1.Увод

Земљиште је природно тело настало под утицајем живих организама, а састоји

се од чврсте (минерали и органска материја), течне и гасовите фазе. На површини се

граничи са ваздухом, водом и биљним материјалом (који није започео разградњу).

Настаје као резултат дејства климатских фактора (нарочито температуре, воде,

ваздушних покрета и земљине теже) и других физичких фактора и живих организама

на геолошку подлогу Земље. Од живих организама у процесу стварања земљишта

нарочито су значајни биљни организми, али су при томе од важности и животиње.

Остаци угинулих организама у различитим фазама разградње и минерализације улазе у

састав земљишта. На тај начин земљиште истовремено преставља и продукт

активности живих бића и животну средину,односно представља специфичан комплекс

еколошких фактора. Овај сложени систем обухвата све три фазе: чврсту, течну,

гасовиту. Земљиште још карактерише и присуство једног или више хоризонта или

слојева, који се разликују од почетног материјала (матичне стене), већим бројем

морфолошких, физичких, хемијских и биолошких особина које настају резултатом

заједничког утицаја педогенских фактора и процеса (акумулација, испирање,промет

материје и енергије, као могуцносћу да подржавају раст корена биљака). Сматра се да

нека површина није земљиште уколико је стално прекривена водом (више од 2.5 m).

Доњу границу, која раздваја земљиште од неземљишта, је тешко дефинисати. У циљу

класификације, доња граница се арбитрарно поставља на 200 cm.

Под земљиштем у пољопривредном смислу се подразумева мешавина чврстих честица

распаднутих минералних стена са водом и ваздухом, обогаћена материјама које су

потребне за исхрану и развој биљака. Земљиште је неопходан извор храњивих

материја и воде за биљке. На плодност земљишта утичу многи фактори . најважнија је

количина и врста хранљивих састојака у плодоносном слоју, у ком биљка развија свој

коренов систем. Плодност земљишта зависи од више фактора: природе и врсте

распаднуте стене од које је нестало плодносни слој, количине и врсте органских

примеса у земљишту, водних односа у том слоју и природе подлоге на којој се тај слој

развија. Да би се у потпуности схватио утицај земљишта на биљну производњу,

неопходно је поред познавања физичких, хемијских и биолошких особина, знати и

физичко-механичке особине земљишта.

Физичке особине земљишта

Од физичких особина зависи водни, ваздушни и топлотни режим.

У физичке особине спадају механички састав, структура, порозност (шупљикавост), водни, ваздушни и топлотни режим, боја итд.

Механички састав земљишта

Механички састав је квантитативно учешће честица различитих величина које се групишу у механичке фракције са граничним вредностима њихових димензија. Механичка анализа нема за циљ да издвоји сваку примарну честицу већ настоји да их разврста у механичке фракције. Механички састав представља однос величина честица земљишта од којих су за зелене површине најбитније оне испод 0,2 mm (2000 µm), песак, глина и прах, рачунајући да су из земљишта одстрањени крупни фрагменти. Повољан однос ове три фракције је веома битан за регулисање водно-ваздушног режима земљишта, усвајања хранљивих материја, добре дренираности, а самим тим и правилног раста и развоја биљке. Лош баланс ових фракција у земљишту је потребно исправити корекцијом текстуре. Средња финоћа честица земљишта је најоптималнија.Вишак глине у земљишту резултира смањењем запремине земљишних пора, а самим тим и отежано кретање воде. Већи проценат песка у земљишту побољшава проток воде и ваздуха кроз земљишне поре, али и повећава дренираност те је такво земљиште неопходно интензивније поливати 

2

Земљиште чине гракције глине, праха и песка, а погодност земљишта за пољопривредну производњу зависи од односа ових фракција:

- Пескуша је земљиште које садржи доста песка. Обично се налази поред река. Лака је за обраду, јер се не лепи за оруђа. Брзо пропушта воду, брзо се загрева, али и суши. Усеви на њој добро успевају само кишних година или уколико се наводњавају, а када су дуготрајне суше, могу сасвим да пропадну. Плодност јој се може повећати додавањем стајског ђубрива.

- Глинуша је земљиште које од свих састојака највише садржи глину. Тешко је за обраду, јер је збијено, влажно и јако лепљиво. Споро се суши и загрева. Када се загреје – стврдне се. Погодно је за биљке којима је у сушном периоду потребно више влаге. Плодност јој се може повећати додавањем стајског ђубрива, пепела или кречњака.

- Уколико је количина глине мања, а садржи извесне количине песка, такво земљиште називамо иловача.

- Земљиште у којима преовлађују крупне фракције камена и шљунка називамо скелетним и нису плодна.

Структура земљишта

То је морфолошка и физичка карактеристика. На терену се утврђује дробљењем грудве у руци

• степен структурности

• тип структуре

• стабилност агрегата3

Структура земљишта може бити прашкаста, мрвичаста, орашаста, плочаста, стубаста, призматична и др.

Степен стуктурности земљишта:

• беструктурна (једночестични-некохерентни пескови, масивнекохерентне глине)

• слабо структурна (агрегати нису изражени, али препознатљиви)

• средње структурна (агрегати осредње изражени)

• јако структурна (агрегати трајно изражени)

Специфична и запреминска тежина земљишта

Специфична маса је однос одређене запремине сувог земљишта према маси исте запремине воде. Најпогодније земљише за раст и развој биљака било би оно код ког је однос чврсте материје и пора 50:50%.

Специфична тежина земљишта:

sp Gs/Vz

Gs-тежина апсолутно суве земље

Vz- запремина истиснуте воде при потапању

Запреминска маса земљишта:

zGs/Vu

4

Vu-природна запремина узорака

Порозност земљишта

Порозност представља постојање шупљина у земљишту и могу бити испуњене подземном водом у зависности од вели чине шупљина. У крупним пукотинама воде се кре ћу под утицајем земљине теже у турбулентном виду, за разлику од капиларне порозности где се вода кре ће под дејством капиларних сила. На основу величина пукотина порозност се дели на некапиларну и капиларну.

Некапиларна порозност представља крупне шупљине и пукотине у земљишту које могу бити различитог порекла: органског или хемијског (карст).

Капиларне пукотине или поре појављују се у свим срединама ако вели чина пора није већа од 0.25 mm. Капиларна порозност зависи од облика честица и њиховог минералног састава, као и густине земљишта.

Коефицијент порозности представља однос

где је

PO коефицијент порозности Vp запремина пора у земљишту V укупна порозност

Порозност земљишта зависи од тога како су распоређена зрна у земљишту, а при хомогеним њиховим величинама не зависи од величине зрна.

Пропустљивост земљишта зависи од величине зрна, пошто на њу утичу, не само укупна порозност, већ и величина површине квашења зрна.

5

Literatura:

http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/GO/II%20semestar/Opsta%20hidrologija/Predavanja/Hidrologija%2017%20cas.pdf

http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=213:kiselost- zemljista&catid=11:ratarstvo&Itemid=27

„Melioracije zemljišta“- Mladenović Vukomir http://sr.wikipedia.org/

6