RA

K STRAHSTRAH

DET

E ŠOKŠOK

DIJA

GN

OZA BESPOMOĆNOSTBESPOMOĆNOST

PSIHOLOGIJA

KOME JE POTREBAN PSIHOLOG?

RAK=BOLEST

CELE PORODICE

•Psihologija od strane kreatora zdravstvene politike u Srbiji, nije prepoznata kao „POMAGAČKA“ profesija.

•Pacijentima („normalna“ populacija), kod kojih telesna bolest može dovesti do ozbiljnog stanja stresa ili krize

•roditeljima pacijenata

•medicinskom osoblju

•Lečenje dece je dugotrajno

•Neizvesno

•Iscrpljujuće i psihički i fizički i materijalno.

LEČENJE NISU SAMO

CITOSTATICI

PSIHOLOGIJA U ZDRAVSTVU

JESTE JEDNA OD POMAGAČKIH

PROFESIJA

REALNOST:

NEISKORIŠĆEN POTENCIJAL I

POZITIVNI EFEKTI KOJIMA BI SE ZNATNO POBOLJŠAO KVALITET MEDICINSKE USLUGE

U SRBIJI NA 5 DEČJIH ONKOLOŠKIH ODELJENJA

IMA UKUPNO 5 PSIHOLOGA:

ONI RADE ZA CELU BOLNICU, ONI RADE ZA CELU BOLNICU, NE SAMO NA DEČJIM

ONKOLOŠKIM ODELJENJIMA

DA LI JE TO DOVOLJNO? NARAVNO DA NIJE!

ZAŠTO JE POTREBAN PSIHOLOG DETETU KAO PACIJENTU?

Psihički osnaži pacijente

Pomogne u angažovanju svih

ličnih resursa

Razvijanju individualnih moći da se životne krize prevazilaze sa što

manje rizika

Što više šansi za dalji razvoj

ZAŠTO JE POTREBAN PSIHOLOG OSTATKU PORODICE?

Oni se suočavaju sa značajnim

psihosocijalnim zahtevima za čije im

je prevladavanje često potrebna stručna pomoć i

podrška

Bolest jednog člana porodice inicira

potrebu za radikalnom

reorganizacijom uloga u porodici

Održavanje kvaliteta života uz hroničnu

bolest ili suočavanje sa gubitkom člana

porodice

Članovi porodice bitni saveznici u

borbi za izlečenje

Da bi roditelji mogli da budu partneri u realizaciji programa

psihosocijalne podrške za svoje

dete, potrebno ih je pripremiti za tu

ulogu

PSIHOLOG KORISTEĆI METODE INTERVENISANJA U KRIZNIM SITUACIJAMA MOŽE DA:

PSIHOLOG KORISTEĆI METODE INTERVENISANJA U KRIZNIM SITUACIJAMA MOŽE DA:

POMOGNE RODITELJIMA DA SE AFEKTIVNO RASTERETE,

OSLOBODE INICIJALNO VELIKOG BOLA, ANKSIOZNOSTI, KONFUZIJE I BESPOMOĆNOSTI,

DA USPOSTAVE PREðAŠNJE FUNKCIONALNO STANJE,

POZITIVNO REDEFINIŠU SITUACIJU I

ZAUZMU PROAKTIVAN STAV.

IZGRAðIVANJEM NOVIH STAVOVA, PONAŠANJA I TEHNIKA PREVLADAVANJA, RODITELJI SU U MOGUĆNOSTI DA LAKŠE PRIHVATE BOLEST I PROCES LEČENJA,

DA ODRŽE NADU U OPTIMIZAM I

PRUŽE NEOPHODNU PODRŠKU SVOM DETETU.

ZAŠTO JE POTREBAN PSIHOLOG ZDRAVSTVENIM RADNICIMA?

Za uspostavljanje tačne dijagnoze kao i za

spremnost prihvatanja lekarskih saveta i

pridržavanja određenog tretmana lečenja veoma

je važan kvalitet uspostavljenog odnosa

između pacijenta i lekara

Mnoge žalbe bolesnika usmerene su na

procedure pružanja medicinske pomoći,

pre svega na probleme komunikacije

Jedan od zadataka psihologije u zdravstvu,

treba da bude edukacija i ohrabrivanje

zdravstvenih radnika da efikasnije komuniciraju sa pacijentima i budu osetljiviji na njihove

potrebe

Psiholog može biti od velike koristi

medicinskom osoblju u izbegavanju i

prevazilaženju sindroma sagorevanja koji je koliko

poguban za njih same, toliko posebno

nepoželjan u radu sa pacijentima

Velika je šteta ne iskoristiti potencijale i

pozitivne efekte PSHOLOGIJE kojima bi se znatno poboljšao kvalitet

medicinske usluge

Napomena: medicinskim osobljem se naše savetovalište neće za sada baviti.

PSIHOLOG/POTREBE

i realna situacija na terenu

RODITELJI

NE ŽELE I/ILI NE ZNAJU DA POSTOJI, A ŽELELI BI

"NISU LUDI"NEPOSTOJANJE

SISTEMSKE PSIHOLOŠKE PODRŠKE

DECA

Ponekad radionica i ponekad neki razgovor BEZ KONTINUITETA nije

dovoljan i može biti kontraproduktivan

PITANJA KOJA MUČE I PROGANJAJU RODITELJE, DECU I CELU PORODICU TOKOM LEČENJA

•da li sam ja kriv/a? gde sam pogrešio/la? zašto baš ja?

•da li će mi dete preživeti? da li će izgubiti neki deo tela? da li mogu da pomognem detetu?

•kako da ga/je manje boli kako objasniti detetu šta mu je?

•kako da bolje jede? kako? da li verovati doktoru?

•da li da tražim drugo mišljenje? što nas svi izbegavaju?

•.....................

PITANJA KOJA MUČE I PROGANJAJU RODITELJE, DECU I CELU PORODICU POSLE LEČENJA

•Kako će ga ponovo prihvatiti vršnjaci? Da li će moći sve da postigne?

•Da li će biti izložen verbalnom, fizičkom nasilju? Da li će nastavnici imati razumevanjaza posebne potrebe?

•Koliko sam ja sada potreban/na detetu? Da li smem da dozvolim odlazak na izlet saškolom, na ekskurziju?

•Da li je dovoljno obučen/a? …kako ću ja sad na poslu? Neću da me sažaljevaju.

•Kako vratiti dugove? Kako da se manje nerviram u vreme kontrole?

•Ne mogu više da uzimam upute? Ne volim stalno zakazivanje pregleda?

•Da li će mi poslodavac overiti knjižicu? …zašto se ne slažem sa mužem/ženom?

•Kako da popravim naše odnose? Da li će bolest da se vrati?

•Da li sam upropastio/la drugo dete? Da li sada možemo svi samo rak da dobijemo?

•Zašto mi je konfuzija u glavi? …zašto su mi osećanja pomešana?

•.................................

Neke od reakcija na stresove koje

donosi preživljavanje

raka

Intenzivno uznemirujućaemocija koja onda zahteva medicinsku

pažnju

Deca ili članovi njihovih porodica

mogu iskusiti periode

pojačane anksioznosti

Mogućnost razvijanja tri vrste simptoma koji se vide

kod ljudi koji pate od posttraumatskog stresnog

poremećaja (PTSP),

(1)

Neželjeno sećanje na neprijatne događaje vezane za

period borbe sa rakom,

(2)

Preterane fizičke ili

emocionalne reakcije, i

(3) Izbegavanje svega i na svaki način

onoga što im je podsetnik i povezano sa

rakom.

To ne znači da će oni biti srećni što ih je izazov dugotrajne borbe sa rakom dotakao, već da su oni bili u stanju da pokrenu neke pozitivne promene u

njihovim životima, kao rezultat preživljavanja ovog stresnog iskustva.

Nakon godina življenja i borbe sa rakom kod dece, neke MladiCe i članovi njihovih porodica mogu prepoznati značajnu i korisnu promenu u sebi, njihovim

odnosima sa drugim ljudima, i redu vrednosti koji su upravo rezultat njihovih iskustava.

POSTTRAUMATSKI RAST

• Promene u apetitu i težini

• lako padanje u plač ili nemogućnost da plačete

• Konstantni umor i nizak nivo životne energije

• Spavanje preko uobičajenog

• Nesanica

• Osećaj beznađa; misli o smrti, begu, samoubistvu

• Povećana razdražljivost

• Smanjeno interesovanje za aktivnosti koje su vam prijale u prošlosti

• Neželjeno podsećanje na bolne aspekte raka

• Uplašenost, uznemirenost ili bes pri pomisli na rak

• Fizičke reakcije (ubrzani rad srca, nedostatak vazduha pri disanju, mučnina) pri pomisli na rak

• Izbegavanje odlaska na zdravstvene kontrole

• Odbijanje razgovora o raku

KADA POTRAŽITI POMOĆ ?Neki od pokazatelja da nam je pomoćpotrebna su: