ПРЕДМЕТ;ПОДЈЕЛА И ЗНАЧАЈ ГЕОГРАФИЈЕ

Зачетке географије можемо препознати и у праисторији

Пећина Алтамира у Шпанији је отворена за туристе који могу вијдети трагове праисторијског човјека.

На слици црвени бизон

Праисторијски човек се интересовао за место свог живљења и свијет који га окружује

Интересовали су га процеси и појаве који се дешавају око њега

Сликао на зидовима пећина

Слике са мотивима ријека, планина и животиња су претеча данашњих карти

Појам и настанак назива Географија

Ератостен – отац Географије3 вијек пре нове ереЊегово дјело ,,Географија,, садржи све рукописе и

знања тада познатог свијета

Ге (Геа) - Земља Земљопис Графеин- описивање

Оснивачи географије: Стари Грци

ОПИСНА – ДЕСКРИПТИВНА ГЕОГРАФИЈА

Грчка античка географија

Стари Грци оснивачи географије Средоземно море центар Старог свијета Феничански трговци и поморци су доносили знања Хомер 8. в. П.н.е. (Илијада и Одисеја) Херодот: дао описе Балкана, описао ријеку Нил Александар Македонски: водио географе на пут Ератостен: основао математичку географију

РАЗВОЈ ГЕОГРАФИЈЕ

Површина Земље је у средњем вијеку била terra incognita – непозната земља

Црквено мишљење Геоцентричног система

Одбачена су античка дјела, а научници проглашени за јерес

Изглед старих средњевековних карти које су биле нетачне и мистичне

Јерсусалим – центар свијета на средњевековним картама

ТРГОВЦИ СА ИСТОКА ДОНОСЕ ФАНТАСТИЧНЕ ПРИЧЕ О БОГАТОЈ ИНДИЈИ ПУНОЈ ЗАЧИНА,

ДРАГУЉА, СВИЛЕ, ДРВЕТА И СВИ ЕВРОПСКИ МОРЕПЛОВЦИ ПОКУШАВАЈУ ДА ПРОНАЂУ ПУТ

ДО ЊЕ.ТАКО ЈЕ ПОЧЕЛА ЕПОХА ВЕЛИКИХ

ГЕОГРАФСКИХ ОТКРИЋА У 15. ВИЈЕКУ

ПЕРИОДВЕЛИКИХ ГЕОГРАФСКИХ ОТКРИЋАОД 15. ВИЈЕКА

Васко Де Гама

Васко де Гама португалац1488. г. проналазак

пловног пута за Индију

Кристофор Колумбо 1492. откриће Новог свијета

Фернандо Магелан (1518 - 1522) прва пловидба око свијета

Картографија

Герхард Меркатор (1512 - 1594) холандски картограф и оснивач картографије у средњем вијеку

Конструисао је карте и глобусе за морепловце

Подјела Географије крајем 19. вијека

Александар Хумболт 1765- 1859 Оснивач Физичке

географије

Фридрих Рацел1844-1904

Оснивач Друштвене географије

Утемељивач српске и свјетске географијеЈован Цвијић 1865 -1927.

Рођен је 11.10. 1865у Лозници

Оснивач Српског географског друштва, Председник Српске краљевске академије (сада САНУ)

Почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу

Бавио се друштвеном и физичком географијом, геоморфологијом, етнографијом, геологијом, антропологијом и историјом

Своја најистакнутија дјела створио испитивањем крашких терена на Балканском полуострву

Појам крас увео у геоморфологију Описивао живот људи и насеља Доприноси уређењу граница Краљевине СХС Оснивач Српског географког друштва 1910.

год. Најпознатије дјело ,,Балканско полуострво и

јужнословенске земље,,.

ПОДЈЕЛА ГЕОГРАФИЈЕ

Физичка географија Друштвена географија

Регионална географија

Рељеф

Клима

Воде

Биљни и животињски

свијет

Становништво

Насеља

Привреда

Природне и друштвене

одлике маљих дијелова на Земљиној површини

(Европа; Африка,

општина...

Предмет проучавања

географије је географски простор

Природа

Рељеф

Клима

Воде

Биљни и животињски

свијет

Друштво

Становништво

Насеља

Привреда

Индустрија

Инфраструктура

Услуге

Економија

Политика

ЧовјекРелигије

Обичаји

Писменост

Животни стандард

Расе

Компијутерска географијаУ 20. вијеку велики значај у географским

проучавањима има употреба рачунара па се развила и компијутерска географија.

GPS