č ććnekoliko decenija, ali je đć č

Dr Borivoj Oović

NOVI PODACI O PRAISTORIJSKOM NASELJU »GRADAC« KOD KOTORCA

Praistorijsko gradinsko naselje Gradac (ili Ilinjača) kod sela Kotorca u Sarajevskom polju poznato je već nekoliko decenija, ali je prvu određeniju kulturno-istorijsku ocjenu njegovog razvoja dao tek prije kraćeg vremena A. Benac.l On se pri tom oslanjao na analizu inventarisanog materijala sa iskopavanja koje je obavio A. Skarić, a koji se najvećim dijelom nalazi u Muzeju grada Sarajeva. Ovaj materijal je ranije djelomično bio objavio J. Korošec.2

Prilikom revizije pomoćnih depoa Zemaljskog muzeja u Sarajevu, izvršene prije kratkog vremena, pronađeno je još nešto arheološkog materijala s ovog lokaliteta, i to:

a) 7 keramičkih fragmenata s oznakom »22. IX 1926,_. . . na- rav- nici, dubljina od 80 cma. Ni po oblicima ni po fakturi ovdje nema ničeg novog u odnosu na već objavljeni materijal.

b) 1 zemljani prešljenak s oznakom »18. IX 1926, mjesto 5, dubljina oko 100 cm«.

c) 8 keramičkih fragmenata s oznakom »18. IX 1926, mjesto 5, dubljina 110—120 crna. U ovoj grupi, pored nešto nedovoljno karakte- rističnog materijala, ističu se dva fragmenta (sl. la, b i sl. 2) 0 kojim će još biti govora.

d) veća količina keramičkog materijala bez ikakve bliže oznake, osim »Kotorac«, tako da nije moguće utvrditi da li potiču od iskopavanja 1912. ili 1926. na ovom lokalitetu. Iz ove grupe od većeg je inte- resa samo fragmenat na sl. 3. . 0 Skarićevom iskopavanju 1926. postoji samo veoma kratak izvje- štaj (Arhiva Zemaljskog muzeja za 1926, br. 837) iz kojeg se vidi da je iskopavanje trajalo od 14. do 27. septembra i da su konstatovana »tri građevna perioda (prehistorijski, raniji rimski i pozniji rimski koji bi mogao biti i ram srednjovijekovni)«. Nikakvih detaljnijih stra- tigrafskih podataka nema. Iz navedenih oznaka za materijal vidi se da je debljina kulturnog sloja dostizala 1,20 m. Međutim, možda se radi o udubinama terena. U svakom slučaju, ovako izolovani stratigrafski podaci nemaju većeg značaja, pa smo prisiljeni da se opet oslanjamo na tipologiju. ;

1) Gradac Ilinjača kod Kotorca, Prilozi za proučavanje istorije Sarajeva, I, Sarajevo, 1963, str. 25—31.

2) Glasnik zemaljskog muzeja u Sarajevu (GZM) LII, 1940, str. 77—81.

. 9

Dr Borivoj Čović

NOVI PODACI O PRAISTORIJSKOM NASELJU »GRADAC« KOD KOTORCA

Praistorijsko gradinsko naselje Gradac (ili Ilinjača) kod sela Kotorca u Sarajevskom polju poznato je već nekoliko decenija, ali je prvu određeniju kulturno-istorijsku ocjenu njegovog razvoja dao tek prije kraćeg vremena A. Benac.l On se pri tom oslanjao na analizu inventarisanog materijala sa iskopavanja koje je obavio A. Skarić, a koji se najvećim dijelom nalazi u Muzeju grada Sarajeva. Ovaj materijal je ranije djelomično bio objavio J. Korošec.2

Prilikom revizije pomoćnih depoa Zemaljskog muzeja u Sarajevu, izvršene prije kratkog vremena, pronađeno je još nešto arheološkog materijala s ovog lokaliteta, i to:

a) 7 keramičkih fragmenata s oznakom »22. IX 1926...“ na rav- nici, dubljina od 80 cma. Ni po oblicima ni po fakturi ovdje nema ničeg novog u odnosu na već objavljeni materijal.

b) 1 zemljani prešljenak s oznakom »18. IX 1926, mjesto 5, dubljina oko 100 cm«.

c) 8 keramičkih fragmenata s oznakom »18. IX 1926, mjesto 5, dubljina 110—120 cm«. U ovoj grupi, pored nešto nedovoljno karakte- rističnog materijala, ističu se dva fragmenta (sl. la, b i sl. 2) o kojim će još biti govora.

d) veća količina keramičkog materijala bez ikakve bliže oznake, osim »Kotoracu, tako da nije moguće utvrditi da li potiču od iskopavanja 1912. ili 1926. na ovom lokalitetu. Iz ove grupe od većeg je inte- resa samo fragmenat na sl. 3.

_ 0 Skarićevom iskopavanju 1926. postoji samo veoma kratak izvje- štaj (Arhiva Zemaljskog muzeja za 1926, br. 837) iz kojeg se vidi da je iskopavanje trajalo od 14. do 27. septembra i da su konstatovana »tri građevna perioda (prehistorijski, raniji rimski i pozniji rimski koji bi mogao biti i ram srednjovijekovni)«. Nikakvih detaljnijih stra- tigrafskih podataka nema. Iz navedenih oznaka za materijal vidi se da je debljina kultmnog sloja dostizala 1,20 m. Međutim, možda se radi o udubinama terena. U svakom slučaju, ovako izolovani stratigrafski podaci nemaju većeg značaja, pa smo prisiljeni da se opet oslanjamo na tipologiju. ;

1) Gradac Ilinjača kod Kotorca, Prilozi za proučavanje istorije Sarajeva, I, Sarajevo, 1963, str. 25—31.

2) Glasnik zemaljskog muzeja u Sarajevu (GZM) LII, 1940, str. 77—81.

, 9

OI

(omega/m) q 'e; mms

.<

»,

«

á,

\

10

la, b (uvećano)

Osim ovog, novopronadenog matecrijala, novu svjetlost na ist-ori— jat naselja na Gracu bacaju i nedavno izvr§ena ispitivanja sliénih nalazi§ta u Bosm' i Dalmaciji, kao i studijski rad na hronologiji bronzanog i ieljeznog doba. u Bosni. Sve to omoguéuje da se ocjena kulturno-istorijskog razvoja ovog naselja, koju je skicirao A. Benac, pro§iri i dopuni novim detaljima.

Kao éto je veé A. Benac istakao, ovaj dominantni poloiaj bio jc prvi put zaposjednut krajem eneolita i u rano bronzano doba. Ovom vremenu pripada jedan fragmenat »slavonske« keramike, naden 1931. ili 1932,’ kao i» izvjesna koliéina drugog keramiékog materijala, koji ne pripada slavonskoj kultumoj grupi. 0d ovog materijala zanjmljiva je naroéito jedna loptasta posuda sa cilindriénim vratom i dvije dréke i sa éirokom zvonolikom nogom. Kakp je pokazao Benac, ova posuda ima veoma bliske analogije u nalazima iz tumulé ranog bronzanog doba istraiivanih oko izvora rijeke Cetine. Pored ove posuda mi smo danas u stanju da odredimo éitavu jednu grlurpu keramiékih nalaza sa Graca, koji pripadaju ranom bronzanom dobu, a veiu se prvenstveno za nalaziéta jruine i jugoistoéne Bosne, Hercegovine i Dalmacije. To su, prije svega, fragmenti na 81. 3 i 4; o-ni imaju sigume analogije u tumulima oko rijeke Cetine" i u jednom peéimskom nalazi§tu u Miri

Slika 3. ~ Slika 4.

3) U cjelokupnom dosad poznatom materijalu sa Graca kod Kotarca postoji samo 1 fragmenat »slavon-ske« keramike, koji je objavio V. Skarié' u GZM 1932, T. I, l, a ne vi§e kako bi izgledalo p0 Koroééevoj interpretaciji (1G21g21940. str. 78). P0 inventarskim podacima taj fragmenat je naden 1931. 1“] . g. 4 . ‘ J I

4) Up. I. Marovié: I_skopavanja kamenih gomila oko vrela rijeke Cetine $39. 1915.21 19.5114. ‘1111958, sesnik za arheologiju i historiju dalmatmsku, LXI,

, s . 1 . . -

.11

Osim ovog, novopronađenog materijala, novu svjetlost na istori- jat naselja na Gracu bacaju i nedavno izvršena ispitivanja sličnih nalazišta u Bosni i Dalmaciji, kao i studijski rad na hronologiji bronzanog i željeznog doba u Bosni. Sve to omogućuje da se ocjena kul- tmno-istorijskog razvoja ovog naselja, koju je skicirao A. Benac, proširi i dopuni novim detaljima.

Kao što je već A. Benac istakao, ovaj dominantni položaj bio je prvi put zaposjednut krajem eneolita i u rano bronzano doba. Ovom vremenu pripada jedan fragmenat »slavonske« keramike, nađen 1931. ili 1932,3 kao i. izvjesna količina drugog keramičkog materijala, koji ne pripada slavonskoj kulturnoj grupi. Od ovog materijala zanimljiva je naročito jedna loptasta posuda sa cilindričnim vratom i dvije drške i sa širokom zvonolikom nogom. Kako je pokazao Benac, ova posuda ima veoma bliske analogije u nalazima iz tumula ranog bronzanog doba istraživanih oko izvora rijeke Cetine. Pored ove posude mi smo danas u stanju da odredimo čitavu jednu grupu keramičkih nalaza sa Graca, koji pripadaju ranom bronzanom dobu, a vežu se prvenstveno za nalazišta južne i jugoistočne Bosne, Hercegovine i Dalmacije. To su, prije svega, fragmenti na sl. 3 i 4; oni imaju sigurne analogije u tumulima oko rijeke Cetine“ i u jednom pećinskom nalazištu u Miri

Slika 3. Slika 4.

_3) U cjelokupnom dosad poznatom materijalu sa Graca kod Kotarca postoji samo 1 fragmenat »slavonske« keramike, koji je objavio V. Skarić' u GZM 1932, T. I, 1, a ne više kako bi izgledalo po .Koroščevoj interpretaciji (1921131321940. str. 78). Po inventarskim podacima taj fragmenat je nađen 1931. u . g. , _ | .

4) Up. I. Marović: I_skopavanja kamenih gomila oko vrela rijeke Cetine iggsdg. 1?5:Ž11_951f_1. \ln 1958, Vijesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, LXI,

, s . 1 . . -

.11

Osim ovog, novopronađenog materijala, novu svjetlost na istori- jat naselja na Gracu bacaju i nedavno izvršena ispitivanja sličnih nalazišta u Bosni i Dalmaciji, kao i studijski rad na hronologiji bronzanog i željeznog doba u Bosni. Sve to omogućuje da se ocjena kul- tumoistorijskog razvoja ovog naselja, koju je skicirao A. Benac, proširi i dopuni novim detaljima.

Kao što je već A. Benac istakao, ovaj dominantni položaj bio je prvi put zaposjednut krajem eneolita i u rano bronzano doba. Ovom vremenu pripada jedan fragmenat »slavonske« keramike, nađen 1931. ili 1932,3 kao i. izvjesna količina drugog keramičkog materijala, koji ne pripada slavonskoj kultumoj grupi. Od ovog materijala zanimljiva je naročito jedna loptasta posuda sa cilindričnim vratom i dvije drške i sa širokom zvonolikom nogom. Kako je pokazao Benac, ova posuda ima veoma bliske analogije u nalazima iz tumulá ranog bronzanog doba istraživanih oko izvora rijeke Cetine. Pored ove posude mi smo danas u stanju da odredimo čitavu jednu grupu keramičkih nalaza sa Graca, koji pripadaju ranom bronzanom dobu, a vežu se prvenstveno za nalazišta južne i jugoistočne Bosne, Hercegovine i Dalmacije. To su, prije svega, fragmenti na sl. 3 i 4; oni imaju sigurne analogije u mmulima oko rijeke Cetine“ i u jednom pećinskom nalazištu u. Miri-

Slika 3. Slika 4.

_3_) U cjelokupnom dosad poznatom materijalu sa Graca kod Kotarca postoji samo 1 fragmenat '»slavonskec: keramike, koji je objavio V. Skarić' u GZM 1932, T. 1, 1, a ne v1še kako bi izgledalo po Koroščevoj interpretaciji (lgzllglš21940. str. 78). Po mventarskim podacima taj fragmenat je nađen 1931. 1 l . g. , ' |

4) Up. I. Marović: iskopavanja kamenih gomila oko vrela rijeke Cetine %gšlg. 1525321195134. \in 1958, sesmk za arheologiju i historiju dalmatinsku, LXI,

, s . 1 . . -

411

loviéima blizu Dmi§a.5 Za istu o-vu kultwrnu grupu mogao bi se vezati i fragmenat na 51. la, b (mada njje iskljuéeno rda pripada i slavonskoj grupi). Fragmenat zdjele na 31. 5 ima dobru analogiju u sloju ranog ., am ‘ ‘ 1

Slika '5; bronzanog doba L1 Zelenoj p‘eéini iznad vrela B'une.6 Najzad, ranom bronzanom dobu najvjerovatnije pripada i fragmenat jedne druge zdjele sa Graca (sl. 6) ukraéen na obodtu udubljenjima izvedenim utis-

a

Slika 6.

kivanjem prsta; ovakav naéin ukra§avanja oboda javlja se, doduée, na raznim mjestima u razliéitim praistorijskim periodjma, ali je u juinoj B-osni ograniéen preteino na rano bronza'no doba, kako to pokazuje s-tratigrafija naselja »Pod« kod Bugojna.7 Ovakvo u-kraéavanje

5) Istraiivanjem I. Maroviéa. (neobjavljeno) otkriveni su u jednoj pe- c‘ini znaéajni praistorijski slojevi iz viée perioda. U sloju ranog brOnzanog doba zastupljena je keramika istog tipa kao ona u tumulima oko vrela Cetiue.

5) Up. A. Benac: Zelena Peéina. GZM NS XII, 1957, str. 6.6—,67. i T. .1, 7. 7) B. Covié: Uvod u stratigrafiju i hronologiju praistorij skih gradina u

Bosnj, GZM NS XX, 1965, str. 49. ‘

'12

loviéima blizu Drniéat.5 Za istu ovu kult'urnu grupu mogao bi se vezati i fragmenat na 51. 1a, b (mada nije iskljuéeno nda pripada i slavonskoj grupi). Fragmenat zdjele na 51. 5 ima dobru analogiju u sloju ranog

WW

Slika 5.

bronzanog doba u Zelenoj peéini iznad vrela Bune.6 Najzad, ranom bronzanom dobu najvjerovatnije pripada i fragmenat jedne druge zdjele sa Graca (sl. 6) ukra§en na obodu udubljenjima izvedenim utis-

Slika 6.

kivanjem prsta; ovakav naéin ukra§avanja oboda javlja se, doduée, na raznim mjestima u razliéitim praistorijskim periodjma, ali je u juinoj Bosni ograniéen preteino na rano bronzazno doba, kako to pokazuje stratigrafija naselja »Pod« kod Bugojna.7 Ovakvo ukra§avanje

5) Istraiivanjem I. Maroviéa (neobjavljeno) otkriveni su u 'ednoj pe- éini znaéajni praistorijski slojevi iz vi§e perioda. U sloju ranog ronzanog doba zastupljena je keramjka istog tipa kao ona u tumulima oko vrela Cetine.

6) Up. A. Benac: Zelena Peéina. GZM NS XII, 1957, str. 66-7-67. 1 T. 1, 7. 7) B. Covié: Uvod u stratigrafiju i hronologiju praistorijskih gradina u

Bosni, GZM NS XX, 1965, str. 49.

‘12

lovićima blizu Drniša.5 Za istu ovu kulturnu grupu mogao bi se vezati i fragmenat na sl. la, b (mada nije isključeno rda pripada i slavonskoj grupi). Fragmenat zdjele na sl. 5 ima dobru analogiju u sloju ranog

> *. PPi-r '

Slika 5.

bronzanog doba u Zelenoj pećini iznad vrela Bune.6 Najzad, ranom bronzanom dobu najvjerovatnije pripada i fragmenat jedne druge zdjele sa Graca (sl. 6) ukrašen na obodu udubljenjima izvedenim utis-

Slika 776. "

kivanjem prsta; ovakav način ukrašavanja oboda javlja se, doduše, na raznim mjestima u različitim praistorijskim periodima, ali je u južnoj Bosni ograničen pretežno na rano bronzano doba, kako to pokazuje stratigrafija naselja »Pod« kod Bugojna.7 Ovakvo ukrašavanje

5) Istraživanjem I. Marovića (neobjavljeno) otkriveni su u 'ednoj pe- ćini značajni praistorijski slojevi iz_ više perioda. U sloju ranog ronzanog doba zastupljena je keramika istog tipa kao ona u tumulima oko vrela Cetine.

6) Up. A. Benac: Zelena Pećina. GZM NS XII, 1957, str. 66—67. i T. ,I, 7. 7) B. Čović: Uvod u stratigrafiju i hronologiju praistorij skih gradina u


"12

lovićima bliZu Drniša.5 Za istu ovu kulturnu grupu mogao bi se vezati i fragmenat na sl. la, b (mada nije isključeno 'da pripada i slavonskoj grupi), Fragmenat zdjele na sl. 5 ima dobru analogiju u sloju ranog

aag,-541%?“ ,. .. Slika 5.

bronzanog doba u Zelenoj pećini iznad vrela Bune.6 Najzad, ranom bronzanom dobu najvjerovatnije pripada i fragmenat jedne druge zdjele sa Graca ( sl. 6 ) ukrašen na obodu udubljenjima izvedenim utis-

kivanjem prsta; ovakav način ukrašavanja oboda javlja se, doduše, na raznim mjestima u različitim praistorijskim periodima, ali je u južnoj Bosni ograničen pretežno na rano bronzano doba, kako to pokazuje stratigrafija naselja »Podc kod Bugojna! Ovakvo ukrašavanje

5) Istraživanjem I. Marovića (neobjavljeno) otkriveni su u 'ednoj pc- ćini značajni praistorijski slojevi iz više perioda. U sloju ranog ronzanog doba zastupljena je keramika istog tipa kao ona u tumulima oko vrela Cetine.

Up. A. Benac: Zelena Pećina. GZM NS XII, 1957, str. 66—67. i T. 1, 7. ") B. Čović: Uvod u stratigrafiju i hronologiju praistorijskih gradina u


'12

oboda poznato je, inaée, i na Debelom brdu i na Gracu u Kusaéama (Glasinac) — naseljima za koja se takode moie smatrati da su posto- jala i u rano Idobafi

Na'vedeni materijal pokazuvje da se mora ozbiljno raéunati 3 pc- stojanjam stalnog naselja ranog bronzanog doba na Gracu kod Kotorca. Osim toga, sad se moie neéto vi§e reéi i o njegovoj kulturnoj pripadnosti. Usamljeni fragmenat »slav01nske« keramike je, p0 ~svoj prilici, import. Ostali raspoloéivi materijal pripada jednom éirem kom- pleksu ranog bronzanog doba u koji ulazi juina Bosna, Hercegovina i znatni dijelovi Dalmacije.

Ovaj »juini« ksulturni kompleks ranog bronzanog Idoba joé je nedovoljno ispitan. U njegovom okviru zasad je ne§to bolje istraieno jedno uie podruéje u srednjoj Dalmaciji, gdje se veé moie govoriti o jednoj kulturnoj grupi ranog ‘bronzanog doba. Tu grupu, u keramié— kom inventaru, reprezentuju odredeni oblici posuda i ukra§avanje trakama i trouglovima, ispunjenim ubodima. Kako smo vidjeli, karak- teristiéni oblici ove grape javljaju se 11 rano bronzano doba i na Gracu kod Kotorca. Kako je i Benac istakao9, to je razumljiva pojava u jednom tako nemirnom dobu, kada su mnogi naéi planinski krajevi bili prvi put naseljeni grupama novog, prvenstveno stoéarskog stanovni- §tva, koje se nalazilo u stalnom kretanju, sukobljavajuéi se i mjjeéa- juéi medusobno. Zahvaljujuéi nalazima sa: Graca, tu stanju smo da dosta dobro rekonstrui§emo j‘edan 0d ovih veéih pokreta: u toku ranog bronzanog doba prodrla je .jedna grupa nov0g stanovniétva iz srednje Dalmacije do u izvorno podruéje rijeke Bosne, donoseéi svoj karakteristiéni keramiéki stil. Njen dalji prodor prema istoku moiemo pratiti u juinom dijelu glasinaékog podruéja, gdje su veoma 'karakte- ristiéni fragmenti ove »srednjoda1matinske« keramike na'deni u tumulima Rusanoviéi 36 (1894) —— s]. 7 i Vrlazje 2 — sl. 8 i 9.10

Slika 7.

‘ 8) Ibid., str. 72, 74. ' ' _. 9) O. c., str. 28. is) Up. i WMBH IV, 1896, s. 6, 15.

1‘3

aboda poznato je, inače, i na Debelom brdu i na Gracu u Kusačama (Glasinac) — naseljima za koja se takođe može smatrati da su posto- jala i u rano doba.a

Navedeni materijal pokazuje da se mora ozbiljno računati s po stajanjem stalnog naselja ranog bronzanog doba na Gracu kod Kotorca. Osim toga, sad se može nešto više reći i o njegovoj kulturnoj pripadnosti. Usamljeni fragmenat »slavonske« keramike je, po _svoj prilici, import. Ostali raspoloživi materijal pripada jednom širem kom— pleksu ranog bronzanog doba u koji ulazi južna Bosna, Hercegovina i znatni dijelovi Dalmacije.

Ovaj »južni« kulturni kompleks ranog bronzanog doba još je nedovoljno ispitan. U njegovom okviru zasad je nešto bolje istraženo jedno uže područje u srednjoj Dalmaciji, gdje se već može govoriti o jednoj kulturnoj grupi ranog bronzanog doba. Tu grupu, u keramič- kom inventaru, reprezentuju određeni oblici posuda i ukrašavanje trakama i trouglovima, ispunjenim ubodima. Kako smo vidjeli, karak— teristični oblici ove grupe javljaju se u rano bronzano doba i na Gracu kod Kotorca. Kako je i Benac istakao9, to je razumljiva pojava u jednom tako nemirnom dobu, kada su mnogi naši planinski krajevi bili prvi put naseljeni grupama novog, prvenstveno stočarskog stanovni- štva, koje se nalazilo u stalnom kretanju, sukobljavajući se i miješa- jući međusobno. Zahvaljujući nalazima sa Graca, u stanju smo da dosta dobro rekonstruišemo jedan od ovih većih pokreta: u toku ranog bronzanog doba prodrla je jedna grupa nov0g stanovništva iz srednje Dalmacije do u izvorno područje rijeke Bosne, donoseći svoj karakteristični keramički stil. Njen dalji prodo-r prema istoku možemo pratiti u južnom dijelu glasinačkog područja, gdje su veoma karakte- ristični fragmenti ove »srednjodalmatinske« keramike nađeni u tumulima Rusanovići 36 (1894) — sl. 7 i Vrlazje 2 — sl. 8 i 9.lo

Slika 7.

8) Ibid., str. 72, 74. ' -. 9) O. c., str. 28. lo) Up. i WMBH IV, 1896, s. 6, 15.

113

oboda poznato je, inače, i na Debelom brdu i na Gracu u Kusačama (Glasinac) — naseljima za koja se takođe može smatrati da su posto- jala i u rano doba.s

Navedeni materijal pokazuje da se mora ozbiljno računati s po- stojanjem stalnog naselja ranog bronzanog doba na Gracu kod Kotorca. Osim toga, sad se može nešto više reći i o njegovoj kulturnoj pripadnosti. Usamljeni fragmenat »slafvonskea keramike je, po _svoj prilici, import. Ostali raspoloživi materijal pripada jednom širem kom— pleksu ranog bronzanog doba u koji ulazi južna Bosna, Hercegovina i znatni dijelovi Dalmacije.

Ovaj »južni« kulturni kompleks ranog bronzanog doba još je nedovoljno iSpitan. U njegovom okvim zasad je nešto bolje istraženo jedno uže podmčje u srednjoj Dalmaciji, gdje se već može govoriti o jednoj kulturnoj grupi ranog “bronzanog doba. Tu grupu, u keramič- kom inventaru, reprezentuju određeni oblici posuđa 1 ukrašavanje trakama i trouglovima, ispunjenim ubodima. Kako smo vidjeli, karak— teristični oblici ove grupe javljaju se u rano bronzano doba i na Gracu kod Kotorca. Kako je i Benac istakao9, to je razumljiva pojava u jednom tako nemirnom dobu, kada su mnogi naši planinski krajevi bili prvi put naseljeni grupama novog, prvenstveno stočarskog stanovni- štva, koje se nalazilo u stalnom kretanju, sukobljavajući se i miješa- jući međusobno. Zahvaljujući nalazima sa Graca, u stanju smo da dosta dobro rekonstruišemo jedan od ovih većih pokreta: u toku ranog bronzanog doba prodrla je jedna grupa nov0g stanovništva iz srednje Dalmacije do u izvorno područje rijeke Bosne, donoseći svoj karakteristični keramički stil. Njen dalji prodor prema istoku možemo pratiti u južnom dijelu glasinačkog područja, gdje su veoma karakte- ristični fragmenti ove »srednjodalmatinske« keramike nađeni u tumulima Rusanovići 36 (1894) — sl. 7 i Vrlazje 2 — sl. 8 i 9."

Slika 7.

') Ibid., str. 72, 74. “) O. c., str. 28. m) Up. i WMBH IV, 1896, S. 6, 15.

113

Slika 9.

Nakon perioda etničkih pokreta, miješanja i uticaja nastao je, sa srednjim bronzanim dobom, u južnoj Bosni period stabilizacije. Šta se u to vrijeme događalo s naseljem na Gracu kod Kotorca — da li je bilo napušteno ili je i dalje egzistiralo? I u ovom pogledu nova istra- živanja, kao i sam materijal sa Graca, pružaju izvjesne podatke.

Fragmenat na sl. 2 pripada nekoj bikoničnoj posudi, koja je vjerovatno imala cilindrični vrat i dvije drške. Sačuvana drška pripada u osnovi jednom dobro poznatom tipu drški koje imaju na vrhu ka- rakteristične vertikalne produžetke. Ovakve drške poznate su iz većeg broja nalazišta južne Bosne. Sigurno je da su česte u kasno bronzano doba (XII — IX v. st. e.), a može se s razlogom pretpostaviti da su se razvile ranije, u toku bronzanog doba.“ U tom pravcu govori upravo i naš primjerak. Po presjeku, ona je srodna trakastim drškama. ka- rakterističnim u ovim krajevima prvenstveno za rano bronzano doba. Dva »dugmetae: kojim je ova drška ukrašena takođe su jedan arhaičan elemenat.Iz Najzad, grubo izvedeni niz šrafiranih rombova na našem fragmentu ima, naročito u tehničkom pogledu, najbliže analogije u tumulima oko izvora Cetine.13 S druge strane karakteristični vertikalni produžetak na dršci, kao i razvijeni bikonični obli-k same posude, go- vore o nešto mlađem vremenu." Uzevši sve u obzir, možemo zaključiti da naš fragmenat najvjerovatnije pripada srednjem bronzanom dobu. Sasvim je razumljivo da keramika ovog doba još čuva neke dekora- tivne elemente naslijeđene iz prethodnog perioda. Što se radi upravo o elementima koji su tipični za rano bronzano doba Dalmacije, obja-

n) Up. GZM NS XX, str. 79. 12) Ovakve bradavice ili dugmad. simetrično postavljeni na mjestu gdje

se drška spaja sa zidom posude, karakteristični su za eneolit i rano bronzano doba Dalmacije; _. up. P. Korošec: Neka pitanja oko eneolita Dalmacije, Arheološki radovi i rasprave JAZU, II, Zagreb 1962, T. II, 2.

13) I. Marović: O.; c. sl. 3, 7, 8. 14) Up. GZM NS XX, str.

14

Slika 9.

Nakon perioda etničkih pokreta, miješanja i uticaja nastao je, sa srednjim bronzanim dobom, u južnoj Bosni period stabilizacije. Šta se u to vrijeme događalo s naseljem na Gracu kod Kotorca — da li je bilo napušteno ili je i dalje egzistiralo? I u ovom pogledu nova istra- živanja, kao i sam materijal sa Graca, pružaju izvjesne podatke.

Fragmenat na sl. 2 pripada nekoj bikoničnoj posudi, koja je vje— rovatno imala cilindrični vrat i dvije drške. Sačuvana drška pripada u osnovi jednom dobro poznatom tipu drški koje imaju na vrhu ka- rakteristične vertikalne produžetke. Ovakve drške poznate su iz većeg broja nalazišta južne Bosne. Sigurno je da su česte u kasno bronzano doba (XII —- IX v. st. e.), a može se s razlogom pretpostaviti da su se razvile ranije, u toku bronzanog doba.“ U tom pravcu govori upravo i naš primjerak. Po presjeku, ona je srodna trakastim drškama. ka- rakterističnim u ovim krajevima prvenstveno za rano bronzano doba. Dva »dugmeta« kojim je ova drška ukrašena takođe su jedan arhaičan elemenat.12 Najzad, grubo izvedeni niz šrafiranih rombova na našem fragmentu ima, naročito u tehničkom pogledu, najbliže analogije u tumulima oko izvora Cetine.? S druge strane karakteristični vertikalni produžetak na dršci, kao i razvijeni bikonični oblik same posude, go- vore o nešto mlađem vremenu.“ Uzevši sve u obzir, možemo zaključiti da naš fragmenat najvjerovatnije pripada srednjem bronzanom dobu. Sasvim je razumljivo da keramika ovog doba još čuva neke dekora- tivne elemente naslijeđene iz prethodnog perioda. Što se radi upravo o elementima koji su tipični za rano bronzano doba Dalmacije, obja-

“ ) Up. GZM NS XX, str. 79. 12) Ovakve bradavice ili duamad. simetrično postavljeni na mjestu gdje

se drška spaja sa zidom posude, karakteristični su za eneolit i rano bronzano doba Dalmacije; —-—- up. P. Korošec: Neka pitanja oko eneolita Dalmacije, Arheološki radovi i rasprave JAZU, II, Zagreb 1962, T. II, 2.

13) I. Marović: O.; c. sl. 3, 7, 8. ]4) Up. GZM NS XX, str.

14

§njava se onim §to je o prodoru nosilaca nsrednjodalmatinskea: gmpe u ave krajeve naprijed reéeno.

Osim ovog fragmenta, srednjem bronzanom dobu moglo bi pri- padati jo§ ne§to keramiékih nalam sa Graca. Za sada joé nismo u stanju da sav raspoloiivi materijal dobro klasifikujemo, ali se 0 pojedinim tipovima i varijantama vec‘ moie ne§to preciznije reéi. No, po- trebno je prethodno osvrnuti se na 0110 §to je o najveéem dijeltu; pra- istorijske keramike sa Graca veé rekao A. Benac. On je s pravom ukazao da postoje izvjesne analogije u nekim oblicima, naroéito dr§ki, izmedu ovih na§ih krajeva i Apeninskog poluostrva i da dr§ke éiji je otvor podijeljen na dva dijela (»ansa bifora«) imaju dobre analogije u grobovima IX i VIII v. st. e. u j'uZnoj Italiji, pa mogu i kod nas posluiiti kao dobar hronolofiki oslonac. Pitanje da 1i se radi o uticaju iz na§ih krajeva na Apeninsko poluostrvo ili obratno, on je, medutim, ostavio uglavnom otvorenim, ukazujuéi na izvjestan hronolo§ki priori- tet Apeninskog poluostrva kada su u pitanju neke forme.“ Ovo se pitanje zasad jo§ ne moie u cjelini s uspjehom rije§iti, prvenstveno zbog nedovoljne ispitanosti na§ih kra-jeva. No, postoje neki detalji o kojim je moguée ne§to odredenije reéi. Medu mnogobrojnim varijantama dr§ki sa produiecima izdvojio bih ovdje varijantu s jednim ka- rakteristiénim produietkom za naslanjanje palca, postavljenim 11a sam obod posude, na mjesto gdje poéinje dr§ka. Ova varijanta poznata je na Gracu u nekoliko primjeraka.“ Danas znamo da se ova varijanta javlja kod nas veé u toku ranog bronzanog doba i da je, najvjerovatnije, karakteristiéna prvenstveno za srednje bronzano doba." Osim toga, neki od osnovnih tipova posuda, bmjno zastupljenih na Gracu kod.Kotorca, karakteristiéni su u juinoj Bosni podjednako i za srednje i za kasno bronzano doba, kao §to je to pokazala stratigrafska situacija na Velikoj Gradini u Varvari, blizu vrela Rame.“ Sve nas to utvrduje u uvjerenju da je i na na§em naselju iivot kontinun'rano tekao i u toku srednjeg bronzanog doba, kao §to je to bio sluéai i sa drugim, u rano bronzano doba osnovanim, naseljima u juinoj Bosni (Var- vara, Debelo brdo, Kusaée i Ko§utica na Glasincu).l9

Dok smo u pitanju prve pojave i hronologije raznih tipova dr§ki s vertikalnim produiecima u na§im krajevima jo§ u neizvjesnosti i u stanju da ne§to sigurnije govorimo same 0/ pojedinim varijanta-ma, drugaéije stoji stvar s tipom dr§ke éiji je'otvor podijeljen na dva dijela (»ansa biforaor). Dr§ke ovog tipa ograniéene su na Apeninskom poluostvru i geografski i hronolo§kiz one se tamo ne pojavljuj-u prije kraia X v. st. 6., a nalazimo ih samn u_juinoj polovini Italije.20 Na Balkan-skom poluostrvu, ovaj tip dr§ke javlja se na éitavom prostoru

‘5) O. c. str. 29—30. 16) Up. GZM L11, 1940, str. 79 i A. Benac, o. c. 51. 3 u sredini. 17) Up. GZM NS xx, str. 60, 79—80. '. m) Ibid., sm 45, 78—79. '9) Ibid., str. 77 id. ..

.. '20) H. MiilIev-Knrpe' Beifv'fim’. znr Chronologie der Umenfelderzeit nordhch und siidlich der Alpen, Berlin 1959, Textband, S. 38, 42 usw., Abb. 44, 20; 45, 3; Taffelband, Taf. 16 A6, Taf. 17, B 15 usw.

15

šnjava se onim što je o prodoru nosilaca »srednjodalmatinskex grupe u ove krajeve naprijed rečeno.

Osim ovog fragmenta, srednjem bronzanom dobu moglo bi pri- padati još nešto keramičkih nalam sa Graca. Za sada još nismo u stanju da sav raspoloživi materijal dobro klasifikujemo, ali se o pojedinim tipovima i varijantama već može nešto preciznije reći. No, po- trebno je prethodno osvrnuti se na ono što je o najvećem dijelu pra- istorijske keramike sa Graca već rekao A. Benac. On je s pravom ukazao da postoje izvjesne analogije u nekim oblicima, naročito drški, između ovih naših krajeva i Apeninskog poluostrva i da drške čiji je otvor podijeljen na dva dijela ( »ansa bifora«) imaju dobre analogije u grobovima IX i VIII v. st. e. u južnoj Italiji, pa mogu i kod nas poslužiti kao dobar hronološki oslonac. Pitanje da li se radi o uticaju iz naših krajeva na Apeninsko poluostrvo ili obratno, on je, međutim, ostavio uglavnom otvorenim, ukazujući na izvjestan hronološki priori- tet Apeninskog poluostrva kada su u pitanju neke forme.“ Ovo se pitanje zasad još ne može u cjelini s uspjehom riješiti, prvenstveno zbog nedovoljne ispitanosti naših krajeva. No, postoje neki detalji o kojim je moguće nešto određenije reći. Među mnogobrojnim varijantama drški sa produžecima izdvojio bih ovdje varijantu s jednim ka- rakterističnim produžetkom za naslanjanje palca, postavljenim na sam obod posude, na mjesto gdje počinje drška. Ova varijanta poznata je na Gracu u nekoliko primjeraka.15 Danas znamo da se ova varijanta javlja kod nas već u toku ranog bronzanog doba i da je, najvjerovatnije, karakteristična prvenstveno za srednje bronzano doba." Osim toga, neki od osnovnih tipova posuda, brojno zastupljenih na Gracu kod 'Kotorca, karakteristični su u južnoj Bosni podjednako i za sred— nje i za kasno bronzano doba, kao što je to pokazala stratigrafska situacija na Velikoj Gradini u Varvari, blizu vrela Rame.Ia Sve nas to utvrđuje u uvjerenju da je i na našem naselju život kontinuirano tekao i u toku srednjeg bronzanog doba, kao što je to bio slučai i sa drugim, u rano bronzano doba osnovanim, naseljima u južnoj Bosni (Var- vara, Debelo br-do, Kusače i Košutica na Glasincu).'9

Dok smo u pitanju prve pojave i hronologije raznih tipova drški s vertikalnim produžecima u našim krajevima još u neizvjesnosti i u stanju da nešto sigurnije govorimo samo o. pojedinim varijantama. drugačije stoji stvar s tipom drške čiji je'otvor podijeljen na dva dijela ( »ansa biforaer). Drške ovog tipa ograničene su na Apeninskom poluostvru i geografski i hronološki: one se tamo ne pojavljuju prije kraia X v. st. e., a nalazimo ih samo u _iužnoj polovini Italije.zo Na Balkanskom poluostrvu, ovaj tip drške javlja se na čitavom prostom

15) O. c. str. 29—30. 16) Up. GZM LII, 1940, str. 79 i A. Benac, 0. c. sl. 3 u sredini. 17) Up. GZM NS xx, str. 60, 79—80. ' 18) Ibid., str. 45, 78—79. I9) Ibid.. str. 77 id. -. 2“) H. Miiller-Knrpe' Beitržipe zur Chronologie der Umenfelderzeit

nčrdlich und siidlich der Alpen, Berlin 1959, Textband, S. 38, 42 usw., Abb. 44, 20; 45, 3; Taffelband, Taf. 16 A6, Taf. 17, B 15 usw.

15

šnjava se onim što je o prodoru nosilaca »srednjodalmatinskec grupe u ove krajeve naprijed rečeno.

Osim ovog fragmenta, srednjem bronzanom dobu moglo bi pri- padati još nešto keramičkih nalam sa Graca. Za sada još nismo u stanju da sav raspoloživi materijal dobro klasifikujemo, ali se o pojedinim tipovima i varijantama već može nešto preciznije reći. No, po- trebno je prethodno osvrnuti se na ono što je o najvećem dijelu pra- istorijske keramike sa Graca već rekao A. Benac. On je s pravom ukazao da postoje izvjesne analogije u nekim oblicima, naročito drški, između ovih naših krajeva i Apeninskog poluostrva i da drške čiji je otvor podijeljen na dva dijela (»ansa bifora«) imaju dobre analogije u grobovima IX i VIII v. st. e. u južnoj Italiji, pa mogu i kod nas poslužiti kao dobar hronološki oslonac. Pitanje da li se radi o uticaju iz naših krajeva na Apeninsko poluostrvo i_li obratno, on je, međutim, ostavio uglavnom otvorenim, ukazujući na izvjestan hronološki priori- tet Apeninskog poluostrva kada su u pitanju neke for-me.ls Ovo se pitanje zasad još ne može u cjelini s uspjehom riješiti, prvenstveno zbog nedovoljne ispitanosti naših krajeva. No, postoje neki detalji o kojim je moguće nešto određenije reći. Među mnogobrojnim varijantama drški sa produžecima izdvojio bih ovdje varijantu s jednim ka- rakterističnim produžetkom za naslanjanje palca, postavljenim na sam obod posude, na mjesto gdje počinje drška. Ova varijanta poznata je na Gracu u nekoliko primjeraka.16 Danas znamo da se ova varijanta javlja kod nas već u toku ranog bronzanog doba i da je, najvjerovatnije, karakteristična prvenstveno za srednje bronzano doba)7 Osim toga, neki od osnovnih tipova posuda, bnojno zastupljenih na Gracu kod 'Kotorca, karakteristični su u južnoj Bosni podjednako i za srednje i za kasno bronzano doba, kao što je to pokazala stratigrafska situacija na Velikoj Gradini u Varvari, bliZu vrela Rame.13 Sve nas to utvrđuje u uvjerenju da je i na našem naselju život kontinuirano tekao i u toku srednjeg bronzanog doba, kao što je to bio slučaj i sa drugim, u rano bronzano doba osnovanim, naseljima u južnoj Bosni (Var- vara, Debelo brdo, Kusače i Košutica na Glasincu).19

Dok smo u pitanju prve pojave i hronologije raznih tipova drški s vertikalnim produžecima u našim krajevima još u neizvjesnosti i u stanju da nešto sigurnije govorimo samo o . pojedinim varijantama. drugačije stoji stvar s tipom drške čiji je'otvor podijeljen na dva dijela ( »ansa biforaer). Drške ovog tipa ograničene su na Apeninskom poluostvru i geografski i hronološki: one se tamo ne pojavljuju prije kraia X v. st. e., a nalazimo ih samo u južnoj polovini Italije." Na Balkanskom poluostrvu, ovaj tip drške javlja se na čitavom prostom

15) o. c. str. 29—30. 16) Up. GZM LII, 1940, str. 79 i A. Benac, 0. c. sl. 3 u sredini. 17) Up. GZM NS xx, str. 60, 79—80. ' 13) Ibid., str. 45, 78—79. |9) Ibid., str. 77 id.

__ _20) H. Miiner—Knme' Beitržive zur Chronologie der Umenfelderzeit nordhch und siidlich der Alpen, Berlin 1959, Textband, S. 38, 42 usw., Abb. 44, 20: 45, 3; Taffelband, Taf. 16 A6, Taf. 17, B 15 usw.

15

od južne Bosne do južne Albanije." Karakteristično je da se često u južnoj Bosni sreće u naseljima koja nisu više egzistirala po završetku kasnog bronzanog doba, kao što su Fortica na Bakijama i Velika Gra- dina u Varvari. Mi još ne znamo da li se ovaj tip drške kod nas pojavio već u početku kasnog bronzanog doba (XII v. st. e.) ili tek kasnije, (u XI, X ili IX v.), ali je za kasno bronzano doba ovdje on svakako već karakterističan. Stoga je malo vjerovatno da je u pitanju italski uticaj na naše krajeve. Nešto više svjetla u ovo pitanje unijela su najnovija arheološka istraživanja u Albaniji. Zahvaljujući njima, mi možemo da— nas “da utvrdimo dvije osnovne varijante ove drške — jednu koja je (zasada) karakteristična za južnu Bosnu i drugu, postavljenu koso prema posudi, koja je karakteristična za nalazišta kasnog bronzanog i ranog željeznog doba (prvenstveno X i IX vijek) u Albaniji. Tipološka analiza pokazuje da su drške ovog tipa iz južne Italije po svom obliku zavisne upravo od ove južne (albanske) varijante drški »ansa biforaa. Stoga mislim da se može uzeti kao vrlo vjerovatno da je njihova pojava rezultat ilirske etničke infiltracije u južnu Italiju, koja je, oči- gledno, potekla upravo iz krajeva naseljenih plemenima koja su činila ilirsko etničko jezgro.

Što se našeg naselja tiče, pojava ovih drški svjedoči da ono traje i u toku kasnog bronzanog doba. Vrlo je vjerovatno da u ovo doba Gradac kod Kotorca dobija još veći značaj, prvenstveno zbog svog strategijskOg položaja. Možda su u to doba na njemu bile izgrađene prve fortifikacije od trajnog materijala (kameni bedem), kao što je bio slučaj i na brojnim drugim naseljima ovog tipa u Bosni.22

Nemamo dovoljno elemenata da sa sigurnošću govorimo o tome šta se događalo s našim naseljem kasnije, u toku željeznog doba. Jedan karakterističan fragmenat — sl. 10, može se danas, zahvaljujući stra-

, _ ') _; .. {% \ i. , rise—again '“, [ š v— .aw =: U ' L » , , . . . “ * v . ' . 4

; '

Slika 10.

21) Un. Frano Prendi: Onelaues résultats des expéditions archéologiques effectuées dans le district de Vlora au cours des années 1953—54, Buletin per shkencat shoqerore Nr. 3, Tirana 1955. p. 119—120, Fig. VIII, 3; S. Islami —— rl. Ceka: Nouvelles données sur l'antiquité illyrienne en Albanie, Studia albanica 1, Tirana 1964, p. 103, T. XVI, 3. '

2) Up. GZM NS XX, str. 50, 84 id.

16

od južne Bosne do južne Albanije." Karakteristično je da se često u južnoj Bosni sreće u naseljima koja nisu više egzistirala po završetku kasnog bronzanog doba, kao što su Fortica na Bakijama i Velika Gra- dina u Varvari. Mi još ne znamo da li se ovaj tip drške kod nas pojavio već u. početku kasnog bronzanog doba (XII v. st. e.) ili tek kasnije, (u XI, X ili IX v.), ali je za kasno bronzano doba ovdje on svakako već karakterističan. Stoga je malo vjerovatno da je u pitanju italski uticaj na naše krajeve. Nešto više svjetla u ovo pitanje unijela su najnovija arheološka istraživanja u Albaniji. Zahvaljujući njima, mi možemo danas da utvrdimo dvije osnovne varijante ove drške — jednu koja je (zasada) karakteristična za južnu Bosnu i drugu, postavljenu koso prema posudi, koja je karakteristična za nalazišta kasnog bronzanog i ranog željeznog doba (prvenstveno X i IX vijek) u Albaniji. Tipološka analiza pokazuje da su drške ovog tipa iz južne Italije po svom obliku zavisne upravo od ove južne (albanske) varijante drški »ansa biforaa. Stoga mislim da se može uzeti kao vrlo vjerovatno da je njihova pojava rezultat ilirske etničke infiltracije u južnu Italiju, koja je, oči- gledno, potekla upravo iz krajeva naseljenih plemenima koja su činila ilirsko etničko jezgro.

Što se našeg naselja tiče, pojava ovih drški svjedoči da ono traje i u toku kasnog bronzanog doba. Vrlo je vjerovatno da u ovo doba Gradac kod Kotorca dobija još veći značaj, prvenstveno zbog svog strategijskOg položaja. Možda su u to doba na njemu bile izgrađene prve fortifikacije od trajnog materijala (kameni bedem), kao što je bio slučaj i na brojnim drugim naseljima ovog tipa u Bosni.22

Nemamo dovoljno elemenata da sa sigurnošću govorimo o tome šta se događalo s našim naseljem kasnije, u toku željeznog doba. Jedan karakterističan fragmenat — sl. 10, može se danas, zahvaljujući stra-

Slika 10.

21) Un. Frano Prendi: Oueloues résultats des expéditions archéologiques effectuées dans le district de Vlora au cours des années 1953—54, Buletin per shkencat shoqerore Nr. 3, Tirana 1955, p. 119—120, Fig. VIII, 3; S. Islami — rl. Ceka: Nouvelles données sur l'antiquité illyrienne en Albanie, Studia albanica l, Tirana 1964, p. 103, T. XVI, 3. '

u) Up. GZM NS XX, str. 50, 84 id.

16

tigrafiji naselja »Pod« kod Bugojna, pouzdano datirati u puno željezno doba (VI —- V v. st. e.).B No, to još ne dokazuje da je u željezno doba ovdje postojalo stalno naselje, mada tu mogućnost ne treba isključi- vati. Svakako, nije nimalo vjerovatno da je ovako važan strategijski položaj bio tokom željeznog doba sasvim napušten.

' Prema svemu ovome možemo da zaključimo da je gra-dinske naselje Gradac kod Kotorca osnovano tokom ranOg bronzanog doba (aproksimativno oko 1.800 g. st. e.), da je nastavilo da se razvija tokom srednjeg bronzanog doba, kada je i u njegovom okviru (kao i u južnoj Bosni uopšte) došlo do etničke i kulturne unifikacije i da, vjerovatno kao važno strategijsko mjesto, egistira sve do kraja bronzanog doba (približno do kraja IX v. st. e.). U željezno doba imalo je možda prven—

' stveno ili isključivo startegijski značaj.

RESUME NOUVELLES DONNEES SUR LA LOCALITE HISTORIOUE DE »GRADACu,

PRES DE KOTORAC

Dans ce travail l'auteur public certaines données nouvelles sur la loca- lité de »Gradac«, pres de Kotorac, et pre'sente son interprétation de la date de fondation et de l'exiistence de cette localité. Outre les conclusions tire'es des matériaux connus jusqu'alors, l'áge de bronze dans cette localité comp- rend, selon l'opinion de l'auteur, les tragments: 1, 3, 4, 5 et 6. Cela nrovue que deja dans le bas áge de bronze il existait dans la localité de »Gradac« une agglomération fixe qui se relie, du point de vue de la culture matériclle, a la region plus vaste de la} Bosnie meridionale, de l' Herzégovine et de la Dalmatie centrale et méridionale. Cette region est caractérisée surtout pur un groupe culturel repanuu surtout dans la Dalmatic centrale. Les spécimens de céramique de ce groupe sont complétés a Kotorac, outre le vase mentionné par J. Korošec, par des fragments représentés sur les Tab. 3 et 4. Probable- ment s'agit-il la de la pénétration de ce groupe culture], venu de la Dalmatie centrale, dans la Bosnie méridionale et sudest, ce quti est prouvé par des fragments caractéristiques de ce groupe qui furent relevés dans certaines ne'cropoles de Glasinac (Tab. 7, 8 e t 9). L'auteur prouve ensuite qu'une agglo- mération a existé a l'em'placement de »Gradac« méme vers le milieu de l'áge de bronze. L'auteur estime également que nous devons les fragments repré- sentés sur le Tab. 2, de méme qu'une parilie des matériaux préalablement mentionnés, a la méme période. L'auteur prouve enfin que cette localitć présentait une existence continue au cours de l'áge de bronze récent, auquel :mpartient la partie considérable des matériaux relevés a cet emplacement. Autrement, cette période est caranférisée nar des anses en deux parties, — »ansa bifora<< —, répendues d'habitude dans les regions situées entre la Bosnie méridionale et l' Albanie. Subissant l'influence de ce type de la vari- ante albanaise, des anses similaires se sont développées dans la céramique de l' Italic méridionale et centrale, ce qui est probablement da aux migra- [10115 des tribus illynennes au cours de l'áge de bronze.

_ Dl Ibid. "". “ i T XIV, 8 (kombinacija uglačanih okruglih udubljenja 1 snopova udubljenih linija). ' o

.,

17

tigrafiji naselja »Pod« kod Bugojna, pouzdano datirati u puno željezno doba (VI —- V v. st. e.).23 No, to još ne dokazuje da je u željezno doba ovdje postojalo stalno naselje, mada tu mogućnost ne treba isključi- vati. Svakako, nije nimalo vjerovatno da je ovako važan strategijski položaj bio tokom željeznog doba sasvim napušten.

' Prema svemu ovome možemo da zaključimo da je gradinsko naselje Gradac kod Kotorca osnovano tokom ranOg bronzanog doba (aproksimativno oko 1.800 g. st. e.), da je nastavilo da se razvija tokom srednjeg bronzanog doba, kada je i u njegovom okviru (kao i u južnoj Bosni uopšte) došlo do etničke i krulturne unifikacije i da, vjerovatno kao važno strategijsko mjesto, egistira sve do kraja bronzanog doba (približno do kraja IX v. st. e.). U željezno doba imalo je možda prven-

* stveno ili isključivo startegijski značaj.

RESUME

NOUVELLES DONNEES SUR LA LOCALITE HISTORIQUE DE »GRADACa, PRES DE KOTORAC

Dans ce travail l'auteur public certaines données nouvelles sur la loca- l i té de »Gradac«, prčs de Kotarac, et présente son interprétation de la date de fondation et de l'ex'tistence de cette localité. Outre les conclusions tire'es des matériaux connus jusqu'alors, l'áge de bronze dans cette localité comp- rend, selon l'opinion de l'auteur, les tragments: 1, 3, 4, 5 et 6. Cela nrovue que déja dans le bas áge de bronze il existait dans la localité de >>Gradac« une agglomération fixe qui se relie, du point de vue de la culture matérielle, a la region plus vaste de la: Bosnie meridionale, de l' Henégovine et de la Dalmatie centrale et méridionale. Cette region est caractérisée surtout par un groupe culture] repanuu surtout dans la Dalmatie centrale. Les spécimens de céramique de ce groupe sont complétés a Kotorac, outre le vase mentionné par J. Korošec, par des fragments représentés sur les Tab. 3 et 4. Probable— ment s'agit-il la de la pénétration de ce groupe culture], venu de la Dalmatie centrale, dans la Bosnie méridionale et sud-est, ce qui est prouvé par des fragments caractéristiques de ce groupe qui furent relevés dans certaines nécropoles de Glasinac (Tab. 7, 8 e t 9). L'auteur prouve ensuite au'une agglo- mération a existé a l'em'placement de »Gradac« méme vers le milieu de l'áge de bronze. L'auteur estime également que nous devons les fragments repré- sentés sur le Tab. 2, de méme qu'une partlie des matériaux préalablement mentionnés, á la méme période. L'auteur prouve enfin que cette localitć présentait une existence continue au cours de l'áge de bronze récent, auquel :'Dpartient la partie considérable des matériaux relevés a cet emplacement. Autrement, cette période est caractérisée nar des anses en deux parties. — »ansa bifora« —, répendues d'habitude dans les regions situées entre la Bosnie méridionale et l' Albanie. Subissant l'influence de ce type de la vari- ante albanaise, des anses similaires se sont développées dans la céramique de l' Italic mérichionale et centrale, ce qui est probablement da aux migra- tions des tribus illynennes au cours de l'áge de bronze.

_ 73) Ibid" ***—. =? i T XIV, 8 (kombinacija uglačanih okruglih udubljenja 1 snopova udubljenih linija). -

o ., ..

17

Documents

č ććnekoliko decenija, ali je đć č