lekovito Bilje i Fitoncidi

8/19/2019 lekovito Bilje i Fitoncidi

1/22

Bezglutenska ishrana

• Uvodnik o Uvodnik o Celijakija i gluteno Biologija i fiziologija ishrane i digestijao Ishrana celijačnih bolesnikao Tabele: kombinovanje namirnicao Bezglutenske namirniceo Energetske i hranjive vrednosti namirnicao Uloga i izvori hranjivih materijao Acidogene i alkalogene namirniceo Toksične namirnice

• Bezglutenske itarice i rece!tureo Bezglutenske itarice i rece!tureo U"#$ U %ITA&ICEo BE'()UTE*+,# B&A-*#o ,U,U&U'o .I&I*A/o .+#o

0E)1$Ao ,"I*#Ao A2A&A*To TE3o &A(Io +I&A, o #+TA)# BE'()UTE*+,# BI)1E

• .ovr4e i rece!tureo .ovr4e i rece!tureo U"#$ U .#"&5Eo )I+*AT# I 'E)1A+T# .#"&5Eo .)#$#"IT# I ,#&E*A+T# .#"&5Eo 2A0U*A+T# .#"&5Eo (#2#)1A+T# .#"&5Eo )U,#"I/A+T# .#"&5Eo +A2#*I,)# 1E+TI"# BI)1Eo 2#&+,E A)(Eo +A2#*I,)E 1E+TI"E ()1I"E

• "o4e i rece!ture

http://www.bezgluten.net/uvodnik-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/uvodnik-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/content/celijakija-i-glutenhttp://www.bezgluten.net/content/biologija-i-fiziologija-ishrane-i-digestijahttp://www.bezgluten.net/content/ishrana-celijacnih-bolesnikahttp://www.bezgluten.net/content/tabele-kombinovanje-namirnicahttp://www.bezgluten.net/content/bezglutenske-namirnicehttp://www.bezgluten.net/content/energetske-i-hranjive-vrednosti-namirnicahttp://www.bezgluten.net/content/uloga-i-izvori-hranjivih-materijahttp://www.bezgluten.net/content/acidogene-i-alkalogene-namirnicehttp://www.bezgluten.net/content/toksicne-namirnicehttp://www.bezgluten.net/bezglutenske-zitarice-i-recepturehttp://www.bezgluten.net/bezglutenske-zitarice-i-recepturehttp://www.bezgluten.net/content/uvod-u-zitaricehttp://www.bezgluten.net/content/bezglutensko-brasnohttp://www.bezgluten.net/content/kukuruzhttp://www.bezgluten.net/content/pirinachttp://www.bezgluten.net/content/prosohttp://www.bezgluten.net/content/heljdahttp://www.bezgluten.net/content/kvinoahttp://www.bezgluten.net/content/amaranthttp://www.bezgluten.net/content/tefhttp://www.bezgluten.net/content/ragihttp://www.bezgluten.net/content/sirakhttp://www.bezgluten.net/content/ostalo-bezglutensko-biljehttp://www.bezgluten.net/povrce-recepti-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/povrce-recepti-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/content/uvod-u-povrcehttp://www.bezgluten.net/content/lisnato-i-zeljasto-povrcehttp://www.bezgluten.net/content/plodovito-i-korenasto-povrcehttp://www.bezgluten.net/content/mahunasto-povrcehttp://www.bezgluten.net/content/gomoljasto-povrcehttp://www.bezgluten.net/content/lukovicasto-povrcehttp://www.bezgluten.net/content/samoniklo-jestivo-biljehttp://www.bezgluten.net/content/morske-algehttp://www.bezgluten.net/content/samonikle-jestive-gljivehttp://www.bezgluten.net/voce-recepti-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/http://www.bezgluten.net/uvodnik-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/uvodnik-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/content/celijakija-i-glutenhttp://www.bezgluten.net/content/biologija-i-fiziologija-ishrane-i-digestijahttp://www.bezgluten.net/content/ishrana-celijacnih-bolesnikahttp://www.bezgluten.net/content/tabele-kombinovanje-namirnicahttp://www.bezgluten.net/content/bezglutenske-namirnicehttp://www.bezgluten.net/content/energetske-i-hranjive-vrednosti-namirnicahttp://www.bezgluten.net/content/uloga-i-izvori-hranjivih-materijahttp://www.bezgluten.net/content/acidogene-i-alkalogene-namirnicehttp://www.bezgluten.net/content/toksicne-namirnicehttp://www.bezgluten.net/bezglutenske-zitarice-i-recepturehttp://www.bezgluten.net/bezglutenske-zitarice-i-recepturehttp://www.bezgluten.net/content/uvod-u-zitaricehttp://www.bezgluten.net/content/bezglutensko-brasnohttp://www.bezgluten.net/content/kukuruzhttp://www.bezgluten.net/content/pirinachttp://www.bezgluten.net/content/prosohttp://www.bezgluten.net/content/heljdahttp://www.bezgluten.net/content/kvinoahttp://www.bezgluten.net/content/amaranthttp://www.bezgluten.net/content/tefhttp://www.bezgluten.net/content/ragihttp://www.bezgluten.net/content/sirakhttp://www.bezgluten.net/content/ostalo-bezglutensko-biljehttp://www.bezgluten.net/povrce-recepti-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/povrce-recepti-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/content/uvod-u-povrcehttp://www.bezgluten.net/content/lisnato-i-zeljasto-povrcehttp://www.bezgluten.net/content/plodovito-i-korenasto-povrcehttp://www.bezgluten.net/content/mahunasto-povrcehttp://www.bezgluten.net/content/gomoljasto-povrcehttp://www.bezgluten.net/content/lukovicasto-povrcehttp://www.bezgluten.net/content/samoniklo-jestivo-biljehttp://www.bezgluten.net/content/morske-algehttp://www.bezgluten.net/content/samonikle-jestive-gljivehttp://www.bezgluten.net/voce-recepti-bezglutenska-ishrana


2/22

o "o4e i rece!tureo Uvodo ,U)TI"I&A*# "#5Eo B#BI/A+T# "#5Eo 1A(#$A+T# "#5E

o 1E'(&A+T# "#5Eo ,#-TI/A"# "#5Eo 1U%*# "#5Eo $I")1E 1E+TI"# "#5E

• +vet ivotinja i rece!tureo +vet ivotinja i rece!tureo U"#$ U 1E)A +A 2E+#2o $#2A5E ,&U.*E $)A,A"E %I"#TI*1Eo $)A,A"E +IT*E %I"#TI*1Eo .E&*ATA $#2A5A %I"I*Ao $I")1A/

$I")1A/ $)A,A"A $I")1A/ .E&*ATA $I")1A/

o "#$E*I +"ET %I"#TI*1A "#$E*I +"ET %I"#TI*1A 2#&+,A &IBA (lavne vrste morskih riba +)AT,#"#$*A &IBA (lavne vrste slatkovodnih riba 2#&+,I &A,#"I +)AT,#"#$*I &A,#"I 2#&+,I -,#)1,A-I

• $odaci jelimao $odaci jelimao U"#$o 'A+)A6I"A/Io 'A/I*I I 'A/I*+,# BI)1Eo A$ITI"I

• *a!itci i rece!tureo *a!itci i rece!tureo *a!itcio

"#$Ao .&I$*I BE'A),#0#)*I *A.ITCIo $#2A5I /A1E"I +$*I0 BI)1A,Ao /A1E"I #$ BE'()UTE*+,I0 %ITA&ICAo ,A3Ao A),#0#)*I *A.ITCI

• 'aključni deo

http://www.bezgluten.net/voce-recepti-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/content/uvodhttp://www.bezgluten.net/content/kultivirano-vocehttp://www.bezgluten.net/content/bobicasto-vocehttp://www.bezgluten.net/content/jagodasto-vocehttp://www.bezgluten.net/content/jezgrasto-vocehttp://www.bezgluten.net/content/kosticavo-vocehttp://www.bezgluten.net/content/juzno-vocehttp://www.bezgluten.net/content/divlje-jestivo-vocehttp://www.bezgluten.net/zivotinje-recepti-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/zivotinje-recepti-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/content/uvod-u-jela-sa-mesomhttp://www.bezgluten.net/content/domace-krupne-dlakave-zivotinjehttp://www.bezgluten.net/content/dlakave-sitne-zivotinjehttp://www.bezgluten.net/content/pernata-domaca-zivinahttp://www.bezgluten.net/content/divljachttp://www.bezgluten.net/content/divljachttp://www.bezgluten.net/content/dlakava-divljachttp://www.bezgluten.net/content/pernata-divljachttp://www.bezgluten.net/content/vodeni-svet-zivotinjahttp://www.bezgluten.net/content/vodeni-svet-zivotinjahttp://www.bezgluten.net/content/morska-ribahttp://www.bezgluten.net/content/glavne-vrste-morskih-ribahttp://www.bezgluten.net/content/slatkovodna-ribahttp://www.bezgluten.net/content/glavne-vrste-slatkovodnih-ribahttp://www.bezgluten.net/content/morski-rakovihttp://www.bezgluten.net/content/slatkovodni-rakovihttp://www.bezgluten.net/content/morski-skoljkasihttp://www.bezgluten.net/dodaci-jelima-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/dodaci-jelima-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/content/uvod-dodaci-jelimahttp://www.bezgluten.net/content/zasladjivacihttp://www.bezgluten.net/content/zacini-i-zacinsko-biljehttp://www.bezgluten.net/content/aditivihttp://www.bezgluten.net/napitci-recepture-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/napitci-recepture-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/content/napitcihttp://www.bezgluten.net/content/vodahttp://www.bezgluten.net/content/prirodni-bezalkoholni-napitcihttp://www.bezgluten.net/content/domaci-cajevi-srodnih-biljakahttp://www.bezgluten.net/content/cajevi-od-bezglutenskih-zitaricahttp://www.bezgluten.net/content/kafahttp://www.bezgluten.net/content/alkoholni-napitcihttp://www.bezgluten.net/zakljucak-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/voce-recepti-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/content/uvodhttp://www.bezgluten.net/content/kultivirano-vocehttp://www.bezgluten.net/content/bobicasto-vocehttp://www.bezgluten.net/content/jagodasto-vocehttp://www.bezgluten.net/content/jezgrasto-vocehttp://www.bezgluten.net/content/kosticavo-vocehttp://www.bezgluten.net/content/juzno-vocehttp://www.bezgluten.net/content/divlje-jestivo-vocehttp://www.bezgluten.net/zivotinje-recepti-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/zivotinje-recepti-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/content/uvod-u-jela-sa-mesomhttp://www.bezgluten.net/content/domace-krupne-dlakave-zivotinjehttp://www.bezgluten.net/content/dlakave-sitne-zivotinjehttp://www.bezgluten.net/content/pernata-domaca-zivinahttp://www.bezgluten.net/content/divljachttp://www.bezgluten.net/content/divljachttp://www.bezgluten.net/content/dlakava-divljachttp://www.bezgluten.net/content/pernata-divljachttp://www.bezgluten.net/content/vodeni-svet-zivotinjahttp://www.bezgluten.net/content/vodeni-svet-zivotinjahttp://www.bezgluten.net/content/morska-ribahttp://www.bezgluten.net/content/glavne-vrste-morskih-ribahttp://www.bezgluten.net/content/slatkovodna-ribahttp://www.bezgluten.net/content/glavne-vrste-slatkovodnih-ribahttp://www.bezgluten.net/content/morski-rakovihttp://www.bezgluten.net/content/slatkovodni-rakovihttp://www.bezgluten.net/content/morski-skoljkasihttp://www.bezgluten.net/dodaci-jelima-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/dodaci-jelima-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/content/uvod-dodaci-jelimahttp://www.bezgluten.net/content/zasladjivacihttp://www.bezgluten.net/content/zacini-i-zacinsko-biljehttp://www.bezgluten.net/content/aditivihttp://www.bezgluten.net/napitci-recepture-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/napitci-recepture-bezglutenska-ishranahttp://www.bezgluten.net/content/napitcihttp://www.bezgluten.net/content/vodahttp://www.bezgluten.net/content/prirodni-bezalkoholni-napitcihttp://www.bezgluten.net/content/domaci-cajevi-srodnih-biljakahttp://www.bezgluten.net/content/cajevi-od-bezglutenskih-zitaricahttp://www.bezgluten.net/content/kafahttp://www.bezgluten.net/content/alkoholni-napitcihttp://www.bezgluten.net/zakljucak-bezglutenska-ishrana


3/22

Ostale publikacije autora

• ,uvar 7 2o4 hrane• 2ali kuvar 7 .ravilna ishrana• ,ozmetička masaa

• +tono izdava8tvo

JESTIVO DIVLJE BILJE#vaj s!isak sadri u!otrebljavano jestivo samoniklo 9divlje bilje i slui kao informacijao nazivu divlje biljke; o!isu; glavnim karakteristikama i nameni u ushrani<

ARTIO!A DIVLJA 9C=nara carduncalis > koristi se samo cvetna glavica 9bezkorena; stabljike i velikih listova< +adri luteonin i aligenin koji imaju lekovito svojstvo<.ri!rema se na isti način kao gajena artičoka<

)ekovita svojstva: deluje na krvne sudove; !ove4ava njihovu elastičnost 9!rvenstvenovelikih arterija vrata i nogu< 2oe se uvrstiti u namirnice koje !reveniraju modani isrčani udar<

BEDRE"I!A 9.im!inella sa?ifraga > koristi se mladi koren; koji raste na nizinskimlivadama i 8umskim čistinama< +adri etarsko ulje; !im!inelin; tanin; gumu; kumarin;umbeliliferon; sa!onizid i smolu<

BO!VI#A $enska 9.lantago major > sadri: belančevine; 8e4er; masna ulja; vitamin C;limunsku kiselinu; tanin; !ektin; sa!onizid; fitoncid; sluzi< ,oristi se list koji se bere odmaja do se!tembra<

BORA; boraina 9Borago officinalis > listovi su vrlo ukusni mladi< ,oristi se kaozačin za salatu 9naročito od krastavaca; !ovr4e; su!e i umake< .lavi cvetovi su jestivi ikoriste se za dekoraciju<)ekovita svojstva: !omae kod !rehlada disajnih !uteva<

BOROV"I#A; borovnjača 9"accinium m=rtillus > koristi se svei ili osu8en bobičasti !lod; jedu se svei; ukuvani; kao vo4ni sok; a !ravi se i vino< .lod je tamno!lave boje;sadri: mineralne materije 9magnezijum; kalijum; fosfor; brojne vitamine 9!rovitamin A;B@; B; B i C; 8e4er; limunsku; jabučnu i 4ilibarsku kiselinu; !ektin; arbutozid; holin;flobatanin i sluz<

)ekovita svojstva: blagotvorno deluje kod dijareje; za nerve i oči< *a!itak 9od @ gis!asiranih bobica !ome8anih sa mlakim mlekom smanjuje nadraenost eluca< (ustoskuvani sok !omae kod fleka na koi i svraba<.osebna na!omena: ruski naučnici su na!ravili !re!arat; !rirodnu kombinaciju zaočuvanje i !obolj8anje vida< #n sadri biolo8ke aktivne materije borovnice 9antocijane;organske kiseline; karotin; !ektinske materije i vitamine B@; B; B; vitamin C; vitamin. 9rutin i cink


4/22

BOSILJA! 9#cimum basilicum > u!otrebljava se samonikli i kultivirani; samo list usveem ili su8enom stanju kao začinska biljka; naročito u mediteranskoj kuhinji< ,oristise u salatama; su!ama; jelima od !ovr4a; ribama; umacima i marinadama< *ajboljeodgovara u jelima od !aradajza; !atlidana; belog luka i sireva< #d listova bosiljka;maslinovog ulja; belog luka; sveeg sira; soli i !injola !ri!rema se dobro !oznati !esto;

talijanski !reliv za testenine; salate; sendvi4e;D; a u suhom stanju i do @;F; zavisno od lokaliteta i !orekla 9drave< )istovi imaju intenzivan i veoma aromatični ukus bibera< +vee listi4eiseckati sitno ili ih koristiti cele za garniranje<)ekovita svojstva: !obolj8ava a!etit; !os!e8uje varenje; deluje umiruju4e; omogu4avadobar san; koncentraciju i ublaava u!alu< .ovoljno deluje na sniavanje 8e4era u krvi;smanjuje krvni !ritisak i holesterol<

BRA%"JE"I! ; divlji s!anač > male je energetske vrednosti; FG kalorije u @ g< +adri belančevine; mast; ugljene hidrate; vitamin A i C< ,oristi se list na isti način kao i s!ana4<

BR&S"I#A 9"accinium vitis idaea > !lodovi su sitni crvene bobice; kiselog ukusa<,oristi se kao hrana i !oseduje lekovita svojstva< .lodovi brusnice !obolj8avaju a!etit; ačaj od lista i !loda ima nakiseo ukus sa blagim antibakterijskim dejstvom<

#I!ORIJA; vodo!ija; cigura 9Cichorium int=bus > koristi se mlado li84e i koren<+adri: H;H suve materije; ;G belančevina; ;@ biljne masti; G ugljenih hidrata;mineralne materije 9gvoJe; kalijum; kalcijum; magnezijum; fosfor; !rovitamin A;vitamine B@ i B; ;D mg vitamina C i vitamin ,< #snovni sadraj korena je inulin 9vo4ni !olisaharid; zatim !ektin; vo4ni 8e4er; skrob i cikorietol< .re!oručuje se dijabetičarimazbog sadraja inulina jer sniava nivo 8e4era u krvi< #blik lista je sličan maslačku< #d nje

su stvorene nove vrste; kao: rukola; uta i crvena cikorija; sve vrste radi4a i kru!nomesnati koren; od kojeg se !ravi cikora< Uglavnom se koristi za salatu; omlete; kuvano !ovr4e; kolače; čaj i dr< ili kao začin drugim jelima< .ri!remljena jela od li84a sus!ecifičnog ukusa< +u8enjem; !renjem i mlevenjem korena cikorije dobija se nekada !oznata cikorija 9zamena za kafu< +uvi koren sadri oko H ekstrativnih materija;ve4im delom 8e4era; zatim inulina 7H; gorku materiju intibin i eterično ulje<

iA! 9Arctium la!!a ) za jelo se koriste mladi izdanci; mlade sočne stabljike;listovi i koren biljke< Bogat je mineralnim sastojcima 9naročito gvoJem; vitaminima; !rirodnim 8e4erima; naročito skrobom; organskim kiselinama i inulinom< U!otrebljava se !resan; kuvan; !ren ili osu8en kao dodatak različitim jelima od !ovr4a< .role4ni ili jesenji mladi izdanci nakon 8to izbiju iz zemlje 9sku!ljeni u martu i a!rilu ili u jesen sumekani i mesnati< #ni sadre F7G vitamina C i oko @@ karotina; malo sluzi; tanina ieteričnog ulja<2lade sočne stabljike 9seku se !re nego biljka !rocveta i !eteljke lista lju8te se i koristesirove u obliku salate; od njih se !ri!remaju čorbe; variva i !ire ili se !ohuju< .re glavne !ri!reme mogu se !rokuvati< +tabljike se jedu i kao desert; !rokuvane i u8e4erene<,oren biljke 9Bardannae radi? se u!otrebljava !resan; kuvan; !ren ili osu8en kaododatak različitim jelima od !ovr4a< ,oren ima H@ kaloriju; a u @ g sadri: @; g


5/22

belančevina; ;GH g masti; @F;H g ugljenih hidrata; oko GF inulina 9!osebne vrste8e4era; masnih kiselina; fosforne i taninske kiseline; drugih organiskih kiselina; masnog ietarskog ulja< #d sveeg korena mogu da se !ri!remaju čorbe; varivo i !ire< $uimukuvavanjem dobija se slatki siru!; !ogodan u dijetalnoj ishrani< #su8en koren se moekoristiti na razne načine< *a!itak sličan kafi !ri!rema se od !ečenog i samlevenog korena

čička< 2oe biti i dobra zamena za krom!ir jer sadri mnogo skroba< #su8en i samlevenkoristi se kao dodatak raenom ili !8eničnom bra8nu za !ri!remu hleba; raznih !eciva i !oslastica< Bere se u avgustu i se!tembru< #rganizmu daje snanu energiju i delujeokre!ljuju4e< +lae se dobro sa ostalim korenastim !ovr4em; itaricama i mahunarkama<.ečen i mleven koristi se kao zamena za kafu< U zimskim mesecima se konzervi8emariniranjem ili su8enjem< ,oristi se u dijetalnoj ishrani kao ukusno !ovr4e<

IO!A DIVLJA 90elianthus tuberosus ) > krtole čičoke ne sadre skrob ve4 samoinulin 9neka vrsta !olisaharida; koji za vreme varenja i razgradnje u organizmu !relazi ufruktozu; !rirodni 8e4er< 3ruktoza je najbolji !rirodni zaslaJivač 9dva!ut slaJi od običnog8e4era koji do!rinosi !rirodnoj kontroli ose4aja gladi<

&BAR 9+atureja hortensis > veoma aromatična biljka koja se koristi u malimkoličinama umesto bibera< ,oristi se u sveem i osu8enom stanju kao začin za jela odmahunarki; ku!usa; mesa; divljači; gljiva; kobasičarskih !roizvoda; salate i dr< #dličan jeza stavljanje krastavaca i !aradajza koje se dodaje uz fino !ovr4e; meso ili ribu; jernjegova eterična ulja !reuzmu osnovni ukus namirnica<)ekovita svojstva: !ojačava a!etit; ublaava nadimanje i druge stomačne tegobe<

&VAR!&'A 9+em!ervivum tectorum > sadri 8e4er; mineralne soli; jabučnu imravlju kiselinu; sluz; gumu< ,oristi se list; koji se bere od a!rila7juna i u se!tembru<

DRA(&%A#; !otočarka; kre8a 9*asturtium officinalis je samonikla biljka; raste u !litkim rekama; !otocima; izvorima; !ue ili !liva na vodi< "r8ci i listovi finog su i malogorkog ukusa< ,oriste se za salatu; kao dodatak drugim varivima i začin jelima< Bogat jevitaminom C i eteričnim uljem<)ekovita svojstva: utiče na lučenje !robavnih sokova<

)&*BIR ; ginger 9'ingiber officinalis & us!eva u skoro svim zemljma tro!skog !odručja< &aste do m visine; ima velike duguljaste listove i roza cvetove< ,oristi sesamo koren biljke< +ve Jumbir je svetlosmeJe boje; a meso je sočno svetloute boje<2iri8ljav je; !a!ren; malo gorči i ima slatkasto7vo4nu kom!onentu< ,oren se koristi sve;osu8en ili u !rahu; kao začin; a ima i lekovita svojstva< )jutu aromu daju ulje Jumbira ieterična ulja< ,valitet i jačina zavise od sorte; oblasti uzgajanja i !erioda branja< U na8em !odručju se uzgaja samo ja!anski; sa manje ljutine i !odse4a na !omorandu< .ristaje uzsva jela; !ečenje; umake; čorbe i kolače< )jutkastu aromu daje i kuvanim jelima mesa iribe; a kombinuje se i sa drugim egzotičnim začinima< 'bog vo4ne arome moe sekoristiti i kao dodatak slatki8ima 9sitnim kolačima; !ralinama; desertima; siru!ima;likerima; slatkoj zimnici< 6umbir emituje to!lotu; !a se tokom zime !re!oručuje čaj odJumbira< -to se due kuva jelo je !ikantnije< 6umbir je i afrodizijak; grickanjem sveegili kandiranog; !obolj8ava ljubavnu elju i jača !otenciju< *ajkorisnije ga je olju8titi;


6/22

izrendati 9ili sitno iseckati i dodati ga !red kraj kuvanja u jelo 9radi blage ljutine<)ekovita svojstva: otvara a!etit; !obolj8ava !robavu< /aj !omae kod !rehlada istomačnih !roblema< .rah uni8tava 4elije raka jajnika; jer ubrzava !roces u komekancerogena 4elija !od uticajem enzima iz Jumbira uni8tava samu sebe< *ekolikokolutova sveeg Jumbira osveava ku!ku< .rethodno kolutove ostaviti da odstoje @F

minuta u ključaloj vodi; a zatim dodati u ku!ku; koja !oboj8ava cirlulaciju< ,andiraniJumbir !omae kod mučnine< *ačin čuvanja: sve se moe očuvati u hladnjaku do tri nedelje ili ga zamrznuti na duervreme< 'amrznuti Jumbir se lako deli; lju8ti i renda<

ESTRA(O" 9Artemisia dracunculus > koristi se veoma aromatični list kao začin zasu!e; jela od !aradajza; !iletine; ribe i gljiva; testenine; salate i umake< *ajbolje ga jekoristiti u sveem stanju u malim količinama< +voj ukus razvija tek u toku kuvanja< Ima blago gorak ukus; sličan ukusu bibera< 2ladi listovi se koriste i kao salata< +adri ;@> ;G eteričnog ulja< #d lista se !ravi estragonsko sir4e<)ekovita svojstva: !obolj8ava a!etit<

(AVE+ 9+=m!h=tum officinale > koristi se tamnosmeJi koren; mlado li84e i izdanci<+adri: 8e4er; mineralne materije; osobito vitamin A i C; as!aragain; alantoin; etarskoulje; gumu; sluzi; smole i tanin< 2ladi listovi se u!otrebljavaju samo u rano !role4e doksu neni i ukusni; !omalo o!orog ukusa sličnog krastavcima< 2ladi izdanci gaveza sui!ak najukusniji< +vei gavez se ne u!otrebljava jer se smatra da se u listovima iizdancima nalaze neki 8tetni sastojci< #ve 8tetne sastojke to!lota 9termička obrada !rikuvanju !ot!uno razgraJuje<

,RAST 9Kuercus > !ostoje oko vrsta; a naj!oznatiji su: lunjak 9Kuercus robur;cer 9Kuercus cerris; kitnjak 9Kuercus sessiliflora; medunac 9Kuercus lanuginosa;

sladun 9Kuercusconfeta; crnika; česvina 9Kuercus ile? i dr sadri kalijum nitrat; 8e4er; etarsko ulje; diosmozid;marubin; !ektin; fitosterol; holin; sluzi; tanin i razne soli< .omalo je gorkog ukusa; !odse4a na nanu i timijan< Izuzetno je ukusna u jelima od mesa i ribe; kao dodatak u biljnom !uteru; majonezu; biljnom ulju; u jelima od krom!ira i mahunarkama<)ekovita svojstva: etarska ulja imaju dezinfekciono dejstvo< /aj od izo!a je veomaefikasno sredstvo !rotiv ka8lja


7/22

JA(OREVI"A; jaglac 9.rimula veris ) vi8egodi8nja je zeljasta biljka i javlja se unekoliko vrsta; ima hranljiva i lekovita svojstva< &izom im je tanak; izduen; obrastaoiličastim korenovima< Iz rizoma izbija rozeta od nekoliko listova; a zatim dr8ka i nakraju uti levkasti cvetovi< )isna rozeta se formira u rano !role4e< )istovi su jajasti iliizdueni; zaobljenog vrha; naborani; dlakavi na naličju< .lod im je valjkasta čaura<

)istovi 9.rimulae folium sadri: 8e4er; vitamine 9karoten; vitamin C oko F mg;flavonoid; !rimaverin; do sa!onizida; sa!onin; sluzi i metilni salicilat< )ist za ishranutreba da bude !ot!uno mlad i beru se samo nekoliko iz rozete< +tariji listovi suneu!otrebljivi; jer su gorki< 2ladi listovi se koriste svei; kao dodatak salatama ilivarivima< *e treba ih koristiti u velikim količinama jer su u njima !risutni sa!onozidi9koji su blago otrovni< )i84e se !re u!otrebe !o!ari ključalom vodom; voda se baci idalje se !ri!rema kao i s!ana4<)istovi se ubrajaju meJu najbogatije izvore C vitamina<Cvetovi 9.rimulae flos su !rijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa< +vei cvetovi semogu dodavati u salate kao ukras<,ontraindikacije: u ve4im količinama je 8tetna !o zdravlje ljudi<

.osebna na!omena: jagorčevina je stavljena na listu za8ti4enih biljnih vrsta<JAREBI!A 9+orbus aucu!aria ) !lod je okruglast; u4kastocrven; gorkog i kiselogukusa< +azreva krajem avgusta a bere se !osle !rvih mrazeva< .lod u @ g sadri: H gvode; oko g 8e4era 9fruktozu; glukozu; sorbozu; i saharozu; @ mg vitamina C; tanina;sorbitne; citronske; jabučne; jantarske i vinske kiseline; mg karotina< U tragovimaima i !arasorbinske kiseline koja je otrovna< "eoma je lekovita< U ishrani od zrelih !lodova se !ri!rema sok; marmelada i !ekmez; !ravi se veoma dobro sir4e; a !eče se irakija<)ekovita svojstva: kod laringitisa; edema glasnih ica; bolesti srca i krvnih sudova;hemoroida; o!sti!acije i dr<

!AD&LJA; alfija 9+alvia officinalis M dugoljasti; sivozeleni; somotasti listovi imajuveoma intenzivan miris 9malo !odse4a na kamfor< ,oristi se list koji je !rijatnog mirisa igorkog ukusa< +adri etarsko ulje; tanin; smolaste i gorke su!stance< ,oristi se kao začinza meso; dodaje se 4eva!u i umacima od !aradajza< *ezamenjiva je kod tele4e jetre<)ekovita svojstva: !os!e8uje varenje; deluje antise!tički; ublaava glavobolju i nervnuna!etost< *jegova etarskla ulja su veoma lekovita kod obolele sluzokoe<

!A*E"I!A 9+a?ifraga > ima !ikantan i osveavaju4i ukus; sličan orahu< 2iris !odse4a na krastavac< +adri !uno vitamina C< #bavezan je sastojak zelenim umacima;koristi se za jela od jaja; začinjavaju se su!e; salate; jela od !ovr4a i vo4a< 2oe se izamrznuti<)ekovita svojstva: blagotvorno deluje na srce<

!A-RA; ka!ri 9Ca!!aris s!inosa > koriste se cvetni !u!oljci i zrna veličine bibera kojise konzerviraju u sir4etu< Cvetovi sadre !ektinske materije; eterična ulja; sa!onine ismole< ,oristi se kao začin u vidu dodatka u !ri!remi !ikantnih sosova; !reliva; salata i uraznim !redjelima koja treba da imaju !ikantniji ukus< )ekovita svojstva: !odstiče a!etit iolak8ava varenje


8/22

!ESTE" -ITO*I 9Castanea sativa ) !lodovi su crvenkastosmeJe boje i nalaze se u bodljikavoj čauri !o nekoliko komada< "eoma su hranljivi; ukusni; slatkasti i te8ko sevare< @ g ima GF kalorija< +adri ;G g belančevina; GF;FG ugljenih hidrata 9najvi8eskroba GG g u sirovom olju8tenom !lodu; ; g masti< #d minerala sadri kalijum;natrijum; fosfor; gvoJe; kalcijum; sum!or; magnezijum; hlor; mangan; bakar; a od

vitamina A; B@; B@; C; E i N;@ g dijetalnih vlakna


9/22

oboljenja disajnih !uteva i dr< +ok od gajenog komorača !omae kod skorbuta;reumatizma i nervoze< Ulje se koristi za inhalaciju i obolela reumatična mesta<

!O-RIVA VELI!A; !rava ko!riva 9Urtica dioica i ,#.&I"A 2A)A 9Urtica urens >u ishrani se koriste samo svei ili osu8eni vr8ni listovi obe vrste ko!riva< )i84e ko!rive je

nisko kalorično i veoma lekovito< U @ g jestivog dela ima svega FN kcal< Ima velikufiziolo8ku hranljivu vrednost: belančevina 9F;F; koje su sastavljene od nizanezamenljivih esencijalnih aminokiselina osnovnih nosioca ivota; ;H odsto masti i Hodsto ugljenih hidrata< +adri minerale 9najvi8e gvoJa i mangana; zatim kalcijuma;fosfora; natrijuma; sum!ora; kalijuma; magnezijuma; silicijuma; tanina; soli i drugihminerala; enzime i organske kiseline 9mravlju; maslačnu; sir4etnu i !antotensku kiselinui su!stance koje deluju na sekreciju eluca< )ist je bogat vitaminom A 9beta karotinom do mg na @ g i vitaminom C 9HF do @G mg; odnosno !uta vi8e vitamina C nego uzelenoj salati ili drugim vrstama gajenog !ovr4a; B i , vitamina; hlorofil; flavonoide;histamine; enzime; tanine; vosak< i celuloze< 0lorofil !odstiče razmenu materija; čistiorganizam; dezinfikuje rane i !os!e8uje njihovo zarastanje<

)istovi se koriste za !ri!remu raznih jela: čorbi; variva; ka8e; umaka; kao nadev za razna !ečena testa 9!ite i salate< ,oriste se samo vr8ni mladi listovi; koji mogu da se !re uulju; kuvaju kao s!ana4< ,o!rive treba !o!ariti vodom i na taj način odstraniti toksin; azatim izgnječiti; !raviti od nje !ire koji se moe u!otrebiti kao !rilog me8anim salatama;uz meso; čorbe; kajgane i dr< ,onzervira se su8enjem za u!otrebu u zimskim mesecima<)ekovita svojstva: !o!ravlja o!8tu slabost organizma; smiruje ka8alj; !omae kod gri!a; !rehlade; bronhitisa; astme; u!ale krajnika i !lu4a; !obolj8ava varenje; !o!ravlja krvnusliku 9!rotiv anemije< 1ača organizam; srčani mi8i4; stimuli8e aktivnost srca; ubrzavacirkulaciju; reguli8e krvni !ritisak i !roliv; zaustavlja s!olja8nje i unutra8nje krvarenje; uslučajevima fizičke iscr!ljenosti; dobar je stimulans za jačanje korena kose i dr< .omaekod ateroskleroze; u!aljenih i !ro8irenih vena i hemoroida; krvarenja iz nosa< /isti; jača

krv; smanjuje 8e4er i mokra4nu kiselinu u krvi; smiruje u!alu sluzokoe; eluca i čir;stimuli8e rad creva; jetre; izlučivanje uči; utiče na ve4u aktivnost bubrega; izbacivanjevode iz tela< .omae kod uve4ane !rostate; reume; artritisa i gihta< 1ača i umiruje nerve9naročito !rotiv neuralgija; i8ijasa; vratobolje i lumbaga<

BRANJE I KONZERVIRANJE LISTOVA

Beru se samo >G mlada 9gornja zelena lista sa stabljikom 9vr8ne visine do @F cm; u !role4e 9od marta do maja< *akon ko8enja 9ili ručnog branja ostavi se da jedan dan uvenu; zatim se ras!rostru utankom sloju na suvom i !romajnom mestu da se osu8e< +a osu8enih stabljika se !aljivootkinu listovi i čuvaju u kartonskoj kutiji ili !latnenoj kesi u kojima treba da budu dobrosabijeni<.osebna na!omena: svei listovi i stabljika su !okriveni lako lomljivim dlačicama; kojese kod najmanjeg dodira lome i zabadaju u kou; is!u8taju4i acetilholin i histamin 9usledkojih svea ko!riva ari< #vo svojstvo se gubi odmah nakon !relivanja sveih ko!rivavrelom vodom< "ano je znati da samo svea ko!riva jako ari; dok uvenula mnogomanje; a suva ne ari


10/22

OSNOVNA PRIPREMA

U sveem stanju: ubrane listove mladih ko!riva treba !robrati i dobro is!rati vodom;zatim !o!ariti 9tako se odstranjuju toksin; izgnječiti i nakon toga koristiti<U su8enom stanju: konzervira se su8enjem; za u!otrebu u zimskim mesecima<

!ORIJA"DER 9Coriandrum sativum > samonikla 9ili kultivisana biljka; imasvetlozelene ras!erjane listove i u4kaste ili smeJe !lodove koji sadre etarsko ulje<)istovi su slični !er8unu i miri8ljavi< +eme !odse4a na biber<,oristi se samo !ot!uno zrelo osu8eno aromatično seme; !rijatne arome; kao dodatakslanim i slatkim jelima od !ovr4a; za su!e; testenine; mesa; divljači; ribe i !ečurke; salate;ili za kiseljenje !ovr4a< U!otrebljava se za !roizvodnju rakije; likera i kao dodatak hlebu; !ecivu; mesnim !reraJevinama 9kobasicama; medenjacima; a koristi se i kao zamena za biber<)ekovita svojstva: otvara a!etit; !os!e8uje varenje; !odstiče rad eluca; creva i jetre;s!rečava nadimanje; sniava holesterol; jača koronarni sistem; smiruje nervnu na!etost<

.osebna na!omena: u ve4im količinama !ostaje otrovan<!RAB&LJI#A > listovi su vrlo neni i osetljivi< $odaje se u to!la jela 9naročito u su!u iumake; ne!osredno !red serviranje< Ide uz 8argare!u; krom!ir; jaja; 8!arglu i dr<)ekovita svojstva: !odstiče rad bubrega i !omae kod varenja

!RAS&LJA! ; bela rada; !etrovac 9Bellis !errenis; Com!ositae > jestiva je i lekovita biljka< 2ale je hranljive vrednosti; u @ g ima samo F kalorija< ,oriste se mladi listovi;lo!atičastog ili jajolikog oblika< +vi listovi se nalaze u !rizemlju rozete< 2ladi listovisadre belančevine; masti; ugljene hidrate 98e4er; vitamin C i karotin; jabučnu; sir4etnu ioksalnu kiselinu; zatim sa!onin; tanin; smole; eterično ulje i gorke materije< )istovi se

jedu sirovi ili !rokuvani; najvi8e u !role4e i !očetkom leta; ali i u jesen< Ukus im jekiselkast; malo gorak i lagano o!or< +alata je ukusnija ako se ostavi začinjena da stoji @7sata< ,ombinuje se i sa salatom od krom!ira ili drugog divljeg !ovr4a< *aročito su ukusniusitnjeni listovi izme8ani sa mladim sirom< )istovi se mogu me8ati sa ostalim varivima ilise stavljaju u su!u< #vaj livadski krasuljak ima jedan nerv; a 8umski i jednogodi8njikrasuljak imaju !o tri nerva i isto su jestivi<)ekovita svojstva: jača i !odstiče varenje; deluje kao lek koji rastvara sluz; hladi; smiruje bolove i grčeve u elucu i crevima<

LA+AR!I"JA; lazarica 9As!erula odorata > sadri !roteine; skrob; mineralne materije;kumarinske heterozide; gorke materije; etarsko ulje<,umarin nastaje !rilikom su8enja ove trave< +vee grančice lazarkinje treba ostaviti !reko no4i na dobro !romajnom mestu da se osu8e< +taviti je u vodu da stoji oko minuta; !a je izvaditi<)ekovita svojstva: !omae kod bolova glave<

LIVADS!O +ELJE; !oljsko zelje 9&ume? !ulcher je zajedničko ime za raznovrsnosamoniklo 9divlje bilje koje se koristi u ljudskoj ishrani< *aj!oznatije vrste su: bedrenika; bra8njenik; cikorija; crni slez; čičak; gavez 9crni koren; kiselica 9kiseljak;


11/22

ko!riva; livadska detelina; loboda; luk vla8ac; luk !orjak; maslačak; matovilac; mečja8a!a; mi8jakinja; !u!avac; !oljsko zelje; sedmolist; 8!argla; 8tavelj i dr< )i84e je !o !ravilu bogato vitaminima i klorofilom 9koji je najdragoceniji sastojak lista; !lodovi8e4erima i vitaminima; a korenje i lukovice sadre skrob i 8e4ere; dok su neki !lodovi isemenke izvor masno4a<

#sim nabrojanog; sadre kiseli kalijum7oksalat; bogate su vitaminom C; !rovitaminom A;mineralnim materijama 9naročito kalcijumom i drugim korisnim sastojcima< ,oriste semladi listovi i izdanci koji su ukusni i sočni< *jegovo lekovito dejstvo ima tera!ijskuvrednost< +aku!ljaju se !re !ojave cveta< *ajbolje ih je brati ujutro !o rosi ili !osle ki8e; biraju4i biljke koje rastu !o senovitim mestima< .ri!remaju se na isti način kao ikultivirano !ovr4e; slično s!ana4u ili ku!usu sa 8to manje osoljene i ključale vode< 1elose !ri!rema bez me8anja u !oklo!ljenoj !osudi< .ri!remaju se kao samostalno jelo ili sedodaju čorbama; varivima; !asulju; !itama i drugim jelima< "arivo je najbolje !ri!rematiu zemljanom loncu<)istove livadskog zelja za salatu naj!re o!rati; ocediti i !reliti ključalom vodom i !otomocediti< *ekoliko ka!i limuna ili vinske kiseline; vitamin C 4e za8tititi od razaranja na

vazduhu<LOBODA 9Cheno!odium album > male je energetske vrednosti; svega kalorije<,oristi se mlado li84e obične lobode i jo8 nekih vrsta u !role4e< +adri belančevine;masti; ugljene hidrate; mineralne materije i soli; vitamin A 9karotenoid i C; gorkematerije; sluzi; gumu; vosak< ,oristi se za salate; čorbe; variva i druga slana jela samesom< Bere se u a!rilu; maju; junu; julu i avgustu<

LORBER 9)aurus nobilis > u!otrebljava se list koji sadri oko @> eteričnog ulja ukome su glavni sastojci !inen i cineol< ,oristi se kao dodatak kuvanim jelima od mesa i !ovr4a; mesima od divljači; ribi; !relivima; marinadama i dr< )ekovita svojstva:

!os!e8uje !robavu; smanjuje nadimanje i smiruje ivce<LOTOS 9*elumbo nucifera > vodena je biljka sa !rele!im; velikim; beloruičastimcvetom< ,oristi se krtolast koren 9sličan 8argare!i; koji u !reseku ima dekorativnu 8aru<+adri hranljive sastojke: nelbumin 9stimuli8e telesne tečnosti i mi8i4no tkivo; as!aragin9!os!e8uje razlaganje i izbacivanje suvi8ne ot!adne sluzi iz bronhija i !lu4a i skrob9sadri @ jednostavnih 8e4era i odličan je izvor energije<+u8i se u tankim kri8kama< ,oristi se za ishranu i !ri!remu tradicionalnih lekovitihna!itaka< ,uva se; !ri; ili se koristi kao dodatak !ovr4u i su!ama ili kao lekoviti čaj9najefikasniji je od sveeg korena ili njegovog !raha<Bere se zimi; jer tada ima najvi8e hranljivih i lekovitih sastojaka<)ekovita svojstva: leči ka8alj; !rehladu; sinuse; infekcije; bronhitis; astmu i veliki ka8alj<

L&! ALJ*A; zimski luk 99Allium fistulosum ) koriste se !era; koja ostaju dugozelena< Tera stalno novo li84e visine od do F cm< +adri mnogo mineralnih materija;vitamin C; eterična ulja i flavonoide<)ekovita svojstva: !os!e8uje varenje; deluje antise!tično i !reventivno na oboljenja srca ikrvotoka


12/22

L&! SRE*&%; medveJi luk; divlji luk 9Allium ursinum ) ima ga vi8e vrsta; koristise samo mlado li84e u sezoni od a!rila do juna i lukovica< )istovi miri8u na beli luk i blagog su ukusa; a lukovica na me8avinu crnog i belog luka i ljutog je ukusa< )ukovica sekoristi isto kao i beli luk< +adri mineralne sastojke 9sum!or; magnezijum; mangan;gvoJe; cink kao i beli luk; vitamin C; karotin; alin; zatim ugljene hidrate; belančevine;

masti i celulozu i visoku komcentraciju sum!ora 9alicina< U!otrebljava se sirov za salateili kuvani listovi za čorbe; variva; !iree; kao začin i dodatak jelima< 'a namaz se sitnoisecka i !ome8a sa mekim sirom i !avlakom; a seckani za ukra8avanje jela ili se dodajehlebu< 2lada biljka se moe kiseliti za zimu< +tajanjem i su8enjem li84a; razgraJuju senjegove aktivne su!stance< )ukovica se u!otrebljava slično mladom luku; kao začin;dodatak jelima 9stavlja se na hleb namazan maslacem; kao salata ili !odloga za variva;kao začin čorbama; krom!riru i drugim jelima< *ikada se ne razvijaju mlade lukovice9razmnoava se !utem semena<)ekovita svojstva: ima antibakterijska svojstva; sniava krvni !ritisak; utiče na stvaranjekrvi; čisti krv; jetru; creva i eludac; jača !am4enje; olak8ava iska8ljavanje< "ino odsremu8a smanjuje sluz u !lu4ima i dugotrajan ka8alj<

,ontraindikacije: osobe sa osetljivim elucem treba da isečene listove !reliju to!limmlekom i da odstoju sata; a zatim !iju gutljajj !o glutljaj

L&! VLA%A#; drobnjak; sitni !erja8 9Allium schoeno!rasum ) divlja je i trajna biljka< Uzgaja se ili raste samoniklo i deo je svake začinske ba8te< Biljka je visoka od @Fdo F cm s malom i slabo oblikovanom lukovicom< Iz lukovice izbija gust sno! uskih icevastih listova !lavozelene boje< Ima vrlo fin miris; na beli i crni luk; koji je vezan za !risutnost različitih disulfidnih s!ojeva< 1elima daje lagan; sve ukus< 'a jelo i začinkoristi se sitno iseckani svei listovi; kao ugodan dodatak ili aromat i dekoracija jela<+eče se iznad zemlje najmanje cm; da bi se sačuvala lukovica za narednu u!otrebu 9ilisezonu< Iz lukovice stalno ni4u novi listovi<

)ekovita svojstva: skoro da nema lekovih svojstava<*AJI"A D&%I#A; majkina du8ica 9Th=mus ser!=llum > !rijatnog je aromatičnogmirisa i o8trog ukusa< ,oristi se za !ri!remu !ečenja; !osebno mlevenog mesa;s!ecijaliteta od divljači; ribe; raznih umaka i su!a od zeleni<

*AJORA" 92ajorana hortensis > u!otrebljava se u sveem stanju ili cela osu8enastabljika !oko8ena oko @ cm iznad zemlje< +ličan je origanu< +adri etarsko ulje; tanin;gorke materije; ter!ena< ,oristi se za kobasičarske !roizvode; gu8čje i !ačje !ečenje i jelaod mlevenog mesa; jela od krom!ira i !ovr4a; mahunarkama i raznim su!ama;marinadama< #dličan je za umake za testeninu i !unjeno !ovr4e<)ekovito dejstvo: otvara a!etit; !obolj8ava varenje 9naročito masna jela; ublaavagrčeve< Etarsko ulje ima baktericidne osobine i smiruje ka8alj<,ontraindikacije: ve4e količine mogu da izazovu omamljenost i glavobolju<

*ASLAA! 9Tara?acum officinale > jestiva je i lekovita biljka< 1estivi deo biljke sulistovi; koji su vrlo bogati hranljivim materijama; naročito !roteinima< )istovi su !rizemni; testerasto usečeni ili !erasto deljeni koji obrazuju !rizemnu rozetu< Cvetoviimaju oblik glavičaste cvasti< ,oren je vretenast i uzduno naboran< +vi delovi biljke su


13/22

gorkog ukusa 'a ishranu se u!otrebljavaju svi delovi biljke: samo mlado li84e 9stariji sugorki i tvrdi; koren i cvet< $a bi se uni8tila gorčina treba !re u!otrebe staviti minuta uslanu vodu< )ist se bere u rano !role4e i u se!tembru kada biljka istera novo mlado li84e<2ladi list maslačka sadri triter!ene; fitosterole; flavonoide; fenilkarbonske kiseline;mineralne materije 9naročito kalijum; gvoJe; kalcijum i fosfor; vitamin C; karotin7

!rovitamin A 9G mgO@g; vitamine B@; B< )i84e se koristi za !ri!remu salate; su!e;čorbe; variva; !irea; nadeva i dodaka jelima<)ekovita svojstva listova: otvara a!etit; utiče na lučenje mokra4e; čisti krv; odstranjuje bolove uči i jetre i !obolj8ava rad organa za varenje< +ve sok deluje blagotvorno kod bolesti bubrega; jetre; u4i; mokra4ne be8ike; kod malokrvnosti; nesanice; glavobolje;čisti !lu4a; eludac i creva< #dličan je diuretik i čistač organizma< +uvi list sadri oko Gkalijuma<.u!oljci maslačka; iako tvrdi; koriste se kao sve dodatak salatama ili se kisele za zimu<Cvet maslačka se koristi za !ri!remu !oznatog maslačkovog meda< ,ombinirano mladoli84e i koren; začinjeni uljem i limunovim sokom 9!osle G sata stajanja; koriste se kaovitaminska salata< "eliki stariji listovi i cvetovi; koje ne u!otrebljavamo za jelo; slue za

!ri!remu čajeva


14/22

su!ama i varivima< Izrendan svei koren kuvanjem u vodi; dobija se siru! koji se koristikao začin; dodatak i !reliv za jela< ,oren se moe su8iti i mleti za hlebno bra8no<

*E,&RI#A OBI"A; !ljuskavac; !ogančeva trava 9.h=salis alkekengi > stabljika jeus!ravna; slabo razgranata; visine je 7N cm< U gornjem delu je !okrivena dlačicama<

+očne i slatkaste; veoma ukusne bobice istovremeno su i kiselkastogorkog ukusa< .lodovise koriste kao vo4e< *a!ici sveih bobica u!otrebljavaju se za lečenje bolesti bubrega i be8ike; !os!e8uje !ranjenje creva i izlučivanje vode iz organizma< .osle cvetanja razvijaju se sjajne isočne; kao tre8nja velike zelene bobice; unutar mehuraste ovojnice< ,ada su zrele; !ostaju jarko crvenoljubičaste boje< ,oriste se samo zrele bobice; jedu se sirove ili !reraJene usok; a koriste se i za ukra8avanje jela< *ajče84e se jedu u8e4erene ili kandirane; kaododatak vo4nim salatama; slatkim umacima i !relivima< .reraJuju se i u !ekmez; dem ikom!ot< .re kuvanja; sirove bobice se kratko stave u zamrzivač da se ukloni gorak ukus<Treba obratiti !osebnu !anju da !lod ne dolazi u dodir s mehurastom ovojnicom; jerovojnica sadri otrovni i gorak glikozid fizalin< U malaoj količini se nalazi i u zelenim

9nedozrelim !lodovima egzotična je varijanta običnemehurice<

*E"TA; nana 92entha !i!erita > dodaje se jelima sa mlevenim mesom; jagnjetini;masnim jelima; salatama; umacima; mesima s ro8tilja; ribi; !eradi; slatkim jelima;čajevima i likerima ima osveavaju4i miris< ,oriste se listovi isemenke kao dodatak jelima od mesa; riba i !ovr4a; za su!e; čorbe; umake; salate;majoneze; sireve i za !ri!remanje zimnice< +adri: etarsko ulje; masno ulje; C vitamin; !ektin; azotna jedinjenja; limonen; karvon<)ekovita svojstva: ublaava grčeve u stomaku; jača ot!ornost organizma; deluje na u!aluusne 8u!ljine<

*IRTA; mrča 92=rtus communis M koristi se tamnozeleni list i !lod< )ist sadri:etarsko ulje 9;M;F; gorke materije; tanin; smolu; vitamin C; a !lod: etarsko ulje;8e4er; !ektin; 4ilibarsku; vinsku i jabučnu kiselinu< U!otrebljava se za u8e4ereno vo4e ualkoholu za !ri!remu likera<)ekovita svojstva: osveava i ublaava bronhijalne tegobe


15/22

*I%JA!I"JA; mi8je uvo 9+tellaria media "ill 8irokolisna biljka; slabe i tanke; jakorazgranate stabljike< (ornji listovi su jajasti ili eli!tični; obično kru!niji od donjih< Cvetaskoro cele godine< *ajaktivnije klija ili ni4e u jesen i !role4e< Beli cveti4i sa laticama !osredini imaju izgled i oblik kao zvezdani zraci koji je karakterističan za sve njenesrodnike koji su isto jestivi< #ni sadre: minerale 9magnezijum; gvoJe; kalcijum;

kalijum; fosfor; bakarP; bogatstvo vitamina C; beta7karotin; rutin; biotin; holin ivitamine gru!e B 9B i B@ i $< Blagotvorno deluje na organe za varenje i na o!8tezdravlje organizma< *e sadri 8tetne niti nadrauju4e materije; !a se moe konzumirati u !rakrično neograničenoj količni<

-A-RAT; bujad; orlova !a!rat 9.teridium aQuilinum > vi8egodi8nja je !a!rat koja rasteu velikim kolonijama< 'a jelo se koriste samo mladi izdanci; dok su savijeni !o!ut !ua ine vi8i od dvadeset centimetara< #ni sadre visok !rocenat skroba< Biljka je visoka F7@F cm i ima listove trouglastog oblika; koji su dvostruko ili trostruko !odeljeni<)ekovita svojstva: ublaava !robavne smetnje; !rotiv crevnih !arazita i reumatskih bolova<

-ELE"; !elin 9Artemisia absinthium > sadri a!sintin;; ana!sintin; etarsko ulje; holin;gorke materije< ,oristi se u sveem i su8enom stanju< $elovi cveta se koriste kao začinkoji se beru !re cvetanja< Imaju !omalo gorak ukus i naročito !rijatan miris< )ist sekoristi u malim količinama za !ečeno i masno meso; !iletinu; !ile4u sa!u; salate; umake; !ovr4e i jela od jaja<

-OTOAR!A; ugas 9*asturtium officinale > okrugli listovi !odse4aju na ukus rotkve;ljutog je i gorkastog ukusa< ,oristi se svea kao garnirung za !ile4e meso; ribu; jela odkrom!ira; kao začin za su!e; umake; salate; kremu od sira< +adri brojne vitamine 9visoksadraj C; $; E; karotin; ulje slačice; minerale 9gvoJe; kalijum; jod i sum!or<

)ekovita svojstva: jača imuno sistem< +ok je diuretik; otklanja toksine; čisti krv i kou; !omae kod stomačnih tegoba; rastvara nikotin< ,oristi se !rotiv anemije; rahitisa; slabogsrca i vida<,ontraindikacije: ne !re!oručuje se jesti za vreme trudno4e<

RABARBARA 9&heum rhabarbarum > trajno je gomoljasto !ovr4e; od kojeg se koristelisne !eteljke i rebra listova< *iskokalorična je namirnica; @ g ima svega H kcal< +adrevo4ne kiseline; !re svega jabučnu; koje daju jelu finu slatkasto7kiselkastu aromu< 1o8sadre mineralne materije 9naročito kalijum kalcijum; vitamin C i dijetalna vlakna<,oristi se za !ri!remu salate; kom!ota; su!a; čorbi; umaka; sarme; savijača 9!ita; kolače;marmeladu; dem)ekovita svojstva: ublazava !robleme !robavnog sistema<,ontraindikacije: sam list se ne koristi; jer sadri oksalnu kiselinu; čija konzumacijamoe dovesti do !ojave kamenca u bubrezima ili mokra4noj be8ici<

R&!OLA; riga; rikula 9Eruca sativa > listovi u osnovi stabla formiraju rozetu; izduenisu i nazubljeni< +ve vrste rukole imaju gorak i aromatičan ukus< (orčina listova !otiče odglukozinolata izotiocianata; ima i estre buterne kiseline i jedinjenja sa sum!orom< +adrimineralne materije 9naročito gvoJe; kalijuma; kalcijuma; fosfora; natrijuma; bogatstvo


16/22

vitamina C 9@7 mgO@ g i karotenom< +adre i eterična ulja jačeg ukusa i arome<,oristi se najče84e za !ri!remu salate ili u kombinaciji sa drugim me8anim salatama za !obolj8anje ukusa i arome< .ri!rema se sa maslinovim uljem; vinskim sir4etom i ribanim !armezanom< Ukus rukole !odse4a na ukus salate !otočarke< +emenke su ljutkaste ikoriste se za !rii!remu doma4eg senfa<

)ekovita svojstva: reguli8e !robavu; !omae kod !rehlade i ka8lja<

R&+*ARI" 9&osmarinus officinalis > koriste se seckane ili cele iglice i grančice kojesu o!orog i blagog ukusa< #dlično ide uz jaka jela od !ečenog mesa; naročito ako su !ri!remljena sa vinom i belim lukom< $obro se slae sa timijanom; alfijom; belimlukom i !er8unom<

SED*OLIST; kozja noga 9Aego!odium !odagraria; Umbelliferae > mladi listovi su jestivi i lekoviti; ukusa me8avine !er8una i celera< 2ale je hranljive vrednosti; svega Gkalorije< +adri vitamin C i karotin< ,oriste se !rizemni mladi i meki listovi; svetlije isjajne boje< #n je !rvenstveno začinska biljka; ali se koristi za čorbe; salate i variva<

"arivo je ukusnije u kombinaciji sa ko!rivom; mi8njakinjom; lobodom; s!ana4em idrugim lisnatim !ovr4em< )ekovita svojstva: olak8ava rad eluca i s!rečava u!ale organaza varenje<

SELE"; miloduh 9)evisticum officinale > veoma aromatična zeljasta biljka sa !erastimlistovima tamnozelene boje< "eoma !odse4a na miris celera< )ist sadri: do @ mg vitamina C; etarsko ulje; 8e4er; gumu; tanin; smole i skrob< #su8en koren sadri: etarskoulje; 8e4ere; organske kiseline; smole i dr< ,oristi se svee iseckan ili osu8en list s vr8nimdelovima biljke za začinjavanje čorbi; jela od !asulja; mesa i !ovr4a; salata i umaka<)ekovita svojstva: !os!e8uje rad eluca; ubrzava varenje; izbacuje vi8ak vode izorganizma< .ri!remljen kao čaj ublaava oboljenja disajnih !uteva i ka8alj; jača

organizam; a deluje i kao antise!tik<SLAI#A; goru8ica 9bela Brassica alba; crna Brassica nigra > koristi se za !ri!remukuvanih jela sa !ovr4em i kisele zimnice< "aan je sastojak za !relive; umake; salate imarinade< +adri do masnog ulja; !roteine< glukozinolate i sluzi< Crna slačica !oseduje jako antibakterijsko dejstvo< #d semena se dobija masno bra8no< Etarsko ulje sedobija njegovom destilacijom< Bezbojno je ili slabo u4kasto; bistro; ljutog i !rodornogmirisa 9izaziva suzenje i !ecka kou<)ekovita svojstva: deluje antise!tički i dezinfekciono<

S-IR&LI"A 9+!irullina ma?ima; +!irullina !latensis > mikrosko!ska !lavo7zelenaalga; koja raste u kontrolisanim uslovima u slatkim vodama i sadri !reko @ hranljivihmaterija uzajamnog delovanja< .redstavlja najbogatiji izvor !roteinske hrane 9 kojasadri sve esencijalne aminokiseline< +!irulina sadri samo masti 9nezasi4ene masnekiseline; !raktično je bez holesterola @D ugljenih hidrata; uku!no N minerala9kalcijum; magnezijum; gvoJe; fosfor; kalijum; natrijum; mangan; cink; bor; bakar imolibden< #d vitamina sadri: beta7karotin; kom!leks vitamina 9B@; B; B; B; B@;vitamin E 9d7alfa7tokoferol; inositol; biotin; folnu kiselinu i !antotensku kiselinu< #dfitonutrijenata sadri: hlorofil; fitocijanin i +#$ 9su!eroksiddismutaza; jak antoksidant


17/22

Ima bogat izvor enzima; &*, i $*,;sulfoli!ida; glikoli!ida< +adri GN mg !o gramu#mega ; i D masne kiseline< DF je !ot!uno svarljiva<+!irulina obezbeJuje: dugotrajan izvor energije; skra4uje vreme o!oravka !osle fizičkeaktivnosti; jačanje imuniteta; lakoa!sorbiraju4e gvoJe; !ravilno i zdravo mr8avljenje;mo4an je borac !rotiv slobodnih radikala<

)ekovita svojstva: antioksidantna za8tita; !omae kod ulkusne bolesne; artritisa; alergija;dijabetesa; gojaznosti; visokog krvnog !ritiska; kod smanjenja teine; energetski jedodatak< 'a s!ortiste<.osebna na!omena: moe se nabaviti !od imenom +!irulina .ure .lanet u a!otekama ili !rodavnicama zdrave hrane<

%-AR(LA; 8!aroga 9As!aragus officinalis > kratka !odzemna stabljika iz koje nadzemljom rastu mesnati izdanci sa s!iralno !oreJanim listi4ima< ,oriste se samo nadzemniizdanci koji se !re u!otrebe olju8te< #ni se kasnije razvijaju u razgranatu stabljiku iz čijihlisnih !azuha rastu ču!erci igličastih ili nitastih ogranaka< $ivlja sadri vi8e vitaminanego kultivisana 9vidi gajeno !ovr4e; 8!aroga<

%TIR 9Amarantus retrofle?us > izuzetno zdrava biljka visoka do @ m; od koje se zaishranu koristi li84e i seme< +eme 8tira se koristi svee ili osu8eno i samleveno u bra8no<"eoma je sitno; sjajno crne boje i izuzetno ot!orno na vlagu< .lodnost biljke moe biti ido @ semenki; !a i vi8e< +emenke 8tira sadre visoko vredne belančevine kojenadma8uju itarice 9sadre lizin; aminu kiselinu i druge amino kiseline koje sadresum!or; ugljene hidrate; 8e4er; vitamine B kom!leksa i E; i sluzaste materije< ,uva se savodom; u za!reminskom odnosu @:; sve dok sva voda ne u!ije i is!ari< .re kuvanjamoe se malo !ro!riti na suvom tiganju< .o ukusu !odse4a na !roso< $odaje se drugimitaricama; jer !obolj8ava ukus<)I84e 8tira se koristi svee; kuvano @F7 minuta 9ili kuvano na !ari i dinstano< )istovi

su bogati izvor vitamina C; beta karotina; niacina; riboflamina i minerala 9!osebnokalcijuma; kalijiuma i gvoda<

TI*IJA" 9Th=mus vulgaris > ima lako slatkasti ukus< U!otrebljava se sve ili osu8enlist kao začin za !obolj8avanje ukusa raznih jela< Idealan je za !ri!remu marinada zaro8tilj; uz !ovr4e i kuvana jela< 2ladi izdanci se koriste celi; a sa drvenaste stabljike seotkidaju listi4i<)ekovita svojstva: veoma je lekovit; !omae kod varenja; ublaava ka8alj i nalazi se uredovnoj farmako!eji<

T&%T; !ortulak 9.ortulaca oleracea ) !ri!ada gru!i lisnatih hranljivih i lekovitih biljaka< Ima sve kvalitete !rave letnje hrane< 'a jelo moe sluiti čitava mlada nadzemna biljka< )istovi su sočni; !rijatno slankasto7nakiselog ukusa< )edena je; jer delujerashlaJuju4e; s!olja i iznutra< +adri najvi8e vode 9D7DF< U @ g ima: @7; bjelančevina; ;7;G masti; @;7; !robavljivih ugljenih hidrata; F mineralnihmaterija 9gvoJe; kalcijum; fosfor; vitamine 9beta karotin 9@;F7 mg; C i E i omega 7masne kiseline 9alfalinolenska; askorbinsku kiselinu 97F mg< #t!oran je na visoke iniske tem!erature i su8u; us!eva na lo8em zemlji8tu< U ishrani se koristi za !ri!remusalata; čorbi; variva; Juveče; u testu za !alačinke ili kao rskav začin u salatama< ,uva se


18/22

najvi8e do @F minuta; kuvanjem oslobaJa sluz koja blago zgu8njava čorbe i daje imkremast izgled< .ogodan je i za kiseljenje; ali ne i za su8enje< U sveim salatama le!o seslae sa krastavcem i !aradajzom; krom!irom; gra8kom i belim lukom dinjama i breskvama< +lui se i kao !rilog za začinjena jela od mesa ili ribe< Bere se !re cvetanja;čim se odseče !onovo brzo raste<

)ekovita svojstva: omega7 masna kiselina je značajna za rast i razvoj organizma; 8titi4elijske zidove; reguli8e nivo holesterina i s!rečava bolesti srca i krvotoka<

VRA"ILOV!A; vranilova trava; origano 9#riganum vulgare > zeljasta aromatičnazačinska i lekovita biljka< Bere se nadzemni vr8ni deo stabljike u cvetu duine F do cm od jula do oktobra< +lična je majčinoj du8ici; ali uvek je visine do F cm< Unadzemnim delovima aktivne materije su: etarsko ulje koje sadri G fenola 9timola ikarvakrola<,oristi se u kulinarstvu; za začine; u jela sa !aradajzom; !rirodan je konzervans< #su8enoli84e sa cveti4ima samelje se u najfiniji !rah ili se kru!nije usitni; stavlja se u !eciva; jelaod divljači i druge !ikantne s!ecijalitete slanog ukusa<

)ekovita svojstva: jačanje organizma; !obolj8ava !robavu; !rotiv !roliva; olak8avadisanje<

VRBOLI!A; no4urak 9Chamaenerium angustifolium ) vi8egodi8nja je zeljasta biljka čije stablo raste do @;F m visine< &aste uzrubove 8uma; !ro!lanaka i krčevina; livadama; kraj seoskih !uteva; kao korov !o !oljimai dr< 0ranljiva je; lekovita i medonosna< )istovi su uski; naizmenični; slični vrbovim< .rivrhu stabljike nalazi se klasasta cvast sa cvetovima ljubičasto !ur!urne boje< Berbavrbolike !očinje u martu ili a!rilu; kada se ubiru mladi listovi i izdanci zajedno sakorenom< )istovi i koren sadre @7 tanina; do N mg askorbinske kiseiline;karotina; 8e4era; !ektinskih materija i alkaloida< *adzemni deo biljke do cvetanja sadri

do belančevina; soli kalcijuma; fosfora; kobalta i sluzi< 'a jelo se koriste sočni vr8cimladih biljaka i listovi u obliku salata; ukusnog variva ili !ome8ano sa drugim biljkama9vrbolika R mladi listovi ko!rive< #d !odanka vrbolike !ri!rema se hlebno bra8no 9jersadri skrob i 8e4er<

V&JI .-ASJI/ TR" 90i!!o!hae rhamnoides ) !lodovi su hraljivi i lekoviti;narandaste mesnate bobice; veličine gra8ka< ,oriste se samo u !reraJenom stanju: za !ekmez; dem i marmeladu sa dodatkom 8e4era; umake 9kao kiseli začin jelima od riba<.resne bobice nisu za jelo< +u8enjem !lodova sačuva se stabilna koncentracija vitaminaC; E; 3 i karotina 9koja se ne smanjuje tokom tri godine< .rijatan ukus i miris bobica !otiče od masnih ulja koja su zastu!ljena u < .lod u @ g sadri: DN mg vitamina C;; mg vitamina B@; o;oF mg vitamina B; ;N mg vitamina B; N mg vitaminaE; @F mg karotina; vitamina 3 i znatnih količina 8e4era< #dličan je izvor vitamina uzimskom !eriodu jer !lodovi ostaju na granama tokom čitavog zimskog !erioda< .ri!adagru!i medonosnih biljaka< &azmnoava se semenom i reznicama<

+*IJS!A TRAVA; oskoru8ica 9+anguisorba minor M koristi se list; koji sadri tanin;gorke materije; vitamin C; skrob; galnu kiselinu; oksalat i vosak< U!otrebljava se za


19/22

umake; ribu i !erad<)ekovita svojstva: !odstiče a!etit; !obolj8ava !robavu; ima diuretična svojstva<

+OVA; bazga 9+ambucus *igra > koristi se bobičasti !lod i cvet za !ri!remu zimnice<Bobičasti !lod sadri: belančevine; 8e4er; bogatstvo vitamina B@ 9i skoro otkriven

vitamin 1; organske kiseline 9jabučnu i limunsku; gorke materije; tanin; !ektin;antocijan 9biljne boje i sluzi< #d bobica se !ri!rema lekovita zimnica: sokovi; !ekmez;marmelada i dem< Bobice zove treba obavezno termički obraditi 9bez gorkih !eteljki; jer u!otreba sveih bobica ili nekuvanog soka; izaziva mučninu; !ovra4anje i !roliv< Cvetsadri: sambunogrozid; rutozid; 8e4er; holin; etarsko ulje; organske kiseline; ruzin kobalt;tanin; smole i mineralne sastojke<)ekovita svojstva: čisti eludac; bubrege i mokra4nu be8iku; uklanja nervozu srca< ,aovečernji obrok olak8ava san i otklanja nesanicu<

0&TI!A 9Berberis vulgaris > !lod su crvene; duguljaste bobe koje stoje u grozdovima<#d bobica se !ri!remaju marmelade; demovi; retki i gusti sokovi<

DELOVI BILJ!E +A IS,RA"&

)I+T 7 Breza; ko!riva 9vr8ni mladi listovi; !oljsko zelje; !laninsko zelje; kiseljak; lisac;srčenjak; !a!rac; troskot; bra8njenik; crni slez; velika slezovača; čuvarku4a; uti jari4;medunika; detelina bela barska i livadska; bokvica enska; jagorčevina; zvonči4;maslačak; bela rada; sremu8; zečica<.)#$ 7 0rastov ir; borovnica; jabuka divlja; vodeni orah; dren; !lanika; crveni i beliglog; trnjina; divlja kru8ka; !oljska i zimzelena rua; 8umska ku!ina; jarebika; mukinja<C"ET > Bagrem<&E+E > )eska<

,&T#)A > "ranjak


20/22

Phytoncides

Phytoncides are antimicrobial allelochemic volatile organic compounds derived from plants.

The word, which means "exterminated by the plant", was coined in 193 by !r. oTo#in $$19%%&19'(), a *ussian biochemist from +eningrad niversity. -e found thaplants give off very active substances which prevent them from rotting or being easome insects and animals.

arious spices, onion, garlic, oa# and pine trees $and bar#) and many other plants give off phytoncides. Theingredient of Phytoncide is very volatile terpene with a number of other ingredients contained.

0any scholars thin# that the emergence of 2* that caused the world trembled has deep relationship withdestruction of the forests in the uangdong area of 4hina. The air in the place where there is no forest and tlonger living air. The destruction of forest means the lose of Phytoncide. Phytoncide controls or #ills various viruses in air, purifies the air and enhances the self&cleaning capability. Phytoncide has been #eeping the heman#ind in invisible places. 2s the respiratory diseases and mutant virus have become worldwide issue, and

syndromes caused by the chemical substances become more serious problems in reality, the interests on Pwill be magnified even more.

0ore than 5%%% volatile substances defend the surrounding plants from bacteria, fungi and insects. Phytoncby preventing the growth of the attac#ing organism. These facts explain partially why feral bees that live in fohealthy! The idea of wal#ing in the woods has been developed in 6urope in the mid&nineteenth as a certain part of reactivity. 7n Taiwan, outh orea and 8apan, people commonly engage in so&called forest$or woods) bathing tin phytoncides emitted by plant and trees, in order to improve their health. The physiological effects of phytobeen investigated in biometeorological research $8apanese ociety of iometeorology, 199).

"... 0any of phytoncides possess the ability to destroy microorganisms, including ones that are pathogenic. 4phytoncides #ill microbic agents of disease in animals."

Page 55, 0edical :eology y 0iomir 0.omatina

Forest bathing enhances human natural killer activity and expression of anti-cancer proteins."7n order to explore the effect of forest bathing on human immune function, we investigated natural #iller $;the number of ; cells, and perforin, gran=ymes and granulysin&expression in peripheral blood lymphocytesduring a visit to forest fields. Twelve healthy male sub/ects, age 3&55 years, were selected with informed cothree large companies in To#yo, 8apan. The sub/ects experienced a three&day>two&night trip in three differenfields. ?n the first day, sub/ects wal#ed for two hours in the afternoon in a forest field< and on the second daywal#ed for two hours in the morning and afternoon, respectively, in two different forest fields. lood was samsecond and third days, and ; activity< proportions of ;, T cells, granulysin, perforin, and gran=ymes 2>&e


21/22

cells in P+ were measured. imilar measurements were made before the trip on a normal wor#ing day as t 2lmost all of the sub/ects $11>1) showed higher ; activity after the trip $about 5% percent increased) compbefore. There are significant differences both before and after the trip and between days 1 and in ; activforest bathing trip also significantly increased the numbers of ;, perforin, granulysin, and gran=ymes 2>&ecells. Ta#en together, these findings indicate that a forest bathing trip can increase ; activity, and that this eleast partially mediated by increasing the number of ; cells and by the induction of intracellular anti&cancer

@romA 7nternational /ournal of immunopathology and pharmacology % $ uppl )A3&', %%

A forest bathing trip increases human natural killer activity and expression of anti-cancer proteins insubjects."Be previously reported that forest bathing trips enhanced human ; activity, number of ; cells, and intraccancer proteins in lymphocytes, and that the increased ; activity lasted for more than days after the trip isub/ects. 7n the present study, we investigated the effect of forest bathing trip on human ; activity in femaleThirteen healthy nurses, age 5&(3 years, professional career (&1' years, were selected with informed conssub/ects experienced a three&day>two&night trip to forest fields. ?n day 1, the sub/ects wal#ed for two hours iafternoon in a forest field< on day , they wal#ed for two hours each in the morning and afternoon in two diffefields< and on day 3, the sub/ects finished the trip and returned to To#yo after drawing blood and completing Cuestionnaire. lood and urine were sampled on the second and third days during the trip, and on days anthe trip. ; activity, numbers of ; and T cells, and granulysin, perforin, and gran=ymes 2>&expressing lymthe blood samples, the concentrations of estradiol and progesterone in serum, and the concentrations of adr

and noradrenaline in urine were measured. imilar control measurements were made before the trip on a nowor#ing day. The concentrations of phytoncides in the forests were measured. The forest bathing trip significincreased ; activity and the numbers of ;, perforin, granulysin, and gran=ymes 2>&expressing cells andsignificantly decreased the percentage of T cells, and the concentrations of adrenaline and noradrenaline in increased ; activity lasted for more than days after the trip. Phytoncides, such as alpha&pinene and betawere detected in forest air. These findings indicate that a forest bathing trip also increased ; activity, numbcells, and levels of intracellular anti&cancer proteins in female sub/ects, and that this effect lasted at least dthe trip. Phytoncides released from trees and decreased stress hormone levels may partially contribute to th; activity."@romA 8ournal of biological regulators and homeostatic agents $1) A(5&55, %%'

Jabuka – čuvar mišića

Jabuka je sigurno velikom broj ljudi jedna od omiljenih vo4ki; !re svega zbog svogukusa; ali i o!8te !oznatnog dejstva kod mr8avljenja; jer zahvaljuju4i sadraju neto!ljivih


22/22

vlakana > !ektina; koja bubre u kontaktu sa vodom i tako rasteu creva; stvara ose4ajsitosti<

Ipak1 jabuka je i jako leko2ito 2o3e< +vea jabuka; uzeta na !razan stomak; omogu4avaorganizmuu roku od dvadeset minuta u!ije iz nje hranljive sastojke< 1abuka olak8ava

varenje; a zahvaljuju4i !omenutim dijetnim vlaknima utiče na regulaciju stolice< Trebalo bi je jesti sa korom jer kora jabuke sadri ursoličnu kiselinu koja utiče na zdravlje mi8i4a<

*aučnici sa engleskog Univerziteta su ishranu laboratorijskih mi8eva do!unili sa malimkoličinama ursolične kiseline i zaključili da im se mi8i4na masa !ove4ala; a dranje !ostalo stabilnije< .o8to danas nema odgovaraju4e tera!ije za mi8i4nu atrofiju; ursoličnakiselina mogla bi da bude !otencijalno glavni sastojak u lečenju< 'amorci hranjeni korom jabuke imali su i nii nivo holesterola i masno4a u telu; uzročnika bolesti arterija i srca<

Jabuke sa4r$e prosti 5e3er koji za4o2olja2a $elju za slatki6 ; a !ri tom ne dovodi dove4eg !orasta 8e4era < .ojedine vrste jabuke sadre jod i to desetak !uta vi8e nego banane

ili kajsije; 8to uz sadraj C vitamina moe biti od !osebnog značaja u s!rečavanjunastanka bolesti 8titne lezde<

U sezoni gri!a jabuka je !osebno korisna; jer moe us!oriti razvoj virusa ti!a A;zahvaljuju4i sadraju fitoncida koji imaju antimikrobno dejstvo<

+a5to treba jesti jabuke7

7 'a dijete > ose4aj sitosti 9!ektin7 'a zadovoljenje elje za slatkim u dijetama i 8e4ernoj bolesti 9fruktoza7 'a bolje varenje i regulaciju stolice 9!ektin

7 'a bolji imunitet 9C vitamin7 'a za8titu jetre i srca 9antocijan7 .rotiv taloenja masti u jetri 9taninska kiselina7 .rotiv bolesti 8titne lezde 9jod R C vitamin7 .rotiv za!aljenjskih !rocesa 9antocijan7 .rotiv karcinoma 9antocijan7 .rotiv virusa gri!a ti!a A 9fitoncidi7 .rotiv kardiovaskularnih bolesti 9vlakna R C vitamin R kalijum7 .rotiv karijesa 9antibaktericidno delovanje
http://www.teretana-fitnes.com/ishrana-za-imunitet/http://www.teretana-fitnes.com/ishrana-za-imunitet/

Documents

lekovito Bilje i Fitoncidi