5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

1/89

______________

LEKOVITO BILJELEKOVITO BILJE

____________

1

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

2/89

Andjelika- Angelica archangelicaUmbelliferae

Angelica - Anglique Anelika je vrlo krupna, snana i lepa, do 2m visoka zeljasta biljka. Stablo je pravo iuplje, dosta debelo, golo, cevasto i u gornjemdelu granato. Listovi su triput perasto useeni,vrlo krupni i na osnovi meurasto obuvatajustabljiku. !titaste cvasti se nalaze na vrustabljike i ogranka, i imaju mnogo cvetovazelenkaste ili u"kaste boje. #izom je mesnat,krupan, kratak i gusto obrastao du gakimkorenjem. $veta jula i avgusta, plod je jajolik,pljosnat i krilat, u"kastobeliaste boje. $elabiljka ima svojstven prijatan aromatian miris.

%kusa je najpre oslatkog, a zatim aromatinoljutog.Gaji se po movarnim mestima, uspeva nalakom, rastresitom, plodnom i movarnomzemljitu. #etko se nalazi divlja biljka.#azmnoava se semenom, ono se moraposejati im sazri, jer brzo gubi klijavost.&obijeni rasad se rasauje na stalna mestapoetkom jeseni i mora se esto okopavati iobilno navodnjavati. &estilacijom samleveniplodova, rizoma i korenja dobija se vrlocenjeno etarsko ulje.

Sastav: #izomi i korenje sadre ',(')*+ etarskog ulja, oko + smole, pektina,sitosterola, kumarina, razni kiselina i drugi materija. % plodovima ima ',-)*,-+etarskog ulja, oko *+ masnog ulja, kumarina i drugi sastojaka. lavni sastojak ulja je/elandren.Upotreba:0e" nekoliko iljada godina anelika se koristi za lek i zain. &elujepovoljno na eludanocrevneorgane, olakava varenjeodstranjuje gasove i teko"e,koje zbog toga nastaju. 1ije kodljiva i ne izaziva naviku. bog prijatnog mirisa svi jerado uzimaju. 3d anelike se proizvodi etarsko ulje u industrijskim koliinama kao itinkture, ekstrakti,alkoolature i dr. 4aj je jo prijatniji od svei draka i korenja, jer jeveoma aromatian i povoljno utie na raspoloenjebolesnika. 5oristi se za poboljanjeapetita, varenja kao i protiv gasova, nadimanja grevai drugi smetnji.

Narodna imena:angelika 63r/elin7,angelica, anelika, anelski koren,

aneosko drvo, vrtna vanelka, gozdnikoren, latna angelika, kadlinac,kravogaz, kravojac, siri. Angelicasilvestris u narodu se naziva8 angelika,anelski 6aneoski7 koren, bortnaangelika, divlja anelika, koren svetogadua, kravojec, trubaljka, trubelj.

2

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

3/89

Anis - Pimpinella AnisumUmbelliferae

Anise - Anis vert, anis cultiv

Anis je jednogodinja zeljasta biljka,visoka 2'9' cm. Anis raste divlje okoistonog dela Sredozemnog mora. &rogapotie samo od gajene biljke.Anis je vrloprijatnog, jakog aromatinog mirisa naanetol, a ukusa slatkog, aromatinog,toplog i naljutog, slinog morau. Anis serazlikuje od plodova ostali titarica potome to je obrastao malim jedno"elijskim,bradaviastim dlakama debeli zidova i imamnogositni masnica.

Sastav:Anis sadri *,-9: + etarskog ulja, oko*' + masnog ulja, 2' + belanevine ie"era.Anisi aeteroleum dobija se destilacijom pomo"u vodene pare iz zreli sveiplodovaUpotreba anisa i njegovog ulja je esta i raznovrsna, naroito u narodnoj medicini idejoj praksi. #azne pastile i bombone, likeri i druga sredstva za uivanje, preparati zazube i usta i dr. takoe sadre anisovog ulja. ;lod dodaju lebu i kolaima kao kim.

%potreba i dejstvo slini su zvezdastom anisu i morau8ekspektorans, karminativ, stomaik6spazmolitik7, galaktagogikorigensmirisai ukusa mnogi neprijatni lekova. Stimuliesekreciju ui i pljuvake. &ejstvo uja na neuro9muskularnisistemobjanjava njegovo uspeno dejstvo protiv kalja, gastralgijeikolika.

3

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

4/89

Artioka - Cnara scolomusCompositae

Artichoke (globe) - Artichaut

Artioka je viegodinja biljka kojavodi poreklo iz mediteranskogbasena.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

5/89

#agrem - !obinia pseudoacaciaPapilionaceae

ocust tree - !obinier@agrem je poreklom iz 5anade. 5od nas

se mnogo gaji. &rvo je visoko oko 2' m.$veta u maju. % narodu se upotrebljavacvet, ree list 6#obiniae pseudacaciae /los et/olium7. $vet treba brati neposredno preotvaranja, a list jo dok je mlad. % cvetu ima/lavonski eterozida, asparagina, sluzi,voska, etarskog ulja i /itosterola. $vet seupotrebljava u obliku aja 6- na *''7 zalake iskaljavanjei protiv nazeba. List 6- na*''7 izaziva jae luenjeui.

@agremova kora je otrovna, zbog ega je ne treba koristiti kao lek. 3trovnost potie od toksalbuminarobina. abeleeni su sluajevi trovanja dece ovom korom.

Narodna imena:akacija, aka, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo,belo cve"e, bijela bagrena, bijela draa, bijela kapinika, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevodrvo, kra9tjega, krunica, morska draa, nerod, robinija, signojka, stambolska draa, acija.

5

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

6/89

#eli Sle$ - Althaea o%%icinalis"alvaceae

"arsh mallo# - $uimauve

isli se da je beli slez poreklom izzemalja oko 5aspijskog, $rnog iistoni delova Sredozemskog mora.% mnogim zemljama zapadne isrednje =vrope gaji se zbog korena,lista i cveta, koji se upotrebljavaju umedicini. % nas ga najvie ima porenim ostrvima i ritovima pored ?ise,&unava, Save i drugi reka. @eli slezje dugovena, lepa upadljiva zeljastabiljka, visoka l)2 m. $ela biljka jeobrasla gustim svilastim dlakama,tako da su listovi srebrnobeliasti i

pod prstima kao kadifa meki.. Listovisu spiralno poreani,beliasto9zeleneboje, bez mirisa i sluzastog ukusa a iznjiovi pazua pri vru stabljike iogranaka izbijaju kite belo ruiasti,lepi cvetova, koji cvetaju preko celogleta. Gajise zbog korena, lista icveta, koji se upotrebljavaju umedicini i jer je meki, mesnatiji,deblji, jednoliniji, nije tako ilavisadri vie sluzi od divljeg. 5oreniskopan prve godine je najbolji, jersadri najvie sluzi.

Sastav:% korenu belog sleza ima sluzi, p e k t i n a, skroba, saaroze, malo invertnoge"era, asparagina, betaina, masnog ulja i dr. % pepelu ima mnogo /os/ata. Sluz se rastvarau ladnoj vodi i idrolizom daje glikozu, galaktozu i ksilozu. 1ajvie sluzi ima u oktobru, nakraju vegetacije, zbog ega koren u to doba valja vaditi.@eli slez se u nas i u inostranstvu vrlo mnogo upotrebljava. bog velike koliine izvrsnesluzi daje se protiv upalaorgana za disanjei drela, interno ili za ispiranjegue i nosa uobliku macerata. 5ao vrlo blago sluzno sredstvo daje se i protiv proliva, za zapiranjemokra"nopolniorgana, za klizme, za oblogena upaljena mesta itd. % osuenom korenubelog sleza ima vrlo mnogo ranljivi materija, oko D-+ razni ugljeni idrata, zbog togaje on vrlo vaan izvor skroba i e"erai potpuno je neotrovan.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

7/89

PlantaginaceaePlantain, plantago - Ps%llium, plantain

5od nas raste dvadesetak vrstabokvice po naseljima, pored puteva,na livadama i panjacima, po

umama i na drugim mestima.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

8/89

@orovi se sade svuda gde ovek ivii radi, jer isparljivi sastojci 6etarskoulje7 ne samo da prijatno miriu,osveavaju i povoljno deluju naovekovu psiu, ve" ti sastojci imaju iantimikrobna, antiseptina svojstva.%

rano prole"e uzabrani i osuena mladipupoljci bora 6;ini turio7, dugaki su ()- cm, a debeli oko : mm, valjkastilepljivi i uto9mrki. Stabljika jepokrivena sitnim listi"ima koji susmolom slepljeni u pupoljak. &roga jesmolastog, aromatinog ibalsaminog mirisa, gorkog,aromatinog i smolastog ukusa.Stabljika je pokrivena sitnim listi"imakoji su smolom slepljeni u pupoljak.&roga je smolastog, aromatinog ibalsaminog mirisa, gorkog,aromatinog i smolastog ukusa.

Sastav: Svi delovi bora sadre etarskog ulja 6terpentinsko ulje7 i smole, pa se zbog togaupotrebljavaju za inalaciju, dezodorizaciju i ozonizaciju. 3vo je vano, pre svega, za mestagde se sakupljaju i kre"u velike mase ljudi. % kori borova ima 2')-'+ tanina, gorkimaterija i /lavonski jedinjenja, zbog ega se upotrebljava kao tonik. Seme primorskog bora6;inus pinaster7 je vrlo ranljivo, jer ima masnog ulja i belanevina. % Li"u razni borovaima 6zimi7 *'')*D' mg+ vitamina $, karotena, etarskog ulja i drugi korisni sastojaka.Sadri smole, gorke materije, e"era tzv. pinitola 6izomer manitola7 i etarskog ulja, koje sesastoji iz al/a9pinena, dipentena, silvestrena i kadinena.Upotrebljavase u obliku in/uza, sirupaitd. % obliku ulja ili ekstrakta dodaje se vodi za

kupanje kao sredstvo za draenje koe. ;ije se sirup protiv roninogbronita(,: dnevno.&odatak vodizakupanje8 *-' g pupoljaka prokuvati *' minutau l litru vode i dodati vodi za kupanje oboleli od reumatizma. %nedostatku belog, mogu se koristiti i pupoljci drugi borova.5atran dobijen suvom destilacijom razni vrsta boraupotrebljava se za leenje konibolesti.Narodna imena:avtica, autca, belobor, bijeli bor, bjelobor, bor,borika, divlji bor, obini bor, smrok, voja, am, umski bor.

#orovnica - 'accinium mrtillus&ricaceae

'uckleberr% - "%rtille

8

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

9/89

@orovnica je grmi", visok do -' cm.5od nas raste u velikom mnotvugrade"i prizemnu /loru mnogi naivlani i ladni planinski bukovi ietinarski uma i istina. Listovi sunaizmenini, tanki, duguljasto9jajasti,2)( cm dugaki i imaju perastunervaturu. $vetovi su ruiasto9beli,zvonasto9cevasti, pojedinani iobeeni.$veta od maja do juna, aukusni plodovi u obliku bobicasazrevaju od jula do septembra.Lekoviti su zreli plodovi i li"e. ;lod jemodrocrna, okrugla, sona bobica.@obice su dosta prijatnog, nakiselo9slatkog i malo oporog ukusa. List se bere u prole"e, svedok biljka cveta, a plod sasvim zreo. a lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok izzreli bobica, sirup i vino.

Sastav:3suene bobice sadre /lobatanin, smeu razni antocijanski eterozida bojaborovniinog soka, invertni e"era, organske kiseline, uglavnom limunove, jabune i"ilibarne, pektin, vitamin $, karoten i dr. % listu ima pirokateinski tanina, arbutozida,nekoliko /lavonski eterozida i dr.Upotreba:a lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok iz zreli bobica, sirup i vino.bog tanina i pektina borovnica deluje kao blago sredstvo protiv dijareja i kataracreva,razni upala sluzniceitd.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

10/89

omiljeno cve"e. ?o jejednogodinja zeljastabiljka, poreklom iz HBo ) ali biljka ipak ima vrlo jak miris. % etarskom ulju imaestragola ili metilkavikola, linalola, cineola i drugi antiseptiki sastojaka koji slue kaokonzervans, jer spreavaju razvoj mnogi mikroorganizama i unitavaju i. ?ako se moeobjasniti zbog ega se bosiljak nosi na groblje, kad se ide mrtvacu, zbog ega se pokojniknjime kiti, i nosi kad se ide tekom bolesniku, zbog ega se daje da se Ine pokvaribogojavljenska vodicaJ ... itd.Upotreba: 1arod, sasvim opravdano, upotrebljava bosiljak kao sredstvo za umirivanjeuzbuenog nervnog sistema, protiv gasova, nadimanja i tegoba u organima za varenje, uobliku zaina u jelima ili u obliku aja posle jela. %potrebljavaju ga i protiv neki crevniparazita, esto zajedno sa belim lukom, zatim za jae mokrenje, za izazivanje boljegapetita, za pove"anje mlenosti majki koje imaju malo mleka, protiv zapaljenja bubrega, zaureivanje menstruacije itd. 1ekad nije bilo ni jedne ku"e koja nije imala malo bosiljka, nesamo suvog, vezanog u kiticu ve" i u vrtu, pa esto i u loncu, tako da su ga imale sveegpreko cele godine. ?o su cve"e i miris starijeg sveta.

@osiljak treba prouiti ve" i zbog toga to se on, kao retko koja

druga biljka, tako mnogo spominje u narodnoj poeziji ipripovetkama. %koliko se kod nas ide vie na jug i istok utoliko jeve"a i raznovrsnija upotreba bosiljka.Narodna imena:bailek, baulek, baselak, basiljak, basilje,baelak, bo siljak, bosilek, bosilj, krupan bosiljak, bosiljak sarma,bosilje, vasleen, en, misloin, murtela, pitomi vesligen,/aslidan, /esligen, /eslian, /eslidan.

#re$a - #etula albaetulaceaeirch - ouleau

10

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

11/89

@reze su ivopisna vitka drveta sbelom korom i vitkim, tankimgranicama, pravi ukras svetli uma.@reza je listopadno drvo, visoko do ('m, sa vitkim stablom koje se pruagotovo do vra kronje i tankim

vise"im granicama. ;renik stabla udonjem delu moe biti do ' cm. kodmladi izdanaka kora je crvenkastosmea. 5ora stabla i grana, dok sumlae, bela i ljuti se u orizontalnimtrakama, kasnije u donjem delu jecrna i duboko vertikalno ispucala.Listovi su goli na dugim peteljkama.

% poetku su malo lepljivi, trouglasto jajasti ili trouglasto romboidni, pri osnovi irokoklinasti, navru zailjeni, po obodu dvostruko testerasti. &roga je svojstvenog mirisa, gorkogi oporog ukusa.$veta od aprila do maja, paralelno sa listanjem, a bere se mlado brezovo

li"e u prole"e i sui u ladu na promaji. 1ije mnogo izbirljiva u pogledu kvaliteta zemljita,esto obrazuje iste brezove umice, koje uvek izgledaju lepo.Sastav: Sadri kateinskog tanina i isto toliko e"era, nepoznatog saponozida, smole,','-+ etarskog ulja, gorke materije i dr. $orteF @etulae 6lentae7 sadri jedan /enolnieterozid, koji idrolizom daje po jedan molekul glikoze, ksiloze i metilnog salicilata. Sveakora sadri do ',2+ eterozida. &estilacijom pomo"u vodene pare se vadi ulje, koje sadrimetilnog salicilata i upotrebljava se kao miris. @etulae gemmae. 9 @eru se lisni pupoljcibreze i brzo sue. Sadre oko :+ etarskog uljaE to je uta gusta tenost prijatnogbalsaminog mirisaE na niskoj temperaturi se izdvajaju kristaliE sadri slobodnog i vezanogbiciklinog seskviterpenskog alkoola betulola. 1arod upotrebljavaprotiv najrazliitijibolesti brezovo li"e, koru i sve brezov sok dobijen rano u prole"e. List i pupoljciupotrebljavaju se kao diuretici i antisepticiurogenitalni puteva, naje"e u obliku in/uza.

@rezov list je jedan od najbolji biljni lekova za leenje

mokra"ni puteva, jer ima antibakterijskumo". Spremaju seajevi za leenje zapaljenja mokra"ni kanala, reumatizma, izapaljenja bubregasa povienim pritiskom.

Narodna "mena:za @etula verrucosa8 bela breza, brez, brezacrepua, briza, brizovina, alosna breza, jadika, metla, metlika,medovina, obina breza, a @. pubescens8 breza, puastabreza, severna breza.

#r)ljan - &edera heli*Araliaceae

v% - ierre grimpant

11

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

12/89

@rljan jeviegodinjadrvenasta zimzelenabiljka, vrsta lijane,koja se penje uzdrve"e, kamenje,

zidove i drugerazliite podloge, zakoje se privr"ujenaknadno razvijenim6adventivnim7korenima, koji neuzimaju ranu odivog drveta ve" imono slui kaooslonac.stabljikemogu biti do -' mdugake. Listovi sukoasti, dok su mladiobrasli dlaicama, akasnije goli. cvetovisitni,u"kastozelenkasti,sakupljeni upoluloptaste titastecvasti, koje zajednograde sloenugrozdastu cvast.Gajise i kao ukrasna biljka, pogodna za pokrivanje zidova, /asada, venjaka i sl. Sre"e se iu mediteranskom i u kontinentalnom klimatskom podruju, od nizijskog do planinskogpojasa. 3dgovaraju mu vlana i zasenjena mesta. $veta od septembra do novembra.

#azmnoava se reznicama i semenom.Upotrebljavajuse sve i osuen list, plod i tanke stabljike, ree kora i gumi9rezina koja curii ovrsne na ozleenom stablu. $ela biljka je gorka i otrovna.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

13/89

&ivlji celer raste po zaslanjenimbarama i blatima pored mora, ali sekoristi samo gajeni celer kao omiljenaromatian zain, a sorte s krupnimkorenjem i kao cenjeno povr"e isalata. $eler je dvogodinja zeljasta

biljka, visoka do l m. Listovi su sjajni,tamno zeleni, debeli, soni ipetodelni. $vetovi su belo9zelenkasti iudrueni u titaste cvasti. $veta leti.$ela biljka je svojstvenog mirisa izainskog toplog ukusa. Lekovit jerizom s korenjem, lisnate grane scvetovima i zreo plod. #izom se vadioktobra prve godine. Celer granarSastav: % rizomu ima svega oko ',*'HBo etarskog ulja, u li"u neto vie, a u plodovima2,-)(+. lavni sastojak ulja je limonen. % plodovima ima oko *+ masnog ulja.Upotreba:$eler je, pre svega, aromatian zain koji deluje slino ostalim zainskim

titaricama. 1aje"e se daje kao diuretik, za izazivanje apetitai za bolje varenjerane.Narodna imena:ak, a, ereviz, zelena kretu, opi, pitomi celer, selen, celer, ereviz,elin.

Cikorija - Cichorium intbusCompositae - Chicor% - Chicore

0odopija jeviegodinja zeljasta biljka,visoka *,- m. Stabljika je uspravna,kruta, uglasta, u gornjem delurazgranata. Stabljika i listovi su pokrivenikratkim dlakama. Listovi su duguljasti dolancetasti, sueni u drku, dubokorenjevito testerasto useeni. $ela biljka,

pogotovo mlada ima mlenog soka.$vetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi,sakupljeni z glavice koje izbijajupojedinano na stabljici ili na granama.$veta obilno preko celog leta. #astesvuda kao korov, najvie pored staza iputeva, po panjacima i livadama, poobodima uma i drugde.

;onegde se gajiradi korena od koga se spravlja surogat ka/e 6cigura7. ;onegde sezaputena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. $ela biljka je gorka i vrlo vrsta tako dase teko kida i upa. 0adi se u jesen, oisti od zemlje i nadzemni delova, ise"i po duini,nanizati na konac i suiti u ladu na promajnom mestu. bog dugog korena dobro podnosi

suu. #azmnoava se semenom.Sastav:$ikorietol, gorak kumarinski derivat vezan u biljci u obliku eterozida.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

14/89

Narodna imena:vodopija, vinjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja lo "ika,eltenica, u"anica, jandreica, kaiput, konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja,podronik, radi", sunevo cve"e, cigura, cilkorija, ikora, san toga, urlin.

Crni sle$ - +alva slvestris"alvaceae'igh mallo# - "auve

$rni slez je dvogodinja iliviegodinje zeljasta biljka, visoka 2-9*-' cm. Stabljika je uspravna ili seizdie, razgranata, ovalna, pri osnoviodrvenela, dlakava. Listovi su nadugakim drkama, dlakavi, vrlorazliite veliine, kruni ili

bubreastog oblika, prstasto deljeni u(9D renjeva, koji su po obodu grubonazubljeni. $vetovi su obinoruiasto9ljubiasti, a suenjempomodre.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

15/89

+a crni ili .eleni /

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

16/89

proizvedenog aja potroi u svetu za uivanje, a vrlo malo za lek.

,A2 ./0U2/ NA +(4A15 S!C/5 1!'N/ SU.('/ " C/NA! 4A ."SAN2/

&ejstvo aja je utoliko jae ukoliko aj ima vie ko/eina, jer je ko/ein glavni sastojak aja kojidrai ove centre. 4aj svojim ko/einom 6ranije se ko/ein nazivao teinom, a kasnije seispostavilo da je re" o jednom istom alkaloidu u ka/i i aju7 drai koru velikog mozga, zbogega osoba lake svata i bre povezuje misli, ovek postaje lucidniji. ?ime se objanjava ipove"anje mo"i uenja, pam"enja i razumevanja i, uopte, intelektualni rad je laki iuspeniji. 4aj suzbija i smanjuje zamori sanjivost, osobito ako je zamor nastao odintenzivnog umnog naprezanja. Sportistima, radnicima, avijatiarima, o/erima i drugimosobama aj pomae, jer i bodri i krepi, javlja se bolji rad mii"ai re/leksisu bri i potpuniji.5od nas je obiaj da se posle uzimanja ve"i koliina alkoolni pi"a pije jaka ka/a, a druginarodi piju jak aj, jer ko/ein deluje suprotno alkoolu, tj. dok alkool deluje depresivno nacentralni nervni sistem, ko/ein ga nadrauje. 4aj svojim ko/einom poboljava disanje, jerdrai respiratorni centar, pove"ava ventilaciju plu"a, pa se lake die i prijatnije ose"a.Svojim ko/einom aj nadrauje i centar za krvotok,usled ega je srani rad pravilniji, jai i

bolji. Srani mii" se bolje isranjuje i tako jaa, usled ega se i rad srca poboljava. bogogromne koliine tanina 6najbolje sorte aja imaju vie od ('HBo7 i drugi, srodnipoli/enolski jedinjenja aj deluje i kao tipina taninska lekovita biljka protiv proliva, upalesluznicei koe, opekotina, za jaanje organizma itd. aj je vaan protivotrov.% velikoj doziaj je otrovan kao i ka/a. ;reteranim i duim svako dnevnim uivanjem aj izaziva nesanicu,dosadne zatvore, teko varenje, gubljenje apetita, slabljenje itd. . god. ruskom caru malo aja kaoskupocenu retkost. 0e" krajem istog veka aj se poeo iriti i u nekim evropskim zemljamasluiti kao pi"e za uivanje. % =nglesku je uvezen *-. godine, primljen je saoduevljenjem i ve" posle nekoliko decenija bilo je oko (.''' javni ajara.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

17/89

+a crni ili .eleni /

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

18/89

ur0ock (great) - $ran0e bar0ane, bar0ane commune

4iak je dvogodinja zeljasta biljka.5oren je vretenast, mesnat, dugaak ido ' cm. Stablo je visoko do 2'' cm,rebrasto, crvenkasto, u gornjem delujako razgranate. Listovi su krupni, do-' cm dugaki i skoro toliko iroki,srcastojajasti, ka vru stabla svesitniji, odozgo zeleni, sa nalijapokriveni sivim pustenastim dlakama.$vasti glaviaste, loptaste, do (,- cmu preniku, nalaze se na vrovimagrana. Listi"i omotaa na vru suu"kasti i kukasto savijeni. 5runica jecevasta, na vru deljena na -renjeva, purpurnocrvena. ;lodaenija dugaka -9D cm, crna. $vetajula i avgusta. 4iak je korovskabiljka. #aste na rudinama, poredputeva, na smetlitima, oko naselja .5oristi se koren 6@ardanae radiF7,ree samo plodovi 6Arctii /ructus7 iliulje 63leum @ardanae radicae7. 5orense vadi u jesen ili rano u prole"e,najbolje u drugoj godini. %kusa jeslatko9sluzastog, kasnije netogorkog.

sastav: % korenu ika se nalazi do :-+ inulina, sluzi u kojima dominiraju ugljeni idrati,male koliine etarskog ulja 6sa vie od ' identi/ikovani supstancija7, sitosterol,stigmasterol, /itoncida, gorke materije i dr.Upotreba:5oren ika je depurativ, dija/oretik, diuretik, stomaik, anti/legmatik,oreksigenik.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

19/89

&anino" jesitnajednogodinja zeljastabiljka, visoka do :' cm.Stabljika je uglasta,prosta ili razgranata.Listovi su iri nego dui,

po obodu zupasti, donjisu srcoliki, a gornjiduguljasti. $vetovi supojedinani, na dugimpeteljkama, trobojni6ljubiasti, uti i beli7.$veta od prole"a do leta.#aste po naputenimplaninskim njivama 6do*.>'' m nadmorskevisine7, po usevima,suvim i kamenitimmestima. % nas rastemnogo podvrsta,varijeteta i /ormi ove vrlorasprostranjene biljke.

1eke, osobito one krupnocvetne, gaje se kao omiljeno cve"e koje cveta od kraja zime dojeseni. a lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, iji su cvetovi sitni, >)*: mmdugaki, uti, belo u"kasti sa jaim ili slabijim ljubiastim prelivom.Gajenje:% Kolandiji i nekim drugim zemljama na apadu danino" se gaji za doma"epotrebe i izvoz.Sastav:Saponozidna droga. Sadri jo i rutozid 6uta eterozidna boja violakvercitrozid7,antocijansku plavu eterozidnu boju violanozid, salicilni eterozid, slobodnu salicilnukiselinu, etarsko ulje 6','*+7 sa metilsalicilatom, tanin, sluz, soli magnezijuma i kalijuma,e"era, do 2-' mg+ vitamina $ i razne karotenoidne boje8 violaksantin, auroksantin,

/lavoksantin i zeaksantin.Upotreba: a leenje razni koni bolesti 6ekcema7, svraba, reumatizma, uloga, obinog ivelikog kalja, za jae izluivanje mokra"ei protiv upalemokra"ne beike.

Spremaju se ajevi od erbe, zbog neprijatnog ukusamogu se zasladiti sirupom od malina, ribizla, vianja ililimuna.

Narodna "mena8 3sim navedeni, evo jo nekolikonarodni imena za 0iola tricolor8 boji cvit, viola,gospina ljubica, dikino oko, kokoja ljubica, ma"vica,maua, modra iskrica, poljska ljubica, sedmiica,trobojna ljubica, udovica. 0iola arvensis narod naziva8

dan"no", zbornice, poljska ljubica, poljska ljubiica,udovice od zbora.

.ivlja jabuka - +alus slvestris!osaceae

Common Apple tree - Pommier sauvage

19

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

20/89

&ivlja jabuka je listopadno drvovisine do *' m, iroke, nepravilne idosta guste kronje, ili bun visine do: m. granice su dlakave, grane nemladom drve"u, i kada raste u obliku

buna, vie ili manje su pokrivenetrnjem, koje dobro titi li"e odivotinja koje pasu. listovi su eliptinido srcasti, zailjeni, nazubljeni. ladilistovi su vunasto dlakavi i po oblikumogu biti dosta razliiti. $vetovi suruiasti ili beli, pojedinani ili po 29(zajedno. $veta od aprila do maja.#aste u umama i ikarama, pomeama, od nieg do brdskogregiona. #azmnoava se semenom iizdancima. % vo"arstvu se divljajabuka koristi kao podloga za

kalemljenje plemeniti sorti jabuka.3d plodova divlje jabuke spravlja sepopularno jabukovo sir"e.

3vo sir"e pomeano sa medom i vodom predstavlja izuzetno korisno i okrepljuju"e sredstvoza ljudski organizam. divlja jabuka je lekovita biljka i ulazi u sastav razni umski i vo"niajeva.

.ivlja kru)ka - Prus piraster!osaceae - 2il0 Pear - Poire sauvage

&ivlja kruka je listopadno drvo,visoko do 2' m, sa irokom gustomkronjom i kratkim, dosta pravimmasivnim stablom. Listovi su jajastookruglasti, zailjeni, na licutamnozeleni i sjajni, na naliju svetliji,po obodu talasasto naborani i sitnotesterasti. cvetovi su beli sa crvenimpranim kesicama, pojedinani ili ugronjastim cvastima. $veta od aprilado maja, istovremeno sa listanjem.$vetanje jednog stabla traje *'9*:

dana. &aje obilno nektara i cvetnogpraa. astupljena je u brojnimumskim zajednicama, pojedinanastabla se mogu na"i na junimpadinama planina i do *-'' mnv.#azmnoava se semenom. &ivljakruka se koristi kao lekovita biljka i uvo"arstvu kao podloga za kalemljenjeplemeniti sorti kruaka. 5oristi seplod koji ulazi u sastav razni vo"ni iumski ajeva.

.obriica - Glechoma hederaceaabiatae

$roun0 v% - ierre terrestre

20

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

21/89

&obriica je ?rajna, zeljasta, mirisnabiljka, visoka 2'):' cm. &onji deostabljike puzi, a gornji je uspravan irazgranat. Listovi su na dugakimdrkama, srcoliki ili bubreasti,naborani, po obodu nazubljeni, nanaliju crvenkasti. $vetovi su m visine, sa zaobljenom gustomkronjom. lade granice suzelenkastosmee i ve"inom /inodlakave. Listovi su naspramni, jajasti,sa dugako izvuenim vrovima.$vetovi su uti. avljaju se rano, prelistanja, sakupljeni u titaste cvasti,pravilni su i etvorolani. $veta u/ebruaru i martu. Nutim cvetomoki"ene kronje drena ukrase priroduu to vreme. #aste svuda, a najvie posuvim, sunanim, kamenitim

stranama svetli listopadni umazajedno s drugim grmljem i ibljem.

U$gaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepi uti cvetova i jestivi plodova, korisno jegajiti ga u blizini pelinjaka. 1ajbolje uspeva na krenjakim toplim i suvim stanitima.adovoljava se i plitkim zemljitem.Sastav:% plodovima ima tanina, organski kiselina, pektina, e"era, sluzi i glioksalnekiseline, a u kori ima i smole. od droge se koriste svei i osueni plodovi, ree kora.Upotreba:3pore 6tanini7 i poliuronske 6pektini7 materije povoljno deluju na sluznicu creva,zbog ega se sok, pekmez, aj i drugi proizvodi spravljeni od zreli drenjina daju kao vrloprijatan lek za leenje prolivai drugi oboljenja organa za varenje. Slinog je dejstva i kora.

21

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

22/89

Slatko, kompot, dem i pogotovo sok od zreli drenjina sujedna od najprijatniji poslastica a istovremeno su i lek kojisvako rado uzima. !teta je to se kod nas drenjine malokoriste.Narodna imena:bila svibovina, drenak, dreni", drenka,drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina,

drnjuli", uti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen,crveni drijenak. ;lod drena narod naziva8 drenka, drenjina,drenjka, drenjula.

.ud crni - +orus nigra"oraceae

"ulberr% - "4rier

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

23/89

Gave$ - Smphtum o%%icinaleoraginaceae

comfre% - $ran0e consou0e, herbe 5 la coupure

avez je viegodinja zeljasta biljka,visoka do * m. Stabljika je uspravna,kruta, uplja, mesnata, gustopokrivena dlakama, samo u gornjemdelu razgranata. Listovi su lancelasti,grubi i dlakavi, u donjem delu stabljikesueni u drku, a srednji i gornji susede"i i duguljasti. $vetovi suljubiasti ili ruiasti, zvonasti,sakupljeni u povijenim cvastima upazuu gornji listova. $vetne drke iaini listi"i su obrasli dlaicama.$veta od aprila do septembra.

#asprostranjena je najvie po vlanimlivadama, panjacima i oranicama, naobalama reka i potoka, oko puteva i ukanalima, uglavnom na plodnom tlu,do iznad *''' mnv. #azmnoava sesemenom i vegetativno. &roga je ukorenu 6SOmpOti ili $onsolidaeradiF7 koji se vadi u jesen ili u prole"eim biljka pone listati.

3pere se i ostrue, izree u komade od 2 cm. duine i to pre osui na suncu da nepoplesnivi. Svojstvenog je mirisa, sluzavog i po malo gorkog ukusa. Sirov koren je

soan, a osuen ronate konzistencije.Sastav:purinski derivat alantoin., glikoal kaloid konsolidin, mnogo sluzi, guma, smola,tanin, etarsko ulje, asparagin, e"er i otrovan alkaloid sim/ito9cinoglosin.

Upotreba:?ipina sluzna i donekle taninska droga.avaljuju"i prisustvu alantoina, gavez pomae rastirazmnoavanje "elija i obnavljanje tkiva, pa se tako moeobjasniti vekovna upotreba u narodnoj medicini za leenjepreloma kostiju, uboja, ireva, stari i gnojavi rana i sl. %obliku sirupa daje se slino belom slezu za lake iskaljavanjei leenje upale usne upljine.Narodna "mena:velika sodula, voluj jeziac, vrani gavez,kilnjak, konjski rep, opaica, plju, svatovci, crni koren.

23

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

24/89

Glog - Crataegus o*acanta!osaceae

&a9thorn - Aubpine

log je trnovit, vrlo razgranat i

otporan grm ili nisko drvo, (9: mvisoko. Listovi su podeljeni u (9-renjeva i po obodu testerasti.$vetovi su beli, ree malo ruiasti,pravilno graena, sakupljeni u mirisnecvasti sline titu.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

25/89

Compositae*histle (milk) - Char0on-"arie

ujina trava jekrupna, snanaimpozantna dvogodinja zeljastabiljka, visoka do *-' cm, koja lii naaren bujan kalj. Listovi su tigrastoproarani belim prugama. $vetovi ilistovi su bodljikavi. $vasti su krupne icrvene. $veta celog leta, u drugojgodini. #aste kraj puteva i naselja ujunim krajevima i u ;rimorju.%potrebljava se zreo plod, ree list6SilObi /ructus et /olium7. lavnilekoviti sastojci su tiramin i istamin.% plodu ima ',*+ etarskog ulja, malotanina, /lavonoida, masnog ulja,

belanevine, razni e"era i drugiugljeni idrata i smole. avaljuju"iprisustvu tiramina, plod badeljapove"ava krvni pritisak. &aje se protivastme, senske groznice, glavobolje ikoprivnjae.%potrebljava se i kaogorko sredstvo za jaanje, osobitoposle teki operacija i bolesti.

% narodu se upotrebljava za ublaavanje napada ui, protiv e"erne bolesti, zatvora, zaleenje emoroidai dr. ;ripremaju se ajevi protiv niskog pritiska, za jaanje, bolji apetit,protiv morskebolesti, smetnje u ui6kamen, bolovi7 i protiv e"erne bolesti.

Narodna imena:osim navedeni, evo jo nekoliko narodniimena8 bijeli striak, gospin trn, divji artiok, magare"a salata,osljebad, oebalj, sjekaavica, arena badeljka.

&ajduka rava - Achillea mille%oliumCompositae

25

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

26/89

6arro# - Achille millefeuille

Latinski izraz biljke dolazi od Aila,mitolokog junaka koji je njome iscelio ranu?ele/usu i mile - iljada, folium - list, jer jelist mnogostruko deljen. Kajduka trava je

dugovena zeljasta, vrlo obina biljka, kojakod nas raste svuda na suvim mestima kaokorov. Stabljika je prava, nerazgranata, do>' cm visoka, vrlo vrsta i obrasladugakim listovima, koji su viestruko vrlositno i /ino kitnjasto9perasto deljeni kaonaj/inija ipka. $vetne glavice su sitne ibele, ponekad malo ruiaste, udruene ucvasti na vru ogranaka stabljike irasporeene u obliku tita. $veta celogleta. $vetne glavice su velike do - mm ibeliaste. % sredini su cvetovi cevasti, a porubu su jeziasti i ima i -9. irisa je

svojstvenog, malo aromatinog, a ukusagorkog, aroma tinog i naslanog.

!astena sunim do umereno vlanim livadama, pojavljuje se i pored puteva, na kamenitimmestima, umskim proplancima, kao i po oranicama i vinogradima. #asprostranjena je odnizijski do planinski predela. #azmnoava se preteno semenom a manje vegetativno.$veta od juna do oktobra. &roga su cvet, trava i list. List se bere pre no to iz rozete izbijestabljika. ?ek rascvetale cvasti odsecaju se otrim makazama da drke budu to kra"e. 1aisti nain se bere trava 6vrovi granica u cvetu7, vee u male kite, obese se u ladu napromaji da se to pre osue, da biljka to bolje sauva prirodnu boju, pa se osuene kiticepaljivo sloe u kartonske kutije. %koliko je u drogi vie stabljika, utoliko se manje ceni.Sastav:Kajduka sadri vitamina 5, etarskog ulja, gorku materiju ailein, /lobatanina, malonekog cijanogenetskog glikozida, akonitne kiseline i gume. =tarsko ulje je ponekad plavo

zbog azulena, to zavisi od /iziolokog varijeteta i naina i vremena destilacije. Sadricineola, pinena, kario/ilena, tujona, borneola, mravlje i valerijanske kiseline 6slobodne ivezane7 i dr. Staro ulje je mrke boje. &estilacijom ajduice s vodenom parom kod nas seproizvodi etarsko ulje, koje se koristi u medicini, /armaciji, par/imerijama i kozmetici.%koliko je ovo ulje tamnije plave boje, utoliko se vie ceni i skuplje pla"a, jer ima vieazulena, od koga potie lekovitost ulja i ajduice. 3dabiranjem 6selekcijom7 mogu se dobitivarijeteti ajduice sa mnogo etarskog ulja tamnoplave boje.Upotreba:Kajduka trava je na najpoznatiji i naje"e upotrebljavani lek, kako iznutratako i spolja. ?o je gorak aromatik. 1ekad je i u kolskoj medicini uivala vrlo dobar glas kaotonik, stomaik, stimulans, antispazmodik, emenagogi /ebri/ug. &obro deluje protivemoroida. 5od nas ajduicu narod upotrebljava protiv najrazliitiji bolestiE ak i istucanustavljaju je na ranei uboje6dejstvo tanina, azulena i cineola7. &aje se protiv katara elucaicreva, smetnji u bubrezimaijetrii dr. 1arod ima veliko poverenje prema ovoj drogi.

=ksperimentima je utvreno da ailein ima emostatina svojstva i da ekstrakt iz listausporava razvoj patogeni klica. ?ako je objanjena vekovna upotreba ajduice unarodnom ranarstvu. Kajduci su uvek nosili /ino samlevenog i kroz Isvileno sitoJ 6dakle,naj/iniji pra7 prosejanog lista ajduice, koji su stavljali na rane i u melem za leenje rana.?anini i etarsko ulje doprinose spreavanju zagnojavanja rana i njiovom brzomzara"ivanju i %blaavanju bola.=kstrakt, a pogotovu etarsko ulje od hajduice ulazi usastav kozmetikihpreparata za sunanje da bi se spreilo crvenilo i druge neeljeneposledice nastale usled naglog i neopreznog sunanja.

Narodna imena:#etko koja naa lekovita biljka ima tako mnogonarodni imena kao ova8 ajduica, ajduka trava, armanj, beliravanj, belo ivanjsko cve"e, jalova meseina, jalovi mesenjak,jalovo meseje, kuni"a, kunja opa, kunji rep, meseina, paprac,petrovsko cve"e, ravan, ravanj, ravunika, rman, romanika, snop,sporievdna, stolista, stolis/auk 63r/elin7, tintorova trava i dr

&erba !usa - Chelidonium majusPapaveraceae

26

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

27/89

$reater celan0ine - Chli0oine

Kerba rusa je dugovena zeljastabiljka koja raste svuda kao korov. 5adse iva biljka ozledi, iz nje curinarandast mleni sok, njegova

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

28/89

Kibiskus je listopadni ukrasni bun ilidrvo do - m visine, sa dostauspravni grana.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

29/89

!iarice melja su jajaste, lake,rastresite cvasti, dugake (9:, irokeoko 2 cm, neto pljosnate, toplog igorkog ukusa, prijatnog svojstvenogaromatinog mirisa 6dugo uvana i

pokvarena droga zaudara na stariodoljen, izovalerijansku kiselinu7.!iarice se lepe za prste. 3kokrivudave osovine, dugake oko 2 m,poreani su plodni listi"i unaokolo ucik cak, kao crepovi na krovu. 1anjiovoj bazi golim okom se moguvideti, oble, sjajne, prozirne, utelezde, koje se mogu lako istresti6lupulin7. ;lodni listi"i 6brakteje7 suvrlo tanki, artijasti, jajasti, uto9zelenkasti ili uti, oko *' mm dugakii oko D mm iroki, mreasto iarani

sitnim nervima i lako se moguodvojiti. %potrebljava se samo gajenmelj. Kmelj potie iz istone =vrope.5od nas raste uz grmlje po vlanimmestima kao divlja povijua.

Gajise kod nas i u drugim zemljama u velikim koliinama za potrebe pivara. %potrebamelja u pivarstvu je novijeg datuma, a u medicini tek od poetka M

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

30/89

Krast je listopadno drvo, visoko i do -' m,prenika stabla do 2,- m, sa irokomgranastom kronjom. oe da doivi starostod nekoliko stotina godina. Listovi suuglavnom grupisani na vru granica, nakratkim debelim peteljkama, perasto deljeni.Liske duguljaste, na vru tupe ili okruglastenesimetrine. uki cvetovi su u resama,vise, enski su pojedinani ili u grupama do-pet zajedno, na dugakoj tankoj peteljci.#asprostranjen je u nizijama i dolinama rekaili na blago breuljastim terenima,pojedinano, u istim lunjakovim umama iliu zajednici sa drugim drve"em. $veta odaprila do maja, razmnoava se semenom ivegetativno. % rano prole"e, pre olistavanja iliu jesen kad opadne list, oljuti se i osui jopotpuno glatka kora sa mladi stabljika,

letorasta i grana rasta lunjaka, ljutika ilikitnjaka. &roga se sastoji od cevasti ililebasti komada debeli l9( mm.

Spolja su glatki, sjajni, srebrnastosivo9zelenkasti do sivkasto 9mrki. 1a povrini imaju beliastilenticela, a katkad i liajeva.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

31/89

+. =tarsko ulje, Aeteroleum alami je nagusta, utomrka gorkatenost kam/orastog, jakog, svojstvenog mirisa. 0rlo lako se rastvara u etanolu. Sadriazarona.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

32/89

ali, vrlo razgranat, uvek zelengrmi", visok do * m, koji kao poluparazit ivi na raznom belogorinom icrnogorinom drve"u. Stabljika jezeleno9u"kasta, drvenasta, obla i

diotomski se grana. Listovi su debeli,koasti, zeleno9u"kasti, sede"i, poobodu celi i imaju (9- nerava.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

33/89

agoda je viegodinja zeljastabiljka, visoka do (' cm, stabljika jeuspravna ili polegla, obrasladlaicama. listovi su trolani, sasede"im jajastim ili romboidnim

listi"ima, po obodu krupnonazubljenim. ;eteljka i nalije listi"asu obrasli dlaicama.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

34/89

aglika je dugovena zeljasta biljka, jedan odprvi vesnika prole"a.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

35/89

5amilica je jednogodinja, malazeljasta biljka. 1araste visoko svega*'9(' cm, ree i pola metra. Listovisitni stabljika brazasta, cvetovi navrovima granica, u sredini cvast je

uta oiviena belim jeziastimcveti"ima. #aste po poljima i krajputeva. 5oriste se cvetovi biljke. Sobzirom da ima vie slini vrsta,pravu kamilicu moemo prepoznatitako to je unutar cveta uplja, a neispunjena kao kod divlje vrste ili belerade. 1ajkrupnija, najrazgranatija,najistija i najlepa titrica se javlja pozititima, pre svega po ozimoj penici.5ad biljka sazri, cvetna glavica se svaospe, jer je vrlo drobna. Seme je vrlositno i lako. ato i vetar lako raznosi

i na taj nain seje titricu.

5amilica se bere krajem aprila i poetkom maja, a obrana kamilica se mora to pre osuiti,kako ne bi izvetrila etarska ulja a time i lekovitost kamilice. 4uva se na suvom u skladitima.Sastav:1osilac lekovitosti kamilice je njeno etarsko ulje, i glavni sastojak azulen. Smole,gorke materije, tanini, gume i neka druga jedinjenja koja se nalaze u cvetu titrice dopunjujudejstvo njenog etarskog ulja, zbog ega cvet ima, kako se to kae, kompleksno delovanje.Azulen je ugljovodonik koji ne postoji kao takav u biljci, nego se javlja i prelazi s vodenomparom prilikom destilacije. % raznim preparatima kamilice, koji se nalaze u svetu, azulen sevrlo brzo gubi. ato je najbolji preparat jak aj spravljen kad zatreba.Upotreba:?erapijska upotreba kamilice je esta i raznovrsna ne samo u narodnoj ve" i ukolskoj, naunoj medicini. &aje se spoljai iznutra. 3na ima veliko preimu"stvo to nije

otrovna i to uopte nije kodljiva. 5amilica je jedno od najbolji sredstava za leenjezapaljenja koei sluzokoe. 5ao anti/logistik5amilica se daje za leenje razni opekotina,rana, ireva, za klistiranje, za zapiranjei ispiranjepolni organa, ojedeni mesta, oiju,nosa, uiju, usta, za grgljanje i uopte za sve osetljive organe s kojima se mora veomaoprezno i paljivo postupati. ;ranje glave jakim ajem od 5amilica pomae obolelom korenukose. % obliku dekokta, in/uza ili tinkutre, titrica je omiljeno sredstvo za pozla"ivanje plavekose ili da crna i kestenjasta kosa dobije svetliji ton. 3sim toga, kosa postaje meka i sjajna.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

36/89

5antarion je viegodinja zeljastabiljka, visoka do *'' cm.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

37/89

5iica je dvogodinja ilijednogodinja, mala, zeljasta biljicasa sitnim cveti"ima vatrene boje.Stablo je vrsto, gotovo etvrtasto,golo, uplje, pri vru razgranato,

visoko od (' do :' cm, a debelo je do( mm i naretko obraslo sitnimlisti"ima. Li"e je sitno, retko,naspramno, skoro sede"e,duguljasto9jajasto, do : cm dugako,po rubu celo, golo, sjajno, ima (9-nerava. ;rizemno li"e poreano jeunakrsno u prljenove i sede"e.$vetovi su sloeni u ravastu cvastna vru stabla i imaju levkastu,petozubu krunicu ruiaste ili svetlecrvene boje. 5od stare i na suncusuene droge cvetovi su izbledeli.

$veta celog leta. #aste svuda, anajvie po vlanim brdskim iplaninskim livadama, mestimino uogromnim koliinama, tako da se uleto mnogi senokosi rumene odiscvetale kiice. 5iica je vrlo gorka, anije otrovna. 5iicu treba brati dok jeu cvetu, vezati u kitice i suiti u laduna promaji. alo je naeg lekovitogbilja koje se u narodu tako mnogo,esto i uspeno upotrebljava kaokiica.

Sastav:Sadri gorke eterozide8 geniciopikrozid, eritaurozid, eritrocentaurozid i dr. 1aenoje oko ', do *+ alkaloida, meu kojima je glavni gencijanin. 1ajvie gorine ima u stabljici,manje u cvetu, a najmanje u listu.Upotreba:5iica je dobar gorak tonik. &eluje kao ist amarumslino lincuri. %potrebljavase u obliku in/uza, vodenog ekstrakta, praka, vina i tinkture. %lazi u sastav gorki ajevaza stomak. alo je naeg lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, esto i uspenoupotrebljava kao kiica8 za otvaranje apetita, protiv smetnji u organima za varenje, protivgroznice, slabokrvnostiitd. 5iica ima vrlo sitno i plitko korenje, tako da im se rukomuvati, ona se iupa i na taj nain uniti. 5iica se ne srne upati, nego se gornja polovinastabljike u cvetu paljivo odsee otrim makazama.Narodna imena:ger, gorka kitica, gorko zelje, grozniavka, drago cvije"e, dupi", zlatnau, jezernica, kinin, kitiica, mala semenina, mali stozlatnik, svedrc, suneni cvit, crvenakiica, orno zelje.

1im - Carum carviUmbelliferae

Cara#a% - Carvi

37

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

38/89

5im raste po poljima kao samoniklabiljka titarica. 5im je dvogodinjabiljka, visoka -')' cm. Stabljika jerazgranala. Listovi su nekoliko putaperasto izdeljeni. 5im procveta ve" u

aprila, prvi meu titonoama. #astekao korov svuda po livadama, najviepo planinskim, ali droga potie samood gajene biljke, jer je ona ista,selekcionisana i boljeg kvaliteta. $elabiljka je mirisna. Seje se u martu iaprilu ili u junu, 5im trai umoznuilovau zaklonjenu od vetra. iimamo sve uslove za proizvodnjunajboljeg kima.

S obzirom na bolju zemlju i ve"i broj sunani dana, na kim, mora, anason i drugemirisne biljke boljeg su kvaliteta od oni iz ladni, tmurni, magloviti, vlani i kioviti

zemalja.Sastav:lavni sastojak kima je etarsko ulje.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

39/89

5leka je zimzelen, vrlo otporan,gusto i nepravilno razgranatdvodoman grm. eleni plodovi su jojjajastog oblika, a zreli su okrugli itamnocrno9ljubiasti imaju smolast iaromatian miris i gorkosladak ukus.

$ela biljka odie prijatnim mirisom. %naoj zemlji je dosta rasprostranjena,a najvie je ima po brdima iplaninama, panjacima, proreenimumama i neobraenom zemljitu.4itava biljka je lekovita. 1ajvie seskupljaju plodovi. @eru se u jesen izimu.

irisa je svojstvenog, prijatno balsaminog, a ukusa najpre slatkog, zatim aromatinog.Sveza droga je meka i mesnata, u bobici ima tri mrke semenke. 3ne su kao kost tvrde,jajasto 9duguljaste, tupo piramidalneE pri dnu su srasle za mezokarp. 1a ispupenoj stranisvaka semenka ima sa obeju strana lenog rebra po nekoliko ne jednaki ulegnu"a u kojim

su velike, mrke cevaste upljine s oleo9rezinoznim sekretom.Sastav:1ajvie klekinja se potroi za destilaciju etarskog ulja. 1ajbolja droga dolazi sa&eliblatskog peska, iz Srbije i @osne, jer sadri dosta invertnog !e"era.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

40/89

5okotac je dvogodinja ili ree jednogodinjazeljasta biljka visoka i preko 2 m. Stabljika jeve"inom uspravna ili se izdie i vrlo razgranata.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

41/89

5opriva je narodni lek, preventivnosredstvo i rana. $enili su je jo#imljani. a koprivu su vezanamnoga narodna leenja, verovanja,sujeverja i obiaji. 5opriva raste kao

korov po prljavim i zaputenimmestima. % prole"e kad olista koristeje ljudi kao zdravu prole"enu ranu.a lek se beru vrovi granica sli"em, sam list, cela nadzemna biljkau cvetu ili samo koren. 1ajvie seceni mlad list. ?reba brati samomlado, sono, zdravo, celo li"e posuvom i lepom vremenu kad se dignerosa, pa to bre osuiti u tankomsloju, esto prevr"u"i, da osueni listsauva jasnu i lepu zelenu boju.5opriva se gaji kao kulturna biljka.5opriva se moe sejati ali, jo bre ibolje, rasaivati pomo"u rizoma6razgranate podzemne stabljike7.1ajbolje je koprivu rasaditi u jesenkad ponu kie,

Sastav:% listu ima tanina, mnogo soli i loro/ila, mravlje, sir"etne i maslane kiseline,karotena, /itosterola, lecitina, mnogo vitamina $ i 5, sluzi, voska i kremene kiseline. %svojim arama kopriva ima acetilolina i istamina koji ve" u koliini od *B*'.''' mg are ipeku. ;risustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravdati upotrebu koprive protiv e"ernebolesti.Upotreba: 4aj ili alkoolni ekstrakt iz trave 6erbe, nadzemni deo biljke7 ili, jo e"e, iz

korena upotrebljavaju se protiv proliva, belog pranja, krvavljenja iz emoroidai uopte zazaustavljanjekrvispolja i iznutra 6taninsko dejstvo7, za porastkose, protiv opadanjakoseiprotiv peruti. ;onegde se jo upotrebljava svee uzbrana kopriva za IarenjeJ mesta natelu oboleli od reumatizma, iijasai neuralgije. Kloro/il iz koprive uspeno se daje protivrazni zaraza, poreme"aja nastali usled loeg prometa materija i anemija nastali posleprimene duboke radioterapije. Kloro/il iz koprive pove"ava snien krvnipritisaki dovodi gana normaluE zato se poslednji godina daje kao dodatak pri leenju sranibolesnikadigitalisom, kao i raitinojdeci, protiv utegroznice, unioboljenjai dr.Narodna imena:koprva, obina kopriva, pasja kupina, pitoma kopriva, zeza, egavica.

1orijandar - Coriandrum sativumUmbelliferae

Corian0er - Corian0re

41

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

42/89

5orijandar je jednogodinja zeljastabiljka, visoka -')>' cm. Stabljika jegola i na vru razgranata. &onji listovisu krupni, okruglasti, na dugimdrkama i vrlo izrezani, a gornji su

sitniji, perasto deljeni i duguljasti.$vasti su bele, sastavljene od sitnicvetova. ;lod je okruglast 6sastavljenod dva simetrina ploda, dvamerikarpa vrsto spojena7. $vetapoetkom leta. 5od nas se gaji u@anatu i @akoj. Gajise kao i kim iostale titare. Seje se u martu iliaprilu. 5osi se u leto pre izlaskasunca, dok ima rose. 5orijandar nebira zemlju, ali bolje uspeva nakrenoj, sitnoj, propustljivoj, toploj idobroj zemlji i na sunanoj strani.

Sastav:Sadri etarskog ulja, masnog ulja i belanevine. 1a selekcionisani sitnozrnikorijandar ima oko *+ etarskog ulja. 5orijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se vadi linalol.% ulju ima jo i pinena, borneola, limonena, geraniola i dr. %lje dobijeno destilacijom iznezreli plodova neprijatnog je mirisa na stenice.Upotreba:%lazi u sastav AQua carminativa i Spiritus aromaticus. =tarsko ulje deluje slinomoraevom, ali malo slabijeE izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. 1ajvie korijandratroi industrija likera, peciva, slatkia i piva, a mnogo se troi i kao zamena za biber. Linalolse upotrebljava za proizvodnju linalil9acetata. %lje slui i kao zamena za lavandulino ibergamotovo ulje. &aje se naroito protiv tromosti organa za varenjei za isterivanje gasova.

&obra je kombinacija8 kim sa korijanderom u jednakim delovima.eavina kao sredstvo za izazivanje apetitai isterivanje gasova

pravi se od etri ploda u podjednakim koliinama8 plod anasona,mirodije, kima i korijandra. %potrebljava se kao aj posle jela8 pojedna kaiica na solju kljuale vode. 5orijandar se spominje u=berovim ;apirusima 6*--'. god. pre nae ere7. Spominje se i u@ibliji 6uporeivanje mane sa zrnom korijandra7. rci i #imljani gaupotrebljavaju kao zaini lek, a i gajili su ga. < korijandar je jednaod oni biljaka koja se gajila po nareenju 5arla 0elikog.

Narodna imena:ivica, kinec, korijander, koriandol, korijandr,koriandula, korion, kornikovec, papri", paprica, imavica.

1ru)ina - !hamnus %rangula!hamnaceae

$loss% Al0er buckthorn - >erprun bour0aine

42

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

43/89

5ruina je drvolik ib, visok (9 m.5od nas je dosta ima po vlanimumama, po lugovima, pored reka ipotoka. estimino se javlja u znatnojkoliini pored &unava i drugi nai

reka u nizijskim umama, najvie porenim ostrvima. $vetovi su sitni,neugledni i belo9zelenkasti. $veta umaju i junu. ;lodovi su okrugli, oko Dmm u preniku, najpre zeleni, pacrveni i najzad crni. 5ora je glatka isjajna, crnkasta ili sivo9mrka ikarakteristino ukraenamnogobrojnim vodoravnim, svetlim,beliastim lenticelama.

5ruina se vrlo lako gaji, najbre i najjednostavnije vegetativnim putem8 mladicama, mladimgranicama, slino zovi, vrbi i jablanu. emlja uvek treba da bude vlana. 1aa renaostrva su najbolja mesta za razmnoavanje i gajenje kruine. 5ora se skida s mlaistabala i deblji grana krajem zime i poetkom prole"a pre nego to kruina olista i odmase sui.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

44/89

5upina je poluzimzelen zbin, visokdo 2 m, uspravni ili slabo povijenigrana, sa jakim unazad povijenimbodljama. Listovi su prosti ili neparnoperasto sloeni, sastavljeni od (9D

listi"a, koji su jajasti, esto zailjeni,po obodu testerasti, mestimino sasitnim bodljama, sa nalija dlakavi.cvetovi su beli do ruiasti, javljaju sena dvogodinjem izdanku i sakupljenisu u grozdaste cvasti. #aste poikarama, ivicama uma, ivicama,meama, pored puteva, kako naplodnoj zemlji tako i na kamenjaru, pobrdima i na planinama. #azmnoavase semenom i vegetativno.

;lodovi su jestivi i veoma korisni za ljudski organizam. 3bino su crne, ree crvene boje i

imaju viestruku upotrebu 6vo"ni sok, pekmez, slatko, vino itd.7. $veta od maja dojula,treba brati samo nene i potpuno mlade zelene listove, samo oni nekoliko sa vragranica. @eru se u junu i julu po lepom i potpuno suvom vremenu i odma osue u tankomsloju, da bi se to pre osuili i sauvali prirodnu boju.

Sastav:najvaniji sastojak lista kupine jesu tanini.Upotreba:5upina se upotrebljava kao adstringensprotivroninog proliva, srdobolje, nazeba, kalja, emoroida, zagrgljanje, kao i protiv liajevai koniotokaitd.5upina je stari lek koga su cenili jo rci i #imljani. % nekimzemljama o/icinalni su zreli plodovi, koji deluju blago laksantnou obliku sirupa ili svei plodova. 5upinovovinodajuslabunjavoj deci.Narodna imena:eevina, jeina, kapinka, kopina, kupinjaa,kupinja, maljuga, muraga, ostruga, robidnica, crna jagoda,crna kupina.

1ukuru$na svila - +adis stigma$ramineae"ai.e, Corn - "ais, bl 0@n0e

5ukuruz je poreklom iz Srednje i une Amerike. aji se kod nas i u drugim umerenim itoplim delovima sveta u velikom broju podvrsta, varijeteta u sorti. %potrebljava se za

44

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

45/89

isranu ljudi i doma"i ivotinja i za industrijsku proizvodnju skroba koji se koristi u raznesvre. 5ukuruz se meutim primenjuje i u medicini i /armaciji. ;roizvodi se /armaceutskiskrob 6a!disam!lum7, od klica izvaeni iz zrelog kukuruza spravlja se vrlo ran Laneno seme je itav arsenal veoma korisni,vani i raznovrsni emijski materija. Sluz je glavni nosilac lekoviti svojstava lana.Sastav:% zrelom lanenom semenu masnog ulja, vitamina G, tj. linolne i linoleinske kiseline,proteina, belanevina zbog ega je ovo seme veoma ranljivo.Upotreba:Lanena sluz je vrlo gusta i ilava, pa se zbog te velike viskoznosti tako mnogoceni. 1a oboleloj sluznici ova sluz stvara neprekinut /ilm i na taj na in je potpuno pokriva,

oblae i titi ublauju"i razne upale, zbog ega se od najdavniji vremena laneno semeupotrebljava u medicini. ?ako se moe i objasniti blagotvorno dejstvo lanene sluzi prileenju upalasluzniceusta, elucai creva, protiv razni kataraorgana za varenje itd.Lanena sluz je blago i nekodljivo sredstvo protiv zatvora, jer meaniki aktivira pokretelenjicreva, esto oboljenje mnogi ljudi. 0lae"i sluzokou creva, ova sluz olakava,ublaava i ubrzava i"enje creva, ima laksantnodejstvo, jer unutranja povrina creva

45

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

46/89

postaje sluzavija, sliska. bog toga se lan srne davati svim osobama kao bezbolno ibezopasno laksantno sredstvo, ak i trudnicama. 3blozi izraeni od lanenog brana umirujubolna telu 6irevi,upale,apsces, uraslinokat, zagnojenu ranu,7 ili kaalj. Laneno ulje se odsvi prirodni ulja i masti najvie ceni za leenje opekotina, jednaki delovi lanenog ulja ikre"ne vode mu"kaju se dok ne pobele, ta laneno9uljevna krena emulzija je jedan odnajstariji i najbolji lekova protiv opekotina.

Narodna imena:keten, len, preslej, "eten.

0avanda - 0avandula o%%icinalisabiatae

avan0er - avan0e

Lavanda je viegidinji gustpolubun, sa mnogo uspravniizdanaka, visine do * m. ;oreklom jeiz june /rancuske. $ela biljka je sivaod obilja dlaica. Listovi su linearni,

na oba kraja sueni, slini listovimaruzmarina. $vetovi su sitni, ljubiastomodri, prljenasto grupisani ponekoliko i sakupljeni na vrovimaizdanaka u klasolike cvasti. $veta ujunu i julu. editeranska je biljka i volitoplu klimu, ali i ve"u nadmorskuvisinu, mada su neke vrsterasprostranjene i u kontinentalnomdelu. razmnoava se semenom ivegetativno. Lavanda je i industrijskabiljka, koristi se za dobijanjemiriljavog ulja za kozmetiku i

/armaciju. Lavanda takoe rasterujekomarce, stenice, moljce i drugeinsekte.

Lavandula je prijatnog aromatinog mirisa i aromatinog i nagorkog ukusa. 5ao drogakoristi se cvet6/los7.Sastav:% sveem cvetu ima etarskog ulja i tanina. 5oliina i emijski sastav ulja zavise odvarijeteta biljke, sezone, zemljita, nadmorske visine i naina destilacije. AeteroleumLavandulae je etarsko ulje dobijeno destilacijom pomo"u vodene pare iz svei cvetniklasova lavandule. ?o je bezbojna ili u"kasta tenost, prijatnog mirisa na lavandulu,aromatinog i nagorkog ukusa. lavni sastojak ulja je linalil9acetat. % ulju ima jo islobodnog linalola i geraniola, zatim u malim koliinama pinena, ocimena, borneola, cineola,kumarina, razni ketona, propionata i valerijanata. %lje treba uvati na ladnom i mranommestu u punim i dobro zatvorenim sudovima tamne boje.Upotreba:&roga se upotrebljava spolja kao dodatak kupkama, drai kou. %lje izazivaslabu lokalnu anesteziju. Slui i kao korigensmirisamnogi lekova. %lje se upotrebljava kaoi droga, a osim toga, vrlo mnogo u par/imerijii kozmetici. 3suen cvet se stavlja meurublje da dobije prijatan miris, a kite od cele lavandule slue u mediteranskim zemljama zarasterivanje komaraca, stenica, moljaca i drugi insekata.Narodna imena:despik, despi", lavandla, lavenda, lavendal, levanda, levendol, marijanac,trma, piknarda.

0incura - Gentiana lutea$entianaceae

6ello# gentian - $entiane, gentiane aune

46

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

47/89

Lincura je viegodinja biljka.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

48/89

Lipa je listopadno drvo visoko do 2-9(' m, sa velikom gustom kronjom.Listovi su sa dugom drkom, srcastookruglasti, zailjeni, sitno testerasti.$vetovi su u"kasto9beli, miriljavi,

sakupljeni po :9* u titastoj cvasti.0eoma je bogata cvetom, krilatiprirepak ima izraenu drku i do poladuine je srastao sa peteljkom cveta.&roga se sastoji od osueni, uto9zeleni cvasti s priperkom od belelipe i crne lipe. Sve druge vrste lipenemaju vrednosti i ne treba i brati.;rva je sitnolista, rana, lipolist, adruga krupnolista.

1a naliju lista u uglu nerava nalaze se kitice dlaka, koje su u lipolista crveno9ute, a ukrupnoliste beliaste. $vetaju u junu i julu. Lipolist cveta oko dve nedelje pre krupnoliste.$vet je vrlo prijatnog mirisa. #aste po celoj =vropi po brdskim umama. Lipa voli pitominu,plodnu i duboku zemlju. Lipu treba brati im pone cvetati, kad su dve tre"ine cvetova ucvasti rascvetale. ;recvetala lipa nema nikakve vrednosti. $vast treba brati zajedno spriperkom 6Glos ?lliae cum bractes7, jer se vrlo retko trai bez priperka. ?reba brati posuvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sluzastog,sladunjavog i pomalo oporog.Sastav:% lipovom cvetu ima sluzi, tanina, etarskog ulja, eterozida, e"era, gume, voska,ute boje, manitola i tartarata. % sveem cvetu ima etarskog ulja, nosilac mirisa lipovog uljaje seskviterpenski alkool /arnezol. % osuenom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. ?aninanajvie ima u priperku, on daje oporost aju od lipe. Lipov list takoe sadri sluzi i ostalisastojaka koji se nalaze u cvetu, pa se za nudu mogu upotrebiti u istu svru. < lipova koraima mnogo sluzi.

% cvetu i u listu ima vitamina $. ;otpuno mlad, tek otvoren listmoe koristiti kao povr"e. 3d lipovog drveta proizvodi seaktivan ugalj velike adisorptivne mo"i. % lipovem semenumasnog ulja slinog maslinovom.Upotreba:Lipov cvet se upotrebljava naje"e u obliku aja,in/uza, za znojenje, protiv grevai za umirivanjebolovakaovrlo blago sredstvo. 5oristi se i protiv prelada, roninogkaljai proliva, kao i za zaceljivanje opekotinai rana. Lipovcvet je najomiljeniji narodni aj.Narodna imenaza Tilia cordata8 bijela lipa, zimska lipa, lipac,lipovce, lipolist, malolistna lipa, pozna lipa, sitnoliista lipa. aTilia plat!ph!llos8 divlja lipa, jalova lipa, letnja lipa, lipovina,rana lipa, smrdljiva lipa, crna lipa, umska lipa.

0i)ajevica - &ieracium pilosellaCompositae

"ousear ha#k#ee0 - Piloselle (pervi;re)

48

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

49/89

Liajevica je trajna, mala zeljasta,vrlo dlakava biljka visoka do 2- cm.1a zemlji je rozeta od duguljasti,obratno jajasti listova. 1a vru

stabljike je glaviasta cvast svetlouteboje. $veta od maja do septembra.#aste na suvom mravom zemljitu.

Sastav:Sadri gorke materije, tanina,smole, sluzi, /lavonske derivate 6bojacveta7 i umbeli/eron.

Upotrebljavase cela biljka skorenom 6Kieracii erba7. 1arodni lekza leenje liaja, upalemokra"nebeike, izbacivanje peskai kamenaizbubregai mokra"ne beike i zapojaano mokrenje.

Narodna imena8 zlatnik, jandraika, kosmatica, mija ovica,mije uo, ovija brada, proljetnica, runjaviina, slavak, trava odpoljaine.

0ovor - 0aurus nobilisauraceae

:#eet ba% - aurier

49

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

50/89

Lovorika je grm ili nisko do > m zimzelenodrvo sa koastim listovima. Sadi se i za ukras.% starom veku smatrana je za sveto drvo.Listje na kratkoj drci, okruglasto dugu9*2 cm dug i (9- cm irok, narubovima malo talasast i povijen, koast, go,

na licu gladak, sjajan, zeleno sme, a nanaliju blei i bez sjaja. 1a naliju se istieglavni nerv koji se grana u 9> jaki sporedninerava. %kusa je vrlo aromatinog, maloljutog, oporog i gorkog. 5ad se trlja, ose"a searomatian miris.Lovorov plod je jajasta,crno9plava, spolja naborana, debelakotunica. 0e" i pri malom pritisku lomi setanak i krt perikarp zajedno sa semenimomotaem i dva debela plankoveksnakotiledona. Lovorikin plod je osobitog mirisa,koji se naroito jako ose"a kad se zdrobi.%kusa je aromatinog, oporog i gorkog.

Sastav: ;lod sadri oko ('+ masnog i do*+ etarskog ulja, e"era, kroba, basorina, listsadri gorke materije i tanin, a etarsko ulje uglavnom cineol i alpa9pinen.Upotreba:Lovorikino li"e slui uglavnom za zain. % narodnoj medicini upotrebljava sekao miris. %lazi u sastav neki stari melema. =tarsko ulje od li"a slui kao karminativ,ekscito9aromatik, nervin i u par/imeriji. ;lodovi su ranije upotrebljavani kao gorko sredstvo izain, danas samo za ceenje ulja a spolja kao mast protiv emoroida. %lje seupotrebljava kao sredstvo za draenjekoei sl., naje"e u meavini sa drugimmelemima.Narodna imena:davorika, zelenika, javorika, lavor, lavorika, lovor, lovorik, lorbar, lorbek,lorber, lorika.

+ajkina du)ica - hmus serpllumabiatae

2il0 th%m - :erpolet

&ugovena zeljasta biljka,polugrmi", svega pedalj visok. bijenoi gusto busenje sastoji se od polegli,vrlo tanki, mestimino za zemljuprirasli, crveno9mrki izdanaka ivrea iz koji se diu mnogobrojniuspravni ogranci obrasli sitnimjajastim listi"ima i okruglim cvastima.$veti"i su dvousnati ruiaste boje.$veta preko celog leta. $ela biljka jeprijatnog i vrlo aromatinog mirisa iukusa.

Lekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuivo u listu i cvetu majkine duice. ?rebanapomenuti da majkinu duicu treba brati paljivo. 1i kako se ne sme upati, jer se timebiljka unitava. ?reba odsecati samo gornju polovinu lisnati granica u cvetu i tomakazama.Sastav:timol i karvakrol, dva /enolska jedinjenja od koji potiu lekovitost, antiseptika mo"i svojstven miris majkine duice, imaju svojstvo izvrsnog i nekodljivog konzervansa.Upotreba:ajkina duica je omiljen lek ne samo u narodnoj nego i u naunoj medicini. 5od

nas se vekovima upotrebljava, pre svega, kao lek za leenje organa za varenje, ree iorgana za disanje. ajkina duica ulazi u sastav mnogi lekoviti preparata koji se izraujubilo u apotekama, bilo u /armaceutskoj industriji, a njeno etarsko ulje i timol daju se protivcrevniparazita, naroito protiv dejiglista.

50

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

51/89

?reba naglasiti da ne treba kuvati majkinu duicu. ?o se nesrne initi, jer se lekoviti sastojci ove veoma mirisne i lekovitebiljke kuvanjem, brzo i potpuno izgube, izvetre. bog toga sepreporuuje da majkinu duicu samo poparite kljualomvodom, odma poklopite, ostavite da stoji 2 sata. ?akoe moese slobodno pripremati i jai aj jer majkina duica niduom

upotrebom ne izaziva nikakve znake nelagodnosti nitinavikavanja.Narodna imena:babina dua, babja duica,bakina duica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak,duiina, duika, materina duica, materka, tamjanika itd.

+ajoran - (riganum majoranasn> majorana hortensis

abiatae

:#eet "aroram - "arolaineajoran je dvogodinja ili

viegodinja biljka, grmi" visok do *m. Stabljika je etvorouglasta,razgranata, siva, maljava. Listovi suvie dlakavi, do ( cm dugi, imajukratku drku, po rubu su celi. Lupomse mogu videti ute takice 6lezde7na listu, stabljici i cvetu. 1a vrovimalisnati granica nalaze se cvastisastavljene od sitni, beliasti iliruiasti cveti"a koji su na osnoviskoro etvorouglasti. irisa jeposebnog i prijatnog, a ukusaaromatinog, toplog i nagorkog.ajoran je poreklom iz zemalja okozapadnog editerana. ajoran jenarodni lek, koji se upotrebljavaiznutra, slino nani, ali i kao zain.

&roga se sastoji od osueni i iseckani nadzemni delova gajenog majorana u cvetu,ajorana ortensis.Sastav: &roga sadri etarskog ulja, tanina i gorki materija. %lje je uto ili uto9zelenkasto,sasvim posebnog, blagog i aromatinog mirisa. Sadri terpena 6naroito terpinena7 idesnog terpineola.Upotreba:ajoran je narodni lek, koji se upotrebljava iznutra, slino nani. Spolja se daje uobliku lekovitemastiili alkoolaturekao nervinum, protiv zapaljenjakoei za leenjerana

6tanin i baktericidno dejstvo etarskog ulja7.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

52/89

aslaak je dugovena zeljastabiljka, koja raste kao korov svuda, anajvie po vlanim livadama.0lanamesta se ponekad ute od iscvetalogmaslaka.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

53/89

aslina je dugoveno zimzeleno,krivo, kvrgavo i zavrnuto, vrlorazgranato drvo, visoko do *2 m. ajise kod nas u ;rimorju. ;lod je jajolikakotunica, dugaka "#( cm, adebela *)*,- cm, gola, sjajna,

takasta, zelena, zatim crvenkasta, akad sazri, postane skoro crna. 5aodroga koristi se list, plod i ulje 63livae/olium, /ructus et oleum7. 3dnepotpuno zreli, zeleni maslinadobija se zelenkasto, naj/inije ulje, aod potpuno zreli, crni dobija se vieulja, ali je ono slabijeg kvaliteta. %prole"e se beru mladi vrni listovi.

Sastav:List8 /lavonski i drugi eterozidi, saponozidi, manitola, pirogalni tanini, e"eri, smolei /itosteroli. ;lod8 ulja, belanevina, loro/ila, manitola, eterozida i saponozida, glutationa,smole i voska. %lje se sastoji od oleina, linoleina, palmitina, stearina, araidina i miristicina.

1eosapunjivog dela ima oko *+ i u njemu skvalena i vitamina A i =, vie u nepre"i"enomnego u prei"enom ulju, jer se ra/inacijom vitamini ve"im delom unitavaju.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

54/89

atinjak je viegodonja zeljastabiljka, visoka ('9*2' cm. Stabljika jeuspravna ili se izdie, etvorouglasta,razgranata. listovi su naspramni, napeteljkama, jajasti, na rubu zupasti,

malo dlakavi. $ela biljka, a posebnokada se list nagnjei, odaje jak,veoma prijatan miris, koji podse"a nalimun te je poznata i kao Climun9travaC. $vetovi su beli, plaviasto beli,bledoruiasti ili u"kasto beli,smetani u pazuu listova.

atinjak je jedna od retki biljaka koja je istovremeno lekovita, mirisna, ukrasna, zainska,aromatina, medonosna i industrijska. #aste u pelinjacima, dvoritima, pored naselja, uzograde i ivice, po umama itd. Gajise i u kulturi kao lekovita i aromatina biljka, i uparkovima kao ukrasna biljka. $veta od juna do septembra, a razmnoava se semenom, alise bolji uspe postie deljenjem busenova i rasaivanjem. veoma lako se gaji. 5ada sejednom matinjak zapati u vaem dvoritu ima"ete ga mnogo godina, jer je dugovena i vrlootporna biljka kojoj odgovaraju svi tipovi zemljita i koja uspeno podnosi razne "udi klime ivremena. Nijedna mirisna biljka ne privlai toliko pele, a osobito maticu, kao matinjak.$tud mu i to divno narodno ime. atica se sva zanese i opije njegovim mirisom. Nai starijipelari to dobro znaju, pa pomo%u matinjaka na jedan arhaian, veoma zanimljiv nainvra%aju roj pela koji je pobegao na neko drvo.Sastav: 3d matinjaka se najvie ceni list, jer u ostalim organima ima malo lekovitisastojaka, osim u cvetu, ali je cveta malo tako da nema praktinu primenu. 1ajvanijilekoviti sastojak matinjaka je vrlo lako isparljivo mirisno etarsko ulje. ?og ulja u listu imavrlo malo, svega ','*)',*+, ali je ono tako prijatno i mirisno da se ovek prevari i poverujeda ga ima vie. ;oto se to ulje nalazi spolja, na listu u mikroskopski sitnim bradaviastimlezdanim dlakama, vrlo nenim i lomljivim, rukovanje matinjakom mora biti veomapaljivo. Ako se s njim stalno barata i prevr"e u toku rada, sve "e lezde pootpadati imatinjak "e izgubiti svaku lekovitost. List matinjaka se mora brati pre no to se na biljcipojave cvetovi, jer u to vreme li"e je najkrupnije i ima najvie etarskog ulja, koje je tadanajmirisnije.Upotreba:atinjak je blag, dobar i veoma prijatan lek protiv nadimanjau organima zavarenje, protiv neuralgije, isterije, neurastenije, gaenja, povra"anjai proliva, zajaanjeorganizma. Sam list matinjaka, a jo e"e pomean s gorkim travama 6kiicom, lincurom,gorkom detelinom, ajduicom, podubicom i dr.7, uspeno se daje slabunjavim zapojaavanje apetita, dodatak kupkama protiv neuralgijei reumatizma. =tars ko ulje odmatinjaka 6dobija se destilacijom s vodenom parom matinjaka pokoenog u /azi cvetanja7,je izvanredno prijatnog mirisa, koristi se ne samo u /armacijive", jo vie, i u industrijipar/ema, i kozmetike.Narodna imena: arbaroa, arbaroza, limunada, limunka, majina ljubica, maternjak,

mateina, matiina, matija travaE matinik, matinjak 63r/elin7, matinjaa, matoina6$rnogorac7, matrik, matrnjak, maca 60uk7, medeni list, medenka, medenjka, medoper,melisa, meta marije, mlisa, nana, pitoma metvica, pelarica, pelina ljubica, pelinak,pelinska ljubica, pelinja ljubica, pelinja meta, pelinja metva, pelinja metvica, pelinjatrava, pelinjak, pelnik, pelnjak, peloperka, pelja ljubica, peljena ljubica, penilak,rojevmica, cica9maca, elina ljubica 60uk7, elina trava, elinjak, elna ljubica, elnjak,eljena ljubica 60uk7, rniva.

+iloduh - &ssopus o%%icinalisabiatae

'%ssop - '%sope

54

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

55/89

Nbunast, mirisan, dekorativanpolugrm, visok do ' cm. Stabljikesu u donjem delu odrvenjene.3brasle su duguljastim,

lancetastim naspramnim listovima(9(,- cm dugakim i 9D mmirokim, s obe strane pokrivenimsitnim lezdama s etarskim uljem.$vetovi su sakupljeni u klasastecvasti u gornjem delu stabljike igranica. $vetovi su plavi,ljubiasti, ree ruiasti ili beli.$veta od juna do septembra.

!asprostranjenost. ) 1a suvim i toplim mestima, naje"e na krenjakim stenama.

.roga> ) $vetne granice 6KOssopi summitas7.

Sastav. ) ilodu sadri /lavonski eterozid diosmozid,saponozid marubiin, oko ',2+ olina, pektina, sluzi, /itosterola,tanina, e"era, razni soli, osobito kalijum9nitrata i ',- T*+etarskog ulja.

Upotreba. ) Kronianbronit, astma, i kao stomaik. 1ajvieisopa se potroi za destilaciju etarskog ulja koje se koristi u/armaciji, par/imerijii kozmeticiE delu je kao dobar antiseptik.Spravlja se aj, sirup, ekstrakt i tinktura.

Narodna imena. ) ;ored ve" navedeni, evo jo nekoliko8izop,

blagovanj, veljendu, vusak, glagoran, iop, iop, osipant, pravivrisak, sipan, isop, crkvinjak, atrajka, ipamt.

+iro

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

56/89

irodija je svima dobro poznatazainska mirisna biljka koja se gaji, a isama se razmnoava po vrtovima.&oma"ice stavljaju li"e mirodije ukrastavce za zimu 6u vodi7, sosove idrugo, a plod se, na alost, vrlo malo

koristi, iako je plod lekovitiji od li"a.$ela biljka i plod imaju svojstvenprijatan zainski aromatian miris izainski ukus. &roga je zreo plod,ree vrovi granica u cvetu 6Aneti/ructus et summitas7.Sastav: % zrelim plodovima ima (9:+etarskog ulja, masnog ulja, oko *>+azotni jedinjenja i oko + pektina.lavni lekoviti sastojak je etarsko ulje6Aneti aeteroleum7, koje se kod nasproizvodi destilacijom s vodenomparom samleveni zreli plodova.Svee ulje je skoro bezbojna, lakopokretljiva tenost prijatnog i jakogmirisa na miroiju. lavni sastojak uljaje limonen 6do D'+7, a zatim karvon6najmanje ('+7.Upotreba:irodija je, pre svega,dobar, nekodljiv, jevtin i zbog togasvakom pristupaan zain. ?o jeistovremeno i lek koji se vekovima uspeno koristi protiv gasova,nadimanja, teko"au organimazavarenje.

Pripremaju se slede8i ajevi:aj za bolje varenje i protiv nadimanja8 po 2' g plodova od mirodije, anisa, moraa, angelikei kima, pomea se, pa se od toga uzme * kaika, popari sa 2'' g kljuale vode, odmapoklopi, dri pola sata na tednjaku, ali da ne vri, odlije i popije posle jela.&tarsko ulje8 *' kapi stavi se na kocku e"era, pojede i zalije aom vode. 3tklanja gasovei neprijatan zada iz usta.'aj za spavanje8 po 2- g mirodije, matinjaka, melja i odoljena pomeati i spremiti aj kaopod *. ;iti uvee pre spavanja.

(a leenje hemoroida)uljeva*8 *' g miroije popariti sa 2'' gkljuale vode i posle 2 sata u dvaput popiti pre spavanja.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

57/89

ora je vrlo vana lekovita,aromatina, zainska, medonosna,ran

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

58/89

;itoma, paprena, ljuta ili gajena nana)entha piperita L.7 je vanija od svi drugivrsta nane 6rod entha*,jer je najmirisnija,najprijatnija i najlekovitija, naroito engleska

crna nana CiamC. Stabljika je visoka oko -'cm, razgranata i etrovouglasta. Stabljika,

lisne drke i nervi su mo dri ili su

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

59/89

List nane, s leva nadesno *9peppermint6menta piperita7, 29=au de $ologne mint 6.citrata7, (9apanese mint 6. arvensis var. piperascens, also knoUn as var. japonica7, :9orsemint or silver mint 6. longi/olia7, -9oroccan green mint 6. spicata7, 9pineapplemint 6. suaveolens7 and D9$arintian mint 6. austriaca7

Neven - Caledula o%%icinalisCompositae"arigol0 - :ouci

1even je jednogodinja, reedvogodinja, ukrasna biljka, visoka do-' cm. Stabljika je uspravna i ugornjem delu razgranata. Listovi susede"i, produno loptasti ili lancetasti,neznatno nazubljeni. 1a vrusvakegrane je mirisna, najes"enarandasto uta cvast sa jeziastimcvetovima. $veta od juna donovembra, razmnoava se semenomkoje se seje u jesen ili prole"e. ;oporeklu je mediteranska biljka, kodnas se svuda gaji kao omiljenonarodno cve"e.

1even se lako gaji, ali prilikom gajenja treba odabrati samo krupne, tzv. CdupleC cvasti jakenarandaste boje. $vet treba brati po suvom i sunanom vremenu i to pre osuiti na jakojpromaji da to bolje sauva divnu prirodnu boju i miris, jer se droga ceni pre svega premaizgledu, boji i mirisu.Sastav:% osuenom cvetu nevena ima etarskog i masnog ulja, kauuka, smole i raznikarotenoidni boja, sluzi, e"era, belanevina, /itosterola, salicilne kiseline, enzima i raznisoli.

Upotreba:1even se upotrebljava spolja i iznutra, vie unarodnoj nego u naunoj medicini. 1even je blag antiseptik. %obliku aja, tinkture ili masti upotrebljava se za leenje nekikonibolesti, osobito impetiga, opekotina, ireva, liaja,uboda osa, za znojenje itd. 4ajem ili tinkturom razblaenom s( dela prokuvane vode pere se obolelo mesto, a zatim maeovim melemom8 *' g nevenove tinkture dobro se pomea sasmeom od po 2' g lanolina, vazelina i cinkoksida.Narodna imena: Nutelj, ;rstenac, imorod, 3gnjac, 0rtleni1even.

59

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

60/89

(8u-ne8u - Capsella bursa pastorisCruciferae

:hepher0=s purse - ourse a pasteur

#usomaa jejednogodinja jlidvogodinja zeljasta biljica, visoka do :'cm. ;rizemno li"e je krupnije, perastoizdeljeno i gradi rozetu, a ono nastabljikama je vrlo sitno i obuvatastabljiku, duguljasto, iljasto i po oboducelo. ornja polovina stabljike je poretkoobrasla sitnim belim cveti"ima raznestarosti tako da se na vru nalaze pupoljci,ispod toga otvoreni cvetovi, a jo nieplodovi kao sitne trouglasto9srcaste

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

61/89

(man - "nula heleniumCompositae

&lecampane, inula - $ran0e aune

3man je dugovena, snana,impozantna zeljasta biljka, visoka do2 m. Stabljika je malo razgranata iobrasla krupnim dugakim, ovalnimlistovima, a na vrovima stabljike iogranaka stoje ute, do D cm velikeglaviaste cvasti. < cevasti i jeziasticvetovi su ute boje. $veta u leto,poev od svoje druge godine.Semenke imaju perjanicu kao imnoge druge kompozite, te i vetarlako i daleko raznosi. 1a taj nain sevri prirodno razmnoavanje omana.

3man raste kao korov po vlanimlivadama, kraj potoka i reka, poredputeva, elezniki pruga i kanala, uivim ogradama, na obodima uma ivinograda. % jesen ili rano u prole"ekopaju se rizom i korenje 6

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

62/89

3uglan0aceae2alnut tree - >o%er commun

3ra je listopadni drvo, visoko do ('m, prenika stabla do 2 m. 5ronja jeretka velika sa dosta jakim glavnim

granama. Listovi su bVna dugin ijakim peteljkama, naizmenini,neparno perasti, obino sa -9 listi"a.Listi"i su epileptini, sjajno zeleni,celog oboda i zailjeni. uki cvetovisu u"kasto zeleni, sakupljeni udebelim i dugim vise"im resama.Nenski cvetovi su pearskog oblika,nalaze se na ovogodinjim zelenimgranama i lie na pupoljke. 3racveta u maju i aprilu.

Sre"e se u prirodnim umama, uglavnom u niim i toplijim krajevima. nogo vie je

rasprostranjen kao gajena kulturna biljka. zateva duboka, neto vlanija, krenjakazemljita. osetljiv je prema mrazu od koga esto strada. % junu i julu beru se paljivo posuvom vremenu zdravi, neozleeni, soni, mladi, zeleni listovi i sue bez prevrtanja u vrlotankom sloju. 3zleeni, na zemlju otpali, stari ili u jesen brani listovi su neupotrebljivi.Sveto drvo upitera 6ovis glans7, ora je jo u antiko doba esto upotrebljavan u medicini ikao i danas sluio narodu za leenje i u druge svre. !irenju oraa iz june =vrope nasever najvie je doprmeo 5arlo 0eliki naredivi obavezno saenje oraa i ostali vo"aka nadravnim imanjima. 3ra je viestruko korisna biljka, plodovi su jestivi, veoma ranljivi iukusni, od nji se spravlja ulje. Listovi, kora i zeleni omota se koriste za bijenje vune,pamuka i drveta. &rvo je cenjeno u rezbariji i stolarstvu.Sastav:3raov list sadri vrstog etarskog ulja u"kaste boje, mirisa na katran, tanina,galne i elagne kiseline, juglandina, materije ljutog i gorkog ukusa, juglona 6oksina/toinona7, supstancije koja na vazduu prelazi u o/csijuglon ili dioksi9na/to9inonE

inozitola, gume i dr.Upotreba:5ao i ljuske, tako je i li"e mnogo bolje upotrebiti odma, jo dok je zeleno isvee, za izradu sirupa, ekstrakata i drugi galenski preparata, jer sadri neraspadnutelekovite sastojke. Suenjem se ovi sastojci brzo menjaju i kvare, jer su to vrlo nepostojana/enolska jedinjenja, koja pod uticajem enzima melanogenaze pocrne, posmee. &roga sedaje iznutra, uglavnom kao narodni lek protiv skro/uloze, kataraelucai crevai raznidrugi bolesti u obliku aja. Spolja ga upotrebljavaju uglavnom za oblogei kupanje, protivupale oiju, kroninog ekcemai zagaenirana, uljaza kosui dr..ladi, zeleni orasi 6uglandis immaturi /ructus7 imaju vrlo mnogo vitamina $ i drugivitamina i /enols/ci jedinjenja, te se takvi stavljaju u med kao CslatkoC koji predstavlja pravuriznicuvitaminai daje se bolesnicima, slabunjavojdecii malokrvnimosobama.Svi delovi biljike kad se trljaju, na vazduu posmee, pocrne i oboje prste tamnom, mrko9crnom bojom koja se teko skida. 1a toj osobini se osniva izrada takozvanog Ioraovog

uljaJ za mazanje koe pre sunanja.Narodna imena:ar, bijeli ora, laki ora, ora, oraj, orak, orev, ore, ori, orje, urev.

Pasuljevina - Phaseoli legument

62

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

63/89

Papilionaceaeean - 'aricots sec

;asulj je donesen iz Amerike. 5odnas se gaji u ogromnim koliinama u

raznim varijetetima, jer je punokori"en u israni. eutim pasulj je ilekovita biljka. % lekovite svreupotrebljava se zrela mauna bezsemena )haseoli legumen, haseolicorte fructus* od pasulja uavca 6nepritkaa7. aune pasulja su malosluzavog ukusa i bez mirisa.Sastav: % pasulju ima arginina, kojije gvanidin al/a aminovalerijanskakiselina. Arginin deluje slinosintalinu, jednom sintetinomantidijabetskom sredstvu ije je

dejstvo slino dejstvu insulina, ali jeslabije, sporije i dugotrajnije.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

64/89

2orm#oo0 - Armoise absinthe, Absinthe;elen je dugovena, zeljasta, vrlo

razgranata biljka, visoka ',- do l,- m. $elabiljka je obrasla mekim, svilastimdlaicama zbog ega izgledasrebrnastozelena. $veta u leto. Li"e jebeliasto, svilasto, pokriveno gustim, kaokadi/a mekim dlaicama. ;rizemno li"e jekrupno, troperasto i ima dugake drke.Li"e na gornjem delu stabljike ima kratkedrke, dvoperasto je ili jednoperasto, aokrajci su lopatiasti ili kopljasti. Li"e uzcvast je celo, bez drke, slino bodlji. sati ocediti i pomeati sa pola kilograma lipovog iliplaninskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kaiku.Narodna imenaza plu"njak8 medunika, medunjak, medunica, velikdane, veligdene, velik9

danak, grudnjanka, kudravac, lisjac, lisac, medunak, medunie, plu"nica, cigerinjak.

Podbel - ussilago %ar%araCompositae

Coltsfoot - *ussilage, pas-0@Dne

67

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

68/89

;odbel je mala zeljasta dugo venabiljka s vodoravnim rizomom. $vetakrajem zime i rano u prole"e, dok sene pojave listovi. 1a vru svake

cvetne drke stoji po jedna utaglaviasta cvast prijatnog mirisa. ;oobodu su cvetovi jeziasti, a u sredinicevasti i imaju venac dlaka. 3suenlist je vrlo lomljiv. $eo list je *')*>cm dugaak, okruglasto 9srcolik, poobodu razdaleko vijugasto9zupast,ima do *' cm dugaku, manje vieljubiastu peteljku iz koje, kao prsitina ruci, izbijaju -)*' nerava. S licaje list tamnozelen i go, a s nalija beood mnotva dugaki vunasti dlaka.ladi list je s obe strane dlakav. List

je nagorkog i sluzavog ukusaE bezmirisa. Listovi podbela se poinjurazvijati tek kad biljka precveta.

;odbel raste svuda, a najvie na novoj vlanoj ilovai, na novim nasipima, pored puteva,izvora, potoka, kanala i na vlanim njivama. $vet se bere rano u prole"e, a list krajemprole"a i poetkom leta.Sastav:% listu podbela ima dosta sluzi, vrlo malo gorke materije 6glikozid tusilagin7,/lobatanina, gailne kiseline, inulina i /itosterola. $vet podbela je slinog sastava.Upotreba:;odbel ulazi u sastav plu"nogaja kao sredstvo protiv kalja6otud mu i potielatinsko ime tussisWkaalj7. 0ie se upotrebljava u narodnoj nego u naunoj medicini, i to uobliku 4aja za ispiranjeustai grla, za oblogei klistiranje. List podbela se upotrebljava u

narodu slino listu bokvice8 list se opere, namaze ma"u ili uljem i stavlja na uboje,posekotine, zagnojena i upaljena mesta na telu. ?o je omiljen narodni lek. ;oslednji godinapodbel se pokazao kao izvrsno sredstvo za ublaavanje, stiavanje napada i leenje astme.

Narodna imena:arpinc, beljuka, biloiva, bjeloko pitnjak,bjeluina, vinogradska kopaica, vodeni podbio, elpej,jurjovka, klobi, klobije, konjska stopinja, konjski lopu,konjsko kopito, kopaica, lapu, lapuak, lepi, lepje, lepuk,lepu, lepuek, leskovaa, lopuk, lopuac, lupinek, marta,martica, odseg, oselski lopu, oselsko kopito, oslova stopina,podbel 63r/elin7, podbela, podbelek, podbelj, podbeo, podbijel,podbil, podbila, podbilj, podbio, podbjel, podbjelica, potoenca,pravi lapu, prolist, pustica, repinc, repu, repuina, svinjarica,spodbel, stiper, stipor, tutun9lepu, stipor.

Podubica - eucrium chamaedrsabiataeittle german0er - $erman0re petit-ch9ne

68

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

69/89

;odubica je polubun, visok *'9(' cm, sa etvorouglastimstabljikama, na donjem delu odrvenelim. Starije grane supoloene, dok su mlae uspravne. Stabljike su pokrivenedlakama. Listovi su parni, na kratkim drkama, rombinojajasti do eliptini, po obodu krupno nazubljeni, sa donjestrane pokriveni mekim dlakama, a sa gornje gotovo goli.

$vetovi su bledo crveni, ree beli, obrazuju prljenove, a svizajedno grozdastu cvast, naje"e okrenutu na jednustranu. $veta od juna do septembra. podubica jemediteranska biljka, ali je veoma rasprostranjena i uunutranjosti, naje"e na krenjakim brdskim livadama ikamenjarima, panjacima, u svetlim rastovim i borovimumama i do iznad *''' mnv. #azmnoava se semenom. %lekovite svre upotrebljavaju se vrovi granica u cvetu i list6Teucrii herba et folium7. @iljka je mirisna, opora i gorka.Sastav: Sadri ','+ etarskog ulja, tanina, olina,eterozida i saponozida marubina.Upotreba: ;odubica se mnogo vie ceni i raznovrsnijeupotrebljava u narodnoj nego u naunoj medicini. ?o je umnogim naim krajevima, osobito planinskim, jedan odnajomiljeniji lekova.@iljka nije otrovna, pa je opravdana njena upotreba za leenje oboleli organa za varenje.?o je narodni tonikupotrebljavan u obliku praka, aja 6*' g na 2'' g vode7, tinkture i dr.5ao mirisno, gorko stiptino sredstvo upotrebljava se i za leenjeui, belogpranja, rana,emoroidai slino. 0ino od podubice 62'' g na * litar crnog vina ostaviti da stoji > dana7upotrebljava se u narodu kao lek protiv slabosti, malokrvnostii za ispiranjerana.Narodna imena:Zubatac, dupcac, dubac, dubica, zubatac, mravak, penuica, stupac,suovr, trava od groznice, trbuac.

!astavi8 - /Buisetum arvense&quisetaceae

'orsetail - Pr9le 0es champs

69

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

70/89

#astavi" ili preslica je dosadan i vrloilav otporan korov po vlanim,podvodnim, kiselim livadama,njivama, movarama i ritovima.@iljica je visoka 2'9:' om i svojimizgledom podse"a na mali bor ili jelku8igliasti, dugaki listi"i poreani su uviespratnim prljenovima okostabljike. a razliku od drugi, slinivrsta rastavi"a, koji su otrovni,kodljivi i ne upotrebljavaju se umedicini i iji su listi"i vodoravni ilivise, poljski rastavi" ima listi"e vromnagore okrenute.

@ere se preko celog leta do oktobra i sui pod krovom na promaji.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

71/89

@iljna droga je sakupljena sapodruja #tnja i Stare ;lanine.@iljka ima antiseptikaia/rodizijakasvojstva. ;reporuujese starijim osobama i

rekovalescentima jer pomaepoboljanju opteg stanjaorganizma. bog /enolskijedinjenja ima jako antiseptinodejstvo. %potrebljava se kao vrlokorisna, mirisna biljka za leenjeorgana za disanje, varenje, aspolja za upalukoei sluznice.

!u$marin - !osmarinus o%%icinalisabiatae - !osemar% - !omarin

#uzmarin je gust, uvek zelen, razgranatgrmi", visok l)2 m. $veta preko celegodine sitnim plaviastim cveti"ima. celabiljka je prijatnog mirisa. 1ajburnije serazvija u primorju i na ostrvima adranskogmora, a zatim svuda oko editerana.estimino se gaji. Lako se razmnoava.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

72/89

Selen - 0evisticum o%%icinaleUmbelliferae

ovage - iv;che

Selen je mirisna, trajna zeljastabiljka, visoka do 2m. 5oren je vrlokrupan i razgranat. Listovi sutamnozeleni i 29( puta perastodeljeni. $vetovi su udrueni u titastecvasti svetloute boje. ;lodovi supljosnati, sa otrim rebrima. aji se uvrtovima i esto podivlja, posebno uplaninama. Lekoviti su koren i plod.Sastav:% korenu i plodu ima do *+elarskog ulja, u kome je glavnisastojak terpineol.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

73/89

Sena je niska bunasta biljka sa parnoperastim li"em. &roga su tanki, koasti,lomljivi, po obodu celi listovi zeleno

u"kaste boje. 3d Sudana do

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

74/89

Sitnica je mala, neugledna,kosmopolitska biljka. Stabljika je pozemlji polegla, do 2' cm dugaka,veoma razgranala, ima vrlo sitne,jajasto9duguljaste, naspramne, gole

)3erniaria glabra* ili dlakave )3.hirsuta* listi"e celog oboda i bezdrke. Si"uni, jedva primetni,neugledni zeleno9u"kasti cveti"iskupljeni su po desetak zajedno upazuu lista. Sveza biljka nemamirisa, a suva mirie slabo nakumarin. %kusa je nagorkog i netomalo ljutog i slanog.

5od nas je ima po suvim i peanim mestima. 1ekad obraste po kamenu kao maovina, jernema uspravni stabljika.

1ema nikakvi zateva u pogledu zemlje i klime. Sitnica svudauspeva. 1ajbolje je razmnoavanje semenom na mestima gdedivlje raste8 na lakim, peskovitim zemljitima. Seje se rano uprole"e omake ili u redove. Sitnica se bere leti, za vremecvetanja. @ere se cela biljka u cvetu.Sastav:Sadri oko (+ triterpenskog saponozida, koji seidrolizom razlae na kvilaja kiselinu, ramnozu, galaktozu iglikozu.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

75/89

Sladi" je dugovena, vrlo otporna zeljasta biljka saizvanredno snanim, razvijenim i ilavim, drvenastimkorenovim sistemom.

5/22/2018 211332936-Lekovito-bilje

76/89

!ipurak, divlja ili pasja rua je vrlotrnovit grm, visok oko 2 m. #astesvuda, a najvie po obodima uma ikao iva ograda pored puteva i pomeama u celoj =vropi, severnoj

A/rici i severnoj i zapadnoj Aziji. ?rebabrati jo tvrd, nedozreo plod sjajnecrveno9narandaste boje. % zelenomipku, a isto tako i u prezrelom6mekanom, tamne, mutne boje7, imamanje vitamina nego u poluzrelom.!ipak se bere poetkom jeseni ilikrajem leta, to zavisi od kraja,nadmorske visine i godine.

!ipak treba brati po lepom i suvom vremenu i odma preraditi ili suiti. Sve Sipak je vrst,soan, gladak i sjajne crvene boje, a osuen je tvrd, crveno9mrk i malo naboran. %kusa jeprijatno nakiselo9slatkog i pomalo oporog. ;lod divlje rue je jajast, a od drugi je vie

okruglast. !ipak je nepravi, soan, jagodast plodE cvetna loa se pretvorila u mesnat soan,ovalan oklop u kome se nalaze mnogobrojne ekinjaste dlake i uspravno, pravilno poreani,vrlo tvrdi i sjajasto ekinjavi plodovi, koje svi pogreno nazivamo semenkama 6$Ogosbatisemen7. !ipak je dugaak oko 2 cm. ;lodovi su kao kost tvrdi, sivkasto9u"kasti, oko - mmdugaki i 2)( mm de beli, glatki, jajasti, "okasti, bez mirisa.Sastav:1aena je velika koliina vitamina $, mnogo vitamina ;, karotena 6provitamina A7,vitamina @2 ;; i oko :' bioloki jedinica u gramu vitamina 5. !ipci imaju jo i /lavonoida,tanina, limunove i jabune kiseline, pektina, e"era 6invertnog i saaroze7, malo masnogulja i vrlo malo etarskog ulja 6sa aldeidima7, od koga potie prijatan miris aja, koncentratai razni galenski preparata od ipuraka. % li"u ima oko ',:+ vitamina $.Upotreba:Svezi i osueni ipci upotrebljavaju se kao blag adstringenspri oboljenju creva,naroito protiv dosadni letnji deji proliva. $Onosbati semen se upotrebljava i kaodiuretik. bog velike koliine mnogi vitamina, a posebno vitamina $ ipurak je naroitoneopodan kao aju zimskomperiodu, po ku"ama u gradu i selu, kolama i u vo