of 15/15
Istorijska hronologija Vraćanjem u srednji vek dolazimo do veze koja je tada postojala iz- među astrologije i drugih nauka, pre svega filozofije i o njihovom međusobnom prožimanju. Jedno od najznačajnih imena tog doba je Muhjudin Ibn Arabi (1165- 1240) koji se smatra „najvećim Majstorom” islamskog mistici- zma (ash-shaikh al-akbar). Arapski pesnik i sufista, inače poreklom iz Španije, u svojim mističko-filo- zofskim delima daje sinkretistič- ku panteističku doktrinu (jedin- stvenost – nerasčlanjivost boga i prirode) koja stiče veliki broj sled- benika i u značajnoj meri ostvaru- je uticaj na zapadnoevropsku srednjevekovnu filozofiju. U nje- govim pisanim radovima nalaze se i izvesna razmatranja o astrolo- giji koju on dovodi u vezu sa me- tafizičkim principima. Tradicio- nalna doktrina recipročne kore- spodencije makrokosmosa i mi- krokosmosa nalazi se i u ideji ko- respodencije jedinstvenog i tran- scendentnog Intelekta i samog ra- zuma koji se obično naziva „inte- lekt”. Njihov odnos je isti kao od- nos izvora svetlosti i njegove re- fleksije u ograničenom medijumu (oko, sočivo). Ova ideja je u osno- vi veza između kosmologije - nau- ke o kosmosu - i čiste metafizike ovde uzete kao nauke o onome što je s one strane fizičkog, tj. kao doktrine o nestvorenom. Astrologija kakva je bila u srednjem veku potiče od aleksan- drijskog hermetizma. Kao herme- tička nauka ona je vezana za aspekte simbolizma koji proizilazi iz primordijalne - prvobitne tradi- cije. To što je astrologija na mo- derni zapad stigla u fragmentisa- nom obliku i što je svedena samo na neke od svojih funkcija nije iz- 2 ASTROLOGIJA VIS-Á-VIS OFICIJELNA NAUKA Jedan od primarnih razloga zašto se prišlo obradi ove teme u našem Godi- šnjaku je njeno odsustvo iz javnog predstavljanja, kao i često dovođenje u sumnju znanja astrologa o raskoraku između naziva astroloških znakova i položaja planeta. Pošto se na taj način pravi pokušaj rušenja logičnosti i za- snovanosti astrologije u široj javnosti i dovodi u pitanje njena svrsishodnost u savremenom svetu, barem u našem okruženju, ovaj tekst je pokušaj povratka na izvorne vrednosti i drevna saznanja kao osnovu za razvoj astrologije.

ASTROLOGIJA VIS-Á-VIS OFICIJELNA NAUKA i nauka.pdf · Astrologija kakva je bila u srednjem veku potiče od aleksan-drijskog hermetizma. Kao herme-tička nauka ona je vezana za aspekte

  • View
    8

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of ASTROLOGIJA VIS-Á-VIS OFICIJELNA NAUKA i nauka.pdf · Astrologija kakva je bila u srednjem veku...

  • Istorijska hronologija

    Vraćanjem u srednji vek dolazimodo veze koja je tada postojala iz-među astrologije i drugih nauka,pre svega filozofije i o njihovommeđusobnom prožimanju. Jednood najznačajnih imena tog dobaje Muhjudin Ibn Arabi (1165-1240) koji se smatra „najvećimMajstorom” islamskog mistici-zma (ash-shaikh al-akbar). Arapskipesnik i sufista, inače poreklomiz Španije, u svojim mističko-filo-zofskim delima daje sinkretistič-ku panteističku doktrinu (jedin-stvenost – nerasčlanjivost boga iprirode) koja stiče veliki broj sled-benika i u značajnoj meri ostvaru-je uticaj na zapadnoevropskusrednjevekovnu filozofiju. U nje-govim pisanim radovima nalazese i izvesna razmatranja o astrolo-giji koju on dovodi u vezu sa me-tafizičkim principima. Tradicio-

    nalna doktrina recipročne kore-spodencije makrokosmosa i mi-krokosmosa nalazi se i u ideji ko-respodencije jedinstvenog i tran-scendentnog Intelekta i samog ra-zuma koji se obično naziva „inte-lekt”. Njihov odnos je isti kao od-nos izvora svetlosti i njegove re-fleksije u ograničenom medijumu(oko, sočivo). Ova ideja je u osno-vi veza između kosmologije - nau-ke o kosmosu - i čiste metafizikeovde uzete kao nauke o onomešto je s one strane fizičkog, tj. kaodoktrine o nestvorenom.

    Astrologija kakva je bila usrednjem veku potiče od aleksan-drijskog hermetizma. Kao herme-tička nauka ona je vezana zaaspekte simbolizma koji proizilaziiz primordijalne - prvobitne tradi-cije. To što je astrologija na mo-derni zapad stigla u fragmentisa-nom obliku i što je svedena samona neke od svojih funkcija nije iz-

    2

    ASTROLOGIJA VIS-Á-VIS

    OFICIJELNA NAUKAJedan od primarnih razloga zašto se prišlo obradi ove teme u našem Godi-šnjaku je njeno odsustvo iz javnog predstavljanja, kao i često dovođenje u

    sumnju znanja astrologa o raskoraku između naziva astroloških znakova ipoložaja planeta. Pošto se na taj način pravi pokušaj rušenja logičnosti i za-snovanosti astrologije u široj javnosti i dovodi u pitanje njena svrsishodnost usavremenom svetu, barem u našem okruženju, ovaj tekst je pokušaj povratka

    na izvorne vrednosti i drevna saznanja kao osnovu za razvoj astrologije.

  • nenađujuće, pošto je osnovna ka-rakteristika svete umetnosti da jeprenošena usmeno.

    Hermetička tradicija koja seraširila u čitavoj Evropi i na Bli-skom istoku za svog osnivača imaHermesa Trismegistosa „tri putanajvećeg Hermesa’ koga poistove-ćuju sa grčkim bogom Hermesom- isceliteljem, krilatim glasnikombogova (lat. Mercurius) i egipat-skim Totom, bogom pisanja i ma-gije, ocem svih svetih nauka iumetnosti koji je, kao i Hermes,poštovan kao „psihopompezni„vodič duša kroz podzemni svet.

    „Corpus Hermeticum” pred-stavlja zbirku svih tekstova pripi-sanih Hermes-Totu, a koji je saču-van na grčkom jeziku preko gno-stičkih i neoplatoničarskih teksto-va, dok originalan zapis nije pro-nađen. „Smaragdna tabla” pred-stavlja otkrovenje Hermesa Tri-smegistosa, a hermetički filozofioduvek su je poštovali kao „tabluzakona” svoje umetnosti. Ova „Ta-bula Smaragdina„ je do nas stiglapreko prevoda sa arapskog i latin-skog jezika. Muhjudin Ibn Arabispada u one koji su na najjasnijinačin predstavljali hermetičkeprincipe.

    Hermetička škola i vladajući model slike sveta

    Suština hermetičkog učenjaČitavo hermetičko učenje zasno-vano je na gledištu da univerzum iljudsko biće odgovaraju jedandrugom kao refleksije, ili kao štoje rečeno u Smaragdnoj tabli:

    „Ono što je gore, jednako je ono-me što je dole. Ono što je spoljajednako je onome što je unutra.”Tako ono što je u makrokososumora biti prisutno i u mikrosko-smosu. S obzirom na njegovo bo-žansko poreklo, čovek je najsavr-šeniji odraz univerzalnog Intelek-ta i stoga se on može smatratiogledalom celokupne slike ko-smosa.

    Evolucija modela slike svetaNajstarija slika sveta - zemlja kaodisk prekriven zvezdanim svo-dom neba – predstavlja prirodno ineposredno iskustvo čitavog čo-večanstva. Ona u sebi odražavasveprisutnu dvojnost - nebo svo-jim kretanjem manifestuje akti-van i muški pol postojanja, dokzemlja odgovara pasivnom žen-skom polu. Njihov uzajamni od-nos, ili odnos aktivnog i pasivnogprincipa predstavlja prototipmnogobrojnih analognih dvojno-sti, konceptualni par duha (inte-lekta) i duše.

    Ptolomejev sistem sveta jeslika sveta u kojoj zemlja kao glo-bus predstavlja centar. Oko ovogcentra se sedam „planeta”: Mesec,Merkur, Venera, Sunce, Mars, Ju-piter i Saturn okreće po različitimorbitama i sferama. One su u pr-vom krugu opasane nebom fik-snih zvezda, a u sledećem nebombez zvezda ili krugom Zodijaka.Ovo se, prvo, zasniva na neposred-nom iskustvu čoveka, a dalja gra-dacija nebeskih sfera je odraz on-tološkog metoda posmatranja po-retka sveta, prema kome se na sva-

    3

  • ki nivo postojanja nastavlja jedanviši, tako da viši nivo u sebi „sadr-ži” niži. Svaka šira nebeska sfera ukojoj se zvezda kreće je manjeuslovljena, čistija i bliža božan-skom izvoru, tako da tome odgo-vara stepen postojanja ili nivo sve-snosti. Nebo bez zvezda ili sfera

    Zodijaka, koje okružuje zvezdanonebo daje nebeskom svodu fik-snih zvezda kretanje, predstavljaprvi pokretač (primium mobile) itakođe sveobuhvatni Božanski In-telekt.

    Ibn Arabi u svojoj kosmolo-giji predstavlja činjenice hermetič-ke astrologije pomoću dijagramakoncentričnih sfera uzimajući kaopolazište geocentrični sistem pla-netarnog sveta onako kako ga jezamišljao srednjevekovni svet. Ov-de je fiksna tačka, kojoj su srodna

    sva kretanja zvezda, zemaljska po-zicija ljudskog bića i ova perspek-tiva simboliše centralnu ulogu čo-veka u kosmosu u kojoj je onpredstavljen kao cilj i centralno te-žište. Tu leži i odgovor na pitanje

    4

    Slika#1 – Ptolomejev sistem

  • koje se često upućuje astrolozima:„Da li astrolozi znaju da se astro-logija zasniva na geocentričnomsistemu i zašto se taj sistem kori-sti, kada se zna da je gledište pokome se mi nalazimo u centruuniverzuma Kopernik „oduvao”?

    Heliocentrični model odgo-vara čisto materijalnom konceptupoimanja stvarnosti, dok se geo-centrični sistem ovde koristi u sa-glasnosti sa stvarnošću onakvomkakva se ona čoveku neposrednopredstavlja. Činjenica je da ljud-ska bića generalno vide kako seSunce okreće oko Zemlje. Sunce je

    izvor svetlosti za planete. Ono jetakođe i pol koji vlada njihovimkretanjima. To sadrži, kao i svepostojeće stvari, očigledan simbo-lizam i predstavlja u stvarnosti,uvek sa simbolične i spiritualnetačke gledišta, komplementaran

    pogled okom geocentrične astro-nomije. Heliocentrični pogled nasvet odgovara empirijskom znanjurazumnog sveta, ali je korišćen odstrane racionalizma kao dokaz daje tardicionalni geocentrični po-gled na svet puka prevara, kao isve spiritualne interpretacije pove-zane sa tim.

    5

    Slika#2 – Nebeske sfere

  • Hijerarhija sfera

    Ibn Arabi, kao i Ptolomej, dode-ljuje Suncu centralnu poziciju uhijerarhiji nebeskih sfera. On gaporedi sa „Polom” i sa „srcem sve-ta”. Sferi Sunca on simetrično do-deljuje jedan broj superiornih i in-feriornih neba pojašnjavajući Pto-lomejev sistem. Prema ovom ko-smološkom sistemu Sunce se na-lazi u centru šest poznatih plane-ta. U vertikalno složenom poret-ku planeta, iznad Sunca nalaze sesfere Marsa, Jupitera i Saturna ko-ji su dalje od Zemlje. Simetričnosu na unutra, ispod Sunca, posta-vljene tri sfere koje su bliže Zemlji– to su sfere Venere, Merkura i Me-seca.

    Iza neba Saturna nalazi sesvod neba fiksnih zvezda, zatimnebo bez zvezda i dve najviše sfere„Božanskog Pijedestala” i „Božan-skog Prestola’. Njima opet sime-trično odgovaraju četiri sublunar-ne sfere vatre, vazduha, vode i ze-mlje. Ovako je podeljeno sedamstupnjeva sa obe strane sfere Sun-ca. U ovoj podeli sfera „BožanskogPijedestala’ sadrži nebo i zemlju, anajviša sfera „Božanskog Prestola’simboliše sintezu čitavog kosmo-sa, dok centar zemlje predstavljainferiorni završetak i centar fiksa-cije.

    U odnosu na ovakav pore-dak, samo planetrane sfere i sferafiksnih zvezda odgovaraju razum-nom iskustvu.

    Ibn Arabi dalje nabraja i sfe-re više od sfere „Prestola’ - govorio čitavoj hijerarhiji različitih „pre-

    stola” koji čine stupnjeve nefor-malnog postojanja. Ali hijerarhijakoja je nabrojana je dovoljna ipredstavlja celinu zato što „Bo-žanski Prestol’ obuhvata čitavumanifestaciju.

    Nebo bez zvezda predstavljaprekid između formalnog i nefor-malnog. Razlika između vidljivogi nevidljivog neba je stvarna čak iako je njena upotreba samo sim-bolična. Ovde „nevidljivo’ zapravopredstavlja „transcendentno”. Ne-bo bez zvezda označava „kraj”prostora zato što se sa tačke gledi-šta manifestacionog pojavljujekao „praznina” ili „ništa”. Ove dvesfere neformalne manifestacije –„Prestol” i „Pijedestal” – se izričitonazivaju „nevidljivi svet” i one suvan dometa naših čula.

    „Pijedestal” predstavlja prvu„polarizaciju” ili svojstveno odre-đenje u odnosu na formalnu ma-nifestaciju koja obuhvata „afirma-ciju” i „negaciju”.

    Nebo bez zvezda i nebo fiksnih zvezda

    Ovde ćemo se više pozabaviti Ne-bom bez zvezda i precesijom ekvi-nocijuma. Najveći broj prigovorana astrologiju danas upravo proiz-ilazi iz pogrešnog shvatanja da suove dve sfere – nebo fiksnih zve-zda i nebo bez zvezda – poistove-ćene. Zbog ove zabune opet čuje-mo često pitanja poput: „Zaštoastrolozi ne razmotre činjenicu dakada je Sunce u znaku Ovna, ononije zaista u konstelaciji Ovna?”Nebo bez zvezda je nebo dvanaest

    6

  • znakova Zodijaka. Oni nisu istošto i dvanaest Zodijačkih konste-lacija sadržanih u nebu fiksnihzvezda. Zodijački znaci predsta-vljaju „virtuelne determinacije”nebeskog prostora i razlikuju se

    po svom odnosu prema planetar-nim „stanicama” ili ”kućama”projektovanim na nebo fiksnihzvezda. Znaci Zodijaka su podelaovog neba na dvanaest jednakihdelova i ovaj način podele sastojise od brojanja dvanaest jednakihdelova počinjući sa tačkom pro-lećnog ekvinocijuma - nultim ste-penom Ovna. Usled precesije ekvi-nocijuma, nastala je razlika od go-

    tovo celog jednog „znaka’ izmeđupoložaja konstelacija i delova Zo-dijaka koji nose isto ime. Analogi-ja između naziva Zodijačkih zna-kova i ovih skupina zvezda naekliptici (Blizanci, Lav, Škorpion)

    zasigurno postoji, ali nije odraztrenutnog zapažanja, već seže uduboku prošlost.

    Ovde nije zgoreg podsetitina definiciju određenih pojava ivezu sa Zodijakom. Ekvinocijumje trenutak kada Sunce u privid-nom kretanju oko zemlje stignena ekvator. Tada je dnevni lukSunca jednak noćnom, odnosnodan i noć su jednaki (traju po 12

    7

    23˚27'

    Slika#3 – Elementi nebeske sfere: ekliptika, nebeski ekvator, ekvinocijumskei solsticijumske tačke

  • sati). Sunce dolazi na ekliptikudva puta godišnje i te dve tačke ukojima Sunce preseca ekvator zo-vu se ekvinocijumske tačke: 21.03. je prolećni ekvinocijum i 23.09. - jesenji ekvinocijum. U proleć-noj ekvinocijumskoj tački Sunceulazi u znak Ovna, a u jesenjoj uznak Vage. Ekvinocijumske tačkenemaju stalan položaj na ekliptici,već se pomeraju od istoka premazapadu suprotno „prividnom”kretanju Sunca po ekliptici, što jeprecesija ekvinocijuma. Dva solsti-cijuma su trenuci kada Sunce ukretanju oko zemlje dostigne naj-veću pozitivnu deklinaciju(23ş27’) i to je letnja solsticijum-ska tačka, odnosno najveću južnudeklinaciju što je zimska solstici-jumska tačka. U letnjoj solstici-jumskoj tački Sunce se nalazi 22.juna, kada je na severnoj hemisfe-ri zemlje dan najduži i počinje le-to, a na južnoj najkraći i počinjezima. U zimskoj solsticijumskojtački Sunce se nalazi 22. decem-bra i tada je obrnuto. Za vremeletnjeg solsticijuma Sunce ulazi uznak Raka, a za vreme zimskog uznak Jarca. Kada bi se ova dva veli-ka kruga nebeskog ekvatora i so-larnog ciklusa poklapali ne bi bilomanifestacije godišnjih doba.

    Precesija je kretanje koje iz-vodi rotaciono telo zbog delova-nja spoljašnje sile koja nastoji dapromeni smer rotacionoj osi telau prostoru. Ono se odvija tako darotaciona osa nastoji da se postaviu smeru momenta spoljašnje sile.Takvo kretanje izvodi npr. čigra ilinovčić kada se zavrti. Zemljina

    precesija nastaje delovanjem Sun-ca i Meseca na Zemlju koja nijepravilna lopta, već je elipsoid tj.spljoštena je na polovima, a naekvatoru ispupčena. Taj prstenoko ekvatora nagnut je prema rav-ni ekliptike pod uglom od 23,5ş.Gravitaciona sila Sunca (odnosnoMeseca) uzrokuje momenat silekoja nastoji da zaokrene prsten uravan ekliptike i tako izaziva pre-cesiju. S tim u vezi pomeraju seekvinocijumske tačke po eklipticiu suprotnom smeru prividnomgodišnjem kretanju Sunca, štouzrokuje nastanak tropske godi-ne. Ovo pomeranje prolećne tač-ke, a s njom i jesenje, po eklipticinaziva se precesija ekvinocijuma.

    Presečne tačke solarnog kru-ga sa nebeskim ekvatorom spro-vodi, u odnosu na „nebo fiksnihzvezda”, jednu kompletnu revolu-ciju - okret u periodu od oko26000 godina odakle proističe ak-tuelna dislokacija između znakaili podele Zodijaka i dvanaest kon-stalacija koje nose ista imena.Konstalaciju Ovan, na primer, da-nas nalazimo u „znaku” Bika itd.,ali nije ispravno reći da se prolećniekvinocijum pomera iz znaka Ov-na do znaka Vodolije pošto se zna-ci broje počinjući od prolećne tač-ke. Ali je potpuno ispravno reći dase konstalacija Ovna pomera kaznaku Bika ili da se prolećna tač-ka – prolećni ekvinocijum, pome-rila od konstalacije Ovna do kon-stelacije Riba. Poslednje preklapa-nje Zodijackih znakova sa konsta-lacijama istih znakova odigralo seu prvom veku naše ere, ali je vero-

    8

  • vatno da nazivi dvanaest znakovadatiraju iz perioda prethodnogpoklapanja.

    Znaci Zodijaka su simbolič-ne slike pripisane svakom od dva-naest delova solarnog kruga. Oni

    predstavljaju sintezu između nji-hovog spiritualnog značenja kojeigra esencijalnu ulogu i mogućihinterpretacija grupa zvezda dva-naest konstalacija koje igraju po-tencijalnu ulogu.

    Simbolizam nebesa

    Simbol se u suštini identifikuje sastvari koju simboliše te stoga tra-dicionalna kosmologija ne pravieksplicitnu razliku između plane-tarnih nebesa u njihovoj telesnoj ividljivoj realnosti i onoga što nji-ma odgovara u suptilnom poret-ku. Pravi simbolizam zavisi od či-njenice da stvari koje mogu da serazlikuju jedna od druge u vreme-

    nu, prostoru, materijalnoj prirodii mnogim drugim ograničavaju-ćim karakteristikama, mogu daposeduju i prikažu isti suštinskikvalitet. Oni se tako pojavljujukao različiti odrazi manifestacije,

    ili proizvodi iste realnosti koja jenezavisna od vremena i prostora.

    Nebo bez zvezda je najvišagranica razumnog sveta i simbo-lično pokriva sva ljudska „stanja”.Ono je dakle, u odnosu na sveu-kupno ljudsko stanje, „mesto” ar-hetipova i dvanaest znakova Zodi-jaka su pojednostavljene slike tiharhetipova nepromenljivo sadrža-nih u Božanskom Intelektu.

    Nebo fiksnih zvezda nazva-no je nebo „stanica”, zato što sekretanje planeta projektuje na nje-ga. Sedam planeta predstavljajukosmičke posrednike između ne-poromenljivog sveta arhetipova izemaljskog centra. Planete, ili zve-zde uopšte, predstavljaju telesnu

    9

    Slika#4 – Precesija

  • manifestaciju Duha. One su ute-lovlejna inteligencija a njihova in-telektualna priroda je izražena upravilnosti i ritmičkom kontinui-tetu njihovog kretanja. To kreta-nje odvija se kroz medijum vreme-na.

    Sfera superiornog neba - sveono što se nalazi izvan sfere fik-snih zvezda - postoji u čistom tra-janju. Ona je poistovećena sa neu-ništivim svetom. Ono što se nalaziispod ove sfere podložno je stvara-nju i propadanju i to se odvija uvremenu. Fundamentalna meravremena je sfera najvišeg neba pokojoj se meri svo ostalo kretanje istoga ona nije podložna vremen-skom merenju. Vremensko stanjese na neki način kontrahuje namestu gde se meša sa prostornimstanjem. Tako različite sfere pla-netarnih svetova gradiraju, poči-njuci sa nedefinisanim granicamaovog prostora do zemaljskog cen-tra, i mogu da budu razmotrenekao mnogi uzastopni stepeni vre-menske „kontrakcije”. Nebeskasfera fiksnih zvezda čini bazičnomerenje vremena. Ona se kreće uodnosu na sferu Zodijaka i proiz-vodi precesiju ekvinocijuma. Takosfera neba bez zvezda predstavljaglavnu liniju između vremena ivečnosti.

    Ovaj svod neba bez zvezda jekrajnja i neodređena ekspanzijasmerova prostora čiji je centar sva-ko ljudsko biće koje se nalazi nazemlji bez „perspektive” smerovakoja se menja od jedne individuedo druge zato što se naše vizuelneose poklapaju kada fiksiramo jed-

    nu tačku na nebeskom svodu.Ovo su „objektivni” smerovi kojisu jednaki za sva ljudska bića kojaposmatraju nebo u istom vremen-skom trenutku. Njih treba razli-kovati od „subjektivnih” smerovakoji su određeni individualnimnadirom i zenitom. Upravo pore-đenje između ova dva poretka

    10

    ZODIJAČKI ZNACI SE DELE PO SLEDEĆOJ ŠEMI:

    1. Kardinalni znaci:

    Ovantopla i suva priroda (vatreni)Rakhladna i vlažna priroda (vodeni)Vagatopla i vlažna priroda (vazdušni)Jarachladna i suva priroda (zemljani)

    2. Fiksni znaci:

    Bikhladna i suva priroda (zemljani)Lavtopla i suva priroda (vatreni)Škorpionhladna i vlažna priroda (vodeni)Vodolijatopla i vlažna priroda (vazdušni)

    3. Promenljivi ili sintetički znaci:

    Blizancitopla i vlažna priroda (vazdušni)Devicahladna i suva priroda (zemljani)Strelactopla i suva priroda (vatreni)Ribehladna i vlažna priroda (vodeni)

  • smerova nebeskog prostora –objektivnog i subjektivnog - činiosnovu horoskopa. Smerovi pro-stora u sebi virtuelno sadrže sveprostorne odnose a kvaliteti ovihsmerova nebeskih prostora među-sobno su zavisni. Čim definišemojedan smer ili tačku granične sferenebeskog prostora koji mu odgo-vara svi ostali smerovi postaju po-larisani u odnosu na njega. Razila-ženje polova dnevne „revolucije”neba, odnosno zemlje i godišnjegciklusa Sunca determiniše naekliptici određene tačke – dvaekvinocijuma i dva solsticijuma.

    Razilaženje dva velika nebe-ska kruga (nebeskog ekvatora i so-larnog ciklusa) izražava kidanjeravnoteže, što prouzrokuje odre-

    đen poredak manifestacije, odno-sno poredak kontrasta i komple-mentarnosti. Četiri kardinalnetačke definisane ovim razilaže-njem su znaci ili obeležja ovogkontrasta/komplementarnosti.

    Kada su ove četiri tačkeekliptike fiksirane, ostalih osampodela Zodijaka rade se tako dasvaka tačka kvadrata u krugu bu-di dve druge tačke trigona koji posvom redu ponavljaju relaciju u„kvadratu” tako da se prema for-muli 3 x 4 = 4 x 3 = 12 dobija 12znakova Zodijaka.

    Ovaj Zodijački kvadrat daljese identifikuje sa onim kvalitetomili fundamentalnim tendencijamatotalne ili univerzalne prirode štoje koren svih diferencijacija. Uni-

    11

    Slika#5 – Podela zodijaka pomoću kvadrata i trougla

  • verzalna Priroda nije manifestova-na u sebi. Ona se manifestuje pre-ko četiri kvaliteta ili fundamental-ne tendencije koje se pojavljuju urazumnom poretku kao toplo ihladno, suvo i vlažno. Toplo ihladno su aktivni kvaliteti. Oni semanifestuju kao ekspanzivne ikontraktivne sile. Oni takođe od-ređuju suprotni par pasivnih kva-liteta, suvoću i vlažnost. Postavlje-ni na četiri kardinalne tačke Zodi-jaka, hladno odgovara solsticiju-mima, dok toplo odgovara ekvi-nocijumima. Dva solsticijuma od-ražavaju na neki način polarnukontrakciju, dok dva ekvinociju-ma postavljena na ekvatoru pred-stavljaju najviše tačke ekspanzijenebsekih kretanja. Iz ovog razloga

    kardinalni znaci slede jedan zadrugim po kontrastima. Pasivnikvaliteti suvoće i vlažnosti vezujuzajedno po dva para ovih drugih.Četiri tendencije ili kvaliteta Pri-rode su sjedinjeni dva po dva. Uprirodi četiri elementa ili osnoverazumnog sveta zemlja je hladna isuva, voda je hladna i vlažna, va-zduh je vlažan i topao, vatra je to-pla i suva. Međutim, Zodijak sadr-ži samo nebeske modele četiri ele-menta i ovi modeli ostaju sasta-vljeni od četiri tendencije (kvalite-ta) same Totalne Prirode.

    Četiri elementa

    Četiri elementa su primarni i ge-neralni kvaliteti pomoću kojih se

    12

    Slika#6 – „Rotacija” elemenata

  • bezoblična i čisto kvantitativnasupstanca svih tela prvo otkriva udiferenciranom (razlikovanom)obliku. Nepromenljiva suštinasvakog elementa nema ništa sa bi-lo kakvom telesnom nedeljivošću.Zemlja, voda, vazduh i vatra gene-ralno su različiti od supstanci ko-je su nama poznate pod istim na-zivom. Ovi elementi predstavljaju„suštine” istih materijalnih formi.I prema zapadnim i prema istoč-nim hermetičarima elementi nika-da nisu predstavljeni u telima unjihovom čistom obliku. Svaka te-lesna supstanca sadrži sva četirielementa sa jednim preovlađuju-ćim koji tako daje svoj karakter te-lesnom ispoljavanju. Tako, na pri-mer, obična voda nije identična saelementom istog imena, iako je tonjena neposredna manifestacija, iu isto vreme je jedno sa pasivnimaspektom prvobitne ili univerzal-ne supstance.

    Četvorstvo fundamentalnihtendencija Totalne Prirodeumnožava se trojstvom modalite-ta stvaranja čije su kosmičke kon-genijalnosti (srodnosti po duhu)tri pokreta ili tri principijelne ori-jentacije Prvog Intelekta ili Uni-verzalnog Duha. Ta tri pokretasu: „otvoren” (silazeći pokret) ko-ji se povlači od Principa i koji me-ri dubinu mogućeg, nosi impulsod izvora ka stvaranju; „ekspan-zivni” pokret koji meri svoju širi-nu, održava i istražuje unutarstvaranja i „povratni” pokret kojiimpuls vraća ka izvoru, koji jeusmeren u smislu egzaltacije ilivisine. Ova trojstvo Duha je su-

    periorno u odnosu na četvorstvoPrirode. Oni zajedno daju (3x4)12 kombinacija. Različitosti Zo-dijačkog neba arhetipova idu odmanifestovanih suprotnosti dosvoje reintegracije u savršenojsintezi. Kao rezultat reintegracijesvog umnožavanja, sve tačke Zo-dijaka koje su u odnosu trigonaimaju istu elementnu prirodu, alise razlikuju prema kvalitetu tro-strukosti Duha. I obrnuto, svetačke koje su u odnosu kvadrataimaju isti spiritualni kvalitet, alise razlikuju po elementnim kon-trastima. Iz ovoga proizilaze raz-ličiti karakteri „aspekata” ili uza-jamnih pozicija planeta na eklip-tici. Kvadrat - odnos pod pravimuglom - obavezno označava kon-trast. Isto tako, opozicija – ugaood 180° - označava suprotnost;trigon – ugao od 120° - je izrazsavršene sinteze; sekstil - pozicijapod uglom od 60° - izražavasrodnost. Zbog prirode kruga triprincipijelna pokreta Duha nemogu više da se porede sa tri di-menzije: dubinom, širinom i visi-nom, već se one prilagođavajudvodimenzionalnoj prirodi kru-ga. „Ekspanzija” se jedina direkt-no manifestuje. Shodno tomekardinalni znaci, kritična pod-ručja solarnog kruga, nazivaju sei „pokretni”, takoreći pokretačkesu sile ili ekspanzivnost. „Otvo-ren” ili silazeći pokret Duha pre-veden je u kružni poredak fiksa-cijom i zbog ovog pokreta svetopstaje kao takav. Na kraju, spiri-tualni pokret ili pokret „povrat-ka” ka izvoru je ref lektovan na

    13

  • ravan Zodijačkog kruga sintezomdve druge pomenute orijentacije iznaci koordinirani sa njima sunazvani „dvostruki”, „sintetički”ili „promenljivi”. U Zodijaku usvakom od četiri elementa odgo-vara jedan kardinalni znak, jedanfiksni i jedan promenljivi.

    Oko dve hiljade godina preHrista osa solsticijuma prolazilaje između Lava i Raka na gornjemkraju, tako da su, kao rezultat to-ga, takozvane planetarne „kuće”postale simetrično poređane.Raspodela vladavina planeta po„kućama” je raspodela koja u Zo-dijaku postaje značajna kada sunjihove uobičajene ose postavlje-ne na ovaj način. Svaka planetaposeduje dve susedne „kuće”, le-

    vu i desnu, ili žensku i mušku. Iz-uzetak su Mesec i Sunce koji ima-ju samo jednu „kuću”(Rak Lav) isvako od njih vlada svojom polo-vinom Zodijaka. U najnižoj pozi-ciji ove slike neba, sa obe stranezimskog solsticijuma, na mestumraka i smrti, „stanuje” Saturn.To je najviša orbita, najudaljenijaod luminara, pripisani su muznakovi suprotni Raku i Lavu,odnosno Jarac i Vodolija. Jupite-ru su pripisana dva znaka kojislede iza prethodnih, a koji su uaspektu trigona sa luminarima,što je harmoničan aspekt. Od-mah ispod horizontalne srednjeose celog Zodijaka leže dve kućeMarsa u kvadratnom aspektu, aiznad ose kuće Venere u harmo-

    14

    Slika#7 – Planetarne „kuće”

  • niji aspekta sekstila. Nad ovim le-že kuće Merkura koje su najbliže„kućama” luminara. Sunce nevlada samo svojom sopstvenom„kućom”; ono „krstari” celim Zo-dijakom, uzdižući se kroz svoju„mušku” stranu i zalazeći kroz„žensku”. „Solsticijum” izmeđuzalaženja i uzdizanja leži u dome-nu Saturna. U haosu kojim onvlada „život” Sunca i Meseca jesakriven. Znaci kojima vladaMars nalaze se naspram onih ko-jima vlada Venera, znaci kojimavlada Jupiter naspram onih koji-ma vlada Merkur i znak kojimvlada Saturn naspram znaka ko-

    jima vlada Mesec posimetričnom raspore-du sfera.

    Zaključak

    U ovom prikazu nijedat potpuni kosmo-loški prikaz na komese astrologija zasni-va, a to i nije bila nje-gova svrha. Ovo je,naime, pokušaj da seizvuče, sumira i pred-stavi jedan njegovdeo, kao i da se uka-že na neke funda-mentalne polaze kojisu, čini se, u dana-šnje vreme pali u za-borav. To sa svojestrane uzrokuje ne-poznavanje i nerazu-mevanje osnovnihastroloških principai postavki. Problem

    nije samo u tome što astrologijanailazi na nerazumevanje kodneupućenih, već i to što se u sa-mom astrološkom svetu, iz nave-denog razloga, razvijaju teorijekoje nisu u skladu sa fundamen-talnim principima koji su deoprvobitne tradicije, te se ona ka-snije razvila u mnogo pravaca.

    Kao što je u prikazu apo-strofirano, sa protokom vremenai opštih okolnosti, pali su u za-borav pojedini, čak i fundamen-talni delovi prvobitne astrono-mije. Zalaganje ovog teksta je dase savremena astronomija vratiizvornim načelima i sadržjima.

    15

  • To nikako ne znači zalaganje zaapologetski pristup tradiciji, nitije želja da se odustane od njenogdaljeg razvoja.

    Drugi aspekt se odnosi naprihvatanje astrologije i u delujavnosti koja nije stručna. Naime,kako od strane oficijelne nauke,tako i u delu laičke javnosti, astro-logija se većinom osporava i kaonauka i kao veština; osporava senjena zasnovanost i krajnji rezul-tat.

    U pristupu ovom pitanjutreba imati na umu sledeće činje-nice:

    Kao prvo treba razlučiti pri-lježan astrološki rad od dnevnopragmatičnog, koji je inače prisu-tan i u svim ostalim sferama rada.Ovde treba podsetiti da i u onomešto se zove naučni pogled na svet,pored čisto naučnih, ima i drugihinteresa. Jedan od njih je poznatpod terminom ’velike naučne pre-vare’.

    Drugo, astrologija se u svo-jim počecima razvijala u zajedni-ci sa drugim naukama i veština-ma. Ona je istovremeno bilaosnova iz koje su se razvile nekedruge nauke, kao što je izvršilauticaj i na druge pravce duhov-nog razvoja. To je, čini se, dovo-ljan razlog da se ne zapostave nje-ne mogućnosti.

    I kao najbitnije treba istaćida svaka ljudska aktivnost na-preduje različitim tempom, kao ida se razvija u različitim pravci-ma sa nejednakim uspehom. Tošto se astrologija, po svojim me-todama, u potpunosti ne uklapa

    u savremeni pogled na svet i nau-ku, ne znači da je treba otpisati.Naprotiv, treba dati šansu i dru-gačijem viđenju stvarnosti. Naj-bolji dokaz za to je prihvatanjenekih doskoro nepriznatih, al-ternativnih ili tradicionalnihznanja, kao što je to danas slučaju medicini. Uz to treba skrenutipažnju i na činjenicu da astrolo-gija u pojedinim sredinama do-bija pravo građanstva kroz otva-ranje škola, univerziteta ili for-miranje astroloških saveta pripojedinim, čak i državnim insti-tucijama.

    Ovo razmatranje moglo bise zaključiti opaskom da u sva-kom momentu stojimo na raskr-snici. U zavisnosti od toga kojimputem krenemo stižemo do tačnoprofilisanog cilja. Jedno od pri-znanja ovakvom stavu odnosi sena razvoj Euklidove matematike.Pitanje je gde bismo danas bili dase matematika razvijala u nekomdrugom pravcu i koliko bi namživot u nekim aspektima bio jed-nostavniji.

    Tijana Marinković

    16

    LITERATURA:

    1. Titus Burckhardt „MysticalAstrology According to Ibn Ara-bi”

    2. Titus Burckhardt „Alchemy”3. Klaudije Ptolomej „Tetrabi-

    blos”4. Alexander Roob „Alchemy &

    Mysticism”5. Opšta enciklopedija JLZ-a

    /ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages false /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages false /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False

    /Description > /Namespace [ (Adobe) (Common) (1.0) ] /OtherNamespaces [ > /FormElements false /GenerateStructure false /IncludeBookmarks false /IncludeHyperlinks false /IncludeInteractive false /IncludeLayers false /IncludeProfiles false /MarksOffset 6 /MarksWeight 0.250000 /MultimediaHandling /UseObjectSettings /Namespace [ (Adobe) (CreativeSuite) (2.0) ] /PDFXOutputIntentProfileSelector /DocumentCMYK /PageMarksFile /RomanDefault /PreserveEditing true /UntaggedCMYKHandling /LeaveUntagged /UntaggedRGBHandling /UseDocumentProfile /UseDocumentBleed false >> > ]>> setdistillerparams> setpagedevice