MALARIJAIme i prezime br. indexa

Malarija

Malarija (lat. loš vazduh) je danas jedna od najprisutnijih infekcija u svetu i njena eradikacija je na stalnom programu SZO. Samo u Africi od malarije umire svakog minuta troje dece.

U sprovođenju mera eradikacije naročiti problem predstavlja rezistencija parazita na antimalarične lekove kao i vektora na insekticide.

Gde se u svetu javlja malarija?

U svetu godišnje oboli 350-500 miliona, a preko milion ljudi umre od malarije.

Malarija se endemski javlja u više od 100 zemalja koje godišnje poseti preko 125 miliona turista. To su zemlje u tropskim i suptropskim oblastima centralne i južne Amerike, Karipskih ostrva, Afrike, Azije (uključujući i južnu i jugoistočnu Aziju i Bliski Istok) i jugozapadnog Pacifika.

U mnogim turističkim područjima jugoistočne Azije, Latinske Amerike i Kariba nema rizika od malarije.

Gde se u svetu javlja malarija?

Rezistencija vektora na insekticide

Rezistencija parazita na antimalarične lekove

Rezistencija parazita na antimalarične lekove

Kakav je rizik za putnike? Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije,

godišnje u svetu od malarije oboli više od 30.000 putnika.

Rizik od infekcije putnika je različit od oblasti do oblasti i varira čak i unutar jedne zemlje.

Rizik se procenjuje kod svakog putnika individualno, uzimajući u obzir ne samo odredište, već i detaljan plan putovanja, vrstu smeštaja, sezonu odnosno trenutne klimatske uslove u odredištu, razlog putovanja kao i navike vezane za putovanja. Na procenu rizika utiču izvesna stanja kao što su trudnoća, starost putnika, prisustvo hroničnih bolesti, vrsta zanimanja i rezistencija uzročnika na pojedine lekove protiv malarije.

Kakav je rizik za putnike? Putnici koji odsedaju u klimatizovanim hotelima su

u manjem riziku nego putnici koji putuju slobodno s rancem na leđima (engl.ba g p a cke rs ) ili avanturisti. Slično, stanovnici rizičnih područja koji žive u klimatizovanim i zaštićenim kućama su izloženi manjem riziku od onih koji nemaju takve pogodnosti.

U velikom riziku su prva i druga generacija imigranata iz malaričnih zemalja, koji žive u neendemskim oblastima, a odlaze u posetu svojim rođacima i prijateljima u rizična područja. Većina njih smatra da je imuna, jer su odrasli u malaričnom području. Međutim, stečeni imunitet vrlo kratko traje, pa su oni pod istim rizikom kao i ostali.

Plasmodium

Malariju izaziva sićušni parazit Plasmodium i to bilo koja od četiri vrste:

Plasmodium falciparum Plasmodium vivax Plasmodium malariae Plasmodium ovale

Pored navedenih uzročnika opisani su i P. Knowlesi i P. Cynomolgi kao uzročnici malarije kod ljudi (primarno paraziti majmuna).

Plasmodium

Svaka od ovih vrsti ima svoje specifičnosti, bilo prema reakciji na medikamente ili prema lokaciji u organizmu nakon infekcije, ali i prema efektima koje ima po zdravlje čoveka.

Plasmodium

Plasmodium je rod parazitskih protista. Parazit u svom životnom ciklusu uvek ima dva domaćina - komarca kao prelaznog domaćina (vektora infekcije) i nekog kičmenjaka kao konačnog domaćina.

Plasmodium

Plasmodium falciparum je vrsta koja se geografski prostire u tropskim i subtropskim područjima, dakle oko ekvatora. Infekcija ovim parazitom može ugroziti život obolelog u toku par dana od ulaska parazita u organizam, a kod parazita postoji rezistencija na većinu dostupnih medikamenata, tako da terapija mora biti kombinovana. Gotovi svi smrtni slučajevi su od Plasmodium falciparum.

Plasmodium falciparum

Plasmodium

Plasmodium vivax, plasmodium malariae i plasmodium ovale su preostale vrste, koje nisu tako opasne po čoveka. Postoje primeri uspešnog oporavka nakon mesec dana, čak i bez lečenja priznatim medikamentima. Nalaze se u svim tropskim krajevima sveta, izuzev plasmodium ovale koji je nađen samo u zapadnoj Africi. Plasmodium vivax i plasmodium malariae se mogu nastaniti u jetri čoveka, što može izazvati dodatne komplikacije i zahtevati dodatni medicinski tretman.

Izvor infekcije i transmisija

Izvor infekcije i transmisija

Izvor infekcije je ženka komarca vrste Anopheles gambiae koja se hrani skoro isključivo ljudskom krvlju (ženke su zavisne od belančevinama bogatog hemoglobina kojim hrane svoja jajašca).

Ženka komarca biva inficirana sisanjem krvi zaražene osobe i uzročnike malarije prenosi na drugu osetljivu osobu tokom hranjenja, koje se odvija uglavnom noću.

Bolest se može preneti i putem krvi parazitonoše prilikom transfuzije, transplantacije tkiva i organa, razmenom zagađenih igala i špriceva i, veoma retko, vertikalno, sa majke na dete.

Rezervoar infekcije

Rezervoar infekcije je čovek, kao

bolesnik i kao parazitonoša.

Patogeneza

Primarna EE-faza, egzoeritrocitna, odigrava se u jetri, a klinički odgovara periodu inkubacije.

E-faza, započinje prodorom parazita u eritrocite (eritrocitna faza šizogonije), u toku koje paraziti prolaze kroz stadijume tro fo z o ita , š iz o nta , m e ro z o ita i g a m e to c ita .

Jedan razvojni ciklus parazita u E-fazi traje različito dugo. Ciklus P. vivax traje 48h, P. malariae 72h, P. falciparum 36-48h i P. ovale 48h.

E faza

Patogeneza

Paralelno sa E-fazom odvija se i sekundarna EE-faza u jetri (sa izuzetkom P. falciparum i P. malariae) koja je odgovorna za relapse.

Recidiv može biti posledica razmnožavanja otpornih oblika E-faze kod nedovoljno lečenih bolesnika (rekrudescencije).

Dalji razvoj i sazrevanje muških i ženskih polnih ćelija moguć je jedino u želucu ženke anofelesa, gde započinje seksualni ciklus razvoja – gamogonija i sprogonija.

Klinička slika

Inkubacija varira najčešće u intervalu 7-30 dana (zavisno od vrste uzročnika) ali može trajati i do nekoliko meseci, pa čak i godina. Nedovoljne doze lekova koji se koriste u zaštiti ugroženih (hemioprofilaksi) produžavaju inkubaciju i menjaju kliničku sliku bolesti.

Klinička slika

Period inkubacije odgovara vremenu koje parazit provede u jetri čoveka, a nakon toga počinje da se razmnožava u crvenim krvnim zrncima, dovodeći do njihovog prskanja. Ovo se dešava u ponovljenim intervalima i praćeno je sledećim kliničkim simptomima:

napadi jeze i drhtanja znojenje glavobolja visoka temperatura opšta slabost

Klinička slika

Malarični napad je skup paroksizama sa kraćim ili dužim afebrilnim intervalima.

Paroksizam čini stadijum groznice, koji može trajati i nekoliko sati, sledi febrilni stadijum sa temperaturom i iznad 40 stepeni Celzijusovih, tipa continue, koja se održava nekoliko sati.

Završetak paroksizma označen je naglim padom temperature (crisis) uz profuzno znojenje.

Klinička slika

Posle pada temperature simptomi se ponovo javljaju na svakih 1-3 dana, zavisno od vrste malarije.

Infekcija Pl. v iva x , o va le  i m a la ria e  je benigna po toku i prognozi.

Lakše oblike bolesti može pratiti pojava anemije i žutice.

Klinička slika

Teži oblici bolesti, koje najčešće izaziva P. fa lc ip a rum , mogu se komplikovati pojavom epileptičnih napada, mentalne konfuzije, respiratornim distresom, otkazivanjem rada bubrega i jetre, edemom pluća i u najtežim slučajevima komom i smrtnim ishodom.

Mogući su recidivi infekcije čak i kod lečenih osoba.

Klinička slika je teža i praćena komplikacijama kod dece mlađe od 5 godina i kod trudnica.

Klinička slika

Pravilno pojavljivanje paroksizama dalo je osnovu za nastanak naziva:

malaria tertiana (48h -P. vivax) malaria quartana (72h -P. malariae) malaria quotidiana (24-48h –P. falciparum)

Karakteristika malaričnih parazita E-faze

P. vivax P. malariae P. falciparum

P. ovale

Parazitirani eritrociti

Uvećani, Schuffnerove granule u stromi eritrocita

Bez promene veličine

Bez promene veličine, Maurerove mrlje u stromi eritrocita

Često ovalni, iskrzanih ivica, Shuffnerove granule upadljive

Mladi trofozit Veliki prstenovi Slično vivax infekciji

Nežni >ring< oblici

Slično vivax infekciji

Stari trofozit Različiti oblici (ameboid)

Različiti oblici (ešarpa)

Kompaktni okrugli

Kompaktni okrugli

Gametociti Okrugli i ovalni Okrugli i ovalni Oblik kifle ili banane

Okrugli i ovalni

Stadijumi u perifernoj perifernoj krvi

Svi SviPrstenaste forme i gametociti

Svi

Dužina aseksualnog ciklusa

48h 72h 48h ili manje 48h

Dijagnoza

Materijal koji se koristi u dijagnostici i obrada materijala:

periferna krv punktat kostne srži ili, izuzetno, jetre

Dijagnoza

Pravilo je krv uzimati što češće i što ranije, obično u tri uzastopna dana ujutru i uveče, odnosno više puta tokom dana i noći. Krv se uzima iz jagodice prsta ili ušne resice posle dezinfekcije 70% alkoholom. Prva kap krvi se obriše, a od sledećih se pripremaju krvni razmazi i guste kapi.

Nakon pripreme razmaza i sušenja vrši se fiksiranje alkoholom, a bojenje se najviše vrši Giemsa bojom (radni rastvor: na kap originalne Giemsa boje 1 ccm destilovane vode, pH 7.2)

Dijagnoza

Preparat bojiti 30-45 minuta, ispirati blagim mlazom vode iz česme i osušiti na vazduhu. Mikroskopira se imerzionim sistemom.

Gusta kap se dobija tako što se dva do tri puta veća količina krvi, od one za pripremu krvnog razmaza, prenese na predmetno staklo i razvuče uglom druge pločice. Suši se na vazduhu kao i krvni razmaz.

Dijagnoza

Nakon sušenja gusta kap se ostavlja da stoji oko 20h, a zatim se preliva hipotonim rastvorom kako bi se izazvala hemoliza. Na ovaj način se eritrociti razore, inače bi grupisani na maloj površini ometali mikroskopirnje.

Pojava ciglaste boje iznad prelivene krvi, već posle nekoliko minuta, uz istovremeno nestajanje kapi (kap bledi), znak je izvršene hemolize. Hipotoni rastvor se odlije, preparat prelije radnim rastvorom Giemsa boje. Dalja obrada je kao kod krvnog razmaza.

Dijagnoza

U krvnom razmazu se paraziti nalaze unutar eritrocita, nedeformisani, što omogućava lakšu identifikaciju vrste uzročnika, dok je kod guste kapi verovatnoća nalaza parazita veća i brže se otkrivaju između očuvanih elemenata bele loze.

Serologija

Direktna demonstracija parazita je metod izbora, međutim, odavno postoje pokušaji u pronalaženju osetljivih i dovoljno specifičnih imunoloških testova, koji bi omogućili brza terenska ispitivanja. Tako se danas, sa manjim ili većim uspehom koriste IFAT, reakcija indirektne hemagulacije (IHA) i ELISA test.

Literatura http://rlv.zcache.com/symptoms_chart_of_mosquito_borne_malaria_dis

ease_poster-r104aa96342ca4b668cb0b68a6f6cac4d_aiknp_400.jpg http://2.bp.blogspot.com/-1aLsw5w1Az8/T7NQKxZ--

eI/AAAAAAAAARo/ykMdb7pC7Ig/s1600/malaria_map.jpg http://www.smeds.org/7th%20Malaria/BrownSidney/malaria

%20virus.jpg http://facts.kff.org/upload/jpg/enlarge/Top_Ten_Countries_Reported_C

onfirmed_Malaria_Cases_2010.jpg http://media.smithsonianmag.com/images/Phenom-Malaria-parasite-

631.jpg http://www.bu.edu/themovement/files/2010/10/malaria.jpg http://www.dpd.cdc.gov/dpdx/images/ParasiteImages/M-

R/Malaria/Malaria_LifeCycle.gif http://25.media.tumblr.com/tumblr_lu1o1pfhq61qgl0s1o1_500.jpg http://www.doktor.rs/upload/image/19-plasmodium.jpg Ivana F. Kranjčić-Zec, Sanja M. Mitrović , Med. parazitologija - 2.

izmenjeno i dopunjeno izdanje- Beograd: Savremena administracija, 2000;