbol ili slika(Crta{ predstavu za sadràj teksta)

Boja _________________________________________________________________(Koja izraàva izazvana ose}awa)

Dopuni ______________________________________________________________(Jedna od najboqih stvari u tekstu)

PRIÂWE O VLASTITOM DO@IVQAJU

Doma}i zadatak

Napi{i sastav o psu koji te je uznemirio iliupla{io.

Uputstvo: Na po~etku, opi{i kako je do{lodo susreta, kako je pas izgledao, kako se kretao,nastupao. Neka to bude slikovito. Kako si se tiose}ao/la, {ta si mislio/la, kako si se pona{ao/la?Je li bilo dramati~no, a ako jeste, za{to? U zavr{nomdelu ukratko opi{i kako se sve zavr{ilo.

78

PRIÂWE NA ZADATE TEMATSKE REÎ

(PRIÂ PO ANALOGIJI)

Zadatak•

Re~ analogija zna~i „sli~nost jednoga s drugim”. Napi{i sastav na temu „Nevreme”. Ispri~aj pri~u po analogiji

(onako kako zami{qa{ tok doga|aja po redosledu). Koristi ove re~i:

1. imenice: ki{a, sunce, oblaci, ki{obran, vetar, strah, virovi, iznena|ewe, duga, boje, drugovi, ku}ica;

2. glagole: padati, svirati, nositi, liti, vijati, odleteti, drhtati, tr~ati, beàti, iza}i, gledati, plakati;

3. prideve: tamni, vidqiv, duboki, pokisli, obojeni, upla{eni, uporni, iznena|eni.

Na ~asu ~itajte sastave, a najuspe{nije stavite na kwièvnipano.

SAMOSTALNO OPISIVAWE(stvari, slike, lika)

Priseti se•

Ponovi svoja znawa o opisivawu kao obliku, na~inu izraàvawa(usmeno ili pismeno).

I dosada, ~itaju}i razna kwièvna dela, shvatio/la si da je opisveoma vaàn za razumevawe i doìvqavawe onoga {to je autorpripovedao u svom delu.

Pro~itaj i razmisli•

Pro~itaj pa`qivo odlomke i razmisli o opisima.1. Visoko iznad grada sveti moj prozor i upija sunce. Staklo mog

prozora moè da naslika ptice u letu, oblak koji se zadirkuje sa mrazom,grane dok se wi{u i qude koji traè sre}u ... Prozoru moj, ja u tebi vidimotvorenu staklenu kwigu i ~itam o qudima i svetu uop{te. Prozoru moj,najlep{a moja kwigo na svetu, ja ceo dan ~itam od tebe ...

Vjekoslav Majer

79

2. Bilo mi je dvanaest ili trinaest godina; i{ao sam u tre}i razredrealke; u sobi je bio sumrak. Soba je bila velika, pa ipak mi se toga jutrau~inila uska i tesna, sva nabijena i pretrpana stvarima, kao pri selidbi.Uza zidove stajala su ~etiri kreveta, me|u wima police za kwige, velikidrveni kov~ezi koji su li~ili na sanduke, ormani za odela, na srediniogroman sto prekriven kwigama i sveskama . . .

Ivan Cankar

3. Jedno popodne sedeli smo u sobi pored o~eve posteqe. On be{eko{~at i ùt poput jeseweg li{}a. Be{e ve} tako mr{av da su mu ìlenabubrile ispod ùte koè. Po ~elu gra{ke znoja, lice puno kostiju, usnebezbojne, a ruke mr{ave . . .

Nandor Major

Razgovor o tekstovima

Objasni kako to da staklo na prozoru moè da slika? (iz prvogodlomka.)

Opi{i sobu iz drugog odlomka.Pro~itaj re~i kojima je opisan otac u tre}em odlomku.

Upamti

Deskriptivnim pripovedawem u kwièvnom delu do~arava sematerijalni i duhovni svet koji se moè uo~iti, doìveti i iskazati putemmno{tva karakteristi~nih detaqa i ~ulnih slika (oblika, boja, zvukova,mirisa, ose}awa . . .)

Prikazivawem stvari i pojava putem ~ulnog opaàwa kroz umetni-~ki opis izraàva se i posebno doìvqavawe sveta.

U kwièvnim delima moèmo sresti opisivawe: stvari, slika,likova.

Postoji deskripcija (opisivawe) spoqa{ne stvarnosti - eksterijer(ku}a, dvori{te, ulica, most, stadion i sl.) i unutra{we stvarnosti,unutra{weg prostora - enterijer (soba, u~ionica, kuhiwa, sudnica i sl.).

Javqa se i portretna deskripcija (kwièvni portret) - opisivawequdi, izgled, go-vor, pona{awe, unutra{we osobine.

Nepoznate re~i

enterijer - unutra{wost neke prostorijeeksterijer - spoqni izgled, sopaqa{nost, spoqa{na strana

80

Budi kreativan - primeni znaweNapi{i sastav na temu koju }e{ odabrati:

1. Slika moje sobe2. Prole}e u parku3. Portret moje omiqene li~nosti

OBAVE[TAVA WE O DOGA\AJU

Upamti

Obave{tavawe predstavqa oblik izraàvawa (pismenog iliusmenog) o nekom doga|aju. Vr{i se izbor podataka o vremenu, mestu, tokui u~esnicima tog doga|aja. Obave{tavawe je stvarala~ki ~in jer wegovautor ne samo {to prikupqa i odabire podatke, ve} ~esto ulazi i u analizudoga|aja.

Sagledaj•

Pro~itaj ovo obave{tewe i sagledaj elemente ovog vida izraà-vawa.

Obrati pa`wu na jezik i stil po kojima se ovaj oblik razlikujeod umetni~kog izraàvawa.

Grip A - vakcinacija

Zadatak Napi{i obave{tewe o slu~aju koji se dogodio u tvojoj {koli.

Primeni saznawa koja si ~uo/la o obave{tavawu.

81

U aprilu, kada se pojavio virus koji je ozna~en kao grip A, datje znak uzbune. Wegovo brzo {irewe prouzrokovalo je veliku zabrin-utost, koja je sada, sa dolaskom zime, pove}ana. Da bi zadràli sop-stveni mir, odgovori}emo na neka pitawa. Posebno je va`no ista}i daje vakcinacija protiv ovog gripa otpo~ela i u na{oj zemqi. Na evrop-skom kontinentu do sada nije zabeleàna nijedna ozbiqna neèqenareakcija na ovu vakcinu. Prema tome, nema razloga za strah i argu-mente poput onih da nije dovoqno ispitana. Glavoboqa, malaksalost,mu~nina, povi{ena temperatura i bol na mestu uboda, neki su odneèqenih efekata koji se mogu javiti posle vakcinisawa kao i koduzimawa odre|enih lekova.

Iz dnevnih novina

PISMO

Upamti

Pismo je oblik stupawa u vezu me|u pojedincima. ôvek pi{e~oveku da ga o ne~emu obavesti, da ga ne{to pita, da se ispovedi upoverewu. Pi{e se ro|aku, prijatequ, roditequ, detetu, voqenoj osobi.

Pismo treba da bude iskreno, toplo, napisano biranim re~ima. Kada se govori o pismu, treba poznavati i neke pojmove:

1. adresant - lice, svako ko upu}uje pismo (po{iqalac pisma);2. adresat - onaj kome je pismo upu}eno (primalac pisma);3. adresa - natpis na koverti (pismu) koji kazuje ime lica kome se

pismo upu}uje, ulica, ku}ni broj, mesto stanovawa i po{ta.

G. P.M.

Milanu Sto{i}uNik{i}ka, br 8

1300 Kumanovo

[aqe: Bojana Sto{i}Beogradska 51131 Skopqe

Sada se osim pisma koristi internet (elektronsko pismo).[ta zapisuje{ na predwoj strani koverta, a {ta na zadwoj?

82

Zadatak Pro~itaj i analiziraj odlomak pisma iz pripovetke „De~ak i pas”

Danila Ki{a.

PISMO

Dragi gospodine Berki, ovo vam pismo pi{em iz daleka i ho}u da vaspozdravim i pitam za zdravqe. Polako se privikavam na nove drugove u{koli, ali mi se svi rugaju zbog mog izgovora. Jo{ uvek sawam no}u da samtamo kod vas, pa me mama budila ba{ sino}, jer sam plakao u snu. Mama kaèda je to nostalgija i da }e sve to brzo pro}i.

Dragi gospodine Berki, molim vas najqubaznije da mi se ne smejetezbog ovog {to }u vam sada re}i: ja sam sino} plakao najvi{e zbog mog psaDinga. Ana mi se jo{ podsmeva i kaè da sam ja zaqubqen u tog psa, a mo`daje to i istina, no ja verujem da }ete me vi razumeti i da mi se ne}ete rugati.

Ispri~a}u vam sada kako mi je bilo te{ko kada smo krenuli na put,kako me potresao taj rastanak. Se}ate se da sam ja, pred sam polazak kola,bio nestao i da sam do{ao u posledwem trenutku, pa su me svi grdili.Kaza}u vam sada gde sam onda bio. Odveo sam Dinga na obalu Kerke, da sepozdravim s wim. Zatim sam ga vezao kai{om za vrbu, a on se nije opirao,samo je cvileo. Hteo je da krene za mnom i molio me da ga pustim, no jas murekao da ostane, da je ìvot takav, i da znam da nikade ne}u na}i boqegprijateqa od wega, ni me|u psima, ni me|u qudima...

Va{ jadniAndreas Sam, u~enik

Nepoznate re~inostalgija - jak ose}aj ~e`we i patwe za zavi~ajem, dragim

prijateqima, za minulom sre}om

Doma}i zadatak

Napi{i pismo prijatequ/ici o svom polasku u peti razred. Ukrat-ko iznesi svoje utiske o {koli (ambijentu), o nastavnicima, o drugovima, ogradivu (lako, te{ko) i sl.

Istraìva~ki zadatak

Prona|i u re~niku stranih re~i zna~ewe re~i: ambijen(a)t.Razmisli koje su pozitivne, a koje negativne osobine dopisivawa

internetom.

Organizujte razgovor na ~asu o ovome; iznesite svoja razmi{qa-wa i iskustava.

83


A


RAZLIKOVAWE DOGA\AJA I LIKOVA U POZORI[NOJ PREDSTAVI I U FILMU

Pro~itaj i sagledaj

Dok ~ita{ tekst, razmisli o kakvom se doga|aju govori, kako i opostupcima likova.

DRUGOVI

Lica: Jova i Peca ([etaju sa |a~kim ta{nama. Peca jede kiflu i razgovaraju.).

Jova: Danas je ~etvrtak. Nastavnik je rekao da imamo razredni ~as. Govori}emo o uspehu, o higijeni, o nekim akcijama i o ...

Peca: Znam ... Nastavnik je rekao da odaberemo druga s kim }emo sedeti uklupi.

Jova: Jesi li re{io s kim }e{ da sedi{?Peca: Svejedno mi je! ... Evo moèmo ja i ti! [ta me gleda{ tako? Boqeg

druga od mene ne}e{ na}i! Osim toga ti si jak iz matematike, potkazuje{.

Jova: Mislio sam, i onaj Sokole nije lo{, mirno detence, bubica ...Peca: Koji Sokole?! ... Mogu i da se naqutim! Ja sam pet puta boqi drug

nego on! (Peca pojede kiflu i vadi bombonu, otvara je i stavqa u usta. Jova ga gleda ...)

Jova: Neke nove bombone. Daj jednu da probam!Peca: Nemam vi{e. To je bila posledwa ... Slu{aj, ne igraj se, ja sam ti

najverniji drug, da sedimo zajedno.Jova: A Janko iz sredweg reda? Ima lepu rezalicu i mnogo voli ptice, kao

i ja. Da odaberem wega.87

Peca: [ali{ se. [ta nedostaje meni? Sve bih dao za druga!Jova: A jednu bonbonu?Peca: Pa rekao sam ti da nemam ...Jova: (Prema publici) Dosada je pojeo tri! Ovaj moj drug i laè!Peca: Mi dvoje odli~no ìvimo. Prepisivao bih od tebe, zamewivao bi me

kad sam deùrni, deli}emo tvoju uìnu, brani}u te na odmorima ...Ja sam dobar i veran drug, ne}e{ da zaàli{!

Jova: Ne znam! I Nikola ho}e da sedi sa mnom!Peca: On je {krtica. On, na primer, moè pred tobom da pojede celu kesu

bombona, ti da se oblizuje{, a da ti ne da ni liz.Jova: Kao ti malopre!Peca: Drugo je ovo. Ja nemam celu kesicu, nego pola. (Pojede bombonu, vadi

jabuku i grize.)Jova: Ti ima{ jabuku! Al’ je crvena, lepo miri{e! Prijatno!Peca: Da, lepo mi je! Hvala!Jova: A, ne kaè{ ni: izvoli!Peca: Opet ti?! ... Nemam, jedna je ...Jova: Da probam jednom ...Peca: Nije higijenski ... Da sam imao no` ...Jova: Ja imam. Preseci mi malo. Izvoli! (Daje mu no`.)Peca: Ej, sad sam se setio! Zaboravio sam ta{nu! Idi ti, sti}i }u te. (Ide

iza scene i jede jabuku.)Jova: Peca je {krtica, a zna i da laè. Poje{}e jabuku i vrati}e se.Peca: (Vra}a se.) Al sam tr~ao! ... Jovo, re{eno je, od danas pa nadaqe

sede}emo ja i ti u klupi, najboqi drugovi smo, me|u nama nema tajni,sve }emo da delimo, pomaga}emo se u nevoqi ...

Jova: Eto ti nevoqe!Peca: Kom{ijski pas! Stra{an pas! Beìmo! Brè!Jova: Ne mogu da tr~im, noge su mi s plikovima od cipela ...Peca: Sna|i se na drugi na~in. Ja odoh!Jova: Pomogni mi! Za{titi me!Peca: Pa da mene uhvati zubima! Beìm!Jova: Ostavio si me samog, a drugarstvo?Peca: Ba{ me briga! Va`no je da se ja spasim, a ti se sna|i. (Ide iza scene.)Jova: (Prema publici.) Kakva vernost! Ostavio me kada sam u opasnosti! A

ustvari, onaj pas je miran, samo wu{i nosem .. (Vi~e.) Peco, Peco, vrati se, opasnost je pro{la.

Peca: (Dolazi pa`qivo.) Stvarno? @iv si?Jova: @iv i zdrav! ...Peca: Opet o onom razme{tawu! Jesi li re{io?Jova: Jo{ ne. Imam troje kandidata ...Peca: Sigurno sam ja prvi! Ko od tih troje moè da ti bude drug u klupi?

Kaèm ti od mene boqeg ne}e{ na}i!

88

Jova: Na}i }u boqeg od tebe. Ve} sam odlu~io! Sede}u sa Sokolom!Peca: [to bi? Gre{i{! Propusti}e{ druga kao mene, ne zna{ ti mene ...Jova: Upoznao sam te malo pre ... Sede}u sa Sokolom!Peca: Kako ho}e{! (Prema publici.) Ne mogu da razumem: za{to da sedi s

nekim Sokolom, kad sam ja wegov najboqi drug!?

Velko NEDELKOVSKI

Razmisli i odgovori

O ~emu se govori u tekstu?Koje si likove sreo u tekstu?O ~emu razgovaraju oni?îje postupke osu|uje{ i za{to?Razgovarajte kako bi trebalo da

se pona{a pravi drug?

Po ~emu se ovaj tekst razlikujeod onih koje si ranije ~itao?

Upamti

Tekst koji je napisan u obliku razgovora (dijaloga) zove se dramskitekst. Oni su nameweni za izvo|ewe na sceni u pozori{tu.

U dramskom tekstu ima doga|aja i likova, a wihov govor se prenosimonolozima i dijalozima.

Monolog je govor jednog lica.Dijalog je razgovor dva ili vi{e likova.Sve ove elemente sadrì i filmska predstava.

Zadaci za ~as

Ovaj tekst moète postaviti na scenu, u va{oj u~ionici, sa lepimizraàjnim ~itawem. Nau~ite tekst napamet i ve`bajte pokrete likova dokgovorite tekst. Napravite scenu u u~ionici.

Doma}i rad

Pogledaj film za decu i pozori{nu predstavu prema prethodnomdogovoru. Napi{ite o kakvom doga|aju je re~. Koji su likovi i kakvi suwihovi postupci?

Razgovarajte na ~asu o tome kako su opisani doga|aji i likovi ufilmu i pozori{noj predstavi.

89

RAZLIKOVAWE DEKORA, SCENOGRAFIJE,KOSTIMOGRAFIJE, MUZI^KE ILUSTRACIJE U

POZORI[NOJ PREDSTAVI I FILMU

Priseti se

Ve} zna{ {ta je dramski tekst, potrebno je da nau~i{ gde se izvo-di, kako se zovu qudi koji govore dramski tekst, kako se on postavqa nascenu i sl.

Pretpostavqamo da si dosad gledao neku pozori{nu ili pred-stavu za decu i da si bio odu{evqen doga|ajem, likovima, glumom i sva~im{to si video na sceni.

Da se boqe upozna{ sa pozori{nom predstavom, glumcima, deko-rom, pona{awem qudi u pozori{tu i celom atmosferom, pa`qivo pro~itajtekst koji sledi.

Razmisli o tome kakve su razlike izme|u dramske i filmskepredstave.

PRVI SUSRET S POZORI[TEM

Bilo je rano prole}e. Cvetale su {qive u na{em dvori{tu kada samprvi put kro~io u na{u novu ku}u koju su moji roditeqi kupili kada je tatadobio posao u velikom gradu. Bio sam setan i mrzovoqan zbog toga {to samostavio daleko moje drugove i igre u malom ritu gde sam se ose}ao kao daje ceo svet moj.

Roditeqi su bili zauzeti preme{tawem stvari, a ja sam istr~aonapoqe da im ne smetam. Stariji brat i sestra su bili vredni i nisuprimetili kada sam izmakao gu`vi. Hteo sam da vidim {ta je u okolini,ima li dece mojih vr{waka. Cuwao sam unaokolo. Na drugom kraju ulicebila je jedna zgrada na kojoj su virili stubovi beli, lepi, visoki. Ispred jebio veliki pano sa slikama. Nisam mogao da vidim {ta je, jer me je majkapozvala da do|em i pomognem pri selidbi koja je potrajala do duboko u no}.

Znatièqa mi nije davala mira: kakve su bile one velike slikeispred zgrade, ko li su stanovnici u woj, za{to su se slikali, nije li toneka navika kod stanara u gradu.

Jutro mi je donelo istinu. Potr~ao sam ka kraju ulice i na fasadizgrade ugledao natpis: „Narodno pozori{te”. Uzbu|en dotr~ao sam ku}i irekao svima {ta sam „otkrio”. Roditeqi su se nasmejali, rekli su mi da jeto trebalo da bude iznena|ewe za mene kako bi se ute{io zbog selidbe irastanka sa rodnim selom.

I{ao sam svaki dan ispred zgrade i gledao slike iz predstava koje

90

su i{le skoro svaki dan. Goreo sam od èqe da u|em i vidim kako jeunutra. Tu èqu mi je ispunio otac jedne ve~eri kada je mirisao jorgovan.Bila je gu`va na ulazu, a ja sam bio uzbu|en. U{li smo u veliki hol, a zatimi u salu sa sedi{tima jarko crvene boje. Pred nama je bila scena savelikom crvenom zavesom. Svi su seli na mesta. Zavladala je ti{ina, anajednom aplauz. Digla se zavesa, a jedna predivna glumica sa qubi~astomhaqinom mahala je lepezom. Pored we je bio veliki sto i ogledalo upozadini. Gledala je u nas, a ja sam mislio da gleda pravo u mene. Kako dame mahawem lepezom mazila po licu, bio sam o~aran, stao mi je dah, postaosam lak kao perce. Nisam primetio kako je glumica, oko koje su posle bilii drugi glumci, najednom isparila iz mog vidika. Predstava je bila gotova,svi su stajali, sre}no su se smejali i dugo pqeskali.

Taj aplauz ~ujem i sada ali sa obrnute strane. Ja sam na sceni, apublika je ispred mene zadovoqna mojom glumom.

Sowa LA@ETI]

Ve`ba

Svaki u~enik sastavqa pet pitawa koja se odnose na sadrìnuteksta.

Postavqajte pitawa me|usobno i odgovarajte na wih.

Razmisli i odgovori

[ta je to glumac, a {ta scena?Kako treba da se pona{a{ u pozori{tu?Kako se zovu predmeti koji ukra{avaju scenu?

Upamti

Izvo|ewe dramskog dela na sceni u pozori{tu zove se pozori{napredstava.

Glumac je lice koje igra odre|enu ulogu u pozori{noj predstaviu filmu.

Zadaci

Organizujte kolektivnu posetu pozori{tu, ili je gledajte namalom ekranu, ili na DVD-u.

Razgovarajte o sadrìni i o postupcima likova.Napravite razliku: kwièvni tekst - pozori{na predstava.

91

Pro~itaj i sagledaj

Dok ~ita{ tekst prona}i }e{ re~ikoje se koriste prilikom snimawe filma.Primeri: filmski studio, koliba, scena idr. Razgovarajte sa nastavnikom o zna~ajutih re~i.

MEDVED U FILMU

U filmskom studiju snimao se film. U tom filmu bila je jednaovakva scena: u kolibu, u kojoj spava umoran ~ovek, ulazi medved. ôvekse budi sav upla{en. Kada ugleda ~oveka, medved je jo{ upla{eniji. Onbeì kroz prozor, a ~ovek kroz vrata. I samo toliko! Obi~na scena. Netraje ni dva minuta.

Qudi u studiju traè medveda. Ba{ tada je u gradu gostovao jedancirkus, u ~ijem je programu u~estvovao dresiran medved. Ta stvar okotraèwa medveda brzo je bila gotova.

Ujutro je dreser uveo u studio najkrupnijeg medveda.

- Ne bojte se wega! rekao je on. - Moj je medved dobro dresiran.Za potvrdu tih re~i, medved je izlizao ruke svim prisutnim, a zatim

je pojeo ponu|eno par~e torte. U jednom uglu primetio je bicikl i s wim seve{to provozao u filmskom studiju.

- Pravi glumac, istina! - Obradova se reìser. - Ba{ takav nam jepotreban. Snimajmo i bez probe.

U studiju su izgradili deo kolibe, sa prozorima i vratima i sakrevetom u uglu. Snimawe je po~elo. Kamere su bile spremne. Glumac jelegao na krevet i prepravqao se da spava. Ukqu~ili su reflektore.Zablistala je jaka svetlost. Kada se medved na{ao obasjan svetlosnimzracima, ispravio se na zadwe {ape i po~eo da ple{e. Onda se prevrnuopreko glave i zadovoqan seo nasred kolibe.

- Ne! Ne! Stop! Ne moè tako! – dere se reìser. - Za{to on ple{e i prevr}e se? Pa, to je divqi medved!Zbuweni dreser odvede medveda iza dekora i sve je po~elo

ispo~etka. Opet komanda za spavawe. Opet se glumac ispruì na krevet iponovo su ukqu~ili jaku svetlost.

Medved se provukao u kolibu kroz poluotvorena vrata, i odmah seispravio na predwe {ape.

- Stop. Zaustavite! – viknu gnevni reìser.

92

- Zar je nemogu}e objasniti da je sve to nepotrebno.Ali to je bilo te{ko objasniti jednom medvedu!

Sergej BARUDZIN

Priseti se

Verujemo da vam se tekst do-pao i da ste ve} gledali filmove zadecu sa dresiranim ìvotiwa uglavnim ulogama. Nabrojte nekolikotakvih filmova i porazgovarajte owima.

Ve`ba

Razgledaj i uporedi

Scene iz pozori{ne predstave

Snimci iz stranih filmova

93

Razmisli i odgovori[ta prime}uje{ na priloènim slikama?Da li glumci u filmu i u pozori{noj predstavi imaju specijalnu

ode}u?

Ko je odgovoran za ode}u?Priseti se da li u filmovima i u pozori{noj predstavi svira mu-

zika?

Kako se zove onaj koji priprema scenu?

Da ti pomognemoSigurno ste videli da u pozori{nim i u filmskim scenama pojedini

glumci imaju specijalnu ode}u u zavisnosti od uloga koje igraju. Nasnimcima se vidi dekor i u filmu i u pozori{tu.

U umetni~kom oblikovawu filmske i pozori{ne predstave zna~ajnuulogu imaju: scenografija, dekor, kostimografija, muzika i sl.

UpamtiU kwièvnosti i u pozori{tu sredstvo izraàvawa je re~, a u

filmu izraàjno sredstvo je slika u pokretu. Film je slikovit zapis nafilmskoj traci.

Dekor je ukra{avawe scene za potrebe filmske ili pozori{nepredstave (drve}e, zgrade, vrata, prozori, slike, mostovi i sl.).

Dekor u pozori{noj predstavi je ograni~en prostorom na sceni, doku filmu koji se snima u filmskom studiju ili u prirodnoj sredini izgledaverodostojnije (zgrade, drve}e, reka, more, stvarno postoje). Na to senadovezuje scenografija kao celokupna priprema scene za uspe{noizvo|ewe filmske ili pozori{ne predstave. U filmu scenografija moèda bude deo nekog dvori{ta, plaà na moru, ledina na planini i sl.

Scenografija je celokupna priprema scene za uspe{no izvo|ewefilmske ili pozori{ne predstave.

- Lice koje se o tome brine zove se scenograf. Kostimografija je ode}a koja je neophodna za glumce u pozori{tu

ili filmu. - Lice koje se brine za kostime zove se kostimograf. Za uspe{no

izvo|ewe filmske ili pozori{ne predstave doprinosi, u velikoj meri, imuzika. U zavisnosti od doga|aja muzika je vesela, tu`na, zastra{uju}ai sl.

Zadatak Posle gledane predstave, pozori{ne ili filmske, potrudite se

da sagledate sli~nosti i razlike istih.

Uo~ite i pribeleìte kada je muzika tu`na, a kada vesela.

94

BIBLIOTEKA

Pro~itaj i sagledaj

KWIGE SU NA[I VERNI DRUGOVI

- Pro~itala sam jednu lepu kwigu! - pohvalila se Ana Denisu.- A gde si je na{la? - upita Denis.- Pozajmila sam je iz biblioteke. Tamo ima mnogo takvih kwiga. Uvek

moè{ uzimati kwigu. Kad je pro~ita{ vrati je. Samo, da zna{, kwigemoramo da ~uvamo, jer su potrebne i drugima. Ovu kwigu koju sam ~italabila je malo o{te}ena. Neko je pisao po wenim koricama. To nije dobro.Kwige su na{i verni drugovi, pa treba ih po{tovati – rekla je Ana ipoùrila prema biblioteci da vrati kwigu koju je pozajmila.

(Iz |a~kih novina)

Razmisli i odgovori

Odakle je Ana pozajmila kwigu?Odakle ti uzima{ kwige?Kako se treba odnositi prema kwigama?U jednoj re~enici Ana kaè: „Kwige su na{i verni drugovi”. Obja-

sni tu re~enicu.

[ta je biblioteka?Da li moè{ iz biblioteke, pored kwiga, da ~ita{ novine i ~aso-

pise?

95

Upamti

Biblioteka je ustanova gde se ~uvaju kwige i razne novine. Razvojkompjuterske tehnike omogu}uje da se kwige na|u i u kompjuterskim banka-ma podataka.

Nau~i vi{e

Biblioteke su se pojavile 700 godina pre n.e. Narod Mesopotamijeje imao dobro ure|ene biblioteke sa kwigama na glinenim plo~ama,napisanim klinastim pismom. Egip}ani su imali biblioteke sa kwigama uvidu tuba od papirusa, a kasnije Rimqani su uveli prve javne biblioteke.Ipak, javne biblioteke tipa dana{wih, nastale su u Engleskoj u XIX veku.

Biblioteke mogu da budu: {kolske i gradske. Kwige u biblioteci supore|ane prema naslovu, autoru ili broju.

Svaki u~enik treba da bude ~lan neke biblioteke. U bibliotecipored kwiga, mogu da se ~itaju novine, ~asopisi, stripovi nameweni deci isl.

Oni mogu da se na|u i na internetu.

Zadatak za ~as

Napi{i sastav „Kwiga - moj najboqi drug”. îtajte sastave, anajuspe{nije istaknite u kwièvnom kutku.

Ve`ba•

Svaki u~enik neka donese na ~as novine ili ~asopis. Razgovarajte orazlikama ovih {tampanih medija: o ~emu pi{u, wihov izgled, oblik i sl.

Prihvati i uradi!

Ako nema{ svoju malu ku}nu biblioteku po~ni da je pravi{.

Za ro}endane i u drugim prilikama poklawaj kwige.

96

JEZIK


JEZIK KAO SREDSTVO SPORAZUMEVAWA

Qudi se sporazumevaju na razne na~ine, odnosno op{te me|u sobom.To rade izrazom lica, pokretom o~iju, usana, glave i drugim delovima tela.

Na koji na~in op{te ovo dvoje dece?

Svakako, najboqe, najlak{e, najbrè i najpotpunije qudi op{te me|usobom pomo}u jezika, odnosno govora.

Govorom oni iskazuju svoja saznawa, èqe, potrebe, svojastremqewa, itd. Preko govora sagovornici jedni drugima mogu da uputerazna pitawa, upozorewa, molbe, saop{tewa, naredbe itd.

Upamti

Jezik ima prednost u odnosu na sva druga sredstva za spo-razumevawe, zato {to omogu}ava sagovornicima da razmewuju poruke ~aki u situacijama kada su prostorno veoma udaqeni jedni od drugih.

Ve`ba

Vodi zami{qeni telefonski razgovor sa najboqim drugom.

Na{ poznati pesnik i A pesnik Bo{ko Sma}oskii pripoveda~ Slavko Janevski predlaè: ,,U kalendaru treba da imau jednoj pesmi kaè: Dan devoj~ica koje se smeju, i Dan ,,Pozivam sve telefone i de~aka koji, i kada su tu`ni, pevaju...”televizijske kamere da objave da je ovaj dan Dande~jih prava!”

99

SIGNALI I SIMBOLI KAO SREDSTVO SPORAZUMEVAWA

Najsavr{eniji sistem znakova za me|usobno sporazumevawe i ko-munikaciju me}u qudima je wihov jezik.

Qudi mogu me|usobno da op{te i drugim razli~itim vidovimaznakova. Svi ti znaci se dele na: signale i simbole.

Signali su znaci koji nisu nameweni po{iqaocu i ne {aqu sesa nekakvom namerom.

Primer: Ze~ji tragovi u snegu upu}uju na to da je prethodno pro{ao zec.Osmeh na ne~ijem licu predstavqa znak radosti, zadovoqstva, sre}e.Za razliku od signala, simboli, se {aqu sa namerom da prenesu nekakvu informaciju koja je, naj~e{}e, od va`nosti i za po{iqaoca i za primaoca.

Primeri:

Kada {kolsko zvono zazvoni {aqe informaciju za po~etak ili kraj {kolskog ~asa.

Koja je informacija poslata preko ove slike?Na koga se odnosi ta informacija?

100

Koje informacije {aqu svetlosni signali na semaforu kada je upaqeno:

a) zeleno svetlo;b) ùto svetlo;v) crveno.

Ve`ba

Navedi primere u kojima pojedini signali i simboli za op{tewepredstavqaju sredstvo za sporazumevawe.

101

SAMOGLASNICI I SUGLASNICI(VOKALI) (KONSONANTI)

U srpskom jeziku ima 30 glasova: a, b, v, g, d, |, e, `, z, i, j, k, l, q, m, n,w, o, p, r, s, t,}, u, f, h, c, ~, x, {.

Priroda glasova zavisi od poloàja koji pojedini delovi govornogaparata zauzimaju pri stvarawu glasova.

Zato se na osnovu poloàja govornih organa svi glasovi u srpskomjeziku mogu se podeliti u tri grupe: samoglasnike, sonante i suglasnike.

a) Samoglasnici ili vokali su: a, e, i, o, u.Pri izgovoru samoglasnika vazdu{na struja potpuno slobodno pro-

lazi kroz usnu dupqu.Samoglasnici su zvu~ni glasovi i ~uju se kao tonovi. Ovi glasovi su

nosioci sloga u re~i, a nekad samoglasnik i sam moè ~initi slog.

Na primer: te - a - t a r, e–- mi - si - ja, bi - bli - o - te - ka...U odre|enim uslovima r je nosilac sloga i u takvim slu~ajevima

naziva se slogotvorno r.

Na primer: srp, prst, krv, crn, srce, itd.

b) Sonanti (glasnici) su glasovi pri ~ijem stvarawu vozdu{nastruja prolazi neometano uprkos preprekama koje predstavqaju delovigovornog aparata. Neometani protok struje, uz zvu~nost, glavna je crta kojaih ~ini, u izvesnom smislu, sli~nim samoglasnicima. Sonanti su: v, r, j, l,q, m, n, w.

v) Svi ostali glasovi u srpskom jeziku jesu suglasnici ili konso-nanti. Pri wihovom izgovoru vazdu{na struja nailazi na ve}e ili maweprepreke i zato se oni ~uju kao {umovi.

Suglasnici se dele na zvu~ne i bezvu~ne.

Zvu~ni suglasnici b g d | ` z x - - - Bezvu~ni suglasnici p k t } { s ~ f h c

Iz tabele se vidi da prvih sedam zvu~nih suglasnika imaju svojbezvu~ni parwak s kojim se, u odre|enim slu~ajevima, smewuju u re~ima, jeru srpskom jeziku ne mogu da stoje jedan pored drugog dva suglasnikarazli~ita po zvu~nosti.

102

Na primer: Srbin - srpski b > p srb+ski srbski srpskisvat - svadba t > d svat+ba svatba svadbateàk - te{ka ` > { teàk te`ka te{kanizak - niska z > s nizak nizka niska

Ve`be

1. U tekstu „Veseqe” prona|i re~i u kojima je do{lo do promene sug-lasnika i objasni kako je nastala ta promena.

VESEQE

Susedi su nas pozvali na svadbu. Svatovi su, jedan po jedan, pristi-zali. Niska ku}ica bila je puna gostiju. Za svakog gosta posebno je bilaservirana ve~era. Gozba je bila u punom jeku kada su mlada i mladoèwaiza{li u dvori{te i zaigrali. Oko wih su podskakivali veseli de~aci idevoj~ice. Stare ène su sedele na grubo istesanim klupama pored ograde.Celo selo se orilo od veselih pesama.

2. Objasni do kakvih je promena do{lo pri postanku re~i: ropstvo,slatko, golup~e, mu{ki i zup~anik.

103

IMENICE

Obnovimo

[ta ozna~avaju imenice?Koje su imenice vlastite, a koje zajedni~ke?Koliko roda i koliko broja imaju imenice?

Zbirne imenice

list listovi li{}e

grozd grozdovi gro`|e

Imenice: list i grozd su u jednini.Imenice: listovi i grozdovi su u mnoìni.Imenice: li{}e i gro`|e ozna~avaju skup predmeta koji se nalaze u

nekom zbiru i zovu se zbirne imenice.

104

Upamti

Zbirne imenice ozna~avaju skup bi}a ili predmeta iste vrsteuzetih skupa u neodre|enom zbiru ili u prirodnoj celini.

Zbirne imenice nemaju oblike za mnoìnu jer je oblikom jednineozna~ena mnoìna. To li{}e, to gro`|e, ta deca, ta bra}a, to cve}e, tatelad, ta prasad, ta dugmad itd.

Od datih imenica: cvet, drvo, kamen, `bun, prut, kesten, pero,dugme, pile i jagwe napi{i zbirne imenice i upotrebi ih u re~enici.

Na primer: Radojka ima mnogo piladi.

105

PRIDEVI

[ta ozna~avaju pridevi?Koji su pridevi opisni?Od ~ega zavisi rod i broj kod prideva?

Upamti

Kao nesamostalne re~i, pridevi dobijaju oznake roda i broja za-visno od imenica uz koje stoje (dobar drug, dobra drugarica, dobro dete...).

Bez obzira na to kojoj zna~ewskoj grupi pripada, svaki pridev imaoblike za tri roda (mu{ki, ènski i sredwi rod) i dva broja (jedninu imnoìnu).

Prisvojni pridevi

Prisvojni pridevi su re~i koje ozna~avaju pripadawe, odnosnoozna~avaju ~ije je ono {to je ozna~eno imenicom.

Na primer: Susedov kow je veoma brz.Skupili smo se u omladinskom domu.Upoznali smo Milo{evu sestru.Navukao sam bakine ~arape.

Prisvojni pridevi ~esto postaju od:

vlastitih imenica: Mirjanin odgovor me za~udio. Ovo je Vladimirovaolovka. Spavali smo u Ivankinoj ku}i.zajedni~kih imenica: Bagremov med je najsla|i. Sa zadovoqstvom samslu{ao pti~ju pesmu.Ki{ni su jesewi dani.

Ve`be

1. Prona|ite prisvojne prideve u jednom od dosada obra|enihproznih tekstova.

2. Napi{ite tri re~enice u kojima }ete upotrebiti prisvojne pridevekoji su postali od vlastitih imenica i tri re~enice u kojima }eteupotrebiti prisvojne prideve koji su postali od zajedni~kih imenica.

106

ZAMENICELi~ne zamenice

SEDAM PATUQAKA

Jednog dana Mara je upitala Jovanku ko joj pomaè pri obavqawuposlova.

- E, vidi{ ja poznajem sedam patuqaka. Oni se ne odvajaju od mene.Mene slu{aju i rade! – re~e ona.

- Znala sam ja odmah da ti neko pomaè. A da li bi hteli i meni dapomognu?

- Kako da ne! Samo ih pozovi: „Patuqci, patuqci, do|ite da mi po-mognete!” I eto wih odmah kod tebe.

- E, ba{ ti hvala! Ti si dobra drugarica! – re~e Mara i ode.

Po narodnoj pri~i

U prvoj re~enici ove pri~e susre}emo imena dve devoj~ice: Marai Jovanka. Zatim su ta imena zamewena re~ima: ja, ti i ona. Te re~i su li~nezamenice.

Li~na zamenica ja odnosi se na lice koje govori.Li~na zamenica ti odnosi se na lice kome se govori.Li~ne zamenice: on, ona i ono odnose se na lica o kojima se govori.Li~ne zamenice: ja, ti, on, ona, ono upu}uju na pojedince, tj. na poje-

dine li~nosti i zato su one u jednini.Li~ne zamenice imaju oblike i za mnoìnu: mi, vi, oni, one, ona.

Evo pregleda li~nih zamenica:

107

Jednina Mnoìna

1. lice: ja 1. lice: mi2. lice: ti 2. lice: vi3. lice: on, ona, ono 3. lice: oni, one, ona

Iz datog pregleda se vidi da li~na zamenica za tre}e lice imaposebne oblike za sva tri roda u jednini i u mnoìni.

Ve`be

1. Prona|i li~ne zamenice u pri~i „Deoba” i odredi rod, broj i liceu kome se one nalaze.

DEOBA

I{li zec i jazavac kroz {umu i na{li komad mesa.

- Ja sam ga na{ao! - rekao je jazavac.- Ne ti, ve} ja! - pisnuo je zec.Dugo su se oni tako raspravqali, ali nikako nisu mogli da se do-

govore.

- Hajdemo mi kod lije i ona }e nam presuditi! - predloìo je jazavac.Kad je lija ~ula izjave zeca i jazavca, rekla je:- Vi se uzalud sva|ate. Ja }u vam pravedno podeliti ovoj komad mesa.Zatim je ona podelila meso na dva dela i jedan je dala zecu, a drugi

jazavcu.

- Deo koji je pripao zecu je ve}i! - rekao je jazavac.- Dobro! Ispravi}u gre{ku - rekla je lija i odgrizla od onog par~eta

koje je pripalo zecu.

- Sada je wegovo par~e ve}e! - pisnuo je zec.- Dobro, i wega }emo namawiti - odgovorila je lija.Tako je ona ponavqala dok nije sve pojela.

Narodna pripovetka

108

2. Napi{i sastav o tome {to vidi{ na slici.U ovom sastavu potrudi se da upotrebi{ li~ne zamenice za sva tri

lica u jednini i u mnoìni.

109

PRISVOJNE I POKAZNE ZAMENICE

a) DVE WIVE

Podele se dva brata, pa podele i najboqu wivu na dva jednaka dela.Prve godine stariji brat dobije sa svoje polovine petora kola kukuruza,a mla|i samo troja. Druge godine stariji brat dobije jo{ vi{e. Tada mla|ibrat re~e starijem:

- Mi nismo pravo podelili veliku wivu. Tvoja je polovina boqa. Tonije pravo, nego da delimo ponovo veliku wivu!

- [ta }emo deliti ponovo? Uzmi ti moju polovinu, a ja }u tvoju! –re~e stariji brat.

I tako na~ine razmenu. Opet stariji brat na|e na svojoj polovinipetora kola kukuruza, a mla|i na svojoj wivi samo troja. I onda stade dase ~udi i pita starijeg brata:

- Za{to tvoja polovina uvek boqe rodi nego moja?- Zato {to ja svoju polovinu dvaput orem, a ti svoju samo jedanput i

{to ja svoju wivu uvek na|ubrim, a ti ne. Eto, zato moja polovina boqerodi! – re~e stariji brat.

Narodna pripovetka

b) Ovo }u cve}e pokloniti bolesnoj drugarici.Znam da ona voli ba{ ovakvo cve}e.Ovaj buket }e je sigurno obradovati.

Sagledaj

Ako pa`qivo pogledate istaknute re~i u gorwem tekstu i re~eni-cama, primeti}ete da sve one imaju osobine prideva. I one se upotre-bqavaju uz imenice, imaju oblike za sva tri roda i slaù se, kao ipridevi, s imenicama uz koje stoje u rodu, broju i padeù. Razlikuju se odwih samo po svome zna~ewu.

Upamti

Po{to su sli~ne (po zna~ewu) pridevima, ove se re~i nazivajupridevske zamenice.

Pridevske zamenice upotrebqene u pri~i „Dve wive” pokazuju komene{to pripada (moja wiva, tvoja polovina, wegov deo, svoja wiva), pa sezato i nazivaju prisvojne zamenice.

110

Pridevske zamenice u primerima pod b) upu}uju na lica ili pred-mete, wihove osobine i veli~ine, pa se zato i zovu pokazne zamenice.

Pregled prisvojnih i pokaznih pridevskih zamenica.

a) Prisvojne zamenice:J e d n i n a:1. l. moj (drug), moja (drugarica), moje (selo);

moji (drugovi), moje (drugarice), moja (sela);2. l. tvoj, tvoja, tvoje;

tvoji, tvoje, tvoja;3. l. wegov, wegova, wegovo;

wegovi, wegove, wegova;wen, wena, weno;weni, wene, wena;wezin, wezina, wezino:wezini, wezine, wezina.

M n o ` i n a:1. l. na{ (drug), na{a (drugarica), na{e (selo);

na{i (drugovi), na{e (drugarice), na{a (sela);2. l. va{, va{a, va{e;

va{i, va{e, va{a;3. l. wihov, wihova, wihovo (win, wina, wino);

wihovi, wihove, wihova (wini, wine, wina);

b) Pokazne zamenice:

Za lica i predmete:1. l. ovaj, ova, ovo, ovi, ove, ova;2. l. taj, ta, to, ti, te, ta;3. l. onaj, ona, ono, oni, one, ona.

Za kakvo}u:1. l. ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva;2. l. takav, takva, takvo; takvi, takve, takva;3. l. onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva.

Za koli~inu:1. l. ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovlike, ovolika;2. l. toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika;3. l. onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika.

111

Ve`be

1. Prona|ite u navedenom tekstu prisvojne zamenice i odredite ukom su licu.

^lanovi na{e kwièvne druìne oti{li su na gostovawe kod svojihdrugova na selu. Kad su se sastali, pri~ali su o svojim uspesima ite{ko}ama. Najboqi ~lanovi wihove druìne ~itali su svoje radove. Na{isu aplaudirali i radovali se wihovom entuzijazmu.

Dan se bliìo svome kraju. Predsednik na{e kwièvne druìnepozvao je svoje nove poznanike da do|u u na{ grad i da budu na{i gosti.

Nepoznate re~ientuzijazam – odu{evqewe, polet, zanos,

strasna qubav prema ~emu

2. U svojoj svesci prepi{i ove re~enice. Pri tom pazi – izostavqenere~i popuni odgovaraju}im pokaznim zamenicama:

Ja sam ... kwigu ve} pro~itao. Trudio sam se da upamtim ... ime.Pogledaj ... devoj~icu. ...je na{a najboqa drugarica. Ona je ... vredna takoda uvek postiè najboqi uspeh u razredu.

MOJ PAS

Moj pas zna {ta je to kilometar.Toliko iznosi wegova {etwa svakoga dana.Moj pas zna {ta je to vetar.To je ono {to diè pra{inu oko wegovog stana.Moj pas zna {ta je to stolica.To je ono {to li~i na wega, ali ne laje.Moj pas zna polica {ta je.To je ono na {to se ma~ak popne kad se on propne.Moj pas zna ruka {ta je.To je ono iz ~ega mu tata {e}er daje.

Dragan Luki}

112

SADA[WE VREME (PREZENT)

KROJA^

Makazama kroja~ kroji{tric, {tric, {tric -kroji platno, {tof i cic.Boc, boc, boc, -kroja~ brzo {ije, {ije,k’’o zmija se igla vije.

(Iz Vesele sveske)

Sagledaj

îtaju}i stihove iz pesme mi zami{qamo kroja~a kako obavqasvoj posao u sada{wem trenutku.

Oblici: kroji, {ije, vije se uticali su na nas da zamislimo radkroja~a u sada{wem trenutku. âk nam se ~ini i da ~ujemo kako makazerade: {tric, {tric.

Kojim glagolskim vremenom je ta radwa iskazana?U stihu: „Makazama kroja~ kroji” – glagol kroji je u sada{wem

vremenu (u prezentu).

Evo jo{ nekoliko primera u kojima glagol ozna~ava radwu koja sevr{i u momentu kada se o woj govori (stvarna sada{wost).

Na primer: Sada razmi{qam.Sada gledam de~ju emisiju.Ovog momenta drìm goluba.

Ovde prezent zna~i da se radwa doga|a u trenutku kad se o wojgovori, tj. u sada{wosti.

Upamti

Prezent ozna~ava radwu, stawe ili zbivawe koji se vr{e u vre-menu kada se o wima govori.

113

Razmisli

U kom su licu upotrebqeni glagoli?Svi glagoli u pesmi (kroji, {ije, vije se) upotrebqeni su u tre}em

licu, dok su glagoli u navedenim re~enicama (razmi{qam, gledam, drìm)upotrebqeni u prvom licu.

Da bismo upoznali ovaj glagolski oblik, navodimo oblike prezentaod glagola: razmi{qati, krojiti, {iti za sva lica u jednini i mnoìni:

J e d n i n a M n o ` i n ar a z m i { q a t i

1. l. razmi{qam 1. l. razmi{qamo2. l. razmi{qa{ 2. l. razmi{qate3. l. razmi{qa 3. l. razmi{qaju

k r o j i t i1. l. krojim 1. l. krojimo2. l. kroji{ 2. l. krojite3. l. kroji 3. l. kroje

{ i t i1. l. {ijem 1. l. {ijemo2. l. {ije{ 2. l. {ijete3. l. {ije 3. l. {iju

Obratite pa`wu na nastavke u oblicima pojedinih lica. To su:

J e d n i n a M n o ` i n aZa 1 l. – m Za 1 l. – moZa 2 l. – { Za 2 l. – teZa 3 l. – / Za 3 l. – ju, u, e

Ovi se nastavci zovu li~ni nastavci. Li~ni nastavci se dodaju naprezentsku osnovu i na taj na~in se dobija prezent.

Upamti

Deo glagola koji se u prezentu ne mewa zove se prezentska os-nova.

Kako se dobija prezentska osnova?Prezentska osnova se dobija kada se od 1. l. mnoìne prezenta

odbije nastavak – mo.

114

Na primer: ~ita – mo

prezentska osnova nastavak

Prezent se gradi kada se na prezentsku osnovu dodaju nas-tavci za prezent.

V e ` b e

1. Napi{i pet re~enica u kojima }e{ upotrebiti prezent!2. Glagole: tr~ati, plivati i brati izmewaj u prezentu!3. U navedenom tekstu prona|i i prepi{i oblike prezenta.

OSAMQENA BREZA

Osamqena breza stoji na pa{waku i ma{e vitkim granama. Na travi

nesta{no drhti wena nemirna vitka senka.Radoznala brezina senka pita brezu:- Za{to stojimo? Sve se kre}e.Breza mi~e granama i treperi li{}em:- Gde da idem, ro|ena moja?! Ja uvek stojim na istom mestu, a vidim

vi{e od tebe. Breza {apu}e i umorno tone u san.

Stanko Rakita

115

PREZENT POMO]NIH GLAGOLA: JESAM, BITI I HTETI

„Jesi l’ |ego| u ìvotu, Marko?”„Jesam, care, ali u r|avu.”Uvek treba ne~emu teìti i hteti.Treba biti mnogo pametan pa da uradi{ sve ovo.

Re~i jesam, hteti i biti su pomo}ni glagoli.Pomo}ni glagoli su re~i pomo}u kojih se grade sloèni glagolski

oblici.Glagoli jesam,biti i hteti imaju oblike za sva tri lica u prezentu

kako u jednini, tako i u mnoìni.

Pomo}ni glagol jesam ima dva oblika prezenta:

duì (nagla{eni) i kra}i (nenagla{eni)jednina mnoìna jednina mnoìna1. l. jesam jesmo 1. l. ja sam mi smo2. l. jesi jeste 2. l. ti si vi ste 3. l. jeste jesu 3. l. on je oni su

116

Ovaj pomo}ni glagol ima i odri~ne oblike:

jednina mnoìna1. l. nisam 1. l. nismo2. l. nisi 2. l. niste3. l. niste 3. l. nisu

Pomo}ni glagol hteti ima dva oblika prezenta.

duì (nagla{eni) kra}i (nagla{eni)

jednina mnoìna jednina mnoìna

1. l. ho}u 1. l. ho}emo 1. l. ja }u 1. l. mi }emo2. l. ho}e{ 2. l. ho}ete 2. l. ti }e{ 2. l. vi }ete3. l. ho}e 3. l. ho}e 3. l. on }e 3. l. oni }e

U odri~nom obliku re~ca ne spaja se sa kra}im oblikom prezentadaju}i jednu re~: ne}u, ne}e{, ne}e, ne}emo, ne}ete, ne}e.

Prezent od pomo}nog glagola biti.

jednina mnoìna1. l. budem 1. l. budemo2. l. bude{ 2. l. budete3. l. bude 3. l. budu

Ima samo jedan oblik - duì.

Ve`ba

Pa`qivo razmotri sliku i napi{i sastav. Naslov odredi sam!

117

PRO[LO VREME (PERFEKAT)

... U 10 sati i 55 minuta, po{to je obleteo zemaqsku kuglu „Istok” sesre}no spustio u odre|eni rejon ... Dogodilo se kao u dobrom romanu:Vratio sam se iz svemira na ista mesta gde sam prvi put u ìvotu leteou avionu... Sad sam leteo dvesta puta brè i dvesta puta vi{e.

Kada sam stao na ~vrsto tlo, ugledao sam ènu sa devoj~icom ...

- Da niste iz svemira? - upitala me boja`qivo èna.- Zamislite, jesam - odgovorio sam.- Jurij Gagarin! Jurij Gagarin! - povikali su ...

Jurij Gagarin

Razmisli

Kada se dogodio let u kosmosu o kome je re~? Prona|i u tekstuglagole. Obrati pa`wu u kom se vremenu vr{e radwe o kojima pri~aGagarin!

Dakle: u tekstu su svi istaknuti glagoli upotrebqeni u per-fektu. Takvi oblici su: pri~ao je, obleteo je, spustio se, dogodilo se,vratio sam se, stao sam, ugledao sam, upitala, odgovorio sam ipovikali su.

Lako }ete uo~iti da svi ovi glagoli ozna~avaju radwe koje su vr{eneili izvr{ene pre govornog trenutka, tj. u pro{losti.

Upamti

Glagolski oblik koji ozna~ava radwu, stawe ili zbivawa kojisu se (iz)vr{ili pre govornog trenutka zove se perfekat (pro{lovreme).

Iz primera vidimo da je perfekat sloèni glagolski oblik, jernastaje od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagol-skog prideva.

ja sam + u~io = ja sam u~io

nenagla{eni radni glagolski pridev perfekat (pro{lo vreme)

(kra}i) oblik glagola koji se mewapomo}nog glagolajesam

Radni glagolski pridev ozna~ava radwu koja se u nekom vre-menu vr{ila ili izvr{ila. Sluì za gra|ewe sloènih glagolskih ob-lika.118

Pr.: I{li smo u biblioteku, uzimali kwige Branka ]opi}a i ~italisa velikim zadovoqstvom.

U navedenoj re~enici radni pridevi (i{li, uzimali, ~itali) sluèza gra|ewe perfekta.

Sagledaj

A sad upoznajmo oblike perfekta:

u~iti

J e d n i n a M n o ` i n a

1. l. Ja sam u~io; u~io sam 1. l. Mi smo u~ili; u~ili smo2. l. Ti si u~io; u~io si 2. l. Vi ste u~ili; u~ili ste3. l. On je u~io; u~io je 3. l. Oni su u~ili; u~ili su

Ona je u~ila; u~ila je One su u~ile; u~ile suOno je u~ilo; u~ilo je Ona su u~ila; u~ila su

Kad se izostavi li~na zamenica onda se pomo}ni glagol pi{e izaradnog glagolskog prideva.

êsto se doga|a da u tre}em licu jednine ili mnoìne pomo}niglagol bude izostavqen. U tom slu~aju glagolska radwa je iskazana radnimglagolskim pridevom.

Pr.: Igrali de~aci na poqani. Brale devoj~ice jagode. Kopao seqakvinograd, znoj ga oblio, ali nije seo, ve} produìo s radom.

Kada je perfekat upotrebqen bez pomo}nog glagola, zove se krwiperfekat.

U makedonskom kwièvnom jeziku oblici perfekta su poznati podnazivom minato neopredeleno vreme. Me|utim, u srpskom jeziku perfektomiskazujemo situacije za koje se u makedonskom jeziku koriste minato opre-deleno svr{eno i nesvr{eno vreme.

Pr.: Ja sam re{io svoj zadatak. - Jas ja re{iv zada~ata. - Mi smopro~itali pripovetku„\ur|evak”. - Nie go pro~itavme raskazot „Mominasolza”. - Mil~o je pisao pismo nepoznatom drugu. - Mil~o pi{uva{e pismodo nepoznat drugar.

V e ` b e

1. Napi{i oblike perfekta od glagola: misliti, umivati se i {etati!

119

BUDU]E VREME (FUTUR I)

PÊLA I CVET

P~ela se spustila na laticu jabukovog cveta i rekla je:- Dobro jutro, jabukov cvetu. Ja }u svojim sisaqkama sisati tvoje

sokove i od wih }u napraviti med. Uze}u malo cvetnog praha na svojedlakave noge i pone}u ga u na{ p~eliwak. Zatim }u ceo dan leteti odcveta do cveta, sisa}u sokove i prenosi}u cvetni prah sa pra{nika natu~kove. Cvete, ja }u sada oti}i. Ujesen ove grane }e biti pune rumenihjabuka, a na{ p~eliwak pun slatkog meda.

Po Vladimiru Nazoru

Razmisli

P~ela i cvet su se uzajamno pomagali: Objasni kako?Prona|i u navedenom tekstu glagole! Koju radwu ozna~avaju oni?

Kako se zovu oblici glagola upotrebqeni u tekstu?

U tekstu susre}emo dve vrste glagolskih oblika; jedni su prosti,drugi sloèni. I jedni i drugi kazuju budu}e radwe, radwe kojima govo-rimo pre wihovog izvr{ewa. Tako, na primer, p~ela je govorila cvetu kakve}e sve poslove da obavi u budu}nosti. Glagolski oblik upotrebqen u ovomtekstu zove se futur I ili budu}e vreme.

Upamti

Futur I (budu}e vreme) ozana~ava radwu, stawe ili zbivawekoji }e se vr{iti u budu}nosti, tj. posle govornog trenutka.

Futur I moè biti sloèn i prost. Sloèni oblici su: (ja) }unapraviti, (ja) }u leteti, (ja) }u oti}i i (on) }e biti. Prosti oblici futurasu: uze}u, pone}u, sisa}u, prenosi}u.

Sloèni futur I se gradi od kra}eg oblika prezenta pomo}nogglagola hteti i infinitiva glagola koji se mewa.

(ja) }u + u~iti = (ja) }u u~iti

nenagla{eni (kra}i) infinitiv futur Ioblik prezenta od glagola kojiglagola hteti se mewa

120

Primer: Ja }u leteti od cveta do cveta.Infinitiv je neodre}eni glagolski oblik koji samo imenuje

glagolsku radwu (~itati, misliti, raditi, ìveti). Infinitivom se ne kazuje ni vreme kad se radwa vr{i, niti na~in na

koji se vr{i, ve} se ovim oblikom odre|uje, kao {to smo rekli: imenujeglagolska radwa.

Infinitiv sluì za gra|ewe futura (ja }u napraviti) i kao dopunanekim glagolima (mo}i, hteti, morati i dr.).

Prost futur se gradi samo od glagola ~iji se infinitiv zavr{avana –ti. Primer: igrati, nositi, misliti i tako daqe.

Kod prostog futura vidimo da su kra}i oblici prezenta

do{li na mesto zavr{etka - ti.Prost futur se uvek pi{e kao jedna re~.Pogledajmo kako je postao prost futur.

infinitiv infinitivna osnova futur

NAPRAVITI NAPRAVI NAPRAVI]U

Prost futur se ne moè graditi od glagola koji se u infinitivuzavr{ava na - }i. Primeri: po}i, oti}i, do}i, i dr.

Po ovom obrascu moète mewati sve glagole u budu}em vremenu.

J e d n i n a

Ja }u napraviti napravi}uTi }e{ napraviti napravi}e{On, ona, ono }e napraviti napravi}e

M n o ` i n a

Mi }emo napraviti napravi}emo

Vi }ete napraviti napravi}eteOni, one, ona }e napraviti napravi}e

V e ` b e

1. Ispri~aj kako zami{qa{ da }e tvoj grad izgledati u budu}nosti!2. Pro~itajte slede}e re~enice, prona|ite oblike futura i

prepi{ite ih:Rodi}e se mlado prole}e! I svuda prosu}e se miris plavih

jorgovana: i pahuqe sne`ne pada}e sa grana u na{ bistri potok {toba{tom krivuda...

A. [anti}

121

REÊNICA

Obnovimo

Devoj~iwa ~ita kwigu. De~ak vozi bicikl.

I za jednu i za drugu sliku re~ima je izraèna po jedna celovitamisao, tj. iskazana je po jedna re~enica.

Re~enica je jedna re~ ili vi{e re~i koja iskazuje dovr{enu misao.Napi{i po dve re~enice o svakoj slici:

122

PROSTA REÊNICA

Pogledaj ove slike!

[ta si uo~io na wima?O devoj~ici i o poslu koji ona obavqa moèmo da kaèmo i

napi{emo slede} e re~enice:Devoj~ica se umiva.Mala devoj~ica se umiva.Mala devoj~ica se umiva na ~esmi.Mala vredna devoj~ica se umiva na ~esmi.Mala vredna devoj~ica se umiva na ~esmi hladnom vodom.

Na isti na~in o drugoj slici moèmo da kaèmo i napi{emovi{e re~enica. Na primer:

Roda stoji.Roda stoji na oxaku.Roda stoji na jednoj nozi na oxaku na{e ku}e.Bela roda stoji na jednoj nozi na oxaku na{e ku}e.

Po~etnim re~enicama svake od ove dve misli, iskazane su na naj-jednostavniji na~in. Ta~nije, upotrebqeni su samo najpotrebniji delovire~enice:

a) deo koji ozna~ava vr{ioca radwe (devoj~ica, roda) zove se sub-jekat; i

b) deo koji ozna~ava radwu koju vr{i subjekat (umiva se, stoji) zovese predikat.

Re~enice koje su sastavqene samo od subjekta i predikata zovuse proste re~enice.

123

Evo jo{ nekoliko takvih re~enica:

Do{la je jesen.Vetar duva.Magla je pala.Li{}e opada.

Ostale zapisane re~enice, u vezi sa onim {to ste uo~ili na slikama,osim subjekta i predikata, imaju i druge ~lanove koji dopuwuju i blièobja{wavaju glavne re~eni~ne ~lanove.

I ove re~enice su proste.Re~enice koje imaju samo jedan predikat nezavisno od broja i vida

drugih re~eni~nih ~lanova zovu se proste re~enice.

Ve`be

U tekstu „Priroda u jesen” prona|i proste re~enice koje imajusamo subjekat i predikat i proste re~enice koje, osim subjekta i predikataimaju i druge neophodne re~eni~ne ~lanove.

PRIRODA U JESEN

Do{la je jesen. Priroda se polako i neprimetno mewala. U~enici suoti{li u {umu. Tamo su posmatrali promene u prirodi. Oni su biliodu{evqeni. Slu{ali su muziku vetra. Li{}e je {u{talo.

U~enici su izvadili sveske. U wima su zapisali svoje utiske.

Stanko Rakita

124

Pogledaj ove slike!

Avion Petaona ogradi

Pas u dvori{tu

O svakoj od wih napi{i u svesci po jednu re~enicu sa subjektom ipredikatom i po jednu prostu re~enicu sa subjektom, predikatom i neophod-nim re~eni~nim ~lanovima.

125

SLO@ENA REÊNICA

VRABAC I LASTE

Jednom sam stajao u dvori{tu i posmatrao lastino gnezdo pod stre-hom. Dok sam ja bio tu, obe laste odlete{e i gnezdo ostade prazno.

Dok su laste bile odsutne, s krova slete vrabac, usko~i u gnezdo,osvrnu se, zamahnu krilima i sakri se u gnezdo. Zatim pomoli otud glavicui zacvrkuta.

Ubrzo zatim laste dolete{e do gnezda. One se ustremi{e da u|u u gnezdo.Ali, ~im ugleda{e gosta, zapi{ta{e, zalepr{a{e krilima i odleto{e.

Vrabac je sedeo i cvrkutao.

Lav Tolstoj

U tekstu „Vrabac i laste” ima vi{e re~enica razli~itih po sastavu.Re~enica: „Ubrzo zatim laste dolete{e do gnezda” je prosta jer ima samojedan predikat, tj. samo jedan glagol (dolete). Sve ostale re~enice sas-tavqene su od po dve ili vi{e prostih re~enica.

Pogledaj

Vrabac je sedeo i cvrkutao prosta re~enica prosta re~enica

sloèna re~enica

126

Sloène su one re~enice koje su sastavqene od dve ili vi{eprostih re~enica.

Proste re~enice u sastavu sloène re~enice ~esto se odvajaju zare-zom.

Primer: Dok su laste bile odsutne, s krova slete vrabac, usko~i ugnezdo, osvrnu se, zamahnu krilima i sakri se u gnezdo.

Ve`ba

U basni „Hrast i sviwa” ima vi{e sloènih re~enica. Prona|i ih iodredi od koliko prostih re~enica je sastavqena svaka sloènare~enica.

HRAST I SVIWA

Pro`drqiva sviwa tovila seispod visokog hrasta opalimplodom. Dok je jedan ìr grickala,drugi je ve} okom gutala.

- Nezahvalna stoko! - viknuhrast odozgo. - Hrani{ se mojimplodovima, a ne}e{ ni jednim zah-valnim pogledom da me pogleda{.

Sviwa za trenutak prestadeda jede, prome{koqi se, pogledagore, pa odgovori grok}u}i:

- Kad bih znala da si ti svojeìrove bacio na zemqu mene radi,moji zahvalni pogledi tad ne biizostali.

127

REÎ ISTOG OBLIKA, A RAZLIÎTOG ZNAÊWA

a)kosa kosa

b)

grad grad

v)

list list

U primerima pod a dva puta je upotrebqena re~ kosa.Ove dve re~i su istog oblika a razli~itog zna~ewa: prva re~

ozna~ava deo ~ovekovog tela, a druga re~ alatku kojom se kosi trava.U primerima pod b re~ grad u prvom slu~aju ozna~ava veliko naseqe,

a u drugom prirodnu pojavu.U primerima pod v re~ list je upotrebqen, tako|e, dva puta i ima

isti oblik, ali razli~ito zna~ewe.[ta ozna~ava u prvom, a {ta u drugom slu~aju?

Ove re~i su istog oblika, a razli~itog zna~ewa i zovu se homonimi.Wihova primena je vrlo ~esta i nepravilnom upotrebom moè do}i

do nesporazuma.

Ve`be

Sastavite re~enice u kojima }e re~i: jezik, glava i savet imatirazli~ito zna~ewe.

128

Primeri

Brzo smo zavoleli brzo ma~e.Pero je lepo, a lepo i pi{e.Dobro dete dobro u~i.U u~ionici je primeran red. Deco, stanite u red!

Ve`ba:

GODI[WA DOBA

U prole}e ne{to prole}e,Leti sve leti,U jesen sve je sen,Zimi ne{to zimi.

Du{an Mati}

Izraàjno pro~itaj stihove. Potrudi se da na~inom izgovora is-takne{ odgovaraju}e razlike izme|u isto napisanih re~i.

Odredi razlike u zna~ewima tih homonima.

REÎ KOJE OZNAÂVAJU NE[TO [TO JE UMAWENO(DEMINUTIVI)

ZE^JA NO]NA USPAVANKA

- Tatice, o kupusu pri~aj nam opet, -mali ze~i}i spremni za spavawe.- Boqe spavajte, jer }u vuka da pozovemda skrati va{e zamajavawe!

- Po|i, tatice, po|i! – navali jedan zeka,zgazi vuka {to nam preti izdaleka!

- Oh, kako, du{ice, da gre{im du{u,mo`da i vuk ima de~icu neposlu{nu?!...

129

Zamislite, oh, ze~i}i moji maliKako bi vu~i}i bez oca spavali!?

Risto Dav~evski(Prepev: M. Milo{evi})

Istaknute re~i u ovoj pesmi ozna~avaju ne{to {to je umaweno.Neke imenice u srpskom jeziku ozna~avaju umawena bi}a, predme-

te ili pojave.

To se vidi i iz slede}ih primera:

kwiga - kwiìca nos - nosi}prst - prsti}ku}a - ku}ica glava - glavicajagwe - jagwence itd.

Upamti:

Re~i kojima se izraàva umawenost zovu se umawenice ilideminutivi.

Ve`ba 1.

Od slede}ih re~i napi{ite oblike koje }e ozna~avati umawe-nost: ruka, selo, oblak, krilo, majka, gora, golub, vrabac, medved, list,vrata, {uma, klupa i ~a{a.

Ve`ba 2.

U tekstu „Dobar ~ovek dedica” podvuci sve umawenice (deminu-tive)!

Po|e dedica na pijacu, a Milo{ za wim.- [ta }e{ da kupi{, dedice?

- Stvar~icu! - kaè vedro dedica.- Loptu?- Lopticu!- Ribu?- Ribicu!- Kanarinca?- Pti~icu!- Kola~e?- Kola~i}e!

130

- Kakav si ti ~ovek, dedice? - za~udi se Milo{. Za sve ti na|e{ po-hvalnu re~!

- Re~icu! - ispravi ga veselo dedica i nasmeja se tako toplo daMilo{ bez re~i shvati da je wegov dedica - najneobi~niji dedica na svetu.

Vladimir Li~ina

REÎ KOJE OZNAÂVAJU NE[TO [TO JEUVE]ANO (AUGMENTATIVI)

NA IGRALI[TU

Okupila se deca na igrali{tu. Igraju loptu i glasno vi~u.- Dodaj! Potr~i brè!- Spor si kao babetina!- Nisi u pravu! Navukao si tu kapetinu na o~i pa ni{ta ne vidi{!- A, ti? Razbaru{io si tu kosetinu pa li~i{ na neku pti~urinu,

sovuqinu.- Pri~a{! Nisi video kakav sam gol dao? Gol~inu!Prilazi im Milan.- Hej, juna~ine i drugar~ine moje!Mogu li i ja sa vama da igram loptu?- Moèee! Upadaj, dobri~ino!

Pogledaj dobro sve boldirane re~i u ovome tekstu.[ta ozna~avaju te re~i?Vidi se da ozna~avaju ne{to uve}ano.„Juna~ino, Beograde,po jedno sunce ima{letweza na{e {etwe.”Primeri: kapa - kapetina kosa - kosetina

baba - babetina junak - juna~ina

UpamtiAugmentativi (uve}anice) su izvedene re~i koje ozna~avaju ne{to

uve}ano.

Moè da ih prati nijansa pejorativnosti.Pejorativna je re~ koja daje pogrdan smisao, ili pogrdno zna~ewe.

131

Upamti!

Upotrebqavaju se kada se eli da kaè ne{to ru`no, ili nekapogrdna imena, ali ne uvek. Npr: gol~ina, dobri~ina, drugar~ina,juna~ina!

Na primer: sovuqina, glavurda, devoj~ura, kwiùrina itd.

Ve`ba

Napi{i u svesci uve}anice dodavawem nastavaka: - etina, - urda, - ina od slede}ih re~i:

ruka, noga,glava, nos,kow, kquse.

Od nekih re~i mogu i dva oblika.Prona|i i napi{i re~i po svom izboru.

132

DIREKTAN I INDIREKTAN GOVOR

PONOSIT

Neki ~ovek je bio po drva u planini. Po{to je nakupio drva, stavio ihna rame i po{ao ka gradu da ih proda. Drva su bila veoma duga~ka, pa jezato stalno i veoma jako vikao:

„ûvajte se! ûvajte se!”Jedan ponosit ~ovek koji je u tom trenutku prolazio ulicu, nije

èleo da se skloni na stranu, pa su mu drva zaka~ila i pocepala ode}u.Ponositi ~ovek se naqutio i tuìo ~oveka sudu da mu plati ode}u.

Kada su do{li pred sudiju, ovaj ih je pitao nekoliko puta da mu ob-jasne kako se to dogodilo. Ali, drvar je stalno }utao.

Sudija je pitao ponositog. „Za{to si mi doveo ovog nemog ~oveka?Niti ~uje niti govori!”

„Nije nem, gospodine sudija, samo se tako pretvara!” - rekao jeponosit.

„A, kako zna{ da nije nem? - pitao sudija.„Pa ... kada je nosio drva po ulici, vikao je na sav glas: ûvajte se!

ûvajte se!” - objasnio je ponosit.„Zna~i, tako? Pa kada je vikao ~ovek, za{to se nisi sklonio da te ne

zaka~e drva?” rekao je sudija ponositom i oslobodio ~oveka sa drvima.

Narodna pripovetka

Ko razgovara u ovoj narodnoj pripoveci? [ta je rekao drvar? [taje rekao ponosit pred sudijom? [ta kaè sudija?

• Pri ~itawu ove pripovetke potrudite se da podraàvate li~no-sti, odnosno nastojite da wihove re~i izgovarate onako kao {to su ih iz-govarali oni.

Iz dosada{weg ~itawa i ponovnog ~itawa pripovetke „Ponosit”uo~ili ste da su re~i drvara, ponositog i sudije ovde date onako kao {toih oni izgovaraju, odnosno direktno.

Direktan govor je onaj koji se daje ta~nim navo|ewem tu|ih re~i.

Evo jo{ nekoliko primera:

133

Baba, namr{tena, odmah je otvorila usta i pitala devoj~icu: „Hajdekaì, koji su meseci lepi, a koji lo{i u godini?”, „Svi meseci su lepi i nemalo{eg meseca u godini”!”

Me|utim, re~i koje izgovaraju drvar, ponosit i sudija u pripoveci„Ponosit”, kao i one koje izgovaraju baba i devoj~ica u navedenim prime-rima, moèmo da prepri~amo drugim, svojim re~ima, a da pri tome misao os-tane nepromewena.

Na primer: Baba je pitala devoj~icu koji su meseci u godini lepi, akoji lo{i.

Devoj~ica je odgovorila da su svi meseci lepi i da nema lo{egmeseca u godini.

Re~enice koje su izgovorile baba i devoj~ica prepri~ali smo svojimre~ima, odnosno dali smo ih indirektno.

Indirektan govor je onaj koji se daje na{im re~ima, odnosnoindirektno.

Kada tu|e re~i prepri~avamo svojim, odnosno kada direktni govorpretvaramo u indirektni, upotrebqava se re~ da.

INTERPUNKCIJA U VEZI SA DIREKTNIM IINDIREKTNIM GOVOROM

Primeri

a) „Zlatna babo, svi meseci su lepi i nema lo{eg meseca u godini!”- odgovorila je devoj~ica.

b) „Zlatna babo”, odgovorila je devoj~ica, „svi meseci su lepi odlep{eg, nema lo{eg meseca u godini!”

v) Devoj~ica je odgovorila: „Zlatna babo, svi meseci su lepi, nemalo{eg meseca u godini!”

Iz navedenih primera dolazimo do slede}ih zakqu~aka u vezi sainterpunkcijom pri upotrebi direktnog i indirektnog govora:

1. U pismenom iskazivawu, kada se sluìmo direktnim govorom, tu|ere~i uvek stavqamo pod navodnike„...”.

2. Ako me|u tu|im re~ima ima umetnutih re~i za obja{wewe, onda seone stavqaju izme|u zapeta.

3. Kada tu|e re~i dolaze posle re~i pripoveda~a, ispred wihstavqamo dve ta~ke.

134

êsto se umesto navodnika, ispred direktnog govora stavqacrta. U tom slu~aju tu|e re~i pi{emo uvek u novi red i sa po~etnim velikimslovom, a navodnike izostavqamo.

Na primer:

Deca su zbuweno gledala u nepoznatu devoj~icu. Najzad Valter sere{i i upita:

- Kako ti je ime?

- Mo, - odgovori devoj~ica.- Odakle dolazi{?

- Dolazim iz Azre, - odgovori Mo.- [ta je to Azra? - upita Oto.- Azra je planeta - odgovori Mo.- Da nisi pala sa Marsa? - upita Valter.- Ne znam kako nazivaju na{u planetu, - re~e Mo. - Mi je nazivamo

Azra.

- Ali ti, ipak, izgleda{ kao ~ovek, - sumwivo primeti Oto.- Mi smo po svemu sli~ni qudima - odgovori Mo. - To znam iz {kole.

(Odlomak iz „Devoj~ica sa Henri VINTERFELTplanete Azra”)

Ako je direktni govor postavqen u vidu pitawa (,,Kako ti je ime?”,„Odakle dolazi{?”, „[ta je to Azra?”, „Da nisi pala sa Marsa?”) nazivamodirektno pitawe. Na kraju direktnog pitawa uvek se stavqa znak pitawa- upitnik (?).

135

UPOTREBA VELIKOG SLOVA

Obnovimo

Velikim po~etnim slovom pi{u se:• Svaka nova re~enica: P~ele se dawu slade u cvetu. Cvr~ci svi-

raju na klarinetu. Imam olovku {to zna da crta.

Li~na imena, prezimena i nadimci: Qubomir, Jovan, Bogdan,Nevena, Vladimir Stankovi}, Miodrag Petrovi} - ^kaqa.

• Nazivi geografskih pojmova: Skopqe, Prilep, Beograd, Dunav,Sava, Vardar, Ju`na Morava, Kopaonik, Sremska Mitrovica, KrivaPalanka.

• Nazivi institucija: Ministarstvo za obrazovawe i nauku,Pravni fakultet, Dramski teatar.

• Adrese: @ivim u ulici Vladimira Nazora.Ulica Vuka Karaxi}a, Vuka Karaxi}a ulica. Ulica lipa ...

Usvojimo

Pored navedenih slu~ajeva velikim po~etnim slovom pi{u se i:

• Imena naroda: Srbi, Makedonci, Grci, Francuzi, Crnogorci ...

• Pripadnici naroda: Srbin – Srpkiwa; Makedonac – Makedonka;Grk – Grkiwa; Francuz – Francuskiwa; Crnogorac – Crnogorka itd.

• Imena praznika: Boì}, Vidovdan, Sveti Sava, Uskrs, Nova go-dina, Prvi maj, Osmi mart, Kurban – bajram, \ur|evdan.

Nazivi praznika koji po~iwu brojem pi{u se ovako:8. mart, 1. maj, 24. maj, 8. septembar, 11. oktobar.

136

PISAWE SKRA]ENICA

Prilikom pismenog izraàvawa neke re~i skra}ujemo. Te se re~izovu skra}enice.

Skra}ivawe re~i u srpskom jeziku vr{i se na nekoliko na~ina:

a) skra}enice koje sadrè samo po~etno slovo:t. – ta~kav. – vekg. – gospodinm. r. – mu{ki rod itd.

b) skra}enice koje sadrè po~etnu grupu suglasnika:mn. mnoìnabr. broji sl. i sli~noi dr. i drugostr. stranicagod. godinaitd. i tako daqetj. to jest itd.

v) skra}enice koje sadrè po~etak re~i do drugog ili tre}eg samo-glasnika:

gim. gimnazijaprof. profesorin`. inèwergram. gramatikageogr. geografija itd.

g) skra}enice za me|unarodno usvojene merne jedinice pi{u se ovako:m – metart – tonal – litarg – gramkm – kilometar itd.

d) Poseban vid skra}enica jesu one koje sadrè spojeno napisana ve-lika slova bez ta~aka. To su naj~e{}e po~etna slova svake re~i vi{e~lanihnaziva.

137

ARM – - Armija Republike MakedonijeMANU - Makedonska akademija nauka i umetnostiSANU - Srpska akademija nauka i umetnostiSAD –- Sjediwene Ameri~ke Dràve itd.

Ve`be

Napi{i u svesci {ta zna~e slede}e skra}enice:

ul. ASNOM`. r. cmkgr mlnpr. un.itd. tj.PTT biol.NOB u~.

138

AZBU^NIK PISACA

Andri}, Ivo (Dolac kod Travnika, 1892 – Beograd, 1975) – pesnik, pripo-ve da~, romansijer, putopisac, prevodilac i mislilac svetskog glasa iugleda, najzna~ajniji srpski pisac HH veka. Bio je u doplomatskoj slu`bi,ugledni ~lan mnogih akademija, po~asni doktor tri univerziteta, nosilacmnogih nagrada za kwièvnost i najve}e svetske nagrade – Nobelovenagrade (1961). Dela: romani – „Na Drinu }uprija”, „Travni~ka hronika”, „Gospo}ica”,„Prokleta avlija”; pripovetke -„Most na @epi”, „Put Alije \erzeleza” i dr.

Vitez, Grigor (Kosovac kod Nove Gradi{ke, 1911–1966) – pesnik, prevodi-lac. Najzna~ajniji je kao pesnik za decu gde iznosi nepomu}enu radost ibezbri`no detiwstvo, otkrivaju}i intimni svet dece.

Vern, @il (1828–1905) – francuski pisac romana za decu i odrasle ipionir nau~ne fantastike. U mladosti ga je privla~ilo pozori{te, a zatimsu wegove ma{ine zaokupila nau~na otkri}a, daleke zemqe. smeleplovidbe. Nau~no-fantasti~nim romanom „Pet nedeqa u balonu” stvorioje novu vrstu proze i osvojio milione mladih ~italaca. Napisao je islede}a dela: „Avanture kapetana Hatersa”, „Putovawe u sredi{tezemqe”, „Tajanstveno ostrvo”, „Put oko sveta za 80 dena”, „[kola zaRobinzone”, „Lovac na meteore” i mn. dr.

Gli{i}, Milovan (Beograd, 1847–1908) – pripoveda~. Osniva~ seoskepripo vet ke u Srbiji. Umeo je da podvrgne podsmehu provincijskubirokratiju koja je bezdu{no upropa{}avala neuke seqaka. Za pripovetku„Prva brazda” kaè se da je prava himna radu. Pisao je izvrsnim narodnimjezikom, sa dobro}udnim humorom.

Jak{i}, \ura (1832–1878) – . . ,

. . , ,

. : „ ”, „ ”,„ ”, „ ”; : „ ”, „ ”, „

”; : „ ”, „ ”, „ ” .

139

Jovanovi} Zmaj, Jovan (Novi Sad, 1833–1904) – lekar i pesnik koji jeostavio ogroman broj pesama. U zbirci „\uli}i” predstavio je svojuporodi~nu sre}u, a u zbirci „\uli}i uveoci” svoju porodi~nu tragediju.Poznat je kao de~ji pesnik velike vrednosti.

Ki{, Danilo (1935, Subotica, – 1989, Pariz) – jedan od najzna~ajnijihpisaca HH veka. Pisao je pripovetke, romane, drame, pesme, eseje,polemi~ke rasprave, prevodio je sa ruskog, ma|arskog, francuskog iengleskog. Wegova sabrana dela objavqena su u deset tomova: „Mansarda”,„Psalm 44”, „Rani jadi”, „No} i magla”, „âs anatomije”, „Enciklopedijamrtvih” i dr. Kwige su mu prevedene na vi{e od dvadeset jezika. Dobitnikje velikog broja nagrada, a bio je dopisni ~lan Srpske akademije nauka iumetnosti.

, (1865–1936) – . 1907. .

, . : „

“, „ “, „ “, „ “ .

, (1899–1977) – . .

, . , ,, . , ,

.

Maksimovi}, Desanka (1898–1993) – ro|ena u Rabrovici kod Vaqeva.ûvena pesnikiwa, pripoveda~, romansijer, pisac za decu. Autordeskriptivne, qubavne, rodoqubive, misaone, socijalne, lirike, proètequbavqu prema ~oveku i prirodi. Zna~ajnije zbirke: „Pesme”, „Vrtdetiwstva”, „Gozba na livadi”, „Miris zemqe”, „Nemam vi{e vremena”,„Slovo o qubavi” i dr. Dobila je mnogo nagrada za kwièvnost.

, ( , 1900–1975) – . „ “, „ “, „

“, „ “, “ “ .

, (1913–2003) – . 14 : „ “, „ “, „

“, „ “, „ “, „33 “, „ “. .

140

Major, Nandor (1931– ) – poznati pisac ma|arske narodnosti, ro|en uVrbasu, u Ba~koj. Pisao je pripovetke sa socijalnom tematikom. Deca uwegovim pripovetkama naj~e{}e ìve u siroma{nim porodicama i sa svojimroditeqima dele dobro i zlo: „Kowi}i od krompira”, „[tuka” i dr.

M - , (1874–1938) – . , , .

, , , , . : „ “, e

. : „ “, „ “, „ “, „ “, „ “ .

, (1946) – , . : „ “, „ “, „

“, „ “, „ “, „ “ .

, (1941) – . .

. : „ “, „ “, „ “,„ “ .

Obradovi}, Dositej (1739–1811) – ro|en u varo{ici âkovu u rumunskomdelu Banata. Jo{ od detiwstva ispoqio je qubav prema kwigama iputovawu. Imao je buran ìvot: zamona{io se, {kolovao se po svetu,upoznao je ìv narodni jezik, narodni ìvot i obi~aje dok je boravio uDalmaciji, {tampao prve kwige u Lajpcigu, putovao u Pariz i London.Kwièvno-prosvetiteqski rad na {irokim nacionalnim osnovama jezapo~eo sa prosvetiteqskim manifestom „Pismo Haralampiju”. Wegovoìvotno delo je „@ivot i prikqu~enija”

, . (1925–2001) – , . 100 .

, , , , . : „ “,

„ “, „ “, „ “, „ “,„ “, „ “ .

, ( ,1922–1984) – j . . : „ “, „ “, „

“, „ , “ .

141

, (1925–2007) – . 20 , 7 , .

: „ “ „ “. .

.

, (1930, Grabovica – 1982, Bawa Luka) - pesnik. Obqavqenasu dve zbirke poezije za decu: „Nigdje kraja svijetu“ i „Veliki let”.

Tolstoj, Lav (1928–1910) – veliki ruski kwièvnik i mislilac, ro|en uselu Jasna Poqana, u plemi}koj porodici. Odrasto pod uticajem dela @an- @aka Rusoa, vatrenog pobornika slobodnog vaspitawa. Kao student vodilakomislen ìvot bogatog plemi}a, ali, nezadovoqan traì nove putevei smisao ìvota. Na Kavkazu je stupio u vojsku, isti~e se hrabro{}u i poduticajem ratnih epizoda po~iwe da pi{e. Wegova najva`nija dela su:romani „Rat i mir”, „Ana Karewina” , „Vaskresewe”, pripovetke „Kozaci”,„Haxi Murat” i dr.

, (1818–1883) – . e

. „ “, 19. . : „

“, „ “, „ “, „ “.

, (1899–1984) – , . . 30 ,

: „ “, „ “, „ “, „ “,„ “ .

.

]opi}, Branko (Ha{ani, 1915– Beograd, 1984) – poznati srpski kwièvnik,omiqen pisac za decu. Pisao je pesme, pripovetke, romane, drame.Poznatiji su mu romani „Prolom”, „Osma ofanziva”, „Orlovi rano lete”. Odzbirki pripovedaka popularnost je stekla kwiga „Doìvqaji NikoletinaBursa}a”. Za decu je napisao mnogo zbirki, kao {to su: „Bosonogodjetinstvo”, „Raspevani cvr~ak” i dr.

, ( , 1939–2004) – , ,, j , .

: „ “, „ “, „ “, . .

142

Cankar, Ivan (Vrhnika, 1876–1918) – romanopisac, pripoveda~, dramaturg,pesnik. Slika slovena~ko dru{tvo svoga vremena i zalaè se za socijalnupravdu. Neka dela su autobiografskog karaktera. Dela: „Martin Ka~ur”(roman), „Kraq Betajnove” (drama), „Sluga Jernej i wegovo pravo”(pripovetka) i dr.

, (1874–1942) – , , ,, , , , .

j „ “, 1931–1941. . .

, - (1933–2011) – , . , , . , .

: „ “, „ “, „ “.

âjak, Jan(1863–1944) - kwièvnik slova~ke narodnosti u Vojvodini,ro|en u êhoslova~koj, ali je najve}i deo ìvota proveo o Ba~komPetrovcu. Poznat je kao pripoveda~ koji je motive za svoje pripovetkeuzimao iz mesta u kojima je slu`bovao kao u~iteq. Pisao je o seqacima iwihovim interesovawima, o wihovom ìvotu. Izdao je zbirke „Tripripovetke”, „Samo lepo” i dr.

143

KORI[]ENA LITERATURA

Moderna teorija romana - Milivoj Solar, Nolit Teorija kwièvnosti - Ostin Voren, Rene Velek, NolitRe~nik kwièvnih termina, Nolit

Srpski jezik i kultura izraàvawa - Dobrila Leti}, Milan Mili},Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd

Kwièvnost i srpski jezik, kultura izraàvawa - âslav \or|evi}Metodika - Blagica PetkovskaTeorija kwièvnosti - Ivo TartaqaTeorija kwièvnosti - Milivoj SolarKwièvnost u osnovnoj {koli - Dragutin Rosandi}

144

SADR@AJ

KWI@EVNOSTIzraàjno ~itawe................................................................................07

Opklada Branko Cvetkovi}..........................08[kole Dragan Luki}..................................09

Oglasi „[umskih novina” ................................................................11Lijin oglas Branko ]opi}..................................11Medin oglas Branko ]opi}..................................11Jazav~ev oglas Branko ]opi}..................................11Oglas divqe sviwe Branko ]opi}.................................. 12Oglas mrava Branko ]opi}...................................12

Dramsko ~itawe.................................................................................13Tuìbaba Du{an Radovi}................................13

Pri~a.......................................................................................................15Dima Stevan Rai~kovi}...........................15

Basna.......................................................................................................18Vuk i pas Dositej Obradovi}.........................18Kow i magarac Dositej Obradovi}........................20Kurjak i `dral Ezop.................................................20

Telefonske basne...............................................................................21Stara {kola Gustav Krklec.................................21Pri~a iz davnine Gustav Krklec.................................21Nepopravqiv Gustav Krklec.................................21Lo{e iskustvo Gustav Krklec.................................21Moderna vremena Gustav Krklec................................22Sudbina careva Gustav Krklec................................22Povrije|ena veli~ina Gustav Krklec................................22Bezobrazni vrabac Gustav Krklec................................22

Roman za decu................................................................................... 23Prole}e u xungli Radjard Kipling.............................23

Govor pisca i govor likova...........................................................25Stara vodenica Pri~a iz |a~kih novina..................25

Tema........................................................................................................27Detiwstvo Lav Tolstoj.....................................27

Ideja.......................................................................................................30Neva Nevi~ica Ivana Brli} - Maùrani}..............30

Epske narodne pesme..........................................................................33Markovo prvo juna{tvo narodna pesma................................33Kosovka devojka (odlomak iz istoimene narodne pesme).......36

Lirske pesme.......................................................................................37Bra}a i sestrica narodna pesma...............................37 Sestre bez brata narodna pesma...............................37

145

Sloboda nardona pesma................................38Patriotska pesma................................................................................40

Sad u mojoj zemqi grmi, {umi rad Tanasije Mladenovi}....40Uo~i Dana Republike Grigor Vitez...................................42

Humoristi~ne pesme.........................................................................43Ga{a Jovan Jovanovi} – Zmaj..................43Te{ka bolest Grigor Vitez..................................45

IZRA@AVAWE I STVARAWEUsmeno izraàvawe (prepri~avawe i pri~awe).................................49Samostalno prepri~avawe doga|aja o kome si ~uo/ la.....................49

Moj izum Nikola Tesla.................................49Samostalno prepri~avawe teksta sa umetni~kom sadrìnom..........51

Poplava \ura Jak{i}...................................51

Samostalno prepri~avawe teksta sa nau~no-popularnom sadrì-nom ......................................................................................................................54

Bajka o budu}nosti Dubravko Horvat...........................54Prepri~avawe (op{irno) obra|enog teksta........................................56

Prva brazda Milovan Gli{i}.............................56Prepri~avawe (u obliku rezimea) obra|enog teksta pri~awe

o vlastitom doìvqaju....................................................................................62Vrabac Ivan Turgewev...............................62

Pri~awe o doga|aju i o vlastito, doìvqaju....................................64\a~ka kapa Branko V. Radi~evi}.....................64

Pri~awe na zadate tematske re~i........................................................67

Opisivawe - deskripcija samostalno opisivawe........................... 68Veliko dvori{te Stevan Rai~kovi}.........................68Oluja” – Jan âjak........................................69Mostovi Ivo Andri}.....................................69

Pismeno izraàvawe (prepri~avawe i pri~awe)................................70Prepisivawe odabranog dela obra|enog teksta..............................70

Odjek Narodna pripovetka......................70Prepri~avawe doga|aja o kome si ~uo od drugog lica........................72

Nesporazum Vida Ogwenovi}.............................72Prepri~avawe obra|enog teksta sa umetni~kom i nau~no-popularnomsadrìnom..............................................................................................73

Devoj~ica i kr~ag Lav Nikolajevi~ Tolstoj...............73Atlantida @il Vern........................................74

Prepri~avawe (op{irno) obra|enog teksta (rad u grupama)..............75Prepri~avawe (u obliku rezimea) obra|enog teksta.........................76

Greh Ivan Cankar....................................76Pri~awe o vlastitom doìvqaju........................................................78Pri~awe na zadate tematske re~i (pri~a po analogiji)......................79

146

Samostalno opisivawe (stvari, slike, lika).....................................79Obave{tawe o doga|aju.........................................................................81Pismo.......................................................................................................82

MEDIJSKA KULTURADoga|aji i likovi u pozori{noj predstavi i u filmu....................................87

Drugovi Velko Nedelkovski..................................87Razlikovawe dekora, scenografije, kostimografije, muzi~ke ilus-tracije u filmu i pozori{noj predstavi.................................................90

Prvi susret s pozori{tem Sowa Laèti}........................................90Medved u filmu Sergej Barudzin.............................92

BibliotekaKwige su na{i verni drugovi (iz |a~kih novina).........................95

JEZIKJezik kao sredstvo sporazumevawa................................................................99Signali i simboli kao sredstvo sporazumevawa.........................................100Samoglasnici i suglasnici (vokali; konsonanti).........................................102Imenice.............................................................................................................104Pridevi.............................................................................................................106

Prisvojni pridevi.................................................................................106Zamenice...........................................................................................................107

Li~ne zamenice.....................................................................................107Prisvojne i pokazne zamenice..............................................................110

Sada{we vreme (prezent)................................................................................113Prezent pomo}nih glagola: jesam, biti i hteti.................................116

Pro{lo vreme (perfekat)................................................................................118Budu}e vreme (futur I)....................................................................................122Re~enica...........................................................................................................122

Prosta re~enica....................................................................................123Sloèna re~enica................................................................................126

Re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa (homonimi)...................................128Re~i koje ozna~avaju ne{to {to je umaweno (deminutivi)..........................129Re~i koje ozna~avaju ne{to {to je uve}ano (augmentativi)........................131Direktan i indirektan govor..........................................................................133Interpunkcija u vezi sa direktnim i indirektnim govorom.........................134Upotreba velikog slova.................................................................................135Pisawe skra}enica..........................................................................................136Azbu~nik pisaca...............................................................................................139Kori{}ena literatura....................................................................................142

147


Documents

za peti razred osnovne {kole › pdf › srp_jazik_5.pdfu~io. Na ~asu ~itajte deo po deo, a nastavnik neka vrednuje uspe{nost ~itawa. Zadatak za ~as Uve`bajte izra`ajno ~itawe pesme