Download pdf - Čitanje - Vudvort

G LAVA XXVIII

CITANJE

Razlog gto se áitanje istiee kao oblast eksperimentalne psihologijetreba traLti u socijalnoj i vaspItnoj vainosti eitanja. Mada srazmernokasna tekovina éove6anstva, koja je tek sada postala opgta u éitavom sve-tu, eitanje ima veliku potencijalnu vrednost za licnu dobrobit i grupnusolidarnost. Upravo zadatak siholo i'e da otkri'e uslamElakog i efikas-

Medutim, ma kako prosto i po se i razumijivo izgledalo ono-me koji ga je savladao, eitanje je u visokoj meri razradena i uvenanaradnja, koju nipogto nije lako analizovati.

U svome istoriskom razvitku 6itanje je najpre imalo posla sa slikov-nim pismom, kakvo je nadeno kao veoma obi6no medu plemenima kojanemaju pisanog jezika u modernom smislu. Iz primera na str. 631 jasnoje da se moralo ueiti 6itanje slikovnog pisma. Ono je donekle konvenci-onalizovano i simbolieno, mada ne simbolizuje rebi, nego stvari i 6injenice.Pisano od strane nekog Indijanca knA govori jedan jezik, njega je mogao6itati neko koji govori neki sasvim drukeiji jezik, ako samo zna kako seGila ova vrsta pisma.

Slikovno pismo su do izvanredne mere razvili stari Egipéani i Ki-nezi. Hijeroglifsko pismo je najzad izumrlo , u utakmici sa kasnijim alfa-befskim pismom Sredozemne oblasti, ali kineski sistem jo g uvek postojiu visoko konvencionalizovanom obliku. Veáina kineskih slova danas ne-maju oeiglednu sliènost sa predmetima iii idejama koje pretstavljaju; alida ona vige pretstavljaju predmete nego govorne zvuke jasno je iz cinje-nice da isto slovo ozna6ava isti predmet u razliatim dijalektima. Citakiiz razliãitih delova Kine 6itaju istu stran ticu veoma razliáitim govornimre6ima, a ipak svi dobijaju isto zna6enje.

U srazmerno malo zemalja — Egiptu, Vaviloniji, Kini, Jukatanu,Peruu— slikovno pismo se razvilo u slogovno pismo. Slika koja pretstavljapredmeLsa--j.ecinogo24m_ime je da pretstavlja taj slog; dyes o n e slike ret *.esiare'; i sa dovoljnim izborom T-gova tav pisani jezik mogao je postati slogovan, mada se ovo, izgleda,nije dogodilo, predmetni simboli postoje i dalje uporedo sa slogovnimsimbolima.

Prelaz_ocl_predmetnih simbola na slogovne simbole bio je odlueanskok; ali je jog veái bio skok od slogovnog pisma na upotrebu az5uke. Akose razmotre sve azbuke koje su danas u upotrebi u razlieitim delovimasveta, moglo bi se pomisliti da je moralo biti pronadeno nekoliko neza-visnih azbuka, ali nam autoriteti vele da se uop gte pojavila samo jednaoriginalna azbuka, i da su sve druge Izvedene iz ove, èije je poreklo medusemitskim narodima oko(1000 god. pre na ge ere. (Vidi Britansku enciklo-pediju pod nAlphabetq za neke od ovih vrsta).

Citanje 631

Ako_postavimo • itanod slo•ovno

bet stip-Luke• •isma, odgovor je da analiza reei na slogove ne,pretstavlja,

ir •• . •• zad. . Partnanno emen arm gpvorni glasovj–WErrie slog veomatesno povezani. Neki od njih ne mogu seizgovoriti odvojeno. Osim–foli;

Sl. 227. (Mallery, 1893). Indijansko slikovno +pismo. U vreme rata izmedu dva ple-mena Indijanaca u Mejnu, u davna vremena, izvidaei jednog plemena ostavljajuizvegtaj za svoju glavninu ratnika u obliku komada brezove kore, prievr geenog najednom drvetu, sa sledeeim zapisom: Deset ljudi na eameima iz plemena „Riba"(neprijatelj) si gli su niz neko jezero prema njegovom izlazu; jezero je ucrtano na karti.

izgovaranje jedne reei glas po glas samo je gruba analiza iz govora. Go-vorna rec nije stvarno razbljena na govorne glasove koje slova simbo-lizuju. Izgovaranje glas po glas hvata samo istaknute taeke, to je sve.

Lakoea sa kojom jedno bistro dete nauai da vita iznenadujuea je sobzirom na oeigledne te§koee sadrZane u alfabetskom pismu:

a bed

Sl. 228. (Mallery, 1893) Indijansko slikovno pismo sa Aijaske. Ribari su natpustili svojeamac, a, i ,sklonili se u zaklon, d, gde nemaju nigta (b, gestovni znak za nigta) zajelo (c, gestovni znak za jed'enje). Ova poruka, ispisana na jednom gtapu koji poka-

zuje put za sklonigte, ostavljena je na obali u nadi da Oe dobiti pomoe.

1. Pisani ii gtampani simboli su za dva stupnja udaljeni od svogaznaeenja. Oni pretstavljaju govorne glasove, koji opet pretstavljajupredmete.

2. Azbuka je fonetski veoma nesavr gena, eak i sa Dreformisanimpravopisom«.

3. Umesto da se gleda slobodno po stranici kao pri obiénoj upotrebioeiju, pokreti oeiju moraju se organizovati tako da se kreeu duZ" tampa-nih redova.

Studije pionira u ovoj oblasti. — Eksperimenti o eitanju otpoeeti suoko 1880 i za nekoliko godina je obelodanjeno nekoliko osnovnih einjeni-ca. Posmatrajuéi eitaeeve oai, Zaval (Javal, 1878) je na§ao da se one du2redova ne kreen ravnomerno i stalno, veá u vidu niza skokova iii »sakadoopokreta, razdvojenih fiksacionim-pauzama. Katel (Cattell, 1885 ., 1886) jena dva naeina dokazao da se jedna rev vita »kao celinao, a ne slovo poslovo: 1) u reakcionim eksperimentima odgovor imenovanja jedne kratkereei je isto toliko brz koliko i odgovor imenovanja samo jednog slova; utahistoskopskim eksperiment'ima obim shvatanja za slova spojena u reeije daleko veái nego za nepovezana slova. Rezultati Zavala i Katela potvr-

4;.-n 0

cl) • n*4

632 Eksperirnentalna psihologija

Beni su obimnom studijom Erdmana i Docl2a (Erdmann & Dodge, 1898)koji su dalje pokazali da fiksacione pauze pretstavljaju vreme efektivne

ekspozicije i dralenja oeiju, a pokreti oeiju u eitanjusu prosto brzi skokovi od jedne fiksacije do druge. Ovineoeekivani rezultati, koji su igli na revolucionisanjeeitave teorije eitanja, doveli su do mnogih daljih ek-sperimenata koje neeemo pokugavati da izla2emo uistoriskoj perspektivi.

BRZINA CITANJA

Negto se mote saznati iz jednog tako prostog ek-sperimenta kao gto je eksperimenat belaenja vremenapotrebnog da se proeita jedan tekst poznate velieine.Prosta einjenica da se lak materijal eita brie nego te-2ak dokazuje odmah da ogranieavajuee einioce u brzinieitanja treba tra2iti, bar u znatnoj men, u pi7ocesli shva-tanb a ne u periferiskim procesima dra2enja nireZ"nja-'de i kretanja oeiju.

Sl. 229. Kineskiekvivalenat za reë

„Psihologija".Sastoji se iz trislova i treba dase éita ozgo nado-le, doslovee, „sree Brzina eitanja zavisi takode od lienosti. Hjuu— putevi — prou-eavanje"..dokazuje odmah da ogranieavajuee eintoce u brzini ei-

tanja treba tra2iti, bar u znantoj meri, u procesu shva-tanja a ne u periferiskim procesima dra2enja mre2njaee i kretanja oeiju.

Brzina eitanja zavisi takode od liénosti. Hjuu (Huey, 1908) je meriobrzinu 20 studenata u eitanju jednog zanimljivog remana. Rezultati sunavedeni nine.

Reel proeitane u sekundi

(Huey, 1908)Srednja vrednost

gropeOpseg indlyl-

dualnih sredrijihvrednostt

Citanje naglas, obiena brzina 3.6 2.2 do 4.7Citanje naglas, maksimalna brzina 4.6 2.9 do 6.4Citanje usebi, obiëna brzina 5.6 2.5 do 9.8

Priblizno iste brojke dobili su i drugi eksperimentatori. Dirborn(Dearborn, 1906) je prona gao jednog profesora eija je proseena brzina ci-tanja u sebi Robinzona K r u s a bila 11 reei u sekundi. Sirok opsegobrazovanih odraslih u brzini eitanja lakog materijala imenaduje. Da lispori eitaei zaista znaju kako da eitaju? Kada je studentima poeetnicimadata baterija testova eitanja i spori eitaei ispidvani individualno, nadenoje da neki od njih nipato nisu bili savladali tehniku i da imaju korisei odspecijalnog vabanja (Robinson, 1933;, Anderson, 1937). Neka deca, madadosta bistra, imaju te gkoáe sa éitanjem. Toj deci su od porno& razlieitioblici vabanja (Gates, 1927; Monroe, 1932). Nekatne shvataju.lako fonet-sku vrednost slova; neka ne izdvajaju lako kretanje oeiju s desna u levo;kod neke dece se razvila emocionalna antipatija prema eitanju usled nji-

Citanje 633

hovih ranijih neuspeha. Svl takvi slueajevi, verovatno, pruIaju neku po-uku u pogledu procesa eitanja.

Velika brzina eitanja ima znaeajne nauene primene. Ona nam dajemoguenost da odbacimo izvesne simplicistieke hipoteze. Najatomistiekijahipoteza bi moMa smatrala svako slovo kao drat za elementarni govornipokret, tako da bi se eitanje sastojalo iz lanca takvih drat - odgovorjedinica. Tako bi p bilo znak da se spoje usne, a a znak da se otvore ustai da se vokalizuje grkljanom. Kada se nade pred reeju pa, eitae bi izvrgioova dva pokreta jedan za drugim. Pri eitanju naglas on svakako prolazikroz naznaéeni red pokreta, all on ne mote da vr gi niz distinktnih reak-cija, jer eak ni brzina eitanja naglas ne prifia dovoljno vremena za to.Kod vizualnog dra .2enja mi bismo morali da dopustimo reakciono vremeod bar 150 ms, verovatno bble broju 300 ms (str. 291 i 318) za svako glasnoizgovoreno slovo, tako da se ne bi moglo proeitati naglas vl ge od 2 reei usekundi, umesto proseenog liznosa od 3.6 pri obienoj brzini.

Tako isto se odbacuje eisto motorna teorija eitanja usebi. eitanjenaglas ,eak i kad mu je brzina maksimalna, ne dosti2e brzinu éitanja usebi — pogotovu ne u sluéaju brzih aitanja. Mora se dogadati ne gto slienosaLmanju kratkom spajanju motornih procesa; neki pokreti glasnoggovora moraju biti ispu gteni da bi se omoguèilo da eitanje usebi dostignetakvu brzinu.

Moglo bi eak biti — da uzmemo drugu krajnost — da se éitanje usebi sasvim oslobodilo motornog govora, kod ve gtog eitanja, i postalo onogto verovatno imam() kod slikovnog pisma, gde se znaeenje dobija nepo-sredno iz vizuelnih slika bez ikakvog posredovanja auditivno--motornoggovora. Zagto ne bi gtampana rec izazivala svoje znaeenje neposrednoumesto zaobilaznlm putem auditivno-motornog govora, bag kao gto slika,gest, izgovorena reé, izazivaju to znaeenje? Hipoteza o Deisto vizualnomeitanju« ne mote se potpuno proveriti introspekcijom, usled same brzineapsorbovanog eitanja. Neki brzi eitaei vele da oni uvek euju reel iii ihoseêaju u grlu, dok drugi mogu da otkriju samo lake tragove takvog unu-tragnjeg govora.

Govorni pokreti— zapreka brzog *eitanja. — Buduei da se najpre ueeeitanju naglas, deca prenose neke govorne pokrete na éitanje usebi, kaoglasno gaptanje i kasnije kao neeujne pokrete usana i jezika. Postojl vero-vatnoaa da su ovi pokreti, koji ponekad ostaju do zrelog doba, uzrok spo-rog eitanja.

Brzina i efektivnost 6itanja za vreme automatskog ponavljanja brojeva(Pintner, 1913)Pry! subjekt

Vreme ei-Ionia poodeljku

Reproduko-vane ideje

na sek.vremenaeitanja

Prvih 20 odeljaka bez „brojanja" 32 sek. 0.16Odeljci 6itani dok „se broji"prvo 9

32 sek. 0.07drugo 9

27 "

0.10treee 9 27 " 0.09

eetvrto 9 31 " 0.11peto 9 24 " 0.19Aesto 9 28 0.16sedmo 9 28

0.11

konaCtoth 20 odeljaka bez„brojanja" 26

0.18 12 " 0.40

Drug1 subjektReproduko-

Vreme &- vane idejetank! po na sek.

odeljkn vremenaeitania

18 sek. 0.30

23 sek. 0.11

20 " 0.20

19 " 0.26

18 " 0.26

15 "

6.32

15 " 0.32

12 " 0.39

634 Eksperimentalna psihologija

Jedan eksperimenat Pintnerov (Pintner, 1913) baca izvesnu svetlostna ovo pitanje i na moguenost Dvizualnog eitanja«. On je zahtevao od sub-jekta da eita dok naglas ponavija brojeve »13, 14, 15, 16, 13, 14, 15, 16« ne-ogranieeno. Prethodnim vebanjem ovo »brojanje« je automatizovanotako da ne ometa eitaea, ali je ono jog uvek spreeavalo svako izgovaranjeeitanih reel. Da bi se obezbedilo da subjekt stvarno eita, od njega je zah-tevano da poSto proeita jedan odeljak iznese njegovu sadr2inu. Svakiodeljak se sastojao od oko 70 reej I sadr2avao 10 odredenih idea kojeje trebalo reprodukovati. Broj reprodukovanih ideja podeljen vremenomeitanja odeljka, davao je meru uspeSnosti eitanja. Dva subjekta su ve2-bala ovu radnju kroz niz dana, sa rezultatima iznetim u tabeli na str. 633.

»Brojanje je u poeetku ometalo eitanje, all sa venanjem oba sub-jekta su eitala sa vise uspeha uz brojanje nego pod normalnim uslovimai konaéno ispritivanje je pokazalo uveliko poveean uspeh prema poéet-nom ispitivanju, a takode je pokazalo opadanje vidljivih pokreta usana.Dokaz izgleda ubedljiv da se eitanje mote izvoditi bez artikulisanja reelkoje se eitaju. Sekor (Secor, 1900) je doSao do istog zakljuéka na osnovuslienog eksperimenta u kome je bulo iskorikeno zvi2danje i ponavljanjeazbuke da bi se spreeilo artikulisanje teksta. U nekim slueajevima »mo-torne« afazije moguee je eitanje usebi. Hed (Head, 1926) veli o jednomtakvom slueaju: »Sva moe éitanja naglas bila je uniStena Medutim,nije bilo ni najmanje sumnje da je on razumeo mnogo od onoga Sto jeeitao usebi«. On je bio u stanju da izvrSava prosta Stampana uputstva.

Venanje usmereno na poveeanje brzine eitanja usebi dalo je po-zitivne rezultate kod Skolske dece (Peters, 1917; Gray, 1917; O'Brien, 1921)i eak kod mnogih studenata (Harrelson, 1923). Obrajenovi eksperimentiizvSeni su u 40 ueionica u raznim gradovima Ilinoisa. Svakom razredunajpre su ME dati standardizovani testovi eitanja i razred podeljen naeksperimentalnu i kontrolnu grupu, a parovi po uspehu u eitanju odabraniprema rezultatima testova. Kontrolna grupa je nastavila svoje obiene ea-sove eitanja, dok je eksperimentalna grupa sve svoje vreme eitanja posve-tla ve4banja u eitanju usebi. Cilj vabanja, kako je deci objaSnjen, bioje da poveea brzinu eitanja usebi. Nastavnik je razdavao lake i zanimijiveodeljke i ostavljao im 2-3 minuta za ePtanje, a zatim je vrAiO usmeno pro-pitivanje o sadr'Z'ini odeljka. Bele'ten je poeetni rezultat svakog deteta iucrtavan diagram koji je pokazivao detinji napredak 4 potsticao ga nadalje napore. Po . isteku dva meseca eksperimenat je zavr gen primenomstandardizovanih testova eitanja. Obe grupe su dobile, ali je eksperimen-talna grupa, u opStem proseku svih 40 razreda, postigla Gist dobitak od31 procenta u brzini, bez ikakvog gubitka u shvatanju sadr2ine.

Iz ovih rezultata se ne mo‘Zu taeno razabrati kako su ova deca postigladobitak. U nekim razredima nastavnik je isticao va2nost eliminisanja pok-reta usana, ali su rezultati bili isti bilo da je na ovo obrakena pa'±nja deciili ne. Drugi eksperimentatori (Robinson, 1933) su tezili da usavrge pokreteoeiju kod slabih eitaea i postigli su poveeanu brzinu eitanja usebi. Vero-vatno je da je u svim takvim eksperimentima subjekt dobro motivisani da znatno vreme posveáuje jednoj veStini koju obieno zanemaruje. Po-stoji verovatno znatno rhnogo labavosti koju treba savladati u njegovojveStini eitanja i pod uslovima eksperimenta on je donekle savladuje, allu eemu je taeno njegov napredak nereSeno je pitanje (Tinker, 1934).

Citanje 635

NEPOSREDNO I POSREDNO VIDENJE U CITANJU

Na osnOvu einjenice da mi gledamo neposredno u neeto eto 2elimoda vidimo jasno i na osnovu introspektivnog utiska o jednom glatkomkretanju oeiju du2 gtampanih redova, staro shvatanje aitanja je pretpo-stavljalo da svako slovo redom dolazi u sredike jasnog videnja. Zat'im jeotkriveno (str. 526) da se oko kreee na jedan potpuno drukeiji naein, fik-sirajuei samo nekoliko taaka u redu i skauCi od jedne fiksacione take

druge dovoljno brzo da ne dopusti ni najmanje jasno videnje za vremeskoka. Bilo je takode nadeno da se nekoliko slova, Ii1i eak jedna duga poz-nata ree, mogu proeitati za vreme jednog tahistopskog izlaganja, dovoljnokratkog da ne dopusti vise od jedne fiksacije. Zakljueak je jasan: ne do-laze sva slova u 2i2no videnje, mora donekle biti upotrebljeno posrednovidenj e.

Na kome se udaljenju od mreinjae jedno slovo mole prepoznati?Jedan naein da se pristupi ovom problemu je da se jedno slovo izlozi ta-histoskopski na izvesnoj daljini od fiksacione take uz uputstvo subjektuda slovo proeita ako je moguCe. Ridiger (Ruediger, 1907) je uzeo vremeizlaganja od samo 50 ms. Na preekspozicionom polju bila je fiksacionataka, a na iz162'enom kartonu je bilo jedno slovo iii n iii m, smeetenoili desno iii levo od fiksacione take. Subjekt nije mogao uspeti time eto bioei upravio desno iii levo od naznaeene fiksacione take, jer bi njegovonagadanje bilk) onoliko puta netano koliko i tano. Slova su bila Stam-pana, tipa 11 poena — pojedinost koja se mora naznaeiti jer ukoliko jeslovo veee utoliko se sa ve6e daljine mo'2e prepoznati u indirektnom vi-denju. (Druge pojedinosti: beli kartoni, udaljenost od subjektovih oeiju30 cm. dobro §tampana masna slova, dnevna svetlost, polja pre i posleekspozicije mutno crna sa odbijanjem oko 6% svetlosti.) Posle svakogizlaganja od subjekta je tra2eno da pogodi bar koje je od dva slova bdopokazano. 500/a taenih odgovora znaeio bi prost slueaj i pokazivao ot-sustvo razlikovanja oblika ova dva slova.

Citanje slova u neznatno indirektnom videnju(Ruediger, 1907)

Daljina slova od fiksacione ta6ke u mm. 15 20 25 30 35 40Isto u uglovnim stepenima 2.9° 3.8° 4.8' 5.7° 6.70 7.7Procenat ta6aih odgovora (prose6na vrednost

za 9 subjekata)98 95 90 84 74 66

Nije bilo naglog prelaza od jasnog na nejasno videnje. Na daljini od25 mm od fiksacione take — daljina od 12-15 slova pri obienom razma-ku slova—videnje je joe uvek sasvim dobro. U vertikalnom pravcu opsegdosta jasnog videnja je manji — polovina iii dve treéine horizontalnogopsega — ali joe uvek dovoljno veliki da ukljuei bar dva reda iznad i ispodreda slova koji oei fiksiraju. U ovim merenjima, medutim, izlagano poljebilo je prazno sa izuzetkom fiksacione take i jednog slova. Prisustvoeitave jedne stranice slova moglo bi stvarati izvesnu razliku.

Maskiranje jednog slova susednim slovima u indirektnom videnju.— Korte (Korte, 1923) je naeao da se jedna grupa slova u poredenju sasamo jednim slovom mora primal blize fiksacionoj taki da bi se pro-eitala. On je upotrebljavao perimetarsku metodu, koja se sastoji u poste-penom kretanju jednog predmeta od periferije prema sredietu jasnog vi-

636 Eksperimentalna. psihologija

denja, sve dok subjekt ne bude u stanju da prepozna taj predmet, odr'2"a-vajuei za sve vreme stalnu fiksaciju. Velika slova su eitana na veeoj da-ljini nego manja slova a neka od ovih na veáoj daljini nego druga: W semoglo proeitati na dva puta veáoj daljini nego C. Izolovana srrova su eitanana veeoj daljini nego reel, ukoliko je du2a jedna ree utoliko mora bitiMize primaknuta fiksacionoj taeki.

Izgleda eudno da jedna ree treba da se prineSe Mize nego samo jednoslovo Ako se mogu eitati pojedinaena slova zako ne bi mogla da se pro-elta i ree sastavljena od ovih slova? Odgovor je: uzajamna interferencija

maskiranje slova u indirektnom videnju. Fiksirajte sredAno o u sva-kom od sledeeih redova i pokugajte da proeitate slova sa strane:

0nte 0 hsx

Prvo 1 poslednje slovo u jednoj grupi manje trpe zbog maskiranjanego unutragnja slova. I na jednom i na drugom kraju jedna strana slovane podlae interferenciji sa susednim slovima. Ovo se tvrdenje mote pro-veriti na sledeeim grupama slova u kojima je o u sredini uvek fiksaci-ona taeka.

bornsbomk

asbomkueasbomkut

geasbomkutcwgeasbomkutcz

dwgeasbomkutczhidwgeasbomkutczhv

xidwgeasbomhutczhvpfxidwgeasbomkutczhvpn

rfxidwgeasbomkutczhvpnjyrfxidwgeasbomkutczhvpnil

Dobro je da ima nek'oga koji ee da motri na vane oei u ovom ekspe-rimentu i da vas ispravi kad vane oei nehotice pomere svoju fiksaciju utaéku trenutne paMje.

Koliko se mole proeitati za vreme jedne fiksacije? Fiksirajte oeimaprvo slovo u jednom gtampanom redu i utvrdite do koje daljine maeteu redu videti reei jasno i kakav utisak dobijate od reei koje su jo g daljeu desno. Vi mokla mo,�:ete videti jednu dugu i tri kratke reei jasno, aizvan toga vi dobijate izvestan utisak duEne sledeee jedne iii dye reelsa mokla jednim ili dva slova koja se istieu. Eksperimenat je dosta te-Z'ak usled maloeas pomenute sklohosti pomeranja oéiju. Hemilton (Ha-milton, 1907) je izbegao ovaj izvor pogreAke upotrebom tahistoskopa. Onje izlagao ettav S'tampani red za vreme dovoljno kratko da ne dopusti viseod jedne fiksacije. Subjektov je zadatak bio da eita s leva §to mote daljei da saopki onci gto mote u pogledu preostalog dela recla. Po pravilu sub-jekt je eitao jednu iii dve prve reei taeno, a iza toga je éinio nagadanjakoja su imala izvesnu slienost sa sledeeom reei:

Citanje 637

Za „soon l )" videno u indirektnom videnju, on je pogadao „some 2)"za „heard 3)" 2 1 29 )7 /1 „board4 )"za "flowers" 5)„ 72 32 22 „ „follows6)"

U neprekinutom eitanju takve nepotpuno opakne reel bile bi odmahproverene u direktnom videnju i delimièna percepcija bi verovatno bilakoristan korak ka potpunoj percepciji. Umesto veoma uzanog polja jasnogvidenja koje se kreee du2 reda i izdvaja jedno slovo u jednom trenutkumi imamo Airoko polje dosta jasnog videnja, dopunjeno iviënim poljem,manje jasnog, ali jo§ uvek korisnog videnja, a ovo 6itavo polje se kreeeu skokovima du'i reda.

PoOetak drugog skoko-vitog pokreta u desno

Druga fiksacija

Prvi skokovit pokret udesno

Prva fiksacija

Kraj skokovitog pokretaprema levom krajugtampanog reda

SI. 230. Osnovni dijagram za fotografske snimke pokreta oka pri 6itanju. Snimketreba 6itati na gore, jer su se film ili plaa, na kojima su snimani pokreti, kretalina dole. Na dijagramu oko dolazi do levog kraja jednog gtampanog reda, zaustavljase tamo, 6ini brzi pokret u desno i zaustavlja se to i odmah poeinje drugi skokovitipokret u desno. Pretpostavlja se da se svetlost snimanja prekida sto puta u sekunditako da ostavlja taeke pomoéu kojih se mogu meriti vreme ispunjeno svakom fiksa-cijom i pokret.

POKRETI OCIJU PRI CITANJU

Kretanje o6iju atanju je u su gtini isto skokovito kretanje kaopri ispitivanju jednog predmeta. ill prizora (str. 521), ali je pravilnije upogledu pravca jer se dr2i. 'gtampanih redova. Ova pravilnost olakgavasnimanje. Kada su gtampath redovi horizontalni, fotografski film je ude-§en da se kre6e vertikalno poznatom brzinom. Tako vertikalna udaljenjana snimku obele2avaju vreme, horizontalna udaljenja prostor. Sa dopun-skim delovima aparat (.e takode snimaei vertikalnu komponentn kretanjaoka (Schmidt, 1917) ili kretanje oba oka, kao i svaki pokret glave koji semote dogoditi (za bibliogafiju, v. Tinker, 1936a).

Ispitivanje snimaka pokazuje da su oci tiskusnog 6ita6a dobro koor-dinisane, mada se dogadaju i nepravilnosti kao sto su sledeee:

1. Laki pokreti glave su 6esti, sa kompenzatorskim pokretima oeiju(str. 522).

1) brzo, skoro 2 ) i7 , estan, neki od to hear euti 4 ) tabla 5 ) cveee 6 ) od tofollow = pratiti, za "jrn. Pr. prey.

na jedan redBroj fiksacija

91

3.83.95.55.4

Pro se6no traj an j efiksaicije

161 sigma216 "255402

Subjekt

1234


2. Nepotpuna konvergencija je uzrok korektivnih pokreta koji se nasnimcima javljaju u vidu lakih sklizavanja za vreme fiksacije. U dugimskokovima od kraja jednog do paetka sledeaeg reda konvergencija jeeesto neta'ana i zahteva popravljanje za vreme prve fiksacije na novomredu (str. 518).

Sl. 231. (Dearborn, 1906). Foto-grafski snimci pokreta oeiju pri6itanju. Ove snimke treba eitatinagore. kratke, debele vertikal-ne linije su fiksacione pauze, asvetlije koise linije (skoro hori-zontalne) su skokoviti pokreti,duge linije u levo prebacuju okos kraja jednog na potetak slede-eeg reda, a male linije u desnoprebacuju oko s jednog mesta nadrugo pri 6itanju reda. Regresiv-ni pokreti mogu se videti na ye-eini snimaka.

Snimci su izvrgeni na eetiriobrazovana odrasla subjekta ko-ji su se uveliko razlikovali pobrzini eitanja. Svaki je pretstav-ljen sa dva snimka od kojih ieprvi uzet pri Oitanju materijalaStampanog dugim redovima, adrugi pri Oitanju kratkih novin-skih redova. Pri eitanju novin-skih redova potpuni snimci tendsubjekta, kada su izmerem, dalisu sledeOe prose6ne vrednosti:

3. Kretanje oka duZ" reda n tije uvek potpuno horizontalno. Vertikalnakomponenta je neznatna kod iskusnih 'aita sáa izuzev, razume se, kada po-stoji odreden pokret sa jednog reda na drugi.

Regresivni pokreti. — Druga 'jedna 6esta nepravilnost je kretanjeunazad u &vim reda. Dete koje poèinje da uei eitanje ispituje red nazadi napred, u mnogome onako kao gto bi 6inilo sa jednim prizorom iii pred-rnetom, ali sa iskustvom definje oe'i se tesno saobraavaju toku govora,kako je pretstavljen pravilnim redom gtampanih re6i, i regresivni pokretinajveáim delom ikezavaju. Cak i iskusan 'Cita pravi nekoliko takvihpokreta, naroèito u paetku reda, posle dugog skoka u levo. Regresivni

Citanje 639

pokreti u okviru reda obieno ukazuju na teAkoee iii na zanimljive pojedi-nosti na koje se nailazi u toku eitanja. Za neke se mote dokazati da surezultat pogregaka u eitanju koje su li gene smisla i koje se ispravljajudrugom fiksacijom (otkrivenom pogregkama u eitanju naglas, Fairban-ks, 1937).

Pokreti oidju pri eitanju prema Akolskim razredima

(Buswell, 1922)

Jednom uzorku od 8-19 dece iz svakog razreda, priblizno proseene sposobnostieitanja, fobografisane su obi za vreme eitanja i data srednja vrednost za svaki razred.

Razred Broj fiksacije po§tampanom redu

Srednje trajanje Broj regresivnth pokretafiksacije • po redu

I B 18.6 660 ms 5.1I A 15.5 432 4.0

10.7 364 2.3III 8.9 316 1.8IV 7.3 268 1.4V 6.9 252 1.3VI 7.3 236 1.6VII 6.8 240 1.5Srednja Akola I 7.2 244 1.0S. S. II 5.8 248 0.7S. S. III 5.5 224 0.7S. S. IV 6.4 248 0.7Kole& 5.9 252 0.5

Fiksacije: njihoN broj i trajanje. - Fotografski snimci nam prtaajumoguenost da brojimo fiksacione taake u jednom gtampanom redu, damerimo daljine izmedu njih i trajanje svake fiksacione »pauze«. (Ree»pauzao stvara pogre'San utisak da se oei prosto odmaraju od svoga poslakretanja du2 reda, a taeno je da je fiksacija vreme izlaganja mre2njaeedra'ti koja biva izbrisana za vreme skokovitog pokreta, (str. 526-7). Brojfiksacija, ramme se, zavisi od du'Zine S'tampanog reda i od lakoee iii te-'tine teksta i od eitaeeve uvenanosti. Broj fiksacija kao stn je pokazano utabeli na str. 639, znato opada od prvog razreda do visoke ‘Skole. Jedanstvarno brz eitae pravi 3-5 fiksacija u jednom novinskom redu kada ei-tanje teee glatko.

Proseeno trajanje fiksacija takode opada od prvog do petog razredai otada ostaje na oko 1/4 sek. lYistribucija je nesirnetriena, sa nekolikousamiljenih fiksacija koje traju jednu sekundu, eak i kod dobrih eitaea.Medu studentima poeetnicima modalna vrednost je iznosila oko 210 hi-ljaditih sekunde za dobre eitaee i oko 260 hiljaditih sekunde za rdave ei-taée (Walker, 1933; Anderson, 1937). Modalna vrednost je otprilike istaza lake i umereno teAke tekstove, mada ima duzih fiksacija kod teSkih tek-stova. Veibahje u brzom eitanju u sebi smanjuje mnogo vise broj fiksa-cija nego nj lihovo proseeno trajanje (Buswell, 1922; Robinson, 1933). Usvemu, fiksacije su dosta konstantne po trajanju, dok mnogo vise vari-raju po broju.

Mogli bismo pretpostaviti da trajanje fiksacije odreduje potreba zaadekvatnom ekspozicijom mre2njaee; alt na osnovu tahistoskopskih ekspe-rimenata mi znamo cla su izlaganja mnogo manja od 1/5 sek.• dovoljna,pod uslovom da je osvetlenje dosta dobro. Neke izclovane fiksacije stvarnotraju samo 50-100 ms, a sve bi mogle biti kratke kao one ukoliko su upitanju zahtevii mre2njaee.


Druga jedna pogre'gria pretpostavka je da je broj fiksacija odredenAirinom jasnog videnja. Rezultati yea razmatrani u poglaylju o indirek-tnom videnju pokazuju da bi 2-4 fiksacije bile dovoljne za veáinu §tarri-panih redova, dok stvaran broj aesto ide daleko iznad proseene vrednostiod oko 6 fiksacija na jedan red. Ukoliko je tekst te2i, utoliko vise fiksa-.cija i vise vremena na jedan red — ainjenica koja vise ukazuje na cen-tralne nego na periferiske determinante.

Najvik vremena pri eitanju otpada na fiksacije. — Mali skokovitipokreti zauzimaju vrlo malo vremena (str. 521). Merenja vrkna na snim-cima eitanja (Dearborn, 1906; Schmidt, 1917) daju proseenu vrednost odoko 40 hiljaditih sekunde za srazmerno dug pokret vraéanja na paetaksledeaeg reda i proseanu vrednost od 22 hiljadita sekunde za pokrete iz-medu fiksacija u oky'iru reda. Skokovit pokret ne mo2e se ni ubrzati niuspbriti, izuzev takvim organskim stanjima kao Ato su umor i droge. Dabismo aitanje ubrzali mi moramo smanjiti broj fiksacija ill njihovo pro-seeno trajanje. Pri brzom éitanju, sa fiksacijama od oko 200 hiljaditih se-kunde, ukupno vreme fiksacija bke oko 90 0/0 celokupnog vremena eitanja.Pri sporom eitanju sa duzim i brojnijim fiksacijama ukupno vreme fik-sacija mok dostiái i 95% eak i vise (Tinker, 1936 v).

Stavljajuái pored ove einjenice drugu einjenicu koju smo tako jakoisticali (str. 526), da mre2nja sea za vreme skokovitog kretanja prima samomrlje i trake kao draii, mi nalazimo da pokreti oeiju snabdevaju eitaeadobrim vizuelnim podacima za 900/0 iii vise vremena i zahtevaju 100/0 ilimanje za operisanje oénog aparata. Tako je efikasnost aparata vrlo vi-soka. Ogranieavajuei einioci u eitanja nalaze se drugde.

Trajanje svake posebne fiksacije ponekad se nazivalo »vremenomprepoznavanja« a zbir svih fiksacija »vremenom opa2anja«. Nijedan odovih izraza nije taean. Nema nijednog razloga da se posumnja da se pre-poznavanje i opaZanje vrk neprestano, bez prekidanja kratkim' intervalimapokreta oéiju. Ukupno vreme fiksacije moglo bi se adekvatno nazivati .»vreme ekspozicije«; ono je obieno du2e nego Ato je potrebno za samo opa-2anje i prepoznavanje poznatih reei. Ako subjekt ima te gkoea u razumeva-nju znaeenja iii ako ga interesovanje navodi da se zaustavi na onome gto jeupravo proeitao, njegove oei moraju da uspore hod da ne bi isle ispredmozga. Njegove ()el moraju odravati, tempo uzimanjem kraeih koraka illzadr2avanjem na svakom koraku. Vreme ekspozicije mole tako biti znatno

A 3

Th; bogs'7 /0

were pafatly gone so 'they slit

/ 3

doin Ion the grass land stopped' hunting!. Over'

.2. 3 y ,2"

at the ledge of the wol)ds theylsaiv Henry

Sl. 232. (Buswell, 1920). Lokalizacija uzastopnih fiksacionih taeaka u tri Atampanareda. Vertikalne linije oznaeavaju fiksacije, a brojevi iznad njih pokazuju redosledkiojm su taeke bile fiksirane tako, u treeern redu, oei su se kretale pravo napred, dok

su se u svakom od ostalih redova dogadali i regresivni pokreti.

Citanje 641

veee od stvarnog vremena opa2anja i prepoznavanja. Detaljno proueava-nje fiksacija ponekad otkriva eitaoéeve te§koée i interese.

Lokalizacija fiksacija u gtampanom redu. — Mi verovatno moIemosaznati ne§to u pogledu procesa eitanja bele'2enjem gde se taeno o8 zau-stavljaju za vreme svake fiksacije. Da bi se otkrilo gde se oei zaustavljajupotrebno je fotografijom pokreta oeiju i fiksacijom poklopiti red koji jeboo eitan. Ovaj Oeigledno teak eksperimentalni poduhvat mote se izvestiveoma prosto na taj naein to ee se udesiti da se fiksacione taeke poklapajutaeno sa desnom i levom ivicom gtampanog teksta i gto ce subjekt fiksiratiove taeke panjivo pre nego to mu se tekst otkrije radi aItanja. Ove sedve prethodne fiksacije pojavljuju na ploéi iii filmu kao dve vertikalnelinije na desnoj i levoj strani i kada se film pomoeu jedne lampe projek-tuje na tekst, ove dve linije se mogu poklopiti sa prvim fiksacionim tae-kama. Pok§to je na taj naein doveo u sklad fotografiju sa Atampanim redo-vima, istraiivae odvija film dok se snimak jedne fiksacije ne projektujena eitani red i belai mesto u redu gde je fiksacija pala.

170 160

170

• • •Admiral Kaznakoff, a member of the

150 120 150 220• • • •

Admiralty Council, who was appointed

190

170 110— •

yesterday upon the international corn-

280

160 210 100• •

mission which is to inquire into the North

170 130 120 160• • •

Sea affair, started for Paris today His

170 150 110 120• •

appointment is welcomed as an indication

Sl. 233. (Modifikov-ano iz Dearborn-a, 1906). Lokalizacija fiksacija jednog brzog 61-taea u nekoliko uzastopnih redova jednih novina. Ta6ke ozna6avaju polo2aje sredi gtafiksacije na gtampanom redu. Kada se horizontalna linija pojavi umesto ta6ke, znaida fiksacija klizi du2 oznaèene daljine. Brojevi ozna6avaju trajanje fiksacija u

hiljaditim delovima sekunde.

Snimci pokazuju mnogo gipkosti u ponaganju oka pri eitanju. Doksu pokreti pravildi do to mere da se dr2e §tampanog reda i skaeu s krajasvakog reda skoro na poeetak sledeeeg reda, fiksacije nisu nipo§to ravno-memo rasporedene du2 reda, niti su jednoobrazne po trajanju. Potrebno je



vise vremena za shvatanje materijala na nekim mestima nego na drugimi gde je potrebno vise vremena oci moraju da 'eine dUt'e zastanke iii visezastanaka. Ako je jedna rec nejasna po spolja gnjem izgledu, oko je moraisRitivati podrobno i verovatno posredstvom brojnijih fiksacija. Ako jesmisao odeljka nejasan, mo2dani mehanizam zahteva dopunsko vreme da

ga savladao, a oko ae pokazati to vreme.Na snimcima je.potpuno isto tako kao nepravilnost fiksacija upe6at-

Ijiva 6injenica da se veáina delova svakog reda ne fiksira direktno. Okanipogto ne fiksira svako slovo, pa 6ak ni svaku rec. Neznatno indirektnovidenje je dovoljno za veáinu slova. Kod brzih 6ita6a prva fiksacija poka-zuje tendenciju da padne na izvesnu malu daljinu od poéetka reda.

Mi takode primeaujemo da je verovatno da prva fiksacija traje duevreme od yeeine drugih fiksacija. u redu. Za vreme ove duge fiksacijeoko paetka reda, ono gto se nalazi u desno yea je bilo podvrgnuto izve-snom prethodnom ispitivanju i prema tome brie se prelazi preko njegau direktnoj fiksaciji.

Kak,o. se ukupno vreme fiksacije raspodeljuje na uzastopne eetvrtireda? Isti bi nas razlog navodio na to da oeekujemo manji broj fiksacijaill kraee fiksacije oko kraja reda nego u sredini iii na po'C'etku. Stvarnopitanje ne ti:ee se prosto broja fiksacija, niti prosto trajanja poslednjefiksacije, yea velieine vremena utro genog fiksiranjem razlikitih delovareda. Ako jedan red podelimo na éetvrtine, mi na osnovu snimaka mo2e-mo reái koliko je vremena potrokno na fiksacije koje otpadaju na svakuéetvrtinu. Izraunavajuei vreme fiksacije za svaku 6et yrtinu 151 reda, naosnovu snimaka nekih petnaest eitaea koje su objavili Dirborn (Dearborn,1906), Bazvel (Buswell, 1922) i Mad i Bazvel (Judd and Buswell, 1922),imamo sledeái prose6an rezultat:Vreme utrogeno na fiksacije za svaku eetvrtinu reda izraieno u procentima od ukup-

nog vremena fiksacije po redu

Prva eetvrtina Druga eetvrtina Treea cetvrtlna Poslednja eetvrtina

30

23

23

24

To znaei, 30 procenata ukupnog vremena utrogi se na fiksiranje prve, 'eet-vrtine, dok drugim éetvrtinama pripada prose6no upravo skoro podjednakovreme. Razliciti slueajevi se dobro sla2u u pogledu srazmere vremenaposveáenog prvoj eet yrtini, all se znatno razlikuju u srazmeri za poslednjua'etvrtinu, koja iznosi 19 0/0 za jedan uzorak od 28 redova, a 29 0/0 za jedandrugi uzorak od 24 reda. Iz ovoga maemo zakljaiti da se deo ukupnogvremena koji otpada na poslednju éetvrtinu reda nipo gto ne mole ta'enoutvrditi na osnovu ovih sluaajeva. Utvrden rezultat je da na prvu éetvr-tinu otpada vise vremena od njenog srazmernog Iznosa od vremena fik-sacije.

Da li fiksacione taeke favorizuju bilo koje posebne delove reel iiibilo koje posebne vrste reei? Povrgno ispitivanje snlmaka mole izazvatiutisak da fiksacije tee da padnu na kratke reéi iii na zavrgetke re6i iii navelika slava i ml bismo mogli pomisliti da oko lako privlaee takva upad-ljiva mesta u indirektnom videnju i da oko skaee na njih kaa na svojesledeae fiksacije.

U pogledu kratkih i dugih reC1 mi bismo mogli dokazivati na jedan od dvana'eina: da se kratka re6 istiee i Iprivlaei oko ill da su kratke re6i odveé poznate dabi zahtevale direktnu fiksaciju. Na sliean naein mi bismo mogli dokiazivati iii da eekrajevi reci, usled svoga fAtroga kontrasta prema susednim belim poljima, privueioko; iii da ee sredini reel, koja je usled maskiranja postala nerazgeyetna, biti pot-

Citanje 643

rebna najlaenija fiksacija. Snimci prt2aju einjenieki materijal: treba poet od pot-puno neutralne hipoteze i videti da li ee nas einjenice primorati da je napustimo.Neutralna hipoteza je da je podjednako verovatno da ee fiksaciona taelta pasti nabilo koju -Waal dUZ. reda — na kratku iii na dugu ree, na poeetak, sredinu iii krajreei iii u prostor izmedu dveju reel, prosto u srazmeri sa prostorom koji svako odnjih zauzima-. Ako kao grubu jedinicu uzmemo prostor koji zaprema jedno slovo,raeunajuei sva slova kao jednaka po g irini i raeunajuei svaki znak interpunkcije isvaki prostor izmedu reei kao jednu jedinicu, onda, prema\ neutralnoj hipotezi, fik-sacije Ce op gte uzev pasti podjednako na svaku jedinicu u gtampanom redu. Akojedan novinski red sadr2i. 40 prostornih jedinica i alto se eita praseeno sa 5 fiksacijato iznosi jednu fiksaciju na 8 prostorthh jedinica. Verovatnoea da ee jedna fiksacionataeka pasti na bilo koju jedinicu pri bilo kakvom eitanju iznosi 1/8 ili 0,125 pod na-vedenim specijalnim pretpostavkama.

Na stvarnim snimeima op gta uéestalost fiksacija je veáa ili mania od brojkeuzete gore u cilju ilustracije. Bazvel (Buswell, 1922) i Mad i Bazvel (Judd andBoswell, 1922) prUZaju snimke za sedam subjekata koji su &tali jedan odeljak od 6redi, koji je sadr2avao 253 na ge jedinice sa proseeno 45 fiksacija. Na jedinicu jedakle otpadalo 45/253=0.178 fiksacija. To je bila op gta ueestalost fiksacija na jedi-dinicu na jedno eitanje i mi sa ovom ueestalo geu iii oeekivanjem mo2emo uporeditistvarnu utestalost fiksacija na razlieita slova, itd. Mi dobijamo sledeOe:

Ueestalost fiksacija na slovni prostor u jednont eitanju

Opgta ueestalost iii oeekivanje 0.18Ueestalost na prazan prostor 0.16Ueestalost na veliko slovo 0.08Uéestalost na malo slovo koje se prostire iznad reda iii ispod reda (b, d, f, g,

h, i, j, k, 1, p, q, t, y) 0.18Ueestalost na malo slovo koje se ne prostire izvan reda 0.20

Dokazni materijal je prilieno nedovoljan, all u granicama toga dokaznog mate-rijala skoro je isto toliko verovatno da fiksacija padne na prostor izmedu reei kolikoi na ma koje slovo. Dosta je eudno, s obzirom na upadljiv izgled velikih slova, daona imaju srazmerno manje fiksacija nego mala slova. Cak i slova koja se ;prostiruizvan reda i za koja se ponekad misli da dominiraju izg,ledom jedne reei izgledada ne dobijaju vine fiksacija nego , slova koja se ne prostiru izvan reda. Razlog motebiti u'tome gto je indirektno videnje dovoljno za upadljivija 1ova.

Sliean Imam pokazuje da je ueestalost fiksacija upravo skoro ista za prvoposlednje slovo reel i za bilo koje unutragnje slovo. Oko ne fiksira jedan speci-

jalan deo reei eegee nego gto bi se cteekivalo na osnovu prostora koji zaprema taj deo.Kada se reel razlieitih dtaina uporeeuju na ovaj naein, neophodno je da se

svakoj reel prida polovina praznog prostora neposredno ispred i iza reei. Na taj.naein jedna ree od dva slova zaprema tri prostorne jedinice to joj pripada svakafiksacija koja pada na nju ili do nje same. Obraeunavajuei moguenost pada fiksacijena reei razlieite du2ine na osnovu Dirbornovih snimaka, za nekih 85 g tampanihredova, mi dobijamo sledeae rezultate:

Ueestalost fiksacija na slovni prostor, u reeima koje se razlikuju po duiini

Broj slova u reel Ueestanost fiksaclje na slovo

1-2 0.1100.110

4 0.1155 0.0866 0.096

iznad 6 ().09€Opgta utestalost 0.102

Pcigto su Dirbornovi eitaei bili naroeito iskusni, opgta ueestalost fiksacija jemnogo manja nego u prethodnim raeuntrna; all je pitanje da li kratke , reei dobijajuvine fiksacija nego gto bi dobile prema zapremljenom prostoru. Postoji indikacijada dobijaju, all samo neznatno. Verovatno da poznata duga ree, kao koherentnacelina, zahteva manje paLtje nego isti toliki prostor i4punjen kratkim reeima.

41*


Opgti zakljueak iz podataka kojima raspola2emo, a koji su za tistaoskudni, mogao bi se izraziti na ovaj naein: taean razme g'taj fiksacionihtaeaka u jednom §tampanom redu zavisi samo neznatno od naeina na kojlsu ispunjeni raznoliki delovi prostora. Oko, izgleda, nema sklonosti da sezaustavlja na bilo koji specijalni deo reei iii vrstu slova iii dtainu reel,mada, aka izbegava fSta, ono 'izbegava velika slava i zaustavlja se malonesrazmerno na kratkim reeima.

Razmegtaj fiskacija u zavisnosti od te;koea na koje se nai glo pri ei-tanju. — Podrobno ispitivanje fiksacija pokazuje éesto mesta gde je &thenagao da je odeljak te2ak. Snimak fiksacija pru2a sliku njegovih te glcoéa.Tegkoea je eesto u vezi sa eintiocima kao Ato su:

neobiena me;ree upotrebljena u ne gto drukéijem znaeenju od njenag opfteg raz-

govornog znaCenja;dvosmislena ree koja nije dovoljno pripremljena kontekstom;ree suvi5na sa eitaaeevog glediAta; na primer, snimci pokazuju da je

u reeenici: »The moon shone in at the window0, 1 ree »ate zadavala te§-koéa deci.

U prvom redu porilienog snimka koji Ipoeinje sa „A common violation" okose kreee napred pravilno dok ne dode do „the", kada se vraéa nazad i zadV2ava se ublizini reel. „illustrated". Ratlog mole biti u tome Sto je najobienija upotreba reei„illustrated", kao u „illustrated books", da oznati slike, a da „illustrated by" naj-peke nagove da ee odmah doCi ime ilustratora.

U drugom redu napredak je stalan do kraja reei „expression"; oko se vraeazadriava na toj reei, kao da je bilo potrebno vreme da se nade njen neobiean smi-

1 2 3 4 5 8 7 9 6 10• • • • • • • • • •

A common violation of this rule is illustrated by the sentence,

1•

20

2•

24 20 24

4 3 5• • •

16

6•

24

8•

24 36

9 10 7• • •

16

12•

12

11•

"Every one started at the same time " The expression Every otie '32

2•

1•

12

3•

24 x

5 4• •

36

6•

7•

9•

40 32

108• •

28 28

11•

20

12•

24 24

is singular.40 16 16

2 1• •

The predicate expresses an idea of comparison.28 x 24 20 52 x 32 20 .16

3 4 5 6 7 8• • • • •

Two persons might start at the same time, but one person could24 12 24 12 24 20 28

Sl. 234. (Iz Judd-a i Buswell-a, 1922). Fiksacije u 6etiri reda teksta. Take oznaea-vain razme gtaj fiksacija. Brojevi iznad taeaka obeleiavaju redosled fiksacija u sva-kom redu, dok brojevi ispod pokazuju trajanje svake fiksacije u stotim delovimasekunde. G.1e se pojavljuje jedno X, tamo se iz snimka nije moglo utvrditi trajanje.Citat je bio jedan student

1 ) Mesec je zasijao na prozoru. eitaeu je suviknost izgledala otuda su sedva predloga na 1a jedan pored drugog, mada jedan eini oelinru sa glagolom a drugiide uz sledeéu imenicu. Pr. pr.

3

i/

/0

Vr

1 2

9

'caws.

— — — --T

T,it 1 1

S 17

E9

bly

7

Citanje 645

sao. Na paetku treaRg reda izgleda da „singular" zahteva vrernena da se nasigurnotstvrili da se odnosi nazad na „expression" a ne na „every one". Docnije u trieemredu postoji zadrZavanje na reeima „an idea", naroeito na „an", po svoj verovatnoei,ne zbog teline ovih reel, yea zbog nagomilane te2ine aitavog odeljka.

Uzrok zadziavanja mote biti na drugom mestu, a ne na onom na koje uka-zuje snimak oka. Mesto od koga se oei vraeaju nije mesto koje stvara teSkoeu,Shvatanje reei i reeenica man° zaostaje malo iza vizualnog utiska. Oko se yraeau trenutku kada je shvatanje blokirano n a susedno mesto gde je, kako izgleda,teAlcoea lokalizovana. Kada oci nastave svoje kretanje napred, one °Mem ne pre-skaeu yea fiksirane reei, nego ih aitaju kao i obieno; i tako se mote desiti da fik-siraju potpuno beznafeajnu malu ree. D-vostruka fiksacija ove male reei, do koje naovaj naein dolazi, ne treba da se smatra kao znak bilo kakve te gicoae povezane satorn reei.

Razmak izmedu oka i glasa pri 'itanju naglas. — Pri eitanju naglasoei Idu ispred glasa, tako da postoji »razmak« izmedu njih. Citanje ree poree, kao Ato eine poeetnici, ne daje prirodan govorni izralaj, a takode je ineefikasan naein. Dok se vrge procesi shvatanja i lzgovaranja jedne reel,oei sasvim mogu da lidu napred i da pribavljaju vizualnu drat za sledeciodgovor. Delimieno poklapanje ove vrste dogada se kod svih iskusnihditaea.

Ovaj se razmak mote meriti prostornom iii vremenskom merom. Udatom trenutku kada oei fiksiraju izvesnu ree glas izgovara jednu ree kojaje vee prona u nampanom redu i razdaljina izmedu fiksacione taeke imesta koje se izgovara mote se izraziti u u slovnim presto-rima iii u reeima. Mereno vremenski, izvesna ree se fiksira u jednom

v r- — — — --IE1 i s t 4 74. 1 / 3 1

v r-

I

The kilten I pullel al the

r /0 la ,s's

veil and1

wre

—

7

th

— °I E11 .C.4_ #

of t owers with Jer

.23 ? 1 . io

e7 s g

— — — — — E7

drei theint to Ithe ifdge

7

he

bSl. (Burwell, 1920) 1. Razniak izmedu oka i glasa pri eitanju naglas. S yaki spo-jeni par masnih slova, V i E, pokazuje jednovrremene polo4je glasa i oka u §tam-panim redovima, u izvesnim trenucima kad su ova dva snimka bila direktno sin-hronizovana. Prvi utvrdeni razmak proteZ"e se od prvog slova reel „kitten" dokraja reei „pulled", razdaljina od 11 slovnih prostora. Vertikalne linije oznaeavajufiksacije. Brojevi iznad njih pokazuju njihov red, a brojevi ispod njih njihovo tra-janje u pedeAPtim delovima sekunde. Bajzvel je objavio mnogo potpuno obraclenihsnimaka.


trenutku a izgovara malo kasnije i razlika daje neku vrstu (produ2enog)reakcionog vremena. Prostorne i vremenske mere ne moraju da se sla2una svakom mestu, mada se moraju slagati u proseku za jedan odeljak: akoje brzina eitanja naglas 3 reei u sekundi, glas zaostaje proseáno za 1 se-kundu, on mora proseéno zaostajati 3 re6i.

Merenja ove opgte vrste vrAili su Kvanc (Ouantz, 1897) i Grej (Gray,1917). Dok je subjekt, eitao naglas strana je odjednom okretana iii svet-lost gaena a subjekt je nastavljao da izgovara reéi dokle ih je video. Ob-razovani odrasli su nastavlja11 za 5.4 reái ili 4.4 reéi, prose6no, prema ovojdvojici istraLva6a. Tako dobijena mera prema gala bi pravi razmak izmeduoka i glasa, po§to bi se neke reéi u desno od poslednje fiksacione taékemogle dobiti iz indirektnog videnja (str. 636-637).

Ta'éthje prou6avanje razmaka izmedu oka i glasa vegio je Bazvel(Buswell, 1920). On je dobio jednovremene snimke pokreta aiju foto-grafijom i glasa diktafonom. On je sinhronizovao ova dva snimka dok suuzimani, spajajuéi s vremena na vreme jedno elektrieno kolo koje je jed-novremeno pokretalo dva mehanizma; jedan kapak koji je za trenutakprekidao svetlost za kameru i tako registrovao taj trenutak na pokretnomfilmu i jedno zvonce 6iji je zvuk diktafon beleho. Na taj naein je pro-storni razmak bio odreden za izvesne trenutke i interpolacijom za drugedelove snimka. Sl. 236 daje jedan drugi metod.

Si. 236. (Tiffin and Fairbanks, 1937). Uredaj za snimanje oka i glasa• na istom filmu.Dok su subjektove oci upravljene prema tekstu, R, snop .svetlosti iz izvora, P, ref-lektuje se od njegove roinjaCe kroz soivo u taCki Q i dui linije FC, pada na foto-grafski film blizu T. Motor kod V vine film E sa kalema S oko T prema U. Rog Hprima glas, koji se prostire kroz cev G do nscilografa A, a svetlost sa ovog instru-menta odbija ogledalo u C na film pored snimka oka. Beleienje svakog izvr§enogpokreta glave postiie se pomoeu jednog snopa svetlosti iz izvora K, koji se odbijaod L, jedne pule na okviru od naoCara koji nosi subjekt, z prolazi kroz soeivo u I idui linije obeleiene sa J do filma u T. Vremenski intervali se obeleiavaju jednimvibratorom od 60 treptaja N koji piekida u M snap svetlosti §to dolazi od glave, Bje otvor za pode*avanje iiie.

Oscilograf, a to je Dorzejev foneloskop, upotrebljen je Dude ne da bi se dobilepodrobne slike vibracija glasa, yea prosto da se ,oznati vreme kada je izgovorensvaki slog sl. 237. Raidi identifikovanja slogova vr§i se, istovremeno sa drugim sni-manjima, fonografsko snimanje subjektovog glasnog 6itanja.

Citanje 647

Promena u razmaku izmedu oka i glasa. — Razmak izmedu oka iglasa nije ni izdaleka stalna vehéina. On se menja u zavisnosti od li6nosti.On je dui kod dobrih nego kod rdavih citaca i raste sa iskustvom unju. Bazvel (1920) ga je merio kod Best subjekata iz svakog razreda, odkojih su trojica bili izabrani kao dobri, a trojica kao rdavi 'Cita& za svojrazred. Sleduju prmeri njegovih rezultata.

Proseean razmak izmedu oka 1 glasa u slovnim znacimaRazred

Trojica dobrih citaca Trojica rdcr ylh citaca

II 11.0 5.4VI 11.9 11.2IX 15.8 11,5

XII 15.9 12.4

Razmak izmedu oka i glasa je vrlo rastegljiv. On se sputa skoro.na nulu kada se naglo na nepoznate ili dvosmislene reel; oái ne idu napreddok se ne otkrije znaèenje. Gde se tekst 6ita glatko, razmak se poveéavai mo2e za trenutak postati dug kokko i éitav red. Izra2en u re6ima, razmakvarira od nule do osam. Meren vremenom, razmak izmedu oka i glasa zazrele eitaee iznosi otprilike jednu iii dve sekunde; glas st ge do neke reeljednu iii dve sekunde poko ju je oko fiksiralo.

•nnn••n•n )••n• I I

and then should cease

and there af- ter remain static isa

5B

2

is one of the problems of biol o-gy t

theb

5 62

••nn ),n•

micro-scope has taught us On the tissues of the body are com; posed of cells

Si. 237. (Tiffin, 1934). Jednovremeni snimak oka i glasa povezan sa tekstom. Snirn-ljena su oba oka. Kod A, B i C obi skaeu nazad na poeetak novog reda. Kod 1, 2,3 ... kreãu se napred du2 reda. Snimak govora je iznad samog teksta a strelice obe-leiene sa a, b, c pokazuju polokaj oeiju u trenutku kada je glas stigao do a, b, c,Daljine A-a, B-b, C-c pokazuju prostorni cpseg razmaka izmedu oka i glasa u po-tetku tri gtampana reda. Razmak pokazuje tendenciju da bude naro6ito dug na

po6etku reda.

Cita6 je kao rotaciona makna iii beskonaema traka u fabrikaciji au-tomobila koja prima sirov materljal, vrk niz operacija na njemu i izbacujegotov proizvod. Operacije pri eitanju naglas ukljueuju opa2anje, shva-tanje i govor. Sve se ove operacija vrge jednovremeno: dok se jedna reeizgovara, jedna ispred nje se shvata a jedna ispred ove se tek vidi. Pro-ces 6itanja je svakako i slo2eniji i nestalniji i promenljiviji nego proceskoji vrk magina koju je 6ovek napravio. Vreme za prola2enje jedne . reeikroz maknu je razmak ,izmedu oka i glasa koji u svorri minimumu iznosiotprilike 3/10 sekunde., kao §to pokazuju eksperiment'i sa reakcionimvremenom (str. 318), ali se u izra2ajnom éitanju naglas penje na 1-2sek. iii vice.

size

4


Procesi koji se delimieno poklapaju mogu se demonstrirati u drugimslienim radnjama kao ko su kucanje na ma gini sa obrasca i zapisivanjetelegrafske vesti prema zirueniku (str. 145). Razmak izmedu uva iruke pri prijemu telegrafske vesti naroeito je dug usled velieine organi-zacije koja je potrebna da se niz zvuenih znakova preobraii u vest sasmislom. Kod pisanja na magini sa gtampanog primerka proseean razmakuvo-ruka kreee se tek oko 5-6 slovnih znakova iii oko 1 sek. Prostorno,on je mnogo kraci nego pri eitanju naglas, ali je vremenski skoro isti --buduei. da je pisanje na magini sporiji motorni proces. Broj fiksacija jemnogo veei kod kucanja na makni nego kod éitanja naglas, a uopgtenajmanji je kod eitanja u sebi. Kada je motorni proces nukno spor, oei naneki naein moraju da ispune vreme. (Da bi se utvrdio razmak oko-ruka napisakoj magini su udekni elektrliéni kontakti kod svakog desetog slovnogznaka i ovi su kontakti registrovani na filmu uporedo sa pokretima oeiju(Butsch, 1932).

Pokreti oeiju kod specijalnih vrsta eitanja. — Citanje u sebi pret-stavlja normu. Druge vrste su sporije usled izvesnog dopunskog zahtevakoji se postavlja &tau i ova iznudena sporost prisiljava o'Ci da se zadr-kavaju duke na jednom gtampanom redu, poveeavajuci iii broj Dili trajanjefiksacija, iii i jedno i drugo. Proseeno trajanje kao gto je veê navedenomarije se poveeava nego broj fiksacija.

Procenat uolenlh ittamparakih pogrekka(Crosland, 1924)

lzveibanlpri 6itanju radi pogregaka 90pri eitanju radi smisla 83

Poeetn1c17054

Drugi jedan istrakivae (Vernon, 1931) fotografisao je pokrete oeijuza vreme korekture i nagao je da su broj fiksacija i broj regresivnih pok-reta mnogo porasli dok je proseeno trajanje jedne fiksacije bilo samo maloduke nego pri obienom eitanju.- Ueenje pravopisnog ra gelanjavanja jedne ren. (Abernethy, 1929;

Gilbert, 1932). Broj fiksacija kod tegke reei. od 12 slova make da se penjedo 25 za odrasle subjekte iii moke da se spusti na 6. Proseeno trajanjejedne fiksacije poveeava se na 300-350 hiljaditih delova sekunde. Onajkoji rdavo pravopisno ragelanjava reef izgleda da besciljno luta unazadnapred duk reel, dok je onaj koji dobro raklanjava metodieniji, prelazedree u vie navrata uvek napred, ali sa dopunskim fiksacijama na tegkirnmestima.

Citanje i odgovaranje da li je neito taEno iii pogregno i druga objek-tivna ispitivanja o proatanom (Frandsen, 1934). I broj i proseeno trajanjefiksacija ye& su nego pri eitanju nauene proze. Pokreti oeiju su prilago-,

•Korektura zahteva otkrivanje gtamparskih gregaka kao i svih gel.-

glednih omagaka koje je napravio pisac u reeeniekoj konstrukciji iii na-&nu izrakavanja. Korektor ne asimiluje sadrkAnu teksta radi ,sebe i ono gtovita ne mora da razume sem u agranieenoj meri. On ne sme da dopustiebi da se udubi u smisao ako hoCe da ima uspeha u otkrivanju svih

gregaka.Kroslend (Crosland, 1924) je uzeo tekst krcat gtamparskim pogre-1

gakama. Neki tekstovi su se imali &tad radi gre gaka, drugi radi smisla,mada se u oba slueaja imala belekiti svaka uoeena pogre gka. eitanje radigregaka bilo je mnogo sporiji proces i prukilo je mnogo veei broj otkrtr-venih gregaka.

Citanje 649

deni vrsti pitanja; kod pitanja taéno-pogregno i pitanja za dopunjavanjeoni su dosta slieni pokretima pri obienom eitanju, dok kod analogija i pi-tanja vigestrukog izbora oni otstupaju znatno od ove norme.

Citanje brojeva. Jedan broj, eak i kad se sastoji od jedne brojke, imaznaeenje potpune reel i eesto je taano znaéenje vazno. Prema tome oeitrope vise vremena na niz brojeva nego na isti proctor gtampan reeima.Cak i ako se nekoliko brojaka mogu jasno videti u jednoj fiksaciji, okoobieno fiksira redom svaku kada su izlokne u jednom neprekinutom nizu.Ako su brojke u grupama po dve, obiena je jedna fiksacija na grupu; akosu u grupama od tri, 1-2 fiksacije na grupu; ako su u grupama od2-3 fiksacije na grupu. Teri (Terry, 1922) je na gao da je vreme na jednubrojku ve6e od vremena na jednu re st' pri obienom eitanju. Ali se poznatakombinacija, kao 1492 ili 3.1416, eesto eita samo u jednoj fiksaciji (Robert,1932a).

Citanje formula (Tinker, 1928; Robert, 1932b). Matematieka ili he-miska formula, kao i broj, veoma je kompaktan oblik materijala za eitanjei oduzima vise vremena po santimetru, tako da se broj fiksacija poveáava.Poznata formula, kao H2SO 4 , naroeito ako se ponavlja u jednom odeljku,tretira se kao jedna. ree i maze da primi samo jednu kratku fiksaciju.

Sabiranje stupca brojeva. Bazvel (Buswell, 1922) je kod dece u pe-torn razredu nagao da su fiksacije u sabiranju trajale proseeno 2 sek., u po-redenju sa 1/4 sek. pri obienom eitanju ove dece. On kale:

Nije tegko uoeiti razlog tako dugih fiksacija pri aritmetielomOpa2ajni problem prepoznavanja cifara postavija veoma neznatan

zahtev Tegko mesto aritmetiekog sabiranja sastoji se od obrazovanjamentalnih asocijacija potrebnih za dolafienje do taenog odgovora. Deteprosto zaustavlja svoje ()el na istom mestu dok je zauzeto mentalnim ra-d om obrazovanja adekvatnih asocijacija.

Citanje stranog jezika. Citanje je, sem kad je jezik sasvim poznat,sporo i fiksacije su prema tome eeke nego u maternjem jeziku. Opkioblik pokreta oeiju jog uvek ee biti isti, pod uslovom da eitae stvarnoa ne iskopava znaéenje napornim traknjem tamo amo pa gtampanim re-dovima. Fotografije pokreta oeiju mogu pomoái da se otkrije koja vrstaeitanja ye u pitanju. Mad i Bazvel (Jud and Buswell, 1922) .su nagfi dasu neki amMieki studenti stvarno éitali francuski, ali u pokretima oeijunije bilo dokaza da su oni einili gto drugo do to da su degifrirali latinski.Fae (Futch, 1935) je nagao da tegkoea sa latinskim manje u naroeitomredu reei nego u zavrgecima koji se moraju tako pa2ljivo ispitati. Poéet-nici tine mnogo regresivnih pokreta ali je nadeno da svr geni studenti la-tinskog jezika eitaju bez vra6anja, mada dosta sporo.

Citanje kineskog jezika. Svako kinesko slovo pretstavlja jednu ree,mada su eesto potrebne dve iii tri kineske reel da bi se prevela jedna du-gaeka engleska rec. Uporedujuái brzine eitanja kineskih i amerieklh stu-denata na Stanfordovom univerzitetu, Sen (Shen, 1927) je nagao da su Ki-nezi &tali oko 6 reel u sekundi, u poredenju sa pet reei za Amerikance.Uzimajuei u obzir maloeas utvrdenu razliku izmedu engleskih i kineskihreel, mi vidimo da se priblUno isti iznos misli postae za isto vreme prieitanju kineskog iii engleskog uprkos vrlo razlieitog stila jezika i pisma.Jos" jedanput nalazimo da je brzina eitanja odredena brzinom kojom seshvata smisao, a ne periferiskim einiocima.

Sen je pomoau fotografije nagao da su fiksacije blize jedna drugojpri eitanju kineskog nego engleskog. Razlog je tome gto su kineske reeikrake i sire. Znaajne pojedinosti jednog kineskog znaka eesto se nalaze


jedna pored druge, pod pravim uglom u odnosu na pravac §tampanogreda. To je u neku ruku kao engleski jezik §tampan u dvospratnom raspo-redu, svaka duga ree u dva dela, jedan iznad drugog:

In chin print ev char repre a word sese ing ery acter seats

Mada ovaj stil ne odgovara engleskim raima, on ima izvesne prednosti.On je vise u skladu sa oblikom polja jasnog videnja, koje nipato nijeuzana horizontalna traka kao gto je engleski gtampan red. StO se aijuti6e, mi bismo lako 6itali dva reda u isto vrem,e. Siroki kineski znaci sekoriste dvema dimenzijama jasnog polja to postFt'u bolje uslove nego uengleskom.

Citanje nota. Klavirista koji svira sa Stampanih nota eita jedntinotnu liniju za desnu, a drugu notnu liniju za levu ruku, i, kreéuai se du2partiture, njegove oei zahvataju prostor u visini 25 mm, umesto 3 mm, kaopri obi6nom 6itanju. Viver (Weaver, 1930) je na gao da Oai klaviriste fiksi-raju èas gornju, a éas donju notnu liniju, ali ne u pravilnom smenjivanju.Oblik pokreta oéiju menja se sa vrstom muzike. Postoji ovde razmak iz-medu oka i ruke kao gto je razmak oka i glasa pri eitanju naglas, jedanelastiaan razmak koji se ponekad smanjuje na jednu iii dve note, a pone-kad zahvata do osam nota, gto je izgledalo da je skoro granica za eitanjepogledom.

Niska korelacija sposobnosti eitanja sa sposobnoku u drugim vizu-elnim zadacima. — Prema svima znacima brzinu i taénost 6itanja odre-duje vise centralth proces shvatanja znaeenja nego periferiski 6inioCi. Nor-malno oko, pa eak i oko sa neznatnim optiekim nedostacima iii sa isprav-ljenim optiekim nedostacima je vise nego adekvatno za potrebe 6itanja.Ovom tvrdenju mote biti potrebno izvesno ogrankenje u sluaaju produ-2enog. eitanja, kada nedostaci it ogu izazvati umor obiju. Ali u pogledubrzine . eita6 jedva mote da optereti Oei do grandee bilo njihove motorneefikasnosti bilo njihovog polja dovoljno jasnog videnja. Mada se lienostiznatno razlikuju u brzini eitanja, a isto tako i u sirini njihovih polja jasnogvidenja, korelacija izmedu ovih dveju promenljivih je skoro nula (Ruedi-ger, 1907; Gray, 1917). Mada rdavi eltaki pokazuju preteran broj filcsacijai regresivnih pokreta, ova neefikasno motorno pona ganje je oe-iglednoposledica, a ne uzrok sporosti u shvatanju materijala.

Vizualna o§trina pokazuje nisku pozitivnu korelaciju sa sposobnoku'Citanja kod dece, i u neznatnoj meri izgleda da isto va2i za druge mereelementarne vizuelne funkcije (Fendrick, 1935; Wagner, 1937). Testovi vi-zuelne percepcije pokazuju pozitivnu korelaciju sa sposobnoku éitanja,korelaciju koja je sasvim niska, izuzev kada se eksponirani materijal pri-blizava tekstu. Gejc (Gates, 1922) je ispitivao §kolsku decu u po-gledu taènog posmatranja verbalnog i neverbalnog materijala'i uporedionjihov uspeh u zapalanju malih razlika na takvom materijalu sa . njihovomsposobnoku 6itanja i dobio slede6e rezultate:

MaterijalCateziBrojkeRreCi bez smislaReei

Korelacija sa sposolgno geu eitanja+ 0.05+ 0.14+ 0.27+ 0.39

oa

I .U kine pi sva slo pret Jed re

skom smu ko vo stavlja nu

Citanje 651

Ove rezultate je potvrdila Sestra Meri (Sister Mary, 1929) koja jenagla znatnu korelaciju izmedu sposobnosti eitanja i „diskriminacije sit-nih pojedinosti u reeima i grupama reel", all ne izmeau éitanja i percep-cije crte2a ili brojaka. Literer (Litterer, 1933) je uporedio sposobnost ei-tanja studenata druge godine sa vizualnim shvatanjem vise ill manjenepovezanog verbalnog materijala i nagao sledeée proseene koeficijentekorelacije:

MaterIjalBrojkeSlovaReéiRe6enice.

Korelacite sa sposobnoku eitanja0.15

+ 0.20+0.36+0.4,3

. Citanje stoji u tegnjoj korelaciji sa inteligencijom nego sa eulnim,opa2ajnim i motornim sposobnostima koje su ispitivane. Ipak, sposobnosteitanja nije identiéna sa inteligencijom; izgleda da ona unosi jedan spe-cifiean jezieki faktor, iii pak faktor eitanja -2– kao gto treba oaekivati odnaroeito vegtaekog i nesavrgenog karaktera azbuenog pisma u poredenjubilo sa slikovnim bilo sa slogovnim pismom.

INDIKATORI U OPA2ANJU

Sve dovde naga pOnja je bila upravljena vise na periferiski nego namohlani proces pri eitanju. Uloge pokreta oeiju i direktnog i indirektnogvidenja bile su glavni predmet. Mo2em.o pretpostaviti da moRlani pro-ces ukljueuje znanje reel i obrazovanje smisla odeljka. U nekim vrstamaeitanja, kao gto je Citanje korekture, reef se opa2a.ju jasno, mada se smi-sao shvata samo maglovito. OpaIajnom procesu bilo je posveeeno viseeksperimentisanja nego procesu obrazovanja smisla. Glavno pitanje ticalose vizualthh podataka koji omogueavaju &tab." da prepozna rec.

I/

III IV V

VI&

Paz red

Si. 238. (Hoffmann, 1927). Poveêavanje tahistoskopskog obima za nepovezane kon-sonante i za poznate reei sa napredovanjem po razredima u skoli. Svaki razred jepodeljen na gornju 6etvrtinu., srednju polovinu i donju eetvrtimu na osnovu inte-legencije kako su je ocenili nastavnici. Krive daju prose6an obim za gornje i donjeëetvrtine; srednja polovina i opSta proseana vrednost mogu se zamisliti da leze iz-medu ovih krivih zdruienih po parovima. Puna linija, obim za poznate re6i; ta6-kasta linija, obim za neuredene suglasnike; oba obima su merena slovom kao jedi-

nicom. Obim za poznate reel raste mnogo brie i vise nego obim za slova.


Jasan odgovor je bio da slova svojim redom — izgovaranje reel slovopo slovo — pru'aju neophodne i dovoljne podatke za poznavanje reei.Da ovo nije taean odgovor izgiedalo je dokazano veá spomenutim (str.631-2) ranim eksperimentima Katela i Erdmana i Dodza. Katel je 1885upotrebio tahistoskop za eksperimente o eitanju i na:sao da su se, pri eks-poziciji od 10 hiljaditih sekunde,

3-4 netpovezana slova mogla 6itati,2 nepovezane kratke reéi mogle eitati,4 povezane kratke re6i mogle eitati.

Pak° su eak dve nepovezane reei premagale obim za slova, bilo jejasno da se reei ne éitaju izgovaranjem slovo po slovo. Mora biti, zakiju-eio je Katel, da se opala »ukupna slika reéi.«

Erdman i Doa (Erdmann and Dodge, 1898), pored svoga valnog ot-kriéa da se indikatori pri éitanju primaju u fiksacionim pauzama a ne zavreme stvarnog 'kretanja oéiju, potvrdili su Katelove nalaze. Na osnovujedne ekspozicije mogu se saopkiti sa, izvesnoku samo 4-5 nepovezanaslova. Ako subjekt ocift'ava svoju stalnu fiksaciju za vreme duge ekspozi-cije, on eesto mole da saopki 6-7 slova, ali je to po prilici granica. Akose jedno slova fiksira direktno, mogu se sa obe njegove strane videti po

• iva do tri slova dovoljno razgovetno da se mogu eitati. Ali poznate reeieak i od 12-20 slova, eitane su pravilno u jednoj jedinoj ekspoziciji od100 hiljaditih delova sekunde. Zato Erdman i Dod2 smatraju da „opkioblik reel« mora biti primarni indikator, sa 6-7 slova do same fiksacionetaeke kao dopunskim indikatorima.

Analiza nekih mogueih indikatora. — Y,Opki oblik reel« ne bi zna-eio potpuno isto Sto i Katelova „ukupna slika reel". Kada Erdman i Doaistieu „grubost" opkeg oblika, oni izgleda imaju u vidu prosto spolja gnjukonfiguraciju reei. Mesmer (Messmer, 1903) je pokazao da treba uzeti uobzir i unutraklje karakteristike kao §to su efekat rektke izazvan nago-milavanjem vertikalnih crta i prijatan efekat izazvan redanjem slova sakrivinama kao Ato su a, c, e, g, o i s. Ukoliko se tide spoljaSnje konture,ova tri oblika reel su skoro identieni:

consonantsconsummatecons xxxxt

Unutranji oblici i ukupne slike su sasvim razlieiti.Drugi jedan moguái indikator je „dominantno slovo" (Zeitler, 1900).

Velika slova i neka mala slova kao v, p, f, proteal se iznad i ispod op gtelinije i mogu dominirati ukupnim oblikom, a isto tako mogu biti vidljivadalje u indirektnom videnju nego druga,slova i tako poveeavaju broj slovakoja se razgovetno vide.

Cak se i nedominantna slova mogu ponekad videti dalje od fiksa-cione taeke nego 'Ato su pretpostavljali Erdman i Daa. Poslednje slovo ureel, poAto je delom slobodno od „maskiranja" od strane susednih slova,eesto se istiée jasno; a isto vaE razume se za prvo slovo kada je fiksacionatakka u sredini reel. Druga se sloVa ovda-onda istieu.

Eksperimentom se ima, dakle, da proveri uloga nekoliko indikatorakoji su bili istaknuti:

Citanje 653

1. Spoljakijeg oblika reei.2. Unutranjé strukture.3. MaLog broja slova susednih momentanoj fiksacionoj taeki.4. Dominantnih slova u drugim delovima reel.5. Prvog i poslednjeg slova reei.6. Jos i drugih slova ponekad.Tahistoskop je dao glavni tip eksperimenta u ovoj vrsti studija.

On dopu§ta, pod kontrolom, istu vrstu ekspozicije koju oko ima pri eitanju.Oena jabueica, sa svojim skbkovitim pokretima i kratkim fiksacijama, jeustvari neka vrsta tahistoskopa. Eksperimentatorov tahistoskop moteogranieiti subjekt na jednu jedinu' fiksaciju. Koliko mote subjekt da pro-eita u jednoj jedinoj ekspoziciji? Kakve ee pogre gke napraviti? Hoeepredvideti gtamparske pogregke i pobrkati reei istog op gteg oblika iii reeikoje imaju ista dominantna slova?

Stamparske pograke i omagke pri e'itanju. — Neki od najboljih po-dataka o indikatorima pri eitanju dobijeni su iz pogre gaka pri eitanjudugaékih iii osakaeenih reei. Pilsberi (Pillsbury, 1897), eiji rad Spada meduprve studije, izlagao je na maini otkucane reei sa ispukenim slovom, sajednim izmenjenim slovom ili sa jednim slovom zamrljanim na taj naein§to , je preko njega otkucano »x«. Ova sakakenja obieno se nisu videla kaotakva. Ispu§tanje slova bilo je zapa2eno samo u 40 0/0 sluéajeva, zamenaslova u 22 0/0 i zamrljana slova u 14 0/0 sluéajeva. Stamparske pogre gke subile najeegee otkrivene u poéetku reel, verovatno gto su oci, ili bar painja,favorizovale levu stranu eksponiranog polja.

Pilsberi je razlikovao tri vrste indikatora za prepoznavanje reéi:1. Oblik cele reei, odreden njenom duhnom, delovima slova, koja

se prot&Zu iznad i ispod linije, i polo2ajem jasno videnih slova.2. Samo jasno videna slova, koja se ne ogranieavaju na neposred-

no susedstvo fiksacione taeke.3. Kontekst. Eksperimentator je ponekad stvarao kontekst time gto

bi neposredno pred ekspoziciju izgovarao ree srodnu po znaeenju sa osa-kaêenom reei, koja tek gto nije bila pokazana. Jednom je eksperimentatorrekao »sky« 1 i izlo2io »eanth« oeekujuei odgovor Dearth« 2. Subjekt jemedutim odgovorio »zenithq, gto jog uvek pokazuje uticaj konteksta.Kontekst je éesto delovao prikrivajuei osakaeenje.

Od subjekta se tralilo ne samo da ka .Zr e me, kako ju je proeitao, veei slova koja je video i sa kakvom ih je razgovetnoku video. Neke od is-kaza ovde navodimo.

Izio±'ena slova

kommonly

uvermoredanxe

fnyeverdisal

fashxonduplably

verbati

Praitana ree

commonlyfashionculpablyforeverdeal

evermoredangerverbatim

Subjektova obja§njenja

„Ali ne mogu da razaberem prvo slovo"„Nisam video i"„c nije bilo jasno"„Ima neka dlaka preko r".„Mae biti negto izmedu e i a, ali nisam

siguran".„Izgleda da je jedno m ispred nje".„r je izgledalo nejasno".„Poslednja dva slova izgledala su nejasno".

Jedna vaIna einjenica istiee se u obja gnjenjima: subjekt 'vidi po-jedinosti koje ne mae da upotrebi u eitanju reei. On postae najbolju mo-

Nebo. 2) Zemlia. (Pr. prevodioca).


- guru ree, ali vidi izloiene einjenice eak i kad one ne odgovaraju ovoj reei.On eita »foyever« kao »forever«, all misli da mora biti da je nekapreko r; iii eita »danxe« kao »danger«, ali priznaje da je r izgledalo slabo.Aka subjekt vidi pojedinosti koje se ne sla2u sa njegovim pogregnimeitanjem, znaei da on vidi sliene pojedinosti u jednoj neosakaeenoj reeikoja je pravilno proeitana.

Njegov vidni utisak stoga nije ogranieen na oblik reel Da oblik reeine upravlja potpuno odgovorom jasno je takode iz poredenja nekoliko odovih odgovora sa izlo2enim materijalom. Postoji korenita razlika u op gtemobliku »kommonly« i »commnly«, i izmedu »duplably« i »culpably«. Do-minatna slova ne dominiraju potpuno. Niti su taeno proeitana slova uveksusedna bib) kojoj fiksacionoj taeki; u tri primera prvo i poslednje slow)je netaeno, mada je srednje §lovo pogregno proeitano.

Dominantna slova. — Cajtler (Zeitler, 1900), energiean zastupnikva2nosti visokih, niskih i velikih slova, daje mnoge primere pogregnih ei-tanja u kojima su ova dominantna slova proeitana taeno. Cinjenica gto imse ponekad pripisuje pogregno mesto u reel pokazuje, po njegovom mig-ljenju, da su ona videna kao slava a ne kao prosti produ2eci u op gtemobliku reei. Dokaz nije potpuno ubedljiv pogto se oblik reel obieno dobrocipa2a pri pogre gnom eitanju, za koje se navode nekoliko primera.

IzloienoEpaminondasKandelaberPraeglaCialAgoraphobiaHallneiuotiouMeludieTrnuhxnckt

ProeltanoEpimenidesKänadabalsamPortugalAgraphieHallucinationMedullaTrunksucht

Op*Sti oblik reel. — U jednom izmenjenom tahistoskopskom ekspe-rimentu davan je niz ekspozicija, od kojih je prva bila na odveê velikojdaljini da bi se ma koje zasebno slovo videlu, a sledeee ekspozicije sveblize i bifie oeiju, dok najzad subjekt ne proeita ree pravilno. Vigand(Wiegand, 1908) je nagao da se na velikoj daljini ree videla prosto kao sivatraka. Ukoliko je tahistoskop priblaavan, mogli su se videti produ2eci iz-nad i ispod trake; i otprilike na istoj daljini poeela su da se pojavljujuzasebna slova, obieno na poeetku i na kraju reei; vise slova i poznateslovne kombinacije su se pomaljale dok ree nije postala potpuno jasna.Neka ree je pokazivala tendenciju da se nametne na bilo kome stupnjuovog procesa, pa bila ona taena iii netaena. Kucner (Kutzner, 1916) jenagao da pogregna eitanja na izvesnoj daljini zadr2avaju pribliinu du-2inu reei (kao gto bi se oeekivalo), a takode i pribli2an broj slova kojastree. Jedno slovo koje strei zamenjuje se drugim u mnogo slueajeva, kaou sledeCim primerima iz Grosarta (Grossart, 1921), koji ih smatra kao do-kaz va2nosti op gteg oblika reei:

ehelos ausrufen Lebenslust fundieren

Praitano: stehen zuvordem Lauterkeit Interesse

Oblik reei se mote videti na izvesnoj daljini kada se nijedno slovone mo2e raspoznati a op gti oblik mole nagovestiti neku ree. Ali eksperi-thenat dokazuje malo u pogledu obienog eitanja, jer je dra2 toliko razli-eita. Kada je lee dovoljno blizu to se vide pojedina slova, opgti oblik reeimote izgubiti bilo kakav veal znaeaj kao indikator.

2 3 4Mesta slova u reel bez smisla od osam slava

Si.

P05 6 7

Citanje 655

Siroko poije dovoljno jasnog vida. — Nekoliko istrahvaea (Cattell,Erdmann and Podge, Pillsbury; je zabelelio zanimljivu einjenicu da eakkada subjekt mote da saop§ti samo nekoliko slova, on misli da je videosva slova dok je trajala ekspozicija On ih je zaboravio, sem kada su obra-zovala poznatu ree, pre nego 'Sto je u svome iskazu cloAao do njih. Nitanije verovatnije; ako neka ree ne bi riametnula odmah, neposrednopamêenje ne bi moglo dr2ati sva nepovezana slova. Ali ako subjekt nijepogreio u ovom utisku, on za trenutak dobija potpuno adekvatne indika-tore jedne taeno izlaene reel. Aldo on za trenutak vidi celu ree jasno, kaogto misli, on ima sve indikatore koje bi mogao za'Zeleti.

239. (Wagner, 1918). Slova blizu krajeva jednog niza proeitana su bolje nego usredini. Ekspozicija, 100 m. s. Fiksaciona taeka obele2ena strelicom.

Ovo mogueno opa2anje reei uzeo je ozbiljno Suman (Schumann,1921-22). Njemu je takode izgledalo verovatno da je subjektova pa2n.jadrukeije usretsredena kada on oeekuje niz nepovezanih slova, a drukeijekada oeekuje ree. Oeekujuei same slova, subjekt usretsreduje svoje na-pore na malo poije tako da osigura nekoliko slova; ali oeekujuai ree, onpokUgava da proAiri svoje polje tako da obuhvata celu ree. Da bi spreeiotendenciju stdavanja polja paInje kada se pokazuju nepovezana slova,Suman je davao uputstva subjektu da obuhvati eitavo poije. Njegovi uee-nici Heler (Heller, 1911), Kincler (Ktinzler, 1913) i Vagner (Wagner, 1918),primenjujuei ova uputstva, dobili su rezultate koji govore u prilog ovehipoteze. Vagnerovi su rezultati najubedljiviji.

Nizovi od 8 nepovezanih slova izlagani su za 100 hiljaditih delovasekunde, uz orijentaciju subjektove paInje da obuhvati eitav niz, madaje fiksaciona taeka bila uvek u sredini niza. Taeno saop§tena slova nisubila grupisana oko same fiksacione taeke, vee su ée gee bila blizu krajevaniza (gde je, po onome sto smo ranije videli, efekat zaklanjanja svedenna najmanju meru). Pril&Zeni dijagram Vagnerovih rezultata mogao bi sepraktieno potvrditi na osnovu rada u drugim laboratorijama od straneKunchera (Kuntzner, 1916).i Ipsena (Ipsen, 1926b).

Vagner je izlagao veoma dugaeke nizove nepovezanih slova sa istimuputstvima da pa2nja obuhvati &tali° poije. Subjekt je imao da saop-Ati: 1) koliki se deo niza pojavio jasno za vreme ekspozicije, 2) koliko muse slova einilo da je identifikovao u trenutku ekspozicije i 3) kojih se


slova seeao do davanja iskaza. Subjext je eesto saopgtávao 1) da se atav,éak vrlo dugaeak niz pojavio jasno, 2 ) da je izgledalo da je veliki deo slovaidentifikovan u tom trenutku, mada se 3) srazmerno mali broj mogaoreprodukovati neposredno posle ekspozicije. Navodena slova dolazila su sasvih strana niza, kao gto se vidi iz sledeeih primera:

Niz slova izloien za /00 m. s. Reprodukovana slova,Lnzdwrrtschn - fts Lzdtschfts

Frghnwlyrhpkjsm Fhnwylm

Varwczhukzewpot Vawhuzkpot

Izvesno je da je subjekt 'Cita° prvi, poslednji i deo iz sredine svakogniza od 15 slova. Navodena slova niza bila su usretsredena oko jedne jedinetaeke. Izgleda da ovaj objektivni rezultat obara hipotezu da samo slovakoja se jasno vide lee blizu fiksacione taeke i da opravdava tvrdenjemnogih iskusnih subjekata, koji ka2u da se za vreme ekspozicije razgo-vetno vide slova na girokom polju. Ako se vide jasno, makar samo za tre-nutak, ona mogu da deluju kao indikatori za prepoznavanje reei; i mitako dolazimo do zikljueka da se najefektivniji indikator za eitanje jedneduge reei sastoji od velikog broja slova u reei, videnih za trenutak sadosta jasnosti.

Ovaj zakljueak nipogto ne znaei da se ree vita izgovaranjem slovopo slovo; ranije navedeni dokaz dovoljan je da iskljuei to pretpostavku.Ovaj zakljueak znaei to da je dobijen jedan adekvatan s i m u 1 t a n i iz-gled reei i da ovaj jasan i podroban izgled potpune reel pretstavlja indi-kator za reprodukciju reel.

Dalju potvrdu ovog zakljueka pru'Z'aju eksperimenti sa reéima gtam-panim u celini velikim slovima. Ree onda nema nikakav karakteristieanoblik, izuzimajuei prosto njenu dtfflnu, i nije onako lako eitati kao kadaje gtampana obienim malim slovima. Ipak je Vagner (Wagner, 1918) na gaoda su reel od 12-15 velikih slova, izlagane za 100 hiljaditih sekunde, bilepravilno eitane. U neprekinutom eitanju Tinker i Peterson (Tinker andPeterson, 1928) su nagli preimuestvo od 13 procenata za mala sloya na-suprot velikim slovima. Ova razlika u brzini eitanja je vaIna sa praktie-nog gledigta, ali nije dovoljno velika da bi ukazala na iz osnova razlieit€opa2ajne procese u ova dva slueaja; i pri eitanju reei gtampanih velikimslovima eovek prosto mora da vidi slova jer se op gti oblik ne pojavljujekao indikator.

Grupe slova kao indikatori. — Na sredini izmedu jednog slova iukupne slike reei nalaze se poznate kombinacije slova, kao gto su udvo-jena slova i prefiksi i sufiksi. Grupe koje se lako prepoznaju nalaze se uskoro svakoj dugaekoj rea Jedan eksperimenat Vilkinsove (Wilkins,1917) dokazuje njihov znaóaj za eitanje. Ona je izlagala za 50-100 hilja-ditih sekunde jednu frazu, eiji su slogovi, kad se preurede, davali poz-natiju frazu. Izlagane reel su bile otkucane u dva reda kao gto je poka-zano nine sa nekim odgovorima.

Iziagane reelWashout atIrvington

WoodsonWashout at

Proeltane reelWashington Irving

Woodrow Wilson

Eksperimentalna psihologija 657

PsychmentDepartology

RenaistectureArchisance

talderpowcum

ShakesbethMacpeare

DavfieldCopperid

Psychology Department

Renaissance Architecture

talcum powder

Shakespeare Macbeth

David Copperfield

Takve su pogregke u eitanju potpuno spontane i degavaju se éestokad se baci kratak pogled na natpise na ulici. Citae nije vezan za opgtioblik reel; poznati slogovi mogu trenutno da nametnu jednu ree iii frazuu kojoj su slogovi preuredeni.

Prefiksi i sufiksi, koji se lako prepoznaju,- delimieno zagtieeni odzaklanjanja svojim polaajem na krajevima reei, bezumnje prtaaju nekeod najjasnijih indikatora za prepoznavanje reel.

Nag opgti zakljueak — da ga ponovo formuli gemo — pridaje izvesnuvrednost indikatora op gtem obliku reéi, naroeito u indirektnom videnjupre nego gto oei dodo do reel pri neprekinutom eitanju, ali naraito pod-vlaei jasno videnje slova i poznatih slovnih grupa, postignuto u jednomtrenutku za vreme direktne fiksacije reei.

Citljivost. — Optimalni tipografski uslovi za lakoeu eitanja mogu severovatno utvrditi pomoêu eksperimenata, mada je potrebno kontrolisatimnoge uzajamno povezane promenljive: velieinu i vrstu slova, duZinuredova i prostor izmedu njih, sjaj i boju hartije. Jedna je te gkoea u tomeda se obezbedi taean ekvivalenat teksta u razlieitim gtamparskim slogo-vima.. Mere za relativnu eitljivost nadene su u:

1. Brzini neprekinutog eitanja: ukoliko se brie eita dati odeljak,utoliko je eitljiviji.

2. Pokretima oeiju: broj fiksacija.3. Kratkoj ekspoziciji: procenat slueajeva u kojima su slovo iii ree

proeitani taeno.,4. Udaljenom izlaganju: na lrojoj se daljini ree iii s l ovo mogu pro-

eitati.5. Indirektnom videnju.6. Slaboj fokalizaciji.7. Slaboj osvetljenosti.Krupna slova, masna slova, kratki redovi manje su va2ni za eitlji-

vost nego gto bi se oeekivalo. Va2an je dobar svetlosni kontrast izmeduhartije i slova. Neke vrste sloga su éitljivije nego druge. Ovi ekpserimentizaslu2uju da se prouee sa gledi gta eksperimentalne tehnike (Paterson andTinker, 1929; Tinker and Paterson, 1936; Hovde, 1929, 1930; Greene,1934; Stanton and Burtt, 1935).
