Zoran Jakšić - Severnjak

8/12/2019 Zoran Jaki - Severnjak

1/138


2/138
http://www.crowarez.org/


3/138

FANTASTINA BIBLIOTEKAknjiga 5

Zoran JakiSEVERNJAK

Copyright 1996 Zoran JakiCopyright ovog izdanja 2008 EVEREST MEDIA

IzdavaEVEREST MEDIA

11070 Novi Beograd

Narodnih Heroja 32/16

Potanski fah 19www.everest.co.yu

Zoran JakiSEVERNJAK Urednik:Boban Kneevi Saradnici: Miodrag Milovanovi i Vuk Markovi Dizajn edicije: Tanja Jeremi Tehnika priprema:BELI PUT Slika na naslovnoj strani:Wayne Barlowe

tampa i povez: ROTOGRAFIKA, Subotica, 2008

Tira:2000 primeraka
http://www.everest.co.yu/http://www.everest.co.yu/http://www.everest.co.yu/


4/138

Zoran Jaki

SEVERNJAK

Knjiga umetnosti maa i noa

EVEREST MEDIA


5/138


6/138

Desetine klanova obitavaju u zemlji Saniji, upredelu tundri i venog leda, izmeu taaka kojegeografi definiu kao Tri severa. Sever hladnoe,sever magnetnog kompasa i aurore, geografskisever. Ljudi tvrdi i veno u sukobu, urazmiricama i ratovima oko najpustonije zemljena svetu. Ponekad se upitam da li ovde postoji jo

jedan, etvrti sever, negde izmeu tri znana ipriznata. Sever oveka, sever bola i izdrljivosti,etvrti sever due.

Lazar Nekadny


7/138


8/138

Glava 1

Edesa

Dugo e poiveti glavar koji e dati narodu ononajvanije: hleba, rakije i krvi.

Leonid Oinen

Ja sam niko.Nema potrebe da me pitate za ime, jer ono je

sahranjeno zajedno sa prolou i ne postoji, ba kao nija sam. Brisan sam sa spiska ivih i mogu se nadatipovratku tek kada ispunim svrhu i otmem ivot i licedrugome. U meuvremenu, svako novo ime privremeno

je i menja se zavisno od potrebe. Mogao bih sebe danazovem Lazar. Nee biti istina.Nekada sam bio majstor kruga sedmog i poslednjeg u

plemenitoj vetini ubijanja noem, onaj ije imeizgovaraju apatom. Ono to je dugo bilo usud mojimtakmacima postalo je usud meni.

Jedna stvar ipak se nije promenila: noevi i seiva idalje mi daju snagu. Bez njih ne postoji ni uspomena namene. Kao to metal od koga su iskovani nema duu,tako je ni ja ne posedujem. Ali zajedno dobijamo iskrukoja nas ini razliitim. Moda u dovoljnoj meri daotmemo ivot od protivnika i zadobijemo ga ponovo zasebe.

Nosie smrt sa sobom, rekao mi je glavarVukodlaka.Predajje i vrati se iv. Razume se, pokuaeda te spree da stigne do prestonice Hiljadu jezera i daispuni zadatak. Pokuae da te zaustave. elee da te

zadre, ubiju ili, gore od svega, osramote. Nije namovde potrebno tvoje telo ako ne uspe. Vrati se kaopobednik. Budi ubica, budi surmata, ili ostani zauvek

mrtav.Orkan brie oko mene, pokua da zalupi vrata vagona

jarmlandskog voza i sprei da izaem na stranuteritoriju. Nametam regulatore odela na srednji poloaji kroim na tlo Velikog Leda. Uskoro poinje prolee,


9/138

kevtaika laulu, i temperatura se popela na minustrideset.

U ovim krajevima retko se deava da termometri u

ovo doba godine preu nulu. Na permafrostu orkani isnene vejavice oznaavaju toplije dane; u drugo vremeprehladno je ak i za njih. Obazirem se i posmatramprolaznike koji nimalo ne ure da se sklone sa brisanogprostora ispred stanice. Kao da se sve to dotakne dahovih krajeva pretvara u led i poprima vrstinu elika.Ukljuujui ljude.

Kada mi je nareeno da umrem, pitali su me: Hej,surmato,da li veruje u neto? Da li veruje u pravdu, umilosre? Poznaje li Boga? Okrenuo sam se i gledaosve dok nisu ustuknuli pred onim to su ugledali ilimoda pred nepostojanjem onoga to su oekivali. Ondasam im rekao: Verujem u ono to vidim. Donesite predmene vau pravdu i milosre. Pokaite mi Boga.

Napis na zidu poruuje da je ovo EDESA, Pograninonaselje. Iza ovog mesta poinje ledenaKrayna.PononoSunce spiralno krui tik nad obzorjem, kotrlja se pogranici svetla i sutona i kao da premilja da li da ponovozatone za ledene litice. Svu toplotu zadrava za sebe idaje samo nagovetaje onoga to je u stanju da uini po

nekim drugim mestima. Ovo je zemlja sumraka. Sunceovim krajevima nikada ne prilazi.

Nedaleko od sebe ujem agor, priguene uzvike. Toje grupa putnika iz Aaltolene, umotani su u grejna odelai krzna elukka talvii svejedno se tresu od hladnoe. Kaodeca zijaju u nebo. ujem kako im vodi netoobjanjava i na trenutak dignem glavu.

Dinovski beli orao raskrilio se iznad zidina grada,grabljivac raspona krila veeg od teretnog vagona. On

jedri na polarnom orkanu ne miui krilima, slinijikakvom heraldikom simbolu nego ivom stvoru. U Jar-Kulutu zovu ga sagaj, snena ptica. kiljim ne bih li

video ima li nekoga u sedlu na leima belog orla, ali upolutami Edese teko je razabrati pojedinosti.

Starosedeoci promiu okolo sliniji duhovima negoivim ljudima. Oigledno imaju pametnija posla nego dagledaju za aaltolenskim putnicima. Ja takoe. Na trenprelazim pogledom ulice podno perona, ali izgleda dame niko ne sledi.


10/138

Neko vreme koraam prolazima zakrenim balamakrzna i parkiranim snenim vozilima. Maantie Tammi,Maantie Helmi,govore utoplavi natpisi sa zidova, jedvaitljivi ispod naslaga leda. Najzad stiem do slepe ulicena ijem ulazu prikladno pieKuya Huhti,Aleja apata.

Jo jednom proveravam da li nekoga ima u okolini.Vidim pokret, ali to je samo odbegli haski, neobinonalik krupnom polarnom vuku, toliko izmravio daizgleda kao da mu se trbuh slepio za kimu. Na leimapsa jo se vide tragovi bia prethodnog vlasnika,

uspomena na sate vuenja saonica preko velikog ledaKrayne. ivotinja me odmerava isto onolikonepoverljivo koliko i ja nju. Zapravo smo slini, on i ja.Obojica smo niko, osueni na lutanje lavirintima mraza,i jedino krv moe pomoi da se osetimo kao svoj nasvome.

Kutija sa ispravama trebalo bi da se nalazi ispod

ivinog kamena tree kue u nizu. Jedna od veza unaselju Edesa ostavila ju je tu jo pre nego to sam znaoda u poi do zemlje Trnova. Obazrem se, ali izgleda dasam jedini ovek u Kuya Huhti.Pusta skladita i zidoviobrasli injem potpuno su nemi.

Noem raskivam ledenu koru i odmiem kamen.

Kutija od koe eka me na svom mestu. Prelazimpogledom preko hartija i sve mi izgleda u redu. Sadasam Jaromil Pohjoinen, trgovac krznom i uljemulhrimaja i otac dvoje zdrave dece.

Onda najednom zastajem i oslukujem. Nema baniega to bi makar nagovetavalo opasnost. Ali haskijanigde nema, nestao je u senkama. Aleja apata se

pritajila, jo tia nego do tada. Ne pravim nagle pokrete,samo paljivo osmatram. Skrivam no u levici i lagano seuspravljam.

Oni su tu, tri prilike umotane u krzno. Rasporedili suse tako da zatvore izlaz izKuya Huhti.Verovatno su mepratili od stanice sve do ovog orsokaka.

Uopte ih nisam primetio, to je lo znak. Oevidnose radi o profesionalcima.

U rukama najvieg vidim harpun od belokosti, ostaladvojica dre noeve. Hladno oruje: predvieno je da svebude tiho. Postavili su se tako da mi odseku odstupnicu.


11/138

To odreuje moj stav prema njima. Oevidno rade zaaara jar-kulutskog i cilj im je da se diskretno postarajuza mene.

Okreem se prema njima, povijen i malo rairenihnogu. Harpunar podie ruku prema meni u znakopomene: ne mii se. Vidim koliko je krupan. Kada bihstao pored njega, moja glava doprla bi mu do polovinegrudi.

I dalje skrivam no u levici, kutiju sa ispravamadrim drugom rukom ispred sebe u visini grudi.

Odmeravam pokrete kojima bih mogao da garasporim i, da, savreno sam miran.

Baci, pokazuje mi harpunar. Odlaem isprave na led.I drugu ruku, ponavlja on nestrpljivo. Uspeo je daprimeti da nisam goloruk. ekam sekundu, ali svatrojica pridolica nepomini su i ja ni po najmanjem

migu ne mogu zakljuiti ko e prvi krenuti na mene.Sputam seivo ispred nogu i uspravljam se rukudignutih u visinu ramena.

Napada s leve strane predvodnika najzad pravigreku i pribliava mi se na dva ili tri koraka. No jedigao u visinu lica, seivo je ukasto kao sasuena kost.Prepoznajem boju krvnog otrova mustaverrena. Na

trenutak uhvatim sjaj napadaevog oka, bezbojnosvetlucanje koje odaje savrenu ravnodunost premaubijanju klanje je za ovog Trna posao kao bilo kojidrugi a onda se ovaj pokrene i bez ikakvog upozorenjapokua da mi sjuri otricu u desni bok.

Pokreti su mi sasvim jednostavni, gotovo kolski.Koristim zamah bledookog da ga proburazim njegovim

sopstvenim otrovanim noem. Pri tom primenjujemfintu toliko puta ponavljanu i uvebavanu da mi seponekad ini da sam se rodio s njom. Protiv drugognapadaa upotrebim napad u povlaenju istim noem. Udva poteza razoruavam oveka i seem mu vene na obazapea, zatim ga okreem kao ivi tit protivharpunarovog oruja.

Sam harpunar zadaje mi neto vie tekoa, i poredkrupne grae ovek je izuzetno pokretljiv i polazi mu zarukom da dvaput izmahne prema meni. Posle drugoguboda harpun ostaje zaglavljen izmeu rebara ivogtita.


12/138

Najzad pravim trostruku fintu sa napadom u okretu,posle ega ostavljam no duboko zariven u harpunarevorame. Potom upotrebim punu snagu da istrgnem harpuniz grudi drugog napadaa i z

amahujem njime premapredvodniku. Nema u tome vetine, tek puke snage, aliharpunar kao da tek tada shvata ta se desilo. Vidim damu je iz oiju nestalo straha i da ga je smenilo neto togotovo lii na mirenje ili moda prepoznavanje.Harpun mu se zariva posred oka, probija lobanju i krnjizid iza glave. Telo ostaje iskrenuto uz smrznutu povrinu

u sve iroj tamnoj lokvi, prsti jo nekoliko trenutakakopaju oko iljka kao da bi da ga izvade.Obazirem se oko sebe, malo zadihan. Deluje kao da se

sukob odigrao neprimeenoto je uostalom i bilo eljamojih napadaa. Dvojica su prueni nasred ulice,harpunar je podno zida klonuo preko sopstvenog orujai vie ne mogu da mu vidim lice.

itav prizor odigrao se u potpunoj tiini, nije bilojauka, ak ni stenjanja. Tokom napada nijedan napadanije pustio ni glasa. Oseam potovanje prema aarskimubicama. Mnogo smo sliniji nego to sam mislio.

Prilazim bledookom napadau i podiem mu glavu.On mi je najsliniji po licu i stasu. Preturam mu po

depovima i nalazim isprave, oevidno lane koliko imoje. Na njima pie da je ovek kome pripadaju VitomilGlinka, trei pomonik ekstraktora u rafineriji Gorsky.Tu su jo zdravstvena potvrda i kartica dozvole za rad na

buotinama.Oklevam jedan trenutak, onda guram isprave

napadaa sebi u dep, a u njegovu odeu trpam svoje,

sada neupotrebljive.Zatim hvatam lanog Glinku oko pazuha. Telo je jo

klizavo od krvi i zatitne masnoe i nekoliko puta miispada iz ruku. Dovlaim ga do bala sa krznomnaslaganih du zida slepe ulice i prevaljujem izmeu dvareda. To ponavljam jo dva puta, svakog asa se osvruida proverim da li me je neko opazio. ovek iseenihzapea jo nekoliko puta se trgne u mojim rukama i tektada omlitavi. Potom odguram bale sa krznom tamantoliko da zaklonim tela.

Putem prema popritu nogama razbacujem snegpreko tragova krvi koja se putem okrunila sa odeeTrnova.


13/138

Najzad stiem do lokvi na samom popritu sukoba.Tu briem ruke, pokuavam da oistim smrznute crvenetragove sa grejnog odela, ali same lokve ne diram. Zasada verovatno jo nema potrebe za urbu. itav sukobnije trajao vie od nekoliko sekundi, svakako nije bilovremena da se digne uzbuna.

Koristim no da zgrebem sa odee izdajnike mrljecrvenila, one neobino podseaju na crveni vosaknakapao po rukavima i grudima mog odela. Komadiistaklasto krckaju i padaju na led. Posle nekoliko minuta

mrlje su i dalje tu, ali gotovo neprimetne na tamnojpovrini zatitnog odela. Mogao bi ih opaziti onaj kotano zna za im traga.

Dok polazim, izmraveli haski ponovo se pojavljuje ioprezno njui mesto gde su do skora leala telanapadaa. Njegovo prisustvo trenutno mi odgovara, jer

verovatno znai da u okolini i dalje nema radoznalaca.

Ali nee dugo proi i situacija e se preokrenuti.Razmiljam o tome kako e pseto pre ili kasnije prii

balama da bi se hranilo.

No mi samo na as sevne u ruci i ve se nalazinekoliko metara dalje, zakovan izmeu haskijevog vratai lopatice. Pas pokuava da napravi korak i klone. Na

trenutak ostavlja utisak da se pogurio da prikupi snagu.Proveravam da bih bio siguran da je ivotinja mrtva,

zatim izvlaim seivo. Onaj ko bude doao u Aleju apatasada e uz smrznute lokve i tragove borbe videti truplolutalice. Ima li razloga da pomisli da i ostala krv nijepsea?

Ne znam koliko e mi to to sam uradio kupiti vreme.Razume se, moram uiniti sve to sam u stanju dasakrijem tragove, ali ne smem imati poverenja da e itaupaliti.

Sada mi improvizacije mogu znaiti opstanak. Jernegde je procurilo. Ba kao to sam i oekivao kada samizabrao da na put krenem na ovaj nain.

Brzina kojom su me nali govori da je VelikiVukodlak bio u pravu. Ovoga puta pokrenuta je itavamainerija Trnova da bi se spreio dolazak prvaka Rige.To znai da e mi zadatak biti tei nego ikada i da jepotrebno da paljivo razmislim ta mi je najbolje dauinim da ne bih pao u ruke protivnika.


14/138

Poslednji put proveravam da li je na meni ostao nekitrag borbe. Onda polako, kao da se nita nije dogodilo,odlazim sa poprita.


15/138

Glava 2

Riga

U naem ponaanju nemajunatva, ali je vanoostaviti privid junatva. Potrebno je pretvarati seda govori istinu, a sve vreme izgovarati lai.Opsena raa opsenu, a igre se vode unutardrugih igara. Tako se raa politika klanova.

Leonid Oinen

Lazare! Lazare Nekadny!Okreem se. Na dnu hodnika podzemnih dvorana

esnafa ubica stoji stari Vukodlak Leonid Oinen, Nonik,

devetostruki surmatai upravnik visoke kole za ubice uTuli. Dok gleda pravo u mene, vuje crte mu osvetljavaosmeh.

Prilazim mu i grlim ga. Moj bivi uitelj noa i maaodaje isti onaj utisak tvrdoe kao i u vreme kada samotpoinjao obuku, pre gotovo petnaest godina. Umeuvremenu su mu hirurzi isekli otprilike polovinu

utrobe, a nogavica ispod desnog kolena skriva gvozdenuprotezu, ali on svejedno zrai snagom. Dok se neki ljudiskrivaju pred tokom vremena i ine sve da ga izbegnu,Leonid Oinen zaustavlja starenje tako to mu prkosi ulice.

Dugo se nismo videli, kae Nonik. Dobrodoao,Lazare. Dobrodoao na sabor ubica.

Zajedno se sputamo hodnicima ukopanim upermafrost Tule. Bio sam najdrai uenik LeonidaOinena, a ostao jedan od omiljenih saradnika. Nauilismo dragocenu stvar, nas dvojica: umemo da utimozajedno.

Oko nas su mrka lica, opaljena mraznim vatrama

Rige. amor tih, priguen. Nema meu nama onoga konije okrvavio ruke bar nekoliko puta u ivotu. Pogleditvrdi, oi uvek na oprezu. Izrazi lica kao da govore:Pazina sebe. uvaj se i dok si u bratskom zagrljaju. uvaj sepre svega tada.


16/138

Svako zna da esnaf ubica predstavlja kamen temeljacnaega drutva. Po snazi i vanosti koljai su prvi, oniodreuju puteve i zadaju osnovne smernice ponaanja

svima ostalima. Trgovci i bankari dolaze sledei.

Bratstvo ubica predstavlja mo a mo je osnovavladavine. Uobiajeno je da se glavar bira iz redovanaeg esnafa, jer dobar i pravedan vladar mora bitidobar ubica.

Nae drutvo uvek je posveivalo zasluenu panjukolovanju ubica i mnogi su se odvajkada rado

opredeljivali za sveti poziv oduzimanja tuih ivota. Aliobuka poinje jo u detinjstvu, ne dozvoljava oputanjeni za tren i ne prekida se do kraja ivota. Zbog toga jebroj pravih, obrazovanih ubica vrlo mali.

U prolazu vidim poznata lica: Bogdan Hauka,strunjak za garotu, ovek koji se nikada nije nasmeiona javnom mestu. Blizu njega stoji Antonjin Kowalsky,

bivi Ognjeni govornik, nekadanja desna ruka VelikogVukodlaka, sada siva eminencija vladarevih protivnika.Uz njih je i baron Lakana, poznatiji pod nadimkomDvorska Luda, plemi iz Zelene Zemlje, za koga se priada je u esnaf dospeo ne toliko zahvaljujui umeu, kolikopoznanstvima na pravim mestima i bezumnoj surovosti.

Onda primetim da me Kowalsky posmatra.Izraz mu je smiren, ak spokojan, pogled malozamiljen. Deluje kao da posmatra nije sasvimprisutan.

Jo davno nauio sam da se uvam ljudi sa takvimpogledom. Budi oprezan, Lazare, kaem sebi. Ovajovek te mrzi.

Nekoliko trenutaka pre nego to u sa Nonikom uiu sabornu dvoranu, amor oko nas se prekida. Okreemse i vidim da su se na vratima pojavili gosti iz klanovaOniksa i Psoglava. Za njima ulazi Trnov ambasador.Potpuni je tajac dok predstavnik Karelije prelazi prostordo saborne dvorane, ali on se pravi da nita neprimeuje.

Polazimo za gostima da bismo stali na svoja mesta.Na ulazu u podzemnu dvoranu sabora ubica toplota mezapahne kao iz pei. Nekoliko trenutaka putam da me

vrui vazduh dira po licu, blagosloveni znak vatre kojaivot daje.


17/138

Preda mnom je masivni sto u vidu prstena, dovoljnoveliki da za njega stane stotina krvnika. Prisutni su svevreme na nogama: u sali ne postoji nijedna stolica.

U sreditu prstena, na ognjitu ukraenom znakompentagrama, bukte plamenovi usred bazena napunjenogkamenim uljem i oblizuju otvor dimnjaka useenog utavanicu.

Kada se uesnici sabora ubica skupe oko stola, blesakplamena ne dozvoljava da jedni druge jasno vide. Doktraje donoenje odluka veoma je vano ne gledati

sagovornika u oi. Nije dozvoljeno direktno razgovarati;govornici se mogu obraati samo Vatri.

Nonik i ja prilazimo svojim mestima za stolom,neposredno pored glavarevog. Nedaleko od nas stajeBogdan Hauka, zatim polako prilazi i AntonjinKowalsky. Pogledi su im okrenuti ka vatri i obojica seprave da nas ne primeuju.

Leonid Oinen podie sa stola masku OgnjenogGovornika, onog koji zbori u ime Vatre, da bi jenamestio sebi na lice.

Kolo sabora ubica stoji lica okrenutih vatri. Crte sumirne u odblesku boje pakla. Poruuju da je svako odnas spreman da ue i u pravi pakao ukoliko Veliki

Vukodlak naredi. Postepeno razgovor zamire i nekolikotrenutaka jedini zvuk u dvorani je huktanje visokihplamenova koje tavanica eljno usisava.

Vatri govorim, jer samo e me vatra sasluati,poinje Leonid Oinen.

ujem kako ubice ponavljaju za njim:

Vatri govorim.Stari Nonik nastavlja:Vatra je sutina ivota, deo Sunca, deo rnboga.

Vatri govorim, u vatru se nadam.Kao jeka za njim dopire:

U vatru se nadam.

Iza ritualne maske govornika, osvetljen odbleskomplamenih jezika koji se viju i upliu, razbuktavaju iponovo smiruju, Leonid Oinen zvui kao otelotvorenjepaganskih boanstava koje je klan nekada slavio. Glasmu je razgovetan i dubok:


18/138

Vatri govorim.Veina ovde prisutnih zna za dogaajkoji se pre neto vie od dva dana zbio kod Anijanskih

vrata, u pograninoj zoni izmeu Trna i Vukodlaka. Palaje krv i izgubljeni su ivoti. Boj je zaustavljen, ali pravdatrai zadovoljenje. Pisano je u zakonima Sanije da sesukobi klanova nee reavati ratovima, ve vitekimbojem glavara ili njihovih predstavnika. elik protivelika, njihov surmataprotiv naeg. Veliki Vukodlak veje poslao radiogram u kome je uputio izazov aaru ijavljeno mu je da je poruka primljena. Traim od tebe,

Vatro, da mi otkrije ime onoga ko e biti izabran dapredstavlja Vukodlaka.Glas koji prvi progovara dopire sa druge strane

velikog ognja.

Vatri govorim.Ja se ne slaem. Svi dobro znamo tase dogodilo na Anijanu. Do kada emo trpeti takvenepravde, Vatro, i preputati slepom sluaju da ih

razreava umesto nas? Zbog ega da proglaavamonekoga za pokojnika i da rizikujemo da nas njegovaslabost sve izneveri? Uzmimo radije sami ono to nampo pravu pripada!

Posle tih rei uje se slabi amor, ali veina ubicasamo uti, zagledana u plamenove. Oekivali su ovakav

nastup i niko nije iznenaen, pomislim. Na trenutakokreem pogled prema Kowalskom, ali njegovim licemne prolazi nikakav izraz.

Vatri govorim. Re uzima oblasni ubica pokrajineAndoja i Lagoja. Nisam jak govornik. Ali znam gde leiistina. Ovaj esnaf ima snagu. Zato da aljemopojedince? Udarimo svi zajedno i unitimo protivnika

jednom za svagda!Vatri govorim. Glas Leonida Oinena zrai

smirenou. Neki pripadnici bratstva izgledazaboravljaju na kodeks. Vekovima je surmatacvet naetradicije, sveti pokojnik koga rnbog odreuje dapravdu donese. On zastane, zagledan u vatru, kao da unjoj ita rei koje e izgovoriti. ivot jednog oveka veje dovoljno vredan. To je razlog zbog koga u boj aljemosamo pojedinane mrtve. Zar to sada treba da zamenimoivotima mnogih? Kau da su se nekada, u vremeklanovskih ratova, snegovi crveneli od krvi Vukodlaka. A

ja kaem da je to bilo i od stida! Razdvojene i posvaanemyrskyg enas odneti!


19/138

Vatrigovorim, u vatru se nadam.Javlja se BogdanHauka. Govori o pokojnicima i njihovoj pravdi, Vatro.

Ali ja neu da mrtvi i sahranjeni govore umesto mene!Veliki Led ih je prodrao i unitio. I ta sad rade? Evo ihtu, meu nama, odreuju puteve ivih. Ono to je bilo,ne vraa se. Istorija je mrtva, ba kao i oni koji su jestvarali. Bio sam pokojnik i znam ta to znai. Ne elimto nikada vie! Govorim o nama, ovde i sada. Neu dami mrtvi kroje ivot!

Pljesak iz nekoliko krajeva sale, mnogo jai nego to

sam oekivao. Pogledi se kriom okreu prema nama ismesta vraaju vatri. Loe stoje stvari, pomiljam. Anajloije je to su umetnici maa i noa podeljeni.

Leonid Oinen je zagledan u razbuktalu lomau nasredini saborne dvorane. On eka da se galama umiri.

Da li si svesna, Vatro, da to to govori znai rat?

Ovog puta progovara baron Lakana:Zar se uvaene kolege ubice plae rata?Do mene dopire amor zapanjenosti oko okruglog

stola. Do sada se niko nije usudio da to ovako direktnoizgovori. Setim se rei Leonida Oinena: Ne treba se

plaiti javnih napada. Ali treba uvek imati u vidu da suoni obino samo vrh ledenog brega.

ta je to Kowalsky smislio?Sa drugog kraja podzemne dvorane ujem glas koji ne

prepoznajem.

Vatri govorim.Aar je prevarant. Koliko je naihsurmata stradalo jer je poglavar Trnova poslao svojeankolize da ih presretnu i zaustave jo na putu? Zar da

najbolje gubimo zbog tuinske nevere?Prozvani aarev predstavnik se mekolji: vidim gakako se, debeljukast, oslonio s obe ruke o okrugli sto.

Vatri govorim. Svakako da ne treba tako priati.Srce me boli kada vidim takvo nepoverenje. Glas Trna

je nazalan, ton ravnoduan. Ko je ikada bio za poten iravnopravan boj pokojnika, ako ne Trnovi?

Grohot svuda oko okruglog stola. ak se i predstavnikOniksa posprdno nasmei.

Aaru je ao to protivnikim surmatamane moe idanas da prui onakvu bezbednost kakva je nekada bilazagarantovana...


20/138

Jai smeh i povici: Napolje!... Ali zbog poznatog stanja kod Anijanskih vrata

situacija je znatno sloenija nego to je to ranije bilo

sluaj. Aar naprosto ne moe tvrditi da e s pravomozlojeeni narod propustiti Vukodlake izazivae i...Rei aarskog predstavnika guta galama. Povici:

Tiina! Napolje! i Sramota! Leonid Oinen nekovreme bezuspeno pokuava da povrati red.

ta to govori? pomiljam. Zar ne shvata da epristalice Kowalskog to jedva doekati? I onda: On senamerno stavlja na njihovu stranu. Zar je stanje tolikoloe?

Leonid Oinen se okree prema meni i jedva primetnovrti glavom.

Trn nita ne razume, shvatim najzad. To je aparatikkoji naprosto izgovara rei po formuli uobiajenoj pred

dvoboje surmata.Njegov zadatak je da na vukodlakomsaboru zvanino prihvati dvoboj u ime Karelije, a ne darazmilja sopstvenom glavom. Uopte mu nije vano tase stvarno dogaa.

Vatri govorim. Posle Trna javlja se predstavnikPsoglava. Psoglav i Trnovi smatraju da trebaprerazmotriti neke klauzule ugovora o bezbednosti

izmeu Vukodlaka s jedne strane i reenih klanova sdruge. Oni oseaju da uslovi koje su im svojevremenonametnuti preko...

U dvorani, pandemonijum. Napolje! Izdajnici!Anijan je na! U Vatru s njima!

Predstavnici Trna i Psoglava pokuavaju da govore,

ali se ne uju od povika Vukodlaka. Neto kasnije,obojica izlaze iz sale praeni zviducima. Posle nekolikotrenutaka, prati ih izaslanik Oniksa.

U sabornoj dvorani galama se nastavlja.

Od njihoekujete viteku borbu?Razapee naeg surmatunasred Karelije!Primeujem kako Dvorska Luda daje znake Noniku i

pokuava da se nadvie sa itavim saborom ubica ne bi lidobio re: utaman. Isto tako mogao bi se takmiiti sazavijanjem opora prvog glavara Vukodlaka.

Vatri govorim. Prezriv, dubok glas u nekolikotrenutaka uspeva da postigne ono za im se baronLakana podue upinjao. Lecnem se. To je Antonjin


21/138

Kowalsky lino. Galama se oko njega gasi u trenutku iVatru ponovo opasuje krug tiine.

Ali bivi Ognjeni govornik ne trai re za sebe. Posle

nekoliko trenutaka on pokae na Lakanu:Zar vatra neeli da poslua ovog oveka? Onda slegne ramenima ikao uzgred doda: Moda ima da kae neto vano.

Sada je tiina u sali potpuna. Dvorska Luda, koji jenajzad dobio priliku da progovori, okleva. ujemukanje hartije sa koje se sprema da proita neto:uznemiren je. Shvatam da je sve do sada bilo samo

predigra i da e prave stvari biti izgovorene za nekolikotrenutaka. Kucnuo je as da se krene u napad. Govoriebaron Lakana, ali svima je jasno da to zapravoprogovara Antonjin Kowalsky.

Vatri govorim. Vatra zna da na malobrojni esnafubica dri u rukama glavninu moi. Sada su rei Ludeudno liene boje i vie podseaju na deklamovanje.Deluje kao da Lakana i sam prvi put vidi poruku kojuprenosi esnafu. eleo bih da danas razmotrimo nekapitanja. Pre svega, eleo bih da pogledamo da li je tamo ravnomerno rasporeena. Glas predstavnikaZelene zemlje postepeno dobija zalet. Kodeks kae dasu svi majstori plemenitog zanata jednaki. Da li se toga

dre oni koji vode na red? Pogledaj ih dobro, Vatro, ita vidi? La i izvitoperenost.U sali vlada potpuni tajac. Meavina odglumljene

preneraenosti i tihog uivanja: zapravo niko nijeiznenaen razvojem dogaaja. Sasvim suprotno: ovo suekali sve vreme.

Govori se, Vatro, da uvaene glaveine esnafa radijebiraju mir i sigurnost svojih tajnih imetaka nego rizikeotvorenog sukoba i pre e raditi iza lea nego to e seupustiti u borbu. O, zvanino oni su kao i ostali lanovi

bratstva, uzdravaju se od svih vidova zemnogbogatstva. Ali govori se da je polovina novca Tulenjihovo. ak kau da je glavar lino ima otvoren raunkod njih.

Ovo je otvorena pobuna, pomiljam. Zar su sili suma? ta imaju na pameti? Da otponu rat iistovremeno izazovu cepanje bratstva?

ta Vatra hoe da kae?Glas Leonida Oinena je suv.


22/138

Hoe da kae da nae glaveine vrlo razborito voderauna o tome kako ulau svoje junatvo. Oh, bude nekood njih s vremena na vreme surmata i krene u boj za

Vukodlaka. Ali za sebe e izabrati najl

akeg protivnika.Zna se vrlo dobro ko meu njima postaje pokojnik i nakakav nain. Monici odlaze u boj samo ako su sigurnida e pobediti.

Baron nastavlja, glas mu je zadihan:

Kau da nas uvaju od rata dok brane da zloincenauimo pameti. Zapravo uvaju sebe i svoje glave.

Pogledaj ih, Vatro, kako glume jaganjce. Zarsvojevremeno nije trebalo da Nekadny ode da se boriprotiv Udolfa Svjatislava? Pa ipak, on nije proglaen zapokojnika, nego su glaveine poslale drugog u taj boj.Zato to je Svjatislav jak, a Lazar Nekadny ne sme da

bude ugroen na svom dragocenom mestu. Oh, ta igramoi kod Vukodlaka!

Ovog puta ak je i stari Leonid uzdrman. On nametamasku, stoji kruto uspravljen i nakaljava se. Optubekoje iznosi baron Luda nebulozne su i veina prisutnihto zna ali kao i mnogo puta u ivotu, ton i nastupmnogo su vaniji od poruke.

Ovoga puta ulog je veliki i pokojnik Trnova svakako

e biti moan, govori Lakana. Ali voe bratstva su seve dogovorile. Poslae nekog od nas ko e sigurnoizgubiti. Zato bi ugroavali sebe? Sukob e biti okonanu korist Trnova. Da li je to izdaja? Pa ta ako jeste!

Vano je da su dragoceni poloaji sauvani!Zato se niko ne oglasi?upitam se. Da li je mogue

da svi misle kao on?

Osvrem se na jednu, zatim na drugu stranu.Plamenovi bukte i liu narandastim jezicima otvor uobliku levka, kao da e nas usijano sredite prostorijesve progutati. Na trenutak imam oseaj da sam jedini utoj sali. Postoji taka na kojoj utanje postajepodjednako prodorno kao vrisak.

Vatri govorim,izgovaram glasno.Glave se okreu, pogledi se odvajaju od hipnotineigre svetlosti u smeru iz koga kao da nisu oekivalireakciju.


23/138

Hou da se prijavim. Glas mi je sasvim m iran.elim da predstavljam Vukodlaka na megdanu uKareliji.

Na trenutak se okreem premaKowalskom i vidim dame ovaj netremice posmatra. Pogled mu je smiren i dali mi se to samo ini? zadovoljan. Oekivao je ovo,pomislim. On je eleo da se javim. Da lije mogue dajeitava predstava poela zbog mene?

Nekoliko trenutaka ispod oka odmeravam licaokupljena oko plamenova. Da li ste ovo planiralil

upuujem im nemo pitanje. Odgovara samo hukalomae.

rnboe, zar sam imao drugog izbora?Galama ponovo poinje. Zalee se kao lavina iznad

morene, polako uzima zalet i pretvara u neto besno,nezaustavljivo.

Takvo nazovi vitetvo sputava pravdu!Dosta je bilo preivelih naina!Niko ne sme da porekne narodu pravo na rat!

Dosta.Glas se zariva usred galame. Iako ne preterano

glasan, uspeva da se izdvoji izmeu svih ostalih, razliit

kao srebrni rapir izmeu gvozdenih. Ispunjenautoritetom, tera glave da se i protiv volje trgnu premanjemu.

Dosta!ovek u grimiznom ogrtau kroi u sabornu dvoranu

i kree prema mestu za okruglim stolom koje je do tadabilo upranjeno. Za sobom ostavlja tragtiine. Uz Vatru,

jedini zvuk u podzemnoj dvorani proizvode njegovikoraci.

Glavar Anund Jakov III, vrhovni zapovednik orlovegarde Rige i Veliki Vukodlak lino.

Ne okreui glavu, bacam pogled prema baronuLakani. Njegovo elo je oznojeno, pogled unezveren.

Prvi put od poetka sabora Dvorska Luda izgubio jesabranost. Otvorenih usta gleda as u Kowalskog, as uglavara Rige. Kao i ja, nije oekivao da e se ovaj danaspojaviti.

Jeste li svi sili s uma? govori voa Vukodlaka.


24/138


25/138


26/138

Lazare rittari,umri za mene.Naklanjam se i ekam.Glavar se okree sreditu podzemne dvorane.

Da li Vatra ima neku re protiv poasti koju ja, VelikiVukodlak Rige, Anund Jakov III, ukazujem ovomoveku, poasti gubljenja ivota u ime otadbine?

Huktanje plamenova. Vidim kako Bogdan Haukazausti da neto kae i predomilja se. On se zgleda saKowalskim. Na trenutak imam oseaj da su razmenilineku poruku iz koje sam ja u potpunosti iskljuen. Pauzase oduuje. Niko ne izgovara ni re.

Ako je tako, onda te proglaavam mrtvim, nosioemaa i noa, govori Veliki Vukodlak. Dostigao sivrhunac u rukovanju tuim ivotima i prevaziao drugeu potrazi za savrenstvom ubijanja. Sada te tundre Rigezovu, jer kucnuo je as da se odui. Mnogo puta

prolazio si Anijanska vrata da odbrani ast svoju i nau,pokojnie, i svaki put vraao se kao pobednik. Uinieto i sada.

utke stojim i ekam.Glavar se okree Vatri.Od sada si pokojnik, imena nema, i tvoji prijatelji

moraju te zaboraviti, a ena i porodica oplakati. U borbiprotiv izazivaa nema ta da izgubi. Samo pobeda nadsurmatom Trna vratie te meu ive. Govornie, itajnam kodeks!

Na pozadini huke ujem glas Leonida Oinena:Tvoje e oruje deo surmate biti, da krv pusti, da

ilu otvori. I nee napustiti ruku pokojnika; i nee

poleteti, ve epo ledu kroiti.Glavar se die i obilazi savetnika da bi stao do mene.Tajac u sali je potpun.

Upamti, pokojnie, govori glavar. Ti si izaziva imora sam dospeti do prestonice Hiljadu jezera.

On se obazire po sali.

Ovo su posebni dani. Bezbrojne ubice nieg rangaelee da te vide mrtvog u telu, a ne samo po ukazu.Poznato ti je da surmatakoji iz bilo kog razloga ne izaeprotivniku na megdan ostaje mrtav zanavek, a njegovaporodica osramoena. Nemoj da dopusti takvusudbinu.


27/138


28/138

Glava 3

Jarmland

Legenda kae da je klan Vukodlaka dobio imeprema prvom glavaru, koji je doao sa VelikogLeda i ujedinio nomadska plemena Rige u veliki ijak narod. Kada je neprijateljska vojska dola da ihporobi, on je otiao u pustaru, ulovio predvodnika

vujeg opora i navukao na sebe njegovu kou.Tako maskiran, okupio je vukove Sanije i uznjihovu pomo oterao osvajaa. Narod ga je ekao,ali on se nije vratio. Koa je srasla za njega i on jenastavio da luta divljinom, delom ovek, drugimdelom vuk. Veruje se da i danas uva narod Rigeod zla, a moe se videti u noimapunog Meseca.

Adam Bremenski

Svi gradovi ikada podignuti na permafrostu nakupinesu naputenih projekata, neupotrebljivih mostova ipropalih cevovoda. Zimsko podizanje leda i njegovo

sputanje usled zagrevanja oborili su mnoge graevine.Edesa nije nikakav izuzetak. itave etvrti kroz koje sadaprolazim pretvorene su u ruine i ponegde samo tragovigovore o nekadanjim grandioznim planovima da sedemoni hladnoe pokore i zauzdaju.

Jedan deo mojih misli i dalje je u podzemnoj dvoranisabora. Razmiljaj, kaem sebi. Razmiljaj s kojim

ciljem bi Kowalsky eleo da manipulie tobom. Zbogega bi mu bilo stalo da se ba ti sukobi s UdolfomSvjatislavom?Zaista, frontalni napad kome je pribegaoprivukao je panju Velikog Vukodlaka lino i timeugrozio i samog Kowalskog. Bilo je to neoprezno aposlednja stvar koja se moe zameriti jednomkolovanom ubici jeste nedostatak smotrenosti.

Razmiljanja bez dovoljno podataka nose sa sobomprevie senki i varljivih skretanja. Posle izvesnogvremena okanem se besplodnog posla.

Trenutno imam neposrednijih problema od dvorskihspletki u udaljenoj prestonici. Vrlo esto prolazim poredaarevih milicijskih patrola, iako me nekim udom posle


29/138

okraja jo niko nije zaustavljao. Razume se da me to nezavarava. Maska koju sam nabacio posle sukobaprivremena je i moe spasti svakoga asa. U Aleji apatatri tela ekaju da budu pronaena. Ona upiru prstom:On jepokojnik kao i mi! Pogledajte tragove noa! Zar unjima ne prepoznajetesurmatu?

Prolazi Edese sputeni su za gotovo pola metra uodnosu na temelje kua, a delovi kolovoza izjedenilevkastim udubinama. Krovovi su trouglasti, strmi,prozori zakucani za okvire i oblepljeni izolacijom i samo

se na njihovoj sredini vide majune fortoke zaprovetravanje, prozori nasred prozora.Na samom poetku sam odluio da ne odem do

eleznike stanice, moda zbog toga to bi to bionajoigledniji i najprivlaniji izbor. Razmiljao sam otome da bih, razume se, mogao da se provuem izmeupatrola kojima je stanica Edesa svakako naikana i dase ukrcam na voz za Kareliju. Uz hartije Vitomila Glinketo je ak verovatno. Ali im tela u Kuya Huhti budupronaena za vozom e krenuti kablogram i milicija naizlaznoj stanici tano e znati gde i kako da me trai. Umom umu stanica Edesa je zaboravljena i ne postoji.

Druga moja odluka jeste da se ne obraam ovdanjim

potkazivaima sa platnog spiska Velikog Vukodlaka.Imam kod sebe adresu etvoro u Edesi, jo toliko uKareliji. Sve su to ljudi koji su zakljuili da na zlatnicimane pie poreklo i da idealizam nee pomoi da ive bolje.Takvi se uvek rado prodaju onome ko bolje plaa,esto

je govorio Nonik.Ne uputaj se u igru trgovine s onimkoji e za kakvu-takvu nadoknadu avolu rado

ponuditi i sopstvenu kou.Zbog toga sam se odluio za drugi nain.Lea sam okrenuo stanici i trudim se da izmeu nje i

sebe napravim to vee rastojanje. Umesto do nje, poiu najkraim putem van grada. Nije mnogo verovatnoda e iko oekivati da se surmata zaputi u divljinu.Prelazak nasamo preko Krayne,bilo u snenom vozilu,

bilo na sagaju, poduhvat je na koga se retki usuuju, arei uspevaju. Ime oblasti ispred mene oznaava krajsveta i to nije sluajno.

Razume se, pre nego to zaem u prave pustareokrenuu se nazad. Kada stignem do prve usputne


30/138

postaje mogu saekati neko vreme i onda se ukrcati nasledei voz za prelazak preko Velikog Leda.

To je drevni nauk Vukodlaka, star valjda koliko i

narod Rige. Nai ljudi koriste ga odvajkada predzavojevaima, pred svim velikim nedaama.Kad ne zna ta e, poi u divljinu.Oko mene sve su ee oronule kuice podignute na

tradicionalni inuit nain. Tu i tamo iza njih podiu sestambeni soliteri potamnelih zidova, sagraeni nastubovima ukopanim u permafrost. Nekada su naselja sa

takvim graevinama preko noi nicala na pustaramaRige po nalazitima gasa i kamenog ulja, da bi ihnekoliko godina kasnije ponovo progutao Veliki Led.

Neke viespratnice iskoene su do te mere da delujeda ih samo arolija dri da se ne preture na bok:posledica pogrenog prorauna i dejstva varljive statike

venog leda. Iza zakrpljenih fortoki vidim u oknimahidroponike sa krljavim strukovima luka i gotovooseam zadah siromatva. Ispred mene deca odevena ukrzno igraju se lutkama napravljenim od evara iz junihmovara. Ovo je medved... ovo sneni bik... a ovo elukkatalvi. Devojica bucmastih obraza zastaje i sumnjiavome posmatra, inje joj se skupilo po okovratniku.

Ispred sebe vidim sneno vozilo sa slikom irvasa naboku, izudarano i prastaro; dok uz trzaje ide preko ledaizbacuje oblake plavog dima. Stajem nasred puta imaem obema rukama: stani. Voza, star i otrcan kao ivozilo, najpre je besan i nepoverljiv, video je milicijukoja patrolira gradom. Jareim glasom zahteva od meneda se sklonim.

Novac u mojoj ruci vidljivo ga odobrovolji. Traim odnjega da me preveze na periferiju i on pristaje. Neskidajui pogled sa banknota mrmlja:

Grehje odbiti oveka u nevolji.Nekoliko minuta kasnije, poto smo se pogodili za

cenu, kreem se dalje lavirintom pograninog grada

Trna. Ulice oko nas okiene su molitvenim barjacimapred skori praznik prolea. Izmeu zgrada vise sajleukraene komadima platna ispisanim svetimtekstovima. Razapeti sa jedne strane ulice na drugu,molitveni barjaci se vijore na vetru dok alju poruke

vernika rnbogu.


31/138

Pored nas u suprotnom smeru promiu crne bolnikesaonice, upadljive usred razmazanih belih i sivih linijanaselja. Ubrzo potom slede jo jedne. Da li to znai da jeneko naao tela u Aleji apata?

Razume se, to ni u kom pogledu ne menja mojeplanove.

Dok saonice poskakuju po neravninama, primeujemna zadnjem seditu kotani luk na sklapanje. ia Jaracmi pria o prologodinjem uspenom lovu naptarmigane dole na junim morima, nesvestan koliko

mu je jo vremena preostalo.U ovakvim situacijama veina dravnih surmata

naprosto bi zaklala vlasnika i uzela vozilo. Bivi baronLakana iz Zelene zemlje rasporio bi ga i razbacao utrobu,a onda se pomokrio na ostatke. On to smatra peatomsvoje linosti. Ali moje miljenje glasi da je esto obinapovreda delotvornija od smrti. Mnogi lanovi esnafaVukodlaka ubica kod Lazara Nekadnog smatraju zakukaviluk ono to je prosti minimum dejstva.

Vano je paralisati vagus, setim se rei starogLeonida Oinena. Blagi pritisak i protivnik e bitionesposobljen satima. Jai znai da e ubiti. Budislobodan da izabere prema linom ukusu.

Okreem se ii Jarcu i posmatram gotovonepostojei vrat i oi duboko upale ispod obrva. Lii naostarelu i gojaznu verziju Udolfa Svjatislava,proe mikroz glavu.Mogli bi biti u srodstvu.

To, razume se, uopte nije iskljueno. Bilo je poznatoda je najsuroviji borac Trna doao iz porodice niskogporekla upravo negde iz ovih krajeva.

Njegova senka e tepratiti,proe mi kroz glavu.One uvek biti uz tebe, do svoje smrti ili tvoje. Ili ak iposle toga.

Godinama se Lazareva nona mora zvala UdolfSvjatislav. Napola ovek i napola zemni demon, govorilisu njegovi oboavaoci. Trol edan krvi, onaj koji

prodire Vukodlake. A za pokojnika Lazara, razlogsramote koja ak nije bila zasluena. I koja se, razumese, utoliko tee mogla sprati.

Kada je proglaen za umrlog, Udolf je javno prozvaomoje ime. Bilo je to u vreme kada je bio mlad i nepoznatubica, samouvereni utokljunac kakvi ginu u buljucima.


32/138

Nije izazov kada ovek treba da zakolje ovcu. Ne znamkako je pao predlog da prepustim borilite mlaem odsebe. Na borac se zvao Timotije Iskelma. Jednako kao

Svjatislavu, i njemu je to trebalo da bude vatrenokrtenje, ali pre toga gledao sam ga vie puta u probnimokrajima i slagao se sa optim miljenjem: deak jeroen sa darom za klanje.ivot Trna izazivaa trebaloje da bude moj poklon za njega.

Saonice usporavaju i njihov motor oglaava sepromenjenim tonom. ia Jarac i dalje neto govori dok

manevrie kroz sve ue uliice, ali ja ga vie ne ujem.Pred oima mi iskrsava slika onoga to se desilo na

borilitu u Tuli, iva kao da se sve jue odigralo. Udolfstoji nasred terena sa trolovskim runama ispisanim ponadlakticama, ono to emu doneti nadimak u potonjojkarijeri. Ruke mu vise do zemlje, trup je bava, sav uilama i miiima. Dve sekire irokog seiva su mu kao

srasle za ake. Manje izgleda kao ivo bie, vie kaoproizvod magijskog rituala.

Tada sam se prvi put pokolebao i pomislio da dozamene moda nije trebalo da doe. Iskelma je bio sveono zbog ega se ovek ponosi to je ubica, ali hoe li bitiu stanju da se nosi s ovim?

Onda su se uvodni rituali okonali i borba je poela.Mladi Vukodlak bio je jo bolji nego to sam pamtio.Od prvog trenutka bio je nadmoan. Poigravao se saUdolfom Svjatislavom i istovremeno promiljeno pazioda se ne zalee u nepotreban rizik. Trn je esto parirao uposlednjem trenutku i na jedvite jade izbegavao da nebude preklan. Ubrzo je bio pokriven tragovima

Iskelminog noa i izgledalo je da ga samo avolskasnaga uva da ne padne.

Trenuci koji su potom usledili pratie me do krajaivota. Posle jednog napada Timotija Iskelme, prvakTrna bacio je jednu sekiru na zemlju kao da eli daodustane od borbe. Osim to dueli surmate uvek vodedo pogibije.

Na trenutak sam tada ugledao lice Udolfa Svjatislava,pokriveno meavinom znoja i krvi. Dok je drugu sekirupodigao ispred sebe, video sam kako se slobodnomrukom dri za stomak. Da li je to kraj, upitao sam setada.


33/138

Mladi Vukodlak poe u zavrni napad.Ali Trol nije ni pokuao da uzvrati udarac ili da se

skloni. Umesto toga, on prui slobodnu ruku u

neobinoj imitaciji arobnjakog bacanja ini aIskelma odskoi kao da je naleteo na zid i nastavi da setetura.

Magija, proapta neko iz blizine. Ali ja sam znao tase dogaa i samo sam se nemono digao sa sedita, bakao i polovina drugih gledalaca.

Trn mu je neto bacio u oi, povikao je neko pored

mene. Mladi Vukodlak mahnu noem jednom, dvaputvidelo se da to radi nasumice. Iz loe u kojoj sam sedeomogao sam da vidim crvene tragove hemikalije nanjegovim obrazima. Publika je bila u delirijumu i redarisu je s tekom mukom spreavali da ne upadne na

borilite.

Trol se nije obazirao ni na ta oko sebe. On izmahnesekirom i odvali Iskelmi nogu ispod kolena. Potom, neekajui da zamru vodoskoci krvi, pribije mladog

Vukodlaka na tlo. Odseena noga leala je neto podalje.Trik svetlosti uinio je da mi izgleda kao da se stopalo

jo mie. Dok je Iskelma kopao prstima po snegu Udolfje podigao no mladog Vukodlaka, priao mu i uhvatio

ga za kosu.Nije ga odmah zaklao. vrsto ga drei, upotrebio no

da iskopa Iskelmi oba oka. Onda je ustao i poeo da seokree oko sebe.

ta to radi, upitao sam se. Spori okret na desno,zatim na levo. Potom sve iz poetka.

Onda sam shvatio.

Trol je igrao. Bio je to drevni paganski ples smrti,zahvaljivanje demonskim boanstvima noi to su mupomogla da pobedi.

Najzad je zastao. Nekoliko trenutaka traio je netopo zanemeloj publici. Onda je ugledao mene i licem muse proirio osmeh.

Do skorog vienja, ampione, doviknuo je i baciookrvavljene oi u publiku.

Kao to svi znaju, kasnije se Udolf proslavio. Nanizaoje tuce ubistava u nepunih godinu dana. Zatim jo toliko.Izgledalo je da mu senka jaa i postaje mranija sasvakom rtvom. Njegove borbe nisu se zavravale


34/138

pobedama, nego kasapljenjem. Obino na prevaru.esto uz podlost.

U svoje vreme, naravno, postao je legenda.

U jednom trenutku irvasovo vozilo prolazi poredparkiranih saonica sa oznakama aarske milicije.Ugledam barikadne jeeve sa bodljikavom icom i ljudeu belozelenim maskirnim uniformama.

Voza irvasovog vozila usporava kao da e sezaustaviti. Namerno nas je dovezao ovamo,pomislim ioseam u sebi neku vrstu polupotovanja, ovo jelukavstvo kakvo uopte ne bih oekivao od takvogoveka. Posmatram ga iskosa, ali njegove oi me neprimeuju. Nekoliko trenutaka osmatram milicionere.Po izguvanim uniformama i neobrijanim licimaprepoznajem rezerviste, oigledno skupljene na brzinu iprotiv svoje volje. Ima ih prilino mnogo, to znai damesto vrvi od aarske milicije.

Bili su sigurni da u proi ba kroz Edesu,pomislim.To znai da ih je neko dobro obavestio. Kowalsky?

I pored svega, shvatim da tako neastanpostupak nebi liio na mog protivnika.

Saonice produuju pored barikada a da niko nije nipokuao da ih zaustavi. Stari voza gleda pravo ispred

sebe i ne isputa ni glasa.Sada je potez na meni.

Nepun kilometar dalje, na samom izlazu iz grada,biram boni prolaz koji deluje potpuno pusto i kaemii Jarcu da parkira pored utilidora za distribucijutople vode i nadgledanje cevi kanalizacije.

Dok voza irvasovog motornjaka zaustavlja saoniceudaram ga neposredno ispod potiljka i ovek se samoskljoka preko sedita. Udaram jo jednom da budemsiguran da se nee podii i obazirem se na sve strane.Negde iz daleka dopire lave pasa, ali izgleda da nas nikonije video.

Izlazim, odvlaim telo do utilidora i odiem poklopac.Dok oko mene kulja para i brzo nestaje na vetruubacujem oveka u tunel preko grejnih cevi i fekalnihodvoda. Onda svlaim okrvavljena krzna sa sebe inavlaim njegova.

U depu ukradenog odela pored isprava nalazim ipljosku sa akvavitom. Otvaram je i posipam neto rakije


35/138

preko vozaa. Jo toliku koliinu istresam mu u usta.Metoda je prastara, ali mi moda svejedno kupi sat ilidva vremena za sluaj da Trnova milicija prebrzo naie.

Izlazim iz utilidora u oblaku pare. Imam utisak da isam zaudaram na dibru kojom sam polio vozaa. Dokulazim u irvasovo vozilo iza ugla se pojavljuje ena sadetetom i kree pravo prema meni. Ona se upadljivotrudi da pokae kako me ne primeuje, a malian sakrznenom kapom gleda me irom otvorenih oiju. Kadase nau gotovo naspram mene deko mi pokae

srednjak, i dalje istog izraza lica. Trenutak ili dva gledamza njima dok se gegaju izdubljenom ulicom. Ondazalupim vrata za sobom i kreem u divljinu.

Ve daleko van grada zaustavlja me jedna patrolaorunika Trna, ali i to su rezervisti prikupljeni na brzinui njihova kontrola je obina formalnost. Posle nekolikosekundi Vitomil Glinka moe da ide dalje bez pitanja.

Uskoro prolazim pored ploe na kojoj pie EDESSA 15KILOMETRI i izlazim iz grada. Put pokojnika moe dabude nastavljen.


36/138

Glava 4

Wrok

Na dverima aarske palate pravde u Karelijiproitao sam ovakav natpis:

Pod ovom tavanicom sakupljaju se vetrovipre nego to e udariti na sve etiri strane sveta.

Adam Bremenski

Kola kompozicije za prelazak Velikog Leda koja sezaustavlja na postaji Wrok, pedeset kilometara odEdese, poluprazna su. Svega tri vagona prevoze putnike,uglavnom radnike na buotinama koji odlaze kui na

kratkotrajni odmor. Ostatak kompozicije ine teretnakola i cisterne kamenog ulja.Ukrcavam se na voz posle samo dva sata ekanja. Pre

nego to u ui u stanicu odgurao sam irvasove saonice ujarak pored nasipa puta i zatrpao ih starim snegom,zatim poravnao tragove. Do zavretka bio sam mokar odznoja, ali zadovoljan obavljenim poslom.

U Wrok sam uao peke i tu zatekao samo dvojiculovaca na elukke talvikoji su ekali da se ukrcaju na vozza Kareliju. Pljoska sa akvavitom pomogla mi je da sesprijateljim s njima. Nekoliko trenutaka razmiljao samo tome da li da ponovo promenim identitet, ovog puta sjednim od lovaca, onda sam zakljuio da bi biloprekomplikovano otarasiti se drugoga. Odluio sam da

jo izvesno vreme budemVitomil Glinka, iako to postajesve opasnije kako vreme protie.

Dok prolazim kroz kompoziciju okrzne me Talvanainen, ena u odori plemkinje i ja refleksno prinosimlicu zapee levice, klanovski znak izvinjenja iuvaavanja. Pogledi nam se na as sretnu. Lice joj deluje

tvrdo, ali joj se oi smeju. Na elu joj je iscrtana oznakaTrnovog klana. Ona se nakloni. Vitee. Onda primeujeda se osvrem i gleda u stranu, prema praznom seditunedaleko od mesta sa koga se koji trenutak pre togapodigla, da bi trenutak kasnije ponovo pogledala premameni.


37/138

Ovde ima mesta, govore mi njene oi.Smetam se u blizini, pored prozora. Dvojica lovaca

na krzno sputaju zaveljaje na drugi kraj vagona, zatim

sedaju u red ispred mene.Gledam za Talva nainendok odlazi prema vratima na

suprotnom kraju vagona. Nekoliko trenutaka pitam seta jedna plemkinja trai na ovakvoj liniji.

A ta ti trai, pokojnie? upitam sebe.Kompozicija se njie na sporom putu preko tundre.

Ponavljam sebi pitanje u iji odgovor nisam siguran: zaim traga Vukodlak meu Trnovima i zbog ega dri naelu njihov klanovski znak? Mogao bih sebi daponavljam prie o viim interesima i zajednikomdobru, ali one e, razume se, kao i uvek ostati prie.

Pravi razlog iza svega jeste trol.

Osvrem se po polutami eleznikog vagona. Iz

uglova u mene gledaju oi Trna ubice, sigurne u sebe.Kako god da se okrenem, Udolf Svjatislav e miodreivati ivot.

Moda se, pomiljam, drugaije nije moglo desiti.Nepisani zakoni oko nas ine mreu sitnoga okca. Sveto poinimo odreeno je kanonima vrim od lednika.Ponekad mi izgleda da mi se ivot posle Iskelminepogibije odvija nezavisno od moje volje, kao dauestvujem u ahovskoj partiji sa ljudskim figurama ukojoj je jedini igra zakon obiaja.

Klan te stvorio, klan te moe izbrisati, priseam sestarinskog nauka koga je toliko esto ponavljao Noniktokom beskrajnih asova vebi. Kada treba da birate

izmeu asti i ivota, izbor nije toliko teak kao to naprvi pogled izgleda.Nai putevi, govorio je Oinen, ispisani su poukama

predaka i ponekad se razdvajaju u suprotne smerove ilizavravaju orsokakom. Ali njih je stvorilo iskustvo duei bogatije nego to e nae ikada biti.Kolone mrtvihgledaju nas iz prolosti. Svaki put kada donosite

odluku, upitajte sebe: da li je smisleno odbaciti sve tonakupljeno znanje jednim jedinim potezom?

Voz se polako uspinje pokraj postaje Valkoinen i javidim kuice u podnoju visokog prunog nasipa.Nedaleko od njih prostire se kurgan, klanovsko groblje.Nekoliko stotina metara dalje, ugledam leeve.


38/138

Tri stuba dignuta su nedaleko od pruge i za njih suvezana trojica kriminalaca. Njihova kazna bila je u tomeda goli budu izloeni arktikom vetru. Tela su im

iskrivljena uz stubove, potpuno bela, kao da led stvrdnutunutar njihovih ila pokuava da izbije na povrinu koei pomea se sa Velikim Ledom napolju.

Jo neko poput tebe, majstore bez imena, upitamsebe. Jo neko ko se sudario sa zakonima starijim odsveta?

Vrata vagona se otvaraju uz tresak. Talva nainen se

vraa sa vrem punim brezove kalye.Ona seda na svojemesto. Dok ispija pie primeuje da je gledam i nudi vrda i sam probam.

Ja sam Rahila od Karelije, govori ona.Vitomil Glinka, izgovaram ime koje je jedno od

mnogih.

Razgovor polako poinje i dotie se mnogih tema.Ona je ula za Anijan i veruje da je sukob namernoisprovociran. Ubeena sam da e vladar Vukodlakaovih dana morati da izazove aara, kae. Pri tom semrti, kao da lino mora da donese tu odluku.

Dok govori, neto u vezi sa plemkinjom Trna delujemi neodreeno poznato. Kao da predoseam ta e

poeleti da kae trenutak pre nego to to ona stvarnoizgovori. Razmiljam da li je mogue da sam je negdevideo i smesta shvatam koliko je to malo verovatno.

Da li si roena u Kareliji? pitam je.Jesam. A ti si stranac.Lecnem se na te rei.

Ha?Kaem, nisi iz ovih krajeva. Gde si roen? Kod

Vukodlaka?Otkud ti to?Po nainu na koji izgovara lan nu. Kao stanovnici

Rige. Predugo otee. Zakikoe se. Nuuuu...

Posmatram je i razmiljam. Razume se, mojodglumljeni naglasak daleko je od savrenog, ali bio jedovoljan da prevari vozaa irvasovih saonica. Ipak, oname je provalila bez greke. Moda je na voz ubaena kaoprovokator, da pronalazi sumnjivce i pokuava da odnjih izvue informacije. Verujem da samo glumi da ne


39/138

zna da je izazov ve upuen, a surmateproglaene. Ili juje poslao Udolf Svjatisav lino. To bi tek predstavljalopravu ironiju.

Ali Rahila od Karelije deluje mi kao osoba istinskiplemenitog roda. Karelijsko plemstvo staro je vekovima ivrlo potovano. Bilo bi teko mada svakako ne inemogue navesti nekoga od njih da radi kaodostavlja ili agent.

Sve vreme dok razgovaramo pokuavam da prodremkroz masku karelijske plemkinje i svaki put otkrivam

kako ona to sa lakoom izbegava.Neto kasnije, Talva nainendrugi put izlazi. Kao da

neto trai po vagonima, pomislim. Neto ili nekoga.Voz ubrzava i ponovo usporava na nizu uspona i padinato se uvidu dugih talasa proteu licem Velikog Leda.

Sada smo zali u oblast pustara i vie se oko nasipa ne

vide tragovi ljudi. Ledeni prah dignut vetrom vijori nadpermafrostom, kao da se magla sliva tik uz povrinusnega. Nestalni likovi sve ustrije obrazuju are iiezavaju pre nego to se oko navikne na njih. Vilinsketigrove pruge hitaju preko tla, veno promenljivi crteina licu vetra.

Vrata na drugom kraju vagona ponovo se otvaraju i

na njima se pojavljuju tri prilike u odei buioca. Oni senezainteresovano osvru sa rukama u depovima ipolako mi prilaze.

Aarska milicija, pomiljam i u meni nema nimalosumnje. Po starom obiaju, Trnovi alju jednog izvriocaplus dvojicu terenaca za podrku. Glavareve udarnetrojke. To ih je ona poslala,pomiljam. Toliko to se tiekarelijskog plemstva i njegovog ugleda.

Pretvaram se da ne obraam panju na doljake.Vraam pogled prema prozoru i posmatram uskovitlanubelinu u podnoju nasipa.

Koraci se zaustavljaju kraj mene.

Isprave, veli neko i ja podiem pogled. To je najnii

pripadnik trojke: psee crte i isti takav pogled na licutamnom, orijentalnom.

Jedan lovac na krzna zaeprtlja po stvarima, krene dapretura po depovima. Nije to moja roba, govori.Nikada nisam ni tvrdio da je moja. Ne znam ko jeostavio te zaveljaje. Drugi samo uti i ne die pogled.


40/138

verceri, pomiljam. Jedan pratilac digne obrvu premanjima, ali nita ne govori; oigledno ga prizor zabavlja.

Ali ja sam taj koga predvodnik pseeg lica i drugi

pratilac netremice gledaju.Obaveteni su o Edesi, pomiljam. A svakako im jedostavljen i lini opis koji je nekada odgovarao majstoruLazaru Nekadnom.

Ali ja sam uao na stanici pre Edese. Nije bliskopameti da bi se ubica vraao i dva puta prolazio mestozloina.

Ili moda jeste? Kako razmilja milicija Trna?utke pruam hartije Vitomila Glinke. Psee lice

pomno ih prouava.Molim da poete s nama, kae mi najzad.vercer je zbunjen. Gleda as u mene, as u njih, ne

moe da shvati da naredba nije upuena njemu.

Diem se polako iz sedita i odmeravam izvrioceTrna. Ali oni su se razmestili tako da ih je teko ugrozitiodjednom. Takva uvebanost ne lii na obine terence.Dvorska garda, pomiljam. Ovo je osoblje iz krugovaneposredno uz aara. Nisam znao da sam podigaoprainu do tolike visine.

Mogu li da znam o emu se radi? pitam.Nema odgovora. Jedan pratilac hvata me ispodmike.

Hajde.Odmeravam lica aarovih agenata, ali ona ne odaju

nikakva oseanja. Nisu sigurni, pomiljam. Svesni su dabih mogao biti surmataVukodlaka, ali nemaju dokaza.

Zato e radije ukloniti nevinog, nego da rizikuju dapropuste izazivaa Udolfa Svjatislava.

Prolazimo kroz vagon, vetar grune u desnu stranuvoza silovito i nastavi da zvidi oko njega. Posmatramgardiste oko sebe. Verovatno planiraju da me dovedu donekog od teretnih vagona i tamo smaknu, pomiljam.

Kuda ga vodite? Otar, zapovedniki glas.Okreem se. To je Talva nainen, stoji na ulazu srukom na ruki prolaza izmeu vagona. Onda okreepogled na mene.

ta se to desilo? Ko su ovi ljudi? pita me.Milicajci kao da prepoznaju plemkinju i zastaju.


41/138

Moja gospo, govori Psee Lice, najednomnesiguran.

ta ste naumili s mojim bratom?

Vaim... bratom,gospo?Ona gleda as jednog, as drugog i milicajci obarajupoglede. Najednom nisu vie sigurni u to ta se dogaa.Kao ni ja, uostalom.

Dakle? ta ste naumili s rittari Vitomilom? pitaona.

Najponiznije molimo za izvinjenje, govori PseeLice. On se prvi sabrao i po refleksu krenuo upogrenom smeru. Nije nam bila namera daugroavamo ni vas, niti ikoga iz porodice asnog Railjaod Karelije. Na trenutak me iznenadi boja njegovogglasa. Previe je ravan, kao da deklamuje napametnauenu poruku. Oi su mu uprte u taku iza plemkinje.

Bila je greka. Radi se o tome da nam je javljeno da jena stanici u Edesi uao jedan opasan...Niko od nas nije uao u Edesi, govori drugi

krijumar, zaboravivi se na trenutak. Na njegovu sreu,niko ne obraa panju na njega.

Sigurna sam da je ovde u pitanju neka greka, kaeona ne skidajui pogled sa predvodnika.

Psee lice jo jedan trenutak me posmatra. Kao da bihteo da mi se obrati, zatim zakljuuje da je bolje da to neuini. Njegova kratka debata sa samim sobom okonavase tako to najzad slee ramenima.

Hajde, kae pratiocima i sva trojica brzim koracimaizlaze iz vagona.

Vetar postojano jaa. Dignuti sneg oko voza sada jebujica to tee i obliva itav predeo, blokovi leda sudinovi do kolena u njoj. To se zainje myrskyg, Otacvetrova. Voz na trenutak usporava izmeu dva uzvienjadok gura na elu kompozicije raonicima razmiesmetove koje je arktiki vetar nagomilao po pruzi.

Hvala, kaem i gledam Rahilu od Karelije u oi. A usebi dodajem:Zbog ega si mi pomogla?

Odgovora na neizreeno pitanje nema. Niti e ga biti.Verujem da ne bi bilo razlike ni da sam otvoreno pitao.

Oi Talva nainen, okrenute pravo prema meni,prepune su skrivenog smeha.Ja te znam,govore mi, a i


42/138

ti mene. Zar ne vidi? Koliko ti treba da shvati ta sezapravo deava?

U tom trenutku gotovo da je prepoznajem. Samo jo

sekundu i mogao bih da kaem ko je ona. Ali onda seplemkinja okree i arolija biva prekinuta.Hajde... Vitomile, kae ona. Treba da nastavimo

jedan stvarno zanimljiv razgovor.


43/138

Glava 5

Krayna

Posmatrao sam kako rasni sagaji ponekadzbace sopstvenog jahaa i iskidaju ga povijenimkljunom ili mamuzama i kandama. Oni teetome da zaborave emu su ih dreseri mesecimauili i da postupaju u skladu sa nekim svojim

tamnim instinktima. To je istina koju majstorisagajeve igre dobro znaju:

Veoma je teko jahati belog orla.Lazar Nekadny

Posle nekoliko sati putovanja voz stie do lednikaTalvajatvi. ine i pragovi opisuju veliki luk ivicommorene. Znakovi pored pruge opominju na este odroneleda. Predeo je kao isklesan u staklu: tura i stranalepota permafrosta.

Diem se sa sedita i polazim po vagonu daprotegnem noge. Rahila od Karelije kunja na jednom

seditu, dvojica vercera naslonili su glave jedan nadrugog malo dalje ispred i pospali kao deca. itav vagonje tih i uje se samo zvuk vetra i, daleko ispred,ravnomerno brektanje dizelke.

Razgovor sa plemkinjom trajao je dugo i doticao seraznih tema. Tekao je prirodno i lako je mogue da bispoljanjem posmatrau izgledao kao ponovni susretonih koji su se godinama druili, moda ak i dobropoznavali. U jednom trenutku shvatio sam da mi jeteko da uverim sebe da tek to smo se upoznali.

Prvi utisak koji sam stekao o sagovornici samo seprodubio tokom razgovora. Pokazala je obavetenost o

velikom broju razliitih tema i, rekao bih, izuzetnu

naitanost, neto to bi se svakako moglo oekivati kodjedne dame visokog roda. Pa ipak, teko mi je polazilo zarukom da je smestim na odgovarajue mesto, kao da izasvake njene rei postoji jo neto skriveno, neto to miuporno izmie.


44/138

Oseaj prepoznavanja bio je sve vreme na granici,gotovo opipljiv. Nisam mogao da se otmem utisku da je

bilo dovoljno samo da izgovori jednu jedinu re naodgovarajui nain i da bih shvatio ko je ona zapravo.Nisam se previe trudio da sakrijem taj oseaj. Negdesam te ve video, Rahilo od Karelije, govorio je svakimoj gest. Ni jednog trenutka nije pokazala da toprimeuje, to svakako nije moglo biti sluajno.

U jednom trenutku pokuao sam da skrenem temu naUdolfa Svjatislava i iznenadila me prirodnost sa kojom

je Rahila to zaobila. Ni jedne sekunde nije izbegavalatemu, niti pokuavala da okrene razgovor u drugomsmeru. Nije se ak ni postavljalo pitanje ima li potreberazgovarati o tome.Ili zaista nita ne zna o borbi, ili jevelemajstor pretvaranja, pomislio sam tada. I nisammogao da izbegnem utisak da je na neki nain povezanasa mojim protivnikom.

Razgovor se zavrio nezadovoljavajue po mene.Posle svega nisam bio naisto da li joj je bilo do flerta, ili

je pokuavala da se priblii sa ko zna kakvim planom naumu.

Voz usporava i ja u daljini ponovo vidim velikogsnenog orla, simbol severnih klanova. On klizi

neposredno iznad permafrosta kao duh roen usred belepustinje, oko ga as opazi, as ponovo izgubi. Predeopod njim je potpuno nepokretan, mrtav kao tela trojicekriminalaca iz Valkoinena.

Lokomotiva se blii prevoju preko vrha morenelednika, reka ledenih i kamenih oblutaka stoji pokraj naspod nemoguim uglom od preko ezdeset stepeni. Pod

udarima vetra morena kao da titra u plamenovima:mrazni poar permafrosta.

ta je bilo prirodnije nego da se upravo u ovimkrajevima zanu kole elitnih ubica, onih koji e vetinuoduzimanja tueg ivota dovesti do nivoa umetnosti?

Prvi put zaklao sam oveka u trinaestoj. Nije biloelegancije steene kasnije kolovanjem, nije bilopreciznog baleta noeva. Naprosto, oduzeo sam ivot.Onoliko prljavo koliko se to moe uiniti.

Za pokojnika sam prvi put proglaen sa nepunihdvadeset i okusio onaj oseaj moi koji se javlja dokdri u aci tuu sudbinu. Tada sam shvatio da sam no.Imao sam cilj kome u moi da posvetim budunost.


45/138

Dok se vraam hodnikom ponovo diem pogledprema prozoru. Tamo gde je jedan polarni orao estarionad lednikom, sada se vide dva. Prolazi nekoliko minutadok izvode zamrenu igru nad venim ledom, onda treisagaj izranja iza ivice morene i klizi prema kompoziciji.Ostale dve polarne ptice prate ga, sa svake strane pojedna.

Voz izbija na vrh prevoja i gotovo se zaustavlja.Polarni orkan zvekee prozorima, zvidi po konstrukciji.Oseam kako vagon vibrira pod mojim nogama, ljulja se

kao na moru. Prozrana bujica odignutog snega brieoko kompozicije i prevaljuje se na drugu stranu. Netodalje, postrance u odnosu na prolaz, vidim vihor suvogsnega, usamljenog igraa na cii.

Neto otro zakripi i prekine se. Gotovoistovremeno, zaujem krt, odsean zvuk, kao kada seprelomi komad leda. Ili kao kada se pripuca iz vatrenog

oruja. Kola preu jo nekoliko metara, onda naglozacvile tokovima i stanu. Motor lokomotive zamuknekao noem preseen.

ta se to deava? ujem bunovni glas nekografinerijskog radnika. Jesmo li ve u Kuu Suoli?

Sada kada se lokomotiva vie ne uje, vetar kao da je

mnogo glasniji. Ljuljanje vagona nastavlja se, iako sekompozicija vie ne kree. Onda iz daljine ujemrazgovetan tresak. Neto se deava.

Krupnim koracima vraam se do svog vagona. Talvanainenje ponovo nekuda nestala. Dvojica krijumara suse probudili i uno razgovaraju sa susedima. U vagonuzbrka postepeno raste.

Rahila, pozovem glasno, ali nema odgovora.Polako, kao da me se sve to uopte ne tie, diem

torbu i prebacujem je preko ramena. Meu stvarimanemam vatrenog oruja, ako ne raunam signalni pitoljsa raketama. Proveravam regulator kapilarnog grejaaodela i zaptivke, nametam snene naoari preko oiju.

ujem nekoliko hitaca iz vatrenog oruja. Zatim seoglasi kratka eksplozija i pucnjava se prekida. Ponovotresak, ovog puta mnogo jai. Drhtaji proimaju vagon,kao da neto ivo pokuava da se probije u kompoziciju.

Glasovi rafineraca zbunjeni su, uplaeni. Negde izneposredne blizine zauje se otegnuto kretanje,


46/138

praeno zvukom razbijanja stakla. Putnici zagalame ujedan glas, zahtevajui da znaju ta se deava. Alizapravo im objanjenja nisu potrebna.

Voz je napadnut.Jednom rukom drim signalni pitolj dok drugomhvatam vrata vagona i guram ih od sebe svom snagom.

Vetar ih potkai, udrui snagu sa mojom, krene da ihistrgne sa arki. Onda udari i mene punom estinom,zanese me dok skaem na tvrdi, zrnasti firn pored pruge.Preko mene pada senka neeg ogromnog i brzo nestaje.

Zakotrljam se po staklastom snegu, klizim nekolikometara po nasipu na ivici morene i zaustavim se upodnoju ugruvan, ali itav. Pitolj drim priljubljen uztelo. Rauna se da je signalni obeleiva beskoristan kaooruje, i to je uglavnom istina, jer su njegovi projektilineprecizni i malog dometa. Ali markerna raketaispaljena iz neposredne blizine razornija je od obinogmetka.

Povici ljudi iz voza deluju prigueno usred orkana navrhu prevoja. Voz stoji delom sa jedne, delom sa drugestrane brega, polukilometarska zmija od gvoa baenapreko samog vrha.

Nedaleko od sebe u snegu vidim raereeno telo

vojnika iz obezbeenja voza, zid nasipa obojen je odvrha do dna svetlom, gotovo ruiastom nijansomnjegove krvi. Izgleda kao da je ovek eksplodirao,njegovi ostaci rasuti su preko padine, po inama. NadTrnom stoji ogromni beli orao i mehanikim pokretimakomada ono to je preostalo. Druga snena ptica sleena krov moga vagona, jednim udarcem kljuna kao

sekirom cepa drvo i izolaciju ispod njega, staklo prozorapretvara se u zamuenu srebrnu mreu i u vidu ledenekie prosipa preko mene.

Neto dalje vidim jo nekoliko sagaja koji su sepodjednakom silinom okomili na preostala dva putnikavagona. Komadi materijala uz treskanje i lomljavu letena sve strane. Jo dalje, oko voza obleu nove ptice,prave krugove lenjo i kao usporeno na orkanu. Na samojgranici vidljivosti, jedva primetni, dva sagaja estare iuvaju strau.

Sagaj koji je ereio vojnika die glavu i zagleda se umene postrance, kao zaueno. Kljun i perje su muumrljani crvenilom. Izmeu krila uvreno mu je sedlo,


47/138

a preko glave prebaen upravljaki oglav. ovek koji sediu sedlu i odmerava me ima letaku opremu na kojoj suoznake jasno vidljive.

Pentagram, oznaka klana Vukodlaka. Ovo su mojisunarodnici.

I bez klanovskih obeleja napadae bi bilo lakoprepoznati. Kroz zvuke lomljave i jauke ujem njihoveglasove. Meavina finskih i slovenskih rei kojeizgovaraju zajednika je za sve klanove, ali samo jedanmeu njima moe imati ovakav naglasak.

Pogranine pljake nisu nikakva retkost i govori se dasu organizovane uz preutnu saglasnost glavara lino.

Verovatno meu jahaima sagaja ima dva ili tri vojnaspecijalca koji su paljivo odabrali lokaciju i opsegnapada. Sasvim mali broj poginulih esto je dovoljan dase na suprotnoj strani stvori oseaj duboke nesigurnosti.Usledie note, bie razmenjeni protesti. Moda e sedvojica novih surmata sresti u sukobu bez poetka ikraja.

Vukodlaci se smeju, dokono razgovaraju dok ubijajupreostale radnike. Izgleda da su iznenadnim napadomuspeli da onesposobe sve vojnike iz obezbeenja i sadasu se dali na posao da ne preostane niko iv. Kretanje

sagaja i jauci povreenih izazivaju provale grohotamojih sunarodnika. Ne koriste vatreno oruje kojim suonesposobili vojnike Trna; uzdaju se u sirovu snagupolarnih orlova.

Na trenutak me ispunjava bes. Poelim da viknem:Ovo je greka, prekinite smesta! Hvata me oseaj dasam se naao usred tueg obrauna, ja ovde nepripadam nijednoj strani.

Ali ak i da moje isprave ne govore da sam Trn,sumnjam da bi se neto promenilo. Vukodlaci e meraereiti o istom troku kao i ostale putnike voza.

U jednom trenutku vetar naglo ojaa. Sagaj koji senaao ispred mene sporo udari krilima jednom, dvaput,

odigne se u vazduh i ponovo sleti. Kljun je otvorio premameni, vrat je ispruen i nakostreen, spreman je za udar.Ne pokuavam da pobegnem, kao to je jaha

verovatno oekivao. Kada se ptica nae neposrednoispred mene, viknem punim pluima:

Seisa!


48/138

To je uslovljena komanda koja zaustavlja sagajeVukodlaka. Bela ptica se ukoi u mestu, kljunaotvorenog, sa izrazom kominog iznenaenja. Dok jahapsujui pokuava da je natera da se pokrene, diemraketni pitolj i pucam.

Vrela eksplozija oglaava se prigueno. Tane izpitolja zariva se neposredno ispod levog oka snenezveri i odatle eksplodira crna krv. Umesto da se ugasi ilirasprsne, signalna raketa, zaglavljena u kosti lobanje,nastavlja da bljuje iskre i pretvara glavu ivotinje u

vatrenu fontanu.Orao isputa otegnuti krik i napola skae visoko u

vazduh, napola polee. Jaha je u trenutku izbaen izsedla i rebra su mu pretvorena u kau pod silovitimudarcima ptice. Drugi skok, jo vii, sledi odmah posleprvog, prati ga neto to je napola kotrljanje po ledu.Sagaj se pretvara u mahnitu igru lepeta krila, udaraca

kandama i kljunom. Zapaljeno perje, krv i parad sedlaprte visoko u vazduh. Crna krv brizga po moreni okoorla i smesta se smrzava. Raketni plamen sada se veugasio, ali sagaj je i dalje izbezumljen, povreuje samogsebe, pomahnitao od mirisa osmuenog perja isopstvene krvi.

Drugi jaha priteruje pticu uz ranjenog orla upokuaju da ga smiri, a ovaj se baca na njega i kljujesilovitim, kasapskim udarima. Ispaljujem jo jednuraketu u meavu perja i krvi i provlaim se ispod voza nadrugu stranu.

Prevoj je neposredno ispred mene. Sa jedne straneotvara se raselina na samoj ivici lednika, sa druge strane

su rava isprepletanih staza i odron morene. VazduhTalvajatvija otar je i prozraan kao kristal. Orkan skidasa prevoja sloj za slojem prakastog snega i u viduzavese baca ga u raselinu.

Iza mene, prizor deluje kao iz pakla, bele ptiurineuzleu i strmoglavljuju se u orkanu, otimaju se okocrvenih, bezoblinih komada koji su doskora bili ljudi,kidaju kljunovima, mahnito tuku krilima, obleu jednadrugu, sve podsea na grotesknu im itaciju vazdunogboja starinskih dvokrilaca. Prevoj izgleda kao scenaposle bitke, tela su rasuta oko raskomadanih vagona.Moda moji sunarodnici pokuavaju da utvrde ko im je


49/138

oborio jahaa, ali u ovakvoj pometnji to im nee bitilako.

Sada je najvanije brzo delati.

Neto mi zazuji pored uva, a malo kasnije do menedopre zvuk pucnja, priguen i slabaan. Okrenem se,poguren u plimi myrskyga.Jedan sagaj kree se premameni. Umesto da poleti, kao koko gaca po tvrdomsnegu. Njegov jaha repetira oruje; rnbog zna kakomu polazi za rukom da niani iz tako nestabilnogpoloaja.

Ne oklevam ni trenutka. irim ruke kao da u mupotrati u susret i bacam se preko iviceprevoja.

Jedan trenutak kao da lebdim u vazduhu i myrskygme potkai, zanese i iskosi. Onda se zakotrljam usekom,za sobom sam povukao itav usov komada leda, ljunka iokrunjenog firna. Rukama pokuavam da zatitim glavu

i kontrolnu kutiju kapilarnog odela. Ivica raseline je nanekoliko metara od mene, komadi se odronjavaju inestaju u pukotini dok klizim sve bre i bre. Ne znam

vie gde je dole, a gde gore, preturam se preko glave,kotrljam po bokovima, udarci me stiu sa svih strana

tresak

zatim odskaem silinom koja mi kree krvave svetlace

pred oima. Suvi sneg leti visoko u vazduh, a vetar gasmesta nosi. Dok kroz zviduk oluje pokuavam da seuspravim, vidim da je orao koji me je sledio ponovopoleteo, sada klizi neposredno iznad tla, jedri u matici

vetra pravo ka meni, ispruenih kandi. Oseam kakome zapahne zadah ptiurine, a onda se naglo prekine.Napad me je promaio.

Uspravio sam se i teturam naspram oluje, orao jenapravio krug na vetru i sada se obara na mene poudno iskoenoj spirali, bez urbe, kao da je siguran dane mogu pobei.

ujem jo jedan pucanj, ali ne znam gde je metakzavrio. Diem glavu. Kande i beli kljun zveri samo to

me nisu zahvatili, krila su se rairila i stvorenje klizineposredno iznad tla, avion dvokrilac u briuemletu.Diem signalni pitolj i ispaljujem raketu. Vatreni

udar promauje i bezopasno se rascvetava iza orla, aliiznenaenje je dovoljno da kanda skrene daleko odmoje glave.


50/138

Stari sneg nabaen vetrom pravi mali smet oko mojihnogu. Ubacujem novu raketu u cev i ne gledajuiopaljujem u vazduh jo jednom. Zatim trim po firnu

krtom i tvrdom kao pesak, preda mnom prostire se blagakosina, vetar je obrazovao dine neobino pravilne.Neto mi zakloni svetlost i zapahne me zadahom

vlanog perja i izmeta. Silim se da produim, sneg navetru je staklena praina koja me iba po rukama,obrazima, kroz sneno odelo na nekoliko mesta prodireljutina hladnoe, mora da se deo kapilara rascepio kada

sam pao. Vetar se pojaava jo vie, udar me baca nakolena, a onda se zrnasti sneg digne u kovitlacu i ja vienisam u stanju da vidim napadaa.

Negde iz daljine, sasvim slabo, ujem pucnjavu. Onapostaje sve uestalija, najednom izgleda kao da su svi

Vukodlaci otvorili paljbu po neemu. Na trenutak seprekine, onda nastavi jo ee.

Sneg dignut vetrom, zapravo vie rafal ledenih zrncaotrih kao kamenii, iba me po licu, bolno do krvi.Padina je sve strmija, teturam se i najzad posrem,padam najpre na ruku, zatim na lice, pokuavam da seuspravim, a otri sneg ispunjava mi usta, pokrivanaoare.

Myrskygurlie oko mene. Diem glavu i ispred sebevidim procep u ledu, sasvim uzan, ali moda dovoljan dame primi.

Napad ve neko vreme ne nailazi, moda je snenijaha odustao od dalje potere ili se pridruio drugovimau pucnjavi kod voza. Razmiem stari, smrznuti sneg kojipodsea na zrnevlje ita i uspevam da se uvuem upukotinu.

Puzim sve dublje, uzdajui se samo u to da Vukodlacipljakai po ovakvom vremenu valjda nee naputatiorlove da bi ili u potragu za mnom. Niti za drugima,kada je ve o tome re. Mogu da imaju puno pouzdanje uto da e se orkan postarati za preivele delotvornije odnjih samih.

Svi zvuci okraja potpuno su prestali. Na trenutakpomiljam koliko sam bespomoan u ovakvom poloaju.Umetnost noa nimalo mi nije pomogla, niti e to moi utrenucima koji dolaze.


51/138

Krajikom uma pitam se da li je ve sve gotovo. Ondaopazim kako jedna ptica krstari negde u visini. Delujekao da lebdi u mestu, iako sve snanije udara krilima.Orkan polako otupljuje otricu pljakake grupe.

Minuti polako prolaze dok ekam, ali jedino ujemzavijanje i stenjanje vetra po pukotinama u ledu. Natrenutak hvata me neprirodni dreme koga pokuavamda odagnam od sebe sa polovinim uspehom. Vraa mise, zavodljiv, ponovo i ponovo. Sve to traje neznanokoliko, ali moram da izdrim dok ne budem siguran da

su Vukodlaci otili. Hladnoa mi se iri po rukama,umesto bola na prstima oseam golicavu toplotu. Diemubrzano, ruke i ramena izudarani su mi i neosetljivi.

Najzad odluujem da poem, svestan da bi modabilo opasnije da se jo zadravam tu gde sam se zatekao.

Pipam ispred sebe ne bih li naao oslonac, ruke su miukoene i neosetljive. Sneg uti i kruni mi se podprstima. Najzad se izvlaim iz jazbine. Kreem seoprezno, ali ubrzo vidim da za tim nema potrebe. Kaoto sam i oekivao, napadai su otili.

Potrebno mi je desetak minuta da se okolnimstazama uspnem do ostataka kompozicije na prevoju.Zatie me slika pustoi.

elini kljunovi iskidali su drvo i okove vagona kaopapir. Tela su rasuta oko pruge, smrznuta i kruta kaogvoe. Izgleda da sam jedini preiveli.

Onda primeujem razbacane stvari sa oznakompentagrama. Telo jednog napadaa otvorenih oijupreko kojih se ve uhvatila skrama leda. Utroba mu jeotvorena, na licu izraz neopisivog iznenaenja. Nedalekood njega, jo jedno slino telo.

ta se ovde desilo? Hladnoa je sve gora. Osvrem se oko sebe, ali jedan

pogled dovoljan je da mi kae kako mi raskomadanakapilarna odela izginulih nee mnogo pomoi.

Sneg podignut vetrom lagano zatrpava ono to je

ostalo od voza. Zalazim po vagonima i prikupljamkomade krznene odee ne bih li se bar delom zatitio.Preturam po stvarima rasutim kao posle eksplozije, aline uspevam da pronaem nita to bi valjano posluilosvrsi. Neka tela su toliko unakaena da je ak tekovideti da su bila ljudska. Sve je tvrdo, kristalno pod


52/138

mojim rukama. Nailazim na jednog od krijumara izWroka, orlovi su ga doslovce prepolovili. Najzadodustajem od jalovog posla.

Nekoliko trenutaka premiljam o tome ta jenajpametnije da uinim. Vukodlaci se verovatno neevraati sve dok traje orkan. Sa druge strane, isto vai i zaspasioce Trna. Dalje, kada bi se jarmlandske ekipe ak ipojavile, pitanje je koliko bi moj novi lik izdrao detaljnaispitivanja koja bi svakako usledila posle ovog napada.

U mislima listam mapu ovog kraja. Ako me seanje

ne vara, najblia postaja nije dalje od petnaestakkilometara. Po myrskygu,to je vie kao pedeset.

A ako mi grejne kapilare potpuno zakau, moglo bi dabude i beskrajno.

Koraaj ili umri,surmato, kaem sebi.Neto kasnije, lea pokrivenih krznima napabirenim

izmeu trupla, polazim prugom. Krplje su mi na desnomramenu, torba sa hranom preko levog. Bacam sve ostaloto sam posedovao: viak tereta samo bi mi smetao.

Nekoliko trenutaka stojim, oklevam. Myrskyg dieoko mene, apue: Usuuje se da me izazove? Dogaami se neto to sam poslednji put osetio toliko davno, dato gotovo i ne pamtim: neodluan sam. Otac vetrova se

mekolji, protee, oprobava snagu pre nego to budenavalio punom estinom. Zvuk koji kao da dolazi sa svihstrana prekriva itav zvuni spektar, od najdubljetutnjave koja deluje dovoljno mono da pomera planine,pa sve do piskavog leleka bezumnika.

Koraaj ili umri.

Pruga se u blagom luku sputa sa prevoja prema srcuJar-Kuluta. Vetar zvidi oko mene, ali uglavnom miduva u lea i ak pomae, sili da koraam dalje. Bar zasada, improvizovana izolacija odela dobro se dri.

Ubrzo me ritam koraka ponese i ja nastavljam dahodam u susret etvrtom severu.

Ne osvrem se.


53/138

Glava 6

Syleyla

Ljudi iz toplijih krajeva mogu da polude upustarama Sanije od istog nedostatka pokreta izvuka, od igre monotonije koja navodi oveka dapomisli da je odatle do kraja sveta sve isto. Oninisu upoznali nijanse beline i sprijateljili se s

njima. Dok putuju kroz najprazniji od svihkrajeva, oni ovako govore:

Ako negdepostoji Pakao, mora biti beo.Adam Bremenski

Bespue Jar-Kuluta izgleda vilinski, sve je krto i suvo.Pruga vijuga u podnoju litica od leda koje je vetaroblikovao na najudnije naine. Predeo izgleda kaobombardovani grad, sve linije su izlomljene i nigdenema ni traga pravilnosti.

Myrskyg, Otac vetrova, ima zube ljudodera. Ustanju je da progrize put kroz najmanju poru, da isisa

ivotnu toplinu kao vampir i ostavi iza sebe sve belo,krto i beivotno. Nekada je prodirao itave karavane,ljudi bi stali na as da se odmore da bi ih potom nalipretvorene u kipove, petrifikovane i zavarene zapodlogu, i dalje u povorci, okrenute Suncu, kao da se jonadaju dajednoga dana stignu do utoita.

Dok koraam prugom oseam da je grejno odelo svemanje u stanju da izae na kraj protiv jarosti Oca

vetrova. Hladnoa je davno prela onu taku na kojojkao da se gubi svaka razlika izmeu nepodnoljivogmraza i isto toliko nepodnoljive vreline. Vetar duvagotovo paralelno sa prugom i u nekim trenucima miizgleda da se itav svet kree u pravilnim talasima sa obe

moje strane, kao da se predeo pretvorio u ustalasaniokean beline.

Svestan sam da je teren oko pruge pokrivenpukotinskim bunarima u permafrostu i ponekad ihprepoznajem, ne po plavom odsjaju unutranjosti kojimoda ne bih opazio ni da kroim pravo u ponor, ve polelekavim glasovima orkana, zviducima i stenjanju u


54/138

okolini. Stari Vukodlaci kau da to zavijaju due onihkoji su se sunovratili u bunare i nisu vie bili u stanju danau put nazad.

Ali ja duu nemam, oduzeta mi je i umesto njeostavljena samo umetnost noa, meni je namenjenadruga sudbina. Pred oima mi promiu udarci bodeom,pokreti i zamasi. Oni suja, oni su jedno sa mnom i neuih se otarasiti dok mi srce kuca u grudima.

Odlazite, poelim da apnem dok me vetar gotovonosi prugom, ostavite me na miru bar sada. Ali

umetnost noa jo je manje milosrdna od myrskyga,ona uzima i nita ne daje, otima od mene i mojihprotivnika, zadovoljna samo konanou unitenja.

Sve ee moji koraci pretvaraju se u posrtanje. Unekim trenucima vetar se pretvara u erupciju i bukvalnome po nekoliko koraka odie sa tla.Myrskygje vulkan,ali naopaki, to vrelinu ispija umesto da je rasipa,uzimaoc umesto davaoca, jin vulkan, vulkan tamnestrane. Pruga se protee ispred mene, beskrajna, i japoinjem ozbiljno da se pitam nisam li precenio svojesnage.

Izudarane ruke i noge sve jae me bole. Odnegde krozvetar dopire postojan zvuk zujanja, sneg kao da je pun

ljutitih osa. Osvrem se, spreman da se pritajim pokrajpruge ukoliko se Vukodlakovo jato ponovo pojavi, alinebo je belo i potpuno prazno. Mrazna praina pokrivame od glave do pete, zaklanja stakla naoara.

Ubrzavam korake, a zvuk je sve jai. Mora biti dadolazi iz podzemlja, sa vrata jedne od pukotina upermafrostu.

Na trenutak pomiljam kako bi bilo dobro pronai tujazbinu i skloniti se u nju od vetra, zavui se samo na asi malo odmoriti, onda brzo odbacujem opasnu misao.Podzemni zvuk sve je silovitiji, poinje da podsea naglas neega ivog i opakog. Priseam se legendi odemonskim zverima koje ive na venom ledu ipojavljuju se samo u najveim snenim olujama prolea.Onaj ko ugleda njih ili njihovu senku skamenie se oduasa i dua e ostati da mu veno luta po pustinjimraza.

Pruga jedno vreme skree sa pravca Myrskyga i tajnjen deo obeleen je nanosima starog snega sa obestrane nasipa. Moram da koraam jo paljivije nego do


55/138


56/138

su na nekoliko mesta i vodovi ibaju po stubu nosaaturbine.

Ovakvih postaja ima na desetine po teritorijama

klanova; obino se u njima mogu nai hrana, rezervnaodea za sluajne putnike, gorivo. Verovatno su Zvezduotetile pljakake grupe Vukodlaka.

Izmeu zgrada vetar se jo vie kovitla, duva as izjednog smera, as iz drugog. On je izgleda jedinistanovnik Zvezde i luta po njoj samouvereno, kao nekoko odavno poznaje okolinu. Postaja deluje naputena, a

svi tragovi ljudskog boravka zbrisani.Postoji samo jedna stambena baraka u koju bih se

mogao uvui. Zidovi su joj ulubljeni i pocrneli odneprekidnih udaraca ledenih rapnela.

Onda nailazim na le sagaja. Napola pokrivenzrnastim snegom, oiju punih ledene praine koju je

samleo myrskyg, lei preko puta izmeu graevina. Poperju mu se sledila crna krv, a truplo je kao kristalisano inapola uraslo u podlogu. Ko zna koliko dugo ptica velei smrznuta na tom mestu. Najpre pomiljam da seradi o jednom od divljih sagaja koga su iskljuvali i nasmrt osudili njegovi sunarodnici, onda vidim ostatkesedla na njegovim leima. Na uzengiji prepoznajem

simbol pentagrama: ovo je vukodlaki borbeni orao.Verovatno je pao prilikom poslednjeg napada na postajuTrnova i potom nije bilo nikoga da ga ukloni.

Prilazim baraci i pokuavam da pokrenem vrata.Trzam ih najpre prema sebi, zatim u stranu,upotrebljavam svu snagu, ponovo i ponovo, elo mi krozsloj zatitne masnoe uskoro prekriva znoj koji se

smesta ledi i pretvara u koru, sve uzalud. elina ploazaglavljena je ili namerno zabarikadirana.

Oseam kako mi se sva toplina sklupala u majunukuglu negde u sreditu utrobe. Polako i ona nestaje,ibana ledenim udarima oca vetrova, pretvara se usnenu grudvu neposredno ispod srca. Prsti su miodrveneli i sve ih manje oseam.

Besno udaram jednom, dvaput po zaglavljenimvratima. Orkan zvidi iznad mene, konstrukcija turbineljulja se kao iva.

Poinjem da pretraujem pogledom ostale graevine,koje zapravo jedva da zasluuju to ime. U glavi


57/138

isprobavam sve kombinacije. Jedno od pravila ivota naVelikom Ledu Sanije kae: Uvek nai sklonite predvetrom. Ako ga nema, napravi ga. tit pred olujommoe se sagraditi, sklepati od ve postojeih stvari iliiskopati. Improvizacija ovde znai ivot vie nego igde.

Ali moje grejno odelo neispravno je, a za kopanje poduboko smrznutom tlu potrebni su pre sati nego minuti.Dok me meava zaslepljuje, sistematski pretresam svemogunosti koje su mi na raspolaganju, zatim se vraamna poetak. Sve to inim bez oseaja, vie nego ikada

zaista nalik na pokojnika.Postaja mi je bila glavna nada. Polako shvatam da

nemam gde da se sklonim.

Izmeu dva titanska rezervoara, iza turbine, nalazi seotvor dovoljno irok da me primi. Moda e to bitidovoljno da me sakrije bar od matice vetra. Dok seorkanski udari u talasima razbijaju izmeu graevina ieksplodiraju u mirijade kovitlaca koji kao da biju sa svihstrana, ja pokuavam da pronaem najpovoljniji ugao zanametanje u zaklon.

Sve vreme dok to inim znam da se samo zavaravam ida mi verovatno ni znatno bolje sklonite ne bi moglopomoi da preivim ugrize Oca vetrova. Moja jedina

ansa je da e myrskyguskoro proi, isto onako udljivokako je i poeo, i da u nekako moi da nastavim put donajblieg naselja.

Svejedno se zavlaim izmeu metalnih ipki, torbu sahranom privio sam uz grudi da me bar malo titi odmraza. Metalna konstrukcija podrhtava oko mene kaoivo bie.

Polako se u mene uvlai varljivi oseaj da se hladnoamalo smanjuje.

Podeavam regulator grejnog odela na maksimum ipokuavam da se sklupam to je bolje mogue. Okomene myrskygurlie kao opor avola. Svestan sam dame neispravne kapilare mogu drati jo najvie nekoliko

sati.Svaki deli tela mi bridi od umora i bola. Imam oseajkako mi se kroz ruke i noge lagano razliva toplota. Neznam da li to grejno odelo bolje funkcionie u zavetrini,ili mi se naprosto primiu prvi glasnici smrzavanja.Kako god bilo, nemam mnogo izbora i zbog toga biram


58/138

ono jedino mogue, da utke ekam ono to mi jesudbina pripremila.

Vreme polako prolazi. ini mi se kao da se myrskyg

pojaava; s vremena na vreme rezervoare potresajuudarci koji deluju dovoljno snano da ih izvale sapostolja.Kraynapolako zatvara stisak oko mene i sve jemanje anse da u odavde izai iv.

Hvatam sebe kako neprekidno zatvaram i otvaramoi, pokuavam da ih zatitim stalnim treptanjem.Smrzavanje ronjae esto je na myrskygu i pored

zatitnih naoara. ake sam zavukao ispod miki i uviose u fetusnu loptu. ekam da se dogodi ni sam ne znamta.

Neznano koliko kasnije pravim greku koja se uotvorenoj ledenoj pustinji gotovo obavezno plaaivotom i zapadam u nekakvo polustanje izmeu sna ijave.

Moj dreme nije prazan. Saleu ga slike i prikaze kojikao da se sa neumoljivom pravilnou pribiraju iz svihkrajeva moje svesti i obrazuju ono to mi je jo davno upotpunosti odredilo ivot.

Dok Otac vetrova zvidi meu zgradama SneneZvezde, ja sanjam seiva.

U svome polusnu nalazim se u krunoj prostorijigolih zidova i poda, a u svakoj ruci mi je po jedanzakrivljeni no grebetak, od onakvih kakvi se koriste napoetku obuke. Ne znam kako sam se tu obreo, alimi je

vrlo dobro poznato ta mi valja initi.Ovo je prostorija za vebanje, ona koja je od mene

stvorila majstora sedmog kruga. Nevidljivo oko mojihposmatraa sada zahteva od mene da na ovom mestupokaem sve znanje koje imam.

Kao za probu, izmahujem po vazduhu desnicom ipariram levicom uz iskorak. Zavravam velikim,krunim pokretom desne ruke koji e otvoriti protivnikapre nego to ovaj uopte shvati ta ga je zadesilo.

Uvebanost je brzina, brzinaje ivot, prolazi mi krozglavu izreka drevnog u

Documents

Zoran Jakšić - Severnjak