SADRŽAJ

UVOD

2

1. SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE 3

2. OPŠTI SPORAZUM O CARINAMA I TRGOVINI 6 2.1. Principi GATT-a 7 2.2. Odredbe GATT-a 8 2.3. Runde u pregovorima 9

2.3.1. Šesta runda pregovora- „Kenedi runda“ 102.3.2. Sedma runda pregovora- Tokijska runda 102.3.3. Osma runda pregovora- Urugvajska runda 11

2.4. Nedostaci GATT-a 13

ZAKLJUČAK 14

LITERATURA 15

UVOD

Trgovina, kao posebna privredna delatnost, ima zadatak da svojim

posredovanjem u prometu organizuje redovnu razmenu između proizvodnje i potrošnje.

Svojom aktivnošću ona treba da obezbedi ponudu robe i usluga u količinama i

asortimanu koje tržište traži, u vreme kada se traži i po cenama i drugim uslovima koje su

kupci spremni da prihvate.

Za svaku zemlju je jako bitan momenat odnosa sa inostranstvom, kao vrlo

značajan deo ekonomske aktivnosti svake zemlje. U savremenom svetu nijedna zemlja

bez obzira na svoje razvojne potencijale i uslove nije sama sebi dovoljni, posebno ne u

ekonomiji i ekonomskom razvoju. Zbog toga kažemo da su sve zemlje ekonomski

upućene jedna na drugu, odnosno u stanju su međusobne uslovljenosti i zavisnosti.

Priroda ekonomskog života i ekonomske aktivnosti ruši sve prepreke- pa čak i

međudržavne granice i to onda kada su one razdvojene političkim ili nekim drugim

činiocima. Savremena ekonomska teorija i praksa, međunarodnim ekonomskih odnosima

i spoljnotrgovinskom poslovanju pridaju posebnu pažnju i značaj. U osnovi toga stoje

ekonomski interesi država i njihova ekonomija. Iz međunarodnog ekonomskog okruženja

dolaze brojni uticaji koji su od naročitog značaja za privredni razvoj i tekuću ekonomsku

stabilnost svake zemlje.

Spoljna trgovina dovodi do ubrzanja naučnog i tehničko- tehnološkog razvoja u

svetskim razmerama i svakoj zemlji posebno. Inovacije u nauci, tehnici i tehnologiji

danas se brzo šire svetom čime se prevazilazi neravnomernost u tehničko- tehnološkom

napretku. Na taj način se doprinosi ubrzanju razvoja proizvodnje, ali i potrošnje u svetu.

Taj proces ima naročit značaj za one zemlje koje nisu u stanju da same razvijaju nauku i

naučna istraživanja kao pretpostavke razvoja svoje proizvodnje. Spoljna trgovina, i

uopšte međunarodni ekonomski odnosi, prenose znanja iz jednog u druge delove sveta

koja su sadržana u novim mašinama, proizvodnoj opremi, proizvodima namenjenim

zadovoljavanju različitih potreba i na druge načine.

Svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti iskoristi

komparativne prednosti koje ima u proizvodnji određenih proizvoda i usluga u odnosu na

druge zemlje sa kojima održava ekonomske odnose. Te prednosti se ispoljavaju kao

1

korišćenje sopstvenih povoljnih uslova za njihovu proizvodnju, niži troškovi proizvodnje,

bolji kvalitet proizvoda, viši stepen primene tehnike i tehnologije.

1. SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

Uporedo s procesom vremenskog i prostornog ustaljivanja trgovinskih

operacija, odvijala se i podela rada i specijalizacija u trgovini. Danas je lako definisati

spoljnu i unutrašnju trgovinu i sve ostale forme trgovine. Međutim, dugo vremena se

nisu mogli jasno precizirati poslovi koji dolaze u nadležnost pojedinih formi trgovina.

Ako danas, sa stanovišta istorijske distance, posmatramo razvoj trgovine, ne može se

izbeći utisak da je sve do pojave kapitalizma, proizvodnja imala pretežno naturalni

karakter. Zbog toga je i robno- novčana razmena bila skromnih dimenzija. U tom periodu

se robno- novčana razmena posredstvom trgovine (unutrašnje i spoljne) ograničavala na

mali broj artikala (zanatski proizvodi, oružje, začini, ulje, svila i slično).1

Međunarodna trgovina predstavlja razmenu robe i usluga preko državnih

granica. U većini zemalja čini značajan deo BDP-a. Iako je međunarodna trgovina bila

prisutna tokom istorije, njen ekonomski, socijalni i politički značaj se povećao u zadnjih

nekoliko vekova, uglavnom zbog industrijalizacije, razvoja transporta, globalizacije

i multinacionalnih korporacija. U stvari, rastuća međunarodna trgovina je ono što se

uglavnom podrazumeva pod pojmom globalizacija.2

Prema spoljnotrgovinskim propisima naše zemlje, pod pojmom spoljna trgovina

podrazumeva se prekogranični promet (izvoz i uvoz) robe i usluga. Reč je o transferu

prodate robe i pružanju usluga između preduzeća kupca i prodavca, pri čemu je jedan od

učesnika na teritoriji naše, a drugi, na teritoriji druge države.3

Osnovni ciljevi spoljnotrgovinskog poslovanja su:4

- promena materijalne strukture proširenog proizvoda izvozom sopstvenih proizvoda i

uvoz roba i dobara deficitarnih na domaćem tržištu;

- uvoz radi održavanja robnih rezervi na planiranom nivou;

- unapređenje proizvodnje i podizanje proizvodnja na nivo savremenih dostignuća;

- povećanje konkurentske sposobnosti privrede;

- da se proizvodnja učini revitabilnija povećanjem izvoza, i1 Ćuzović, S., Trgovina- principi, struktura, razvoj, Ekonomski fakultet u Nišu, 2009., str. 29.2 http://sr.wikipedia.org/sr/trgovina, datum pristupa 01.12.2011.3 Petrović, N., Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje, Visoka poslovna škola strukovnih studija iz Čačka, 2010., str. 13.4 Marković, M., Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beogradska poslovna škola Univerzitet za poslovne studije, Beograd, 2003., str. 10.

2

- povećanje obima nacionalnog dohotka.

U spoljnotrgovinskom poslovanju je od posebnog značaja zaštita domaće

proizvodnje, kako za nerazvijene tako i za razvijene zemlje. Postoji veliki rizik u

poslovanju, usled čega proizilazi potreba poznavanja i najudaljenijih tržišta u svetu,

njihovih spoljnotrgovinskih deviznih, carinskih, kreditnih i valutnih sistema. Sistemi

carina i carinske politike, primena ili ne klauzule najpovlašćenije nacije i drugo spada u

vrlo složen i razgranat mehanizam ostvarivanja spoljne trgovine uključujući

međunarodna kratkoročna i dugoročna kreditiranja.

Pored carinskih ograničenja, postoji čitav niz zabrana i ograničenja (restrikcija)

kojim se reguliše prekogranični promet roba. Bez obzira što su principi GATT-a, danas

STO proklamovali liberalizaciju, odnosno principe slobode uvoza i izvoza, od tih

principa postoje određeni izuzeci.

Dozvoljena su ograničenja:5

- pri uvozu proizvoda poljoprivrede i ribarstva;

- radi zaštite platnog bilansa;

- prinudne mere;

- mere radi zaštite bezbednosnih interesa;

- života i zdravlja ljudi, životinja i biljaka, i

- nacionalnog kulturnog dobra, i druga.

U smislu navedenih zabrana i ograničenja u Evropskoj uniji, a takođe i u Srbiji

su predviđene posebne mere za uvoz roba za: Zaštitu ljudskog zdravlja– namirnice,

Zaštitu biljnog sveta– sredstva za zaštitu bilja, Zaštita javnog reda– ratno naoružanje,

Zaštita životne sredine, itd. Radi realizacije navedenih zaštita nadležne institucije imaju

svoje afilijacije na graničnim prelazima.

Pored neophodnih mera koje se preduzimaju na graničnim prelazima u cilju

određenih zaštita, neophodno je da se one izvode na savremen, efikasan i ekspeditivan

način. Pošto određene kontrole obavljaju prema potrebi različiti organi potrebno je

obezbediti koordinaciju i integrisanu kontrolu

Premda uglavnom ima malo trgovinskih restrikcija među državama,

međunarodna trgovina je obično regulisana vladinim kvotama, i često oporezovana

tarifama. Tarife se obično uvode na uvoznu robu, ali države mogu primeniti i izvozne

tarife ili subvencije. Sve ove mere se nazivaju trgovačkim barijerama.

5 http://www.pks.rs/Default.aspx?tabid=2968, datum pristupa 01.12.2011.

3

Međunarodna trgovina uslovljava stvaranje načela međunarodnog prava: pre

svega načelo o slobodi mora, obaveze država da poštuju život i imovinu stranog trgovca.

Razvojem međunarodne trgovine izdvajaju se najvažnije autonomne mere za regulisanje

trgovine sa inostranstvom kao zabrane i ograničenja prometa, carine i određeno

postupanje sa stranom robom sa jedne strana, a sa druge u međunarodnom ugovornom

pravu pojavljuju se načela slobode trgovine, nediskriminacije, reciprociteta.6

Obično se pod slobodom trgovine podrazumeva obaveza država ugovornica da

ne sprečavaju međusobni trgovački promet zabranama uvoza, izvoza i provoza. Sloboda

trgovine znači i pravo državljana zemlje ugovornice na obavljanje trgovačkih poslova sa

državljanima i na teritoriji druge države.

Načelo slobode trgovine obično se vezuje za načelo reciprociteta ili za jedan od

standarda indirektnih povlastica (preferencijali). Sloboda trgovine nije apsolutna i nema

uvek isto značenje, ona je relativna i može imati formalno pravnu jednakost koja se

najčešće uzajamno priznaje.

U novije vreme se u međunarodnom pravu uočava novi fenomen tzv. meko

pravo. Meko pravo se ne može definisati kao pravni pojam ni po sadržaju ni po predmetu,

pa se svrstava između prava, političkih akata i konvencija, odnosno morala.

Pojmom meko pravo obuhvaćene su rezolucije međunarodnih organizacija,

kodeksi ponašanja kojim se uređuju međunarodni privredni odnosi, akti međunarodnog

prava, međunarodni sporazumi koji se po volji stranaka ne formiraju kao međunarodni

ugovori. Takve norme nisu pravno obavezne ali imaju određene pravne učinke ili su

bliske pravnoj sferi.

2. OPŠTI SPORAZUM O CARINAMA I TRGOVINI

6 Marković, M., Spoljno trgovinsko poslovanje, Beogradska poslovna škola Univerzitet za poslovne studije, Beograd, 2003., str. 50

4

Radi izrade nacrta povelje buduće međunarodne trgovinske organizacije,

februara 1946. godine, u Ujedinjenim nacijama usvojena je rezolucija o osnivanju

Pripremnog komiteta za Konferenciju Ujedinjenih nacija o trgovini i zaposlenosti. Na

drugom zasedanju Pripremnog komiteta, aprila 1947. godine, u Ženevi, vođeni su

bilateralni pregovori o carinskim koncesijama.

Pregovori su završeni uspehom, a rezultat je konkretizovan u okviru Opšteg

sporazuma o carinama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade- GATT).

GATT je stupio na snagu 1. januara 1948. godine i bilo je predviđeno da predstavlja

samo privremeno, prelazno rešenje za regulisanje međunarodne trgovine na

multilateralnom nivou, sve do stupanja na snagu pravila Međunarodne trgovinske

organizacije.

U prvoj rundi pregovora, dakle u procesu formiranja GATT-a, ostvareno je

45.000 carinskih koncesija, koje su obuhvatale 10 milijardi dolara, odnosno vrednost od

oko jedne petine tadašnje svetske trgovine.7 Zamišljen kao privremeni trgovinski

sporazum, GATT u samom početku nije imao institucionalnu strukturu. On se razvijao

postepeno.

U samom GATT-u se navodi da je on međunarodni sporazum koji zaključuju

strane ugovornice, što znači da to nisu države članice. Pošto je GATT kao međunarodni

ugovor otvoren za sve države koje nisu strane ugovornice, one to mogu postati

pristupanjem (akcesijom) ovom sporazumu uz obavljanje pregovora o carinskim

koncesijama na postojećim Stranama ugovornicama GATT-a.

Iako je GATT bio međunarodni sporazum, a ne međunarodna organizacija

osnovani su organi koji su nadzirali sprovođenje ovog sporazuma, i to:

- sastanci Strana ugovornica GATT-a, vrhovni organ i sastajao se jednom godišnje;

- Savet GATT-a, stalni organ osnovan 1960. godine koji okuplja stalne predstavnike

zainteresovanih strana ugovornica;

- Tri stalna komiteta za pojedine oblasti, i

- Sekretarijat GATT-a, nastao transformacijom Privremene komisije za Međunarodnu

trgovinsku organizaciju (ICITO).

2.1. Principi GATT-a

7 Popović, T., Svetska trgovinska organizacija, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1996, str. 9.

5

Osnovni principi koje je ustanovio GATT su:8

- klauzula najpovlašćenije nacije kojom su strane ugovornice recipročno, jedna drugoj,

odobravale trgovinske koncesije sa tim da su te ustupke uživale i sve druge strane

ugovornice, što se praktično realizuje kroz princip nediskriminacije strana ugovornica

GATT-a;

- princip nacionalnog tretmana, koji onemogućava diskriminaciju roba na nacionalnom

tržištu poreklom iz drugih država;

- princip pregovaranja i konsolidovanja carinskih koncesija koji podrazumeva

održavanje redovnih trgovinskih pregovora. Strana ugovornica GATT-a na kojima se

razmenom carinskih koncesija carinske stope u međusobnoj trgovini snižavaju, a GATT

garantuje da se tako snižene carine ne mogu povećavati naknadno (konsoliduje ih);

- princip zabrane kvantitativnih ograničenja (tzv. pravilo ratifikacije) je princip uveden

još nastankom GATT što znači da su kvantitativna ograničenja u međusobnoj trgovini

Strana ugovornica GATT-a zabranjena, a sva postojeća su morala biti prevedena na

carinske stope, koje GATT vidi kao jedine legitimne instrumente spoljnotrgovinskih

politika;

- princip predvidljivosti koji podrazumeva su sva pravila GATT-a jasno izražena i

shvaćena od Strana ugovornica i da se tačno može predvideti procedura postupanja po

tim pravilima, i

- princip nereciprociteta za zemlje u razvoju je kasnije dodat, a podrazumeva da ove

zemlje ne moraju na odobrene koncesije odgovarati koncesijama u istoj meri, čime im se

omogućava povoljniji položaj u međunarodnoj trgovini koji treba da omogući njihov brži

razvoj.

Klauzula najpovlašćenije nacije je odredba (klauzula) međunarodnih

trgovinskih ugovora prema kojoj se ugovorne strane (zemlje) obavezuju da će jedna

drugoj omogućiti sva prava i povlastice (koje se tiču liberalizacije uvoznih ograničenja)

koje odobre nekoj trećoj zemlji.

Praktično, ako zemlja odobri liberalizovan pristup svom tržištu jednoj zemlji,

ona to isto mora odobriti i svim ostalim zemljama sa kojima ima potpisanu KNP. Zato je

KNP garancija jednakog (nediskriminatornog) tretmana svih zemalja sa kojima je ona

potpisana. KNP čini osnovu funkcionisanja GATT-a.

8 Bjelić, P., Međunarodna trgovina, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2008., str. 438.

6

Imajući u vidu da zemlje skoro po pravilu imaju dvostruka trgovinska

ograničenja– niža za zemlje sa kojima imaju potpisanu KNP i viša za zemlje sa kojima

nemaju potpisanu KNP– jasan je značaj koji članstvo u GATT-u (a danas u STO) ima za

povećanje izvoza zemlje.

Klauzula može biti bezuslovna (kada se sve povlastice prenose automatski) i

uslovna (kada se povlastice prenose tek nakon učinjenog kontra ustupka od strane druge

zemlje). Prema pravilima GATT-a, postoje izuzeci od delovanja KNP, tj. postoje

određene vrste povlastica koje se njom ne prenose. To su:

- povlastice proistekle iz sporazuma o međunarodnim ekonomskim integracijama

(zonama slobodne trgovine, carinskim unijama, zajedničkim tržištima i ekonomskim

unijama);

- povlastice proistekle iz sporazuma o preferencijalnoj trgovini između dve ili više

zemalja;

- povlastice iz ugovora o pograničnom prometu.

2.2. Odredbe GATT-a

U okviru GATT-a prisutna su četiri poglavlja, koja definišu različite oblasti,

principe i pravila kojih se zemlje članice moraju pridržavati.

Prvo poglavlje reguliše klauzulu najpovlašćenije nacije, sa ciljem osiguranja

liberalizma u spoljnoj trgovini. Ovo poglavlje predviđa listu carinskih koncesija. Zemlje

koje daju koncesije su obavezne da ih prijave GATT-u, da bi one putem GATT-a postale

stabilan instrument međunarodne razmene. GATT predviđa da će zemlje putem

međusobnog dogovaranja konsolidovati sistem carina, sto je postignuto u slučaju

industrijskih proizvoda (konsolidovani sistem carina nije postignut za poljoprivredne

proizvode).

Drugo poglavlje definiše princip nacionalnog tretmana i necarinske prepreke

trgovini. U katalogu GATT-a navedeno je preko pedeset različitih oblika necarinskih

barijera, koje često imaju restriktivnije dejstvo od dejstva carina. Odredbama GATT-a su

bile zabranjene kvantitativne prepreke uvozu i izvozu (kontigenti, kvote, zabrana uvoza,

dozvole uvoza i dr.). Međutim napravljen je veliki broj izuzetaka od zabrane korišćenja

kvantitativnih ograničenja. To se prvo desilo kod pojedinih poljoprivrednih proizvoda, a

zatim su dozvoljeni i izuzeci i u slučaju zaštite domaće proizvodnje od suviše velikog

7

uvoza ili u slučaju platnobilansnih teškoća zemalja članica. Drugo poglavlje reguliše

mogućnosti odobravanja subvencija, državnu trgovinu i tehnička pitanja u procesu

međunarodne trgovine.

Treće poglavlje definiše oblik organizacije GATT-a, uključivanje, istupanje iz

članstva i način upravljanja. Ovo poglavlje reguliše izuzetke u odnosu na klauzulu

najpovlašćenije nacije, kao i prekršaje i kaznene mere u slučaju dampinga. Ovim

izuzecima GATT je praktično obezvredio klauzulu najpovlašćenije nacije. GATT je

ostvario značajne pretpostavke za povećanje obima razmene u periodu posle Drugog

svetskog rata, ali je uglavnom delovao u skladu sa potrebama industrijski razvijenih

zemalja.

Četvrto poglavlje, “Trgovina i razvoj”, GATT je dobio 1965. godine. Na osnovu

ovog poglavlja zemljama u razvoju je obezbeđen sistem preferencijala za trgovinu na

tržištu razvijenih zemalja (koji se sastoji u smanjenu carina i drugih ograničenja za

proizvode zemalja u razvoju).

2.3. Runde pregovora

U toku 47 godina postojanja (od 1947. do 1994.), GATT je postigao mnogo u

oblasti liberalizacije trgovine industrijskim proizvodima, a pred sam kraj postojanja

postignuti su i određeni rezultati u domenu trgovine poljoprivrednim proizvodima,

uslugama i pravima intelektualne svojine.

Za 47 godina, koliko je postojao GATT, njegov osnovni tekst je ostajao

uglavnom isti, uz dodavanje novih sporazuma u cilju daljeg snižavanja carina, što je

činjeno kroz serije multilateralnih trgovinskih pregovora, nazvanih „trgovinske runde“.

Svaka runda predstavljala je korak više u procesu ostvarivanja trgovinske liberalizacije.

Prednost pregovaranja u okviru rundi, bez obzira na njihovo dugogodišnje trajanje, nalazi

se u sveobuhvatnom (paket) pristupu ekonomskog, ali i političkog aspekta, što je lakše za

odbranu na nacionalnom nivou. Prednost ovakvog pregovaranja postoji i za zemlje u

razvoju, kojima se tako povećava mogućnost uticaja, što je neuporedivo bolje u odnosu

na njihovo bilateralno pregovaranje sa vodećim trgovinskim silama u svetu. Reforma u

osetljivim sektorima od strategijskog značaja za svaku državu, kao što je i poljoprivredni

sektor, najpre se može izvršiti ukoliko se donese paket globalnih mera.

Tabela broj 1 – Multilateralni trgovinski pregovori 1947-1995. godine

8

Godina Broj učesnika Oblast1947.- Ženeva 23 Carine 1949. Anesi 13 Carine 1951. Torki 38 Carine 1956. Ženeva 26 Carine 1960.- Ženeva1961. Dilon runda

26 Carine

1963. Ženeva1967. Kenedi runda

62 Carine i antidamping

1973. Ženeva1979. Tokijska runda

102 Carine, necarinske mere i sistemski sporazumi

1986. Ženeva1993. Urugvajska raunda

123 Carine, necarinske mere, pravila, usluge, pravo intelektualne svojine, rešavanje sporova, tekstil, poljoprivreda, osnivanje WTO

Izvor: Popović, T., Svetska trgovinska organizacija, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1996, str. 12.

Pod okriljem GATT-a održano je osam višegodišnjih „rundi“ pregovora.

Rezultat prvih pet rundi, održanih u periodu od osnivanja do 1960.godine, je značajno

snižavanje carina u trgovini industrijskim proizvodima. To je uticalo na porast

međunarodne trgovine ovom vrstom proizvoda i podstaklo rast svetske privrede. Ipak,

najviše koristi su imale razvijene zemlje.9

2.3.1. Šesta runda pregovora- „Kenedi runda“

Šesta runda pregovora, „Kenedi runda“, započela je 1964. godine. Njen osnovni

rezultat je snižavanje carina na industrijske proizvode, što je dalje podstaklo

međunarodnu trgovinu. Ipak, u pregovorima i dalje nije bilo reči o trgovini

poljoprivrednim proizvodima, tekstilnim proizvodima i raznim vrstama necarinskih

trgovinskih ograničenja, što se smatra nedostatkom ove runde pregovora.

2.3.2. Sedma runda pregovora- Tokijska runda

Sedma runda pregovora, „Tokijska runda“ (ili „Niksonova runda“) počinje

1973. godine. Pored daljeg snižavanja carina za industrijske proizvode, rezultat ove runde

je i skup kodeksa o primeni jednog broja necarinskih mera i mera indirektnog

protekcionizma:9 www.ekfak.kg.ac.rs/sites/default/files/.../ GATT %20i%20STO.doc , datum pristupa 02.12.2011.

9

- kodeks o određivanju carinske vrednosti robe;

- kodeks o vladinim (državnim) nabavkama;

- kodeks o tehničkim standardima;

- kodeks o subvencijama, i

- kodeks o proceduri izdavanja uvoznih dozvola.

Tokijska runda (1973-1979) je ostvarila progresivno snižavanje carina i to za

30% u devet vodećih zemalja. Prosečna carina za industrijske proizvode je snižena na

4,7%, a napredak se uočava ukoliko uporedimo ovaj podatak sa visinom carina od 40%

za industrijske proizvode, koliko su one iznosile u vremenu osnivanja GATT-a. Da bi

ovo sniženje bilo realno ostvarivo, primenjeno je fazno snižavanje, element

harmonizacije, kao i snižavanje carinskih vrhova (tariff peaks). Pregovori su vođeni i u

oblasti necarinskih barijera trgovini. Iako one nisu uklonjene, donet je niz sporazuma za

ovu oblast. Samo su neke razvijenije zemlje prihvatile ove sporazume, nazvane kodeksi.10

Njih je bilo devet, a pet Sporazuma o: subvencijama, tehničkim preprekama trgovini,

uvoznim dozvolama, carinskoj vrednosti i antidampingu, preuzeti su u Sporazum o

osnivanju Svetske trgovinske organizacije i pretvoreni su u multilateralne sporazume. Za

ostala četiri sporazuma o: goveđem mesu, mlečnim proizvodima, 18 vladinim nabavkama

i civilnim vazduhoplovima, može se konstatovati da su ostali da važe kao „plurateralni

sporazumi“.

Nedostatak ove runde pregovora je odsustvo pregovora o liberalizaciji trgovine

tekstilnim i poljoprivrednim proizvodima.

2.3.3. Osma runda pregovora- Urugvajska runda

Ova, osma po redu runda pregovora u GATT-u, započinje 1986. a završava se

1994. godine. Značajan rezultat ove runde je u tome što se po prvi put razgovaralo o:

- agrarnom protekcionizmu: postignut je dogovor da se postupno započne prevođenje

svih necarinskih ograničenja na carine. Ovaj proces se naziva tarifikacija (od eng. tariff–

carina);

- trgovini tekstilnim proizvodima: takođe je postignut dogovor o tarifikaciji svih

kvantitativnih instrumenata kojima je štićena tekstilna proizvodnja;

10 Popović, T., Svetska trgovinska organizacija, Institut ekonomskih nauka Beograd,1996. str.11.

10

- trgovini uslugama: već u vreme održavanja Urugvajske runde trgovina uslugama je

činila značajan i rastući deo ukupne svetske trgovine. Kako bi se podstakao njen budući

razvoj, zemlje GATT-a su potpisale Opšti sporazum o trgovini uslugama, GATS, i

- zaštiti prava intelektualne svojine.

Urugvajska runda, posmatrano sa aspekta međunarodne trgovine, ostvarila je i

značajan rezultat u pogledu rada na daljoj liberalizaciji međunarodne trgovine. U to su

uključeni ne samo smanjenje carina, već i njihovo potpuno ukidanje za neke grupe

proizvoda, uključivanje u GATT do tada spornih oblasti u prethodnim rundama

pregovaranja, a to su poljoprivredni i tekstilni proizvodi, kao i proširenje GATT-a na

druge discipline. Prosečne carine za industrijske proizvode (manufactured products)

razvijenih zemalja snižene su sa 6,4% na 4,0%, što je smanjenje od skoro 40%. Uspeh

ove runde pregovora je očigledniji kada se ovaj rezultat uporedi sa prosečnim carinskim

opterećenjem od 35% u periodu pre stvaranja GATT-a, ili sa približno 15% iz vremena

Dilon runde. Stvaranje novog GATT-a, često nazivanog GATT-1994, za razliku od

GATT-a nastalog 1947. godine, omogućilo je zemljama potpisnicama da ga prilagode

svojim novim, savremenijim potrebama i da se tako zadrži autoritet GATT-a. U odnosu

na Tokio rundu, razlika u korist Urugvajske ogleda se i u napretku liberalizacije

međunarodne trgovine uslugama, koja posebno u razvijenim zemljama pokazuje sve veći

udeo u ukupnim privrednim aktivnostima.

Novi pristup je dat i u pogledu međunarodne trgovine robom, a u toj grupi

posebno mesto dato je liberalizaciji međunarodne trgovine poljoprivrednim proizvodima.

U ovoj oblasti tokom prethodnih rundi pregovora postizani su samo marginalni rezultati.

U Deklaraciji iz Punta del Este govori se o postepenom smanjenju negativnih efekata

nastalih upotrebom direktnih i indirektnih subvencija i drugih mera koje su direktno ili

indirektno delovale na međunarodnu trgovinu poljoprivrednim proizvodima. O merama

obezbeđenja nije postignut nikakav dogovor za vreme prethodne runde, pa se u okviru

Urugvajske radilo na tome da se već uvedene mere obezbeđenja van GATT-a dovedu pod

okrilje GATT-a, što je važno za oblast tekstila, gde je primenjivano „dobrovoljno

ograničavanje izvoza“, na osnovu bilateralnih dogovora.

Deklaracija ministara, prihvaćena takođe 15. IV 1994. godine, kao najznačajnije

uspehe završene Urugvajske runde pregovora smatra:

- ostvarenje jačeg i jasnijeg pravnog okvira, neophodnog za obavljanje međunarodne

trgovine, kao i stvaranje efikasnijeg mehanizma za rešavanje sporova;

- globalno smanjenje carina od 40% ;

11

- ustanovljavanje međunarodnog okvira za trgovinu uslugama i zaštitu trgovinskih

aspekata prava intelektualne svojine, i naravno, jačanje trgovinskih odredaba u oblasti

poljoprivrede i tekstila.11 

2.4. Nedostaci GATT-a

Osnovni nedostaci Opšteg ugovora o carinama i trgovini su:

- do 1970. godine trgovina ograničena visokim carinama i nedostatkom standarda i

pravila;

- velika odstupanja od pravila propisanih GATT-om. U cilju zaštite domaće industrije

države koriste visoke carine, dozvole i količinska ograničenja;

- obim primene trgovinskih ograničenja značajno je porastao, posebno u sferi sive zone,

a na bazi bilateralnih dogovora, što je imalo za rezultat narušavanje principa

liberalizacije, ali i otežan pristup postojećim tržištima;

- pojačavao se trend formiranja regionalnih ekonomskih i trgovinskih integracija što dalje

ugrožavalo slobodnu spoljnotrgovinsku razmenu;

- odredbama GATT-a regulisana je samo jedna oblast međunarodne trgovine– promet

određenih roba. Dve najvažnije kategorije proizvoda, poljoprivredni proizvodi i tekstil i

odeća, nisu regulisane GATT-om, što je dovodilo do čestih sukoba i nesuglasica između

zemalja proizvođača ovih proizvoda.

ZAKLJUČAK

11 Bjelić, P., Svetska trgovinska organizacija, IGP Prometej, Beograd, 2002, str. 27.

12

Sve zemlje savremenog sveta, manje ili više ekonomski su upućene jedna na

drugu, odnosno stoje u međusobnoj ekonomskoj zavisnosti i uslovljenosti. Danas nema

apsolutno autarhičnih privreda koje bi same sebi bile dovoljne. Ni jedna državna

zajednica ne podmiruje svoje materijalne potrebe isključivo svojom proizvodnjom, deo

tih potreba podmiruje uvozom materijalnih dobara iz drugih zemalja, a deo sopstvene

proizvodnje namenjen je zadovoljavanju potreba u inostranstvu. Ako bi se upitali zašto je

to tako, mora se pre svega ukazati na brojne činioce koji konkretnije obrazlažu nužnost

uspostavljanja i razvijanja ekonomskih odnosa sa inostranstvo svake zemlje posebno.

Jugoslavija je prva imala statut posmatrača u GATT-u (1950-1959) a od 1959

pridruženog člana. Tada je i usvojena Deklaracija u odnosima između strane ugovornice.

GATT-a i FNRJ kojom su predviđeni razni oblici saradnje. Jugoslavija je 1967 potpisala

Deklaraciju o privremenom pristupanju GATT-u a od 1966. godine je postala stalni član

GATT-a. Jugoslavija je stupanjem u stalno članstvo GATT-a obezbedila niz ekonomskih

i carinskih pojedinosti i veću međunarodnu robnu razmenu. Svetska trgovinska

organizacija se pojavljuje kao naslednica GATT-a od 1995 godine kada je stupio na

snagu Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske organizacije kao multilateralne opšte

trgovinske organizacije. STO-u su pristupile sve ranije zemlje članice GATT-a. STO za

razliku od GATT-a se ne odnosi samo na robu, već i na usluge i trgovinske aspekte prava

intelektualne svojine. Sporazum o stvaranju STO-a nastaje iz Urugvajske runde i sadrži

više sporazuma.

Opšti sporazum o carinama i trgovini je pet decenija predstavljao osnovu

multilateralnog regulisanja međunarodne trgovine i postavio je osnove postojećeg

međunarodnog trgovinskog režima. Tokom njegovog postojanja stvoreni su jedinstveni

principi kojima se usmerava međunarodna trgovinska saradnja. Radi njegovog

sprovođenja uspostavljen je specifični mehanizam sprovođenja, i u tu svrhu su osnovani

mnogobrojni organi. Budući da je ovaj sporazum nastavio da postoji i u okviru

novoosnovane Svetske trgovinske organizacije, kao jedan od osnovnih pravnih postulata

nove međunarodne trgovinske organizacije, njegova načela, pravila i mehanizmi su

postali osnove nastanka i razvoja ove organizacije.

LITERATURA

13

1. Bjelić, P., Svetska trgovinska organizacija, IGP Prometej, Beograd, 2002.

2. Ćuzović, S., Trgovina- principi, struktura, razvoj, Ekonomski fakultet u Nišu, 2009.

3. Marković, M., Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beogradska poslovna škola Univerzitet za poslovne studije, Beograd, 2003.

4. Petrović, N., Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje, Visoka poslovna škola strukovnih studija iz Čačka, 2010.

5. Popović, T., Svetska trgovinska organizacija, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1996.

6. http://sr.wikipedia.org/sr/trgovina

7. http://www.pks.rs/Default.aspx?tabid=2968

8. www.ekfak.kg.ac.rs/sites/default/files/.../ GATT %20i%20STO.doc

14