Desa Petrović - Finansijski menađzment

FINANSIJSKI MENADŽMENT

Prvi dan

1. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

BILANS STANJA BILANS USPEHA ANALIZA NOVČANIH TOKOVA

BILANS STANJAAKTIVA

1.Obrtna sredstva (1.1.+…+1.7.) 20.000

1.1. Novčana sredstava i ekvivalenti

Blagajna,žiro račun, hartije od vrednosti

20.000

1.2. Potraživanja od kupaca Iznos koji kupci duguju po osnovu prodaje

1.3. Zalihe: sirovine Materijali koji su kupljeni

1.4. Zalihe: proizvodnja u toku Troškovi materijala i rada za robu

1.5. Zalihe: gotovi proizvodi Gotovi proizvodi koji su spremni za prodaju

1.6. Unapred plaćene obaveze Zakupnina, osiguranje

1.7. Ostala obrtna sredstva

2. Osnovna sredstva ( 2.1.+ 2.2.+2.3)

520.000

2.1. Zemljšte Nabavna vrednost zemljista

2.2. Poslovni objekti Nabavna vrednost objekta

2.3. Mašine i oprema Nabavna vrednost masina i opreme 520.000

3. Amortizacija Amortizacija osnovnih sredstava 0

4. Neto vrednost O.S. (2-3) 520.000

5. UKUPNA AKTIVA ( 1+4) 540.000

BILANS STANJAPASIVA

6. Kratkoročne obaveze (6.1.+..+6.5.)

0

6.1. Obaveze prema dobavljačima Iznos koji dugujete dovavljačima

6.2. Obaveze po neizmirenim porezima

Porezi na obračunate plate, nepokretnu imovinu, dobit koje dugujete

6.3. Obaveze po neizmirenim kamatama

Kamate koje nisu plaćene

6.4. Obaveze po kratkoročnim kreditima

Glavnica kredita

6.5. Ostale kratkoročne obaveze Stavke koje nisu prethodno obuhvaćene

7. Dugoročne obaveze 100.000

7.1. Dugoročni krediti Glavnica kredita 100.000

8. Ukupne obaveze (6+7)

9. Vlasnički kapital (9.1.+9.2.+9.3) 440.000

9.1. Kapital vlasnika/ akcionara Inicijalni kapital vlasnika 440.000

9.2. Investicioni kapital Kapital novih vlasnika

9.3. Reinvestirana dobit Reinvestirana dobit iz prethodnog perioda

UKUPNA PASIVA (8+9) 540.000

BILANS USPEHAUkupna prodaja 210.000

Osnovni i pomoćni materijali 90.000

Plate+prekovremeni rad+posebne premije i dodaci 15.000

Porezi i doprinosi na neto plate (socijalno, zdravsvo, školstvo) 10.800

Stavke koje se koriste u poslovanju, a nisu predmet prodaje 1.800

Popravke i odžavanje, renoviranje, krečenje i sl. 1.000

Troškovi svih vidova reklame 1.000

Troškovi vezani za vozni park 0

Svi troškovi vezani za putovanja i reprezentaciju 3.000

Računovidstveni, pravni, menadžment konsalting 1.500

Troškovi zakupa; telefon, fax i internet; struja, voda, gas, grejanje 5.700

Osiguranje imovine i radnika 450

Porezi na nepokretnu imovinu 0

Troškovi kamate na kredit 0

Amortizacija osnovnih sredstava 13.000

Rashodi koji nisu obuhvaćeni prethodnim stavkama 0

143.250

66.750

Porez obračunat po važećoj stopi poreza na dobit 13.350

53.400

ANALIZA NOVČANIH TOKOVA

Jan.’07 Feb.’07 Mar.’07

1. Saldo gotovine (na početku perioda) 20.000 20.000 20.000

2. Prilivi gotovine

2.1. Prilivi od prodaja 40.000 45.000 50.000

2.2. Inicijalni kapital vlasnika 420.000 0 0

2.3. Prilivi po osnovu kredita 100.000 0 0

2.4. Investicioni kapital novih vlasnika 0 0 0

2.5. Ostali prihodi gotovine 0 0 0

UKUPNO PRILIV GOTOVINE 560.000 45.000 50.000


3. Odlivi gotovine Jan.’07 Feb.’07 Mar.’07

3.1. Odliv po osnovu operativne aktivnosti (OA)

3.1.1. Materijal (osnovni + pomoćni) 20.000 20.000 20.000

3.1.2. Plate 5.000 5.000 5.000

3.1.3. Porezi i doprinosi na plate 3.600 3.600 3.600

3.1.4. Kancelarijski materijal 0 1.800 0

3.1.5. Održavanje i popravke 1.000 0 0

3.1.6. Reklama 500 500 0

3.1.7. Vozni park 0 0 0

3.1.8. Putni troškovi i reprezentacija 1.000 1.000 1.000

3.1.9. Konsultantske usluge 500 500 500

3.1.10. Zakupnina 2.100 0 0

3.1.11. Telefon, fax i internet 700 700 700

3.1.12. Komunalije 500 500 500

3.1.13. Osiguranje 450 0 0

3.1.14. Porezi 0 0 0

3.1.15. Ostali rashodi 0 0 0

UKUPNO ODLIV – OPERATIVNA AKTIVNOST 35.350 33.600 31.300


3.2. Odliv po osnovu finansijske aktivnosti (FA) Jan.’07 Feb.’07 Mar.’07

3.2.1. Otplata glavnice kredita 0 0 5.000

3.2.2. Kamata 0 0 2.500

UKUPNO ODLIV – FINANSIJSKA AKTIVNOST 0 0 7.500

3.3. Odliv po osnovu investicione aktivnosti (IA)

3.3.1. Nabavka osnovnih sredstava 520.000 0 0

3.3.2. Start-up troškovi 21.000 0 0

UKUPNO ODLIV – INVESTICIONA AKTIVNOST 541.000 0 0

3.4. Povlačenje gotovine od strane vlasnika 0 10.000 0

3. UKUPAN ODLIV GOTOVINE (3.1. + ... + 3.4.) 576.350 43.600 38.800

4. Saldo gotovine (2-3) -16.350 1.400 11.200

5. Saldo gotovine na kraju perioda (1+4) 3.650 5.050 16.250


Drugi dan

2. RACIO ANALIZA

RACIO ANALIZA

Racio analiza likvidnosti Racio analiza solventnosti Racio analiza efikasnosti Racio analiza rentabilnosti Racio analiza produktivnosti Analiza neto obrtnog kapitala

RACIO ANALIZA

BILANS STANJA

AKTIVA PASIVA

Osnovna sredstva

60.000Sopstveni izvori (vlasnički kapital)

102.000

Obrtna sredstva:- zalihe- potraživanja- gotovina

96.00046.50034.50015.000

Dugoročni krediti12.000

Kratkoročni krediti

42.000

UKUPNO 156.000 UKUPNO 156.000

RACIO LIKVIDNOSTI

Govori o sposobnosti firme da svoje obaveze izmiruje u roku dospeća. Koriste se:

Opšti racio likvidnosti Racio redukovane likvidnosti Racio novčane likvidnosti

Opšti racio likvidnosti

OBRTNA SREDSTVAORL = -------------------------------- KRATKOROČNE OBAVEZE

96.000ORL = ------------------- = 2,29 1

42.000

Racio redukovane likvidnosti

NOVAC + POTRAŽIVANJARRL = --------------------------------

KRATKOROČNE OBAVEZE

15.000+34.500RRL = --------------------- = 1,21

42.000

Racio novčane likvidnosti

NOVACRNL = --------------------------------- KRATKOROČNE OBAVEZE

15.000RNL = ------------------ = 0,351

42.000

RACIO SIGURNOSTI

Racio strukture izvora finansiranja govori o stvarnim mogućnostima biznisa

Racio zaduženosti govori o visini zaduženosti

Racio strukture izvora finansiranja

SOPSTVENI KAPITALRSIF = ----------------------------------

POZAJMLJENI KAPITAL

102. 000RSIF = ------------ = 1,891 54. 000

Racio zaduženosti

POZAJMLJENI IZVORI FINANS. RZ = ----------------------------------------

UKUPNA POSLOVNA SREDSTVA

54.000 RZ = ------------ x 100 = 34,6 % 156. 000

RACIO EFIKASNOSTI

Najčešće se koriste:Racio obrta zalihaRacio potraživanja (od kupaca)Racio obaveza (prema dobavljačima)

Racio obrta zaliha

CENA KOŠTANJA REALIZOVANIH PROIZVODA

KOEF. OBRTA ZALIHA = ---------------------------------------------------------- PROSEČAN SALDO ZALIHA

150.000KOZ = ------------------------------ = 3,2

1/2 ( 46.500 + 47.400)

360 DANA

PROSEČNO VREME ZADRŽAVANJA ZALIHA = --------------------------- KOEF. OBRTA ZALIHA

Racio potraživanja

PRIHODI OD REALIZACIJE PROIZVODA

KOEF. OBRTA KUPACA = -------------------------------------------------------- PROSEČAN SALDO KUPACA

360 DANAPROSEČNO VREME NAPLATE = ----------------------------- KOEF. OBRTA KUPCA

Racio obaveza

CENA KOŠTANJA REALIZOVANIH PROIZVODA

KOEF. OBRTA DOBAVLJAČA = ----------------------------------------------------------------- PROSEČAN SALDO DOBAVLJAČA

360 DANAPROSEČNO VREME PLAĆANJA DOBAVLJAČIMA =

----------------------------------------- KOEF.OBRTA DOBAVLJAČA

RACIO RENTABILNOSTI

Koriste se:Stopa neto dobitiStopa prinosa na ukupna poslovna sredstva

Stopa neto dobiti

NETO DOBIT SND = ------------------------------------------------- PRIHODI OD REALIZACIJE

PROIZVODA

45.000SND = --------------- = 15%

300.000

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva

STOPA PRINOSA NA UKUPNA NETO DOBIT POSLOVNA SREDSTVA =

------------------------------------------------- . PROSEČNA POSL. SREDSTVA

STOPA PRINOSA NA UKUPNA 45.000 POSLOVNA SREDSTVA = -------------------- = 29% .

. 156.000

ANALIZA NETO OBRTNOG KAPITALA

NOK = ( Z + P + G ) – KO Z - zalihe P - potraživanja G - gotovina

KO - kratkoročne obaveze

Prelomna tacka rentabilnosti

Prodaja na prelomnoj tacki Fik.tr/(pr.cena-dir.tros)=

Prelomna tačka rentabiliteta se može izračunati na bazi formule: UFT PTR(P) = ------------- C - VT/Pgde su: UFT- ukupni fiksni troškovi, C - prodajna cena VT/P varijabilni troškovi po jedinici proizvoda

ukupan prihod (UP) = ukupnim troškovima (UT)

UP = prodajna cena (C) x količina proizvoda (P) i UT = ukupni fiksni troškovi (UFT) + ukupni varijabilni troškovi (UVT) C x P = UFT + UVT UVT = VT/ P x P C x P = UFT + ( VT/P x P) P ( C - VT/P) = UFT UFT P = -------------- C - VT/P


Treći dan

3. UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO

CILJEVIBITNI ASPEKTI UPRAVLjANJEM

TROŠKOVA

ŠTA JE CILj: UPRAVLjAČKA KONTROLA

CILJEVI UPRAVLjAČKE KONTROLE

ŠTA JE UPRAVLjAČKA KONTROLA?

ONA SE DEFINIŠE KAO SISTEM:

* PROCEDURA* REZULTATA

NE TREBA JE POSMATRATI KAO DETALjNU ANALIZU ILI SPOREDNI PROIZVOD GLAVNE KNJIGE

OSNOVNE KARAKTERISTIKE

UPRAVLjAČKE KONTROLE

KAKO SE MOŽE KREIRATI SISTEM UPRAVLjAČKE KONTROLE

MORA BITI DEFINISAN KAO “JEDINSTVEN” SISTEM ZA SVAKU FIRMU MORA BITI DEFINISAN U SKLADU SA ODLUKAMA

KLASIFIKACIJA TROŠKOVA MORAMO POZNAVATI RAZLIČITE NAČINE ZA KLASIFIKACIJU TROŠKOVA

1. VEŠTINE DA UPRAVLJA RAZLIČITIM “OBLASTIMA” U PREDUZEĆU1. VEŠTINE DA UPRAVLJA RAZLIČITIM “OBLASTIMA” U PREDUZEĆU

2. INFORMACIONI SISTEM2. INFORMACIONI SISTEM

3. LJUDSKE RESURSE SPOSOBNE DA OSTVARE CILJEVE3. LJUDSKE RESURSE SPOSOBNE DA OSTVARE CILJEVE

BITNI ASPEKTI MENADŽMENTA PREDUZEĆA

EFIKASAN MENADžMENT PREDUZEĆA

MORA DA POSEDUJE

VEŠTINE DA UPRAVLJA RAZLIČITIM “OBLASTIMA” U PREDUZEĆU

PRODAJAPRODAJAVODI RAČUNA NE SAMO O PRODAJI, VEĆ I O

VISINI MARŽE

OPTIMIZIRATI PROIZVODNE TROŠKOVE :

* PRAVITI ILI KUPOVATI* USAVRŠAVANJE PROIZVODNJE

PROIZVODNJAPROIZVODNJA

ANALIZIRATI OPŠTE TROŠKOVE I ODLUČITI

KO ĆE BITI ODGOVORAN ZA NJIH

OPŠTI OPŠTI TROŠKOVITROŠKOVI

INFORMACIONI SISTEM (IS)BRZA EVOLUCIJA TRŽIŠTA

ZAHTEVA

INFORMACIONI SISTEMINFORMACIONI SISTEM

KOJI DAJE MOGUĆNOST ZA

ANALIZU

REZULTATA

PODRŠKU PRILIKOM

DONOŠENJA ODLUKA

INFORMACIONI SISTEM

ZAVRŠNI RAČUNZAVRŠNI RAČUN UPRAVLjAČKAUPRAVLjAČKA KONTROLAKONTROLA

•ZAKONSKI JE PROPISAN

•SADRŽI SAMO NOVČANE SUME

•KORISTI SE ZA INTERNU UPOTREBU

* PORED SUMA SADRŽI I KOLIČINSKE JEDINICE

JEDINICE PRODAJEJEDINICE PROIZVODNJE

OPŠTE TROŠKOVEEFIKASNOST I PRODUKTIVNOSTI TAKO DALJE ………

INFORMACIONI SISTEM

ANALIZA EKONOMSKIH REZULTATAANALIZA EKONOMSKIH REZULTATAANALIZA EKONOMSKIH REZULTATAANALIZA EKONOMSKIH REZULTATA

MOŽE BITI OSTVARENA PUTEM

ZAVRŠNI ZAVRŠNI RAČUNRAČUN

MENADžMENT MENADžMENT KONTROLEKONTROLE

RAČUN USPEHA

PRIKAZAN U FORMI

PROPISANOJ OD EU

RAČUN USPEHA PO

METODI PRODAJNIH TROŠKOVA

EKONOMSKI IZVEŠTAJI

RAČUN USPEHA

PRIKAZUJE

ZAVRŠNI ZAVRŠNI RAČUNRAČUN

UPRAVLjAČKA UPRAVLjAČKA KONTROLAKONTROLA

OPŠTI REZULTATOPŠTI REZULTATREZULTATE PO REZULTATE PO PROIZVODNIM PROIZVODNIM

LINIJAMALINIJAMA

PRIKAZUJE

LjUDSKI RESURSI SPOSOBNI DA OSTVARE CILJEVE

REZULTATIREZULTATIPREDUZEĆEPREDUZEĆE

UUCELINICELINI

PRODAJA

•PRODAJE

•PROIZVODNJE

MENADžERIMENADžERI

VARIJABILNIVARIJABILNITROŠKOVITROŠKOVI

BRUTO MARŽA

•ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ

•PRODAJA

•ADMINISTRACIJA I OPŠTI TROŠKOVI

MENADŽERI U PRODAJI I ADMINISTRACIJI

FIKSNIFIKSNITROŠKOVITROŠKOVI

POSLOVNI REZULTATGENERALNI DIREKTOR

MENDžER PRODAJE

MENADŽERI U POGONU

MENDžER PRODAJE

RAČUN USPEHA

RAČUN USPEHA ZA UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO

GLAVNI CILJEVIGLAVNI CILJEVI

RAČUNA USPEHA PRIPREMLjENOG ZA UPRAVLjAČKO RAČUNOVODSTVO

DA DÂ SINTETIČKI PREGLED EKONOMSKIH REZULTATA U CILJU DONOŠENJA ODLUKE1

PRUŽI DOKAZE ZA IZRAČUNAVANJE :- POSLOVNOG REZULTATA- NEPOSLOVNOG REZULTATA

2

DA DEFINIŠE RAZLIČITE NIVOE DOPRINOSA ZA PROCENU :- KONTRIBUCIONA MARŽA- PROIZVODNA MARŽA I POSLOVNI REZULTAT- CASH FLOW (OPERATIVNI I KONAČNI)

4

DA ANALIZIRA DOPRINOS RAZLIČITIH PROIZVODNIH LINIJA ILI DELOVA PREDUZEĆA3

RAZLIČITE MARŽE I REZULTATI

KONTRIBUCIONA MARŽAZAVISI OD VARIJABILNIH I FIKSNIH TROŠKOVA

BRUTO MARŽA/PROFITZAVISI OD SVIH PROIZVODNIH TROŠKOVA

POSLOVNI REZULTAT ZAVISI OD SVIH TROŠKOVA POSLOVANJA

OPŠTI TROŠKOVI

NEPOSLOVNI TROŠKOVI

FINANSIJSKI BANKARSKE KAMATE I TROŠKOVI

VANREDNI VANREDNI PRIHODI I TROŠKOVI

FISKALNI POREZ NA DOBIT

VRSTA SADRŽAJ

RAZLIČITE METODE “OBRAČUNA TROŠKOVA”

IZBOR METODE OBRAČUNA

ZASNIVA SE NA

KORISNICIMA I

UPOTREBIPROIZVODNOM

PROCESUORGANIZACIJI

PREDUZAĆA

METOD METOD OBRAČUNAOBRAČUNA

RAZLIČITE METODE “OBRAČUNA TROŠKOVA”

RAZLIČITE METODE KOJE MOŽEMO KORISTITI

MOGU BITI SINTETIZOVANI U

METOD METOD OBRAČUNA OBRAČUNA UKUPNIH UKUPNIH

TROŠKOVATROŠKOVA

METOD OBRAČUNA METOD OBRAČUNA PROIZVODNIH PROIZVODNIH

TROŠKOVATROŠKOVA

METOD OBRAČUNA METOD OBRAČUNA DIREKTNIH DIREKTNIH TROŠKOVATROŠKOVA

PROCENU TROŠKOVAPROCENU TROŠKOVA

KLASIFIKACIJA TROŠKOVA

U ZAVISNOSTI OD TOGA ŠTA SE MORA PROCENITI:

• PROIZVOD

• CENTRI TROŠKOVA

DIREKTNI TROŠKOVIDIREKTNI TROŠKOVIOBJEKTIVNO PRIPISIVI TROŠKOVI PROIZVODIMA I CENTRIMA TROŠKOVA

NPR.: MATERIJAL, DIREKTNI TROŠKOVI RADA

INDIREKTNI TROŠKOVIINDIREKTNI TROŠKOVI

SUBJEKTIVNO PRIPISIVI TROŠKOVI PUTEM ODREĐENIH “LOGIČKIH METODA”

NPR.: OPŠTI TROŠKOVI, FINANSIJSKI TROŠKOVI

U ZAVISNOSTI OD OBIMA

•PROIZVODNJE

•PRODAJE

VARIJABILNI TROŠKOVIVARIJABILNI TROŠKOVI

MENJAJU SE PROPORCIONALNO, U ZAVISNOSTI OD OBIMA PROIZVODNJE

NPR.: MATERIJAL, DIREKTNI TROŠKOVI RADA

KLASIFIKACIJA TROŠKOVAKLASIFIKACIJA TROŠKOVA OPISOPIS

FIKSNI TROŠKOVIFIKSNI TROŠKOVI

NE MENJAJU SE SA PROMENOM OBIMA, ALI SU U RELACIJI SA VREMENOM

NPR: AMORTIZACIJA, IZLOŽBE I DEŠAVANJA

OBRAČUN UKUPNIH TROŠKOVA

OBRAČUN UKUPNIH TROŠKOVAOBRAČUN UKUPNIH TROŠKOVAOBRAČUN UKUPNIH TROŠKOVAOBRAČUN UKUPNIH TROŠKOVA

SE MOŽE IZRAČUNATI NA DVA NIVOA

TROŠKOVI

PROIZVODNJE

UKUPNI

TROŠKOVI

PROIZVODNI TROŠKOVI

OBRAČUNA PROIZVODNIH OBRAČUNA PROIZVODNIH

TROŠKOVATROŠKOVA

OBRAČUNA PROIZVODNIH OBRAČUNA PROIZVODNIH

TROŠKOVATROŠKOVA

METOD

SE BAZIRA NA PROCENI PROIZVODA UKLjUČUJUĆI SVE

TROŠKOVE KOJI SE TIČUTROŠKOVE KOJI SE TIČU

PROCESA PROIZVODNJEPROCESA PROIZVODNJE

UKUPNI TROŠKOVI

OBRAČUNA UKUPNIHOBRAČUNA UKUPNIH

TROŠKOVATROŠKOVA

OBRAČUNA UKUPNIHOBRAČUNA UKUPNIH

TROŠKOVATROŠKOVA

METOD

SE BAZIRA NA PROCENI PROIZVODA UKLJUČUJUĆI

PROIZVODNEPROIZVODNE

TRŠKOVETRŠKOVEOPŠTE TROŠKOVEOPŠTE TROŠKOVE

METOD OBRAČUNA DIREKTNIH TROŠKOVA

OBRAČUNA DIREKTIH OBRAČUNA DIREKTIH

TROŠKOVATROŠKOVA

OBRAČUNA DIREKTIH OBRAČUNA DIREKTIH

TROŠKOVATROŠKOVA

METOD

SE BAZIRA NA PROCENI PROIZVODA UKLjUČUJUĆI

ZAVISE OD OBIMAZAVISE OD OBIMA

PRODAJEPRODAJEZAVISE OD OBIMAZAVISE OD OBIMA

PROIZVODNJEPROIZVODNJE

VARIJABILNE TROŠKOVEVARIJABILNE TROŠKOVE


VARIJABILNIH TROŠKOVA

METOD OBRAČUNA DIREKTNIH METOD OBRAČUNA DIREKTNIH TROŠKOVATROŠKOVA

PROIZVOD SE PROCENJUJE SAMO PREKO

OGRANIČENJAOGRANIČENJA::

1. MOGUĆE POTEŠKOĆE OKO PODELE NA FIKSNE I VARIJABILNE

2. PROIZVOD SE PROCENJUJE SAMO SA STRANE “NEKOLIKO” TROŠKOVA


VARIJABILNIH TROŠKOVA

METOD OBRAČUNA DIREKTNIH METOD OBRAČUNA DIREKTNIH TROŠKOVATROŠKOVA


PREDNOSTIPREDNOSTI::

1. VARIJABILNI TROŠKOVI PREDSTAVLJAJU “DONJU GRANICU” ZA PRIHVATANJE PRODAJNE CENE

2. METOD OBRAČUNA DIREKTNIH TROŠKOVA ISPRAVNO PODRŽAVA STRATEGIJE UVEĆANJA OBIMA PRODAJE

METOD OBRAČUNA UKUPNIH TROŠKOVA

SVIH TROŠKOVA PREDUZEĆA

METOD OBRAČUNA UKUPNIH METOD OBRAČUNA UKUPNIH TROŠKOVATROŠKOVA

PROIZVOD SE PROCENJUJE PREKO

OGRANIČENJAOGRANIČENJA::

DOPRINOS OPŠTIH TROŠKOVA POJEDINAČNOM PROIZVODU NIKAD NIJE OBJEKTIVAN

METOD OBRAČUNA UKUPNIH TROŠKOVA

SVIH TROŠKOVA PREDUZEĆA

METOD OBRAČUNA UKUPNIH METOD OBRAČUNA UKUPNIH TROŠKOVATROŠKOVA


PREDNOSTIPREDNOSTI::

“RAZMIŠLJANJE” O CENI KOJA POKRIVA SCE TROŠKOVE, PRUŽA VAM SIGURNU ZARADU

CENTRI TROŠKOVA I ODGOVORNOSTI

““ENTITET” PREDUZEĆAENTITET” PREDUZEĆA““ENTITET” PREDUZEĆAENTITET” PREDUZEĆA

CENTAR TROŠKOVA

KOME MOGU DA SE PRIPIŠU

CENTAR TROŠKOVACENTAR TROŠKOVA

TROŠKOVITROŠKOVI

JE

CILJEVI CENTRA TROŠKOVACILJEVI CENTRA TROŠKOVACILJEVI CENTRA TROŠKOVACILJEVI CENTRA TROŠKOVA

CILJEVI CENTRA TROŠKOVA

KAO GLAVNI

MOGU SE SMATRATI

DEFINISANJE

ODREDIŠTA

TROŠKOVA

PRIPISIVANJE

INDIREKTNIH

TROŠKOVA

PROIZVODU

POVEZIVANJE ODGOVORNOSTI I

TROŠKOVA

KLASIFIKACIJA CENTRA TROŠKOVA

CENTRE TROŠKOVACENTRE TROŠKOVA

MOŽEMO PODELITI

IMAJUĆI U VIDU AKTIVNOSTI:

CENTRE PROIZVODNIH TROŠKOVA

CENTRE OPŠTIH TROŠKOVA

CENTRE POMOĆNIH TROŠKOVA

1

2

3

CENTRI PROIZVODNIH TROŠKOVA

KAO SVE

KOJI SU DIREKTNO UKLJUČENI U

CENTAR PROIZVODNIH TROŠKOVACENTAR PROIZVODNIH TROŠKOVA

MOGUĆE JE DEFINISATI

PROIZVODNI PROCESPROIZVODNI PROCES

ENTITETE PREDUZEĆAENTITETE PREDUZEĆA

CENTRI OPŠTIH TROŠKOVA

CENTRE OPŠTIH TROŠKOVACENTRE OPŠTIH TROŠKOVACENTRE OPŠTIH TROŠKOVACENTRE OPŠTIH TROŠKOVA

MOGUĆE JE DEFINISATI

KOJI SU UKLJUČENI U

OPŠTE AKTIVNOSTI MENADŽMENTA:

ENTITETE PREDUZEĆAENTITETE PREDUZEĆA

KAO SVE

PRODAJA, NABAVKA, UPRAVLJANJE PROIZVODIMA,

FINANSIJE, RAZVOJ I ISTRAŽIVANJE

TROŠKOVI PROIZVODA

CENA PROIZVODACENA PROIZVODA

SIROVINA

SPOLJNIH USLUGA / PROIZVODNJA

INTERNIH TROŠKOVA PROIZVODNJE

1

2

3

MORA DA SE SASTOJI OD

TROŠKOVI PROIZVODA

SIROVINESIROVINE

METODA OBRAČUNAVANJA ZALIHA

NABAVNE CENE SIROVINA

TROŠKOVI SIROVINA

1

2

ZAVISE OD

TROŠKOVI PROIZVODA

SPOLJNE USLUGESPOLJNE USLUGE

BROJA “OPERCIJA” KOJE SE OBAVLJAJU VANPREDUZEĆA

CENE SVAKE OPERACIJE

TROŠKOVI SPOLJNIH USLUGA

1

2

ZAVISE OD

TROŠKOVI PROIZVODA

PROIZVODNI TROŠKOVIPROIZVODNI TROŠKOVI

BROJA “OPERACIJA” U PREDUZEĆU

CENE USLUGA CENTARA PROIZVODNIH TROŠKOVA

UNUTRAŠNJI PROIZVODNI TROŠKOVI

1

2

ZAVISE OD

TROŠKOVI PROIZVODA

CENE KOŠTANJACENE KOŠTANJA

ZAVISI OD SISTEMA KOJI JE IZABRAN, PROMENA SISTEMA ĆE UTICATI

NA PROMENU SAMO PROIZVODNIH TROŠKOVATAKO DA ĆEMO IMATI

VARIJABILNE PROIZVODNE TROŠKOVE I VARIJABILNE TROŠKOVE PROIZVODA

UKUPNE PROIZVODNE TROŠKOVE I UKUPNE TROŠKOVE PROIZVODA

PROCENA


Četvrti dan

4. BIZNIS PLAN

Izrada biznis plana

Šta je biznis plan? Napisani rezime

prošlih, sadašnjih i budućihaktivnosti vašeg biznisa.

Poslovni itinerer kako da stignete iz sadašnje pozicije do one projektovane u budućnosti.

Svrha izrade biznis plana? Dokument koji služi kao standard

za: proveru vaših planiranih poslovnih

ideja i projekata praćenje realizacije vaših početnih

planiranih poslovnih aktivnosti sa tekućim ostvarenim rezultatima

ocenu projekta kod obezbeđenja dodatnog nedostajućeg potrebnog kapitala za njegovu realizaciju

Parametri biznis plana (1)

Start-up Razvoj postojeće firme Novi projekat > nova firma


Struktura osnivača Karakter programa / delatnosti Osnivački kapital


Vremenska dimenzija biznis plana Ciljani dodatni izvori i visina

kapitala

Optimalno je Biznis plan vremenski projektovati na rok koji sagledava investicioni tok povraćaja kapitala

Elementi biznis plana (1) Osnovni elementi biznis plana su: Naslovna strana Rezime Opis firme (profil kompanije) Analiza tržišta (analiza grane, delatnosti) Program proizvodnje i proizvodni plan Plan ljudskih resursa Prodajni plan Marketing plan Finansijski plan Plan budućeg razvoja Dodatak

Na naslovnoj strani naznačuje se:- firma- naslov biznis plana- period na koji se odnosi- autor(i)

Naslovna strana

Rezime (1) Ovaj deo biznis plana se sastavlja na

kraju njegove izrade, a stavlja na njegov početak!Predstavlja ’’izlog’’ biznis plana.Treba da bude sažet, pregledan i razumljiv, obima jedne do dve stranice.Osvetljava samo najznačajnije, ključne svodne rezultate dobijene prilikom izrade svih ostalih elemenata biznis plana.

Rezime (2)

Naročito je važno istaknuti ključne detalje vezane za:

program/delatnost, tehnologiju, opremu i proizvodni proces, konkurentnost proizvoda/usluga, tržište, a posebno finansijsku konstrukciju koja

treba da pruži sažetu ilustraciju visine i dinamike potrebnih ulaganja, kao i toka povraćaja investicionih sredstava

Opis firmeOvde se daju osnovne informacije o firmi, koji treba validno da ilustuju njen poslovni profil, a odnose se na podatke kao što su:- poslovno sedište,- vrsta vlasništva, visina i izvori kapitala,- rukovodeći tim (CV managementa),- oblik organizovanja,- raspoloživa sredstva i obaveze, - poslovne reference,- pozicioni kapital firme, good will, i dr.

Analiza tržišta (analiza grane, delatnosti)U ovom delu treba dati odgovore na sledeća pitanja:

Kolika je proizvodnja u zemlji? Koliki je rast? Koji su najznačajniji regioni? Koliki je obim prodaje? Koji su osnovni trendovi? Kakvo je privredno i pravno okruženje? Ko je konkurencija? Koje su prednosti konkurencije? Koje su osnovne prepreke za ulazak na tržište?

Program proizvodnje i proizvodni plan (1)

Ovaj deo biznis plana treba da odgovori na sledeća pitanja:

Identifikovanje proizvodnog programa (odlike proizvoda i asortiman).

Koje su glavne karakteristike proizvodnog procesa?

Izbor tehnologije i potrebne opreme. Ko su proizvođači i isporučioci opreme?

Program proizvodnje i proizvodni plan (2) Koji su i kako su rešeni tehnički zahtevi

(električna energija, vodovod i kanalizacija, otpadne materije i dr.) za primenu izabrane tehnologije?

Kakvi objekti i koja lokacija su potrebni? Identifikovanje repromaterijala i

dobavljača za realizaciju programa proizvodnje.

Da li se ceo proces proizvodnje obavlja samostalno i ko su ostali podizvođači?

Koliki su troškovi proizvodnje? Koje su buduće investicije u opremu?

Plan ljudskih resursa

Ovde je potrebno definisati sledeće elemente:

Koji su zadaci i poslovi? Koje funkcije proističu? Ko su izvršioci? Kolike su naknade i obaveze?

Prodajni plan

U ovom delu se pravi analiza prodaje za koju se veruje da će se dostići na tržištu. Da bi se to uradilo neophodno je sledeće:

Napraviti kalkulaciju troškova i formirati cene proizvoda.

Prognozirati prodaju sa više scenarija. Postaviti organizaciju prodaje. Izvršiti analizu kupaca.

Marketing plan

Ovaj odeljak je ključan za uspešnu realizaciju biznis plana. Zato je potrebno izvršiti tržišnu analizu sa odgovorima na sledeća pitanja:

Koja je ciljna grupa, odnosno ko su potencijalni potrošači proizvoda?

Kakve su cene na tržištu? Kako izvršiti promociju proizvoda? Koji su kanali distribucije? Koje načine reklamiranja koristiti? Koliki su troškovi reklamiranja?

Finansijski planOvo je ujedno i najznačajniji i najsloženiji deo biznis plana. On pokazuje finansijsku opravdanost ulaska u posao. Da bi se valjano uradio neophodno je analizirati:

Početni i operativni kapital Bilans uspeha Bilans stanja Bilans novčanog toka sredstava. Prelomna tačka rentabiliteta Pregled amortizacije, stanja kredita.

Plan budućeg razvoja

Ovaj deo biznis plana treba da ukaže na osnovne pravce i ciljeve u narednom periodu.

Dodatak

U ovom delu su sadržani svi potrebni materijali i dokumentacija koji su od značaja za realizaciju celog posla na izradi i izvođenju biznis plana

Realizacija biznis plana

Potrebno je, kao naročito važno za uspešnu realizaciju Biznis plana, posebno napomenuti da u procesu animiranja i privlačenja potencijalnih partnera i/ili eksternih finansijera za realizaciju biznis plana, kao i da u toku procesa pregovaranja sa njima, treba:

pristupiti fazno i postupati selektivno.

KLASIFIKACIJA BIZNIS PLANA

Pokazalo se da nikako nije uputno odmah i svim potencijalnim partnerima davati kompletan Biznis plana, već se sugeriše njegova klasifikacija na tri dela, i to:

Rezime sa Pismom o namerama, Biznis plan bez Dodatka, i Dodatak. Ove tri celine treba sadržajno

dimenzionisati tako da se predupredi moguća neovlašćena (zlo)upotreba!

REZIME Biznis plana

REZIME Biznis plana treba da ukaže da je projekat, kao:

tržišno atraktivan, investiciono siguran, obostrano profitabilan i za

potencijalnog partnera i za investitora.

Biznis plan Biznis plan treba da pruži argumentaciju

navoda iz Rezima i pokaže da je projekat: menadžerski, organizaciono, tehnološki, proizvodno, tržišno i marketinški, kadrovski, optimalno kvantitativno i kvalitativno

dimenzionisan.

Dodatak

Dodatak, sa posebnim dodatnim ključnim detaljima i klasifikovanim poslovnim podacima koji se neposredno odnose na:

poslovnu politiku (know-how), pozicioni kapital (good will) potencijal firme (ko su kupci i dobavljači treba da potvrdi da je projekat realno

izvodljiv.

Faze realizacije

Proces realizacije je preporučljivo voditi kroz sledeće tri faze:

dostava Rezimea sa Pismom o namerama

dostava Biznis plana dostava Dodatka

Prva faza Prva faza je dostava Rezimea sa pismom o

namerama ciljano na sve direktno ili indirektno potencijalne poslovne adrese, kao što su:

poslovne banke i institucionalni razvojni fondovi, privredne komore i druga poslovna i strukovna

udruženja, privatni investicioni fondovi i ‘’biznis anđeli’’, postojeći poslovni partneri (kupci i dobavljači), potencijalni poslovni partneri (proizvođaći i

prodavci opreme, alata, repromaterijala), kao i svi drugi neformalni kontakti (rođaci,

prijatelji, i sl.)

Druga faza

Druga faza je dostava Biznis plana selektivno zainteresovanim potencijalnim partnerima i/ili kreditorima, uz pregovore radi:

utvrđivanja stepena njihove zainteresovanosti, kao i

okvirnim uslovima pod kojim su spremni za poslovnu saradnju.

Treća faza

Treća faza je stavljanje na uvid Dodatka samo onim selektiranim eksternim subjektima sa kojima se ušlo u završnu fazu pregovora i njihovog neposrednog izjašnjavanja o spremnosti za realizaciju projekta, a u kojoj se definišu konačni modaliteti međusobnih odnosa u realizaciji projekta.


Peti dan

5. IZVORI FINANSIRANJA

IZVORI FINANSIRANJA

Poslovne banke Republički fond za razvoj Regionalni garancijski fond Investicioni fond

Travel

Desa Petrović - Finansijski menađzment