Akcioni plan za Strategiju o klimatskim promenama · 2016. 11. 8. · 5 1 UVOD Kosovo nije učestvovalo niti je potpisalo Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama (UNFCCC) niti

Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada - Government Ministria e Mjedisit dhe Planifikimit Hapësinor

Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja Ministry of Environment and Spatial Planning

Akcioni plan za Strategiju o klimatskim promenama

Avgust 2016

PODRŽANO OD RAZVOJNOG PROGRAMA UJEDINJENIH NACIJA

2

TABELA SA SADRŽAJEM TABELA SA SADRŽAJEM .......................................................................................................................................... 2

LISTA SKRAĆENICA ................................................................................................................................................... 4

1 UVOD ........................................................................................................................................................................... 5

1.1 Vizija .................................................................................................................................................................... 6

1.2 Misija ................................................................................................................................................................... 6

1.3 Oblasti uticaja .................................................................................................................................................. 6

1.4 Ciljevi ................................................................................................................................................................... 6

1.5 Predviđanja ....................................................................................................................................................... 7

1.6 Ograničenja ....................................................................................................................................................... 7

2 STRUKTURA UPRAVLJANJA ............................................................................................................................... 9

2.1 Organizaciona šema ...................................................................................................................................... 9

2.2 Uloge & odgovornosti ................................................................................................................................. 11

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (MSPP) ...................................................... 12

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR) .......................................... 15

Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER) .............................................................................................. 16

Ministarstvo za evropske integracije (MEI) .......................................................................................... 17

Ministarstvo za infrastrukturu (MI) ......................................................................................................... 18

Ministarstvo trgovine i industrije (MTI) ................................................................................................ 19

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) ............................................................................................... 20

3 METODOLOGIJA .................................................................................................................................................... 21

3.1 Prioritetne aktivnosti .................................................................................................................................. 21

3.2 Klasifikacija intervencija ........................................................................................................................... 23

3.2.1 Strateške intervencije ......................................................................................................................... 23

3.2.2. Administrativne intervencije .......................................................................................................... 23

3.2.3 Investicije u infrastrukturu .............................................................................................................. 24

3.2.4 Aktivnosti podizanja svesti javnosti.............................................................................................. 24

3.2.5 Finansijske i ekonomske intervencije .......................................................................................... 25

4 MAPA PUTA ZA IMPLEMENTACIJU ............................................................................................................... 25

4.1 Zajedničke intervencije (RKNE & NKA) ............................................................................................... 25

4.1.1 Zajedničke strateške intervencije .................................................................................................. 25

4.1.2 Zajedničke administrativne intervencije..................................................................................... 26

4.1.3 Intervencije podizanja javne svesti ............................................................................................... 27

4.1.4. Finansijske i ekonomske intervencije ......................................................................................... 28

4.2 Razvoj niske emisije .................................................................................................................................... 28

4.2.1. RKNE Strateške intervencije ........................................................................................................... 28

4.2.2. RKNE Administrativne intervencije ............................................................................................. 29

4.2.3. RKNE intervencije u vezi sa investicijama u infrastrukturu ............................................... 30

3

4.3 Nacionalna komponenta adaptacije ...................................................................................................... 31

4.3.1. NKA strateške intervencije .............................................................................................................. 31

4.3.2. NKA administrativne intervencije ................................................................................................ 32

4.3.3. NKA intervencije koje se odnose na ulaganja u infrastrukturu ......................................... 32

5 AKCIONI PLAN ....................................................................................................................................................... 33

5.1 Kontinuirane mere (2016-2024) ........................................................................................................... 33

5.2 Kratkoročne intervencije (2016-2018) ............................................................................................... 38

5.3 Sreednjoročne mere (2019-2021) ......................................................................................................... 41

5.4 Dugoročne mere (2022-2024) ................................................................................................................ 43

6 PLAN MONITORINGA.......................................................................................................................................... 46

6.1 Uloge & odgovornosti ................................................................................................................................. 46

6.2 Logički okvir ................................................................................................................................................... 48

6.3 Protok podataka ............................................................................................................................................ 50

6.4 Upravljanje podacima ................................................................................................................................. 51

6.5 Pokazatelji ....................................................................................................................................................... 51

4

LISTA SKRAĆENICA AP – Akcioni plan

SKP – Strategija klimatskih promena

DEP – Odeljenje za zaštitu sredine

EU – Evropska unija

GSB - Gasovi staklene bašte

GIS – Geografski informacioni sistem

MMRG - Među-Ministarska radna grupa o klimatskim promenama

APEEK – Akcioni plan za energetsku efikasnost Kosova

KAZS – Kosovska agencija za zaštitu sredine

SKZS – Strategija Kosova za zaštitu životne sredine

RKNE – Razvojna komponenta niske emisije

MPŠRR - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja

AMK – Analiza multi kriterijuma

MER – Ministarstvo za ekonomski razvoj

MEI – Ministarstvo za evropske integracije

MSPP – Ministarstvo sredine i prostornog planiranja

MI – Ministarstvo infrastrukture

MIA – Ministarstvo unutrašnjih poslova

MTI – Ministarstvo za trgovinu i industriju

NKA – Nacionalna komponenta adaptacije

NEAP - Nacionalni ekološki akcioni plan

TE – Termoelektrana

UNFCCC - Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama

UNDP – Razvojni program Ujedinjenih nacija

5

1 UVOD Kosovo nije učestvovalo niti je potpisalo Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama (UNFCCC) niti Kjoto protokol ili Sporazum iz Pariza. Ipak, Kosovo ima obavezu da odgovori na zahteve Konvencije i Protokola, kao jedan od potpisnika Sporazuma o energetskoj zajednici.1 Sporazum o energetskoj zajednici takođe postavlja jasne ciljeve smanjenja za korišcenje energije dok traži povecanje udela energije iz obnovljivih izvora. Zbog toga je priprema Strategije klimatskih promena postavljena u vrhu prioriteta Strategije Kosova za životnu sredinu (SKZS) i Nacionalnog akcionog plana (NEAP) za period 2011-2015, a takođe identifikovana je kao prioritet u okviru procesa približavanja Kosova ka EU. Razvoj Strategije za klimatske promene (SKP) je pokrenuto u decembru 2012 godine od strane Ministarstva sredine i prostornog planiranja (MSPP) uz podršku od strane Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP). SKP je kompletirana tokom 2014 godine, a sadrži dve osnovne komponente - razvoj niske emisije i komponentu adaptacije. Strategija takođe sadrži 8 RKNE (Razvojna komponenta niske emisije) liste intervencija i 18 KNA (Nacionalne komponente adaptacije) liste intervencija. Strategija uspostavlja sveobuhvatan okvir politika za ublažavanje klimatskih promena, uključujuci smernice prema sledecim koracima koje treba preduzeti u smislu ispunjavanja zahteva iz EU i buduce globalne odgovornosti Kosova. Kosovo je izradilo Nacionalnu strategiju razvoja 2016 - 2021 (NSR), koja je strukturalno podeljena na četiri tematske oblasti: ljudski kapital, vladavina zakona i dobro upravljanje, razvoj konkurentnih industrija i razvoj infrastrukture. Sektori konkurentskih industrija i infrastrukture opisuju razvojne pravce industrijskog sektora (korišcenje mineralnih potencijala, napori za revitalizaciju Trepče), energetski sektor (razvoj novih održivih kapaciteta za proizvodnju energije, uspostavljanje otvorenog tržišta energije, sprovođenje energetskih mera efikasnosti i racionalno korišcenje obnovljivih izvora energije), železnička i putna infrastruktura, razvoj agrobiznisa, racionalna upotreba vodenih resursa i održivo upravljanje šumama i otpadom. Zaštita životne sredine i klimatske promene nisu dobro integrisane u NSR, pa samim tim nije konkretno pomenuto kako da se nosimo sa ovim izazovima. Konkurentna industrija i infrastruktura predstavljaju dva najvažnija sektora za razvoj zemlje i istovremeno predstavljaju najzahtevnije pretnje životnoj sredini i klimatskim promenama. Kosovo je takođe izradilo Nacionalnu strategiju za vode 2015-2034 kao dokument koji je osnovni dokument za planiranje i upravljanje vodnim resursima i podeljen je na četiri sektorska pristupa kao što su: korišcenje voda, zaštita voda, zaštita od voda i upravljanje vodama. Dokument ce biti korišcen od strane MSPP-a kao vodič za izradu politika, operativni i investicioni razvoj u sektoru voda u periodu od narednih 20 godina. Nadležni organ za zaštitu životne sredine i klimatske politike je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. U 2012. godini, uz podršku UNDP-a, Kosovo je pripremilo svoj prvi nacionalni popis GSB-a za period 2008 - 2009 godine. Ministarstvo za ekonomski razvoj je odgovorno za energetsku politiku i vodi napore za postizanje ciljeva Evropske unije 20-20-20 u okvir sporazuma o energetskoj zajednici, uključujuci i Akcioni plan za obnovljivu energiju i Akcioni plan energetske

1 Za UNDP, pominjanje Kosova treba shvatiti u kontekstu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a (1999).

6

efikasnosti dok Kosovska agencija za energetsku efikasnost planira nekoliko projekata za smanjenje Gasova staklene bašte (GSB) u zgradama i drugim sektorima. Razvoj strategije je zasnovan na punom participativnom procesu koji obezbeđuje konsultacije između centralnih i lokalnih institucija. Za tu svrhu Međuministarska radna grupa o klimatskim promenama (MMRG) je osnovana u martu 2013 godine od strane Ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje. Da bi se osiguralo pracenje implementacije i izveštavanje o stepenu realizacije i ostvarivanja ciljeva utvrđenih Strategijom neophodno je razviti detaljan akcioni plan za implementaciju SKP-a.

1.1 Vizija SKP određuje viziju klimatski otpornog Kosova, koje efikasno ublažava uzroke klimatskih promena, i efikasno predviđa i odgovora na uticaj klimatskih promena, uzimajuci u obzir međunarodno odobrene principe održivog razvoja.

1.2 Misija Utvrđena vizija SKP-a ima za cilj da smanji rizik i štetu od sadašnjih i buducih uticaja klimatskih promena na ekonomičan način i da iskoristi potencijalne koristi koje proističu iz klimatskih promena. Misija ovog posebnog dokumenta je da olakša proces implementacije SKP-a, tako što ce prepoznati potrebne korake i preduslove, postojece prepreke i prioritete.

1.3 Oblasti uticaja Akcioni plan za implementaciju SKP-a pokriva obe ključne komponente SKP-a – RKNE i NKA. Plan predviđa detaljan niz akcija i koraka, sumiranje prioriteta i obezbeđuje bolje strateško planiranje u različitim sektorima, posebno kada su u pitanju finansije (budžet) i planiranje investicija u narednom periodu.

1.4 Ciljevi Opšti ciljevi AP-a: Da bi se omogucilo postizanje SKP ciljeva korak - po - korak, omogucavajuci bolje strateško i finansijsko planiranje, pracenje i izveštavanje o implementaciji, postavljanje prioriteta i priznavanje praznina između dve komponente SKP-a i relevantnih strateških dokumenata. AP poseban cilj 1: Osigurati integraciju nacionalnih politika klimatskih promena u politikama relevantnih sektora, izbegavajuci dupliranje napora i prevazilaženje neslaganja između SKP-a i drugih relevantnih strateških dokumenata. AP poseban cilj 2:

7

Osigurati adekvatan pravni okvir i institucionalni okvir za sprovođenje SKP-a kroz jačanje institucija, obuku profesionalaca i uvođenje odgovarajucih mehanizama za pojačanu komunikaciju, saradnju i upravljanje informacijama. AP poseban cilj 3: Osigurati ulaganja u odgovarajucu infrastrukturu i razvoj odgovarajucih finansijskih/fiskalnih mera kao instrumenata za ostvarivanje SKP ciljeva. AP poseban cilj 4: Osigurati poboljšanu svest javnosti o klimatskim promenama, njenim negativnim efektima i pretnjama, mogucnosti da se prilagodi i smanji rizik ili korišcenje potencijalnih koristi.

1.5 Predviđanja Posvecenost donosioca odluka Uspeh ovog dokumenta je veoma osetljiv prema čvrstim obavezama nadležnih organa, posebno u vezi sa obezbeđivanjem sredstava i poštovanjem rokova utvrđenih u Akcionom planu. Funkcionisanje i uspostavljanje među-sektorskih mehanizama koordinacije Međuministarska radna grupa o klimatskim promenama (MMRG) je osnovana u martu 2013 godine od strane Ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje kao mehanizam koji treba da olakša međusektorsku harmonizaciju, kao i vertikalnu povezanost između centralnog i lokalnog nivoa. Funkcionisanje tih neformalnih grupa nije uvek lako, jer vrlo često postoji nedostatak jasno formulisanih pravila i odgovornosti potrebnih za pravilno funkcionisanje.

1.6 Ograničenja Glavna prepreka u vezi sa prilično ambicioznim Akcionim planom je da se obezbede sredstva kako od domacih tako i međunarodnih izvora u cilju sprovođenja ovog plana. Osim toga, za mere i intervencije koje ne zahtevaju značajne finansijske investicije (na primer, administrativne mere) neophodno je da se osigura visok nivo posvecenosti onih koji donose odluke u cilju olakšanja izgradnje kapaciteta, procesa donošenja zakona i sprovođenja sličnih blagovremenih mera. Administrativni kapaciteti se mogu smatrati kao ozbiljna prepreka, jer manje administracije često pate od nedostatka određene specifične ekspertize, ograničenog kapaciteta apsorpcije (previše različitih treninga za istu grupu ljudi), preopterecenja sa previše paralelnih zadataka, itd. Osim toga, ograničenja prepoznata od strane SKP treba uzeti u obzir:

Kosovo još nije zemlja potpisnica (UNFCCC)

Informacije a naročito projekcije o emisijama gasova staklene bašte su još uvek nedovoljne

http://www.klariti.com/templates/Project-Plan-Template.shtml

8

Nedostatak informacija o emisiji i projekcijama gasova staklene bašte je glavni razlog

za nejednaku distribuciju mera ublažavanja i adaptacije u ovom Akcionom planu.

To čini komponentu adaptacije mnogo jačom i bolje razrađenom, dok se komponenta

ublažavanje više oslanja na izgradnju kapaciteta i strateško planiranje.

9

2 STRUKTURA UPRAVLJANJA

2.1 Organizaciona šema Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (MSPP) ima vodecu ulogu među kosovskim institucijama kada je u pitanju koordinacija nacionalnih aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama i koordinacija aktivnosti Vlade Kosova da se izbori sa očekivanim uticajem klimatskih promena. Organizaciona struktura Ministarstva je predstavljena ispod:

`

MSPP (Ministar + Z. Ministra + Savetnici)

Kosovka agencija za zaštitu sredine - KAZS

Državni sekretar

Odeljenje za zaštitu životne sredine

Kosovska agencija za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost - KAZNS

Agencija za katastar Kosova - AKK

Odeljenje za prostorno planiranje

Odeljenje za vode

Odeljenje za eksproprijaciju

Odeljenje za stanovanje i izgradnju

Odeljenje za evropske integracije i koordinaciju politika

Odeljenje za javne nabavke

Odeljenje inspekcije

Odeljenje administracije

U okviru MSPP strukture, Odeljenje za zaštitu životne sredine rukovodi nacionalnim aktivnostima na izradi strateških dokumenata za klimatske promene. Struktura odeljenja je predstavljena u šemi ispod:

Vodeca uloga MSPP-a i Odeljenja za zaštitu životne sredine je potvrđeno Odlukom Vlade Kosova br. 05/45 (datuma 21.08.2015) za osnivanje Nacionalnog komiteta za klimatske promene.

Odeljenje za zaštitu životne sredine (OZS)

Kancelarija za edukaciju i podizanje svesti

Kancelarija za zaštitu od industrijskog zagađenja

Kancelarija za otpad i hemikalije

Kancelarija za zaštitu prirode

Administrativna kancelarija

2.2 Uloge & odgovornosti Nacionalni komitet za klimatske promene Nacionalni komitet za klimatske promene ima odgovornost da prati primenu i sprovođenje strateških dokumenata i akcionog plana za klimatske promene koji u potpunosti treba da budu u skladu sa zahtevima UNFCCC i Kjoto protokola. Glavne funkcije Nacionalnog komiteta za klimatske promene su sledece: - Koordinira svim aktivnostima koje proizilaze iz UNFCCC i Kjoto protokola, - Osigurava da se projekat koji ima uticaja na klimatske promene sprovodi u skladu sa

nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim sporazumima, - Priprema potrebnu dokumentaciju za učešce i članstvo u međunarodnim konvencijama,

protokolima i članstvo u vezi sa klimatskim promenama, - Uspostavlja i priprema nacionalne aktove komunikacije za UNFCCC Sekretarijat nakon

ratifikacije Kjoto protokola. Nacionalni komitet za klimatske promene ima sledeci sastav: - Ministar Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja (MSPP) - Predsednik Komiteta - Ministar Ministarstva za ekonomski razvoj (MER) - član - Ministar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR) - član - Ministar za infrastrukturu (MI) - član - Ministar Ministarstva trgovine i industrije (MTI) - član - Ministar Ministarstva za evropske integracije (MEI) - član - Ministar Ministarstva administracije lokalne samouprave (MALS) - član

Kao deo Nacionalnog komiteta za klimatske promene, uspostavljen je takođe i tehnički sekretarijat komiteta, koji priprema i olakšava rad samog Komiteta. Tehnički sekretarijat se sastoji od sledecih članova: - Direktor Odeljenja za zaštitu životne sredine – Predsedavajuci - Direktor Odeljenja za vodu - član - Direktor Odeljenja za energetiku - član - Direktor Odeljenja za putnu infrastrukturu - član - Direktor Odeljenja za industriju - član - Direktor Odeljenja za šumarstvo - član - Direktor Odeljenja za poljoprivredu i tržište - član - Direktor Odeljenja za sektorske politike - član - Direktor Hidrometeorološkog zavoda - član - Predstavnik civilnog društva - Član - Predstavnik Univerziteta – Član - Predstavnik UNDP-a – Član;

Međuministarska radna grupa (MMRG) Međuministarska radna grupa (MMRG) poboljšava koordinaciju Vlade o politikama klimatskih promena kako bi se osiguralo da je prepoznata ranjivost zemlje i negativni efekti od klimatskih promena kao i da se razvijaju odgovarajuce kratke, srednje i dugoročne mere ublažavanja i

12

adaptivne mere i radnje kako bi se osiguralo da je zemlja u stanju da se nosi sa uticajima klimatskih promena. MMRG obuhvata tri podgrupe:

Podgrupa za popisivanje gasova staklene bašte - na čelu sa Kosovskom Agencijom za zaštitu životne sredine (KAZS)

Podgrupa za smanjenje gasova staklene bašte - na čelu sa Ministarstvom za ekonomski razvoj (MER)

Podgrupa za adaptaciju - na čelu sa MSPP - Odeljenje za zaštitu životne sredine (DEP) Tokom procesa razvoja SKP-a, sledeca ministarstva i institucije su bile uključene kao članovi međuministarske radne grupe (preko svog odeljenja i/ili kancelarije).

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (MSPP) Mandat MSPP-a je regulisan Uredbom 02/2011 o oblastima odgovornosti Kancelarije premijera i Ministarstava. Ovim, MSPP je definisan kao glavna i odgovorna institucija na Kosovu za izradu (primarnih, sekundarnih zakonodavnih akata i drugih strateških dokumenata), pracenje i sprovođenje zakona u oblasti zaštite životne sredine, voda, stanovanje i izgradnju i prostorno planiranje. MSPP takođe ima dodeljenu odgovornost da rukovodi aktivnostima sa resornim ministarstvima i međunarodnim organima u sektoru zaštite životne sredine; za procenu stanja životne sredine na Kosovu, da izdaje smernice, da postavlja norme i standarde u skladu sa međunarodno priznatim standardima. U odnosu na klimatske promene, MSPP kroz svoje Odeljenje za zaštitu životne sredine, rukovodi Međuministarskom radnom grupom (MMRG), koordinira aktivnostima sa drugim resornim ministarstvima, agencijama i međunarodnim organizacijama, kao što je UNDP i olakšava proces izrade Nacionalnog akcionog plana za klimatske promene i Plana za monitoring. Odeljenje za zaštitu životne sredine Glavni zadatak Odeljenja za zaštitu životne sredine je da koordinira aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine u cilju promovisanja koherentne politike, normi i standarda; pripremanje smernica; učestvovanje u pripremi i realizaciji aktivnosti za podizanje javne svesti o zaštiti životne sredine i klimatskih promena i sprovodi različite aktivnosti za članstvo u međunarodnim organizacijama. Odeljenje ima četiri sektora (kao što je gore prikazano u organizacionoj šemi): Kancelarija za

Međuministarska radna grupa (MMRG) Celokupna koordinacija:

Odeljenje za zaštitu životne sredine

Podgrupa za popisivanje gasova staklene bašte: Kojom rukovodi KEPA

Podgrupa za smanjenje gasova staklene bašte: Kojom rukovodi MER

Podgrupa za adaptaciju: Kojom rukovodi Odeljenje za

zaštitu životne sredine

13

edukaciju i podizanje svesti, Kancelarija za zaštitu od industrijskog zagađenja, Kancelarija za otpad i hemikalije i Kancelarija za zaštitu prirode. Kancelarija za edukaciju i podizanje svesti Glavni zadaci sektora za edukaciju i podizanje svesti su da planiraju i organizuju kampanje za podizanje svesti za zaštitu životne sredine, izrada letaka i agitovanje prema široj javnosti prenoseci poruke i promovišuci zaštitu životne sredine i održivo korišcenje prirodnih resursa. Kancelarija za zaštitu od industrijskog zagađenja Ona sprovodi stručne poslove i izrađuje primarne i sekundarne zakonodavne akte, uključujuci i metodologiju i strateška dokumenta koji se odnose na Procenu uticaja na životnu sredinu (EIA), Stratešku procenu životne sredine (SEA), zaštitu kvaliteta vazduha, bavi se pitanjima klimatskih promena, zaštitom od industrijskog zagađenja, zaštitom ozonskog omotača, zaštitom od buke, prevencijom i planiranjem u slučaju ekoloških incidenata. Kancelarija za zaštitu prirode Glavni zadatak sektora za zaštitu prirode je da se izradi primarno i sekundarno zakonodavstvo za zaštitu prirode kao što je propisano Zakonom o zaštiti prirode. Kancelarija za otpad i hemikalije Glavna odgovornost sektora za otpad i hemikalije je da se izrađuje zakonodavne akte o upravljanju otpadom, hemikalijama i biocidnim proizvodima. Takođe izdaje dozvole privrednih subjekata za upravljanje otpadom; da izdaje dozvole i ovlašcenja za registraciju otpada, hemikalija i biocidnih proizvoda. Odeljenje za vodu Glavni zadaci odeljenja za vode su izrada primarnih i sekundarnih zakonodavnih akata i strateških dokumenata za održivo korišcenje vodnih resursa i planova upravljanja za rečne slivove, regulatorne norme za zaštitu vodenih resursa i slivova. Ono izdaje dozvole za sve korisnike vodnih resursa i predlaže kapitalne investicije. Odeljenje ima tri kancelarije: Kancelariju za opšte politike, Kancelariju za upravljanje vodnim resursima, kao i Kancelariju za koordinaciju rečnih slivova. Inspektorat za životnu sredinu, vode, prostorno planiranje i izgradnju Glavne odgovornosti Inspektorata za životnu sredinu, vode, prostorno planiranje i izgradnju je da sprovede kontinuirani nadzor, nadgledanje i kontrolu primene zakona i administrativnih uputstava koji se odnose na zaštitu životne sredine i sprečavanje zagađenja, upravljanje vodnim resursima, zaštitu kvaliteta vazduha, zaštitu prirode, upravljanje otpadom i hemikalijama, održivo korišcenje prirodnih resursa, urbano i prostorno planiranje, izgradnju i poštovanje zakona za izgradnju. Inspektorat za životnu sredinu, vode, prostorno planiranje i izgradnju koordinira svoje aktivnosti sa odgovarajucim odeljenjima komunalne inspekcije o pitanjima od zajedničkog interesa.

14

Kosovka agencija za zaštitu sredine KAZS je vladina institucija koja se bavi - kroz integrisani monitoring životne sredine, efikasnim sistemom informacija o životnoj sredini i kontinuiranim izveštavanjem o stanju životne sredine - za zaštitu i održavanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i biodiverziteta i promoviše korišcenje obnovljivih izvora energije i održivo korišcenje prirodnih resursa u cilju obezbeđivanja zdrave životne sredine za sadašnje i buduce generacije, u skladu sa održivim ekonomskim i socijalnim napretkom. Njena organizaciona struktura je sledeca: Prema Administrativnom uputstvu broj 01/2016 o Mehanizmu za pracenje gasova staklene bašte (GSB) - KAZS je data odgovornost za pripremu nacionalnog popisa za GSB, o projekcijama GSB, da izveštava o nacionalnim postupcima adaptacije i da vrši osiguranje kvaliteta i kontrolu kvaliteta. Hidrometeorološki institut Kosova Zakon o hidrometeorološkim aktivnostima (broj 02/L-79, 2006) definiše obim rada i odgovornosti Hidrometeorološkog instituta Kosova, način ostvarivanja zadataka i aktivnosti, usklađivanje politika i standarda sa Svetskom meteorološkom organizacijom (SMO). Hidrometeorološki institut vrši sve vrste testova, merenja i posmatranja meteoroloških, hidroloških, bio-meteoroloških, hidro-bioloških pojava; izradu i objavljivanje sakupljenih rezultata merenja i osmatranja; objavljivanje redovnih i periodičnih informacija o vremenu, stanje površinskih i podzemnih voda, kvalitetu vazduha, obavlja istraživanja oko procene uticaja klimatskih i temperaturnih promena na hidrološki ciklus, itd. U cilju razvoja Plana aktivnosti i monitoringa klimatskih promena, Hidrometeorološki institut ce pružiti informacije o varijacijama temperature tokom vremena, podatke o kvalitetu površinskih i podzemnih voda, protoku glavnih reka na Kosovu, kretanju i stopi padavina i kvalitetu vazduha.

15

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR) Uloga i odgovornost MPŠRR je definisana Uredbom broj 02/2011 o oblastima odgovornosti Kancelarije premijera i Ministarstava. MPŠRR je definisana kao glavna i odgovorna institucija za izradu i sprovođenje primarnog i sekundarnog zakonodavstva za razvoj poljoprivrede, upravljanje korišcenjem zemljišta, ruralni razvoj, upravljanje sektorom šumarstva, uključujuci zaštitu i pošumljavanje, zaštitu i sprečavanje požara, dezinfekciju protiv insekata i različitih biljnih bolesti. U saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja sprovodi ispitivanje i kontrolu kvaliteta hrane i srodnih aktivnosti za zaštitu životne sredine. Organizaciona struktura MPŠRR je prikazan na slici ispod: Za potrebu izrade Plana aktivnosti i monitoringa klimatskih promena, MPŠRR podržava MSPP i MMRG pružanjem informacija u vezi sa korišcenjem zemljišta i poljoprivrednom proizvodnjom, šumarstvom, poljoprivrednom strukturom i živinom.

MPŠRR (Ministar + Z. Ministra + Savetnici)

Kosovska agencija za šume

Državni sekretar

Odeljenje za ruralni razvoj i politike - Upravni organ

Agencija za razvoj poljoprivrede

Odeljenje za šumarstvo

Odeljenje za poljoprivredne politike i tržišta

Odeljenje za ekonomske analize i poljoprivrednu statistiku

Odeljenje za usluge savetovanja i tehničku službu


Odeljenje za vinogradarstvo i vina

Pravno odeljenje

Odeljenje za finansije i opšte poslove

16

Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER) U skladu sa Aneksom 18 iz Uredbe br 02/2011 o oblastima administrativne odgovornosti Kancelarije premijera i Ministarstava, Ministarstvo za ekonomski razvoj (u daljem tekstu Ministarstvo) vrši sledece nadležnosti: priprema politiku i strategija za ekonomski razvoj, podržava razvoj tržišne ekonomije, liberalizaciju tržišta u javnim službama, predsedava Komitetom ministara o javnim preduzecima i olakšava vladine diskusije i rasprave o pitanjima koja se tiču javnih preduzeca, priprema godišnji izveštaj o performansama preduzeca u javnom vlasništvu, priprema i prati sprovođenje propisa u oblasti energije i rudarstva, poštanskih usluga, telekomunikacija, informacionih tehnologija i vrši nadzor nad javnim preduzecima, izrađuje i sprovodi strateške dokumente za sektor energetike i rudarstvo za energetski bilans, izrađuje politike o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije, kao i relevantne akcione planove za gore navedene sektore. Organizaciona struktura MER je prikazana u šemi ispod:

U cilju razvoja Plana aktivnosti i monitoringa klimatskih promena, MER preko svog Odeljenja za rudarstvo i energetiku i odgovarajucih agencija, ce obezbediti da MMRG imaju pristupa podacima u vezi sa energetikom i rudarstvom.

Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER) (Ministar + Z. Ministra + Savetnici)

Geološka agencija Kosova

Državni sekretar

Odeljenje za evropske integracije, koordinaciju politika i ekonomski razvoj

Kosovska agencija za energetsku efikasnost

Jedinica za monitoring i politike javnih kompanija

Odeljenje za rudarstvo

Odeljenje za energiju

Pravno odeljenje

Odeljenje za post- telekomunikacije i informacione i komunikacione tehnologije


Inspektorat za energiju

Sektor interne revizie

17

Ministarstvo za evropske integracije (MEI) Ministarstvo za evropske integracije u okviru svoje glavne misije upravlja, koordinira i nadzire sve aktivnosti ka integraciji Kosova u Evropskoj uniji: izrada strateških dokumenata za bržu implementaciju kriterijuma i obaveza potrebnih za proces evropskih integracija, pomaže i u organizovanju mehanizama koordinacije donatora, podržava resorna ministarstva u usklađivanju zakonodavstva u skladu sa specifičnim evropskim direktivama. Organizaciona struktura MEI je predstavljena u šemi ispod:

Ministarstvo za evropske integracije (MEI) (Ministar + Z. Ministra + Savetnici)

Državni sekretar

Odeljenje za SAP koordinaciju

Odeljenje za sektorske politike

Odeljenje političkih kriterijuma

Odeljenje za EU zakonodavstvo

Odeljenje za ekonomske kriterijume i unutrašnje tržište


Odeljenje za razvojnu pomoc

18

Ministarstvo za infrastrukturu (MI) Dužnosti i odgovornosti Ministarstva za infrastrukturu su definisane u članu 17 iz Uredbe Vlade broj 02/2011 o administrativnim oblastima odgovornosti Kancelarije premijera i Ministarstava. Glavne odgovornosti MI su: izrada i monitoring brze primene i sprovođenje politike, strateških dokumenata u sektoru infrastrukture, drumski transport, železnički transport, civilno vazduhoplovstvo, telekomunikacije i informacione tehnologije.

Ministarstvo za infrastrukturu (Ministar + Z. Ministri + Savetnici)

Državni sekretar

Odeljenje za vozila

Odeljenje za putnu infrastrukturu

Odeljenje za upravljanje putevima

Odeljenje za drumski saobracaj

Odeljenje za inspekciju

Odeljenje za civilno vazduhoplovstvo

Odeljenje za vozačke dozvole

Odeljenje za administraciju

Odeljenje za koordinaciju Saveta za bezbednostisaobracaja na putevima



Pravno odeljenje

19

Ministarstvo trgovine i industrije (MTI) Ministarstvo trgovine i industrije donosi, nadzire i osnažuje implementaciju primarnog i sekundarnog zakonodavstva i strateških dokumenata za trgovinu, industriju, komercijalizaciju, industriju i građevinske proizvode. MTI isto tako promoviše investicije na Kosovu, pruža informacije potencijalnim investitorima, upoznaje i spaja investitore sa lokalnim partnerima, pomaže investitorima u dobijanju potrebnih dozvola i odobrenja i pritom sastavlja i objavljuje podatke o stranim ulaganjima.

MTI (Ministar + Z. Ministra + Savetnici)

Kosovska Agencija za registraciju biznisa

Državni sekretar

Pravno odeljenje

Kosovska Agencija za investicije i podršku preduzecima

Kosovska Agencija za standardizaciju

Industrijsko odeljenje

Odeljenje za trgovinu

Odeljenje za zaštitu potrošača


Odeljenje za kontrolu i trgovanje strateškom robom


Agencija za metrologiju Kosova

Odeljenje za državne reserve


Agencija za industrijsku imovinu

Trgovinska inspekcija

Direktorijat za akreditaciju Kosova

20

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Iako MUP nije član Nacionalnog komiteta za klimatske promene niti član Sekretarijata, verujemo da MUP može da bude uključen preko svoje Agencije za reagovanje u vanrednim situacijama, posebno u oblasti javne bezbednosti, vanredne situacije i reagovanja.

MUP (Ministar + Z. Ministra + Savetnici)

Policija Kosova

Državni sekretar

Odeljenje za izradu, sprovođenje i monitoring politika

Inspektorat Policije Kosova

KCPSED

Odeljenje za javnu bezbednost

Pravno odeljenje

Odeljenje centralne administracije

Odeljenje za državljanstvo, azil i migracije

Odeljenje za budžet i finansije


Agencija za civilnu registraciju

Agencija za reagovanje u vanrednim situacijama

21

3 METODOLOGIJA

3.1 Prioritetne aktivnosti Proces identifikacije prioriteta u okviru mera predviđenih u Strategiji za klimatske promene 2014-2024 obuhvata analizu različitih faktora vezanih za aktuelnu situaciju na Kosovu, uzimajuci u obzir razvojnu politiku, dostupnost sredstava i posebnih rizika i mogucnosti u vezi sa fenomenom klimatskih promena. Strategija za klimatske promene zna Kosovu predlaže dva seta mera:

Preporučene razvojne mere niske emisije

Preporučene mere adaptacije, Ova dva seta mera su razrađeni kroz SKP sa različitim nivoima detalja i prethodnim analizama. Oba seta sadrže 9 opštih preporuka predstavljenih u donjim tabelama 1 i 2 po sektorima, i to po nizu svojih prioriteta. Međutim, svaka od ovih opštih mera mora biti razložena po redosledu koraka, uzimajuci u obzir da mnogi koraci različitih mera mogu da se odvijaju istovremeno. Preporučene mere adaptacije su dalje razrađene na osnovu analize multikriterijuma (AMK), kako bi se obezbedio opšti redosled priznatih 38 intervencija i da se napravi razlika između kratkoročnih, srednjeročnih i dugoročnih intervencija, dok kada su u pitanju mere za smanjenje emisije gasova staklene bašte, određeni koraci su priznati ali dalja elaboracija je preskočena zbog nedovoljnog nivoa informacija o prisutnoj emisiji i ublažavanju uticaja pojedinačnih aktivnosti.

Tabela 1. Mere smanjenja GSB emisije

Opšte mere u sektoru

1 Izgradnja kapaciteta

2 Energetska efikasnost

3 Obnovljiva energija

4 Daljinsko grejanje i industrijska ko-proizvodnja

5 Termoelektrane i rudnici uglja

6 Transport

7 Upravljanje otpadom

8 Poljoprivreda

9 Šume i priroda

Tabela 2. Mere adaptacije

Opšte mere u sektoru

1 Zaštita od poplava

2 Suša/mali protok/gubitak vode

3 Šume i upravljanje biodiverzitetom

4 Javno zdravlje

5 Upravljanje i razmena informacija

6 Izgradnja kapaciteta, obuka, podizanje svesti

7 Finansije, nadoknada troškova i upravljanje rizikom

22

8 Strukture saradnje

9 Razno

Na prvi pogled je jasno da postoje određena preklapanja između sektora iz ova dva skupa, iako ublažavanje i adaptacija mogu imati drugačiji pristup. Međutim, neke mere, kao što je izgradnja kapaciteta i upravljanje šumama mogu se tretirati kao zajedničke mere, sa različitim koracima na kraju. Isto vazi i za mere za poboljšanje Upravljanja i razmene informacijama i strukture saradnje. Iako je ukupno određivanje prioriteta mera prestavljeno u SKP, kako bi se izradio odgovarajuci Akcioni plan za dugoročni period (2016-2024), bio je neophodno da se definišu periodi za implementaciju kratkoročnih, srednjeročnih i dugoročnih mera. Stoga, hitne mere se sprovode u najkracem mogucem roku, od momenta usvajanja Akcionog plana do kraja 2018 godine a one mera na srednji rok ce se realizovati u periodu 2019-2021, a dugoročne mere u periodu od 2021-2024. Pored toga, bilo je potrebno da se definiše niz mera koje treba sprovediti u kontinuitetu tokom celog perioda kojeg pokriva Akcioni plan. Određivanje preciznog perioda implementacije za svaku meru i korak se zasniva na nekoliko ograničenja i povoljnih faktora: Razmotreni faktori ograničenja su:

- Vremenski okvir – (ne)mogucnost da se mere implementiraju u određenom vremenskom okviru;

- Nedostupnost fondova – određene mere zahtevaju ulaganja značajnih sredstava u određenom vremenskom periodu;

- Nedostatak ekspertize – sprovođenje određenih mera zahteva visok stepen stručnosti; - Nedostatak pravnog i institucionalnog okvira – sprovođenje određenih mera zahteva

uspostavljanje odgovarajuceg pravnog i institucionalnog okvira pre njihovog sprovođenja; - Nedostatak precizno definisanih nadležnosti – nedefinisane ili slabo definisane nadležnosti

su najčešce ozbiljna prepreka za realizaciju planiranih mera; - Nivo efikasnosti – dok su neke mere pokazale ograničenu efikasnost u međunarodnoj

praksi, za neke od mera procena efikasnosti može biti otežana zbog nedostatka podataka. Sledeci faktori se smatraju povoljnim:

Vremenski okvir – odgovara vremenskom okviru po preporuci iz SKP-a;

Horizontalne mere – mere sa višestrukim i opštim efektom koje bi sistemski doprinosile borbi protiv klimatskih promena;

Nacionalne mere – mere koje treba sprovoditi širom zemlje imaju prednost nad lokalnim/regionalnim merama koje ciljaju jedan lokalni problem;

Ozbiljnost problema – je ključni faktor u definisanju prioriteta (na primer, ako su poplave vec prepoznate kao ozbiljna pretnja, mere za njihovo sprečavanje ce prevladati nad merama koje se odnose na pretnje koje bi se mogle desiti u buducnosti zbog klimatskih promena);

Dokazana efikasnost mere - određene mere su dokazale efikasnost u međunarodnoj praksi, dakle preovlađuju nad merama koje nisu bile dovoljno testirane ili su pokazale umerene rezultate;

Dostupnost fondova – ako su fondovi u potpunosti ili delimično obezbeđeni za realizaciju određene mere to joj daje apsolutni prioritet za racionalno strateško planiranje;

23

Postojeci pravni/institucionalni okvir – za veliki broj mera to predstavlja nezaobilazni preduslov.

3.2 Klasifikacija intervencija Analiza intervencija koje su predložene u okviru SKP su rezultirale priznavanjem nekoliko tipova intervencija koje se mogu tretirati na sličan način za potrebe planiranja, monitoringa i izveštavanja. One su:

3.2.1 Strateške intervencije Intervencije koje obuhvataju monitoring implementacije strateških dokumenata uglavnom zahtevaju kontinuiranu primenu tokom celog vremenskog perioda kojeg pokriva ovaj Akcioni plan. Ovakav pristup osigurava integraciju klimatske politike u druge sektorske politike na duži vremenski period. Uzimajuci u obzir da neka postojeca strateška dokumenta vec imaju ograničeni vremenski okvir, neke strateške intervencije su predviđene za kratkoročni period kako bi se započeo proces integracije klimatskih politika u druge sektorske politike i obezbedilo izveštavanje o ključnim sektorima koji utiču ili su pogođeni klimatskim promenama. Osim toga, potrebno je istaci da vecina intervencija koje su predložene u SKP se ukrštaju sa vec postojecim strategijama, stvarajuci dupliranje napora. To je od izuzetnog značaja kada se insistira na integraciji odgovarajucih sektorskih intervencija u relevantne sektorske politike i strategije i fokusiraju na pracenje njihove realizacije u okviru svojih sektorskih okvira, bolje nego da gubite vreme i napore na dupliranje sličnih obaveza. Ove intervencije su predstavljene kao „strateške“ intervencije, jer one pripadaju nacionalnom strateškom okviru.

3.2.2. Administrativne intervencije Ova grupa intervencija je povezana sa funkcionisanjem državne uprave i od presudnog je značaja, jer predstavlja glavni preduslov za sprovođenje strategije. Intervencije u ovoj grupi uključuju aktivnosti izgradnje kapaciteta, jačanje i uspostavljanje institucija i organa, obuku stručnjaka, uspostavljanje pravnog okvira i administrativnih procedura. Iako su identifikovani neki opšti koraci tokom SKP-a, ova grupa intervencija zahteva precizno strateško planiranje, sa jasnim odgovornostima. Ohrabrujuce je da su sredstva potrebna za realizaciju ove vrste intervencija umereno niska. Postoji nekoliko tipova administrativnih intervencija:

Pravne intervencije – zahteva se izrada i usvajanje određenih pravnih akata i administrativnih procedura;

Jačanje institucija i uspostavljanje tela - SKP prepoznaje potrebu za jačanje pojedinih institucija (Institut za zaštitu prirode, meteorološka služba, itd). Ove intervencije treba da imaju prioritet jer predstavljaju preduslov za realizaciju brojnih intervencija koje su predložene u SKP.

Osiguranje obuke za stručnjake - Ova aktivnost je veoma obimna, uzimajuci u obzir različite vrste obuka i ciljnih grupa koje su potrebne u okviru implementacije SKP-a. Dok su neki koraci eksplicitno priznati u okviru SKP-a, kao što su obuka i prosredovanje pod UNFCCC i EU, odnosno, obuka o efikasnom upravljanju navodnjavanja za poljoprivrednike, obuka o adaptaciji na klimatske promene za napredne stručnjake u vodenim resursima, poljoprivredi, šumarstvu, planiranju korišcenja zemljišta, javnom zdravlju i ostalim sektorima, a drugi ce sigurno nastati tokom procesa implementacije. Preporučljivo je da se pripremi spisak

24

potrebnih obuka sa definisanim prioritetima i uzme u obzir prilikom planiranja dinamike realizacije za sve intervencije.

Upravljanje i razmena informacija - U okviru ovog naslova SKP (komponenta adaptacije) prepoznaje set aktivnosti: Jačanje zajedničke/participativne proizvodnje informacija; Modernizaciju Hidrometeorološkog sektora; i Poboljšanje komunikacije (razmena podataka i proizvodnja informacija. Poboljšanje korišcenja informacija, se međutim smatra zajedničkom intervencijom (i za ublažavanje i adaptaciju) jer uspostavljanje Nacionalnog sistema za listiranje nije moguce bez unapređenja proizvodnje i razmene informacija. Sigurno ce se zahtevati unapređenje zvanične statistike, kao i saradnja različitih aktera.

Saradnja razvojnih struktura - U okviru ovog naslova SKP (komponenta adaptacije) prepoznaje set aktivnosti: Jačanje nivoa, ili odredbi za učešce zainteresovanih strana; Poboljšanje međusektorske saradnje; Unapređenje saradnje između nivoa uprave; Unapređenje saradnje preko administrativnih granica. Ovo je klasičan primer administrativne intervencije koja ima dugoročnu primenu, jer svaka nova obaveza zahteva neko fino administrativno podešavanje i povecanu saradnju između odgovornih aktera. Osim toga, mehanizmi transparentnosti i učešca javnosti se trebaju konstantno unapređivati.

3.2.3 Investicije u infrastrukturu Postoji nekoliko intervencija koje zahtevaju značajne investicije u infrastrukturu. Uzimajuci u obzir dostupnost sredstava i obim intervencije, one su uglavnom smatraju dugoročnim intervencijama, kao što su:

Povecanje efikasnosti proizvodnje električne energije zamenom TE Kosovo A sa elektranom Novo Kosovo

Smanjenje curenja vode za pice iz vodovodne mreže

Rekultivacija lokacija sa industrijskom jalovinom

Rekonstrukcija železnice

Povecanje kapaciteta reka za pražnjenja;

3.2.4 Aktivnosti podizanja svesti javnosti Veliki broj intervencija predloženih u okviru SKP su u vezi sa promotivnim aktivnostima. To uključuje:

Programi podizanja javne svesti o klimatskim promenama i kako se nositi sa njihovim uticajem, uključujuci: a) Kampanje o rizicima izgradnje, življenja i rada u ugroženim područjima, b ) Kampanje oko uštede vode za građane, preduzeca, fabrike, itd;

Promocija i podizanje svesti o energetskoj efikasnosti;

Promocija javnog drumskog saobracaja;

Promocija pešačenja i biciklizma;

Promocija kompostiranja kod kuce;

Promovisanje dobre poljoprivredne prakse (skladištenje stajskog đubriva, metode pripreme i primene, pravilna primena mineralnih i organskih đubriva);

Promocija kišnice;

25

Programi za podizanje svesti o klimatskim promenama i zdravlju među onima koji su zaduženi za javno zdravlje i kod lekara.

Slično aktivnostima obuke, promotivne aktivnosti treba planirati u okviru vremenskog perioda koji je pokriven Akcionim planom, u skladu sa prioritetima. Međutim, jedne medijska kampanja ne može da pruži značajne rezultate. Zbog toga je neophodno da se prošire aktivnosti za podizanje javne svesti tokom dužeg vremenskog perioda, da se određene radnje ponavljaju kako bi porasla svest javnosti.

3.2.5 Finansijske i ekonomske intervencije Finansijske i ekonomske intervencije SE odnose na finansijske instrumente kao što su subvencije i takse, porezi, podsticaji, itd. U cilju stvaranja adekvatnog paketa finansijskih instrumenata, neophodno je napraviti analizu troškova i koristi kako bi donosiocima odluka pokazali da planirani instrumenti kao što su podsticaji mogu doneti koristi u dugoročnim periodima, ili da takse i druge naknade odgovaraju određenom nivou negativnih efekata klimatskih promena i ne predstavljaju nepotreban teret za poslovne subjekte.

4 MAPA PUTA ZA IMPLEMENTACIJU Na osnovu ključnih ciljeva SKP, predloženih intervencija i izvršenih analiza, ova mapa puta je pripremljena kako bi se olakšalo postizanje SKP ciljeva, što omogucava bolje strateško i finansijsko planiranje kroz isticanje neophodnih preduslova, postojecih ograničenja i potrebnih napora. U cilju približavanja viziji Kosova kao klimatski otporne zemlje, koja efikasno ublažava uzroke klimatskih promena, SKP ima dve glavne komponente : Razvojna komponenta niske emisije (RKNE) i Nacionalnu komponentu adaptacije (NKA).

4.1 Zajedničke intervencije (RKNE & NKA) Kao što je vec ranije objašnjeno, analiza intervencija koje se predložene u okviru SKP tokom razvoja ove AP pokazuje preklapanja između dve glavne komponente SKP-a, kao i neke intervencije koje bi mogle biti korisne za obe komponente. Radi lakšeg planiranja, monitoringa i izveštavanja te intervencije se tretiraju kao zajedničke. U principu, prioritet treba dati ovim grupama intervencija, jer je vecina njih usmerena na uspostavljanje odgovarajuce postavke koja ce omoguciti realizaciju SKP komponenti (RKNE & NKA).

4.1.1 Zajedničke strateške intervencije

1. Monitoring i izveštavanje o implementaciji SKP-a a. Korak 1 - Određivanje odgovornog osoblja za monitoring i izveštavanje o

sprovođenju SKP-a b. Korak 2 - Izrada i usvajanje prvog izveštaja o realizaciji SKP-a c. Korak 3 - Izrada i usvajanje drugog Izveštaja o realizaciji SKP-a d. Korak 4 - Revizija Akcionog plana ako je to potrebno e. Korak 5 - Izrada i usvajanje završnog izveštaja o sprovođenju SKP-a f. Korak 6- Revizija SKP-a i razvoj post - 2024 AP;

26

2. Integrisanje SKP ciljeva u relevantnim strateškim dokumentima/sectorskim politikama

a. Korak 1 - Uvođenje SKP ciljeva u post 2017 NAPE i posle 2020 i Akcioni plan za biodiverzitet

b. Korak 2 - Uvođenje SKP ciljeva u post 2018 za APEEK, Strategija za grejanje i Energetska strategije

c. Korak 3 - Uvođenje SKP ciljeva u post 2020 za NAPOE d. Korak 4 - Uvođenje SKP ciljeva u Nacionalnom planu za upravljanje sušama (NPUS) e. Korak 5 - Uvođenje SKP ciljeva u politici zaštite šuma f. Korak 6 - Uvođenje SKPciljeva u politici zdravstvene zaštite g. Korak 7 - Uvođenje SKP ciljeva u Strateškom planu za upravljanje otpadom (SPUO) i

Planu upravljanja komunalnim otpadom h. Korak 8 - Uvođenje SKP ciljeva u Strategiji za upravljanje podzemnim vodama (ili

ciljevi upravljanja podzemnim vodama koji su integrisani u ostale strateške sektorske dokumente)

3. Implementacija Nacionalnog ekološkog akcionog plana (NAPE) za period 2013-2017 a. Korak 1 – Monitoring i unapređenje implementacije postojeceg NAPE

Glavni cilj ovog AP je da olakša sprovođenje, monitoring i izveštavanje o implementaciji SKP-a. Zbog toga su ključni koraci u vezi sa ovim procesom ovde predstavljeni kao deo najvažnije intervencije od najvišeg prioriteta. Detaljniji plan monitoringa dat je u poglavlju broj 6. Prvi Specifični cilj ovog AP je da se osigura integraciju nacionalne politike klimatskih promena u politikama relevantnih sektora, koji su ili postojeci ili su planirani da se razvijaju u skladu sa SKP ciljevima. Implementacija NAPE se smatra zajedničkom merom, pošto SKP predlaže određivanje i razvoj zašticenih područja (što bi moglo biti u vezi sa zaštitom šuma i povecanja GSB smanjenja pod RKNE komponentom) i ekološkim koridorima pod NKA komponentom. Prema EU Izveštaju o napretku za Kosovo, „postoji veoma mali napredak u počinjanju sa uspostavljanjem Natura 2000 mreže zašticenih područja. Institucije u ovoj oblasti su i dalje slabe“. Zbog toga, dalje aktivnosti predložene od strane SKP-a su u vezi sa uspostavljanjem zašticenih područja i ekoloških koridora, jačanjem Instituta za zaštitu prirode i uvođenje kriterijuma biodiverziteta u prostornom planiranju koji moraju biti integrisani u NEAP posle 2017 godine.

4.1.2 Zajedničke administrativne intervencije SKP prepoznaje veliki broj administrativnih intervencija, posebno u NKA komponenti, koje imaju za cilj poboljšanje upravljanja i razmene informacija, razvoj struktura saradnje, poboljšanje mehanizama za transparentnost i učešce javnosti, kao i jačanje institucionalne strukture. Sledece intervencije su smatraju korisnim za obe komponente:

1. Unapređenje proizvodnje informacija, korišcenje informacija i komunikacija a. Korak 1 - Razvoj IT alatki i administrativnih procedura za prikupljanje i razmenu

podataka b. Korak 2 - Jačanje nivoa učešca zainteresovanih strana u donošenju odluka u vezi sa

klimatskim promenama

27

c. Korak 3 - Unapređenje međusektorske saradnje d. Korak 4 - Unapređenje saradnje između administrativnih nivoa e. Korak 5 - Unapređenje saradnje preko administrativnih granica.

2. Obuka stručnjaka (predložena lista nije isključiva) a. Korak 1 - Obuka o adaptaciji na klimatske promene za napredne stručnjake za vodu,

poljoprivredu, šumarstvo, planiranje korišcenja zemljišta, javno zdravlje, itd. b. Korak 2 - Obuka o pravilnom korišcenju objekata i pratece opreme za rukovanje

đubrivom c. Korak 3 - Obuka za GIS implementaciju i za sistem baze podataka d. Korak 4- Obuka o efikasnom upravljanju navodnjavanjem za poljoprivrednike e. Korak 5- Obuka oko pregovora pod UNFCCC i EU.

3. Uspostavljanje međuvladine radne grupe institucija koje su odgovorne za zaštitu šuma

a. Korak 1 - Izrada plana rada za međuvladinu radnu grupu na osnovu RKNE intervencije po Listi broj 8 i NKA intervencije po Listi broj 16

Neophodno je uspostaviti mehanizme za funkcionalnu razmenu informacija između administrativnih organa. Ovo je od vitalnog značaja za realizaciju brojnih intervencija predviđenih po SKP-u (uspostavljanje nacionalnog sistema za popisivanje, uspostavljanje platforme za smanjenje rizika, itd), ali i kako bi prikupili informacije o realizaciji različitih SKP intervencija u različitim sektorima i sprovođenje politike relevantnih sektora i strateških dokumenata. Takođe, neophodno je da se unapredi saradnja na svim nivoima u kontekstu klimatskih promena, gde su prvi koraci oni koji se odnose na priznavanje relevantnih institucija i osoblja zaduženih za pitanja u vezi klimatskih promena. Aktivnosti izgradnje kapaciteta se oslanjaju na obuku stručnjaka u različitim oblastima. Aktivnosti obuke treba da uvek slede i ostale komplementarne akcije. Uzimajuci u obzir apsorpcioni kapacitet javne uprave, precizan plan za obuku zaposlenih o različitim temama treba da bude planiran najmanje na godišnjem nivou. Treba uzeti u obzir finansiranje aktivnosti obuke putem posvecenih programa (na primer, EU TAIEX, ECRAN, ostale donatorske aktivnosti).

4.1.3 Intervencije podizanja javne svesti SKP preporučuje brojne aktivnosti podizanja javne svesti u obe komponente. Iako su različite teme pokrivene u RKNE i NKA komponentama, opšta svest javnosti o klimatskim promenama i njenim uticajima je neophodna da bi razumeli i prihvatili promovisane aktivnosti. Generalno gledano, skoro sve SKP intervencije, a posebno one koje se odnose na uvođenje novih koncepata i mehanizama trebaju određene aktivnosti za podizanje javne svesti. Glavni cilj aktivnosti javne svesti o klimatskim promenama je postizanje postepene promene u ponašanju prema više održivim stilovima života. Stoga, postoji potreba za dugoročnim programom, koji pokriva različite teme sa naglaskom na one koje su pracene odgovarajucim postupcima. Preporučljivo je da se razvije dugoročna saradnja sa medijima (novine, radio, TV, društveni mediji) i nedeljno doprinosi sa člancima koji imaju za cilj da se promovišu različite tehnike adaptacije ili ublažavanja kao što su ušteda vode, pešačenje i biciklizam, energetska efikasnost, itd. 1. Planiranje aktivnosti podizanja javne svesti (predložena lista koraka nije iscrpna)

- Korak 1 - Javna kampanja za očuvanje vode i upotrebu kišnice

28

- Korak 2 - Programi podizanja svesti za lekare o negativnim uticajima klimatskih promena - Korak 3 - Promocija javnog drumskog prevoza, promocija pešačenja i biciklizma - Korak 4 - Promocija dobre poljoprivredne prakse (skladištenje stajskog đubriva, metode

pripreme i primene, pravilne primene mineralnih i organskih đubriva, kucno kompostiranje) - Korak 5 - Planiranje drugih aktivnosti podizanja javne svesti, korišcenjem specijalnih

događaja i prilika za PA aktivnosti.

4.1.4. Finansijske i ekonomske intervencije SKP takođe predlaže različite finansijske i ekonomske intervencije kao što su porezi, podsticaji i promocija javno-privatnog partnerstva. Dok pojedinačni instrumenti mogu biti efikasni u određenim granicama, strateški planirani fiskalni paket sigurno daje znatno efikasnije rezultate. Na primer, ozelenjavanje javnih nabavki može dovesti do poboljšanja voznog parka, energetski efikasna oprema i objekti imaju višestruke efekte vezane za razvoj niskih emisija i adaptaciju.

1. Razvoj klimatskog poreskog paketa a. Korak 1 - Izrada studije izvodljivosti o mogucim klimatski -prijatnim podsticajima u

vidu poreza i taksi, uzimajuci u obzir međunarodne prakse i lokalne privredne okolnosti

b. Korak 2 - izmene i dopune pravnog okvira c. Korak 3 - Monitoring i evaluacija efekata finansijskih i ekonomskih mera,

4.2 Razvoj niske emisije Komponenta razvoja niske emisije se fokusira na dva cilja:

Izgradnja kapaciteta za ispunjavanje svojih buducih obaveza u skladu sa UNFCCC i EU;

Usporavanje povecanja emisije gasova staklene bašte kroz povecanje energetske efikasnosti u svim sektorima, razvoj obnovljivih izvora energije i održivog korišcenja prirodnih resursa

Kako je ranije istaknuto, nedostatak podataka i projekcija o emisiji gasova staklene bašte otežava strateško planiranje u ovoj oblasti, što negativno utiče na sakupljanje fondova i budžetske investicije zbog nemogucnosti da se kvantifikuje smanjenje emisije gasova staklene bašte (efekti intervencija). Zbog toga je ova komponenta prilično fokusirana na izgradnju kapaciteta i unapređenje strateškog okvira, priznajuci intervencije u relevantnim sektorima u kojima ce emisija gasova staklene bašte biti smanjena ili se poveca GSB smanjenje.

4.2.1. RKNE Strateške intervencije Među RKNE „strateškim“ intervencijama u cilju poboljšanja i unapređenja primene postojeceg strateškog okvira, postoje sledece priznate aktivnosti i koraci:

1. Implementacija Akcionog plana za energetsku efikasnost na Kosovu 2010-2018 a. Korak 1 - pracenje i poboljšanje implementacije postojecih APEEK

2. Implementacija Nacionalnog akcionog plana za obnovljivu energiju (NAPOE 2011 -2020) a. Korak 1 - pracenje i poboljšanje implementacije postojecih NAPOE

3. Izrada strateškog okvira za upravljanje otpadom

29

a. Korak 1 - Izrada Strateškog plana upravljanja otpadom (SPUO) b. Korak 2 - Razvoj opštinskih planova za upravljanje otpadom u skladu sa SPUO c. Korak 3 - Izrada studije izvodljivosti za ko- obradu otpada u industriji.

Ove aktivnosti i koraci su formulisani na osnovu postojeceg strateškog okvira sa pristupom da intervencije koje su pokrivene od strane relevantnih sektorskih politika ne treba ponoviti kroz ovaj AP kako bi se izbeglo dupliranje napora i preklapanje nadležnosti. Osim toga, integracija klimatske politike u relevantnim sektorskim politikama je osnovni preduslov za njeno uspešno sprovođenje zbog međusektorske prirode. Prema Godišnjem izveštaju o implementaciji iz Sekretarijata energetske zajednice (objavljen 1. septembra 2015)2 Kosovo je prva ugovorna strana EE koja je dostavila nacrt za drugi APEE, koji je usvojen u decembru 2013. Isti je veoma dobrog kvaliteta i predlaže odgovarajuci paket intervencija energetske efikasnosti u svim sektorima. Time uključuje detaljnu analizu i procenu prvog APEE i izveštaja o štednji energije i ispunjenje prelaznog cilja ( 32 ktoe ili 3 % u 2012 godini). Sektori domacinstava i transporta, koji imaju najvece učešce u ukupnoj finalnoj potrošnji energije, pravilno se tretiraju u drugom APEE i bave se raznim intervencijama energetske efikasnosti. Imajuci to u vidu, kao i činjenicu da je postojeci APEEK ograničen vremenskim periodom do 2018 godine, kao i Nacionalna strategija za grejanje i Energetska strategija, AP preporučuje uvođenje SKP ciljeva u ovim strateškim instrumentima tokom revizije za period posle 2018 godine, dok intervencije koje su vec pokrivene postojecim strateškim okvirom3 nisu dodatno elaborirane u okviru ovog AP. Isto važi i za realizaciju NAPOE, čiji cilj obuhvata tri sektora: proizvodnju električne energije, transport i grejanje i sektor hlađenja. Kada su u pitanju intervencije upravljanja otpadom, dok su prvi koraci u ovoj intervenciji neophodni u smislu uvođenja strateških ciljeva klimatskih promena u politike sektora otpada, treci korak i postizanje cilja kao što je navedeno u SKP (koristeci bezpasni otpad kao alternativno gorivo) mogu biti u suprotnosti sa drugim ekološkim ciljevima, kao što su stopa za reciklažu i kvalitet vazduha. Neophodno je uzeti u obzir ova razmatranja, jer u procesu integracija zemlje kandidata EU mora da ispuni OK standarde, kao i cene za reciklažu koje uspostavlja EU. Osim toga, ostale intervencije predviđene po SKP-u u sektoru otpada (na primer izgradnja infrastrukture za odvojeno sakupljanje otpada i reciklažu) treba da bude integrisano u politiku upravljanja otpadom kako bi se izbeglo dupliranje napora.

4.2.2. RKNE Administrativne intervencije Glavna RKNE (administrativna) intervencija izgradnje kapaciteta se odnosi na uspostavljanje Nacionalnog sistema inventara i „sistema za politike i mere i projekcije“ u skladu sa članom 3 (2) i (15) iz EU Regulative broj 525/2013 o mehanizmu za pmonitoring i izveštavanje o emisiji gasova staklene bašte i za izveštavanje drugih relevantnih informacija za klimatske promene. Veoma je važno da se uspostave kapaciteti i strukture za potencijalne procene ublažavanja. Iako Kosovo još

2 Godišnji izveštaj o implementaciji iz Sekretarijata energetske zajednice (objavljen 1 septembra 2015) https://www.energycommunity.org/portal/page/portal/ENC_HOME/DOCS/3872267/23B450386A075E64E053C92FA8C0F69F.PDF 3 Intervencije kao što su promocija i podizanje nivoa svesti o energetskoj efikasnosti, poboljšanje efikasnosti postojecih termoelektrana, rekonstrukcija i proširenje mreža daljinskog grejanja, uvođenje obnovljivih izvora energije u proizvodnji energije, uspostavljanje revizije energetskog sistema, itd.

https://www.energycommunity.org/portal/page/portal/ENC_HOME/DOCS/3872267/23B450386A075E64E053C92FA8C0F69F.PDF

https://www.energycommunity.org/portal/page/portal/ENC_HOME/DOCS/3872267/23B450386A075E64E053C92FA8C0F69F.PDF

30

uvek nema obaveze izveštavanja, postoji određena potreba za poboljšanje podataka o gasovima staklene bašte kako bi se omogucila odgovarajuca planiranja u ovoj oblasti, kao što je gore objašnjeno.

1. Uspostavjanje Nacionalnog sistema za popisivanje i unapređenje izveštavanja o GSB a. Korak 1 - Uvođenje glavne zahteve iz EU Uredbe 525/2013 u nacionalni pravni

okvir b. Korak 2 - Imenovanje osoblja zaduženog za uspostavljanje i održavanje GSB

popisa c. Korak 3 – Imenovanje osoblja za projekciju emisija d. Korak 4 - Redovno ažuriranje i održavanje GSB popisa,

2. Korišcenje opreme za sprečavanje samopaljenja lignita

Uspostavljanje Nacionalnog sistema za popisivanje je obrađeno pod RKNE Listom intervencija broj 6, sa predviđenim vremenom za inesticije u periodu 2014 - 2020. Međutim, imajuci u vidu da Kosovo još uvek nema formalnu međunarodnu obavezu da izveštava o GSB, kao i na činjenicu da je u skladu sa EU Regulativom broj 525/2013, potrebno kontinuirano unapređenje kvaliteta podataka i Nacionalnog sistema za popisivanje u celini, to predstavlja dugoročnu aktivnost, blisko povezanu sa poboljšanjem upravljanja i razmenom informacija. Uzimajuci u obzir da je oprema za gašenje požara u rudnicima kupljena davne 2005/2006 potrebno je da se što je pre moguce iskoristi ova oprema. Intervencija ce doprineti smanjenju GSB-a emitovanih zbog samopaljenja lignita.

4.2.3. RKNE intervencije u vezi sa investicijama u infrastrukturu

1. Povecanje efikasnosti proizvodnje električne energije kroz zamenu TE Kosovo A sa elektranom Novo Kosovo

a. Korak 1 - Izrada neophodne projektne dokumentacije i ugovaranje b. Korak 2 - Početak izgradnje i građevinskih radova

2. Rekonstrukcija železnice

3. Izrada EU CIVITAS pilot projekta – projekata

SKP prepoznaje nekoliko infrastrukturnih projekata koji bi se na različite načine bavili efektima klimatskih promena. Međutim, najznačajnija ulaganja za smanjenje emisije gasova staklene bašte se odnose na oblasti energetike i saobracaja koji se smatraju ključnim stvaraocima emisije GSB na Kosovu. Što se tiče izgradnje nove termoelektrane, Akcioni korak 1 obuhvata svu dokumentaciju potrebnu pre izgradnje TE, uključujuci i prostorne planove, EIA i NPSE (Nacionalni plan smanjenja emisije) za LCP direktivu. Kosovo ima dve elektrane koje potpadaju pod Direktivu okvira velikih postrojenja sa sagorevanjem sa ukupno pet jedinica i ukupnim toplotnim ulazom od 3,350 MV. Sve jedinice rade na lignitu. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja mora da odluči o planu prema kojem KEK mora da ispuni sve obaveze koje se odnose na smanjenje emisija iz LCP. Kosovo trenutno obavlja merenja emisije u svoja dva velika postrojenja za sagorevanje, TE Kosovo A (tri jedinice) i TE Kosovo B (dve jedinice), kao preduslov za pripremu Nacionalnog plana za smanjenje emisije. Realizacija ovog teškog investicionog projekta (procenjuje e na iznos od 1,2 € 2 x 300 MV) ce zavisiti od raspoloživih

31

sredstava/investitora, ali pošto je modernizacija u proizvodnji energije potrebna, pripremne korake treba uzeti kao prioritet kako bi se omogucilo bolje finansijsko planiranje i kao podrška za pronalaženje fondova/investitora. Mreža Železnice Kosova se sastoji od 334,451 km za javni prevoz i 103,4 KM za industrijsku upotrebu. Železnički transport koristi dizel kao izvor energije. Železnica nije u punoj funkciji i potrebna joj je postepena modernizacija. Troškovi se ne procenjuju. SKP podseca na CIVITAS program Evropske unije. Tokom poslednjih deset godina CIVITAS je uspeo da testira više od 800 intervencija i urbanih transportnih rešenja.4 Čak i ako se ne sprovode projekti o održivom saobracaju u okviru EU CIVITAS programa, bazu podataka testiranih intervencija treba koristiti kako bi se pronašla odgovarajuca rešenja testirana u praksi.

4.3 Nacionalna komponenta adaptacije Komponenta adaptacije SKP formuliše tri cilja:

Uvođenje novih i unapređenje postojecih mehanizama za smanjenje rizika od katastrofa

Poboljšanje sposobnosti adaptacije prirodnih sistema

Izgradnja kapaciteta

Ova SKP komponenta je razrađena u više detalja, što je dovelo do brojnih intervencija. Analiza predloženih intervencija je bila zasnovana na istom pristup kao i za LDC koji je korišcen za ovu komponentu, sa ciljem da se izbegne dupliranje napora i izbegne nepotrebno administrativno opterecenje.

4.3.1. NKA strateške intervencije Pored zajedničkih strateških intervencija koje se odnose na obe SKP komponente (RKNE i NKA), komponenta adaptacije prepoznaje sledece strateške intervencije:

1. Izrada platforme za upravljanje rizikom 2. Smanjenje rizika od poplava

a. Korak 1 - Kreiranje registra podataka za tokove reka b. Korak 2 - Mapiranje područja podložnih poplavama c. Korak 3 - Izrada planova upravljanja rizikom od poplava - širom Kosova,

3. Priprema nacrta Nacionalnog plana za upravljanje suša (NPUS) 4. Izrada planova za upravljanje podzemnim vodama 5. Intervencije u vezi sa javnim zdravljem,

a. Korak 1 - Sprovođenje procene uticaja ranjivosti na zdravlje b. Korak 2 - Razviti plan za prilagođavanje za zdravstveni sektor,

SKP opisuje situaciju u vezi sa smanjenjem rizika od katastrofa na sledeci način: „Odeljenje za upravljanje u vanrednim situacijama (OUV) u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova je formalno zaduženo za koordinaciju i/ili sprovođenje procene štete. Prikupljanje i čuvanje podataka za svaku prirodnu nepogodu se sprovodi po ad hok osnovi. Tokom 2009 godini na Kosovu je sprovedena procena rizika koja pokriva sve potencijalne opasnosti za stanovništvo na Kosovu i pokušava da

4 http://www.civitas.eu/about-us-page

http://www.civitas.eu/about-us-page

32

kvantifikuje očekivani stepen oštecenja. Procena se uglavnom fokusira na opasnosti i strukturne ranjivosti, dok podaci ranjivosti zbog klimatskih promena za Kosovo nisu dostupni. „Stoga, kako bi se postigao primarni cilj NKA komponente, važno je da se proceni ranjivost zbog klimatskih promena u najugroženijim sektorima (voda, poljoprivreda, biodiverzitet, šumarstvo, zdravlje) i da se uspostavi odgovarajuca platforma i samim tim mehanizmi za smanjenje rizika. Buduci da su poplave prepoznate kao glavna pretnja u vezi sa klimatskim promenama, poseban strateški pristup je potreban za smanjenje rizika od poplava. Umesto politike na nacionalnom nivou, lokalni planovi upravljanja rizicima su mnogo efikasniji s obzirom na drugačiji teren, okolne vode i veličinu ugroženog stanovništva. Nacionalni plan za upravljanje suša treba da obuhvati veliki broj intervencija koje su predložene u okviru SKP-a, kao što je tehnologija za uštedu vode u sistemima za navodnjavanje, izbor visokih elastičnih ratarskih semena, obezbeđivanje minimalnih tokova u sušnim periodima, politika transfera vode, izgradnja površina za zadržavanje vode, itd. U zavisnosti od trenutne situacije u sektoru voda, postoji potreba prepoznata od strane SKP-a da se izradi posebna Strategija upravljanja podzemnim vodama. Ako je to prikladnije, ovaj strateški dokument se može ugraditi u okvirnoj strategiji za sektor voda.

4.3.2. NKA administrativne intervencije Kao što je objašnjeno u Poglavlju 3, administrativne intervencije su povezane sa funkcionisanjem državne administracije i često predstavljaju preduslov za pravilan razvoj politike. Na primer, odgovarajuci pravni i institucionalni okvir predstavlja ključni faktor za intervencije adaptacije koje se odnose na sledece teme:

1. Izrada i usvajanje novog Zakona o izgradnji 2. Izgradnja građevinskih standarda i smernica za zelene zgrade i zelene krovove 3. Izrada i usvajanje neophodnih zakonskih akata i EIA u vezi sa transferom voda 4. Izrada neophodnih zakonskih akata o eksploataciji i zaštiti podzemnih voda

Kako bi se osiguralo da ce urbanistički razvojni planovi koristiti urbane oblasti racionalnije i funkcionalnije i imaju za cilj da se spreči nekontrolisana izgradnja i razvoj naselja u podložnim područjima, postoji potreba da se izmeni postojeci Zakon o izgradnji, uvođenjem i drugih intervencija koje su predložene u SKP-u, kao što su promocija zelenih standarda u zgradama, uključujuci lokalne ciljeve biodiverziteta u planiranje, isporuku i upravljanje intervencijama zelene infrastrukture, itd. Pravne intervencije su neophodne za unapređenje mehanizama za poboljšanje sposobnosti adaptacije, kao što su zeleni krovovi, transfer vode, zaštita podzemnih voda, itd.

4.3.3. NKA intervencije koje se odnose na ulaganja u infrastrukturu Smanjenje rizika i šteta od sadašnjih i buducih uticaja klimatskih promena i jačanje adaptivnog kapaciteta zahteva puno ulaganja u infrastrukturu. SKP prepoznaje različite oblasti intervencije fokusirane na uvođenje novih i unapređenje postojecih mehanizama za smanjenje rizika.

1. Modernizacija mreže za hidrometeorološki monitoring,

33

a. Modernizacija mreže monitoringa postojecih vodnih resursa b. Modernizacija i proširenje postojece meteorološke mreže

2. Smanjenje curenja pijace vode iz vodovodne mreže 3. Rekultivacija na lokacijama sa industrijskom jalovinom

a. Izraditi studije izvodljivosti, EIA, dizajn projekta i prostorno planska dokumentacija za Industrijski park u Mitrovici, Starom Trgu i jalovine u Zvečanu

b. Implementacija intervencija za saniranje c. Izgradnja postrojenja za prečišcavanje kiselih voda iz rudnika

4. Povecanje kapaciteta reka za pražnjenje a. Produbljivanje letnjih korita b. Podešavanje ili uklanjanje hidrauličnih prepreka u rečnim koritima c. Restauracija prethodno poplavljenih oblasti d. Zamena nasipa za povecanje kapaciteta rečnog korita

5. Izrada pilot projekata u vidu „zelenih krovova“ 6. Izrada pilot projekata za melioraciju vode

a. Mapiranje i izbor industrijskih zona, institucionalnih i/ili stambenih objekata koji su pogodni za realizaciju pilot projekata

b. Razvoj studija izvodljivosti i projektnih dizajna odabranih lokacija za melioraciju vode c. Primena odgovarajuce tehnologije za reciklažu odabranih lokacija za melioraciju

vode. 7. Izrada dizajna mera rehabilitacije kako bi se osigurao strukturalni integritet hidro- sistema

Ibar - Lepenac 8. Izrada dizajna postrojenja za prečišcavanje i pražnjenje kiselih voda (rudnik Novo Brdo)

SKP procenjuje da ce modernizacija hidro-meteoroloških usluga na Kosovu koštati oko 20-30 miliona €. Pre nego što se takva investicija realizuje, okvir treba uspostaviti odgovarajuci institucionalni kako na centralnom tako i na lokalnom nivou i osigurati obuku ključnog osoblja. Uzimajuci u obzir da bi prema procenama SKP-a navedene intervencije mogle koštati više od 150 miliona evra, postavljanje prioriteta i rokova i preuzimanje obaveza u pogledu sprovođenja je prilično zahtevan zadatak. Stoga, ovaj set intervencija treba da se primeni korak-po-korak, osiguravajuci da su pripremni radovi (kao što su tehnička dokumentacija, zakonski okvir, institucionalne strukture, itd) završeni pre početka projekta. Isto tako, pošto vecina navedenih intervencija treba da se sprovodi širom Kosova, određene intervencije se mogu obaviti postepeno (na primer, rekonstrukcija vodovodne mreže ili rehabilitacija rečnih obala) ili delimično od opštine od opštine. Tim se takođe naglašava potreba da se ove mere smatraju dugoročnim i u nekim slučajevima mogu biti završene nakon isteka ovog Akcionog plana.

5 AKCIONI PLAN

5.1 Kontinuirane mere (2016-2024) 1. Monitoring i izveštavanje o implementaciji SKP-a

Vrsta intervencije: Strateška intervencija Sektor: Izgradnja kapaciteta

Cilj: Nacionalna politika klimatskih promena je pripremljena i implementirana

Akcioni korak 1: Imenovanje odgovornog osoblja za pmonitoring i izveštavanje o sprovođenju SKP-a

Odgovorna institucija

Vremenski rok Potrebni resursi Potencijalni izazovi

Rezultat

MSPP 2016 N/A Redovni monitoring i izveštavanje

34

(IV kvartal)

Akcioni korak 2: Izraditi i usvojiti prvi Izveštaj o realizaciji SKP-a



Rezultat

MSPP 2018 (IV kvartal) N/A Javnost obaveštena o početnoj fazi implementacije SKP-a

Akcioni korak 3: Izraditi i usvojiti drugi Izveštaj o realizaciji SKP-a

MSPP/odgovorna osoba ili grupa

2021 (IV kvartal)

N/A N/A Javnost obaveštena o drugoj fazi implementacije SKP-a

Akcioni korak 4: Revizija Akcionog plana po potrebi



Rezultat

MSPP/odgovorna osoba ili grupa MMRG

2022 (I kvartal)

N/A N/A Ažuriran Akcioni plan za reprogram mera koje se ne primenjuju kao što je planirano

Akcioni korak 5: Izraditi i usvojiti treci Izveštaj o realizaciji SKP-a



Rezultat


2024 (I kvartal)

N/A N/A Javnost obaveštena o niovu implementacije SKP-a

Akcioni korak 6: Revizija SKP-a i izrada AP posle 2024



Rezultat


2024 (I kvartal)

N/A N/A Ažuriran SKP i Akcioni plan

2. Integracija SKP ciljeva u relevantnim strateškim dokumentima/sektorskim politikama

Vrsta mere: Strateška mera Sektor: svi

Cilj: Monitoring SKP ciljeva integrisan u drugim strateškim dokumentima/sektorskim politikama

Akcioni korak 1: Uvesti i pratiti sprovođenje SKP ciljeva posle 2017 za NAPE i posle 2020 i Akcionog plana za biodiverzitet



Rezultat


2016 - 2024 N/A N/A Redovni monitoring implementacije SKP ciljeva

Akcioni korak 2: Uvesti i pratiti sprovođenje SKP ciljeva posle 2018, Akcioni plan za energetsku efikasnost (APEE), Strategija za grejanje i Energetska strategija



Akcioni korak 3: Uvesti i pratiti sprovođenje SKP ciljeva posle 2020, Nacionalni akcioni plan za obnovljivu energiju (NAPOE)



Rezultat



Akcioni korak 4: Uvesti i pratiti sprovođenje SKP ciljeva u Nacionalnom planu za upravljanje sušama (NPUS)



Rezultat



Akcioni korak 5: Uvesti i pratiti sprovođenje SKP ciljeva u Strategiji za zaštitu zdravlja

35



Rezultat



Akcioni korak 6: Uvesti i pratiti sprovođenje SKP ciljeva u Politikama za zaštitu šuma



Rezultat



Akcioni korak 7: Monitoring SKP ciljeva integrisanih u Strateški plan upravljanja otpadom (SPUO) i Opštinskih planova za upravljanje otpadom



Rezultat



Akcioni korak 8: Monitoring CCS ciljeva integrisanih u planove upravljanja podzemnih voda (ili ciljevi upravljanja podzemnih voda integrisani u druge sektorske strateške dokumente)



Rezultat



3. Unapređenje proizvodnje informacija, korišcenje informacija i komunikacija

Vrsta mere: Administrativna/Institucionalna Sektor: svi

Cilj: Unapređenje proizvodnje informacija, korišcenje informacija i komunikacija

Akcioni korak 1: Razviti IT alatke i administrativne procedure za prikupljanje i razmenu podataka



Rezultat

Vlada 2016 - 2024 N/A N/A Unapređenje prikupljanja i razmene informacija

Akcioni korak 2: Ojačati nivo učešca zainteresovanih strana u donošenju odluka u vezi sa klimatskim promenama

Vlada 2016 - 2024 N/A N/A Poboljšano učešce zainteresovanih strana

Akcioni korak 3: Unaprediti međusektorsku saradnju



Rezultat

Vlada 2016 - 2024 N/A N/A Unapređenje saradnje

Akcioni korak 4: Poboljšati saradnju između administrativnih nivoa



Rezultat


Akcioni korak 5: Unaprediti saradnju preko administrativnih granica



Rezultat


4. Obuka stručnjaka

Vrta mera: Administrativna/obuka Sektor: svi

Cilj: Unapređenje proizvodnje informacija, korišcenje informacija i komunikacija

Akcioni korak 1: Obuka o adaptacijama na klimatske promene za napredne stručnjake o vodi, poljoprivredi, šumarstvu, planiranje korišcenja zemljišta, javno zdravlje, itd.

36


Vremenski rok5 (TDO)

Potrebni resursi Potencijalni izazovi

Rezultat

Vlada/Organi javne administracije

(2016 – 2024) N/A N/A Unapređenje znanja i veština zaposlenih

Akcioni korak 2: Obuka osoblja hidrometeorološkog zavoda/lokalnih meteoroloških stanica



Rezultat

Kosovski Hidrometeorološki zavod/Lokalne meteorološke stanice

2018 (IV kvartal)

Nije procenjeno Dostupnost fondova

Ojačati kapacitete zvaničnika lokalnih institucija da trajno dobijaju snimljene podatke, za analizu podataka, da koriste numeričke modele i softvera za simulaciju i projekciju uticaja klimatskih promena na vodne resurse i usluga eko - sistema

Akcioni korak 3: Obuka o propisnoj upotrebi kapaciteta i povezane opreme za upotrebu đubriva

MPŠSR 2016 - 2024 N/A N/A Unapređeno znanje i veštine farmera ili osoblja zaposlenog na farmi

Akcioni korak 4: Obuka o GIS za mapiranje područja podložnih riziku



Rezultat

MSPP/ MPŠSR 2016 - 2024 N/A N/A Unapređeno znanje i veštine osoblja

Akcioni korak 5: Obuka o efikasnim praksama upravljanja navodnjavanjem za poljoprivrednike



Rezultat

MSPP/ MPŠSR 2016 - 2024 N/A N/A Unapređeno znanje i veštine farmera

Akcioni korak 6: Obuka o klimatskim pregovorima u okviru UNFCCC i EU



Rezultat

MSPP 2016 - 2024 N/A N/A Unapređeno znanje i veštine osoblja

Akcioni korak 7: Obuka o GSB popisu i projekciji emisija



Rezultat

KAZS/MSPP 2016 - 2024 N/A N/A Unapređeno znanje i veštine osoblja

5. Intervencije za podizanje javne svesti

Vrsta mere: Podizanje javne svesti Sektor: svi

Cilj: Javna svest o klimatskim promenama je poboljšana

Akcioni korak 1: Javna kampanja za očuvanje vode i prikupljanje kišnice

Odgovorna institucija Vremenski rok Potrebni resursi

Potencijalni izazovi

Rezultat

MSPP/ MPŠSR 2016 - 2024 N/A N/A Ušteda vode

Akcioni korak 2: Programi podizanja svesti lekara o negativnim uticajima klimatskih promena

Ministarstvo zdravlja 2016 - 2024 N/A N/A Poboljšana svest lekara o klimatskim promenama

5 treba da se potvrdi u posebnom planskom dokumentu

37

Akcioni korak 3: Promocija efikasnih praksi za korišcenje javnih drumova i železničkog saobracaja umesto pojedinačnih vozila, promocija pešačenja i biciklizma



Rezultat

Ministarstvo transporta i telekomunikacije

2016 - 2024 N/A N/A Poboljšana svest javnosti o alternativnom prevozu

Akcioni korak 4: Promocija dobre poljoprivredne prakse (skladištenje stajskog đubriva, metode pripreme i primene, pravilne primene mineralnih i organskih đubriva, kompostiranje u domacinstvu)



Rezultat

MPŠSR 2016 - 2024 N/A N/A Poboljšana svest javnosti o dobrim poljoprivrednim praksama

Akcioni korak 5: Planiranje drugih aktivnosti poboljšanja javne svesti, korišcenjem specijalnih događaja i prilika za PA aktivnosti



Rezultat

MSPP/MMRG/odgovorna osoba ili grupa

2016 - 2024 N/A N/A Strateško planiranje aktivnosti poboljšanja javne svesti

6. Priprema klimatskih poreskih paketa

Vrsta mere: Finansijska Sektor: Horizontalan

Cilj: Priprema klimatskog poreskog paketa

Akcioni korak 1: Razviti studiju izvodljivosti o mogucim klimatski -prijatnim podsticajima u vidu poreza i taksi, uzimajuci u obzir međunarodne prakse i lokalne ekonomske okolnosti

Odgovorna institucija Vremenski rok Potrebni resursi Potencijalni izazovi

Rezultat

MER/MF 2019 (II kvartal)

Nije procenjeno

Dostupnost ekspertize

Jasna vizija o fiskalnoj politici u vezi sa SKP

Akcioni korak 2: Izmene i dopune pravnog okvira


Rezultat

Vlada/resorna Ministarstva

2021 (IV kvartal)

N/A

Dužina administrativnih postupaka, politička volja

Finansijske i ekonomske mere za borbu protiv klimatskih promena su pravno obavezujuce

Akcioni korak 3: Monitoring i evaluacija efekata finansijske i ekonomske intervencije


Rezultat

MER/MF 2024 (IV kvartal)

12-15 mil (€) (Ukupna procena za cilj)

N/A Podaci o efektima sprovedenih fiskalnih/finansijskih mera

7. Uspostavljanje Nacionalnog sistema za popisivanje

Vrsta intervencije: Administrativna Sektor: Izgradnja kapaciteta

Cilj: Nacionalni GSB sistem popisivanja je uspostavljen i funkcionalan

Akcioni korak 1: Uvesti osnovne zahteve EU Uredbe 525/2013 u nacionalni pravni okvir



Rezultat

KAZS/MSPP 2017 (III kvartal)

N/A Dostupnost ekspertize

Obaveza o pružanju podataka propisano za sve nosioce podataka, uključujuci format i učestalost izveštavanja

38

Akcioni korak 2: Imenovanje odgovornog osoblja za popisivanje i postavku, redovno održavanje i izveštavanje



Rezultat

KAZS/MSPP 2018 (IV kvartal) N/A N/A Odgovornosti za popisivanje i održavanje su uspostavljene

Akcioni korak 3: Imenovati osoblje za projekciju emisija, razvoj scenarija i tumačenja



Rezultat

KAZS/MSPP 2020 (IV kvartal) N/A N/A Odgovornosti za popisivanje i održavanje su uspostavljene

Akcioni korak 4: Redovno održavanje i ažuriranje GSB popisa



Rezultat

KAZS/MESP 2024 (IV kvartal) N/A N/A Nacionalni sistem popisivanja je uspostavljen i funkcioniše

8. Intervencije povezane sa javnim zdravljem

Vrsta mere: Administrativna/Institucionalna Sektor: Javno zdravlje

Cilj: Unapređenje odziva sistema javnog zdravlja na efekte klimatskih promena

Akcioni korak 1: Sprovođenje procene uticaj ranjivosti na zdravlje


Potencijalni izazovi Rezultat

Institut za javno zdravlje Ministarstvo zdravlja

2018

(IV kvartal)

Nije procenjeno


Jasna vizija o zdravstvenoj politici u vezi sa SKP

Akcioni korak 2: Razviti plan adaptacije za zdravstveni sektor


Potencijalni izazovi Rezultat

Institut za javno zdravlje Ministarstvo zdravlja

2021

(IV kvartal)

Nije procenjeno

Dostupnost ekspertize/fondova

Zdravstvena politika u vezi sa SKP je izrađena

5.2 Kratkoročne intervencije (2016-2018) 9. Unapređenje sprovođenja NAPE za period 2013-2017

Vrsta mere: Strateška mera Sektor: Šume i zaštita biodiverziteta

Cilj: Obeležavanje i razvoj zašticenih područja i ekoloških koridora

Akcioni korak 1: Monitoring i poboljšanje sprovođenja postojeceg NAPE



Rezultat

MSPP 2018 (IV kvartal)

N/A Dostupnost fondova

SKP ciljevi integrisani i praceni u politici zaštite životne sredine

10. Unapređenje sprovođenja APEEK za period 2010-2018

Vrsta mere: Strateška mera Sektor: Energetska efikasnost

Cilj: Implementacija Akcionog plana za energetsku efikasnost na Kosovu 2010-2018

Akcioni korak 1: Monitoring i unapređenje implementatcije Akcionog plana za energetsku efikasnost (APEEK)

39



Rezultat

MSPP 2016

(IV kvartal)

17,6 miliona EUR

(ukupno procenjeni fondovi)

Dostupnost fondova

Napredniji nivo implementacije Akcionog plana za energetsku efikasnost

11. Razvoj strateškog okvira za upravljanje otpadom

Vrsta mere: Strateška mera Sektor: Upravljanje otpadom

Cilj: Koristeci bezopasnan otpad kao alternativno gorivo

Akcioni korak 1: Izrada Strateškog plana za upravljanje otpadom (SPUO)



Rezultat


Nije procenjeno Dostupnost posebne ekspertize

Politika klimatskih promena integrisana u politiku upravljanja otpadom

Akcioni korak 2: Izrada opštinskih planova za upravljanje otpadom u skladu sa SPUO



Rezultat

Opštine 2018 (IV kvartal)

Nije procenjeno Ograničeno vreme i resursi

Politika promene klime integrisana u politiku upravljanja otpadom na lokalnom nivou

Akcioni korak 3: Izrada studije izvodljivosti za ko- obradu otpada u industriji



Rezultat

MER/sektor industrije (industrija cementa)

2018 (IV kvartal)

Nije procenjeno Dostupnost posebne ekspertize

Preduslovi za realizaciju cilja su uspostavljeni, ako studija potvrđuje korist od predloženog projekta

12. Razvoj platforme za upravljanje rizicima

Vrsta mere: Strateška mera Sektor: Upravljanje rizikom

Cilj: Poboljšanje upravljanja rizicima i ograničiti izgradnju naselja u područjima podložnim riziku

Akcioni korak 1: Razvoj platforme za upravljanje rizicima



Rezultat

Vlada/Opštine 2017 (IV kvartal)

0.6 mil € Dostupnost fondova

Smanjeni rizici, bolje upravljanje rizicima

Akcioni korak 2: Mapiranje i pregled svih rizičnih područja sklonih nepogodama



Rezultat

Vlada/Opštine 2017 (IV kvartal)

0.6 mil € Dostupost fondova

Smanjeni rizici, bolje upravljanje rizicima

13. Priprema Nacionalnog plana za upravljanje sušama (NPUS)

Vrsta mere: Strateška mera Sektor: suša/mali protok/nestašica vode

Cilj: Adaptacija useva - izbor visoko elastičnih biljnih semena (usevi uz efikasnije korišcenje vode i veci prinos pod povecanim temperaturnim uslovima)

Akcioni korak 1: Priprema Nacionalnog plana za upravljanje sušama (NPUS)

40



Rezultat

MPŠRR 2017

(IV kvartal)

Nije procenjeno Dostupnost potrebne ekspertize

Politika klimatskih promena integrisana u agrarnoj politici


Vrsta mere: Administrativna/institucionalna mera Sektor: Šume i zaštita biodiverziteta

Cilj: Unapređenje politika zaštite šuma

Akcioni korak 1: Uspostavljanje međuvladine radne grupe institucija koje su odgovorne za zaštitu šuma



Rezultat

Vlada 2016

(IV kvartal)

N/A

Bolje upravljanje šumskih resursa

Akcioni korak 2: Izrada plana rada međuvladine radne grupe na osnovu RKNE Liste intervencija broj 8 i NKA Liste intervencija broj 16



Rezultat

Međuvladina radna grupa za zaštitu šuma

2017 (I kvartal) N/A Dalja razrada koraka i akcija za sprovođenje SKP-a u sektoru šumarstva

15. Izrada građevinskih standarda i smernica za zelene zgrade i zelene krovove

Vrsta mere: Administrativna/zakonodavna mera Sektor: zaštita od poplava

Cilj: Razvoj inovativnih standarda za zelenu gradnju

Akcioni korak 1: Izrada građevinskih standarda i smernica za zelene zgrade i zelene krovove



Rezultat

MSPP 2017

(I kvartal) N/A


Izrada novih građevinskih standarda koji promovišu koncepte zelene gradnje, posebno koncept zelenih krovova

16. Izrada planova karakterizacije i zaštite od podzemnih voda

Vrsta mere: Administrativna/zakonodavna mera Sektor: suša/mali protok/nestašica vode

Cilj: Održivo upravljanje podzemnim vodama i zaštita

Akcioni korak 1: Razvoj planova za upravljanje podzemnim vodama



Rezultat

MSPP

2017

(II kvartal)

N/A

Uspostavljeni planovi i strukture za efikasno i održivo upravljanje i zaštitu resursa podzemnih voda

17. Sprečavanje samopaljenja lignita

Vrsta mere: Investicija Sektor: Termoelektrane i rudnici uglja

Cilj: Sprečavanje samopaljenja lignita u rudnicima uglja na Kosovu

Akcioni korak 1: Korišcenje opreme za sprečavanje samopaljenja lignita



Rezultat

41

KEK/MSPP (nadgledanje)

2017

(II kvartal)

50.000 – 100.000

(€)

N/A

Prestanak i sprečavanje samopaljenja lignita i samim tim sprečavanje emisije CO2 i NH4.

18. Razvoj dizajna mera rehabilitacije kako bi se osigurao strukturalni integritet hidro- sistema Ibar - Lepenac

Vrsta mere: Investicija Secktor: suša/mali protok/nestašica vode

Cilj: Plan upravljanja i mere rehabilitacije za hidro- sistem Ibar - Lepenac

Akcioni korak 1: Izrada projekta za mere rehabilitacije kako bi se osigurao strukturalni integritet hidro - sistema Ibar - Lepenac, izradu planova & studije izvodljivosti za realizaciju 2. faze projekta - za povezivanje Ibar kanala (basen reke Ibar) sa basenom reke Lepenac.



Rezultat

Vlada – MSP i opštine

2018

(IV kvartal)

15- 17 mil (€) (Ukupna procena za cilj)

Dostupnost podataka, koordinacija i saradnja

Podaci o nužnoj rekonstrukciji koja je sistematizovana zajedno sa odgovarajucim dizajnom mera rehabilitacije koji ce pružiti realniju procenu potrebnih sredstava

19. Izrada i projektovanje postrojenja za prečišcavanje i pražnjenja kisele vode (Novo brdo rudnik)

Vrsta mere: Investicija Sektor: suša/mali protok/nestašica vode

Cilj: Projektovanje i izgradnja postrojenja za prečišcavanje za rudnik u Novom Brdu

Akcioni korak 1: Izrada i projektovanje postrojenja za prečišcavanje i pražnjenja kisele vode



Rezultat

Preduzece Trepča (MSPP nadgledanje)

2018

(IV kvartal)

1 mil (€) (ukupna procena za cilj)

N/A

Glavni projekat postrojenja za prečišcavanje je završen

5.3 Sreednjoročne mere (2019-2021) 20. Unapređenje implementacije NAPOE (2011-2020)

Vrsta mere: Strateška mera Sektor: Obnovljiva energija

Cilj: Implementacija NAPOE 2011-2020

Akcioni korak 1: Monitoring i poboljšanje implementacije postojeceg Nacionalnog akcionog plana za obnovljivu energiju (NAPOE)



Rezultat



Napredniji stepen realizacije NAPOE

21. Modernizacija mreže za hidrometeorološki monitoring

Vrsta mere: Administrativna/Institucionalna mera Sektor: Upravljanje i razmena informacija

Cilj: Modernizaciji hidrometeorološkog sektora

Akcioni korak 2: Modernizovati postojecu mrežu za monitoring vodnih resursa: monitoring stanice za površinske i podzemne vode (kvalitet i kvantitet).



Rezultat

42

Hidrometeorološki Institut Kosova

2020 (IV kvartal) Ukupna procena 20-30 mil €)

Dostupnost fondova

Poboljšani hidrološki podaci i drugi parametri životne sredine.

Akcioni korak 3: Modernizaciju i proširenje postojece meteoroloških mreža: monitoring stanice za padavine, temperaturu, uklj. drugih parametara za kvalitet životne sredine



Rezultat

Hidrometeorološki Institut Kosova / Lokalne meteorološke stanice

2021 (IV kvartal)

Kao gore Dostupnost fondova

Poboljšan kvalitet meteoroloških podataka

22. Smanjenje rizika od poplava

Vrta mere: Administrativna/Strateška Sektor: Zaštita od poplava

Cilj: Ograničavanje izgradnje naselja u oblastima sklonim riziku i prevencija rizika od poplava

Akcioni korak 1: Creating registry database for river flows and vulnerabilities



Rezultat

MSPP/MMRG 2019 (I kvartal)

Nije procenjeno N/A

Osigurati da ce urbanistički razvojni planovi koristiti urbana područja racionalnije i funkcionalnije i sprečavati nekontrolisane gradnje i razvoj naselja

Akcioni korak 2: Mapiranje područja podložnih poplavama



Rezultat

MSPP/MMRG 2020 (I kvartal)

Nije procenjeno N/A

Osigurati da ce urbanistički razvojni planovi koristiti urbana područja racionalnije i funkcionalnije i sprečavati nekontrolisane gradnje i razvoj naselja

Akcioni korak 3: Izrada planova upravljanja rizikom od poplava - širom Kosova



Rezultat

MSPP/MMRG Opštine

2021 (IV kvartal)

Nije procenjeno

Saradnja sa opštinama, dostupnost sredstava i ekspertize na lokalnom nivou

Smanjenje opasnosti i pretnji od poplava

23. Izrada i usvajanje neophodnih zakonskih akata koji se odnose na transfer vode

Vrta mere: Administrativne/ezakonodavne mere Sektor: zaštita od poplava

Cilj: Transfer vode (iz jednog rečnog basena ka drugom)

Akcioni korak 1: Izrada i usvajanje neophodnih pravnih akata i odobrenja koji se odnose na transfer vode


Vremenski rok Potrebni resursi Potencijalni izazovi Rezultat

MSPP/MPŠRR

Međuministarski savet za vodu

2017

(II kvartal) N/A

Dostupnost fondova i uticaja na životnu sredinu može biti izazov za realizaciju ove akcije

Zakonske pretpostavke su uspostavljene kako bi se omogucile dalje akcije koje su potrebne za postizanje ovog cilja.

43

24. Priprema EU CIVITAS pilot projekata/projekta

Vrsta mere: Mera investicije Sektor: Transport

Cilj: Razvoj održivih koncepata mobilnosti

Akcioni korak 1: Predlaganje odgovarajucih pilot akcija i kontaktiranje donatora



MT/MSPP/ Opštine

2021 (IV kvartal) 2 miliona €

Dostupnost EU (ili drugih donatora) fundova

Smanjenje CO2 od transporta

25. Pripremanje pilot projekata „zelenih krovova“

Vrsta mere: Mera investicije Sektor: zaštita od poplava

Cilj: Implementacija pilot projekta promovisanja standarda zelenih zgrada

Akcioni korak 1: Odabir atraktivne pilot lokacije i implementacija pilot projekata zelenih krovova



Rezultat


0.15-0.2 miliona € po projektu

Nedostatak posebne ekspertize

Promovisanje koncepta zelene gradnje, posebno koncepta zelenih krovova

28. Razvoj pilot projekata za melioraciju vodu

Vrta mere: Mera investicije Sector: suša/mali protok/nestašica vode

Cilj: Melioracija vode, ponovna upotreba i reciklaža

Akcioni korak 1: Mapiranje i izbor industrijskih zona, institucionalnih i/ili stambenih objekata koji su pogodni za realizaciju pilot projekata



Rezultat

MSPP/MER 2018 (II kvartal)

Nije procenjeno

Saradnja sa odabranim vlasnicima lokacija

Podignuta svest među institucijama, industriji i stambenom sektoru

Akcioni korak 2: Izraditi studije izvodljivosti i projektni dizajn za odabrane lokacije



Rezultat

Izvođač radova, MSPP (nadgledanje)

2018 (IV kvartal)

Nije procenjeno Dostupnost eksperata i fondova

Preduslovi za izradu pilot projekata su uspostavljeni

Akcioni korak 3: Implementacija odgovarajucih tehnologije za recikliranje na odabranim lokacijama



Rezultat

Izvođač radova, MSPP (nadgledanje)

2019 (IV kvartal) 0.35 – 0.5 mil € (ukupno procenjeni troškovi)

Dostupnost fondova

Najmanje jedan pilot projekat je pripremljen.

5.4 Dugoročne mere (2022-2024)

44

29. Povecanje efikasnosti proizvodnje električne energije zamenom TE Kosovo A sa elektranom Novo Kosovo

Vrsta mere: Mera investicije Sektor: Termoelektrane i rudnici uglja

Cilj: Povecanje efikasnosti proizvodnje električne energije zamenom TE Kosovo A sa elektranom Novo Kosovo

Akcioni korak 1: Izrada neophodnu projektnu dokumentaciju i ugovaranje



Vlada

MER/MSPP

2019

(I kvartal)

Nema procene

Spremnost za ulazak u značajan investicioni projekat

Odluka vlade da sklopi ugovor sa potencijalnim investitorom i očekivanje odluke za razgradnju Kosova A i rehabilitaciju blokova Kosova B.

Preduslovi za izgradnju nove TE su uspostavljeni

Akcioni korak 2: Početak izgradnje i građevinskih radova



Investitor /Vlada KEK/MER

2021 1,2 - 1,5 milijardi € (Ukupno procenjeni troškovi)

Pronalaženje Investitora/ potrebna sredstva

Smanjenje emisije CO2 iz TE Smanjenje potrošnje električne energije za grejanje kroz ko- generisanje

30. Smanjenje curenja vode za pice iz vodovodne mreže


Cilj: Smanjenje curenja vode za pice iz vodovodne mreže

Akcioni korak 1: Zamena i popravka pogoršane distributivne mreže vode u urbanim i ruralnim područjima


Rezultat

7 RVP na Kosovu/opštinama

2016 - 2024

(IV kvartal)


Dostupnost fondova

Stopa curenja smanjena od 58% na 35%

31. Rekultivacija na lokacijama sa industrijskom jalovinom


Cilj: Rekultivacija na lokacijama sa industrijskom jalovinom

Akcioni korak 1: Izrada studije izvodljivosti, projektovanje i prostorno planska dokumentacija za Industrijski park Mitrovica, Stari Trg i jalovina u Zvečanu



Rezultat

Preduzece Trepča/MSPP

2019

(IV kvartal)

1.5 mil (€) (ukupna procena za cilj)

N/A

Pripremna dokumentacija je kompletirana

Akcioni korak 2: Implementacija mera sanacije



Rezultat


2024 12 mil (€) N/A

Mere sanacije su završene

45

(IV kvartal) (ukupna procena za cilj)

Akcioni korak 3: Izgradnja postrojenja za prečišcavanje kisele vode iz rudnika



Rezultat


2024

(IV kvartal)


N/A

Postrojenje je funkcionalno

32. Rekonstrukcija železničke infrastrukture

Vrsta mere: Investicija Sektor: Transport

Cilj: Rekonstrukcija železničke infrastrukture

Akcioni korak 1: Postepena implementacija rehabilitacionih radova na železnici



Rezultat

Železnice Kosova / Ministarstvo saobracaja i Post telekomunikacija

2024 (IV kvartal)


Poboljšana železnička infrastruktura

33. Povecanje kapaciteta pražnjenja reka

Vrsta mere: Investicija Sector: zaštita od poplava

Cilj:

Akcioni korak 1: Produbljivanje rečnih tokova


Rezultat

MSPP/MMRG/MUP MPŠRR/Opštine

2024 (IV kvartal)

5 mil € (ukupna procena za cilj)

Dostupnost podataka, dostupnost fondova

Smanjenje rizika od poplava

Akcioni korak 2: Podešavanje ili uklanjanje hidrauličnih prepreka u rečnim koritima


Rezultat


2024 (IV kvartal)




Akcioni korak 3: Obnavljanje poplavljenih oblasti


Rezultat


2024 (IV kvartal)




Akcioni korak 4: Zamena nasipa za uvecanje tokova reka


Rezultat


2024 (IV kvartal)




46

6 PLAN MONITORINGA Akcioni plan za implementaciju strategije za klimatske promene za Kosovo predviđa pet ključnih koraka u vezi sa monitoringom i izveštavanjem o implementaciji SKP-a:

Korak 1 - Određivanje odgovornog osoblja za monitoring i izveštavanje o sprovođenju SKP Korak 2 - Izrada i usvajanje prvog Izveštaja o implementaciji SKP Korak 3 - Izrada i usvajanje drugog Izveštaja o implementaciji SKP Korak 4 - Revizija Akcionog plana (ako je potrebno) Korak 5 - Izrada i usvajanje završnog izveštaja o sprovođenju SKP

AP takođe preuzima pro-aktivan pristup monitoringu implementacije spojenih aktivnosti monitoringa sa unapređenjem sprovođenja. Stoga, neophodno je razviti mehanizme unapređenja kao što je slanje opomena institucijama/osobama koje su zadužene za sprovođenje, organizovanje sastanaka, informisanje javnosti i korišcenje odgovarajucih instrumenata administrativnog ili čak političkog pritiska. Očigledno, prvi korak za koji je predviđeno da je možda najznačajniji, jer je od izuzetne važnosti da se uspostavi jasan skup uloga i odgovornosti za monitoring i izveštavanje o implementaciji SKP-a. Imajuci u vidu da je Međuministarska radna grupa o klimatskim promenama (MMRG) uspostavljena u martu 2013 godine, ova postojeca struktura treba da se koristi za formiranje tima zaduženog za pmonitoring i izveštavanje o implementaciji SKP-a. Prateci strukturu AP bilo bi mudro imenovati odgovorno lice(a) za svaku od prepoznatih grupa mera, u skladu sa zadacima formulisani u tabeli 1.

6.1 Uloge & odgovornosti

Tabela 1 – Uloge & odgovornosti

Uloga Odgovornosti/obaveze

1 RG (ili odgovorno lice) za monitoring SKP intervencija u vezi sa strateškim okvirom i SKP intervencije koje se odnose na funkcionisanje javne administracije

Monitoring i izveštavanje o realizaciji strateških mera

Povecanje realizacije strateških mera

Integracija SKP ciljeva u nove i ažurirane sektorske strategije

Obezbediti učešce javnosti u procesu razvoja politike

Monitoring i izveštavanje o sprovođenju administrativnih mera

Povecanje integracije SKP ciljeva u pravnom okviru

Unapređenje jačanja postojecih i uspostavljanje novih institucija/tela u skladu sa AP

Stvaranje vremenskog okvira za potrebnu obuku i integraciju komponente obuke u svim relevantnim tekucim i buducim projektnim aktivnostima

47

Povecanje poboljšanja komunikacije i razmene informacija

2 RG (ili odgovorna osoba) za monitoring SKP intervencija koje se odnose na ulaganja u infrastrukturu i SKP intervencija u vezi sa finansijskim i ekonomskim intervencijama

Monitoring i izveštavanje o merama povezanih sa investicijama

Monitoring budžetskog planiranja na nacionalnom i lokalnom nivou

Monitoring međunarodne tehničke pomoci i drugih projekata

Obezbeđivanje finansijskog planiranja u skladu sa SKP ciljevima

Monitoring i izveštavanje o sprovođenju finansijskih i ekonomskih intervencija

Povecanje uvođenja subvencija ili taksi, poreza, podsticaja u skladu sa SKP ciljevima.

3 RG (ili odgovorna osoba) za monitoring SKP intervencija koje su povezane sa aktivnostima podizanja javne svesti

Monitoring i izveštavanje o sprovođenju aktivnosti podizanja javne svesti

Stvaranje vremenskog okvira neophodnih aktivnosti za podizanje javne svesti

Integracija komponente podizanja javne svesti u svim relevantnim tekucim i buducim projektnim aktivnostima

Uspostavljanje dugoročne saradnje sa medijima (novine, radio, televizija, društveni mediji) da se promovišu SKP ciljevi

Izvodi iz štampe

4 MMRG/ključna savetodavna tela

Organizuje sastanke najmanje jednom godišnje kako bi razgovarali o internim godišnjim izveštajima ili službenim izveštajima o realizaciji SKP

Daje savete i uputstva za MMRG podgrupe u vidu ispunjavanja zaključaka

Osigurava blagovremeno dostavljanje podataka od strane nadležnih institucija

Učestvuje u javnim raspravama o nacrtima izveštaja

5 MSPP/institucija koja implementira AP i monitoring plan

Koordinira proces pracenja i izveštavanja o realizaciji SKP

Pruža logističku podršku (sastanci, organizovanje javnih rasprava, upravljanje podacima, itd)

Podnosi zvanične izveštaje Vladi na usvajanje

Objavljuje usvojene izveštaje na svom sajtu

6 Vlada Usvaja zvanične izveštaje

Podržavanje sprovođenja SKP posebnih odluka ako je to potrebno

48

Osigurati budžetsku podršku za sprovođenje SKP-a

7 Institucije koje su odgovorne za implementaciju SKP6

Implementira SKP intervencije

Pružaju informacije MMRG podgrupama o procesu implementacije na njihov zahtev

8 Civilno društvo Aktivno učestvuje u donošenju odluka, monitoringu i procesu izveštavanja

6.2 Logički okvir Zadaci koji su formulisani u okviru Tabele 1 moraju se obavljati u skladu sa dinamikom predviđenom za izveštavanje, imajuci u vidu da je monitoring, posebno onaj pro - aktivan, (za razliku od izveštavanja) predstavlja kontinuiranu aktivnost koja zahteva ozbiljnu posvecenost i stvaranje rasporeda aktivnosti.

Tabela 2 – Logički okvir

Aktivnost Odgovorna institucija

Vremenski okvir

MMRG sastanak MSPP/MMRG 2017 (I kvartal)

Podsetnik za odgovorne institucije MMRG pod/grupe 2017 (II kvartal)

Zahtev za informacije/prikupljanje podataka

MMRG pod/grupe 2017 (III kvartal)

Godišnji interni izveštaj MMRG pod/grupe 2017 (IV kvartal)





Godišnji interni izveštaj MSPP/MMRG 2018 (IV kvartal)

Usvajanje prvog izveštaja o implementaciji SKP-a

Vlada 2018 (IV kvartal)



6 Iako SKP liste intervencija u najvecem broju sluc ajeva obuhvataju nekoliko odgovornih institucija za jednu intervenciju, jedan od njih mora da bude označen kao lider/koordinator intervencije i obezbedi sve tražene podatke o određenom statusu implementacije intervencija.

49













Javne konsultacije o nacrtu izveštaja MSPP/MMRG 2021 (IV kvartal)

Usvajanje drugog izveštaja o implementaciji SKP-a

Vlada 2021 (IV kvartal)


Revizija AP ako je potrebno MMRG pod/grupe 2022 (I kvartal)


Javne konsultacije o izmenjenom AP MSPP/MMRG 2022 (II kvartal)



Usvajanje izmenjenog AP Vlada 2022 (III kvartal)







50


Početak izrade novog SKP-a MSPP/MMRG 2024 (I kvartal)




Javne konsultacije o nacrtu konačnog izveštaja

MSPP/MMRG 2024 (IV kvartal)

Usvajanje Konačnog izveštaja o implementaciji SKP-a

(eventualno usvajanje novog SKP-a)

Vlada 2025 (I kvartal)

6.3 Protok podataka

Podnošenje podataka

Institucije koje su odgovorne za implementaciju SKP

Podnošenje podataka

Podsetnici i zahtevi za podatke

Vlada

MMRG 5 MMRG 3 MMRG 2 MMRG 1 MMRG 4

Nacrt izveštaja

MMRG

Zaključci sa sastanaka

Civilno društvo

Službeni izveštaji

MSPP

Usvojeni izveštaji

Opšta javnost

51

6.4 Upravljanje podacima Podacima bi trebalo upravljati u skladu sa redovnim kancelarijskim pravilima (preporučenom poštom, skladištenjem podataka, itd.). Svaki podgrupa MMRG-a ce voditi evidenciju o poslatim podsetnicima i traženim podacima, dostavljenim podacima, internim izveštajima, zapisnicima i zaključcima sa sastanaka i susreta MMRG sa drugim zainteresovanim stranama, dokumentacije sa javnih rasprava i izveštaja o sprovođenju.

6.5 Pokazatelji Glavni cilj pracenja primene SKP-a je da se proceni nivo implementacije, a pritom i efekte sprovedenih intervencija. Da bi se taj proces olakšao, tabela 3 predlaže pokazatelje i izvore verifikacije za sve 33 intervencije navedene u Akcionom planu.

Intervencija Pokazatelj Izvor verifikacije 1. Monitoring i izveštavanje o implementaciji SKP-a

Zadnje ažuriranje podataka o realizaciji SKP-a

Interni godišnji izveštaji Zvanični izveštaji

2. Integracija SKP ciljeva u relevantnim strateškim dokumentima/sektorskim politikama

Pokazatelj može biti izražen u % ili u ukupnom broju strateških dokumenata u kojima su SKP ciljevi integrisani

Relevantne sektorske politike

3. Unapređenje proizvodnje informacija, korišcenje informacija i komunikacija

Pokazatelj je kvalitativan. Istraživanje na osnovu jednostavnog upitnika se može sprovesti u cilju razvoja završnog izveštaja. Alternativa: broj prikupljanja podataka i uvedenih razmena

Istraživanje, podaci dostavljeni od strane nadležnih institucija

4. Obuka stručnjaka Ukupan broj treninga/obuke Ukupan broj obučenih osoba

Podaci dostavljeni od strane nadležnih institucija

5. Intervencije javne svesti Ukupan broj kampanja podizanja svesti javnosti, Alternativa: Procena dostignute javnosti

Izvodi iz štampe, promotivni materijali.

6. Razvoj klimatskih poreskih paketa

Broj finansijskih instrumenata koji su uvedeni

Pravni akti / Službeni glasnik

7. Uspostavljanje nacionalnog sistema za listiranje

Zadnja obnova nacionalne GSB liste Izveštaj o GSB listi

8. Intervencije koje su povezane sa javnim zdravljem

Pokazatelj je kvalitativan. Podaci dostavljeni od strane nadležnih institucija

9. Unaprediti implementaciju NAPE za period 2013-2017

Nivo NEAP7 implementacije NAPE izveštaj o implementaciji

10. Unaprediti implementaciju APEEK-a za period 2010-2018

Nivo KEEP implementacije APEEK izveštaj o implementaciji

7 Nivo implementacije može biti izražen u % ostvarenih mera , ili na kvalitetan način (na primer: „sprovodi se u skladu sa planiranom dinamikom“ ili „Postoje kašnjenja u sprovođenju mera vezanih za SKP“)

52

11. Izrada strateškog okvira za upravljanje otpadom

Broj usvojenih strateških dokumenata Nacionalni plan za upravljanje otpadom/Opštinski planovi za upravljanje otpadom

12. Izrada platforme za upravljanje rizicima

Osnovano telo i mehanizmi za smanjenje rizika

Government decision

13. Izrada nacrta Nacionalnog plana za upravljanje sušama (NPUS)

Nacrt NDMP je pripremljen Nacrt NDMP


Uspostavljeno telo Odluka Vlade

15. Izrada i usvajanje novog Zakona o izgradnji

SKP ciljevi uvedeni u novom Zakonu o izgradnji

Zakon o izgradnji /Službeni glasnik

16. Izrada građevinskih standarda i smernica za zelene zgrade i zelene krovove

Pripremljeni i usvojeni standardi Pravni akti / Službeni glasnik

17. Izrada zakonodavnih akata o podzemnim vodama

Usvojeni pravni akti Pravni akti / Službeni glasnik

18. Sprečavanje samopaljenja lignita Realizovane intervencije Podaci dostavljeni od strane nadležnih institucija; Izveštaji inspekcije

19. Izrada projekta mera rehabilitacije kako bi se osigurao strukturalni integritet Ibar - Lepenac hidro- sistema

Dizajn mera rehabilitacije je završen Podaci dostavljeni od strane nadležnih institucija; Procena uticaja na životnu sredinu

20. Razviti dizajn postrojenja za prečišcavanje i pražnjenje kiselih voda (Novo brdo rudnik)

Dizajn postrojenja za prečišcavanje je završen

Podaci dostavljeni od strane nadležnih institucija; Procena uticaja na životnu sredinu

21. Osnaženje implementacije NAPOE (2011-2020)

Nivo implementacije za NAPOE NAPOE izveštaj o implementaciji

22. Izrada strategije za upravljanje podzemnim vodama

Izrađena strategija Odluka Vlade o usvajanju Strategije

23. Modernizacija Hidrometeoroloških mreža za monitoring

Broj modernizovanih stanica Podaci dostavljeni od strane nadležnih institucija

24. Smanjenje rizika od poplava Baza podataka za tokove reka je stvorena;

Mapiranje područja podložnih poplavama je završeno;

Broj planova upravljanja lokalnim rizicima od poplave koji su razvijeni


25. Izrada i usvajanje potrebnih zakona koji se odnose na transfer vode

Usvojeni pravni akti Pravni akti / Službeni glasnik

26. Izrada EU CIVITAS pilot projekta/projekata

Broj izrađenih pilot projekata Podaci dostavljeni od strane nadležnih institucija

27. Izrada pilot projekata „zeleni krov“


28. Izrada pilot projekata za obnavljanje vode


29. Povecanje efikasnosti proizvodnje električne energije kroz zamenu TE Kosovo A sa elektranom Novo Kosovo

Projektna dokumentacija je pripremljena

Ugovor o investiciji je potpisan Građevinski radovi su počeli


30. Smanjenje curenja vode za pice iz vodovodne mreže

% smanjenog curenja Podaci dostavljeni od strane nadležnih institucija

53

31. Rekultivacija lokacija sa industrijskom jalovinom

Studije izvodljivosti, projekat i prostorno planska dokumentacija su završeni

Broj realizovanih intervencija na sanaciji Izgradnja postrojenja za prečišcavanje za kiselih voda iz rudnika je počela/završena


32. Rekonstrukcija železnice Broj kilometara rekonstruisane železnice Podaci dostavljeni od strane nadležnih institucija

33. Povecanje kapaciteta pražnjenja reka

Procenjeni % povecanih kapaciteta Podaci dostavljeni od strane nadležnih institucija

Documents

Akcioni plan za Strategiju o klimatskim promenama · 2016. 11. 8. · 5 1 UVOD Kosovo nije učestvovalo niti je potpisalo Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama (UNFCCC) niti