Sadraj

Pesticidi.....2

Podela prema nameni....2

Podela prema akutnoj toksinosti....3

Zatita u radu sa pesticidima....4

Oprema u zastiti u radu sa pesticidima..10

Odravanje odee kao zatita u radu....14

Mere pri rukovanju i skladitenju pesticida151

Uticaj pesticida na zdravlje ljudi..16

Zakljuak.18

Literatura.19

Pesticidi

Jo od 2500. godine pre nove ere, ljudi su koristili razliite hemikalije kako bi zatitili svoje useve. Prvi poznati pesticid bio je sumpor koji se koristio u Sumeriji jo pre 4.500 godina. Do 15. veka, toksine hemikalije kao sto su arsen, iva i olovo primenjivani su na usevima kako bi se istrebile tetoine. 1939. godine, Pol Miler, otkriva DDT - veoma efikasan insekticid, koji ubrzo postaje najkorieniji pesticid na svetu. Medjutim, 1960. godine otkriveno je da DDT utice na smanjenje reprodukcije kod ptica, sto je bila ogromna opasnost za prirodnu sredinu. Upotreba pesticida je od 1950. godine porasla za oko 50 puta, a ak 2,52

miliona tona industrijskih pesticida se na svetu upotrebi svake godine.

Pod pesticidima podrazumevamo proizvode hemijskog ili biolokog porekla koji su namenjeni zatiti ekonomski znaajnih biljaka i ivotinja od korova, bolesti, tetnih insekata, grinja i drugih tetnih organizama. Pod tetnou se podrazumeva ekonomska teta ljudskoj poljoprivredi i industriji - smanjenje prinosa ili koliine/kvaliteta dobijene hrane. tetnost nije bioloka, niti ekoloka osobina organizama. Svako korienje pesticida sa sobom nosi negativne posledice na ekosistem u kome se primenjuje i okolne ekosisteme. Smanjenje upotrebe pesticida je jedan od temelja odrive poljoprivrede i ideja odrivog razvoja.

Podela prema nameniAkaricidi sredstva za suzbijanje tetnih grinja Fungicidi sredstva za suzbijanje gljiva Herbicidi sredstva za suzbijanje korova Insekticidi sredstva za suzbijanje tetnih insekata Limacidi sredstva za suzbijanje pueva Nematocidi sredstva za suzbijanje tetnih nematoda Rodenticidi sredstva za suzbijanje tetnih glodara Repelenti sredstava za odbijanje divljai Regulatori rasta sredstva za regulaciju rasta biljaka3

Okvaivai sredstva za poboljanje kvaljivosti i lepljivosti

Prema hemijskoj strukturi najee grupe pesticida koje se danas primenjuju su organski sastavi fosfora, karbonata, ugljovodonika zasienog hlorom, organski sastavi ive (odnedavno se kod nas vie ne koriste), piretroidi. Od svih pesticida koji se proizvode 90% su organski sastavi.

Podela prema akutnoj toksinosti

Pesticidi se mogu podeliti i prema akutnoj toksinosti (podela Svetske zdravstvene organizacije):

krajnje opasni, znatno opasni, umereno opasni i neznatno opasni

Potencijalnu opasnost za zdravlje radnika ima direktna izloenost pesticidima tokom njihove proizvodnje, transporta, rukovanja ili primene (poljoprivreda, industrija, komunalne delatnosti).4

Pesticidi ulaze u organizam u obliku para, vrstih i tenih aerosoli na tri naina:

- Preko koe - Zbog liposolubilnog karaktera znatne se koliine velikog broja pesticida mogu apsorbovati preko nezatiene koe, ali je takvo unoenje najmanje opasno jer se pranjem otrov moe razmerno lagano i brzo ukloniti. Za taj nain unoenja opasniji su teni preparati (npr. aldrin, dieldrin, lindan, nikotin), to moe biti posebno opasno ako dou u dodir sa sluzokoom oka.

- Preko respiratornog trakta - Tim putem ulaze gasoviti preparati. Osim klasinih fumigansa, kao to su na primer metilbromid, cijanidvodonina kiselina, sumporugljenik, naroito su opasni organofosforni sastavi. Opasnost od inhalacijske toksikologije poveava se porastom temperature.

- Preko gastrointestinalnog trakta - Pesticidi se tim putem obino unose prljavim rukama, pri puenju, putem neoiene tj. zagaene hrane ili vode.

Opasnosti od akutnog delovanja pesticida povezane su sa apsorpcijom srazmerno velikih doza otrova. Najee su ugroeni radnici hemijske industrije zaposleni pri preradi hemikalija (formulatori), poljoprivredni radnici koji zaprauju i prskaju bilje (prskai i meaoci), piloti u poljoprivredi (prskanje iz aviona) i magacioneri. Svi pesticidi mogu biti deponovani u organizmu ako5

je brzina razgradnje i eliminacije sporija od apsorpcije to moe imati za posledicu hronino trovanje. Profesionalna trovanja pesticidima najee su posledica nepridravanja propisanih mera sigurnosti i line higijene.

Zatita u radu sa pesticidima

Poslednjih godina primeena je nemarnost kada je u pitanju noenje opreme i zatitnih sredstava prilikom upotrebe preparata za zatitu bilja od strane poljoprivrednih proizvoaa. Po zakonu o bezbednoj primeni pesticida poljoprivredni proizvoai prilikom obavljanja ovih poslova su u obavezi da nose zatitnu opremu. Uvek koristiti zatitno odelo, masku i obavezno rukavice (samo gumene ili plastine). Zatitna odea i maska mogu biti neudobni po toplom vremenu, ali je neudobnost mala cena koja se plaa za uvanje zdravlja Ovde cemo dati nekoliko uopsteno prihvacenih saveta,sta treba uraditi na licnom planu (organizaciji) da bi predupredili I zastitili se u radu sa ovim materijama:6

Proitajte ili se raspitajte o pesticidu pre nego to ga

kupite. Nemojte nikad kupovati pesticide od neovlascenih lica i ne kupujte proizvode bez nalepnice i uputstva Pre svega, izaberite najpogodniji pesticid za vae gajene biljke, bolesti i tetoine koje elite da suzbijate. Ako ne znate, konsultujte strunjaka Kada planirate da primenjujete pesticide koje nikada ranije niste koristili, konsultujte se sa strunjacima i pitajte ih kako da ih koristite. Pre nego to odete na njivu raditi s pesticidima , pazljivo procitajte uputstvo,jer se uputstva razlikuju od sredstva do sredstva . Pazite kada vozite pesticide do vae kue. Bolje je ne prevoziti pesticide autobusom ili nekim drugim javnim transportnim sredstvima. Ako mora da koristite javni prevoz, ne unosite pesticide u kola gde ima jo putnika. Tako|e, proverite da nema namernica uz pesticide. Kada prevozite pesticide kamionom ili drugim sredstvom, ne stavljajte teke stvari preko pakovanja sa pesticidima! U protivnom, Pakovanja bi se mogla polomiti ili 7

ugnjeiti to bi bilo veoma opasno. Vodite rauna kada tovarite pesticide. Ako ste u toku transporta prosuli pesticide, najpre udaljite qude i ivotinje sa tog mesta. Zatim nabacite materijale kao to su pesak, strugotina i sl. da upiju prosute pesticide. Posle otklanjanja prosutih pesticida, dobro oprati to mesto vodom. Nemojte dopustiti da sredstvo koje primjenjujete dospe na susedno imanje, a ako i dospe, o tome morate obavestiti vlasnika te parcele (otrovi se tako najee prenose ako ih primjenjujete prskanjem pri vetrovitom vremenu). Nemojte nikad ii sami I obavljati poslove s pesticidima. Neka u blizini bude neko ko vam moe pomoi ili dovesti pomo. Na mestu gde obavljate posao obvezno se pridravajte sledeceg: - Ponesite veu koliinu iste vode, moda e vam zatrebati za ispiranje koe ili oiju nakon to vam je prsnuo rastvor pesticida u oi ili ste se polili istim. Neka to bude barem 100 l vode u nekoj posudi za vodu. Jako dobar izbor je plastina vrea s slavinicom , kakvu koriste ljudi u kampovima. Vodu drite na istom i ne dopustite da se kontaminira zbog vaeg posla. - Ponesite sa sobom propisana sredstva licne zatite. Izaberite prikladna i jednostavna sredstva, koja vas mogu zatititi u veini sluajeva. Ako u uputstvu ne pie nita posebno, onda e biti dovoljne gumene izme, plastine rukavice, lagana kabanica i naoare ili titnik za lice, zavisno s kojim sredstvom i na koji nain radite (npr. prskanje). - Nemojte tedeti na sredstvima zatite. Plastine rukavice nisu skupe i trebali biste poneti nekoliko pari sa sobom. Kod svakog prekida rada bacite rukavice u kesu za smee i dobro operite ruke, lice i ostale delove koji su bili otkriveni. - Nemojte ni mokriti pre nego oprerete ruke, a da se o jedenju, pijenju ili puenju i ne govori. I ne samo to! Kad idete da jedete ili 8

pijete , skinite sa sebe svu zatitnu opremu da sa njome ne kontaminirate jelo i pie. - Nakon zavretka posla spakujte ostatke pesticida i zatim istom vodom isperite izme, naoare, kabanicu, tj. zatitnu opremu, a delove koji vie nisu za upotrebu (npr. rukavice, maske za jednokratnu upotrebu) odlozite u vreu koju ete posle baciti u smee. - Operite sve izloene delove tela, pre svega ruke i lice. Ako je otrov dospeo na druge delove tela, operite ih ve na njivi, a nakon povratka s polja kod kue se obvezno istuirajte mlakom vodom i odeu koju ste imali na sebi perite odvojeno. - Rad s pesticidima je opasan, narocito ako se ne pridravamo mera licne zatite te se, rukujui njima, moemo i otrovati. Zapamtite znakove (simptome) trovanja napisane na uputstvima. Ako primjetite takve znakove, nemojte oklevati. Prekinite posao, jer vae je zdravlje vanije od prinosa na imanju. Hitno obavite obavezno pranje kontaminiranih delova tela ili zatraite neiju pomo. Presvucite se i potraite pomo lekara, nosei sa sobom uputstvo priloeno uz pojedinino pakovanje pesticide.

Ova sredstva se ne primenjuju na temperaturi nioj od 8stepeni Celzijusovih niti na vioj od 25. Ako je relativna vlanost9

vazduha manja od 75 odsto, ne upotrebljava se fino prskanje (jako sitnim kapljicama), jer se kapljice osue pre nego to padnu na biljke. Ne perite prskalice na vodotoku (reci, potoku i sl.). Neko e moda piti vodu nizvodno od vas. Pesticide primenjujte po suvom vremenu: ako ih koristite neposredno pre kie, mogu se lako isprati i nee dati oekivani efekat. Ne prskajte ih kad duva, pogotovu ako je brzina vetra vea od 20 kilometara na sat, jer bi mogao da ih raznese i oteti druge kulture. Ne ulazite u tretirano podruje bez zatitne opreme, niti to smete dopustiti drugima. U uputstvu za pojedinino pakovanje pie koliko dugo nakon tretiranja niko ne sme ulaziti u tretirano podruje. Nemojte prodavati tretirane proizvode (npr. povre i voe) pre nego to je prola karenca (oznaava broj dana koji mora protei od poslednje primene nekog pesticida do berbe i tog se roka treba strogo pridravati). Etikete nikada ne skidati sa originalne ambalae i sredstva uvek uvati u originalnoj ambalai. Praznu ambalazu treba unitavati i ne koristiti je za druge svrhe. Papirnu,ambalazu treba spaliti, a limene i druge sudove zakopati na za to predvidjenom mestu.. Sredstva drati zakljuana u posebnim ormarima, van domaaja dece i ne stavljati ih blizu hrane. Takoe treba paziti gde ostavljamo preostale pesticide. Nikada ne ostavljajte preostale pesticide u prazne boce za pie, jer bi ih deca, grekom, mogla popiti. Prostor za uvanje pesticida mora biti hladan, suv i dobro provetren. Nikada ne poveavati dozu primene od one koja je propisana. Ako nema efekta pogreili ste u vremenu primene ili u izboru sredstva. Poveana doza nee reiti problem!10

Teni pesticidi se obino razblauju za primenu. Razblaiti i strogo se pridravati upustva na etiketama ambalae. Unapred pripremiti za primenu neophodnu opremu kao to je prskalica i dr. Udaljiti decu i ivotinje sa mesta razblaivanja. Nikada ne sipati pesticide golim rukama. Pri rukovanju pesticidima obavezno nositi gumene rukavice. Pri meanju pesticida upotrebljavati tapove ili druge naprave i neumakati ruke u rastvor pesticida. Prilikom sipanja tenih pesticida u prskalicu koristiti levak da ne do|e do prosipanja. U sluaju formulacije u prahu, staviti otvor vree u otvor prskalice. Prilikom punjenja prskalice pesticidima zauzeti poloaj uz vetar. Posle punjenja prskalice, proveriti da li negde ne curi. Ne upotrebljavati pokvarenu ili prskalicu koja curi. Ako se zapue dizne na prskalici, ne otpuavati ih ustima. Oistiti dizne stabljikama trave ili granicama. Ne koristiti praznu ambalau od pesticida za dranje hrane i pia. Unititi praznu ambalau buenjem. Zakopati u zemlju probuenu ambalau. Ako je ambalaa spaljiva, spaliti je posle upotrebe. Opremu za primenu, kao to su prskalice, dobro oprati vodom odmah posle upotrebe. Drati opremu na odgovaraju}em mestu, van dohvata dece.

Prskalice (aplikatori) moraju biti ispravne i podeene. Dizne na prskalicama moraju biti ispravne. Badarenje opreme treba vriti svake godine. Posle rada, oprati sapunom radno odelo. Zabraniti dugotrajan neprekidan rad po vruini.

Oprema u zastiti i radu sa pesticidima11

Pri upotrebi sredstava za zatitu bilja, pesticida, neophodna je odgovarajuca zatitna oprema. Za ovu svrhu se koriste: zatitna odeca, rukavice, kapa, izme, titnici za lice i nos i usta, naocari, respiratori i gas maska sa odgovarajucim filterom.

Zatitna odea je neophodna pri primeni pesticida. Ona je gumirana ili plastificirana i najesce se sastoji iz jednodelnog kombinezona ili pantalona i bluze. Odeca treba da proputa vazduh, a zadrava otrovne materije. Koristi se samo prilikom rada sa pesticidima.

Zatitna odea

Najprikladnija su radna odela iz dva dela.U sluaju trovanja lake se mogu skinuti sa otrovanog nego jednodelno odelo. Radno odelo treba odmah posle zavretka rada skinuti i oistiti, eventualno oprati. U toku rada na otklanjanju kvara atomizera ili prskalice, ako se radno odelo jae pokvasi, potrebno ga je to pre zameniti suvim. Pored radnog odela prskai bi morali imati gumene izme. Gumene izme se koriste naroito kada je potrebno gaziti po12

tretirano povrini ili prolaziti pored oprskanih biljaka. Po zavrenom radu treba ih oprati vodom i deterdzentom.

Kapa sa titnikom za lice ili eir sa irokim obodom koristi se prvenstveno pri prskanju u voarstvu i vinogradarstvu. Na taj nain spreava se da sredstvo dodje na glavu i lice osobe koja vri tretiranje. Za zatitu lica najbolje je koristiti zatitni tit koji omoguava prskau vidik na sve strane, moe se po potrebi podii. Ram koji dri tit treba da bude takav, da se moe prema veliini glave podeavati, a posle rada tit se moe oprati.

Za zatitu ruku najbolje je koristiti gumene rukavice, koje se proizvode za ovu svrhu, podesne su za pranje i ne cepaju se lako. Rukavice nisu neophodne u svim sluajevima, mada ih uvek treba koristiti ali se bez njih ne bi trebala koristiti priprema tenosti za tretiranje, pogotovu kod rada sa koncentratima za emulziju.Ne sme se zaboraviti da do trovanja moe doi ne samo preko organa za varenje, ve preko koe. Kod primene pojedinih pesticida preporuuje se korienje gas maske. Svaka nesmotrenost u ovom pogledu moe dovesti do smrtnog sluaja.

13

Ovo treba imati u vidu pri radu u zatvorenim proostorijama.

Kod zatite organa za disanje mogu se koristiti: 1. Delovi finog sunera koji se stavljaju ispod nosa i usta 2. Maska sa filterom za usisavanje praiva koja se stavlja ispod nosa i usta.Ove se maske koriste kod upotrebe prakovitih pesticida.

14

3. Maske sa patronima ispunjenim aktivnim ugljem za apsorpciju organskih preparata, a koriste se za zatitu od tenosti koje lako isparavaju, od otrovnih magli i drugo, kao i pri radu sa lako isparljivim organo fosfornim insekticidima.

4. Gas maske sa specijalnim dodacima za zatitu na radu sa jako otrovnim gasovitim insekticidima.

Odravanje odee kao zastita u radu

15

Prilikom upotrebe pesticida odreena koliina ovih hemikalija se zadrava na odei. Zaprljana i blatnjava odea se lako uoava, ali odea koja je kontaninirana pesticidima esto moe biti neprimeena. Ukoliko se nosi odea natopljena pesticidima i dodiruje golim rukama pesticidi se mogu apsorbovati preko koe i moe doi do kontaminacije onog koji radi sa njima . Odea koja se koristi pri radu sa pesticidima treba uvek da je ista i ona se moe prati.Ostaci pesticida koji ostaju na odei posle pranja su veoma mali. Da bi se maksimalno povealo uklanjanje pesticida sa radne odee prilikom pranja treba obratiti panju na sledee: - nositi hemijski otporne rukavice, - baciti odeu natopljenu koncentrovanim tenim pesticidima, - kontaminiranu odeu uvati u plastinim vreama dok se ne opere, - odeu koja se koristi za rad sa pesticidima uvati posebno pre i posle pranja i prati je odmah nakon noenja. Odeu obavezno prati toplom vodom i koristiti veu koliinu deterdenta koju proizvoa preporuuje za jako zaprljan ve. Prati istovremeno samo nekoliko komada odee, ne pretrpavati mainu i koristiti najdui program pranja, a pre pranja drugog vea potrebno je ukljuiti mainu sa deterdentom bez odee da odradi jedan program da bi ce isprali ostaci pesticida u maini. Odeu treba suiti na suncu jer ono moe umanjiti koliinu pesticida u odei. Odea za rad sa pesticidima kao i sva ostala lina zatitna sredstva se skladite daleko od prostora koji je kontaminiran pesticidima. Potrebno je redovno ih pregledati da li su pohabana16

ili oteena, popravljati oteenu opremu ili je menjati novom.

Mere pri rukovanju i skladitenju pesticida

Hemijska sredstva moraju da se uvaju u originalnoj ambalai. Zabranjena je upotreba hemijskih sredstava sa kojih se izgubila ili otetila deklaracija, pa ne moe sa sigurnou da se utvrdi o kojem sredstvu je re. Sredstva kojima je istekao rok upotrebe ili je zbog nekog razloga nastupilo oteenje ambalaze moraju biti uklonjena iz prometa, smetena u za to namenjen prostor i moraju biti vidljivo oznaena kao takva. Osobe koje rade sa hemijskim sredstvima moraju da budu opremljene linim zatitnim sredstvima. Izlaganje ljudskog organizma hemijskim sredstvima moe biti: okularno (oi), oralno (usta), respiratorno (disajni organi) ili dermalno (koa). Najbri i najopasniji nain za prodiranje hemijskih sredstava je preko organa za disanje. Zatitne mere podrazumevaju da se za vreme rada sa pesticida ne sme jesti, piti ili puiti. Pre i za vreme rada ne smeju da se konzumiraju alkoholna pia, jer ona pojaavaju dejstvo otrova i ubrzavaju njihovo usvajanje. Skladita za opasne materije i pesticide moraju da zadovoljavaju specijalne uslove:o

o

o

o

Skladita za skladitenje pesticida moraju da budu registrovana za tu namenu od strane nadlenih organa Skladita moraju da budu opremljena sredstvima za protivpoarnu zatitu Skladita za hemijska sredstva moraju imati pretprostor. Vrata skladita moraju biti vrsta i da se zakljuavaju.17

o o

o o

o

Na vratima mora da stoji ploa sa natpisom "Otrov". U skladitu moraju da se odravaju odgovarajui mikroklimatski uslovi, a koncentracija tetnih gasova i praine ne sme da pree najvee dozvoljene vrednosti prema vaeim propisima. Za neovlaene osobe pristup u skladite je zabranjen. Skladite ne sme da se koristi za spavanje, ishranu, puenje i druge boravke. Skladitenje zatitnih sredstava koja se nalaze u staklenoj ambalai ne sme biti na drvenim policama, kako u sluaju razbijanja ambalae hemikalija ne bi bila razlivena po drvetu.

Uticaj pesticida na zdravlje ljudi

Dejstvo hemijskih sredstava na radnike ne moe u potpunosti da se izbegne prilikom manipulacije robom kao ni pri sprovoenju postupka zatite bilja, ali moraju da se preduzmu sve mere da se to dejstvo svede na minimum. Do tetnog dejstva moe da doe u postupku manipulacije robe, pripreme pesticida za primenu, prevoza pesticida, punjenja rezervoara maina, ispiranja ambalae, primene pesticida, odravanja maina i skladitenja hemijskih sredstava. Ljudi izloeni delovanju pesticida, osobito poljoprivrednici, mogu patiti od oteenja jetre, bubrega i disajnih puteva. Pesticidi koji se raspruju mogu uzrokovati astmu. Hormonalni poremeaji, malformacije (nakaznost) novoroenadi, tumori i nervni poremeaji takoe se dovode u vezu s izloenou pesticidima.

18

Ameriki istraivai su pronali vezu izmedju pesticida i Parkinsonove bolesti, ali samo kod ljudi koji svakodnevno rade sa tom vrstom hemikalija, objavio je Rojters. Otkriveno je da kod ljudi koji u svakodnevnom poslu koriste pesticide i herbicide postoji tri puta vei rizik da obole od ove neizleive bolesti centralnog nervnog sistema koja esto ima smrtni ishod. U istraivanju je korieno osam vrsta pesticida sa neurotoksinim svojstvima, a njime je obuhvaeno 519 ljudi obolelih od Parkinsonove bolesti i 511 zdravih ljudi koji rade u oblasti poljoprivrede, obrazovanja, zdravstva, zavarivanja i rudarstva. Kod ljudi koji se bave poljoprivredom, obrazovanjem, zdravstvom ili zavarivanjem nije otkriven poveani rizik od Parkinsonove bolesti. Medjutim kod ljudi koji svakodnevno rade sa pesticidima uoeno je da postoji skoro 80 odsto vei rizik da obole od Parkinsonove bolesti nego kod ostalih, prenosi Rojters.

19

Zakljuak

Oigledan uticaj pesticida na promenu ekoloke ravnotee, prvi put zapaeno ezdesetih godina prolog veka, skrenuo je panju istraivaa na potrebu ispitivanja i praenja koncentracije pesticida u radnoj sredini, radi prevencije njihovog delovanja na zdravlje ljudi koji su na bilo koji nain u kontaktu s ovim jedinjenjima. Tehnika aplikacije pesticida ima poseban i znatan uticaj, osim na zemljite, i na radnu sredinu. Najvei deo proizvedenih pesticida, koje spadaju u opasne materije koje se koriste u poljoprivredi, ima za posledicu da radnici u ovoj privrednoj grani ine najbrojniju profesionalno eksponiranu grupu. Paradoksalna je injenica da se u domaoj poljoprivrednoj proizvodnji, pogotovo na privatnim gazdinstvima, koriste najsavremeniji preparati, koji se aplikuju zastarelim ureajima. Radi svoenja bilansa loe organizacije bezbednosti i zdravlja na radu u primeni pesticida na najmanju moguu meru, organizacija treba da ustanovi i odrava procedure za klasifikaciju i kontrolisanu primenu pesticida, ocenu rizika u odnosu na posledice po zdravlje i sprovoenje potrebnog monitoringa. Sistemi menadmenta kvalitetom serije ISO 9000 i ISO 18000 jasno istiu znaaj upravljanja ljudskim resursima, i u prvi plan20

stavljaju osposobljenost, svest i potrebu za odgovarajuom obukom. Obuka zaposlenih za bezbedan i zdrav rad jeste bitan segment u funkciji upravljanja rizikom radnog mesta u odnosu i na ovu vrstu rizika, te predstavlja i preventivnu meru u ouvanja, zdravlja koja je definisana i zakonskim reenjem. Sistem ISO 10015 obezbeuje dobro definisan trenani proces koji pomae organizaciji da planira i proceni efikasnosti treninga i sistematski pobolja mogunosti zaposlenih.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije godienje oko 20 hiljada ljudi u svetu umre od posledica izlaganja pesticidima.

Literatura

http://www.zastitabilja.org http://staklenozvono.rs http://www.build.rs http://www.kvantas.rs http://psss.rs http://sr.wikipedia.org http://scindeks.nb.rs http://www.poljopartner.rs http://www.srbijanet.rs21

http://www.vasdoktor.com http://www.maganagro.rs Mehanizam delovanja pesticide Autor: Akademik Vaskrsija Janji Pesticidi u poljoprivredi i umarstvu u Srbiji Autori: Akademik prof. dr Vaskrsija Janji i prof. dr Ibrahim Elezovi

22