PRilika 2014.

Vanredno izdanje posvećenošestoj godišnjoj konferenciji DSOJ - PRilika 2014.Broj 15/2014.

Komunikacija na (s)ceni!

Vanredno izdanje posvećenošestoj godišnjoj konferenciji DSOJ - PRilika 2014.Impresum:Glasilo Društva Srbije za odnose sa javnošću

Izdavač:Društvo Srbije za odnose sa javnošću (DSOJ)

Za izdavača: Ivan Jakšić, predsednik DSOJ

Uređivački kolegijum:Ivana Parčetić Mitić, osnivač i urednik portala Marketing mreža www.marketingmreza.rs

Priprema i dizajn:New Moment New Ideas Company www.newmoment.com

Kontakt osoba:Ivana Parčetić MitićDruštvo Srbije za odnose sa javnošćuResavska 1511000 Beograde-mail: drustvo@pr.org.rsfacebook: https://www.facebook.com/PRDrustvotwitter: @PRSrbija

Sadržaj:

Reč predsednika DSOJ................................1

O konferenciji PRilika 2014........................2

O razvoju DSOJ..............................................10

Aktivnosti između dve konferencije......17

Trendovi u komunikaciji - Srbija i svet.....................................................25

Vesti članova DSOJ......................................48

Prijatelji konferencije PRilika 2014........50

Struka odnosa s javnošću u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena i ne uživa reputaciju koja bi joj obezbedila željeni autoritet i kredibilitet. I dalje se vezuje za negativan kontekst i vlada sveukupno nezadovoljstvo onih koji se bave komunikacijama. Uzrok tome leži u neshvatanju važnosti funkcije odnosa s javnošću u društvu uopšte, ali i od strane menadžmenta i medija, nedovoljnog nivoa obrazovanja onih koji se bave ovim poslom i ograničenih sredstava za realizaciju komunikacionih aktivnosti. Takođe, nizak je profesionalni nivo svih učesnika u procesu, čemu doprinosi nepostajanje standarda i loš imidž profesije, pomenuto nerazumevanje menadžmenta i medija, nedostatak kvalitetnog kadra na tržištu.Za razvoj svake profesije od izuzetnog je značaja da se oni koji se njome bave okupe i udruže svoje snage u stvaranje i funkcionisanje strukovne organizacije, čiji su ciljevi i zadaci briga za interese struke i kreiranje uslova za profesionalno unapređenje članova, pre svega kroz stručno usavršavanje i obrazovanje, a zatim i kroz postavljanje standarda struke, izrade etičkih kodeksa poslovanja i akreditacije članova.U regulaciji i celokupnoj profesionalizaciji struke ključnu ulogu trebalo bi da odigraju kompe-tencije i uticaj profesionalne asocijacije. U slabo regulisanim sistemima, u uslovima nepostojanja priznatih standarda, prema kojima se može očekivati određen nivo profesionalnosti, o struci se većinski zaključuje na osnovu neprofesionalnih i kontroverznih delovanja pojedinaca, što prouzrokuje ozbiljne probleme, diskredituje i nanosi štetu reputaciji cele struke i svih njenih predstavnika.Veća obaveštenost o odnosima s javnošću u celom društvu umanjila bi težinu radnji nepro-fesionalnih praktičara koji narušavaju imidž i reputaciju struke. Bez preciznog de�nisanja tri ključna elementa svake ozbiljne profesije – regulacije struke, obrazovanja u struci, kao i pitanju etike, Društvo i svi koji se bavimo ovom profesijom nećemo uspeti da ostvarimo potreban kredibilitet i autoritet struke odnosa s javnošću ni u očima menadžmenta, medija i poslovnih partnera, niti društva u celini.Stalno žalimo kako su nama i našoj struci dodeljene sporedne uloge, kako smo epizodisti, neretko statisti, eventualno šaptači. Ako istinski želimo strateške funkcije, samo je na nama, na svakome od nas pojedinačno, da se za to izborimo i dokažemo producentima i publici zašto treba da dobijemo glavne role, zašto zaslužujemo aplauze, ovacije i bis.Potrebno je više energije, angažovanosti i pojedinačnog doprinosa svih nas. I naše Društvo je, svi smo toga svesni, prepuno statista, kojima neprihvatanje glavnih i sporednih uloga nije prepreka da budu najglasniji pozorišni kritičari. Odgovornost za takvo stanje nesumnjivo je i na rukovodstvu, rediteljima i scenaristima "pozorišta u kući".Što se više uključujemo, što više budemo radili na sebi i davali lični doprinos, to ćemo više i bolje pozicionirati i sebe i struku. Komunikacija je nesumljivo na sceni, samo je na nama da se aktivnim ulogama izborimo da bude i na ceni, da se za našu PRedstavu traži karta više.

Ivan Jakšić, predsednik DSOJ

PRedstava sa statistima

UVODNIK

1

Svetski i domaći PR stručnjaci u Beogradu 7. i 8. novembra Uspešne kompanije vode računa o komunikaciji i to rade bez izuzetka, posebno dokazujući stratešku važnost funkcije odnosa s javnošću. PRilika je godišnja, regionalna strukovna konferencija i okuplja upravo takve, uspešne organizacije i njihove predstavnike koji primenjuju najviše standarde u komunikacijama i teže kontinuiranom napretku u poslovanju.PRilika 2014 šesta je po redu konferencija i ove godine se održava pod nazivom „KOMUNIKACIJA NA (S)CENI”. Cilj skupa je da ponudi odgovore na aktuelna pitanja iz struke: kako se uspešno suočiti sa promenama, ići u korak sa trendovima i zadovoljiti rastuća očekivanja organizacija, koje posluju u sve težim okolnostima.Članovi Programskog odbora PRilike 2014, dolazeći iz različitih organizacija, dali su svoje speci�čne poglede na ove teme, a radili su u sastavu:- Rajka Šinik Vulić – menadžer za korporativne komunikacije u Banca Intesa;- Ivana Parčetić Mitić – urednik i osnivač strukovnog portala posvećenom marketingu i komunikacijama Marketing mreža;- Tamara Bekčić – direktor i suosnivač agencije Chapter 4 PR, ujedno i koordinator Programskog odbora.Zadatak Programskog odbora PRilike svake godine sve je teži jer su i stručnjaci za odnose s javnošću u regionu sve bolji, a njihovi standardi sve viši. Zato s velikim ponosom mogu da kažem da je dolazak najavljenih predavača izuzetan uspeh.Reč je o predavačima koji su svetski poznati i priznati stručnjaci:- Pol Holms - autor veoma važnog istraživačkog alata, koji godinama ukazuje na trendove, ali ih i postavlja – The Holmes Report, a ujedno i osnivač najprestižnijih svetskih strukovnih SABRE nagrada;- Džeremi Galbrait - cenjeni predavač i globalni direktor strateškog komuniciranja u jednoj od vodećih svetskih PR agencija Burson-Marsteler;- Donald Stil - međunarodni stručnjak za krizne komunikacije i nekadašnji glavni savetnik za komunikacije u medijskoj kući BBC.Pored njih, kroz predavanja, studije slučaja i panele, na PRilici učestvuje i veliki broj drugih eksperata i predstavnika vodećih kompanija iz Srbije i regiona: Damir Jugo, dekan Edward Bernays škole za komunikacijski menadžment, jednstvene u čitavom regionu; Miša Lukić, koji je predsednik Upravnog odbora Publicis Group Serbia; zatim predstavnici kompanija NIS, Philip Morris, Telenor i IKEA, koji će kolegama predstaviti uspešne primere projekata iz zemlje i regiona. Programom konferencije obuhvaćena je i prezentacija rezultata najvažnijeg evropskog ovogodišnjeg istraživanja o komunikacijama i komunikatorima - European Communications Monitor 2014. Dve panel diskusije biće kvalitetna prilika za dijalog o očekivanjima i izazovima koji zaokupljaju PR profesionalce iz različitih organizacija: od komunikacijskih trendova i etike, do reputacije PR stručnjaka, budžeta, profesionalizma.Okupivši ovako kvalitetnu listu međunarodnih predavača, uspeli smo da s konferencijom koju organizuje Društvo Srbije za odnose s javnošću stanemo rame uz rame sa uglednim skupovima koji se održavaju u Londonu, Berlinu ili Njujorku.Pored toga, dobili smo i preko potrebnu podršku sponzora, pre svega kompanije Telenor, Henkel i Banca Intesa, zbog kojih je kotizacija veoma pristupačna za ovakav dvodnevni skup, ali i drugih, robnih partnera koji će brinuti o svima nama - Coca-Cola, Rosa voda, Pardon grickalice, Bambi konditorski program, Doncafe i Toyota.Konferencija se održava 7. i 8. novembra u Zvezdara Teatru u Beogradu, a u ime Programskog odbora, želim vam dobro-došlicu i pozivam vas da uzmete što aktivnije učešće i tako maksimalno iskoristite PRiliku 2014!

Tamara Bekčić

Koordinator Programskog odbora konferencije PRilika 2014. Direktor i suosnivač agencije Chapter 4 PR i član UO DSOJ

O KONFERENCIJIPRilika 2014

2

PREDAVAČIO KONFERENCIJIPRilika 2014

Džeremi Galbrait Generalni direktor kompanije Burson-Marsteler za područje Evrope, Bliskog Istoka i Afrike, globalni direktor za strateško komuniciranje i član Burson-Marstelerovog globalnog tima lidera. Pridružio se Burson-Marsteler kompaniji 1995. godine, kada je bio na čelu UK Public A�airs Practice, a potom je od 2000. do 2007. bio direktor Burson-Marsteler u Briselu. Pre toga bio je zamenik generalnog direktora vodeće �rme za politički konsalting - Westminster i direktor sestrinske kompanije u Briselu. Karijeru je započeo u �rmi House of Commons na poziciji člana odbora za oblast trgovine i industrije.Džeremi je proveo više od 20 godina pomažući vodećim kompanijama, organizacijama, direktorima, predsednicima i premijerima da se pozicioniraju kod skoro svih vrsta stejkholdera, kao i da upravljaju kriznim situacijama.Radio je sa klijentima iz vrlo širokog spektra oblasti, uključujući poljoprivredu, avio kompanije, industriju alkoholnih pića, veterinarsku, farmakološku, kozmetičku, industriju zapošljavanja, energetike, zaštite životne sredine, �nansijskih usluga, industriju hrane i pića, zdravstvo, logistiku, medije, hemijsku industriju, sport, telekomunikacije, saobraćaj i vode. Izazovi sa kojima su se suočavali njegovi klijenti doprineli su razvoju njegovog iskustva, koje je pomoglo gradovima, pa čak i zemljama da konkurišu za domaćina međunarodnih događaja, kao i kompanijama u dobijanju ugovora javnih nabavki.Školovao se na Univerzitetu Leeds, gde je diplomirao pravo. Borio se za poziciju Konzervativne stranke u Londonu na opštim izborima 1992. godine. Bio je ne-izvršni direktor konferencijskog centra kraljice Elizabete II u Londonu od 1997-2007. Godine 2012. dobija SABRE nagradu za izuzetno individualno dostignuće, nakon čega ga 2014. godine Sunday Times i Debrett’s imenuju za jednog od 500 najuticajnijih ljudi u Velikoj Britaniji.

Donald Stil Stručnjak je za reputaciju, krize i upravljanje promenama. Bio je 11 godina glavni savetnik za komunikacije kompanije BBC sa sedištem u Londonu, a trenutno radi kao konsultant velikog broja klijenata u Evropi, na Balkanu, Bliskom Istoku i azijsko-paci�čkom regionu. Tokom svoje karijere na BBC-u bavio se nekim od najvećih medijskih priča u poslednjoj deceniji, od ubistva britanske najpopularnije TV voditeljke Jill Dando, terorističko – bombaškog napada na TV centar BBC-a u Londonu, do otmica novinara i urednika, političkih i diplomatskih pitanja.Donald Stil savetnik je i trener u oblasti izgradnje reputacije, upravljanja krizama i dugoročne izgradnje vrednosti kompanija. On je gostujući predavač na Londonskoj školi za ekonomiju i na Univerzitetu u Vestminsteru. Saradnik je Kraljevskog društva za umetnost, a bio je i prvi savetnik BBC Akademije. Stil je pomoćnik direktora u Kenyon International Emergency Services, kompaniji koja je svetski lider u pružanju podrške organizacijama koje treba da planiraju i reaguju na krize, a koje uključuju i gubitke ljudskih života. Takođe, Stil je direktor Johnston Associates, specijalizovane PR agencije za pružanje usluga avio kompanijama sa sedištem u London Heathrow. Svoju karijeru započeo je kao voditelj i urednik na BBC radiju.

3

PREDAVAČIO KONFERENCIJIPRilika 2014

Pol HolmsViše od 20 godina pisao je tekstove na temu odnosa s javnošću u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, a trenutno radi kao izvršni direktor The Holmes Group i urednik The Holmes Report.Kao urednik, Holms piše nedeljni newsletter koji čita više od pet hiljada profesionalaca iz oblasti odnosa s javnošću u više od 40 zemalja. Takođe, on pro�liše više od 300 agencija za odnose s javnošću širom sveta na godišnjem nivou, pokrivajući tržišta Severne Amerike, EMEA (Evropa, Bliski Istok i Afrika) i azijsko-paci�čki region.Holms je, takođe, predsednik žirija SABRE (Superior Achievement in Branding and Reputation) nagrade, najvećeg svetskog takmičenja, na kom se dodeljuju priznanja za uspeh u oblasti odnosa s javnošću. Za američke i EMEA SABRE nagrade prijavi se oko dve hiljade radova, dok je na tržištu Azije i Paci�ka SABRE nagrada lansirana krajem 2008. godine. Holms je čest govornik na događajima širom sveta, dok konsalting u oblasti pozicioniranja i ljudskih resursa radi sa nekoliko velikih PR �rmi.Holms je rođen i odrastao u severnoj Engleskoj, gde je radio u lokalnim novinama, a zatim u južnom Londonu, pre nego što je postao urednik vesti časopisa PR Week u Velikoj Britaniji. Krajem osamdesetih godina pomogao je da se pokrene PR Week u SAD, a kratko je radio za Adweek i Marketing Week. Nakon toga pokrenuo je svoju publikaciju, Inside PR, a zatim i Reputation Management Magazin.Godine 2000. pokrenuo je The Holmes Group, agenciju koja pruža znanje i uvid stručnjacima za odnose s javnošću kroz nekoliko platformi, uključujući i newsletter The Holmes Report, nekoliko godišnjih štampanih publikacija, događaja i pružanje konsultantskih usluga.

Damir JugoDekan je Edward Bernays Visoke škole za komunikacijski menadžment, prve visokoobrazovne institucije u regionu specijalizovane za studije iz oblasti komunikacija. Magistar je strateških komunikacija i autor knjige „Strategije odnosa s javnošću“, prvog udžbenika o strateškom komuniciranju i strateškim odnosima s javnošću u Hrvatskoj i regionu. Gotovo deset godina uspešno kombinuje teoriju i praksu odnosa s javnošću radeći kao izvršni direktor i član Upravnog odbora agencije za odnose s javnošću Millenium promocija. Istovremeno sarađuje sa različitim univerzitetima, fakultetima i visokim školama u regionu i izvodi nastavu iz oblasti strateškog i kriznog komuniciranja na dodiplomskim, diplomskim i postdiplomskim studijima. Tokom rada u praksi bio je angažovan na projektima strateškog i kriznog komuniciranja i sprovođenju različitih komunikacijskih projekata za hrvatske i međunarodne korporacije, organizacije i institucije iz oblasti ekonomije, visokog obrazovanja, politike i nevladinog sektora. Obavljao je dužnost člana Upravnog i Nadzornog odbora Hrvatske udruge komunikacijskih agencija (HUKA), član je Nadzornog odbora Hrvatskog komunikacijskog društva (HKD) i dugogodišnji član Hrvatske udruge za odnose s javnošću (HUOJ) i Hrvatskog politološkog društva (HPD).

4

PREDAVAČI

5

O KONFERENCIJIPRilika 2014

Igor ŠtefanacIma 35 godina i po zanimanju je diplomirani novinar. Diplomu je stekao na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu. Nakon završetka studija, prva radna iskustva stekao je u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Hrvatske gde je na početku bio savetnik za odnose s javnošću u Policijskoj upravi Zagrebačkoj, a potom prelazi u Kabinet ministra i preuzima funkciju zamenika portparola. U MUP-u je ostao tri godine i početkom 2006. prezima funkciju vođe Sektora odnosa s javnošću Hrvatske udruge banaka. Osnovni zadatak mu je bio uspostaviti funkciju kao takvu i pripremiti javnost na počet ak rada u to vreme vrlo aktuelne teme, a to je kreditnog registra banaka - HROK. Nakon dve i po godine rada u udruženju, u leto 2008. godine odlazi u agenciju za komunikacijski menadžment Premisa gde kao savetnik radi i vodi niz klijenata poput: Zagrebačke banke, MOL-a, INA-e, Croatia Airlines-a. Početkom 2010. godine otvorila mu se mogućnost prelaska u kompaniju IKEA, koja je do tada već objavila svoje planove za ulazak na hrvatsko tržište. Preuzima funkciju PR menadžera za Hrvatsku i Sloveniju i podupire komunikacijskim aktivnostima napore realizacije projekta izgradnje IKEA robne kuće u Zagrebu. Nakon četiri godine rada u Zagrebu, od februara 2014. godine prelazi u regionalnu centralu kompanije IKEA za jugoistočnu Evropu u Beogradu i preuzima funkciju regionalnog menadžera za odnose s javnošću s odgovornošću za četiri zemlje.

Tijana IvanovićKlasično obrazovanje u Trećoj beogradskoj gimnaziji i na Filozofskom fakultetu naučilo je Tijanu da razmišlja sistemski, ali da uvek gleda izvan okvira. Nestrpljivost za usavršavanjem u modernijim sistemima nateralo je da što pre stekne diplomu istoričara umetnosti i nastavi postdiplomske studije u Minhenu. Pored studija, veliku pažnju privlači joj �lm i TV produkcija kojima posvećuje svo svoje slobodno vreme. Nakon pet godina bogatog studijskog i radnog iskustva vraća se u Beograd, istorija umetnosti odlazi u istoriju i posvećuje se marketingu i komunikacijama. Nekoliko godina rada u marketingu kompanije MPC Properties, izgradilo je njen istančan osećaj za zlatni presek u poslovanju i tehnike u kreiranju biznis strategija i planova. Radeći sa velikim brojem klijenata i brendova u McCann Erickson grupi, razvila je senzibilitet za dizajn i tržište, a pre svega za razne oblike komunikacije.Od 2012. godine Tijana je zaposlena u NIS-u na poziciji zamenika direktora direkcije za interne komu-nikacije. Budući da su korporativna kultura i interne komunikacije „peti element“ neophodan za uspeh svake kompanije, sve njene kompetencije i eklektičnost obrazovanja u NIS-u doživljavaju svoj vrhunac.

PREDAVAČI

6

O KONFERENCIJIPRilika 2014

Miša Lukić Jedan je od najistaknutijih stručnjaka iz oblasti marketinške i komunikacione industrije u Srbiji i jugo-istočnoj Evropi. Trenutno se nalazi na poziciji predsednika Upravnog odbora Publicis Group Serbia koja zastupa tri svetski renomirane agencije za komunikacije: Leo Burnett, Saatchi & Saatchi i Publicis. Tokom svoje bogate poslovne karijere koja je duga 25 godina i obuhvaćena međunarodnim i regionalnim iskustvom, uspešno je predvodio pet marketinških agencija u četiri zemlje Jugoistočne Evrope i Bliskog Istoka (čak dva puta u karijeri bio je CEO for Balkan region za dve velike mreže kao što su Saatchi & Saatchi i Leo Burnett).Svoj izuzetan poslovni i kreativni talenat dokazuje osnivanjem agencije Leo Burnett, godinama proglašavanom najuspešnijom u Srbiji, a koja je 2010. godine izabrana na Golden Drum festivalu za "Najbolju agenciju Adriatik regiona" i reaktiviranjem Saatchi & Saatchi Beograd, agencije koja postaje u rekordnom roku najnagrađivanija srpska agencija po broju i značaju nagrada na najprestižnijim inter-nacionalnim festivalima (Cannes Lions, Eurobest, Epica, New York Festival, Golden Drum, EACA, Clio…). Zahvaljujući postignutim rezultatima Miša Lukić najmlađi je dobitnik “Nagrade za životno delo” najstarijeg strukovnog udruženja – Udruženja za tržišne komunikacije Srbije (UEPS).Takođe, 2010. godine proglašen je za Marketinšku ličnost godine (Svet marketinga) dok je poslednje dve godine dobitnik dva velika priznanja, nacionalnog priznanja Kapetan Miša Anastasijević, u kategoriji “Lider kreativne misli Srbije u 2012. godini” i dobitnik PRO.PR nagrade za doprinos razvoju odnosa s javnošću u jugoistočnoj Evropi (2013. godine).Želeći da pojača svoj doprinos srpskoj industriji, Miša Lukić je aktivan u mnogobrojnim poslovnim organizacijama i strukovnim asocijacijama i trenutno se nalazi na poziciji potpredsednika Upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera i član je Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji, u kojoj je jedan od osnivača.Miša Lukić je bio i prvi predsednik Grupacije marketinških agencija pri Privrednoj komori Srbije (2004 – 2006) i predsednik srpskog ogranka Međunarodne advertajzing asocijacije – IAA (2009 – 2011), za čije vreme se udesetostručuje članstvo i najviše je zaslužan što postajemo jedna od najaktivnijih i najbrojnijih članica IAA u Evropi. Bio je dugogodišnji predavač na specijalističkim studijama „Reklama i mediji“ pri Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu i gostujući predavač na European Association of Communications Agencies (EACA) u Beču 2011. godine, kao i učesnik i govornik na mnogim drugim prestižnim institucijama i forumima. Osnivač je humanitarne fondacije “Dobar glas”, nosilac ordena “Bitka za bebe” i aktivan učesnik velikog broja humanitarnih akcija u Srbiji.

Maja ŠotraRadi kao menadžer za komunikacije i donacije u sektoru Korporativnih poslova kompanije Philip Morris u Srbiji. U kompaniji je zaposlena od marta 2005. godine od kada je obavljala u Beogradu i Lozani.Maja Šotra rođena je u Beogradu, a obrazovala se u Francuskoj, Škotskoj i Engleskoj. Diplomirala je komunikologiju kao student generacije 1999. godine na Queen Margaret University u Edinburgu, a 2000. godine magistrirala teoriju �lma i televizije takođe kao student generacije na Royal Holloway University of London u Londonu. Tokom svoje karijere nagrađena je nekoliko puta prestižnim globalnim priznanjima u okviru kompanije Philip Morris International za dostignuća u oblasti korporativne komunikacije, a u martu 2014. godine dobitnica je međunarodne PRO.PR nagrade za doprinos struci.

PROGRAMSKI ODBOR

Tamara Bekčić (Koordinator Programskog odbora konferencije PRilika 2014.)Generalni direktor i suosnivač agencije Chapter 4 PR koja je ekskluzivni predstavnik jedne od vodećih svetskih PR mreža – Burson Marsteler. Od 2012. član je Upravnog odbora Društva Srbije za odnose s javnošću. Poseduje više od decenije dinamičnog iskustva u oblastima konsaltinga i korporativnih komu-nikacija u Srbiji i regionu, kroz odnose s javnošću, strateško planiranje, kreiranje projekata i njihovu imple-mentaciju i evaluaciju.Godinama se nalazi na rukovodećim pozicijama, uspešno razvija i vodi jake timove PR stručnjaka i dobitnik je više profesionalinih priznanja, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. U poslednje dve godine, Chapter 4 agencija je tako osvojila i verovatno najprestižniju svetsku PR nagradu, kakva je SABRE.Poseduje bogato radno iskustvo koje obuhvata najzahtevnije projekte iz oblasti upravljanja promenama i komunikaciju u kriznim situacijama. Bavila se i savetodavnim poslovima u sektoru NVO i edukacijom.Kao predavač učestvovala je u brojnim inicijativama Akademije modernog menadžmenta, Centra za unapređenje karijere Beogradskog univerziteta i Društva lobista Srbije. Posebnu pažnju posvećuje formalnoj i neformalnoj edukaciji i aktivan je učesnik brojnih evropskih konferencija svake godine.

Rajka Šinik VulićNa poziciji je menadžera za korporativne komunikacije Banca Intesa od marta 2012. godine, gde je zadužena za eksternu i internu komunikaciju, odnose s medijima, CSR i društvene mreže. Takođe, u okviru Sektora za marketing i komunikacije Banca Intesa aktivno učestvuje u projektima marketinških i brend komunikacija.Bila je deo Banca Intesa tima kome je Društvo Srbije za odnose sa javnošću dodelilo dva PRiZNANJA 2010. godine i to u kategorijama Korporativne komunikacije i Brend PR, kao i PRiZNANJE 2012. godine u kategoriji Komunikacija društveno odgovornog poslovanja, a tokom 2013. i 2014. godine predsedavala je žirijem za dodelu DSOJ godišnjih strukovnih nagrada. Nosi zasluge što je prema tradicionalnom istraživanju „Novinar – Vaš prijatelj“ koje sprovodi PR agencija Pragma, Banca Intesa, u 2009. i 2010. godini, u kategoriji pro�tnih organizacija, proglašena za kompaniju koja je najbolje komunicirala sa medijima.Pored članstva u Društvu Srbije za odnose sa javnošću, učestvuje u radu Radne grupe za socijalno uključivanje Globalnog dogovora UN u Srbiji i Radne grupe za korporativu društvenu odgovornost u bankarstvu i �nansijama istog tela. Takođe, predstavlja Banca Intesa u Forumu poslovnih lidera, Srpskom �lantropskom forumu, kao i Radnoj grupi za CSR u Udruženju banaka Srbije.Karijeru je započela u dnevnom listu Danas u ekonomskoj rubrici gde se uglavnom bavila �nansijskim i bankarskim sektorom i energetikom. Pisala je i za dnevne novine za dijasporu Vesti, bila dopisnik iz Beograda novinske agencije Srna iz BiH, a tekstove koji su obrađivali društveno ekonomsku tematiku objavljivala je u nedeljnicima Reporter i Evropa.Nakon novinarstva nastavila je da se razvija u oblasti komunikacija u agenciji za marketinške komunikacije Leo Burnett gde je tokom četiri godine učestvovala u brojnim projektima za klijente kao što su: News Corporation, Banca Intesa, Nectar, Doncafe, Western Union, Avon, Soko Štark, Ja�a itd. Paralelno s radom u agenciji, pisala je četiri godine za modni magazin Elle, koji izdaje Adria Media Srbija.Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka na smeru za novinarstvo i komunikologiju. Govori engleski i nemački jezik.

7

O KONFERENCIJIPRilika 2014

Ivana Parčetić MitićDiplomirala je novinarstvo na Filozofski fakultet u Novom Sadu, a master studije međunarodnih odnosa završila je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Dvostruka je dobitnica nagrade Univerziteta u Novom Sadu za postignut uspeh tokom studiranja, laureat je Fonda Eurobank EFG za 100 najboljih studenata u Srbiji za 2009/10. godinu, kao i dvostruka dobitnica stipendije Fonda za mlade talente Republike Srbije. Tokom studiranja osvojila je i prvu nagradu na konkursu „Dimitrije Davidović – Evropljanin u oslobođenoj Srbiji“, koji je raspisalo Udruženje novinara Srbije, kao i Izuzetnu nagradu za izradu naučnih i stručnih radova studenata Univerziteta u Novom Sadu.Pored studija, i u novinarstvu ima više od devet godina iskustva, a koliko je angažovana u profesiji pokazuje i činjenica da je članica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Međunarodne federacije novinara (IFJ), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), kao i Društva Srbije za odnose s javnošću (DSOJ).Od prve godine fakulteta radila je u nekoliko elektronskih medija (Radio 021, RTV Vojvodina, dopisništvo agencije Beta), a više od godinu dana bila je zaposlena i kao novinarka u agenciji Svet marketinga, koja izdaje stručni časopis TABOO. Od marta 2012. do aprila 2013. godine radila je na poziciji generalnog sekretara u Društvu Srbije za odnose s javnošću.U januaru 2012. godine pokrenula je strukovni portal za poslovno povezivanje svih učesnika na tržištu marketinških komunikacija - Marketing mrežu (www.marketingmreza.rs). Danas ima svoju �rmu i kao konsultant za marketinške komunikacije i medije sarađuje sa velikim brojem kompanija, PR i marketinškim agencijama.Ivana je od 2012. godine članica stručnog žirija regionalne revije najboljih reklamnih agencija BalCannes, gde je jedini novinar predstavnik za Srbiju. Godine 2013. učestvovala je radu žirija za dodelu nagrada Udruženja za tržišne komunikacije Srbije (UEPS).

PROGRAMSKI ODBOR

8

O KONFERENCIJIPRilika 2014

Društvo Srbije za odnose s javnošću, treći put za redom, u okviru godišnje konferencije PRilika 2014, organizovalo je nacionalno studentsko takmičenje iz oblasti odnosa s javnošću. Na takmičenje studenata PRilika 2014 prijavilo se 45 ekipa odnosno 160 studenata sa ukupno 17 državnih i privatnih visoko-obrazovnih institucija u Srbiji. Prijavljene ekipe dolaze sa tri fakulteta sa sedištem u Novom Sadu, dva iz Niša, jedne visoko obrazovne institucije iz Subotice i 11 fakulteta iz Beograda.

Konkurs je bio otvoren za studente upisane na bilo koji studijski program osnovnih akademskih, strukovnih ili master studija na državnim i privatnim visokoškolskim institucijama u Republici Srbiji, a timovi studenata mogli su da broje tri ili četiri člana.

U ponedeljak, 6. oktobra 2014. godine, objavljen je zadatak, kao i propozicije za učesnike trećeg nacionalnog PR takmičenja. Svi prijavljeni studenti dobili su na mejl studiju slučaja kompanije Vip Mobile na kojoj su radili do 19. oktobra ove godine, kada je bio rok za predaju radova.

Stručni žiri sastavljen od uglednih stručnjaka iz oblasti odnosa s javnošću, ocenjivao je i u uži izbor izabrao pet najuspešnjih radova koji su se plasirali u �nale takmičenja, a koje se održalo 7. novembra u Beogradu u okviru konferencije PRilika 2014.

Cilj takmičenja bio je da ponudi mogućnost studentima da, kroz rešavanje studije slučaja, prošire svoja znanja, praktično ih primene i testiraju kroz kreativno rešavanje zanimljivih poslovnih situacija i izazova iz oblasti komunikacija i odnosa s javnošću.

"Na ovogodišnjem takmičenju studiju slučaja je pripremila kompanija Vip Mobile. Prethodnih godina su to bile kompanije NIS i Henkel Srbija. Trudimo se da uvek obezbedimo primere iz kompanija koje posluju na našem tržištu i realne situacije iz poslovnog sveta gde studenti mogu da odmere svoja dosadašnje stečena znanja sa kolegama sa drugih fakulteta i steknu svest na kojim veštinama moraju još da rade u budućnosti. Često ovo takmičenje predstavlja svojevrstan 'match making' prostor u kome dobri studenti dobiju priliku za praksu, a veoma često i ponudu za zaposlenje. Takođe, takmičenje ima veliki značaj i za DSOJ, jer zapravo predstavlja jedan vid promocije, unapređivanja i razvoja struke odnosa s javnošću, što predstavlja jedan od značajnih ciljeva i zadataka strukovnog udruženja. Podržavajući i organizujući ovo takmičenje, DSOJ širi svoju bazu i uticaj strukovne organizacije od samog početka razvoja karijere mladih budućih stručnjaka", rekla je dr Danijela Lalić, koordinatorka nacionalnog studentskog takmičenja PRilika 2014.

Studenti ugrabili PRiliku!

9

O KONFERENCIJIPRilika 2014

Kada je pre dve godine formiran nov Upravni odbor DSOJ, postavili smo sebi od starta ambiciozne ciljeve. Želeli smo da unapredimo reputaciju, vidljivost i uticaj Društva i struke. Takođe, želeli smo da radimo na povećanju broja članova, ali i povećanju zadovoljstva postojećih članova. Motivacija i integracija postojećih članova, edukacija i posebne pogodnosti za članstvo bile su deo naše strategije. Želeli smo da unapredimo saradnju sa udruženjima i organizacijama u zemlji i inostranstvu. Kako bismo ostvarili sve što smo zamislili, bilo je neophodno uraditi istraživanje. Početkom 2013. godine sprovedena su dva istraživanja: istraživanje o stanju struke odnosa s javnošću u Srbiji, analizirani su stavovi predstavnika medija o struci odnosa s javnošću, kao i stavovi predstavnika odnosa s javnošću o saradnji s medijima.Formiran je i Savet UO DSOJ - savetodavno telo, koji čine istaknuti članovi, profesionalci u oblasti odnosa s javnošću i bivši predsednici DSOJ, a u cilju unapređenja struke i Društva.Kreirana je i usvojena dvogodišnja Strategija DSOJ i prateći Akcioni plan, sve to na osnovu sporovedenih istraživanja, javne rasprave i konsultacija sa Savetom. Jedan od zadataka, koji je UO DSOJ postavio sebi bio je animiranje novih članova, jer sa kvalitetnim novim članovima i uvećanjem baze članstva, DSOJ kao udruženje dobija na značaju i esnafskoj snazi. S tim ciljem, pripremljen je novi formular za apliciranje i izrađen motivacioni materijal „BUDI DRUŠTVO“. Održane su prezentacije DSOJ u PR agencijama: rezultat je bio 77 novih članova. Krajem 2013. godine DSOJ je brojao 191 člana.Izražavajući zadovoljstvo i zahvalnost tradicionalno prijateljskim i veoma profesionalnim odnosima kolega iz drugih zemalja u saradnji sa DSOJ, imenovano je pet počasnih članova DSOJ: Ksenija Renko (Hrvatska), Drenislav Žekić (Hrvatska), Peđa Ašanin Gole (Slovenija), Miloš Čirič (Slovenija) i Don Stacks (SAD).Kontinuirano se radilo na edukaciji članova, kroz izvanredne programe i teme, a sve to bilo je potpuno besplatno za članove DSOJ. Uspostavljena je saradnja sa Link Grupom u organizaciji seminara i vebinara. Tokom 2013. godine održano 12 edukativnih događaja, u okviru programa "PReobrazuj se!", na teme: PR u kulturi - Jasmina Krstić Latinović (FDU, Beograd); Krizna komunikacija - Aleksandra Hristov (LINK Group, Zemun), Online PR - Tihomir Stojanović (Represent Communications, Beograd), Copywriting – kreativno pisanje reklamnih tekstova - dr Darko Tadić (Visoka strukovna škola za propagandu i odnose s javnošću, Beograd), Do you speak visual? - Nenad Baćanović (FEFA, Beograd), Javna diplomatija Sjedinjenih Američkih Država - Jelena Putre-Jakovljević (LINK Group, Zemun), The skillset of Communications - Andre Mening (FTN, Novi Sad; u saradnji sa Centrom za odnose s javnošću Novog Sada), Upravljanje kriznim situacijama - dr Glen T. Kameron (Ekonomski fakultet, Beograd), Internet tehnologije za menadžere – Dragan Varagić (LINK Group, Zemun), Online Payment Methods – Dragan Varagić (LINK Group, Zemun), Njuznet - Dejan Nikolić (FTN, Novi Sad). U toku 2014. godine organizovano je do sada šest edukacija u okviru projekta "PReobrazuj se".S ciljem unapređenja kriterijuma, procesa prijavljivanja i selekcije, žiriranja i kategorija strukovne nagrade PRiZNANJE, formirana je Radna grupa koju su činili brojni predstavnici organizacija sa iskustvom kandidovanja radova. Na osnovu analize uspešnih međunarodnih PR nagrada i procesa nagrađivanja, kao i lokalnih predloga, pripremljeni su unapređeni prijavni formular, konkursna dokumentacija i Pravilnik za dodelu nagrada PRiZNANJE. U 2013. godini na konkurs za godišnje strukovne nagrade bilo je prijavljeno 66, dok je u 2014. prijavljeno 53 projekta.Po prvi put je 2013. godine organizovana dodela nagrada na nov svečaniji način, u formi svečane večere sa kotizacijama. Ispravnost uvođenja ovog novog koncepta, potvrdilo je svojim prisustvom oko 150 gostiju. Ove godine, forma održavanja PRijema i uručivanja nagrada najboljima iz struke prilagođena je trenutku u kome se zadesila naša zemlja. U znak solidarnosti sa ugroženima od poplava, UO DSOJ odlučio je da odustane od forme svečane večere i da novac previđen za kotizacije uplati na račun Crvenog krsta Srbije. Održana je simbolična svečanost uz koktel u hotelu Tulip In u Beogradu, gde su proglašeni najbolji projekti, pojedinci i agencije. Po prvi put, na osnovu glasova žirija, dodeljena je nagrada Komu-nikator godine gospodinu Predragu Mariću, zameniku ministra i Načelniku sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije. Pored toga, na PRijemu obeležen je i jubilej, 10 godina postojanja DSOJ, a osnivačima su uručene medalje i zahvalnice za doprinos struci.

Izveštaj o radu Upravnog odbora DSOJ(decembar 2012 - novembar 2014)

10

O RAZVOJU DSOJ

U novembru 2013. održana je peta međunarodna konferencija DSOJ - Telekom Srbija PRilika 2013. na temu „Snaga reputacije: Koliko vredi reputacija danas?“. S željom da što više članova, studenata i zainteresovanih kolaga mogu da prisustvuju konferenciji i prate izvanredna predavanja i zanimljive govornike, na osnovu odluke UO DSOJ, konferencija je organizovana bez kotizacija za članove. Na konferenciji je učestvovalo oko 200 učesnika, što se smatra velikim uspehom. Takođe, u okviru pete međunarodne konferencije, održano je i �nale drugog nacionalnog studentskog takmičenja u oblasti odnosa s javnošću. Neformalno druženje članova i prijatelja DSOJ organizovano je redovno, između PRijema i PRilike. Uspostavljena je saradnja sa brojnim strukovnim i drugim organizacijama i realizovane zajedničke aktivnosti - UNS, NUNS, Asocijacija medija, ABC Srbija, UEPS, IAA Srbija, Lokal pres, FEFA, Link Grupa, Toyota, Mate, Laguna...Radilo se na izradi novog sajta, koji je aktivnije počeo sa radom od decembra 2013. godine. Takođe, posebna pažnja posvetila se društvenim mrežama, kontinuiranom informisanju članova i fanova stranice o radu Društva, aktivnostima, rezultatima, novostima i drugim temama iz oblasti odnosa s javnošću, relevantnim za kolege. Ovaj online komunikacioni kanal pružio je podršku svim aktivnostima DSOJ, kroz reči, slike (poseban tematski dizajn), linkove. Broj fanova je uvećan za oko 30%, čemu je sigurno doprinela i dinamika postova: 5-7 puta nedeljno.Realizovana je mesečna akcija Budi PRvi! u okviru koje najbrže članove (putem mejla) i najbrže fanove (putem društvene mreže Fejsbuk), nagrađujemo stručnim knjigama (MATE) i beletristikom (LAGUNA), zahvaljujući uspešnoj saradnji sa tim izdavačkim kućama.Radilo se i na polju razvoja regionalne saradnje. Održan je sastanak sa predsednicom HUOJ u Slavonskom Brodu s ciljem razmene informacija, iskustava sa tržišta, podataka o planovima organizacija i zajedničkim aktivnostima i inicijativama. Pored redovne razmene informacija sa strukovnim udruženjima u regionu, učešća predstavnika DSOJ na regionalnim konferencijama, uspostavljen je regionalni bilten – Komunicirajmo, u saradnji sa agencijom Kliping iz Slovenije.Kao početna faza unapređenja Etičkog kodeksa, planiranog za realizaciju u 2014. godini, sprovedeno je istraživanje na ovu temu. Učešćem člana DSOJ, Srbe Jovanovića, kao predstavnika javnosti u radu Komisije za rešavanje pritužbi na postupanje policijskih službenika, pružana je podrška a�rmaciji DSOJ kao i struke u celini.Uz osvrt na opšte uslove u kojima je UO radio poslednje dve godine, možemo biti veoma zadovoljni postignutim rezultatima. Održana su dva PRijema i dodeljene nagrade najboljim kolegama, projektima i agencijama, po novom Pravilniku na čijoj izradi su radile najistaknutije kolege. Na sam proces žiriranja i rezultate nije bilo zamerki. Takođe, održana je peta međunarodna konferencija DSOJ Telekom Srbija PRilika 2013. - „Snaga reputacije: Koliko vredi reputacija danas?“, po prvi put bez kotizacije za članove Društva, sa željom da se omogući što većem broju članova i studenata da prisustvuju konferenciji. Iako smo bili suočeni sa velikim izazovom organizovati ambicioznu konferenciju bez kotizacija za učesnike, uspeli smo u realizaciji ove zamisli. Međutim, shvatili smo i da je, na žalost, bez prisustva stalnih sponzora i bez kotizacija za učesnike, nemoguće organizovati ovako zahtevne i kvalitetne projekte, ponuditi govornike i teme koji učestvuju na svetskim konferencijama. Imajući u vidu da se Društvo �nansira isključivo od članarina, i znajući koliko je zahtevno obezbediti neophodni sponzorski pul za ovakvu konferenciju, odlučili smo da se u organizaciji PRilike 2014 vratimo konceptu plaćanja kotizacija, kako bismo mogli da ponudimo još kvalitetniji sadržaj.Izazov sa kojima će se i u budućnosti susretati UO DSOJ, sigurno predstavlja izvesna pasivnost većeg broja članova, i u pojedinim slučajevima izražena inertnost. Svakako treba nastaviti sa promocijom struke, njenom što boljom a�rmacijom u društvu i negovanjem stalne saradnje sa strukovnim i drugim organizacijama u zemlji i regionu. Animiranjem i regruto-vanjem kvalitetnih novih članova i uvećanjem baze članstva, DSOJ će kao udruženje dobiti na značaju i snazi. Poziv svim kolegama da svojim ličnim angažovanjem doprinesu ugledu profesije i njenom značaju kako u kompanijama u kojima rade, tako i u javnosti uopšte, otvoren je.

Jelena Šarenac, zamenica predsednika DSOJ

11

O RAZVOJU DSOJ

ISTRAŽIVANJA DSOJ

Istraživanje stanja struke odnosa s javnošću u Srbiji

Društvo Srbije za odnose s javnošću sprovelo je, u periodu od 27. decembra 2012. do 18. januara 2013. godine, „Istraživanje stanja struke odnosa s javnošću u Srbiji”. U istraživanju je učestvovalo 288 ispitanika, profesionalaca iz oblasti odnosa s javnošću. Demografska struktura pokazuje da su u najvećem procentu ispitanici koji se bave odnosima s javnošću, više od deset godina u ovom poslu, a preko 50% njih su rukovodioci ili odgovorni za pojedinu komunikacionu disciplinu ili odeljenje. S druge stane, na pitanje na koji način ste se obrazovali iz oblasti odnosa s javnošću čak 55,4% ispitanika odgovorilo je da ima završen samo višemesečni ili kurs u trajanju od nekoliko dana. Ako tome dodamo podatak da je 21,4% ispitanika samouko i nemaju formalno obrazovanje u oblasti odnosa s javnošću, onda to navodi na zaključak da je veoma važno da se što pre započne sa kontinuiranom edukacijom, kako kroz formalno, tako i neformalno obrazovanje. Kada govorimo o platama u struci, više od 30% ispitanika nije zadovoljno svojim trenutnim primanjima. Mesečna plata profesionalaca iz oblasti odnosa s javnošću je daleko ispod evropskog proseka.Zaposleni u sektoru odnosa s javnošću smatraju da u društvu, ali i menadžmentu, ne nailaze na dovoljno razumevanja za značaj njihovog posla (63,9%), a dodatni problem je nedovoljan nivo obrazovanja ljudi koji se bave ovim poslom (52,4%). Ispitanici smatraju da tome doprinose nepostojanje standarda i loš imidž profesije, nerazumevanje odnosa s javnošću, loši odnosi sa medijima, ali i nedostatak kvalitetnog kadra na tržištu.Pored toga, ispitanici su naveli da su tri ključne veštine neophodne za uspeh u oblasti odnosa s javnošću: planiranje i postavljanje ciljeva, istraživanje, identi�kovanje i analitika trendova u okolini. Međutim, veoma je zanimljiv podatak da su poštenje, kreativnost i energija ocenjene kao najvažnije lične karakteristike dobrog stručnjaka za odnose s javnošću.Kada je u pitanju korišćenje medija, oko 40% ispitanika u poslu najviše koristi internet i društvene medije. Takođe, istraživanje je pokazalo da je trećina ispitanika zadovoljna saradnjom sa medijima, dok je petina nezadovoljna. Oko 46% ispitanika smatra da ljudi u medijima odgovorno i profesionalno obavljaju svoj posao, dok 37,8% njih smatra da novinari nisu dovoljno stručni, kao i da su mediji postali veoma komercijalni, a marketing direktori preuzeli ulogu urednika.

12

O RAZVOJU DSOJ

ISTRAŽIVANJA DSOJ

60

40

20

0

Da li ste i koliko uključeni u rešavanje problema ili rede�nisanje misije i vizijeVaše organizacije i strateško planiranje?

Redovno Ponekad Nikada

43,2%

47,5%

9,3%

Maja ŠotraRadi kao menadžer za komunikacije i donacije u sektoru Korporativnih poslova kompanije Philip Morris u Srbiji. U kompaniji je zaposlena od marta 2005. godine od kada je obavljala u Beogradu i Lozani.Maja Šotra rođena je u Beogradu, a obrazovala se u Francuskoj, Škotskoj i Engleskoj. Diplomirala je komunikologiju kao student generacije 1999. godine na Queen Margaret University u Edinburgu, a 2000. godine magistrirala teoriju �lma i televizije takođe kao student generacije na Royal Holloway University of London u Londonu. Tokom svoje karijere nagrađena je nekoliko puta prestižnim globalnim priznanjima u okviru kompanije Philip Morris International za dostignuća u oblasti korporativne komunikacije, a u martu 2014. godine dobitnica je međunarodne PRO.PR nagrade za doprinos struci.

Pored toga, podaci govore da vlada opšti pesimizam kada je u pitanju napredovanje struke. Javnost u Srbiji još uvek razmišlja o stručnjacima za odnose s javnošću kao o „prodavcima magle“. I pored slabog napretka struke, oko 40% ispitanika želi da ostane u struci i da se usavršava na dosadašnjem radnom mestu, 24,7% želi da promeni radno mesto, 13,2% da upiše postdiplomske studije i da se usavršava u oblasti odnosa sa javnošću, a znatno manji broj njih želi da pokrene sopstveni posao ili promeni struku.Redovne informacije iz struke, oglasi za posao, kao i operativnost kancelarije i sekretara Društva ključni su faktori zadovoljstva članova, dok je nezadovoljstvo usmereno na nedostatak inicijative u vidu organizovanja predavanja i besplatnih edukativnih seminara, upoznavanja članova, a posebno to što DSOJ nema a�rmativnu ulogu za struku i članstvo. Kada su u pitanju očekivanja od strukovnog udruženja, članovi u velikom procentu očekuju informisanost o stanju struke, kao i veću vidljivost i uticaj Društva i članstva. Više od polovine ispitanika smatra da je DSOJ organizacija koja treba da bude zadužena za licenciranje stručnjaka u ovoj oblasti. Kao najveće probleme u radu sa klijentima ispitanici zaposleni u agencijama navode preambiciozne i nerealne zahteve u odnosu na mogućnosti (59,3%), dok pet procenata manje smatra da je to neznanje u sektoru za odnose s javnošću klijenata. Više od 50% ispitanika smatra da probleme stvaraju i premali budžeti. Takođe, ispitanici smatraju da agencije za odnose s javnošću nemaju uticaj na strateške odluke svojih klijenata, a do njih najčešće (41,3%) dolaze uz pomoć preporuke.Svega 43,2% ispitanika je odgovorilo da je redovno uključeno u de�nisanje ili rede�nisanje misije i vizije organizacije u kojoj rade i strateško planiranje. Deo istraživanja koji se odnosi na odnose s javnošću u organizacijama pokazao je da se odnosi s javnošću kao termin koristi u samo 48% organizacija u Srbiji, a u organizacijima u kojima ne postoji zaseban sektor za odnose s javnošću u 60,6% slučajeva oni pripadaju marketing službi ili kabinetu direktora. U oko 40% organi-zacija samo jedna osoba se bavi odnosima s javnošću, dok u 70% slučajeva taj posao obavljaju do tri osobe. Da je onlajn komunikacija važan segment poslovanja organizacija pokazuje podatak da čak 80% njih ima otvorene naloge na društvenim mrežama (najčešće Fejsbuku i Tviteru).

Ivana Parčetić Mitić,osnivač i urednik portala Marketing mreža

ISTRAŽIVANJA DSOJ

13

O RAZVOJU DSOJ

47.1%

44.5%

42.7%

0 20 40 60 80 100 120

Kako procenjujete razvoj struke odnosa s javnošću u Srbiji u predhodne dvegodine: (Moguće je označiti do 3 odgovora)

Više kompanija se odlučujeza angažovnje

stručnjaka/agencija iz oblast...

Napredovala jeprepoznatljivost važnosti

struke u društvu

Otvoreno je više mogućnostiza stručno usavršavanje

i školovanje u struci

Ljudi iz drugih strukasve više teže da ovladaju

i odnosima s javnošću

Mladi se u sve većembroju opredeljuju za studije

odnosa s javnošću

Da li je zbog donošenja strateških odluka u Vašoj organizaciji,neophodno da postoji sektor za odnose s javnošću ili funkcija

menadžera za odnose s javnošću?

Da

Možda

Ne

Nije neophodno,za sve angažujemoeksternu agenciju

78,3%

11,3%

7.0%

3.5%

Tijana IvanovićKlasično obrazovanje u Trećoj beogradskoj gimnaziji i na Filozofskom fakultetu naučilo je Tijanu da razmišlja sistemski, ali da uvek gleda izvan okvira. Nestrpljivost za usavršavanjem u modernijim sistemima nateralo je da što pre stekne diplomu istoričara umetnosti i nastavi postdiplomske studije u Minhenu. Pored studija, veliku pažnju privlači joj �lm i TV produkcija kojima posvećuje svo svoje slobodno vreme. Nakon pet godina bogatog studijskog i radnog iskustva vraća se u Beograd, istorija umetnosti odlazi u istoriju i posvećuje se marketingu i komunikacijama. Nekoliko godina rada u marketingu kompanije MPC Properties, izgradilo je njen istančan osećaj za zlatni presek u poslovanju i tehnike u kreiranju biznis strategija i planova. Radeći sa velikim brojem klijenata i brendova u McCann Erickson grupi, razvila je senzibilitet za dizajn i tržište, a pre svega za razne oblike komunikacije.Od 2012. godine Tijana je zaposlena u NIS-u na poziciji zamenika direktora direkcije za interne komu-nikacije. Budući da su korporativna kultura i interne komunikacije „peti element“ neophodan za uspeh svake kompanije, sve njene kompetencije i eklektičnost obrazovanja u NIS-u doživljavaju svoj vrhunac.

Šta "sedma sila" misli o struci odnosa s javnošću u Srbiji?

Društvo Srbije za odnose s javnošću (DSOJ), nacionalno udruženje profesionalaca u oblasti odnosa s javnošću, u saradnji sa novinarskim udruženjima (Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine) i medijskim asocijacijama (Asocijacija medija i Asocijacija lokalnih nezavisnih medija Lokal Pres), sprovelo je tokom februara i marta 2013. godine istraživanje stavova predstavnika medija o struci odnosa s javnošću u Srbiji.U istraživanju je učestvovalo 248 predstavnika medija iz Srbije, a sprovedeno je u cilju sagledavanja stanja struke odnosa s javnošću i mogućnostima unapređenja saradnje predstavnika medija i osoba zaduženih za odnose s javnošću. Istraživanje je pokazalo da se više od 52% ispitanih novinara nekada bavilo odnosima s javnošću. Na pitanje – šta po vašem mišljenju treba da radi osoba zadužena za odnose s javnošću, najveći broj ispitanika odgovorilo je da se uloga PRofesionalaca svodi najčešće na odnose i saradnju sa medijima i uglavnom se zanemaruju i ne prepoznaju ostale oblasti. Pored toga, prema mišljenju ispitanika, stručnjaci za odnose s javnošću imaju zadatak da u najboljem svetlu posreduju i predstave široj javnosti svoju kompaniju/klijenta, da kreiranju njihov imidž, budu partneri novinarima, poznaju medijsku scenu, novinare i urednike, ali i da obezbede dvosmernu komunikaciju sa internom i eksternom javnošću, da se bave kriznim komunikacijama i daju savete u vezi sa problemima. Predstavnici "sedme sile" smatraju da osobe koje se bave odnosima s javnošću od medija u najvećoj meri koriste televiziju, zatim štampu i internet. Od alata koje osobe zadužene za odnose s javnošću koriste u komunikaciji sa medijima, predstavnicima medija od najveće koristi u 70,5% slučajeva je komunikacija telefonom ili putem elektronske pošte, u 63,7% konferencije za medije i drugi događaji, a u 50% slučajeva komunikacija putem saopštenja za medije i drugih press materijala.Na pitanje – koliko ste zadovoljni saradnjom sa osobama koje se bave odnosima s javnošću, 36% ispitanika odgovorilo je da nisu "niti zadovoljni, niti nezadovoljni", a više od 34% njih uglavnom su nezadovoljni. Kao razloge nezadovoljstva navode nepoznavanje kako funkcionišu mediji (72,6%), PRofesionalci nisu dovoljno stručni niti informisani (63,7%), ali i neogovorno i neprofesionalno obavljaju svoj posao (30,8%). S druge strane, 38,4% predstavnika medija smatra da im PR stručnjaci uglavnom pomažu u radu, a zadovoljni su saradnjom sa njima jer imaju proaktivan pristup i dostavljaju korisne informacije medijima, imaju dobre kontakte, javljaju na vreme za događaj, dostupni su u svakom trenutku i slično, uz napomenu da su to izolovani slučajevi i da je to karakteristika pojedinaca, a ne struke generalno.Predstavnici medija koji su učestvovali u istraživanju smatraju da se, pre svega, edukacijom, redovnom komunikacijom i zajedničkim aktivnostima može unaprediti saradnja medija i struke odnosa s javnošću.

ISTRAŽIVANJA DSOJ

14

O RAZVOJU DSOJ

36,3%

21,9%

0,7%

6,8%

34,2%

0 20 40 60

Veoma sam zadovoljan

Uglavnom sam nezadovoljan

Niti sam zadovoljan niti sam nezadovoljan

Uglavnom sam zadovoljan

Veoma sam zadovoljan

Koliko ste zadovoljni saradnjom sa osobama koje se bave odnosima s javnošću?

Ima li još etike u odnosima s javnošću?

Sud časti, Društva Srbije za odnose sa javnošću, sproveo je istraživanje pod nazivom ’UnaPRedi PRaksu’, sa ciljem da se ispita primena etičke prakse i poštovanja etičkih normi u oblasti odnosa sa javnošću, a sa željom da se postojeći okviri utvrde i unaprede. Rezultati dobijeni nakon anketiranja samih PR stručnjaka ostavlja značajan prostor da se zajedno zapitamo kakve zapravo odnose sa javnošću zastupamo.Od ispitanika traženo je, između ostalog, da ocene prisutnost etike u profesionalnim okvirima PR-a, opišu šta za njih znači etičko poslovanje, daju svoje sugestije za unapređenje postojećeg Etičkog kodeksa DSOJ-a, ali i kažu da li su se u svom dosadašnjem radu susretali sa primerima kršenja etike kao i da li su takve primere do sada prijavljivali i zašto.Rezultati pokazuju da je svega 54% ispitanika upoznato sa postojećim etičkim kodeksom DSOJ-a te da smatraju da najveći izazov nije njegov sadržaj već primena postojećih okvira u svakodnevnoj praksi PR stručnjaka s obzirom da je najveći broj njih naveo da u domaćoj praksi ne postoji sistem sankcionisanja kada je u pitanju kršenje etičkih normi. Od ukupnog broja popunjenih anketa, svega 74% njih se izjasnilo da li su se u svom dosadašnjem radu susretali sa kršenjem etičkih standarda u PR-u, od čega je takvo iskustvo imalo njih 52%. Možda otuda i ne čudi opšta ocena od svega 2,7 (na skali od 1 do 5) kada je reč o primeni etike u odnosima s javnošću u Srbiji. Dakle, jedva dobar!

Iako generalni utisak stručne javnosti ukazuje na postojeću etičku krizu, ipak se veoma mali broj PR profesionalaca odlučuje na prijavljivanje slučajeva kršenja etičkih normi poslovanja. Kao glavno obrazloženje, najveći broj njih navodi strah od gubitka posla ili klijenta, osećaj kolegijalnosti i nepoverenje u ishod takvog čina, odnosno nedostatak adevatnih mera sankcija za počinioce ovakvih prekršaja. Na pitanje da li bi ubuduće prijavljivali takve situacije, njih 42% odgovorilo je potvrdno, 20% ne bi prijavljivalo, dok 14% njih tvrdi da ta odluka zavisi od okolnosti i procene rizika u datom trenutku. Kao najčešće vidove kršenja etičke prakse, ispitanici su naveli plasiranje netačnih ili parcijalnih informacija ka javnosti, ali i međustrukovne odnose i poslovne prakse unutar PR zajednice. Opšti zaključak svih koji su učestvovali u anketi fokus stavlja na edukaciju kako PR stručnjaka tako i onih koji sa njima direktno ili indirektno sarađuju, kako bi se lakše uočili primeri kršenja etičkih standarda i omogućilo njihovo suzbijanje, ali i podizanje svesti o opštem značaju etike u PR profesiji i neophodnosti de�nisanja jasnih mera sankcija za njihovo kršenje, kako bi se nadalje očuvao kredibilitet same struke. Od popunjenih anketa, sa ukupno 14 pitanja iz oblasti etičkog poslovanja u odnosima s javnošću, gotovo 70% popunile su koleginice, a najveći broj anketiranih bave se odnosima sa javnošću preko deset godina. Među ovim iskusnim stručnjacima, više od 50% činili su zaposleni u PR agencijama, što je anketi značajno doprinelo u pogledu akumuliranog iskustva u radu sa različitim klijentima. Upravo zbog toga, pogled na struku nakon ovih rezultata ostavlja nam svima da zajedno pronađemo pravi odgovor na pitanje – da li još imamo etiku u odnosima sa javnošću i na kakvim odnosima zapravo gradimo svoju struku u budućnosti?

Tamara Koštro, predsednica Suda časti DSOJ

ISTRAŽIVANJA DSOJ

15

O RAZVOJU DSOJ

Na skali od 1 do 5 (gde je 1 najniža, a 5 najviša ocena) ocenite prisutnost etike u profesionalnom bavljenju odnosima s javnošću 20%

43%

Ocena 3

Ocena 4

Ocena 2

Ocena 1

24%

13%

Ocena 5

0%

Donald Stil Stručnjak je za reputaciju, krize i upravljanje promenama. Bio je 11 godina glavni savetnik za komunikacije kompanije BBC sa sedištem u Londonu, a trenutno radi kao konsultant velikog broja klijenata u Evropi, na Balkanu, Bliskom Istoku i azijsko-paci�čkom regionu. Tokom svoje karijere na BBC-u bavio se nekim od najvećih medijskih priča u poslednjoj deceniji, od ubistva britanske najpopularnije TV voditeljke Jill Dando, terorističko – bombaškog napada na TV centar BBC-a u Londonu, do otmica novinara i urednika, političkih i diplomatskih pitanja.Donald Stil savetnik je i trener u oblasti izgradnje reputacije, upravljanja krizama i dugoročne izgradnje vrednosti kompanija. On je gostujući predavač na Londonskoj školi za ekonomiju i na Univerzitetu u Vestminsteru. Saradnik je Kraljevskog društva za umetnost, a bio je i prvi savetnik BBC Akademije. Stil je pomoćnik direktora u Kenyon International Emergency Services, kompaniji koja je svetski lider u pružanju podrške organizacijama koje treba da planiraju i reaguju na krize, a koje uključuju i gubitke ljudskih života. Takođe, Stil je direktor Johnston Associates, specijalizovane PR agencije za pružanje usluga avio kompanijama sa sedištem u London Heathrow. Svoju karijeru započeo je kao voditelj i urednik na BBC radiju.

Knjiga „Musolinijev mikrofon” dostupna i na engleskom jeziku

„Vesti su oružje rata čija je namena da dobiju rat, a ne da prenesu informacije“, govorio je nacistički ministar za propagandu Jozef Gebels. Ništa manju veru u manipulisanje masama nisu imali ni fašisti Benita Musolinija, a njihovom upotrebom radija u propagandne svrhe bavi se Tanja Tatomirović, komunikolog i članica DSOJ, u knjizi „Musolinijev mikrofon”, čiji je izdavač Društvo Srbije za odnose s javnošću.Knjiga je, nakon izdanja na srpskom jeziku 2011. godine, doživela svetski debi na Kindle platformi, na Amazonu, gde je dostupna na engleskom jeziku. U međuvremenu, uvrštena je na spisak dodatne literature na Filozofskom fakultetu u Beogradu.Od 15. januara, sve o radio propagandi u II svetskom ratu i kako je vešto korišćena da zavede mase, osim na srpskom, možete pročitati i na engleskom jeziku ako svratite do knjižara Del�.Više o knjizi i autorki možete pročitati na www.pr.in.rs.

IZDAVAŠTVO DSOJ

16

O RAZVOJU DSOJ

Reputacija je sve!

Peta međunarodna konferencija Telekom Srbija PRilika 2013 Društva Srbije za odnose s javnošću održana je 15. i 16. novembra 2013. godine u hotelu Zira u Beogradu. Tokom ova dva dana Beograd je bio centar dijaloga velikog broja međunarodnih, regionalnih i domaćih profesionalaca u oblasti odnosa sa javnošću, a tema o kojoj se razgovaralo bila je snaga reputacije, odnosno na koji način strateško upravljanje reputacijom pomaže ostvarivanju poslovnih ciljeva ili unapređenju imidža zemalja koje se ovom oblašću sistemski bave.Prvo predavanje na konferenciji održao je Nick Andrews koji je govorio na temu „Autentična kompanija – novi pogled na korporativnu reputaciju“. Prema njegovim rečima, klijentima treba davati preporuke na osnovu istraživanja, a ne ličnog mišljenja. „Za PR je najvažnije da bude autentičan, kao i da misli lokalno, ne globalno“, istakao je Andrews.Dr Tamara Vlastelica Bakić govorila je na temu „Strateških modela upravljanja reputacijom“. Ona je istakla da pri građenju reputacije treba da uzmemo u obzir koncepte zasnovane na poverenju, „korporativnoj ličnosti“ i društvenim očekivanjima. „Reputacija je skup poverenja, stava i upoznatosti. Kompanija sa dobrim ugledom u toku krize imaće naklonost potrošača i klijenata“, dodala je Vlastelica Bakić. Ona je predstavila istraživanje koje je sprovedeno u Srbiji, a kao neki od atributa reputacije navode se poslovanje po zakonu, kvalitet komunikacije, veza za korupcijom i politikom. Takođe, istraživanje je pokazalo da kompanije koje posluju u industriji telekomunikacija i bezalkoholnih pića imaju najbolju reputaciju u Srbiji.Prvog dana konferencije govorio je i Nikos Dimitriadis na temu “Upotreba modela tri mozga u internim komunikacijama”. On je istakao značaj interne komunikacije za građanje reputacije, ali i modela „think – feel – do“. Prvi dan zavšen je panel diskusijom na temu „Krize reputacije“, koju je moderirao Igor Božić, medijski direktor u agenciji Represent Communications. Učesnici panela složili su se da na internetu ne treba raditi ništa što ne biste radili ispred 50 ljudi, kao i da se posao na društvenim mrežama može izjednačiti sa poslom u rudniku.

17

AKTIVNOSTI IZMEĐU DVE

KONFERENCIJE

Drugi dan konferencije započeo je World Cafe radionicama na temu upravljanja reputacijom. Nakon toga učesnici konferencije bili su u prilici da čuju predavanje Peđe Ašanina Goleta, koji je istakao da je ugled veoma važna poslovna kategorija i da nestručno baratanje PR-om može dovesti do urušavanja ugleda. „Odnosi s javnošću koriste kompanijama samo za snižavanje troškova ili za povećanje pro�ta“, dodao je Peđa Ašanin Gole.Christophe Ginisty, aktuelni IPRA predsednik, govorio je na temu “Značaj fenomena mase za upravljanje reputacijom: verovanja, emocije i aktivizam”. Prema njegovim rečima, reputacija je ono što već jesi, a ne ono što tek planiraš da postaneš, kao i da odnosi s javnošću nisu postali digitalni, već društveni.Drugi dan konferencije nastavljen je predavanjem Drenislava Žekića, koji je temu reputacije obradio na primeru Njujorka, a koji je od opasnog grada postao jedna od omiljenih destinacija turista i predavanjem Saše Blažekovića o brendiranju gradova i regiona. „Da bismo shvatili šta brend jeste, moramo ga sagledati kroz tri elementa: proizvod/uslugu, ljude koji ga predstavljaju i način komuniciranja“, ocenio je Blažeković.Peta konferencija DSOJ zatvorena je panel diskusijom na temu „Reputacije država regiona“, koju je vodio Zoran Stanojević.Ako ste propustili konferenciju, ključne poruke govornika pročitajte na Twitter-u (haštag #TSPRilika).

Ivana Parčetić Mitić, osnivač i urednik portala Marketing mreža

18

AKTIVNOSTI IZMEĐU DVE

KONFERENCIJE

Održana XI redovna sednica Skupštine DSOJ

XI redovna sednica Skupštine DSOJ održana je 27. decembra 2013. godine u hotelu Crowne Plaza u Beogradu, na kojoj je prisustvovalo 16 punopravih i dva pridružena člana DSOJ. Na sednici su, između ostalog, jednoglasno usvojeni izveštaji o radu Upravnog odbora, Nadzornog odbora, Suda časti, Žirija za dodelu nagrada PRiZNANJE, Studentske sekcije, Komisije za rešavanje pritužbi, kao i plan rada DSOJ za 2014. godinu.Skupština je veri�kovala članstvo 77 novih koleginica i kolega, koji su primljeni u DSOJ u toku 2013. godine. Takođe, jednoglasno je usvojeno da visina godišnje članarine za 2014. godinu ostane nepromenjena za sve kategorije članstva: za punopravne članove – pet hiljada, pridružene – tri hiljade i studente – hiljadu dinara. Članarina za nezaposlene članove iznosiće hiljadu dinara, uz potvrdu sa Biroa (Nacionalne službe za zapošljavanje).

Druženje sa kolegama iz Vojvodine

Druženje sa kolegama iz Vojvodine održano je 18. februara 2014. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Na početku druženja, članice Upravnog odbora DSOJ Jelena Šarenac i Dragana Roter predstavile su prisutnim kolegama Strategiju i Plan aktivnosti Društva za period do 2015. godine, odnosno šta je urađeno u prethodnoj godini i koje aktivnosti nas očekuju u 2014.Koleginica Marijeta Lazor osvrnula se na prethodne godine rada Centra za odnose s javnošću u Novom Sadu i pozvala kolege da se aktivno uključe u rad lokalne kancelarije DSOJ.Nakon prezentacije, član Upravnog odbora DSOJ Srba Jovanović održao je zanimljivo predavanje na temu “Izbor izlaganja sa poslednjeg Svetskog komunikacijskog foruma u Davosu“ (World Communication Forum Davos) i predstavio najnovije svetske trendove iz oblasti komunikacija.Druženju je prisustvovalo 15 kolega iz Vojvodine, a cilj okupljanja bio je da ih motivišemo da se aktivno uključe u rad COJ NS i DSOJ-a.

19

AKTIVNOSTI IZMEĐU DVE

KONFERENCIJE

Održana XII vanredna sednica Skupštine DSOJ

XII vanredna sednica Skupštine DSOJ održana je u utorak 25. februara 2014. godine u hotelu Crystal u Beogradu, na kojoj je prisustvovalo 24 punopravna člana DSOJ. Na sednici su, između ostalog, jednoglasno usvojeni zapisnik sa XI redovne sednice Skupštine DSOJ, kao i Finansijski i izveštaj Nadzornog odbora DSOJ za 2013. godinu.Na XII vanrednoj sednici Skupštine, prisutni članovi razgovarali su i o trenutnoj situaciji u Društvu, predstojećoj desetodišnjici strukovnog udruženja, radu i funkcionisanju Centra za odnose s javnošću u Novom Sadu, kao i o dodeli nagrada PRiZNANJE i konferenciji PRilika 2014.

PReobrazuj se!

Društvo Srbije za odnose sa javnošću pokrenulo PReobrazuj se! - serijal kontinuiranih stručnih predavanja različitih nivoa, otvorenih za sve kolege i članove DSOJ.Edukacija članova DSOJ PReobrazuj se! započela je 28. marta 2013. godine predavanjem „PR u kulturi“, koje su na Fakultetu dramskih umetnosti održale naše članice Jasmina Krstić Latinović (agencija Pro PR) i Aleksandra Savić (Prirodnjački muzej), a nastavljena PRedavanjem – vebinarom „Krizna komunikacija“ koleginice Aleksandre Hristov (Hristov Consulting), koje je održano u prostrorijama Link Grupe, sa kojima smo uspostavili saradnju u organizaciji edukativnih događaja.Cilj ovog DSOJ projekta je da predavanja i radionice koje budu organizovane, kroz interaktivnu razmenu iskustava, kolegama budu od velike koristi u svakodnevnom radu. Potrudili smo se da teme budu atraktivne i od značaja za unapređenje struke odnosa s javnošću u Srbiji.U periodu od decembra 2013. do novembra 2014. godine organizovano je ukupno osam predavanja:- Primena Lean metodologije u nastanku Njuz.net-a, predavač: Dejan Nikolić (Njuz.net);- Značaj i evolucija PR trendova, predavač: David Dowse (WebDowse);- Kako da zapamtite baš sve?, predavač: Branislav Maričić;- Kako digitalni svet pomera granice u obrazovanju?;- Komunikacija u javnoj upravi – rešavanje krize na terenu, predavač: Miloš Milovanović (UN FAO);- Kako da komunicirate u onlajn svetu, predavač: Boris Trivan (DCI);- Kako su društvene mreže promenile komunikaciju, predavač: Miloje Sekulić (Homepage);- Digitalnim komunikacijama (ustanova kulture), sa manje novca, do više (pozorišne) publike, predavač: dr Dušan Stojaković (Hemofarm).

20

AKTIVNOSTI IZMEĐU DVE

KONFERENCIJE

Dodeljena PRiZNANJA PRofesionalcima!

Društvo Srbije za odnose s javnošću (DSOJ) nagradilo je 29. maja 2014. godine najbolje komunikacijske kampanje, projekte i inicijative na tradicionalnom, 17. po redu godišnjem PRijemu. Za nagrade ove godine, u 12 kategorija, prijavljena su ukupno 53 projekta, a u �nalnom izboru našla su se 24 rada iz korporativnog, javnog i nepro�tnog sektora.U kategoriji PR agencija godine nagrade su pripale - Executive Group (u kategoriji velike agencije) i New Moment New Ideas Company (u kategoriji male i srednje agencije). Prestižno PRiZNANJE - Komunikator godine ove godine otišlo je u ruke Predragu Mariću, zameniku ministra i Načelniku sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije. Predlog i odluka Žirija ko će osvojiti titulu Komunikator godine doneta je dosta ranije, a na žalost nedavni tragični događaji samo su dodatno potvrdili ispravnost izbora članova Žirija.Nagrada za Izuzetan lični doprinos u oblasti komunikacija za 2013. godinu uručena je Milošu Đajiću.Pored toga, ove godine agencija Executive Group osvojila je najviše PRiZNANJA, i to u kategorijama: Interne komunikacije, Brend PR, Upotreba digitalnih medija i novih tehnologija u komunikaciji, kao i jedno Posebno PRiZNANJE članova Žirija za projekat "Nacionalni dan borbe protiv raka dojke" za klijenta kompaniju Avon. Članovi Žirija dodelili su još dva Posebna PRiZNANJA – agenciji Action Global Communications za projekat "Air Serbia – nova nacionalna aviokompanija" i volonterima koji rade u okviru sajtova www.poplave.rs za obaveštavanje javnosti tokom trajanja poplava u Srbiji.Kompanija Telekom Srbija osvojila je ove godine dva PRiZNANJA za kampanju "Kad voziš, parkiraj telefon!" i to u kategorijama Integrisane komunikacije i Komunikacija društveno odgovornih projekata.

21

AKTIVNOSTI IZMEĐU DVE

KONFERENCIJE

PRijem 2014.

PRiZNANJE u kategoriji Korporativne komunikacije – mala i srednja preduzeća osvojila je agencije Chapter 4 PR za projekat "Komunikacija na francuski način", dok je u kategoriji velikih preduzeća nagrada pripala kompaniji Coca Cola sistem i agenciji Represent Communications.Nagrada za Komunikaciju u nepro�tnom sektoru osvojila je agencija New Moment New Ideas Company za projekat "Moto Deda mrazevi", dok je kompaniji Vip Mobile pripalo PRiZNANJE u kategoriji Krizne komunikacije i upravljanje rizicima za projekat "Modernizacija Vip mrežne opreme u Vojvodini".Spisak svih dobitnika PRiZNANJA možete pogledati na sajtu DSOJ-a www.pr.org.rs.„Iako je broj radova koji su ove godine konkurisali za PRiZNANJE bio nešto manji u odnosu na prošlu godinu, njihov kvalitet je bio na višem niovou i mislim da svi zajedno treba da budemo ponosni na razvoj naše struke. Konkurencija je bila izuzetno jaka i u dosta slučajeva odlučivale su nijanse kako u pogledu odabira �nalista, tako i pobednika“, rekla je predsednica Žirija Rajka Šinik Vulić.Na tradicionalnom PRijemu, zajedno sa osnivačima i svim predsednicima, obeleženo je i 10 godina postojanja Društva Srbije za odnose s javnošću.

22

AKTIVNOSTI IZMEĐU DVE

KONFERENCIJE

PRijem 2014.

Glavna PRiZNANJA:

Korporativne komunikacijea. velika preduzećaOrganizacija: Coca-Cola sistem i Represent CommunicationsProjekat: Coca-Cola 45 godina

b. mala i srednja preduzećaOrganizacija: Chapter 4 i Schneider ElectricProjekat: Komunikacija na francuski način

Interne komunikacijeOrganizacija: Executive Group i Philip Morris OperationsProjekat: Usudi se, kreni!

Brend PROrganizacija: Executive Group i Doncafe Strauss AdriaticProjekat: Online pozicioniranje Doncafe brenda

PR komunikacija u integrisanim kampanjamaOrganizacija: Telekom SrbijaProjekat: Kada voziš, parkiraj telefon!

Komunikacija društveno odgovornih projekataOrganizacija: Telekom SrbijaProjekat: Kada voziš, parkiraj telefon!

Komunikacije u nepro�tnom sektoruOrganizacija: New Moment New Ideas Company i Moto savez BJ bajkersProjekat: Moto Deda mrazevi

Krizne komunikacije i upravljanje rizicimaOrganizacija: Vip MobileProjekat: Modernizacija Vip mrežne opreme u Vojvodini

Upotreba digitalnih medija i novih tehnologija u komunikacijiOrganizacija: Executive Group i Doncafe Strauss AdriaticProjekat: Samo za dame

PR agencija godine (velika i mala/srednja agencija)Velika agencija: EXECUTIVE GROUPMala i srednja agencija: NEW MOMENT NEW IDEAS COMPANY

Posebna PRiZNANJA:

Izuzetan lični doprinos u oblasti komunikacijaMiloš Đajić

Komunikator godinePredrag Marić,pomoćnik ministra i Načelnik sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije

Posebno PRiZNANJE članova ŽirijaOrganizacija: Executive Group i AVONProjekat: Nacionalni dan protiv raka dojke

Organizacija: Action Global Communications i Air SerbiaProjekat: Air Serbia – nova nacionalna aviokompanija

Posebno PRiZNANJE za obaveštavanje javnosti tokom trajanja poplava u SrbijiVolonteri koji rade na grupi sajtova www.poplave.rs

Spisak nagrađenih projekata - PRiZNANJE 2014.

23

AKTIVNOSTI IZMEĐU DVE

KONFERENCIJE

PRijem 2014.

REGION

Održana 15. konferencija HUOJ-a

Petnaesta HUOJ konferencija okupila je domaće komunikacijske stručnjake koji su u Opatiji 29. i 30. maja 2014. goidine, u dva ispunjena programska dana imali prilike slušati renomirane svetske predavače i diskutovati na temu upravljanja reputacijom i aktualnog stanja struke odnosa s javnošću.Pod nazivom „Reputacija – s druge strane ogledala“ konferencija je učesnicima ponudila četiri strana predavača, četiri panel rasprave na kojima su učestvovali hrvatski stručnjaci, kao i još toliko praktičnih radionica.Leo Hauska, predsednik Uprave Hauska & Partner Grupe, započeo je službeni program predavanjem o društveno odgovornom poslovanju, pod nazivom "CSR – Myths and Reality", a stručnjak za online PR Stuart Bruce prisutne je uvukao u budućnost odnosa s javnošću. Utvrdio je da se budućnost temelji na osnovnim pretpostavkama struke, koje smo usput zaboravili; upravljanju odnosima i vlastitom reputacijom. Bruce se dotaknuo i popularnih tema poput real-time content menadžmenta te važnosti istraživanja i statistike, spomenuvši pritom: „Trebamo se osloniti na statistiku, ali ne smemo dopustiti da nas brojke ograničavaju, već ih moramo koristiti mudro, kako bi prikupili informacije i usmerili svoje aktivnosti“.Drugi konferencijski dan otvorila je podpredsednica italijanskog FERPI-a Amanda Succi, koja je predstavila analizu italijanskog političkog diskursa na primeru Silvija Berlusconija, Beppea Grilla i Mattea Renzija zaključivši kako jedino Renzi autentično praktikuje dvosmernu komunikaciju. Nakon italijanskih iskustava reč je preuzela Kerstin Liehr Gobbers iz londonskog ReputationInc, koja je održala predavanje pod nazivom – Upravljanje reputacijom: Ako je reputacija odgovor, šta je bilo pitanje?Na tri uzbudljive panel diskusije govorilo se o gorućim pitanjima struke, poput zapošljavanja novinara u odnosima s javnošću, kvaliteti javnog dijaloga u Hrvatskoj, odnosno reputacije kao preduslova za uspeh, dok je otvorena diskusija na temu ugleda struke de�nisala ključne tačke stanja i ponudila smernice za daljnje unapređenje.Za praktični deo programa pobrinuli su se domaći stručnjaci koji su održali radionice na temu političke komunikacije, važnosti digitalnog identiteta, interne komunikacije te pisanja ispravka objavljene informacije – demantija.

Održan 10. jubilarni Proactive

Deseti, jubilarni i poslednji Proactive, regionalna konferencija o odnosima s javnošću, održana je od 16. do 18. oktobra 2014. godine na Kozari, a bavila se ključnim vrednostima i izazovima sa kojima se PR praktičari susreću u modernom ekonomskom, društvenom i tehnološkom okruženju.I ove godine na Kozari okupio se veliki broj stručnjaka – znalaca teorije i prakse, koji su svoja iskustva i znanja podelili sa učesnicima jubilarne i završne konferencije Proactive.Ovogodišnji Proactive bavio se temama poput etike, javnosti, javne sfere u eri interneta, lobiranjem, značajem inovacija u komunikacijama, važnosti prilagođavanja komunikacije potrebama novog doba i mnogim drugim važnim temama za profesiju i njen dalji razvoj. Na konferenciji su govorili - Dragana Đermanović, Drenislav Žekić, Ksenija Renko, Peđa Ašanin Gole, Miloš Čirič, Brane Gruban, Vojislav Žanetić, Robert Čoban, Vladimir Vulić i Dragan Varagić.Prvi Proactive održan je 2005. godine, s ciljem promocije odnosa s javnošću, jačanje statusa ove strateške funkcije unutar organizacija i kompanija, razmene iskustava i uspostavljanja i jačanja regionalne saradnje u oblasti PR-a. Tokom proteklih 10 godina, pomerio je granice u izučavanju i primeni novih i inovativnih komunikacijskih strategija, kanala, alata i trendova i okupljao i povezao veliki broj PR praktičara iz organizacija, institucija i kompanija.

24

AKTIVNOSTI IZMEĐU DVE

KONFERENCIJE

ECM 2014

Odnosi s javnošću u Srbiji – trenutno stanje u oblasti

European Communication Monitor je godišnji istraživački projekat koji od 2007. godine sprovodi grupa profesora sa 11 uglednih univerziteta širom Evrope. ECM 2014 sprovodi iscrpne analize iz oblasti komunikacionog menadžmenta i odnosa s javnošću širom sveta sa učešćem 2.777 profesionalaca iz 42 zemlje, među kojima je i Srbija. U pripremi rezultata istraživanja za Srbiju učestvovala je dr Danijela Lalić sa Fakulteta tehničkih nauka, Deparmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment.Čak 38% ispitanika iz Srbije radi u struci odnosa s javnošću više od 10 godina, dok 28.3% ispitanika čine vrhunski komu-nikatori ili lideri svojih sektora. Prosek godina ispitanika je 36, dok 64.1% radi u sektorima koji se bave komunikacijama, a 35.9% radi u agencijama.

Profesionalna komunikacija u digitalnom dobu

Istraživanje pokazuje da profesionalci iz oblasti odnosa s javnošću u Srbiji rade više nego kolege iz drugih evropskih zemalja. Čak 44.3% ispitanika iz Srbije reklo je da smatra da radi najmanje 10% više od prosečnog broja radnih sati u nedelji, dok 39.1% smatra da radi najmanje 25% više.

Karakteristike posla i zadovoljstvo poslom

Komunikacioni profesionalci smatraju svoj posao interesantnim, iako se stručnjaci u oblasti komunikacije u Srbiji osećaju nesigurno i nestabilno povodom njihove trenutne situacije na poslu. Profesionalcima iz oblasti komunikacija u Srbiji je važno da njihovi nadređeni i klijenti vrednuju njihov rad, kao i da im njihov posao omogućava dobar status u društvu. Međutim, generalno gledano, profesionalci su ocenili svoju situaciju na poslu manje pozitivno u poređenju sa situacijom 2010. godine.

Razvoj karijere i mentorstvo

Komunikacioni profesionalci istakli su sledeća iskustva kao najznačajnija za razvoj karijere komunikacionih profe-sionalaca: profesionalno umrežavanje (89.5%), kontinuirana edukacija (80,5%) i mentorstvo iskusnijih kolega (66.3%).

25

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

Ima li još etike u odnosima s javnošću?

Sud časti, Društva Srbije za odnose sa javnošću, sproveo je istraživanje pod nazivom ’UnaPRedi PRaksu’, sa ciljem da se ispita primena etičke prakse i poštovanja etičkih normi u oblasti odnosa sa javnošću, a sa željom da se postojeći okviri utvrde i unaprede. Rezultati dobijeni nakon anketiranja samih PR stručnjaka ostavlja značajan prostor da se zajedno zapitamo kakve zapravo odnose sa javnošću zastupamo.Od ispitanika traženo je, između ostalog, da ocene prisutnost etike u profesionalnim okvirima PR-a, opišu šta za njih znači etičko poslovanje, daju svoje sugestije za unapređenje postojećeg Etičkog kodeksa DSOJ-a, ali i kažu da li su se u svom dosadašnjem radu susretali sa primerima kršenja etike kao i da li su takve primere do sada prijavljivali i zašto.Rezultati pokazuju da je svega 54% ispitanika upoznato sa postojećim etičkim kodeksom DSOJ-a te da smatraju da najveći izazov nije njegov sadržaj već primena postojećih okvira u svakodnevnoj praksi PR stručnjaka s obzirom da je najveći broj njih naveo da u domaćoj praksi ne postoji sistem sankcionisanja kada je u pitanju kršenje etičkih normi. Od ukupnog broja popunjenih anketa, svega 74% njih se izjasnilo da li su se u svom dosadašnjem radu susretali sa kršenjem etičkih standarda u PR-u, od čega je takvo iskustvo imalo njih 52%. Možda otuda i ne čudi opšta ocena od svega 2,7 (na skali od 1 do 5) kada je reč o primeni etike u odnosima s javnošću u Srbiji. Dakle, jedva dobar!

Iako generalni utisak stručne javnosti ukazuje na postojeću etičku krizu, ipak se veoma mali broj PR profesionalaca odlučuje na prijavljivanje slučajeva kršenja etičkih normi poslovanja. Kao glavno obrazloženje, najveći broj njih navodi strah od gubitka posla ili klijenta, osećaj kolegijalnosti i nepoverenje u ishod takvog čina, odnosno nedostatak adevatnih mera sankcija za počinioce ovakvih prekršaja. Na pitanje da li bi ubuduće prijavljivali takve situacije, njih 42% odgovorilo je potvrdno, 20% ne bi prijavljivalo, dok 14% njih tvrdi da ta odluka zavisi od okolnosti i procene rizika u datom trenutku. Kao najčešće vidove kršenja etičke prakse, ispitanici su naveli plasiranje netačnih ili parcijalnih informacija ka javnosti, ali i međustrukovne odnose i poslovne prakse unutar PR zajednice. Opšti zaključak svih koji su učestvovali u anketi fokus stavlja na edukaciju kako PR stručnjaka tako i onih koji sa njima direktno ili indirektno sarađuju, kako bi se lakše uočili primeri kršenja etičkih standarda i omogućilo njihovo suzbijanje, ali i podizanje svesti o opštem značaju etike u PR profesiji i neophodnosti de�nisanja jasnih mera sankcija za njihovo kršenje, kako bi se nadalje očuvao kredibilitet same struke. Od popunjenih anketa, sa ukupno 14 pitanja iz oblasti etičkog poslovanja u odnosima s javnošću, gotovo 70% popunile su koleginice, a najveći broj anketiranih bave se odnosima sa javnošću preko deset godina. Među ovim iskusnim stručnjacima, više od 50% činili su zaposleni u PR agencijama, što je anketi značajno doprinelo u pogledu akumuliranog iskustva u radu sa različitim klijentima. Upravo zbog toga, pogled na struku nakon ovih rezultata ostavlja nam svima da zajedno pronađemo pravi odgovor na pitanje – da li još imamo etiku u odnosima sa javnošću i na kakvim odnosima zapravo gradimo svoju struku u budućnosti?

Tamara Koštro, predsednica Suda časti DSOJ

ECM 2014 ECM 2014

U uporednoj analizi evropskih zemalja dati su najznačajniji aspekti razvoja karijere u oblasti komunikacija u Evropi. Aspekti posla koji su u Srbiji izraženiji nego u većini drugih zemalja su profesionalno umrežavanje sa kolegama i mentorstvo iskusnijih kolega.

Prakse i platforme profesionalnog umrežavanja

U zemljama Evrope postoje značajne razlike u načinima profesionalnog umrežavanja. U Srbiji je elektronska pošta najčešće korišćeni način profesionalnog umrežavanja (43.5%), dok ga sledi povezivanje putem društvenih medija. Elektronska pošta predstavlja najčešći način povezivanja u većini zemalja (izuzev Velike Britanije, Norveške i Finske gde su primat preuzeli društveni mediji).

26

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

Šta "sedma sila" misli o struci odnosa s javnošću u Srbiji?

Društvo Srbije za odnose s javnošću (DSOJ), nacionalno udruženje profesionalaca u oblasti odnosa s javnošću, u saradnji sa novinarskim udruženjima (Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine) i medijskim asocijacijama (Asocijacija medija i Asocijacija lokalnih nezavisnih medija Lokal Pres), sprovelo je tokom februara i marta 2013. godine istraživanje stavova predstavnika medija o struci odnosa s javnošću u Srbiji.U istraživanju je učestvovalo 248 predstavnika medija iz Srbije, a sprovedeno je u cilju sagledavanja stanja struke odnosa s javnošću i mogućnostima unapređenja saradnje predstavnika medija i osoba zaduženih za odnose s javnošću. Istraživanje je pokazalo da se više od 52% ispitanih novinara nekada bavilo odnosima s javnošću. Na pitanje – šta po vašem mišljenju treba da radi osoba zadužena za odnose s javnošću, najveći broj ispitanika odgovorilo je da se uloga PRofesionalaca svodi najčešće na odnose i saradnju sa medijima i uglavnom se zanemaruju i ne prepoznaju ostale oblasti. Pored toga, prema mišljenju ispitanika, stručnjaci za odnose s javnošću imaju zadatak da u najboljem svetlu posreduju i predstave široj javnosti svoju kompaniju/klijenta, da kreiranju njihov imidž, budu partneri novinarima, poznaju medijsku scenu, novinare i urednike, ali i da obezbede dvosmernu komunikaciju sa internom i eksternom javnošću, da se bave kriznim komunikacijama i daju savete u vezi sa problemima. Predstavnici "sedme sile" smatraju da osobe koje se bave odnosima s javnošću od medija u najvećoj meri koriste televiziju, zatim štampu i internet. Od alata koje osobe zadužene za odnose s javnošću koriste u komunikaciji sa medijima, predstavnicima medija od najveće koristi u 70,5% slučajeva je komunikacija telefonom ili putem elektronske pošte, u 63,7% konferencije za medije i drugi događaji, a u 50% slučajeva komunikacija putem saopštenja za medije i drugih press materijala.Na pitanje – koliko ste zadovoljni saradnjom sa osobama koje se bave odnosima s javnošću, 36% ispitanika odgovorilo je da nisu "niti zadovoljni, niti nezadovoljni", a više od 34% njih uglavnom su nezadovoljni. Kao razloge nezadovoljstva navode nepoznavanje kako funkcionišu mediji (72,6%), PRofesionalci nisu dovoljno stručni niti informisani (63,7%), ali i neogovorno i neprofesionalno obavljaju svoj posao (30,8%). S druge strane, 38,4% predstavnika medija smatra da im PR stručnjaci uglavnom pomažu u radu, a zadovoljni su saradnjom sa njima jer imaju proaktivan pristup i dostavljaju korisne informacije medijima, imaju dobre kontakte, javljaju na vreme za događaj, dostupni su u svakom trenutku i slično, uz napomenu da su to izolovani slučajevi i da je to karakteristika pojedinaca, a ne struke generalno.Predstavnici medija koji su učestvovali u istraživanju smatraju da se, pre svega, edukacijom, redovnom komunikacijom i zajedničkim aktivnostima može unaprediti saradnja medija i struke odnosa s javnošću.

ECM 2014

Može se zaključiti da značaj profesionalnog umrežavanja na drušvenim mrežama beleži rast, a komunikacioni profesionalci najčešće koriste društvene zajednice koje povezuju poslovne profesionalce (LinkedIn, Xing), a zatim Facebook, Twitter, Google+ i blogove.

Komuniciranje i liderstvo

Na gra�konu je prikazan uticaj različitih komunikacionih aktivnosti na mišljenje javnog mnenja o liderstvu. Može se primetiti da na mišljenje javnog mnjenja najviše utiču javni govori (63%), zvanična veb-stranat organizacije (59.8%) i intervjui na televiziji (56.5%).

27

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

ECM 2014 ECM 2014

Kao najznačajnije organizacione karakteristike značajne za ispoljavanje liderskih veština, ispitanici su istakli kvalitet proizvoda ili usluga (54.3%), poverenje (53.3%) i inovativnost (52.2%).

Strategije, kanali komunikacije i društveni mediji

Najvažniji izazovi do 2017. godine: izgradnja i održavanje poverenja, prilagođavanje brzini toka informacija i obimu informacija i povezivanje poslovne strategije i komunikacije .Najvažniji ciljevi komunikacionog menadžmenta u Evropi do 2017. godine su po mišljenju ispitanika sledeći: izgradnja i održavanje poverenja (46.7%), prilagođavanje brzini toka informacija i obimu informacija (47.7%), kao i povezivanje poslovne strategije i komunikacije (42.4%).

28

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

Istraživanje stanja struke odnosa s javnošću u Srbiji

Društvo Srbije za odnose s javnošću sprovelo je, u periodu od 27. decembra 2012. do 18. januara 2013. godine, „Istraživanje stanja struke odnosa s javnošću u Srbiji”. U istraživanju je učestvovalo 288 ispitanika, profesionalaca iz oblasti odnosa s javnošću. Demografska struktura pokazuje da su u najvećem procentu ispitanici koji se bave odnosima s javnošću, više od deset godina u ovom poslu, a preko 50% njih su rukovodioci ili odgovorni za pojedinu komunikacionu disciplinu ili odeljenje. S druge stane, na pitanje na koji način ste se obrazovali iz oblasti odnosa s javnošću čak 55,4% ispitanika odgovorilo je da ima završen samo višemesečni ili kurs u trajanju od nekoliko dana. Ako tome dodamo podatak da je 21,4% ispitanika samouko i nemaju formalno obrazovanje u oblasti odnosa s javnošću, onda to navodi na zaključak da je veoma važno da se što pre započne sa kontinuiranom edukacijom, kako kroz formalno, tako i neformalno obrazovanje. Kada govorimo o platama u struci, više od 30% ispitanika nije zadovoljno svojim trenutnim primanjima. Mesečna plata profesionalaca iz oblasti odnosa s javnošću je daleko ispod evropskog proseka.Zaposleni u sektoru odnosa s javnošću smatraju da u društvu, ali i menadžmentu, ne nailaze na dovoljno razumevanja za značaj njihovog posla (63,9%), a dodatni problem je nedovoljan nivo obrazovanja ljudi koji se bave ovim poslom (52,4%). Ispitanici smatraju da tome doprinose nepostojanje standarda i loš imidž profesije, nerazumevanje odnosa s javnošću, loši odnosi sa medijima, ali i nedostatak kvalitetnog kadra na tržištu.Pored toga, ispitanici su naveli da su tri ključne veštine neophodne za uspeh u oblasti odnosa s javnošću: planiranje i postavljanje ciljeva, istraživanje, identi�kovanje i analitika trendova u okolini. Međutim, veoma je zanimljiv podatak da su poštenje, kreativnost i energija ocenjene kao najvažnije lične karakteristike dobrog stručnjaka za odnose s javnošću.Kada je u pitanju korišćenje medija, oko 40% ispitanika u poslu najviše koristi internet i društvene medije. Takođe, istraživanje je pokazalo da je trećina ispitanika zadovoljna saradnjom sa medijima, dok je petina nezadovoljna. Oko 46% ispitanika smatra da ljudi u medijima odgovorno i profesionalno obavljaju svoj posao, dok 37,8% njih smatra da novinari nisu dovoljno stručni, kao i da su mediji postali veoma komercijalni, a marketing direktori preuzeli ulogu urednika.

ECM 2014 ECM 2014

Na sledećem gra�konu se mogu videti tipovi očekivanog ponašanja kompanija na društvenim medijima zasnovana na iskustvu komunikacionih profesionalaca. Od kompanija se očekuje pre svega da ostvare interaktivan odnos sa potrošačima (77.4%) i da omoguće potrošačima da komentarišu njihova poslovna iskustva sa kompanijom/organizacijom (71%).

Mobilna komunikacija sve više dobija na značaju

Mobilna komunikacija sve više dobija na značaju širom Evrope. Kompanije se prilagođavaju ovom trendu tako što kreiraju zvaničan veb sajt prilagođen pregledanju na mobilnim telefonima, aplikacije za pametne telefone i tablete.

29

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

ECM 2014

Ispitanici smatraju da su izazovi sa kojima će se u budućnosti suočiti mobilna komunikacija pre svega integracija sa ostalim kanalima i platformama (52.2%), a zatim i kompetentnost komunikacionih profesionalaca (45.7%).

Priredila: dr Danijela Lalić, član UO DSOJ

30

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

ECM 2014

Podela na specijalizovane agencije sve je manje bitna!

Teško je pisati o trendovima u vremenu kada se informacije brzo prenose, tehnologija utiče na svaki segment komu-nikacije i trendovi se prepliću, mešaju, menjaju. Jedini konstantan trend i svetu i u Srbiji je stalna promena. Jedan novi servis ili aplikacija nateraju vas da menjate način komunikacije, da koristite nove alate. Morate da budete �eksibilni i samo takve agencije i pojedinci će na tržištu komunikacija opstati i postići dobre rezultate.Ono što mislim da je rezultat promena tržišta, uticaja tehnologije i jedna od posledica �nansijske turbulencije, jeste razvoj integrisanih komunikacija. Podela na specijalizovane agencije samo za PR, marketing, event management i dalje postoji, ali je sve manje bitna. Svaki klijent želi da komunicira kreativno, da stigne do svih koji su mu važni i prenese im poruku, a posao agencije je da napravi dobitnu kombinaciju kanala i alata i da izađe iz okvira i da rešenje klijentu, bez da se drži postavljenih granica između oblasti. Dakle, danas imamo profesionalca koji mora da poznaje PR, medije, marketing, ATL, BTL, digital. Više nego ikada morate da učite i hrabro ulazite u nove oblasti. Ovo jeste svetski trend, ali je očigledno da ga i agencije i klijenti u Srbiji prate.Meni je najveći cilj i izazov da svaki profesionalac zajedno sa timom u našoj agenciji Represent Communications klijentu može da kreira i realizuje strategiju integrisane komunikacije. To od svih nas zahteva dodatni napor, savladavanje nove terminologije, saradnju sa kreativicima, dizajnerima, art direktorima, copywriterima, strateškim planerima. Klijent želi da sa budžetom, koji je odvojio za određeni projekat, postigne maksimalan efekat i da ima jedan tim sa kojim radi na realizaciji projekata. Timovi su zbog uštede sve manji, klijenti ne žele da imaju veći broj agencija i veliki broj profe-sionalaca, već se racionalno odnose prema resursima i žele tim profesionalaca koji ima različita znanja i iskustva u komu-nikacijama.Neophodna je bila i ozbiljna promena svesti nas koji smo se do juče bavili samo klasičnim odnosima sa javnošću, jer smo bili skloni da kažemo klijentu, ili da bar to pomislimo i kažemo jedni drugima, da nešto nije klasičan PR i da onda u to strano, nepoznato polje ne možemo da uđemo. Morali smo da motivišemo ljude da počnu da uče nove stvari, da investiramo u njihovoj razvoj i mi to radimo kroz našu internu školu Integra. Takođe, gradimo kulturu u kojoj je u redu probati i pogrešiti, a ne odustati zbog straha od greške. Postigli smo da se ljudi ohrabre da probaju nove stvari, da eksperimentišu i da počnu da primenjuju nova znanja.Integrisane komunikacije jesu trend već neko vreme i mislim da to ubuduće neće biti samo trend, već jedini način budete konkurentni na tržištu. Znam i da svetski trendovi jesu već danas deo naše prakse, iako mi i dalje imamo utisak da smo par koraka iza. Manje tržište i �nansijska situacija vas jednostavno teraju da budete kreativniji, dovitljiviji, �eksibilniji i neretko naše internacionale klijente iznenadi ono što od nas dobijaju i naše kamanje postanu primer dobre prakse za njihove agencije u zemljama Evrope.

Borislav Miljanović, CEO, Represent Communications

31

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

Hajde da pričamo stvarne korporativne priče, a ne bajke!

Storytelling nije novi koncept, ali ekspanziju doživljava poslednjih godina sa rastom značaja društvenih medija jer se pričanje korporativnih priča pokazalo kao ključno za povezivanje sa različitim javnostima i pridobijanje njihove lojalnosti. To ne znači da kompanije treba da pričaju "bajke o sebi" (u žargonskom značenju ovog izraza) jer bi osnovni cilj korpo-rativnog pripovedanja trebalo da bude povezivanje ljudi i njihova mobilizacija na akciju, a ne povećanje prodaje. Poznata britanska PR konsultantska kuća Radley Yeldar (www.ry.com) jedna je od retkih u svetu koja već tri godine istražuje ovu oblast trudeći se da istakne najbolju praksu digitalnog storytellinga na primeru kompanija koje zauzimaju prvih 100 mesta na Londonskoj berzi (FTSE100 index). Rezultati istraživanja pokazuju da najuspešnije britanske kompanije svoje priče pričaju konzistentno i održivo na tri digitalne platforme: korporativnom sajtu, društvenim mrežama i mobilnom portalu. Uočena je tendencija povećanog korišćenja video kanala (YouTube) jer pokretne slike najbrže i najuverljivije dopiru do klijenata i zaposlenih. Takođe, najpro�tabilnije kompanije iz različitih oblasti prihvatile su dijalog sa korisnicima.Na osnovu istraživanja ukazano je na postojanje više elemenata koji su zajednički za sve dobre priče i preporučeno komunikatorima da o njima vode računa. To su: kontekst, svrha, posebnost, relevantnost, vizija i holistički pristup njihovom povezivanju u digitalnom svetu.

Stručnjaci iz agencije Radley Yeldar daju i predlog kako da upakujemo navedene elemente već u rubrici "o nama", koja je prisutna na svi digitalnim kanalima, obezbedimo rezonantno reagovanje i poverenje naših javnosti: U svetu u kome (postavite kontekst), vi ste (superlativ) (opis čime se bavite) koja može (vaša svrha) za (vašu ciljna grupa). Zato što ste jedini (vi) (vaši osnovni proizvodi) što znači da (njihove pogodnosti za vašu ciljnu grupu). Na ovaj način, (vaša vizija). Ovo je samo jedna od bezbroj varijacija kako da dođemo do priče koja će biti relevantna za naše javnosti, istinski predstaviti korporativne vrednosti i verovanja, a biti potpuno orginalna i različita od onog što pričaju druge kompanije, naročito naša konkurencija. Vraćajući se priči kao primarnoj formi komunikacije, sve više kompanija, ne samo one sa prestižne FTSE100 liste, trudi se da svoju korporativnu priču ispriča jednostavno, povezujući je najčešće sa brendom jer ljudi sa brendovima ostvaruju interakciju i na racionalnom i na emotivnom planu. Brendove je lako zamisliti kao super heroje koji, polazeći od plemenitih vrednosti, spašavaju svet. Pri tome oni nude jednostavna, uvek e�kasna rešenja naših potreba ili problema. Dok smo skloni da mislimo o heroju kao o nekom ko je svemoćan i veći od života, junak u kontekstu korporativne priče može iz digitalnog ekosistema da pređe u stvarnost i da doprinese našem poslovnom uspehu. Sižei za priče su nebrojeni, tako da možemo da ispitujemo različite uglove pripovedanja, dok ne dođemo do onog koji nas na najbolji način povezuje sa našim javnostima. A, da bismo mogli da napravimo pravi izbor, neophopdno je merenja rezultata. Za početak je dovoljno i praćenje rezultata brend monitora ili media monitoringa koji mogu da pokažu kako ljudi doživljavaju našu priču i da usmere naše buduće pripovedanje.

Dragana Roter, Head of Corporate Communications, Vip Mobile

32

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

Pogled sa vrha

Da li uopšte znamo da komuniciramo? Izazov je privući pažnju čitaoca koji je već unapred ravnodušan. Marketing se vremenom razvija, a samim tim i komuniciranje - jedan od najznačajnijih marketinških aktivnosti. Kada komuniciramo koristimo sva čula. Više nije dovoljno koristiti samo verbalnu već i neverbalnu komunikaciju, zadovoljavajući sva čula: vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira.Dešavaju se i smetnje koje dovode do toga da potencijalni primaoci poruke ne prime poruku zbog: selektivne pažnje, selektivne distorzije (iskrivljavanje poruke) i selektivne retencije (zadržavanje i pamćenje poruke). Termin promocija je zamenjen terminom komuniciranje. Jedan od razloga za to jeste i činjenica da su na račun promocije često upućivane primedbe sugestivnog, pa čak i manipulativnog karaktera. Komuniciranje, sa druge strane, ukazuje na značaj uspostavljanja i održavanja kontakata sa kupcima kroz uspostavljanje dvosmerne veze i razmenu informacija.Evolucija PR-a ukazuje na važnost vizuelne komunikacije. Efekti su jako bitni u marketinškoj komunikaciji. „Beneton“ poručuje da šok može sve da proda. Humanitarne organizacije de�nitivno insistiraju na efektu šoka. Seksualnost se, takođe, koristi u marketingu. Kompanija Coca-Cola već 1905. godine angažuje poznate žene da je reklamiraju. Seksualnost ima funkciju privlačenja pažnje i nametanja.U svetu postoje marketinške strategije i taktike pomoću kojih se planira privlačenje i zadržavanje pažnje ciljnog segmenta pomoću raznih instrumenata. Priča prodaje proizvod i diže cenu. Da li je to Srbija naučila i shvatila, ili bi trebalo zahtevati od nje da na glas ponovi pročitano. Na ovom polju, Srbija je jedan veliki učenik. Suština vizuelnog iskaza je umetnost i ništa nije onako kako izgleda. Naša tumačenja su slaba, površna i neretko pogrešna. Da li uopšte znamo da komuni-ciramo i da li posedujemo vizuelnu pismenost?! Spoljašnju sliku uvek prati ona unutrašnja koju najčešće ne umemo da protumačimo. Ono što doživimo posma-trajući nečiju spoljašnjost bi u najmanju ruku trebalo da nas približi obrisima te ličnosti, da nam omogući da naslutimo njeno opšte stanje, pa i poneku vrlinu i manu.Najteže je videti ono što je nevidljivo. Prava informacija ne stiže do nas. Ono što vidimo naviknutim očima je samo priprema za istinski doživljaj, za nečije pravo JA. Stvorite od svoje ličnosti brend – neispričanu priču koju svi žele da pročitaju poput dece koja čekaju sutrašnji dan da dobiju kolače.Ipak, život nije takimičenje u lepoti. Moraju postojati granice u vizuelnom iskazu; granice do kojih su ljudi spremni da idu u korišćenju kozmetike i hirurgije, izmenama ishrane. Budite poput noći, posebni i mistični jer je prosečnost dosadna a to znaju samo oni koji su se opredelili da tako žive.Svako od nas može da „ispriča svoju priču“ i vizuelno se iskaže, komunicira. „Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drukčije budni? Ako bi ikada pristali da žive kao svi drugi, čime bi onda rasli?“ „Ući će i u mene beskraj, senka, tle i tišina , sad se nastaje...ili se nestaje...“ – ne razmišljajte tako. Koračajte po zacrtanom catwalku i budite „drukčije budni“ jer je pogled sa vrha N A J L E P Š I.

Dunja Petrović, bloger i novinar

33

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

Digitalizacija je nezaustavljiva

Kao i ranijih godina, zahvaljujući internetu i brzini kojom dolazimo do željenih informacija, sama komunikacija i odnosi sa javnošću drastično su se promenili. „Obični“ tekstovi, PR najave i saopštenja, video prilozi, vesti i ostali alati tradicionalne komunikacije – više nisu i ne mogu biti dovoljni; naročito imajući u vidu podatak da nam se držanje pažnje sa 12 sekundi svelo na svega 8 sekundi za samo 13 godina. U današnjem svetu konstantnih promena i preplavljenosti informacijama, pojave interneta i jačanja društvenih mreža koje su i od pojedinaca napravile medij za sebe, od suštinske je važnosti – u komunikacijskom smislu – biti dovoljno jasan i glasan, a opet nenapadan i privlačan javnostima kojima je poruka namenjena. Društvene mreže su, danas više nego ikada pre, istovremeno pomogle i odmogle da ključna poruka i vrednost brenda/kompanije/organizacije, u sveopštom moru raznih događaja i sadržaja, bude prepoznata. Brojna istraživanja – kako u svetu tako i kod nas – su pokazala da je neophodna humanizacija komunikacije, kreiranje takvog sadržaja koji proizvodi vrednost, podstiče razgovor i debatu, a istovremeno transparentno prenosi ključne poruke i vrednosti ciljnoj javnosti. Novi globalni trend koji, ako malo dublje razmislimo, i nije baš tako nov – u pitanju je stara, dobra vizualizacija. Kada smo bili bebe, pažnju su nam držale slikovnice, u ranijem školskom uzrastu knjige bajki, u tinejdžerskim godinama – stripovi. Slike ili fotogra�je sa nimalo teksta ili tek ponekim sloganom, koji se direktno obraća onom kome je namenjen – to je ono što predstavlja osnovu i pravac u kojem se komunikacija danas kreće. Uz dobar tim, kreativno razmišljanje, prepoznavanje prave prilike, sposobnost i mogućnost reagovanja u pravom trenutku. Prošlogodišnje NFL �nale prekinuto je na više od pola sata usled nestanka struje, ostavljajući igrače, prisutne navijače i milione gledalaca kraj TV ekrana u mraku i neznanju. Ipak, to �nale je u komunikacijskom smislu ostalo zapamćeno po sjajno iskorišćenoj prilici jednog brenda:

34

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

Oreo je samo jednom fotogra�jom puštenom na Twitteru u pravo vreme i na pravi način demonstrirao kako se komu-nikacija brenda i ljudi danas odvija – u realnom vremenu, upečatljivo, konkretno i sa ljudskom notom. Odličan spoj vizuala i poruke proizveli su okolnost sa kojom su svi mogli da se poistovete i proizveli takav efekat o kojem se i danas, godinu i po dana kasnije, još uvek govori.Da ni Srbija ne zaostaje i ne kaska toliko za svetom, pokazuje nedavni primer jednog energetskog pića, koje je iskoristilo situaciju trenutnog prekida u radu najveće društvene mreže Facebook i uradilo sledeće:

I ovoga puta, u pitanju je bilo prepoznavanje prilike, u kombinaciji sa ključnom porukom brenda i humanizacije koja – možda nije prošla zapaženo poput američkog primera – ali je dobar pokazatelj da svetski komunikacijski trendovi polako i kod nas dolaze na svoje mesto.Umesto zaključka, poslužiću se ključnom porukom Dejana Ljuštine iz PwC-a, sa nedavno održane konferencije o trendovima u telekomunikaciji i medijima #Digital2014, koja kaže: „Digitalizacija je nezaustavljiva“. Na nama je, kao profesionalcima koji se bave komunikacijom, da ovladamo digitalizacijom kao nerazdvojivim segmentom našeg posla, upoznamo i naučimo sve njene alate i iskoristimo ih na najbolji mogući način za dobrobit klijenata i konzumenata/potrošača.

Ivana Ćirković, Digital PR, osnivač i urednik portala OrganVlasti.com

35

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

Internet prezentacija kao prva stavka uspešne komunikacione strategije

U osnovi svake dobre komunikacione strategije je e�kasno prenošenje informacija. Postojanje internet prezentacije trebalo bi, po pravilu, da bude ogledalo poslovanja i komunikacije kompanije/brenda sa potencijalnim potrošačima i klijentima. Međutim, u Srbiji to baš i nije tako. Iako istraživanja pokazuju da čak 2/3 kompanija smatra da sajt veoma utiče na njihov kredibilitet, često nailazimo na slučajeve da �rme uopšte nemaju korporativne sajtove, a ako ih i imaju, informacije na njima su poslednji put ažurirane kada je sajt postavljen na Internet.

Danas više ne delimo prisustvo na o�ajn i onlajn, jer je neophodno imati oba. Kao što svaka �rma mora da ima neku adresu na kojoj se može naći, tako i na Internetu treba da imate svoj „poslovni prostor“. Pored toga, ako poslujete u Srbiji, nekako se podrazumeva da bi trebalo da budete prisutni na domaćoj internet sceni.

„Ako neko traži određenu informaciju na Internetu u Srbiji to, u oko 98% slučajeva, radi preko Gugla. Pritom, po Guglovoj statistici, u 97% slučajeva traži nešto u lokalu. Pošto su nacionalni domeni osnovni parametar na osnovu kog Gugl određuje kom tržištu je namenjen sadržaj nekog sajta, Gugl u lokalnim pretragama daje izvesnu prednost upravo sajtovima na lokalnim, nacionalnim domenima. Uz to, kada neko ima svoj sajt na svom domenu, on sam de�niše i izgled i strukturu sajta, kao i sva pravila komunikacije“, rekao je za Marketing mrežu Predrag Milićević, rukovodilac Sektora za razvoj poslovanja i marketing Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Prema njegovim rečima, ljudi često zaboravljaju da su društvene mreže u stvari nečiji privatni sajtovi, na kojima se pravila komunikacije ponekad menjaju na samo nekoliko meseci, tako da neko iz puke neobaveštenosti (da je nešto što je bilo dozvoljeno u međuvremenu postalo zabranjeno) može da ostane bez svih svojih sadržaja i kontakata i izgubi pristup sajtu koji je do juče predstavljao njegov „komunikacioni centar“. U vremenu brzih promena, kad se neke od društvenih mreža gase ili drastično gube na značaju, a neke nove stalno pojavljuju, jedina sigurna i trajna internet lokacija je vlastiti sajt.

„Mislim i znam da je prisustvo na domaćoj internet sceni jako važan korak, neodvojiv od identiteta kompanije i njenog funkcionisanja na tržištu. Kvalitetan sajt je baza sa koje se informacije dalje komuniciraju – ne samo prema društvenim mrežama, već i šire u online komunikacijama. Logično je da svoju komunikaciju bazirate, formirate i razvijate na svom domenu, a ne na nekom komšijskom i izuzetno sam protiv trenda da komunikacija kompanije počiva na npr. Facebooku“, rekla je za Marketing mrežu Nataša Pavlović Bujas, direktorka agencije Blumen Group. Ona dodaje da je to kao kad vas mrzi da se popnete sprat više, okrečite i obnovite enterijer u svom stanu, samo zato što vam je lakše, odlučite da reno-virate komšijin stan sprat niže i unesete tamo svoj novi nameštaj. „To je upravo ono što mahom gledamo kada su komu-nikacije u pitanju. Sajt kompanije mora da bude mesto gde postoje tačne, ažurne i korisne informacije, koje se potom, prilagođenim jezikom komuniciraju kroz druge kanale. Blumen Group je na Internetu od 1997. godine i uporedo sa njim smo se i razvijali, tako da domen za nas nije samo tehničko pitanje već i deo našeg identiteta“, objašnjava naša sagovornica.

36

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

Veoma je važno da svaka ozbiljna kompanija, koja posluje u Srbiji, ima sajt na nacionalnom domenu. Pored pomenute vidljivosti i bolje pretrage, prednost prisustva na domaćoj internet sceni ogleda se i u plasmanu proizvoda i usluga te kompanije, ali i e�kasnoj komunikaciji sa lokalnim potrošačima. Pored toga, poznato je i da 85-90% klijenata, pre angažmana drugih kompanija za poslovnu saradnju, prvo obave internet istraživanje koje zapravo počinje i završava se na sajtu.

„Sajt je online izlog kompanije, njeno lice na Internetu. Kvalitetan sajt podjednako je važan za komunikaciju koliko i drugi oblici komunikacije i poslovanja kompanije. Sajt je neizostavan komunikacioni kanal jer se putem njega obraćate deset-inama i stotinama hiljada ljudi svakodnevno 24/7. Upravo zbog toga sajt mora da bude etsteski prihvatljiv, sa svežim informacijama koje se redovno ažuriraju sadržajima koji su korisni i zanimljivi, ali i atraktivni za deljenje putem društvenih mreža, što dodatno povećava vidljivost“, rekla je za Marketing mrežu Tamara Bekčić, direktor i suosnivač agencije Chapter 4 u Srbiji. Prema njenim rečima, u Chapter 4 timu imaju pravilo da vesti na sajtu ažuriraju svakodnevno, kao i da svaka od agencija Chapter 4 grupe ima sopstveni sajt, na svom nacionalnom domenu. „Ta se praksa pokazala veoma korisnom, jer na e�kasan način informišemo svoje ciljne grupe o dešavanjima u PR svetu, u samoj agenciji i novostima sa klijentima. Pored bavljenja sopstvenim sajtom, naravno kao agencija savetujemo i klijente – predlažemo i kreiramo sadržaj sajta, način komunikacije kao i njegovu koncepciju. Takođe, neretko radimo i na pripremi kompletne strukture, ali i vizuelnog dela koji je neizostavan segment jer je sinergija teksta i slike, ili sadržaja i ilustracije, koja pomaže njegovo razumevanje i prihvatanje – osnova online komunikacije“, objašnjava Tamara Bekčić.

Biti prisutan na lokalnoj internet sceni ne znači samo ponuditi proizvode i usluge koje odgovaraju tom tržištu. Ključ je u komunikaciji, koja mora biti prilagođena toj publici kako bi se kreirala veza, izgradili odnosi i poverenje, uspostavio dijalog… Da bi sajt bio interesantan potencijalnim potrošačima, treba da se priča na njemu, i o njemu.

„Postavljanje osnovnih informacija o proizvodima i uslugama je samo početak života nekog sajta. Na njemu ima mesta i za zanimljive studije slučajeva, informativne video klipove, zanimljive infogra�ke – za različite načine obraćanja posetiocima, u zavisnosti od prirode posla kojim se kompanija bavi. Cilj je ispričati interesantne i korisne priče o tome kako se pojedini problemi rešavaju korišćenjem određenih proizvoda i usluga. Posetioci često ne znaju šta hoće da kupe, ali znaju da imaju neki problem i traže rešenje za njega. Ako na nekom sajtu pronađu priču u kojoj se prepoznaju i ta priča ponudi rešenje njihovog problema, oni će tu priču rado podeliti i sa drugima. Ako ponuđeno rešenje može da se pronađe među proizvodima ili uslugama na sajtu, vrlo je verovatno da će ga mnogi i kupiti“, objašnjava Predrag Milićević.Osim kvalitetne priče NA sajtu, neophodno je i kvalitetno pričati O sajtu. Za to se mogu koristiti svi komunikacioni kanali koji se pokažu adekvatnim (od televizije i radija, preko bilborda, plakata i novinskih oglasa do Interneta), u zavisnosti od toga o čemu se i kome se priča, ali i od budžeta. Sam Internet je komunikacioni prostor sa mnoštvom kanala koji omogućavaju različite načine komunikacije sa različitim, precizno de�nisanim ciljnim grupama.

„Kompanije treba da odaberu one kanale koji im najviše odgovaraju i da omoguće deljenje svojih sadržaja kroz njih, kao i otvorenu, dvosmernu komunikaciju sa svojim korisnicima. Ako ih kompanije saslušaju i saznaju kakva su njihova iskustva u korišćenju određenih proizvoda i usluga, a onda to iskoriste da poboljšaju svoju ponudu, izgradiće kvalitetan odnos sa njima. To je osnova za najbolji mogući način promocije, jer nema bolje reklame od lične preporuke nekog ko je daje na osnovu svog vlastitog iskustva, a dobar glas na Internetu daleko se čuje“, zaključio je Milićević.

Ivana Parčetić Mitić, osnivač i urednik portala Marketing mreža

37

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

Značaj i primena komunikacije u savremenom poslovanju

Nastojeći da svoje poslovanje što kvalitetnije stave u službu razvoja preduzetništva i unapređenja poslovanja, većina preduzeća posebnu pažnju poklanja tržišnim komunikacijama, aktuelnim komunikacionim trendovima i profesionalnom kodeksu poslovanja. Kvalitetna, jasna i ciljana komunikacija odavno je ne samo prednost, već osnov uspešnog poslovanja. Usmerena prema potrošaču ili korisniku usluga, komunikacija postaje osnovni alat kojim se plasira informacija, podiže pro�t i ostvaruje uspešan poslovni identitet. Dobro organizovanim i funkcionalnim kanalima nastoje se ostvariti unapred de�nisani korporativni ciljevi. Aktivnosti, znanja i iskustva menjaju se iz dan u dan dovodeći predstavnike struke često u dilemu jesu li i koliko njihova znanja doviljna i upotrebljiva. Na svim nivoima i u svim oblicima poslovanja radi ostvarenja strateških ciljeva kompanije uspešna komunikacija glavni je pokretač promena, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Integrisani i usklađeni sistem komunikacije dovodi do ostvarenja unapred de�nisanih planova, zadovoljstva i motivacije zaposlenih, što na duže staze obezbeđuje domi-naciju na tržištu. Svrha komuniciranja postaje ne samo informisanje, motivacija zaposlenih i upravljenje resursima, već trajanje i nametanje na tržištu prepunom izazova i prohteva. Pažljiva analiza očekivanja tržišta, planiranje aktivnosti, kampanja i strategije nastupa, uz adekvatno rukovođenje i vremenskim ograničenjem istih preduslov su uspešnog i modernog poslovanja, uprkos neprestanim promenama i trendovima koji se svakodnevno menjaju. Ubrzani proces razvoja tehnologije, savremenih informacionih sistema, dostupnost informacija, brzina u plasmanu istih i sam proces globalizacije uz sve bene�te i prednosti takvog poslovanja, nametnuli su i nov izazov, a to je svakodnevno praćenje trendova, nezamislivo bez dobro organizovane, integrisane i pažljivo vođene komunikacije. Kada govorimo o procesu komunikacije i aktuelnostima u odnosu Srbije prema svetu, činjenica je da naši stručnjaci ne zaostaju u poznavanju tehnologija, trendova, informacija. Nedostatak se najčešće izražava u primeni znanja, razmeni iskustava i kontinuiranom unapređenju postojećih saznanja, organizovanju radionica, kurseva i obuka iz oblasti komu-nikacije. Ono što se, takođe, može istaći i kao razlika u odnosu Srbije prema svetu u oblasti komunikacije jeste i upotrebna vrednost osmišljenih aktivnosti, kampanja i planova, razlikovanje vrednovanja profesionalnih sposobnosti i referenci onih koji se procesom komunikacije u kompanijama bave i vrednovanja ostvarenih rezultata, sposobnost merenja i procene stanja i rezultata koji se očekuju uvođenjem novih komunikacionih strategija, različit pristup određenim proizvodnim i uslužnim delatnostima, u kojoj su predstavnici struke najčešće oslonjeni sami na sebe, neprecizno pro�lisanje ciljnih grupa, nedovoljno poznavanje javnosti kao težišta svih komunikacijskih strategija, nespremnost za prihvatanje grešaka, nedovoljna želja za prilagođavanjem i strah od novog i nepoznatog.Istraživanja pokazuju da su uloga i značaj masovnih medija u savremenom društvu sve značajniji. Način na koji komuni-ciramo potpuno se promenio, pa je uloga Interneta i digitalnih medija potpuno nezamenljiva i u savremenom poslovanju. Najizraženija razlika u odnosu Srbije prema svetu ogleda se u nedovoljnoj svesnosti značaja planirane i strateški vođene komunikacije, poistovećivanju marketinških komunikacijama sa poslovnom, pristupanju društvenim mrežama bez prethodno urađene analize, plana i očekivanih rezultata, neopreznosti u selekciji i plasmanu informacija, neažurnosti i nepreciznom pravcu kojim se komunikacija kreće. Čini se da su u Srbiji novi trendovi najviše zastupljeni u oblasti digitalnih komunikacija i integrisane komunikacije na više platformi. Društvenim mrežama najčešće se pristupa radi oglašavanja, bez prethodnog razumevanja važnosti interakcije sa zajednicom koja ih prati. Potrebno je razlikovati grupe posetilaca, a potom primeniti različite pristupe ka njima i njihovim očekivanjima. U zavisnosti od načina komunikacije, strategije nastupa i metoda rukovođenja aktivnostima zavisi i uspeh. Konstatna edukacija, praćenje trendova i tehnologija, ali i lična kreativnost mogu pomeriti granice viđenog i doprineti ne samo praćenju svetskih trendova, već i postavljanju novih!

dr Ivana Projović, Interne i eksterne komunikacije, IGB Automotive Comp doo Inđija

38

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

Brazil je bio PR pokazna vežba!

Ovo je godina Svetskog prvenstva u fudbalu, kao i brojnih drugih takmičenja, a kada se tako nešto dešava, svi “veliki igrači” se trude da unaprede način komunikacije svojih robnih marki. PR odavno nije samo plasman informacije i odnosi sa medijima, već kreiranje priče koja će da zaintrigira generički, realno, a ne da bude veštački plasirana kod medija sa kojima je dogovoreno oglašavanje. Ono što je ozbiljan pokazatelj, kada je u pitanju KOMUNIKACIJA, jeste da se fokus prebacio sa klasičnih kanala (koji su i dalje tu) na društvene mreže.Brazil je bio PR pokazna vežba kakve su nove svetske tendencije, a to je kreiranje spostvenog zanimljivog sadržaja koji će privući pažnju. Kombinovani su o�ine i online alati, s tim da je online, kao brži, išao ispred, tj. prvo se sadržaj plasirao putem kanala društvenih reža, zatim na blogovima, a onda, dan kasnije, u o�ine medijima. Brend koji je imao najviše pominjanja je adidas, a ono što su oni uradili bilo je odustajanje od tradicionalnih press konferencija i organizovanje “Dugout” emisija uživo u saradnji sa YouTube-om. To je serija šest interaktivnih live stream emisija iz studija u Rio de Žaneiru, a pored toga što su dovodili zvezde fudbala (Vieira, Kaka, Ra�na, Bekam,…) novinari i svi ostali širom sveta imali su mogućnost da postavljaju pitanja putem Tvitera. Live stream je bio zakazan unapred, a, kada se emituje, snimljena emisija ostaje na YouTube kanalu. Upravo ovo je suština – dobija se na živosti. Ima i ovde scenarija, ali je zanimljivije nego da se sedi u sali za konferencije. Kod nas se PR pažnja usmerava na društvene mreže, ali kao na prateći kanal komunikacije, ne kao vodeći. Organizuju se tvitapovi (susreti tviteraša na određenim događajima), podrška blogerima, kanali društvenih mreža služe i dalje kao podrška o�ine kampanji, a ne obrnuto. Potrebno je ulaganje u kreiranje zanimljivog sadržaja koji će biti atraktivan široj javnosti, ali tako da ga javnost sama preuzme informaciju i širi je dalje. Sve što se plasira po principu “PR služba – medijska kuća” je kratkog daha. Model “PR služba – viralni plasman” je mnogo delotvorniji (ako je sadržaj odgovarajući), i onda to preuzmu i mediji i ciljne grupe.

Jasmina Krstić Latinović, PR menadžer i preduzetnica

Napredni korisnici u Srbiji isti su kao napredni korisnici svuda u svetu!

Podatak iz najnovijeg European Communication Monitora prema kome samo četvrtina domaćih ispitanika smatra da je fokusiranost na korisnika važna u formiranju imidža liderske organizacije jeste iznenađenje. Ovo je de�nitivno nešto što stručnjaci u oblasti komunikacija u Srbiji mogu da unaprede u narednom periodu. Korisnici su ti koji pokreću tržište i prilagođavanje usluga i komunikacije njihovim potrebama trebalo bi da bude prioritet svih tržišnih igrača. U Telenoru se neguje koncept korisnika u fokusu. Njihove potrebe stavljamo u centar svih poslovnih odluka. To znači da i komunikaciju sa korisnicima prilagođavamo njihovim navikama. Ovakva odluka za jednu kompaniju podrazumeva promenu korporativne kulture, što je vrlo zahtevan i izazovan poduhvat. U današnje vreme sve što jedna kompanija radi mnogo je vidljivije zahvaljujući digitalizaciji i brzini kojom se informacije šire, a vrlo često sredstvo za širenje informacija su mobilni telefoni. Postali su sastavni deo naših života i sve je veći udeo korisnika pametnih telefona na našem tržištu. RATEL-ov izveštaj za 2013. godinu pokazuje da 30 odsto stanovništva u Srbiji Internetu, van kuće ili posla, pristupa preko pametnog telefona. Digitalni servisi preuzimaju primat u uslugama koje korisnici žele i sve više komuniciraju putem servisa poput WhatsApp, Viber i mnogih drugih. Prema istraživanju Telenora iz aprila 2014. koje je uključilo korisnike starosti od 16 do 35 godina, tradicionalni pozivi putem mobilnih telefona i dalje u Srbiji drže čvrstu poziciju, ali 40 odsto ispitanika uspostavi makar jedan poziv dnevno putem Interneta. U isto vreme, društvene mreže postaju jedan od vodećih kanal komunikacije sa korisnicima. Napredni korisnici u Srbiji isti su kao napredni korisnici svuda u svetu. Oni su tehnički pismeni, brzo usvajaju nove usluge, a informacije su im na dohvat ruke. Ukoliko nisu, traže da ih dobiju odmah. Zato i komunikacija sa njima mora da bude brza, dvosmerna i interaktivna. Sa korisnicima treba i moramo da razgovaramo kanalima kojima njima odgovara: putem kontakt centra, u prodavnicama, na Fejsbuku i Tviteru, sajtu, putem medija, na ulicama najvećih gradova u Srbiji. Svakom korisniku moramo da priđemo pojedinačno i da se trudimo da mu pružimo odgovor na sva njegova pitanja. Čini mi se da je upravo �eksibilnost i fokusiranost na korisnika ključna za kompaniju koja svoj uspeh meri strašću sa kojom korisnici govore o njoj.

Jovana Zelić, Media Specialist u kompaniji Telenor

39

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

Ključne reči - ključ internet komunikacije

Google pruža oko šest milijardi pretraga dnevno i zato je njegov "Planer ključnih reči" (https://adwords.google.com/KeywordPlanner) idealan online PR alat za pripremu svih vrsta sadržaja za objavljivanje na Internetu.Početkom 2014. agencija AgitPROP je dobila zanimljiv zadatak da radi na lokalizaciji internet sajta za srpsko tržište, za velikog evropskog proizvođača hrane za bebe. Agencijski posao je obuhvatao SEO (Search Engine Optimization) analizu, reviziju srpskog prevoda i upload sadržaja u centralni CMS za celu Evropu. Sajt je koncipiran kao PR kanal komunikacije, sa korisnim tekstovima za trudnice i majke, informacijama o pripremama za trudnoću, savetima za zdravu trudnoću i stručnom podrškom u odgajanju deteta, dok manje od 5% sadržaja govori o samim proizvodima. Imaju i Kontakt centar za stručne savete telefonom i e-mail podršku kroz sve faze trudnoće i razvoja bebe.Pored "guglovske" analize (Google pretraga i Google Planer ključnih reči), obavljene su i konsultacije sa roditeljima koji imaju više dece, kako bi bili ustanovljeni izrazi koji se u Srbiji koriste pri pretragama vezanim za pojmove koji imaju veze sa bebama, malom decom, trudnoćom, porođajem, ishranom, negom... Rezultati analize i konsultacija su prilično zanimljivi. Na primer, kako se na srpskom jeziku kaže i šta se ukucava prilikom Google pretrage kada roditelji traže informacije o svom malom detetu, tj. koji je od sledećih pojmova najzastupljeniji: "dete od godinu dana", "dete od 12 meseci", "dete od 1 godine", "dete od dvanaest meseci", "dete od jedne godine", "dete od godinu"... i sve to ponovljeno sa pojmom "beba" umesto "dete"? Ukupno 12 varijanti za isti uzrast deteta! Koja je prava? Ili, sledeći problem - u srpskom jeziku ne postoji ekvivalent engleskoj reči "toddler", a prevođenje tog pojma kao "dete od 1 do 3 godine" (kao najkraćeg ispisa) ne dolazi u obzir, jer je kod nas uobičajeno da se kaže "dete od godinu dana", iz čega sledi da je ispravan izbor "dete od godinu dana do tri godine", što je pak predugačko.

Ali tu nije kraj, jer pored jezičkih aspekata, izbor pravih reči za ključne pojmove utiče i na tehničke aspekte web sajta. Naime, za bolje rangiranje u rezultatima Google pretrage bitne su i: URL adrese web strana, naslovi strana na sajtu, podnaslovi i međunaslovi u tekstu, linkovani delovi teksta na druge strane sajta, kratak opis strane u meta tagu, glavna navigacija na sajtu... Svaki od ovih tehničkih elemenata ima i svoja de�nisana pravila u vidu maksimalnog broja karaktera, načina izražavanja ili načina označavanja. Na sve ovo dolazi i poznata speci�čnost srpskog jezika sa padežima, kao i stvari na koje treba paziti u bilo kom jeziku (jednina ili množina, korišćenje sinonima...). Kod nas, za razliku od engleskog područja, obično se prilikom pretrage koristi jednina - "dete" a ne "deca", a nemamo ni običaj da dodajemo prideve kao što su "moje", "moja", "moji"... ispred ključnih reči koje tražimo.U eri online digitalne komunikacije mnogi tehnički zahtevi se nameću kreatorima PR sadržaja, ali nikada ne treba zaboraviti da se sadržaj ipak piše za ljude, a ne za SEO mašineriju. I, naravno, kreiranje smislenog sadržaja jedina je stvar u kojoj mašine nikada neće zameniti ljude.

Lazar Bošković, marketing, PR i internet konsultant, www.agitprop.rs

40

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

Integrisane korporativne komunikacije – savremeni model uspehaKakvu će tržišnu utakmicu kompanija voditi, zavisi pre svega od ciljeva koje je sebi postavila, tačnije od toga koja je njena željena pozicija na lokalnom i globalnom nivou. Od izuzetne je važnosti izbor pravog modela komunikacije. Koje informacije prihvatiti, koje emitovati i s kojim ciljem? Sinergija savremenih komunikacionih modela i tehnoloških inovacija vezanih za medije, kao i eruptivni razvoj globalne mreže, dramatično menja sam funkcionalni status informacija koje na potpuno nov način mogu da utiču na oblikovanje svega – od društvenih, preko proizvodnih, do kulturnih aktivnosti, sve s ciljem da oblikuju svest ljudi i njihovo ponašanje u skladu sa onim što diktiraju veliki igrači na svetskoj tržišnoj sceni. Tehnološki razvoj stvorio je utisak da se svi, manje ili više, nalazimo u virtuelnom svetu.Svaka ljudska aktivnost već ima svoj komunikacijski odraz u globalnom virtuelnom ogledalu, a brzina protoka i dostupnosti informacija neprestano raste. U takvim uslovima, od presudne važnosti za opstanak i razvoj kompanija jeste sposobnost za e�kasno i funkcionalno uspostavljanje i održavanje komunikacionih kanala na svim nivoima, kako internim tako i eksternim.Sistemske i pojedinačne aktivnosti izložene su (i)racionalnoj analizi i ocenjivanju, što za svaku organizaciju ili kompaniju predstavlja posebnu vrstu tržišnog ispita. Prepoznavanje, adekvatna primena i stalno unapređivanje dobre komunikacione strategije čine uspeh dostupnijim, budući da globalna mreža svakome daje mogućnost da komunicira sa svima. Insisti-ranje na „tradicionalnim modelima“ jednostavno briše same temelje opstanka s obzirom na to da izostajanje adekvatnog komunikacionog modela čini bilo koju drugu komparativnu prednost iluzornom. Zamislite samo koliko je promena u kreiranju strategija komunikacije kompanijā doneo razvoj društvenih mreža! I koliko smo se svi mi pojedinačno, svesno ili nesvesno, uključili u komunikacijske tokove! Kvalitet i cena, elementarne karakteristike bilo kog proizvoda ili usluge, s obzirom na to da su uporedivi s konkurentskom ponudom na globalnom nivou, nisu više primarni parametri za korisnika. Prema novom sistemu vrednosnih postulata, u prvi plan izbija „nematerijalni kapital“, ljudski potencijal, odnosno misija kompanije ili stepen interaktivnosti u rešavanju univerzalnih problema kao što je zaštita životne sredine, borba za ljudska prava i slično. Korporativna društvena odgo-vornost evoluirala je u jedan od primarnih komunikacijskih segmenata čija je važnost često znatno ispred pukih tehnoloških i ekonomskih elemenata.Između uspešno primenjenog komunikacionog modela i uspešnosti kompanije najčešće stoji znak jednakosti. Razumevanje tog kompleksnog procesa koji se može odrediti i kao vođenje „razgovora“ organizacije sa samom sobom, sa neposrednim okruženjem i s čitavim svetom, zahteva razvijanje potencijala za međusobno „slušanje“, analiziranje, pronalaženje sličnosti i uvažavanje razlika. I samo tako zaokružena komunikaciona strategija postiže cilj – željeni razvojni model čija primena za rezultat ima uspeh.Način na koji kompanije eksterno i interno komuniciraju s javnošću u velikoj meri određuje njihovo uspešno ili neuspešno poslovanje i opstanak. U različitim fazama privrednog i ekonomskog razvoja društva u celini, kao i različitih razvojnih poslovnih ciklusa, kompanije su akcenat stavljale na različite vrste komunikacija. Danas, da bi stvorile dobar imidž u javnosti, one ne smeju da zapostave nijednu ciljnu grupu. Kupci, klijenti, poslovni partneri su ciljne grupe koje moraju biti zadovoljne proizvodima ili uslugama kompanije. Ništa manje značajna ciljna grupa su zaposleni koji su reprezentanti i prava slika kompanije. Najbolja slika kompanije jesu zaposleni zadovoljni svojim statusom.

dr Milica Slijepčević, direktor Sektora za informisanje, Dunav osiguranje

41

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

PR trendovi - change or die!Da li odgovarati na tweet-upite medija vikendom? Saopštenje za medije kao video prilog ili infogra�ka? Kvartalne �nansijske rezultate prikazivati kroz live stream sa izvršnim rukovodstvom - uz tweet-up ili online chat? Preko kojih kanala i koliko često direktor treba da bude prisutan na kompanijskim društvenim mrežama? – samo su neka od pitanja koja svakodnevno zaokupljaju PR stručnjake u svetu, a za koja bi u Srbiji bili proglašeni „suviše liberalnim“ od klijenta ili izvršnog rukovodstva. Na žalost, još uvek smo svedoci da većina �rmi i dalje „zatvoreno komunicira“ - putem forma-lizovanog saopštenja za medije, koje se u identičnoj formi i sadržaju postavlja na sve kanale: internet, intranet, društvene mreže, šalje u medije...U situaciji kada je savremeni čovek bombardovan informacijama u ekvivalentu od oko 200 novina dnevno, TV gleda uz „multi-screening“, kupuje kroz „in-store showrooming“, a vesti čita na mobilnom telefonu, postavlja se pitanje kako PR stručnjak može i treba da prenese vest. Umesto prevaziđenog slanja saopštenja za medije mejlom, svetski PRofesionalci upućuju svoje medijske kontakte ka linkovima na kompanijskom web sajtu, gde se nalaze stranice specijalno kreirane za određenu vest, kolokvijalno tvituju („social press-release“, uz link ka pomenutoj stranici), mikroblogu, podcastu ili You Tube videu koji sadrži ključne poruke direktora. Više ne postoji vest po principu „jedna mera za sve”, već se mora prilagoditi po tonu i sadržaju različitim stejkholderima koji utiču ili na koje se utiče poslovanjem.Svetski komunikacijski trendovi na koje treba obratiti pažnju u Srbiji ubuduće su: • #mobile - jer globalni protok saobraćaja obavljen preko mobilnog telefona čini oko 20% ukupnog internet saobraćaja, sa tendencijom rasta. Putem pametnih telefona najnovije generacije, svako može da prima individualizovan sadržaj koji ukazuje na još jedan veliki trend u komunikaciji – personalizaciju. Pomenuto je već zabrinulo i veliki Google, jer u situaciji kada se do vesti ili sadržaja dolazi direktno kroz apikaciju ili link posredstvom mobilnog telefona, postavlja se pitanje perspektive AdWords oglašavanja, od kojeg Google ostvaruje najveći prihod.• #socmedimpact - ili uticaj društvenih mreža na odnose s javnošću. Današnji PR stručnjaci svakodnevno se suočavaju sa izazovima koji nastaju kao rezultat ogromne progresije podataka u dve oblasti: porastu broja uticajnih digitalnih persona (‘digital in�uencers’) i masivnom obimu konverzacije koja se neprekidno vodi u „online prostoru“ o njihovom brendu, sektoru ili konkurenciji. U odnosu na nekadašnju komunikaciju, razlika nastaje u potrebi za slušanjem, praćenjem, ana-lizom i angažovanjem. Obim pominjanja brenda zahteva od PR stručnjaka da naprave strategiju: saznati ko je uticajan, pratiti i analizirati o čemu govori, kako utiče na svoje pratioce, da li i kako sa njim komunicirati. Ključ je u pravovaljanom balansu između emocionalnog dijaloga i racionalnog merenja uticaja koji se ostvaruje.• #prcrisis - kao rutina. Dok se nekada kriznim PR-om bavio tim za krizne situacije koji se ponašao po uputstvu ili proceduri, u situaciji „uvek budnih“ društvenih mreža - za to se više nema vremena. Ako je reč o B2C biznisu - ili će oformiti iskusan tim PR stručnjaka koji je 100% podržan unutar kompanije, 24/7 online, u protivnom, reputacija će biti izvan kontrole. Jedini odgovor na konstantnu PR krizu današnjice je brzina u reagovanju, podržana blagovremenom, iskrenom i trans-parentnom komunikacijom.• #transparency - ili transparentnost kao kraljica komunikacije u ultra-povezanom svetu. Potrošači i ostali stejkholderi na raspolaganju imaju veliki broj kanala kojima preko noći mogu da izlažu ili diskredituju kompaniju, prevashodno zbog nedostatka iskrenosti u komunikaciji. Jedini pravi lek je transparentnost, u kombinaciji sa brzinom i e�kasnošću. Samo oni brendovi koji prihvate ultra-transparentan trend u komunikaciji, očuvaće poverenje potrošača.• #image - ili vizualizacija je pojela pisanu reč. Studije pokazuju da ljudi pamte svega 20% onoga što čitaju, po vestima i sadržaju „lete pogledom“ i da 80% memorisanih informacija nastaje putem čula. To je upravo rezultat velike popularnosti Instagrama, Pinteresta i Tumblra, Vinea, koji demonstriraju snagu slike u odnosu na pisanu reč. Stručnjaci za marketing su svedoci da viralni video prikazi mogu da budu poslovno uspešniji od klasičnog reklamnog spota, poput već legendarne Unilever kampanje #The Dove Real Beauty Sketches“ koju je na You Tube pogledalo 54 miliona ljudi. Zatim, tu su infogra�ke koje daju fantastičnu mogućnost da se vizualizuju ključne poruke, bilo prodajne ili o brendu, i da kao takve ostanu upamćene. Danas svako može da kreira infogra�ku, jer mu na raspolaganju stoje programi poput http://infogr.am/ ili online ideje (http://www.pamorama.net/2010/03/03/35-great-social-media-infographics/). U situaciji kada je teško privući pažnju, kombinacija kratke vesti, uz uverljive slike, vizualizaciju i video linkove predstavlja ključ koji će neku vest izdvojiti iz mase.

42

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

• #brandjournalism - zbog velikog uticaja društvenih mreža, mediji više nisu „vlastodršci“ informacija i auditorijuma. Pojam „vesti“ se menja, što PR stručnjacima daje mogućnost da kreiraju pravovremeni, kredibilan sadržaj, koji generiše neprekidni i relevantan vizibilitet. Brend novinarstvo je umetnost smislenog i kvalitetnog pripovedanja (storytelling), ključ za pronalaženjem i saopštavanjem zanimljivih priča i vesti koje će privoleti publiku da deli i komentariše sadržaj, čime će se zaraditi besplatni medijski prostor. • #earnedmedia - umesto prevaziđenog obračuna komercijalnih vrednosti PR objava. U današnjem poslovnom svetu, svaka komunikaciona aktivnost mora da bude poslovno opravdana, samim tim i merljiva. Kako bi PR stručnjak ubedio još uvek tradicionalne rukovodioce da treba uložiti u viral, infogra�ku ili mikro blog, potrebno je da unapred ukaže na isplativost akcije. Termin “earned media” ili besplatno zarađeni medijski prostor kao rezultat efektnih komunikacionih aktivnosti danas postaje glavno merilo uspešnosti PR aktivnosti. Nastaje kada se sadržaj ili vest prošire putem društvenih mreža, online preporuka, rangiranjem, profesionalnim blogovima, razmenom saveta, pa se zbog toga smatra najuverljivijim izvorom informacija ili kanalom komunikacije koji će najizglednije navesti potrošača na aktivnost ka brendu ili njegovom proizvodu/usluzi.

U savremenim komunikacijama, više promena nastalo je poslednjih par godina, nego u čitavoj deceniji koja je za nama. Zato, ako se bavite PR-om u Srbiji, morate neprekidno da unapređujete veštine, u protivnom - “change or die”.

dr Nataša Krstić, Programski direktor Foruma Srbija Nemačka

43

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

Vizualna komunikacija: slika, video, infogra�ka, linkovanje

Vest po principu “krojeno po meri”, sadržaj prilagođen ključnim stejkholdera

Latentni krizni PR, sa kojim “žive” komunikacijski stručnjaci, reagujući brzo, blagovremeno, iskreno i transparetno

“Nema pogrešnih pitanja, samo netransparentnih odgovora“

Earned media, besplatno zarađeni medijski prostor iz PR aktivnosti

Komunikacija u SRBIJI Komunikacija u SVETU

Dominantno tekstualna komunikacija

Vest po principu „jedna mera za sve“

Krizni PR rešava tim za krizne komunikacije, po uputstvu

“Nema pogrešnih pitanja, samo pogrešnih odgovora”

Komercijalna vrednost PR objava

Da li je brend novinarstvo novi pravac razvoja odnosa s javnostima?

Iako na prvi pogled termin brend novinarstvo (brand journalism) deluje kontradiktorno, reč je o poslovnom modelu koji je već deceniju prisutan u Sjedinjenim Američkim Državama, a koji neumitno osvaja ceo svet. Često se pojavljuje i pod terminom content marketing ili native advertising.Nezaustavljiv rast digitalnih kanala komunikacije sa jedne strane, te snažan pad medijskog tržišta nakon globalne krize sa druge, postavio je pred korporativni sektor izazov kako unaprediti komunikaciju sa potrošačima na direktan i �nansijski e�kasan način. Odgovor je pronađen u brend novinarstvu – simpli�kovano rečeno radi se o sadržaju koje kompanije kreiraju i plasiraju u ime svojih brendova putem sopstvenih digitalnih kanala, ali i medijskih u formi native advertajzinga ( za sada termin bez adekvatnog prevoda na srpski jezik). Mediji i marketing su se spojili - brendovi su zauzeli nekadašnji prostor medijskih kompanija, dok su se one fokusirale na digitalni marketing koji prema svim istraživanjima predstavlja sve veći procenat prihoda medijskih kuća.Brend novinarstvo koristi se za građenje svesti o brendu, njegove prepoznatljivosti ili preferenca kod potrošača, može se upotrebiti za kreiranje korporativnog imidža, pozicioniranje kompanije kao lidera u nekoj oblasti, ali i za generisanje prodaje.Pitanje poverenjaKritičari brend novinarstva često potežu pitanje etike i poverenja potrošača u sadržaj koji dolazi od kompanija. Ipak, dosadašnja istraživanja pokazuju da potrošači slede ovaj tip informacija potvrđujući tezu da ukoliko je informacija relevantna i kredibilna, izvor iz koga ona dolazi nije od presudne važnosti. Kompanije čiji je sadržaj transparentan, orginalan, u okviru je etičkih pravila i informaciju predstavlja iz različitih uglova, uspele su da otvore perspektivu razvoja brend novinarstva i kreiraju hiljade novih poslova u korporativnom sektoru za PR profesionalce i novinare.Od kritičara do partneraIako je trend inicijalno naišao na otpor medijskih kuća, vremenom je kreiran poslovni model koji omogućava partnerski odnos. Tokom 2014. brend novinarstvo postalo je sastavni deo poslovnih strategija svih većih kuća poput Forbs-a, New York Times-a, The Guardin-a i Wall Street Journal-a koje su oformile posebne rubrike za vesti nastale u korporativnim redakcijama. The Guardian je nedavno objavio da je na osnovu brend novinarstva sklopio sedmocifreni ugovor sa kompanijom Unilever. Kompanije su se ozbiljno posvetile kreiranju atraktivnog sadržaja. Svoje redakcije imaju svi globalni igrači poput Intela, GE, Nissana, a kao najbolji primeri brend novinarstva pojavljuju se web adrese kompanije Apple i Coca-Cola Journey – njihov sadržaj prenose svi relevatni mediji.Ima li brend novinarstva u Srbiji?Mada ne pod ovim terminom, pristup nije nepoznat ni domaćem tržištu u nešto jednostavnijoj formi. Prvi iskorak ka direktnom dijalogu sa potrošačima bio je advertorijal koji neki brendovi i danas koriste kao jedini vid brend PR-a.Da bi brend novinarstvo dalo svoj pravi efekat, potrebno je, pre svega, da korporativni sektor uloži značajne resurse u uspostavljanje „redakcija“ koje bi na profesionalan i sistematski način kreirale orginalni brend sadržaj.Paralelno sa PRilikom 2014, koju DSOJ tradicionalno organizuje početkom novembra, u Njujorku se održava PR Daily konferencija pod nazivom „Novi odnosi sa javnošću: Kako su content marketing i brend novinarstvo postali sledeći veliki pristup u PR-u?“. Svakako vredi poslušati zaključke i učiti na primerima najuspešnijih komunikatora.

Nina Elezović, Menadžer za eksterne komunikacije, Coca-Cola HBC Srbija

44

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

(PR) Agencija budućnosti

U naš jezik odavno se uvrežila uzrečica “E, gde je Evropa, a gde smo mi”. Potrebu da se merimo sa razvijenijim tržištima koristimo najčešće kao indikator sopstvenog uspeha. Ako bismo se osvrnuli na svetske trendove kada je razvoj agencija koje se bave komunikacijama u pitanju, u svetu je primetno isplivavanje “novih termina” kojima agencije pokušavaju da se predstave u nekom novom, drugačijem ruhu, pa tako postaju butici, shopovi ili studiji, konsultanti su gurui i eksperti, a inovativnost je već potcenjena, pošto je na ceni biti disruptive. Postoje, međutim, promene koje nisu u semantici. Digitalna era je najavila “generacijsku” promenu u načinu na koji funkcionišu PR, marketing i advertajzing. Podstaknuta brzim tehnološkim napretkom, evolucija razvoja komunikacija dovela je do gotovo potpunog brisanja granica među kanalima komunikacije. U centru je, pre svega, ideja oko koje se integrišu PR, advertajzing, digital... Čini se, međutim, da Srbija tu ne ide u korak sa trendom. Kod nas se još uvek vodi borba između PR-a, digitala, advertajzinga. Agencije se i dalje pro�lišu predznakom PR, kreativna, digital, a unutar kompanija odeljenja se i dalje nadmeću za svoj komad kolača (budžeta), zaboravljajući da suština nije u svakom od kanala zasebno, već u rezultatu, a iskustvo velikih brendova u svetu nam govori da rezultata nema ukoliko nema integracije. Suština odnosa s javnošću menja se i kroz promene koje pogađaju same medije i način na koji funkcionišu. Sad već uveliko govorimo o razlici između tradicionalnih i novih medija. Činjenica je, međutim, da i tu, sve više, govorimo samo o semantičkoj razlici. Nijedan medij ne može se više posmatrati kao „vlasnik“ informacije. Informacije su dostupne svima, svi mogu da ih poseduju, da ih “emituju”, da ih dele. Razlika se može praviti isključivo kroz kvalitetan storytelling. Za komunikacijskog stručnjaka u agenciji budućnosti to znači da poznavanje medija i načina na koji se prodaje priča nisu više dovoljni. Kako i na osnovu čega pravimo tu priču postaje bitnije nego ikada pre. Pored toga u Srbiji je i dalje na snazi praksa da PR, kao i drugi vidovi komunikacije služe da se pošalje poruka kompanije ili brenda. PR to odavno nije. Komunikacije, a ponajviše PR, odavno su alat za izgradnju odnosa sa ključnim javnostima. Danas, više nego ikada ranije, to je još lakše upotrebom društvenih mreža. Međutim, čak i način na koji kompanije i agencije koriste ovaj, kako ga uporno zovemo, novi medij, pokazuje da ga često ne razumemo. Umesto da ih koristimo za približavanje potrošačima i ciljnim grupama i izgradnju konstruktivnog dijaloga, društvene mreže se tretiraju kao još jedan kanal da se pošalje poruka, često bez obaziranja na ono šta druga strana ima da kaže.Među agencijama na tržištu i dalje traje bitka za nadležnost u ovom domenu posla, da li su za komunikaciju putem društvenih mreža zadužene PR, kreativne ili digitalne agencije. Jedni tvrde da bolje poznaju kanal, drugi da im je content bliži treći da su bolji u storytelling-u. Suština je u integraciji svih ovih aspekata i u sposobnosti agencije da pronađe talente koji sve ovo spajaju u vidljiv i merljiv rezultat za klijenta.

Sanja Milaković Kolundžija, Partner u agenciji Executive Group

45

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

Suvoparni događaji daleka su prošlost za one koji žele da opstanu na tržištu

Odnosi s javnošću u oblasti organizacije događaja speci�čniji su u odnosu na opštu PR praksu. Osim toga što su sastavni deo marketing mixa, njihova delatnost podrazumeva sprovođenje opsežnih istraživanja, u kratkom vremenskom periodu, kako bi se došlo do saznanja kako kroz adekvatnu komunikaciju, prilikom organizovanja događaja, ispuniti zahteve publike, s jedne strane i zahteve klijenta, s druge strane. U komuniciranju sa ciljnim grupama pored tradicionalnih medija organizatori događaja koriste i internet. Blogovi i društvene mreže su najekonomičniji kanali komuniciranja sa ciljnim grupama (Facebook, Twitter, Youtube, Pinterest, Flickr). Značaj i uticaj razvoja društvenih mreža na ovu oblast odnosa s javnošću odavno se ne dovodi u pitanje, ali ono što preokupira pažnju stručnjaka je kako održati korak u okruženju koje se veoma brzo menja. Nije dovoljno da organizatori događaja budu samo prisutni na društvenim mrežama. Od njih se zahteva da budu prirodni, neposredni pripovedači priča o brendu/događaju koji predstavljaju i da budu iskreni prema ciljnim grupama sa kojima komuniciraju. Ništa vam ne znači fenomenalno osmišljen događaj ako se na njemu niko ne pojavi, zar ne?Event PR sve više dobija na značaju, jer planiranje događaja se više ne vrti samo oko puke organizacije konferencije, koncerta, festivala, izložbe... Postaje sve teže, naročito u digitalnom svetu, privući i održati pažnju publike. Zbog toga se sve više komunicira sa ciljnim javnostima putem video/vizuelnog sadržaja. Publika traži efekat iznenađenja i konstantno pomeranje granica u komunikaciji. Suvoparni događaji daleka su prošlost za one koji žele da opstanu na ovom tržištu. Komunikacija sa posetiocima mora biti osmišljena tako da se svaki pojedinac oseti bitnim, u centru pažnje.Tehnologija i ono što ona može ponuditi ovoj sferi PR-a je nezaobilazna. Aplikacije koje nude zadovoljavajuću analitiku događaja su nešto što je apsolutni trend u ovoj, ali i narednim godinama. Podaci prikupljeni sa lica mesta služiće za usmeravanje i adekvatno planiranje narednih koraka u odnosu na dosadašnju praksu unapred pripremljenih koncepata kojih se strogo treba držati. Upotreba mobilnih uređaja nije zaobišla ni ovu sferu komunikacije. Aplikacije koje nude analitiku u realnom vremenu omogućavaju nam da vidimo šta se tačno dešava na našem događaju i da se na vreme prilagodimo situaciji.Stanje event PR-a u Srbiji je u izvesnom zaostatku za trendovima u razvijenim zemljama. Postojeće stanje se može objasniti dosadašnjim nedovoljno razvijenim tržištem i nedovoljnim ulaganjima u edukaciju stručnjaka koji se bave ovom oblašću. Postoje naznake da će se ovaj trend, u narednim godinama, promeniti na bolje.Odnosi s javnošću se transformišu i razvijaju na mnogo načina, ali njihovi ciljevi ostaju isti. Prevazilaženjem tradicionalnih granica, korišćenjem modernih alata za postizanje postavljenih ciljeva i demonstriranjem efektivnosti PR profesionalci jesu i biće nosioci promena u godinama koje dolaze.

Snežana Subotić, PR & Event ManagerFoto: Ryan Lash/TED

46

TRENDOVI U KOMUNIKACIJI -

SRBIJA I SVET

SABRE nagrada za Chapter 4 PR agencijuNa ovogodišnjoj ceremoniji dodela ugledne međunarodne SABRE nagrade u Londonu, agencija Chapter 4 PR proglašena je za najbolju PR agenciju u Istočnoj Evropi.Ova nagrada je predstavljala posebno iznenađenje za kompletan Chapter 4 PR tim, jer nije došla kao rezultat samostalne kandidature, već je međunarodni stručni žiri, kandidovao i uvrstio agenciju Chapter 4 PR u najuži izbor za ovu prestižnu nagradu. Osvajanje ovog priznanja u tako jakoj konkurenciji predstavlja veliku pohvalu za ceo tim, ali i nosi veliku odgovornost. Sa druge strane, ovo pokazuje da kvalitetnim radom i manje agencije predstavljaju ozbiljnu konkurenciju velikim, ali i svetskim PR mrežama.Ove godine SABRE nagrade dodeljena je jubilarni deseti put i sam skup predstavlja smotru najboljih projekata u oblasti odnosa s javnošću i regionalnih profesionalnih organizacija. O ugledu ove nagrade, pored tradicije, najbolje govori i činjenica da se za ovo priznanje svake godine prijavi više od 4.000 radova sa različitih kontinenata, pa je utoliko i uspeh Chapter 4 PR agencije značajniji.

Jedinstven projekat posvećen porodičnim firmama u SrbijiAgencija Chapter 4, sa partnerom „Centrom za Edukaciju Pro Educa“, osmislila je i realizovala projekat „Vip Porodične �rme – Stub razvoja ekonomije Srbije“ za klijenta, kompaniju Vip mobile.Projekat „Porodične �rme – Stub razvoja ekonomije Srbije“ osmišljen je tako da se realizuje kroz četiri faze u trajanju od 11 meseci. Cilj je da se podigne svest o značaju porodičnih �rmi za razvoj ekonomije i privrede Srbije. Takođe, jedan od ciljeva je da se državne institucije navedu da se intenzivnije uključe u kreiranje poslovnog ambijenta, kojim će podsticati održivost i razvoj porodičnog biznisa. Taj aspekt je od velike važnosti pogotovu kada se u vidu ima činjenica da ni u razvijenim zemljama veliki procenat ovih �rmi ne uspe da preživi transfer iz prve u drugu generaciju.Prva faza počela je istraživanjem o statusu porodičnih �rmi u Srbiji. Osmišljen je upitnik, kreirana baza od oko dve hiljade porodičnih �rmi u Srbiji, upitnik putem emaila poslat je na adrese vlasnika i direktora ovih kompanija. Istraživanje je trajalo nešto više od mesec dana. Dobijeno je 190 popunjenih upitnika, od toga je 170 bilo validnih i oni su ušli u obradu.Tokom prve faze, agencija je obezbedila medijska partnerstva sa najrelevantnijim medijima, koji prate porodični biznis u Srbiji, kao što su Ekonometar, eKapija, Biznis i �nansije, Infostud, Tanjug... kako bi se ostvario cilj projekta.U drugoj fazi predstavljeni su rezultati dobijeni u istraživanju, prvo medijima krajem marta na konferenciji za medije, a nakon toga organizovan je „Vip forum – Porodične �rme stub razvoja ekonomije Srbije“ u hotelu Hyatt početkom aprila.Agencija je osim kreiranja baze učesnika – predstavnika porodičnih �rmi, ostvarila kontakt i komunikaciju i animirala predstavnike strukovnih udruženja, kao što su PKS, PKB, UPS, UPV, UPŽ... da uzmu aktivno učešće u projektu. Takođe, ostvareni su kontakti sa stručnom javnosti - predstavnicima fakulteta i profesorima koji prate porodični biznis.Nakon uspešno završene prve dve faze, u toku je realizacija treće faze koja se sastoji od serije radionica po regionalnim centrima Srbije – Niš, Kruševac, Čačak, Kragujevac i Novi Sad.Prva u nizu od pet radionica uspešno je održana sredinom juna u Nišu. U toku su pripreme za naredne radionice i završnu četvrtu fazu projekta - dodelu nagrade VipBiz Partner 2014, koja je namenjena najuspešnijem mladim preduzetnicima, vlasnicima porodičnih �rmi.Agencija je razvila kompletan projekat - počev od koncepta, sadržaja, vizuelnog identiteta, predavača, partnera do materijala koji su namenjeni vlasnicima porodičnih �rmi i logističkih elemenata, kao što su prostor u kojima se održavaju događaji, AV oprema, brending... Pokrenut je poseban sajt www.porodične�rme.rs na kome se može pratiti razvoj projekta, a ovaj projekat ima prisustvo i na društvenim mrežama Facebook i Twitter.

47

VESTI ČLANOVA DSOJ

„EGallery“ kao nov koncept izlaganja i podrške mladim umetnicima

Izložba savremene umetnosti „EGallery“ otvorena je u Beogradu, 6. marta 2014, u prostorijama agencije za integrisane komunikacije Executive Group u Knez Mihailovoj 9. Radovi 26 mladih slikara, gra�čara, kostimografa, vajara i fotografa okupljenih oko udruženja Š.U.N.D. (Šta umetnost nudi društvu) bili su izloženi narednih šest meseci u novom, nekonvencionalnom galerijskom prostoru u centru grada.Prva u nizu prodajnih izložbi deo je istoimenog umetničkog projekta koji je Executive Group započeo u saradnji sa grupom Š.U.N.D. Umetničke postavke na tri sprata kancelarije-galerije smenjivaće se svakih šest meseci i nova postavka se očekuje već 9. oktobra 2014.„EGallery je pokrenuta sa misijom da pruži podstrek našim najtalentovanijim mladim umetnicima i podrži ih na njihovom putu kojim se ređe ide. Stoga, mi pretvaramo našu kancelariju u galeriju, gde će naše kolege, klijenti, prijatelji i široka javnost moći da uživaju u umetnosti. Executive Group veruje u talentovane ljude koji ulažu svaki delić svoje energije kako bi postali sve ono što mogu biti. Verujemo da je kreativnost ključni sastojak svega što radimo, svakog problema koji rešimo i svega što stvorimo“, rekao je na otvaranju izložbe Darko Matijašević, generalni direktor Executive Group.Direktna prodaja radova će mladim kreativcima pružiti priliku da se uključe u komercijalno umetničko tržište.“Ovaj umetnički projekat za nas predstavlja novi izazov i novu ideju kako se umetnički talenat može predstaviti na ne-svakidašnji način. EGallery je jedinstvena prilika za mlade umetnike. Rad naše grupe se zasnivao na brojnim samostalnim i grupnim izložbama, kao i festivalu Š.U.N.D, dok nam je ovaj projekat omogućio prelep prostor i veću mogućnost za kreativni dizajn izložbe”, naglasila je Milica Nikolić, generalna menadžerka udruženja Š.U.N.D.„EGallery“ je otvorena za javnost svakog petka od 15 do 17 časova, uz prethodnu najavu dolaska na e-mail o�ce@eg.rs.

48

VESTI ČLANOVA DSOJ

Ledeni izazov stigao i u Srbiju, Executive Group “povukla nogu” među agencijama

Ledeni izazov (Ice bucket challenge) osmišljen je da bi se skrenula pažnja na obolele od amiotro�čne lateralne skleroze (ALS), neurološkog oboljenja koje uzrokuje atro�ju mišića. Inicijativa je pokrenuta baš u trenutku kada se činilo da je svet izgubio interesovanje za solidarnost, a humanost se našla na poslednjem mestu na listama popularnosti, daleko iza intriga i skandala poznatih, političkih sukoba i ekonomskih kriza. Izazovi polivanja ledenom vodom proširili su se svetom velikom brzinom. Veliki broj javnih ličnosti, među kojma su sportisti, muzičari, glumci i političari dali su svoj doprinos podizanju svesti o Lu Geringovoj bolesti. Svetske zvezde kao što su Tom Kruz, Andrea Bočeli, Dejvid Bekam, Lejdi Gaga, Džastin Biber, Dženifer Lopez, Kristijano Rondaldo i mnogi drugi pokazali su solidarnost i uputili jedinstveni poziv za pomoć u celom svetu.Ni Srbiju nije zaobišao trend polivanja ledenom vodom, pa su se akciji pridružile i naše poznate ličnosti među kojima je i Novak Đoković hrabro izdržao “hladan tuš”. Tako je i agencija za integrisane komunikacije Executive Group započela rashlađivanje u svetu medija i komunikacija i prva svoju donaciju uputila Nacionalnoj organizaciji za retke bolesti Srbije.Pošto nema mesta za konkurentske utakmice kada je humanost u pitanju, izazov koji im je uputio Executive Group prihvatile su i agencije Leo Burnett, Represent Communications i Homepage, šireći tako dalje ovu humanu akciju i u Srbiji.Poziv i donacije iz agencija otišle su Nacionalnoj organizaciji za retke bolesti Srbije, sa željom da se o problemima obolelih od retkih bolesti više govori i pokaže da kvalitet života osoba sa retkim bolestima i njihovih porodica ne zavisi samo od težine oboljenja, već i od dostupnosti lečenja, znanja i zainteresovanosti lekara i ljudi iz njihove okoline.

Budućnost odnosa s javnošću je u digitalnom PR-u

Zahvaljujući partnerstvu agencije za PR i medijski konsalting Headline i agencije za promociju na digitalnim medijima D-kit, biznis klijenti na jednom mestu mogu da dobiju objedinjenu uslugu koja će ih na najbolji način pozicionirati kako u tzv. mainstream medijima, tako i u digitalnom svetu. Zajedničko poslovanje neće samo objediniti o� i online komunikaciju, već će omogućiti implementaciju znanja i iskustva izraelskog suosnivača, velike agencije iSOCIA.“Saradnja sa D-kitom, servisom koji nudi e�kasna rešenja za promociju na vebu, društvenim mrežama i mobilnim platformama, logičan je sled u razvoju našeg poslovanja. Digitalni PR ne samo da je postao neodvojivi deo svih komunikacionih strategija, već će u vrlo skoroj budućnosti preuzeti primat od klasičnih metoda odnosa sa javnošću. Neke od najvećih svetskih �rmi već su se potpuno okrenule digitalnom PR-u, a mi želimo da našim sadašnjim i budućim klijentima ponudimo zaokružen paket i uslugu vrhunskih profesionalaca”, kaže Marina Grihović, direktorka Headline-a.“Brojne kompanije su prihvatanjem ovog servisa znatno unapredile poslovanje i modernim kanalima komunikacije osvojile nove delove tržišta, tako što su postale prepoznatljive velikom broju korisnika društvenih mreža i mobilnih platformi”, ističe Jakob Kobi Gamliel, osnivač i generalni direktor kompanije „iSOCIA“, čiji je deo i D-kit. Prema njegovim rečima, Srbija ima veliki tržišni potencijal za ovu vrstu usluga, a ljudi su otvoreni za inovacije, pa će u bliskoj budućnosti najšira poslovna javnost uvideti da je strateški osmišljena digitalna komunikacija način da se dopre i do najspeci�čnijih ciljnih grupa. “Nemojte se plašiti. Uskočite u digitalni svet makar i malim koracima, ali budite prisutni. Način na koji smo do sada koristili oglašavanje u novinama, na radiju i televiziji, pregazila je digitalna evolucija”, zaključuje Gamliel.

49

VESTI ČLANOVA DSOJ

PRilika 2014.Šesta međunarodna konferencija Društva Srbije za odnose s javnošću

Zvezdara Teatar, Beograd7. i 8. novembar 2014.

Više informacija na www.pr.org.rs

Komunikacija na (s)ceni!

Pogled sa vrha

Da li uopšte znamo da komuniciramo? Izazov je privući pažnju čitaoca koji je već unapred ravnodušan. Marketing se vremenom razvija, a samim tim i komuniciranje - jedan od najznačajnijih marketinških aktivnosti. Kada komuniciramo koristimo sva čula. Više nije dovoljno koristiti samo verbalnu već i neverbalnu komunikaciju, zadovoljavajući sva čula: vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira.Dešavaju se i smetnje koje dovode do toga da potencijalni primaoci poruke ne prime poruku zbog: selektivne pažnje, selektivne distorzije (iskrivljavanje poruke) i selektivne retencije (zadržavanje i pamćenje poruke). Termin promocija je zamenjen terminom komuniciranje. Jedan od razloga za to jeste i činjenica da su na račun promocije često upućivane primedbe sugestivnog, pa čak i manipulativnog karaktera. Komuniciranje, sa druge strane, ukazuje na značaj uspostavljanja i održavanja kontakata sa kupcima kroz uspostavljanje dvosmerne veze i razmenu informacija.Evolucija PR-a ukazuje na važnost vizuelne komunikacije. Efekti su jako bitni u marketinškoj komunikaciji. „Beneton“ poručuje da šok može sve da proda. Humanitarne organizacije de�nitivno insistiraju na efektu šoka. Seksualnost se, takođe, koristi u marketingu. Kompanija Coca-Cola već 1905. godine angažuje poznate žene da je reklamiraju. Seksualnost ima funkciju privlačenja pažnje i nametanja.U svetu postoje marketinške strategije i taktike pomoću kojih se planira privlačenje i zadržavanje pažnje ciljnog segmenta pomoću raznih instrumenata. Priča prodaje proizvod i diže cenu. Da li je to Srbija naučila i shvatila, ili bi trebalo zahtevati od nje da na glas ponovi pročitano. Na ovom polju, Srbija je jedan veliki učenik. Suština vizuelnog iskaza je umetnost i ništa nije onako kako izgleda. Naša tumačenja su slaba, površna i neretko pogrešna. Da li uopšte znamo da komuni-ciramo i da li posedujemo vizuelnu pismenost?! Spoljašnju sliku uvek prati ona unutrašnja koju najčešće ne umemo da protumačimo. Ono što doživimo posma-trajući nečiju spoljašnjost bi u najmanju ruku trebalo da nas približi obrisima te ličnosti, da nam omogući da naslutimo njeno opšte stanje, pa i poneku vrlinu i manu.Najteže je videti ono što je nevidljivo. Prava informacija ne stiže do nas. Ono što vidimo naviknutim očima je samo priprema za istinski doživljaj, za nečije pravo JA. Stvorite od svoje ličnosti brend – neispričanu priču koju svi žele da pročitaju poput dece koja čekaju sutrašnji dan da dobiju kolače.Ipak, život nije takimičenje u lepoti. Moraju postojati granice u vizuelnom iskazu; granice do kojih su ljudi spremni da idu u korišćenju kozmetike i hirurgije, izmenama ishrane. Budite poput noći, posebni i mistični jer je prosečnost dosadna a to znaju samo oni koji su se opredelili da tako žive.Svako od nas može da „ispriča svoju priču“ i vizuelno se iskaže, komunicira. „Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drukčije budni? Ako bi ikada pristali da žive kao svi drugi, čime bi onda rasli?“ „Ući će i u mene beskraj, senka, tle i tišina , sad se nastaje...ili se nestaje...“ – ne razmišljajte tako. Koračajte po zacrtanom catwalku i budite „drukčije budni“ jer je pogled sa vrha N A J L E P Š I.

Dunja Petrović, bloger i novinar

LJUBLJANA

ZAGREB

BANJA LUKA

SARAJEVO

BELGRADE

PRISHTINA

SKOPJE

SOFIA

TIRANA

PODGORICA

PIRAN

www.newmoment.com

Budućnost odnosa s javnošću je u digitalnom PR-u

Zahvaljujući partnerstvu agencije za PR i medijski konsalting Headline i agencije za promociju na digitalnim medijima D-kit, biznis klijenti na jednom mestu mogu da dobiju objedinjenu uslugu koja će ih na najbolji način pozicionirati kako u tzv. mainstream medijima, tako i u digitalnom svetu. Zajedničko poslovanje neće samo objediniti o� i online komunikaciju, već će omogućiti implementaciju znanja i iskustva izraelskog suosnivača, velike agencije iSOCIA.“Saradnja sa D-kitom, servisom koji nudi e�kasna rešenja za promociju na vebu, društvenim mrežama i mobilnim platformama, logičan je sled u razvoju našeg poslovanja. Digitalni PR ne samo da je postao neodvojivi deo svih komunikacionih strategija, već će u vrlo skoroj budućnosti preuzeti primat od klasičnih metoda odnosa sa javnošću. Neke od najvećih svetskih �rmi već su se potpuno okrenule digitalnom PR-u, a mi želimo da našim sadašnjim i budućim klijentima ponudimo zaokružen paket i uslugu vrhunskih profesionalaca”, kaže Marina Grihović, direktorka Headline-a.“Brojne kompanije su prihvatanjem ovog servisa znatno unapredile poslovanje i modernim kanalima komunikacije osvojile nove delove tržišta, tako što su postale prepoznatljive velikom broju korisnika društvenih mreža i mobilnih platformi”, ističe Jakob Kobi Gamliel, osnivač i generalni direktor kompanije „iSOCIA“, čiji je deo i D-kit. Prema njegovim rečima, Srbija ima veliki tržišni potencijal za ovu vrstu usluga, a ljudi su otvoreni za inovacije, pa će u bliskoj budućnosti najšira poslovna javnost uvideti da je strateški osmišljena digitalna komunikacija način da se dopre i do najspeci�čnijih ciljnih grupa. “Nemojte se plašiti. Uskočite u digitalni svet makar i malim koracima, ali budite prisutni. Način na koji smo do sada koristili oglašavanje u novinama, na radiju i televiziji, pregazila je digitalna evolucija”, zaključuje Gamliel.

PARTNERKONFERENCIJE

SPONZORIKONFERENCIJE

EKSKLUZIVNI MEDIJSKI PARTNER

MEDIJSKI PARTNERI

MEDIJSKI PARTNERI

IZ REGIONA

PRIJATELJIKONFERENCIJE

В О Д И Ч К Р О З С В Е Т Б И З Н И С А И Е К О Н О М И Ј Е

I N T E R N E T T E H N O L O G I J A D I Z A J N

Marketing365marketing media PR