Sadražaj

Sadržaj 1

Uvod 2

Pojam i karakteristike monopola 2

Podela monopola 2

Kako definisati monopol 3

Izvor monopolske moći 3

Tipovi tržišta 4

Čist monopol 5

Nastanak monopola 5

Zloupotrebe monopolske pozicije 6

Izvori monopola 7

Prirodni monopol 11

Literatura 12

- 1 -

UVOD

Monopol je tržišno stanje u kojem se nastrani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučujuće utiče na formiranje cena, a na strani potražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu. Za monopolistu ne važi marginalno pravilo. Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu količinu proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu.

Pojam i karakteristike monopola

U ekonomiji se posvećuje značajna pažnja slobodnoj konkurenciji, jer je relativno lako razumeti tržište na kome ona vlada. Međutim, savremena tržišna privreda poznaje i druge oblike konkurencije, gde se prvenstveno misli na monopolsku. Za čistu monopolsku strukturu tržišta karakteristično je da na strani ponude postoji samo jedan ponuđač – monopolist, a na strani potražnje samo jedan kupac – monopsonist. Bitna karakteristika monopola je da može potpuno odrediti cenu robe koju prodaje, bez obzira na količinu koju nudi. Isto tako na strani potražnje monopsonist određuje po kojoj će ceni robu kupovati.

Pojava monopola vezana je za novi val pronalazaka i tehničkih i tehnoloških dostignuća, krajem prošlog i početkom ovog veka. Da bi se sve ovo stavilo u upotrebu bile su potrebne enormne količine kapitala, gde se pojavljuje stvaranjem velikih i ekonomski moćnih vlasnika kapitala. Proces koncentracije i centralizacije kapitala omogućio je stvaranje monopola. Koncentracija je proces povećanja kapital putem akumulacije koji se ostvaruje pod kontrolom jednog ili više vlasnika kapitala. Uz sve veće bogaćenje putem akumulacije, krupni kapitali se uvećavaju na razne načine, bilo da se radi o nasilnom prisvajanju, kupovinom ili otkupom slabije stojećih poduzeća, kao i dobrovoljnim spajanjem poduzeća.

Podela monopola

Prirodni monopol - nastaje iz limitiranosti proizvodnih činitelja i izvora ponude. Zakonski monopol - nastaju kada se prodaja ili proizvodnja određenih roba, državnim

propisima monopolizira za samo neka poduzeća (npr. Državni monopol u prodaji duvana, šibica, soli, šećera...)

Ekonomski monopol - nastaje koncentracijom i centralizacijom kapitala. Oktopodski monopol - predstavljaja kombinaciju prirodnih i ekonomskih, i kod njih

zbog veličine opreme nije povoljno postojanje više ponuđača.

- 2 -

Kako definisati monopol

Monopol se može definisati:

nedostatkom konkurencije nema supstituta kojima se može trgovati (roba ili usluga) postoji ulazna barijera na tržište: monopolist kontroliše vredan input, prirodni monopol,

patenti i zaštite, državni monopoli

Zbog svega gore navedenoga, najviše nedostatka konkurencije, monopolist može ostvarivati profite u dužem vremenskom razdoblju.Kada na tržištu nema konkurencije tj. postoji monopol, krajnji korisnici, dakle kupci, su ti koji trpe najviše i to iz razloga jer takva preduzeća tokom vremena postaju manje efikasna i inovativna. Naime, uspavaju se zbog svoje sigurne pozicije na tržištu tj. ne moraju se brinuti otvorenom tržišnom utakmicom na tržištu. Ljudi ne mogu početi kupovati i koristiti neki drugi proizvod koji može biti jeftiniji ili bolji iz jednostavnog razloga jer takav proizvod ne postoji (nema supstituta).Monopolističke organizacije nastaju kao kombinacija raznih industrijskih grana u jednom poduzeću i one mogu biti:

Horizontalna kombinacija – povezivanje raznih privrednih delatnosti koje imaju istu proizvodnu osnovu – sirovinsku bazu

Vertikalna kombinacija – povezivanje niza uzastopnih delatnosti koje čine proizvodni proces

Kombinacija kombinacija – povezivanje horizontalne i vertikalne kombinacije

Rezultat ovog povezivanja su holdinzi – velika preduzeća koja u odnosu na druga imaju neke pogodnosti u poslovanju. Oni su imuni na velike investicije, imaju visoku i stabilnu profitnu stopu i imaju veće mogućnosti za unapređenje tehnike i tehnologije.Karakteristični i trajni oblici monopolističkog udruživanja dolaze do izražaja kroz: kartele, trustove i koncerne.Oblik nesavršene konkurencije gde celokupnu ponudu kontroliše samo jedno poduzeće. Javlja se u proizvodnji onih dobara i usluga koji nemaju svojih supstituta. Javlja se u onim privrednim granama u kojima je ulazak konkurentima veoma otežan ili onemogućen.

Izvor monopolske moći

Do pojave monopola mogu dovesti brojni razlozi:

1. Nadzor nad sirovinama – čest slučaj u nekim granama industrije. Tako, poduzeće koje ima nadzor nad nekom rudom, npr boksitom, može postati monoploist u proizvodnji aluminija.

2. Vlasništvo nad patentima – poduzeće koje ima patent za proizvodnju, npr., specifičnih strojeva, može postati jedini proizvođač tih dobara.

3. Politika cena – često, poduzeće koje prvo započne s proizvodnjom nekog dobra, vođenjem politike cena onemogućuje konkurente i postaje monopolist.

4. Prirodni monopol – prirodni monopol imaju poduzeća čiji AC snažno padaju s povećanjem proizvodnje zbog velike ekonomoije obima, pa takvo poduzeće može proizvoditi ukupnu proizvodnju grane delotvornije nego što bi to učinila mnoga poduzeća zajedno. To je čest primer u distribuciji.

- 3 -

TIPOVI TRŽIŠTA

U privredi funkcioniše mnogo pojedinačnih tržišta a svako od njih ima sopstvenu strukturu, ponašanje i performanse. U zavisnosti od toga, razlikuje se šest glavnih tipova tržišta:

- čist monopol, - dominantna firma, - čvrst oligopol, - labav oligopol, - monopolistička konkurencija i - potpuna konkurencija.

Čist monopol je tip tržišta u kome se tražnja za određenim proizvodima i uslugama snabdeva samo od jedne firme. To su firme koje pripadaju sledećim privrednim oblastima: proizvodnja struje, telefonske komunikacije, poštanske usluge i slično. Sledeći tip tržišta je slučaj dominantna firma.To je firma koja ima dominaciju na tržištu. Dominantna firma sa svojim proizvodima pokriva preko 40% tržišta tih proizvoda ili usluga i najčešće nema bliske rivale. Takve su na primer firme IBM i Kodak.Tržišna struktura u kojoj dominira jedna firma, često se pretapa u labavi i čvrsti oligopol. Oligopolske firme međusobno sarađuju pri utvrđivanju cena svojih proizvoda. Karakter oligopola zavisi od broja učesnika, njihove povezanosti i učešća na tržištu. U tom smislu, oligopol je moguće rangirati od čvrstog oligopola pa sve do labavog oligopola. Ključna razlika između čvrstog i labavog oligopola jeste u tome što je u slučaju čvrstog oligopola dogovaranje verovatno, a u slučaju labavog oligopola dogovaranja nema. Labavi oligopoli su tipovi tržišta u kome četiri firme zajednički pokrivaju 40% tržišta. Labavi oligopoli imaju male realne šanse da održe cene na visokom nivou. U današnjim uslovima privređivanja preovladavaju oligopoli koji su čvrsto povezani sporazumima o cenama , segmentaciji tržišta, te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana svetske privrede. U tipu tržišta koje se zove monopolistička konkurencija dalje se smanjuje stepen monopolisanosti. U monopolističkoj konkurenciji postoji mnogo konkurenata. Ni jedna firma – konkurent ne pokriva više od 10% tržišta. Znači, svaka ima mali stepen tržišne snage. Smanjen stepen monopolisanosti, potom dovodi do drugog ekstrema, do čiste konkurencije. U čistoj konkurenciji postoji mnogo ravnopravnih konkurenata, odnosno ni jedna firma – konkurent nema preovlađujući uticaj na tržištu. Prva tri tipa tržišta (čisti monopol, dominantne firme i čvrsti oligopoli) predstavljaju neefektivnu konkurenciju. To znači da jedna ili više firmi dominira nekim tržištem i nisu zadovoljeni neophodni uslovi za razvoj prave tržišne konkurencije. Uzajamni pritisak u ovom slučaju nije jak. Dominantna firma suočava se samo sa malim pritiskom svojih rivala, dok se njeni mali rivali suočavaju sa izuzetno velikim pritiskom i rizikom nametnutim od strane dominantne firme. U skladu sa tim, dominantna firma može povećati cene i, ukoliko to želi, može preuzimati akcije koje će ukloniti njene manje rivale sa tržišta. Poslednja tri tipa tržišta (labavi oligopoli, monopolistička konkurencija i čista konkurencija) predstavljaju efektivnu konkurenciju. Ona podrazumeva prisustvo borbe između poslovnih rivala na tržištu. Sprovodi se intenzivni uzajamni pritisak tako da svi konkurentni moraju da ulože maksimalne napore da bi opstali na tržištu. U ovom tipu konkurencije ni jedan rival nije sposoban da bitno povećava cene iznad troškova, niti je sposoban da ukloni svoje rivale izuzev ukoliko uspe da nametne superiornu efikasnost. Za efektivnu konkurenciju je tipično da nema takvog tržišnog učešća koje bi bilo dovoljno veliko da omogući jak uticaj na tržištu Barijere za ulazak na tržište su niske.

- 4 -

ČIST MONOPOL

Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije. To je tržišna struktura u kojoj celu jednu granu industrije predstavlja samo jedan proizvođač koji proizvodi proizvod za koji ne postoje bliski supstituti, i ne postoji mogućnost da se pojavi druga firma koja bi proizvodila isti proizvod. Naziv potiče od grčkih reči mono – jedan i polist – prodavac. Navedeni rigorozni uslovi egzisencije čistog monopola čine ga veoma retkim u realnom životu. Na primer, lokalni snabdevač prirodnim gasom nije čist monopolista, budući da druge firme mogu ponuditi bliske supstitute kao što su npr. ugalj ili lož-ulje. Lokalne telefonske kompanije i poštanska služba su dobri primeri onih grana industrije koje najviše ispunjavaju uslove čistog monopola. U njima ne postoji efektivna konkurencija, a ukoliko i postoji, vrlo je skromna. Ali većina firmi se suočava sa konkurencijom proisteklom iz proizvodnih supstituta. Na primer, ukoliko i postoji samo jedna železnička kompanija u gradu, ona ulazi u konkurentsku bitku sa autobuskim prevoznicima, kamionskim prevoznicima i avionskim kompanijama. U praksi je veoma retko naći čist monopol i zbog toga što se pri njegovoj pojavi pojavljuje država sa svojim intervencionističkim merama radi sprečavanja monopolizacije.

NASTANAK MONOPOLA

Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omogućava firmi da postane monopol:

1) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina – ukoliko neko dobro može biti proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa, kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku poziciju. Takvu monopolsku poziciju ostvarila je firma de Beers Diamond Mines zbog ekskluzivne kontrole nad najvećim delom svetske zalihe sirovih dijamanata. Međutim, ovaj faktor nije garancija za permanentnu monopolsku moć. Rađe posedovanje pravih dijamanata je uglavnom bazirano na činjenici da su dijamanti koji su izvađeni iz rudnika istorijski nadmoćniji nad sintetičkim, ali sa pretpostavkom da sintetički dijamanti eventualno postanu kompletno neprepoznatljivi u poređenju sa pravim, onda jednostavno više neće postojati baza za preferiranje pravih dijamanata. Kao rezultat, de Beers kontrola nad snabdevanjem dijamantima iz rudnika će prestati da predstavlja monopolsku moć. 2) Ekonomija razmere – prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost ekonomike obima omogućava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani po nižim prosečnim troškovima nego da veći broj manjih firmi proizvodi manje količine (često citiran primer prirodnog monopola je obezbeđivanje lokalne telefonske usluge). 3) Patent – obično se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena uključujući pronalazak na koji se odnosi, koje daje država na određeni vremenski period da bi podstakla inventivnost. Sve dok patentno prave postoji, firma ima zaštićenu poziciju i predstavlja monopol. 4) Mrežna ekonomija – na strani potražnje na mnogim tržištima proizvod postaje vredniji kad ga koristi veći broj konzumenata. Najbolji primer za ovo je pobeda VHS tehnologije nad Beta formatom u kućnim video rekorderima. Kada je jednom VHS pridobio većinu konzumenata, usavršavanje Bete (i njena superiornost u odnosu na VHS) nije pomoglo da se isti povrati. 5) Vladine licence ili Franšize – na mnogim tržištima zakon sprečava bilo koga, osim firmi koje imaju dozvolu od vlade, da se bave nekim poslom. Gradske vlasti pregovaraju sa nekoliko kompanija, izaberu jednu, i onda odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u određenoj oblasti. U takvim slučajevima, vladina licenca kao rezultat monopola je u stvari ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugacijoj formi.

- 5 -

ZLOUPOTREBA MONOPOLSKE POZICIJE

Pod zloupotrebom monopolske pozicije na tržistu smatraju se sve radnje usmerene na narušavanje konkurencije i izazivanje poremećaja na tržistu. One omogućavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju, i pomoću njih se može naneti šteta drugom privrednom subjektu, odnosno potrošaču. Neke od ovih radnji su: - povećanje cena robe i usluga i troškova trgovine (odnosi se na povećanje cena iznad prosečnog rasta cena na domaćem tržistu, povećanje cena u odnosu na odgovarajuće svetske cene itd.);- uvećanje marže i troškova trgovine pri uvozu robe za koju je smanjena carina, druge uvozne dažbine i porez na promet i zloupotreba poreskih olakšica za robu domaće proizvodnje koja je oslobođena poreza na promet, odnosno za koju je isti smanjen;- obustava ili ograničavanje proizvodnje, prometa ili tehničko – tehnološkog razvoja;- primanjivanje nejednakih uslova prilikom zaključivanja istih poslova sa različitim privrednim subjektima;- uslovljavanje prihvatanja dodatnih obaveza u ugovoru koji se zaključuje sa drugim privrednim subjektom u vezi sa predmetom ugovora.

Organizacija nadležna za preduzimanje mera protiv zloupotrebe monopolskog položaja privrednih subjekata na trzištu naziva se Antimonopolska komisija. Ona prati i analizira radnje privrednog subjekta koji ima monopolski položaj i preduzima mere protiv zloupotrebe istog. Ukoliko Antimonopolska komisija utvrdi da privredni subjekat zloupotrebljava svoj monopolski položaj, donosi rešenje kojim se tom privrednom subjektu naređuje da preduzme odgovarajuće mere radi otkljanjanja utvrđenih nedostataka. Ukoliko ono u određenom roku to ne uradi, Antimonopolska komisija može privremeno zabraniti obavljanje prometa određenom robom.

Monopol nam govori da je reč o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište robom.

Nepotpuna konkurencija preovladava na nekom sektoru kod pojedinih proizvođača ili prodavci imaju neku meru kontrole nad cenom proizvoda u tom sektoru i uz to više segmentacije tržišta.

Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije.To je slucaj kada postoji jedan jedini prodavac s potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom.Reč je o jednom preduzecu koje jedino proizvodi neki proizvod u privrednom sektoru, a niko drugi ne proizvodi ni supstitut.primer za ovo su:telefonske usluge, železnica, gasovod,voda itd.Na dugi rok, nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata.

U dupolu postoje dve firme, a ne samo jedna.One mogu biti bukvalno jedine dve firme na trzistu,ili dve firme koje dominiraju trzistem, tako da mogu kontrolisati cenu i autput,cak i ako su ostale firme prisutne.Zajedno mogu kontrolisati 80-90% tržišta.

Oligopol može imati jasno određenu granicu u proizvidnji  i cenama.Na primer, 11 nacija ukljucenih u OPEC (Organization of Petroleum Ehporting Contrias) sastaju se svakih šest meseci da bi odredile granice autputa i održale visoku cenu za naftu.

Drugi tip oligopola čini privredni sektor u kome je stalo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda.To je, na primer, u automobilskoj industriji gde se automobile prodaju po brojnim obeležjima kao što su:veličina,snaga potrošnja goriva itd.   

- 6 -

Monopolistička konkurencija. U uslovima nepotpune konkurencije postoji  kategorija diferenciranih proizvoda.To ja slučaj kada veći broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode.Za ovaj oblik konkurencije dobar primer predstavlja prodaja benzina.Ako su u pitanju dve ili vise firmi koje prodaju benzin I neka neznatno smanji cenu,potrošači se prbacuju na drugu firmu.Reč o konkurenciji medju mnogima.Razlika između ovog sektora I sektora potpune konkurencije je u tome što je u ovom slućaju reć o blago diferenciranoj robi.Ova diferencijacija obično proizilazi iz lokacije.Ljudi štede vreme i idu do najbližeg prodajnog mesta.Ili, kad je u pitanju kvalitet, na primer krompir koji se bolje ili lošije prži ili zaštitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pića.

U današnjim uslovima privređivanja preovladavaju oligopoli koji su cvrsto povezani sporazumima o cenama, segmentaciji tržišta, te kao takvi diktiraju razvoj kljucnih grana svetske privrede. 

Izvori monopola

Ekonomisti diskutuju o pet faktora gde kombinacija bilo kojeg od njih omogućuje firmi da postane monopolista.

Ti faktori su:

a) Eksluzivna kontrola važnih sirovinab) Ekonomija razmerec) Patentid) Mrežna ekonomijae) Vladine licence ili franšize

Patent se obično odnosi na pravo eksluzivne dobiti od svih razmena,uključujući pronalazak na koji se odnosi.Patent omogućava mnoga otkrića koja, u suprotnom, ne bi bila pronađena.    

Monopolisticka cena. Mogućnost da monopolista naplati 4 korpe ribe po višoj ceni je ograničena krivom tažnje.Kriva tražnje nam uvek govori koliko su potrošači spremni da plate za bilo koju datu količinu.

- 7 -

Kad smo jednom odredili količinu koja će biti dostavljena (4 korpe na sat),možemo da na osnovu krive tražnje odredimo i cenu (10 evra u tački G) koju su potrosaci spremni da plate.Odnosno:

-presek krivih marginalnog prihoda I marginalnog troska (tačka E) utvrđuje autput koji maksimira profit;

-kriva tražnje nam govori koji će najvišu cenu potrošači biti spremni da plate za određenu količinu autputa (tačka G).

Ako bi monopolista ignorisao ove principe i pokušao da naplati 13 evra po korpi, potrošači bi kupili samo jednu korpu, ostavljajući tri neprodate korpe ribe.

Savršeno diskriminirajući monopolista.Ako ja monopolista morao da proda sve jedinice autputa (svu proizvedenu robu) po istoj ceni, najbolja stvar koju je morao da uradi je da nplati P’, što daje ukupan prihod od P’Q’,Ali ako on naplati različite cena za različite jedinice gotovog proizvoda, onda će proći mnogo bolje.

Kriva marginalnog prihoda je isto što i kriva tražnje.Zbog toga on moze savršeno da diskriminiše, da smanjuje svoje cene, da bi prodao dodatnu količinu gotovih proizvoda.

a)diskriminirajuće cene                     b) diskriminirajući trosak

(a) ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po različitoj ceni, on će ostvariti maksimum prihoda,ako je kupac spreman da to plati.U ovoj situaciji monopolista uzima (prisvaja) sav potrošačev višak.(b) kriva marginalnog prihoda koju monoplista može  diskriminisati je isto što I kriva tražnje .Maksimiranje profita je pri autputu Q*, gde se seku kriva SMC I tažnja (DD).Ekonomski profit je prikazan osencenim poljem A,B,C,E.

Preskočni model diskriminacije cena.Sastoji se od tehnike koja podstiče najveći broj najelastičnijih kupaca da se identifikuju.

- 8 -

Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i učini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je prskoče.Logično je da će oni kupci koji su osetljivi na cene biti spremni da preskoče prepreku.Jedan primer prepreke je oblik rabata koji je uključen u paket proizvoda.Savršena prepreka bi bila ona koja nameće samo zanemarljivi trošak na korisnike koji ih preskače a u isto vreme savršeno razvrstava kupce prema njihovoj elastičnoj tražnji. 

Perfektna prepreka

Monopilistička konkurencija i ulaženje konkurenata na trzište.U monopolskoj konkurenciji  svako preduzeće,menjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije,menjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije,može da utiče na svoj udeo na tržištu do izvesne mere.Njihova kriva tražnje nije horizontalna (kao u savršenoj konkurenciji), zato što su proizvodi različitih preduzeća samo ofrani cene zamene.Preduzeće u monopolističkoj konkurenciji nema nikakav monopol na zemljište ili robu koju prodaje.To mogu raditi i drugi, i u analizi polazimo od prdpostavke da svi drugi koji ulaze u ovaj posao imaju iste troškove , a time i istu krivu tražnje.Kako u ovu oblast ulaze I drugi, to se malo-pomalo sužava tržišta ranije formiranih preduzeća,tako da se I kriva tražnje za proizvodima postojećih preduzeća pomera ulevo.Ako je reč o prodavnicama riba,to znači da će se ostvarati sve više prodavnica riba,sve do onog momenta dok vlasnici uloženog kapitala ne budu dovedeni do pozicije da im profit ide prema nuli.

- 9 -

Izvorna kriva uz koju tipičan prodavac ostvaruja profit pomera se dole i levo (D’D’) ulaženjem novih suparnika u sektor.Ulaženje prestaje tek kad svaki od prodavaca postavljen u dugoročnu ravnotežu kod koje nema razlike u profitima kao što je ona u tački G’.Pri dugoročnoj ravnoteži,cena ostaje iznad MC’, a svaki je proizvodjac na levoj silaznoj deonici svoje dugoročne krive ATC’. 

Efikasnost gubitka od monopola. Kvantitet maksimiranja profita za ovog monopolistu je Q*, koji će prodavati po ceni P*.Na Q* vrednost dodatnih jedinica gotovih proizvoda kupcu je P*.To je više nego cena proizvodnje dodatne jadinice LMC.Ovo znači da monopolista sa jednom cenom ne iskorišćava sve moguće dobiti od razmene.Kao što smo ranije videli,ako bi monopolista mogao da menja različite cene za svakog kupca, gotov proizvod bi se proširio na Qc.To je ista količina koju možemo da vidimo u savršenoj konkurentskoj industriji koja ima istu potražnju i uslove troškova.

Gubitak bogastva zbog jedinstvene (jedne) cene monopoliste. Monopolista koji naplaćuje jednu (istu) cenu svim kupcima proizvodi će (Q*) I prodavati po ceni (P*).Konkurentska industrija pokušaće po istim troškovima,proizvodi će Qc  i prodavati po ceni Pc.Upoređujući sa rezultatom savršene konkurencije,jedinstvena cena monopola ima za rezultat gubitak potrošačevog viška koji je jednak polju (P+S1).Pošto monopolista zarađuje profit P, trošak za društvo je S1, nazvan ,,mrtvotežinski gubitak od monopola.”.

- 10 -

Prirodni monopol

Efikasnost tačke E’ izjednačava i marginalnu korist DD.Privatni monopolista postavlja uslov MR=MC, proizvodi Qm i zaradjuje profit (p) Pm SVE.,,Mrtvotežinski gubitak” društvenog bogastva je AEB, tj. S1.Ako se on primora na cenu Pc monopolista će se suočiti sa horizontalnom krivom tražnje Q’.Posto ce Pc biti i marginalni prihod, to će monopolista proizvoditi autput u E’, gde je MR=MC.No to stvara gubitke i monopolista traži rešenje preko državnih regulativa.

Državne refulative prema prirodnom monopolu ispoljavaju svoju refleksiju preko sledećih primera:

    a)džzavno vlasništvo i menadžment

    b)državna regulacija monopola

    c)ekskluzivnost ugovaranja za prirodne monopole

    d)energična primena antimonopolskih zakona

    e)lese-fer (laisez-faire) politika prema prirodnim monopolima

- 11 -

Literatura

1. Zdravković Dušan, Teorija i politika cena, Ekonomski fakultet, Niš , 20092. http://www.vidimse.com/info_net_strane/obrazovanje/Nepotpuna_konkurenia.htm3. www.policy.hu/pesic/Monopolistkonkurencija.ppt4. www.menadyment.com/arhiva5. K. Škarić Jovanović, Finansijsko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 20076. „Poslovni plan — praktično uputstvo” - Objavila je banka CREDIT SUISSE, 2006.7. G. Mankju, Principi ekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd 2007

- 12 -