1.MONETARNA POLITIKA, CENTRALNA BANKA I POSLOVNO BANKARSTVO POVEZANOST CENTRALNIH I POSLOVNIH BANAKA U REGULISANJU NOVCANIH TOKOVA Bankartsvo ima znacajnu ulogu u obuhvatanju I regulisanju novcanih tokova. Centralna banka se bavi kreiranjem novca,tj izdavanjem novcanica I kovanog novca, sto je jedna od njenih najznacajnijih funkcija. Za razliku od centralne banke, poslovne banke se bave kreiranjem depozitnog I ziralnog novca, sto je jedna od osnovnih fukncija ovih banaka. Primarni novac je ukupan iznos likvidnih obaveza centralne banke prema sektoru poslovnih banaka, sektoru stanovnistva I ostalim nebankarskim sektorima, koji imaju depozite po vidjenju kod centralne banke. Bankarski sistem preko monetarnog multiplikatora utice na formiranje vece ili manje kolicine novcane mase. Monetarni multiplikator predstavlja broj jedinica novcane mase koje se kreiraju po osnovu jedinice primarnog novca. Odredjivanje monetarnog multipleksora, centralna banka kontrolise formiranje novcane mase.Multiplikacija moze biti miktrokreditna I makrokreditna.Mikrokreditna multiplikacija se odnosi na jednu poslovnu banku, a makrokreditna multiplikacija se odvija na nivou citavog sistema poslovnih banaka. MONETARNA POLITIKA, CENTRALNA BANKA I POSLOVNE BANKE U monetarnoj politici deluju tri procesa: -monetarni tokovi -odnosi centralne banke I poslovnih banaka -odnosi poslovnih banaka prema privredi I stanovnistvu Sagledavajuci ove procese moze se zakljuciti polozaj privrede I banaka u monetarnom sistemu. Likvidnost predstavlja jedno od osnovnih nacela bankarske ekonomije, prema kojem banka mora u svakom momentu da bude u stanju izvrsavanja dospelih obaveza prema svojim komitentima. U nasem bankarskom sistemu, likvidnost banaka posmatra se u tri oblika -primarna (tretira se kao gotovina u blagajni I sredstva na poslovnom racunu) -sekundarna (obuhvata I najlikvidniji deo aktive koji se moze u kratkom roku pretvoriti u novac) -tercijalna (strateski I dugorocni cilj svake banke) Centralna banka propisuje za svaku zemlju minimalnu stopu primene likvidnosti, koju poslovna banka mora da odrzava. Znacajnu ulogu u povezivanju centralne banke I poslovnih banaka u regulisanju novcanih tokova ima bankarski marketing,bankar.menadzment. 2. OSNOVE SAVREMENOG BANKARSTVA 2.POJAM I DEFINICIJA BANKE Bankarstvo se bavi istrazivanjem uloge, znacaja I poslovanja banaka, kao posebnim institucijama finansijskog I ekonomskog sistema zemlje. Bankarstvo kao naucna disciplina, razvilo se u drugoj polovini XIX veka. Bankari su se tada osposobljavali za uspesno vodjenje bankarskih poslova, vodeci racuna o kreditnom pokricu, likvidnosti, poslovnom ugledu.Pojam ``banka`` potice od latinske reci banco koja oznacava klupu postavljenu na ulici, trgu,vasaru ili sajmu na kojoj se vrsila razmena razlicitih oblika I vrsta novca, kao I novcane transakcije naplate I placanja. Ne postoji jedinstvena definicija banke.Prve definicije pojma banke imale su za osnov funkcionalnu teoriju. Prema toj teoriji, banka je preduzece cije su funkcije rezultat drustvene podele rada. Imajuci u vidu da su se funkcije banke menjale, menjala se I njena definicija. Ubrzanim razvojem trgovine banke se definisu kao institucije koje su nosioci platnog prometa. Nastankom I ravojem industrije I spoljne trgovine, banke se definisu kao kreditne institucije. Savremene definisije pojma banke imaju za osnov teoriju javnog

1

karaktera banke. Javni karakter banke podrazumeva njen doprinos stabilnosti nacionalnog finansijskog sistema. 3.VRSTE BANKE Finansijske institucije mozemo posmatrati kao bankarske finansijske institucije. Bankarske finansijske institucije su emisiona, depozitna, poslovna, investicione I druge banke.Nebankarske finansijske institucije su stedionice, osiguravajuce kompanije, penzioni fondovi, finansijske kompanije. Ostale finansijske insitucije su kreditne agencije, dilerskobrokerske kuce, diskotne kuce, zalagaonice. U literaturi ne postoje jedinstveni kriterijumi za podelu banaka. Najcesci kriterijumi su: - rocnost poslova (komercijalne banke kratkorocni poslovi, investicione banke dugorocni poslovi) - privredna oblast (trgovacke banke, spoljnotrgovinske banke, poljoprivredne banke, industrijske banke) - velicina teritorije koju pokriva banka (opstinska banka, regionalna banka, nacionalne banke) Uobicajena podela banka na: - centralne bake ili emisione - poslovne - komercijalne - investicione - univerzalne - ostale vrste banaka CENTRALNA BANKA Centralna banka predstavlja glavnu banku u bankarskim finansijskim institucijama. Ona regulise I umserava monetarno-kreditne tokove u svakoj zemlji.Prva centralna banka je osnovana u Svedskoj 1656.godine,dok je najveci uticaj na kasniji razvoj centralnih banaka imala Bank od England, osnovana 1694.godine. Centralne banke su osnovane: u Francuskoj 1800, Holandiji 1814, Norveskoj 1816, Austriji 1817, Danskoj 1818, Belgiji 1850, a tek medju poslednjim osnovana je u Americi 1913god. Za centralnu banku bi se moglo reci da je banka banaka, I banka-drzave. Ona je neprofitna institucija, sto nije slucaj sa drugim vrstama banaka. Ona ne uspostavlja direktne kreditne odnose sa nebankarskim sektorom, osim sa drzavom. Zbog toga se moze reci da ne postoje konkurenski odnosi izmedju centralne banke I drugih banaka. Postoje dve osnovne funkcije centralne banke: 1)vodjenje monetarne politike, 2)funkcija poslednjeg utocista banaka. Centralna banka je nadlezna za vodjenje monetarne politike. Ako se govori o osnovnim ciljevima monetarne politike, onda prioritet ima stabilnost cena. Posmatrajuci funkciju banka kao poslednjeg utocista banaka zakljucujemo da se radi o obezbedjenju likvidnosti za snabdevanje poslovnih banaka potrebnim kolicinama novca I kredita. Centralna banka ima funkciju sprecavanja masovnog bankrotstva banaka. Centralnoj banci su na raspolaganju monetarni instrumenti: eskontna kamatna stopa, stopa obaveznih rezervi, sprecijalni depoziti, monetarne operacije na otvorenom trzistu, direktivne mere, rediskontni krediti bankama, neformalni uticaj centralne banke. POSLOVNE BANKE Poslovne banke se zasnivaju na sopstvenim sredstvima. Zbog toga, u aktivnosti ovih banaka dominiraju sopstveni poslovi. Poslovne banke mogu biti vlasnici ili suvlasnici mnogih preduzeca preko cijeg profita se uvecava sopstveni kapital poslovnih banaka. Poslovne banke su organizovane kao akcionarska drustva koja obavljaju kratkorocne i dugorocne poslove.

2

KOMERCIJALNE BANKE Osnovna karakteristika komercijalnih bankaka je da one mobilisu kratkorocne izvore u cilju njihovog plasmana. Komercijalne banke mobilisu kratkorocne izvore svih transaktora u privredi. Komercijalne banke imaju razgranatu mrezu filijala i drugih poslovnih organizacionih delova. Bitna karakteristika komercijalnih banaka je rocna transformacija kratkorocnih depozitnih pasiva u dugorocnije aktive. INVESTICIONE BANKE Za razliku od komercijalnih banaka koje mobilisu sredstva na kratki rok, investicione banke mobilisu sredstva, najmanje na srednji rok, a najcesce na duzi rok. Najstariji organizacioni oblik investiocionih banaka jesu hipotekarne banke. U slucaju da duznik ne vrati kredit, investiociona banka svoje potrazivanje namiruje prodajom blokirane nepokretnosti. Osnovne funkcije investiocionih banaka su: - strucno-savetodavne funkcije - posrednicko distributivne funkcije - funkcija preuzimanja rizika Komercijalne i investicione banke imaju sve vise slicnosti, a sve manje razlika. UNIVERZALNE BANKE Univerzalne banke su prvi organizacini oblik banaka. Osnovna karakteristika univerzalne banke je univerzalnost aktivnih i pasivnih bankarskih poslova. Univerzalne banke su finansijske institucije koje mogu ponuditi citav niz finansijskih usluga, kao sto su prodaja osiguranja, garancije pri emisiji hartija od vrednosti, mogu imati akcije u drugim firmama. Postoje znacajne da li univerzalne banke povecavaju rizik finansijske nestabilnosti, koje banke doprinose povecanju ekonomskog razvoja, dali univerzalne banke povecavaju kapital. Mozemo izvuci zakljucak da univerzalne banke mogu biti znacajan posrednik u situaciji kada speciojalizovane banke nisu u mogucnosti da odgovore odredjenim zahtevima. OSTALE VRSTE BANAKA Postoji jedna grupa bankarskih organizacija , koje nisu medjusobno precizno odredjene finansijskim aktivnostima. Prema kriterijumu privredne oblasti banke mogu biti industrijske, poljoprivredne, trgovinske, izvozno-uvozne, zanatske i dr. Prema kriterijumu teritorije na kojoj deluju, banke mogu biti lokalne, opstinske, federalne, savezne. U slucaju da se uzme kriterijum vlasnistva banke mogu biti privatne, drzavne i mesovite. 4. BANKARSKI SISTEM I ULOGA BANKARSKOG SISTEMA U PRIVREDNOM SISTEMU Bankarski sistem jedne zemlje definise: - vrste bankarskih organizacija - nacin njihovog osnivanja - opste uslove mobilizacije sredstava - prava upravljanja - obaveze odrzavanja likvidnosti i snosenja rizika u bankarskim organizacijama - planiranje i poslovnu politiku - upotreba i rasporedjivanje prihova i dobiti finansijskih organizacija U razvijenim privrednim sistemima postoje sledece vrste bankarskih sistema: - Engleski (koji se sastoji od nekoliko velikih banaka sa filijalama) - americki (sa velikim brojem samostalnih banaka bez filijala) - nemacki (koji je kombinacija prva dva sistema) - ostali bankarski sistemi

3

BANKARSKI SISTEM ENGLESKE Formiranje Bank od England Engleska je medju prvima institucionalizovala centralnu banku. Osnovne karakteristike engleskog bankarskog sistema su bile koncentracija kapitala i specijalizacija bankarskog poslovanja. Do 1996 god postojalo je 57 banaka. Specificnost engleskog platnog prometa je bezgotovinsko placanje koje se obavlja uglavnom cekovima. Engleski bankarski sistem ima sledecu institucionalnu strukturu: - bank od england, centralna banka Engleske, koja nadzire i kontrolise ostale banke, odredjuje zvanicnu eskontnu stopu. - Komercijalne koje raspolazu velikim iznosima depozitnih i vlasnickih sredstava, odobravaju kratkorocne kredite - Eskontne banke, banke u privatnoj svojini koje su sprecijalizovane za eskontne poslove - Efektne banke, specijalizovane banke za poslove sa vrednosnim papirima - Banke za medjunarodni promet specijalizovane banke za posredovanje u medjunarodnom platnom prometu - Korporacije za dugorocno finansiranje- koje dugorocno finansiraju industriju i trgovinu AMERICKI BANKARSKI SISTEM Nastanak i razvoj savremenog bankarskog sistema u SAD vezan je za 1913god. Federalni rezervni sistem u Washington-u objedinjuje rad federalnih rezervnih banaka, vrseci time funkciju centralne banke.: - koncipira i sprovodi monetarnu politiku - obavlja usluge za banke clanice - obavlja poslove za vladu i vrsi kontrolu - emituje novcanice preko drzavne blagajne Novcanice predstavljaju 90% americkog novca u opticaju, dok 10% sacinjavaju metalni novac. U okviru bankarskog sistema SAD funkcionisu sledece vrste banaka: - komercijalne banke cija je osnovna funkcija mobilisanje depozita, plasiranje kratkorocnih kredita, obavljanje platnog prometa - udruzene stedne banke koje se bave mobilisanjem orocenih depozita - efektne banke koje kao poslovne banke finansiraju industriju - trust banke cija je osnovna delatnost cuvanje i upravljanje tudjom imovinom u svojstvu agenata, poverenika - banka za izvoz i uvoz BANKARSKI SISTEM NEMACKE Bankarski sistem Nemacke je institucionalizovan Zakonom iz 1875 god, kojim je regulisan status emisione banke omogucen razvoj vecih banaka. U tom periodu su nastale tri velike D banke koje su bile prethodnica danasnjih banaka: Deutsch Bank, Drezdener Bank, Deutsch Diskont Gesellshaft. Ove tri velike D banke su dominirale u nemackom bankarskom sistemu. Sadasnji americki bankarski sistem ima sledecu institucionalnu strukturu: - Deutsche Bundesban banka stepena, centralna banka koja emituje novac, vodi eskontnu politiku, politiku monetarnih rezervi - Ladeszentral Banken banke II stepena, organizovane po ugledu na americke rezervne banke ciji je osnovni zadatak da regulisu novcani opticaj - Privatne i javne banke banke III stepena, koje obavljaju sve vrste bankarskih poslova na bazi velikih depozitnih sredstava

4

-

Stedionice kreditne zadruge i kreditni instituti, obavljaju ziro promet za mala i srednja preduzeca

OSTALI BANKARSKI SISTEMI Razvili su se savremeni oblici bankarskih sistema ostalih zemalja kao sto su: - bankarski sistem Japana koji cini oko 9000 bankarskih institucija - bankarski sistem Svajcarske kao jedan od najrazvijenijih bankarskih sistema u svetu, koga cine centralna banka, kantonalne banke, velike banke, lokalne banke, stedionice, privatne banke i kreditne zadruge - Bankarski sistem Italije koga cine kreditne institucije koje se bave poslovima kratkorocnih novcanih sredstava i specijalizovane kreditne institucije za finansiranje industrije, poljoprivrede, gradjevinarstva - Bankarski sistem Francuske gde postoji visok stepen uticaja drzave, a ciju strukturu sacinjavaju: centralna banka, depozitne banke, poslovne banke, kreditne banke za dugorocno i srednjorocno kreditiranje - Bankarski sistem Rusije gde je veliki uticaj drzave, a ciju strukturu cine centralna banka, kreditne organizacije-banke, i nebankarske institucije sto ukupno cini 1719 finansijskih institucija 5.Osnovne karakteristike danasnjeg bankarskog sistema I njegova uloga u rivrednom sistemu Bankarski system se sastoji od centralne emisione ustanove, u nasem slucaju NBS , razlicitih vrsta bankarskih finan, organizacija I ne banakarskih finan.organiza. Danasnji bankarski sistema -Omogucava ulaganje u zdrava profitabilna I izvozno orijentisana preduzeca - odrzava stabilnost kursa I cena - daje na znacaju fin discipline u smislu efikasnije kreditno monetarne politike - sanira I transformise delove bankarskog sistema - obezbedjuje inostrane kredite - obez. Uslove za selektivno uvodjenje potrosackih kredita - regulise gotovinu u opticaju - omogucava reprogramiranje kredita - prilagodjava nivo kamatnih stopa visini inflacije - omogucava slobondo formiranje cene kapitala na trzistu - odobrava dugorocne kredite za poboljsavanje proizvodnje - postavlja monetarnu politiku u susret zahtevima trzista Izgradjivanje stabilnog I efikasnog fin sistema jedan je od glavnih prioriteta u vodjenju politike svih drzava. Ovaj process se danas odvija kao deo tranzicionih promena ukupnog privrednog sistema u nasoj zemlji. Problemi u bankarskom sistemu su: visoka koncentracija poslovanj u malom broju vlikih banaka "stare" banke imaju u aktivi deponovanu deviznu stednju kod NBS, Nepovoljna struktura sredstava po rocnosti Stvarni gubitak nasih banaka Dalji prenos obaveza I potrazivanja po osnovu devizne stednje Konverzija duga u trajni capital Refinansiranje Niska profitabilnost

5

Cilj daljeg razvoja reforme bankarskog sistema je izgradnja kompatiblnog bankarskog sistema sa vec postojecim bankarskim sistemima u zemljama sa razvijenom trzisnom privredom. Reformom sadasnjeg bankarskog sistema treba da se omoguci: - Privatizacija banaka - Prestuktuiranje banaka - ocuvanje realno pozitivnih kamatnih stopa - kontrola I revizija bankarskog sistema - razvoj fin.trzista 6.OSNOVNE TRANSFORMACIJE BANKARSKOG SISTEMA Transformacije bankarskog sistema u procesu stvaranja efikasnog I sigurnog bankarstva mora biti usmerena u sledecem pravcu -popravljanje kapitalne snage banaka -poboljsavanje efikasnosti bankarskih institucija -najveca paznja likvidnosti banaka -strukturi plasmana I strukturi izvora sred -ukidanje stroge podele na investicione I komercijalne banke -jacanje mera sa poboljsanje solventnosti banke -ciscenje active I passive banaka od neprofitnonosnih oblika -suzavanje prava po osnovu osiguranja depozita banaka -pojacana kontrola centralne banke nad sistemom poslovnih banaka -sredjivanje ukupnog bankarskog sistema u kome su se nagomilali I koncentrisali gubici I dubioze iz svih sektora privrede Ponasanje banaka I njihovih duznika je veoma vazno ali je ono uslovljeno pre svega karakterom fin sistema. Iz tih razloga jedan od uslova za sprovodjenje reforme jeste sprovodjenje restriktivne monetarne politike, sto bi omogucilo sustinsko resavanje problema, a ne da se vestackim odrzavanjem postojecih odnosa u nedogled prikrivaju I produbljuju bankarski problemi. Los menadzment banaka jedan je od osnovnih uzroka njihovih fin problema. Svi tipovi loseg menadzmenta koji se srecu u svetskom bankarstvu zastupljeni su I kod nas , karakteristicno I netacno je prikazivanje finansijkih rezultata. Banke moraju biti "hramovi"finansijki I razvojno stabilizacione trezvenosti I stabilnosti (sigurnosti) privrednog I finansijkog sistema. Promene u informacionoj tehnologiji dovele su do velikih promenea I u finansijskoj tehnologiji kroz process SEKJURITIZACIJE ( pretvaranje delova passive u finansijske elemente koji se zatim mogu prodati na fin trzistu) Sekjuritizacija time postaje I znatno veca promena od finansijske tehnologije, jer se stvara alternativni system bankama po svojim efektima I profitima daleko efikasniji. Proces transformacije iz drustvenih-drzavnih banaka u privatne banke odvija se u tri pravca: jacanje depozita I stednje stanovnistva kod banaka, jaca privatno vlasnistvo promena vlasnicke structure preko akcionarstva, preko emisije dodatnih kolicina akcijskog kapitala, dokapitalizacijom ucescem stranih banaka I kapitala u domacem fin sektoru, stvaranjem stranih banaka 7.POSLOVNO BANKARSTVO U PROCESU TRANSFORMACIJE

6

Ogroman iznos ne naplacenih potrazivanja I brdo dugova, blokiranje I sterilna upotreba ogromnog dela drustvenog kapitala , zahtevali su urgentnu reformu bankarskog sistema. Uobicajene mere vezuju se za sledece procese: poni[tavanje dugova transfer duga otplata dugova bankama Nesposobnost preduzeca da vracaju dugove bankama. Ugrozava solventnost banaka, zbog cega finansijsko restrukturisanje banaka ukljucuje I operacije zamene dugova za akcije izmedju banaka I najzaduzenijih preduzeca. Ova mera trebalo bi da smanji teret dugova preduzeca u bankarskoj aktivi. Brzina reforme banaka ce zavisiti direktno od raspolozivog broja bankarskih menadzment eksperata, uz potpuno drugaciju ulogu Centralne banke I drzave. Procesi transformacije poslovnog bankarstva u razvijenim privredama po pravilu se vezuju za transformaciju komercijalnog I investicionog bankarstva SAD, V Britanije, Nemacke I Japana. Postoje dva razlicita tipa banaka, obicno se vezuje ili za finansiranje preduzeca ili za trzisne finansijske instrumente (obveznice I akcije) Transformacioni procesi trzisno poslovnog bankarstva baziraju se na civilizacijskim konstantama, kao sto su mesovito vlasnistvo , profitna motivisanost banke , koncentracija banaka, I permanentni upliv drzave na njihov rad sa stanovista osnivanja novih banaka. Restruktuiranje velikih finansijskih inovacija karakteristicno je u razvoju bankarstva I uslovljeno sledecim faktorima: politickim odnosima I procesima u svetu ekonomsko-fin razlozima inovacijama finansijskih instrumenata promenama u ponasanju bankarskih komitenata politicki odnosi koji uticu na restruktuaciju banaka (stvaranje jedinstvene valute EVRO) Restruktuiranje banaka I reforma bankarskog sistema u razvijenim trzisnim privredama uglavnom se odvija u sledecim pravcima: jacanje kapitalne snage banaka omogucavanje otvaranja banaka u drugim privredama u svetu prestanaka razlikovanja banaka na komercijalne I investicione banke u univerzalne banke omogucava se proizvodno-komercijalnim firmama da formiraju svoju banku sto vece osiguranje depozita finansijski nadzor nad radom banaka uspostavljanje vece fin discipline veca kapitalna osnova banaka kapitalizacija sredstava banke 8.NOVI POSTULATI I POSLOVNA STRATEGIJA SAVREMENOG BANKARSTVA Novi postulati poslovne strategije savremenog bankarstva po pravilu polaze od internacionalizacije koja je rezultat profitne motivisanosti trzisno orijentisanih banaka. Najvece svetske banke sada se javljaju u formi multinacionalnih banaka koje osnivaju predstavnistva, poslovne jedinice I komercijalne banke koje postaju centralni kanal transfera privatnog kapitala.

7

Buduci svetski (regionalni) raspored banaka uglavnom ce zavisiti od atraktivnosti zemlje lokacije, od atraktivnosti proizvodnih I neproizvodnih delatnosti, od bogatstva resursa I profita, od mogucnosti davanja I uzimanja kredita I od povoljnosti za bankarske operacije. To su ujedno I novi putevi multinacionalizacije koji determinisu fizionomiju I poslovnu strategiju transformisanog bankarstva. Nova strategija I poslovna orijentacija banaka u buducnosti polazi od internacionalizacije banaka I potrebe uvodjenja nadzora nad njihovim poslovanjem , to znaci da su procesi univerzalizacije I internacionalizacije uslovili jacanje nove regulativne uloge drzave nad bankama. Nova poslovna orijentacija banaka u svetu inducirala je potrebu da velike komercijalne I investicione banke polako pocinju da kupuju specijalizovane institucije radi obavljanja ne bankarskih poslova. Velike osiguravajuce kompanije pocele su da se bave finansijskim posredovanjem, a velike trgovine postaju finansijski supermarketi. Homogenizaciju I harmonizaciju u bankarstvu po pravilu, videli smo, sledi sekjuritizacija, koja je otpocela sa zvanicnom deregulacijom bankarstva, sa pocetkom emitovanja hartija od vrednosti od strane komercijalnih banaka I sa pretvaranjem svojih zajmova u trzisne oblike- pomeranjem kreditnog trzista ka trzistu kapitala sto je uslovilo brisanje granica izmedju investicionog I komercijalnog bankarstva. Poslovne banke su bile prinudjene da diversifikuju svoju delatnost I da pristupaju novim organizacionim formama u vidi tzv. Finansijskih konglomerata ili finansijskim holdinga koji pokrivaju sve finansijske operacije, zbog toga svetska bankarska industrija nije vise "cista " u tradicionalnom smislu. Novoj biznis filozofiji poslovnog bankarstva potrebno je institucionalno pridodati imperative formiranja tzv. Strukturnih fondova: penzioni ,investicioni, fondovi za razvoj, kao institucionalnim investitorima sa rastucom funkcijom u privredama u tranziciji sa deficitom akumulacije (stednje). 9.Narodna banka Srbije-organi i funkcije Narodna banka Srbije je centralna banka Srbije,koja je samostalna I nezavisna u obavljanju funkcija I za svoj rad odgovorna je Narodnoj skupstini Republike Srbije a u obaavljanju funkcije nece primate niti traziti upustva od drzavnih organa I drugih lica.Osnovni cilj Narodne banke Srbije jeste postizanje I odrzavanje stabilnosti cena,pored osnovnog cilja ima za cilj I ocuvanje finnansijske stabilnosti.NBS moze zastupati Republiku Srbiju u medjunarodnim finansijskim organizacijama I institucijama I drugim oblicima medjunarodne saradnje uz saglasnot Vlade.Narodna banka Srbije ima sl. Funkcije:1)utvrdjuje I sprovodi monetarnu politiku; 2)samostalno void politiku kursa dinara I uz saglasnost Vlade utvrdjuje rezim kursa dinara; 3)cuva I upravlja deviznim rezervama 4)izdaje novcanice I kovani novac 5)uredjuje,kontrolise I unapredjuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji I sa inostranstvom; 6)izdaje I oduzima dozvole za rad,vrsi kontrolu boniteta I zakonitosti poslovanja banaka I finansijskoih organizacija I donosi propise iz te oblasti; 7)obavlja zakonom utvrdjene poslove za Republiku srbiju I drzavnu zajednicu Srbija I Crna Gora; 8)obavlja druge poslove utvrdjene ovim zakonom u skladu sa principima poslovanja centralnih banaka. NBS je pravno lice I ima sediste u Beogradu,ima pecat koji sadrzi naziv Narodne banke Srbije I grb Republike Srbije I svoj statut,koji potvrdjuje Narodna skupstina.Organi Narodne banke Srbije su:1)Monetarni odborNBS 2)guverner 3)Savet NBS Monetarni odbor guverner I viceguverneri NBS.MOnetarni odbor utvrdjuje monetarnu politiku a posebno uslove I nacine izdavanja kratkorocnih hartija od vrdnosti,uslove I nacine pod kojim NBS sprovodi operacije na otvorenom trzistu I obavlja diskontne poslove,politiku odobravanja kratkorocnih kreditaSednicama Monetarnog odbora presedava guverner koji ujedno predstavlja I zastupa NBS.Guvernera bira Narodna skupstin na predlog odbopra Narodne

8

skupstine nadleznog za finansije.Guverner je duzan I odgovoran za ostvarivanje ciljeva NBS,duzan je da clanovima Saveta dostavi izvestaj o sprovodjenju monetarne politike,izdavanju I oduzimanju dozvola za radNSB ima tri do pet viceguvarnera .Viceguvernere bira savet na predlog guvernera. Statutom NBS blize se uredjuju ovlascenja viceguvernera.Guvarner radi obavljanja poslova iz nadleznosti NBS donosi propise I opste akte kao I pojedinacne akte.Savet ima posrednika I cetiri clana koje bira Narodna skupstina.Narodna skupstina bira predsednika I clanove saveta na predlog odbora Narodne skupstine nadleznog za finansije.SAvet po potrebi a najmanje jednom godisnje,Narodnoj skupstini podnosi izvestaj o svom radu.Clanovi saveta nisu zaposleni u Narodnoj banci Srbije,clanovima Saveta NBS isplacuje naknadu. Izdavanje kratkorocnih hartija od vrdnosti I operacije na otvorenom trzistu NBS moze izdavati kratkorocne hartije od vrednosti koje glase na domacu ili stranu valutu,na osnovu odluke kojom se utvrdjuju obim emisije,rokovi dospeca I drugi uslovi za izdavanje hartija od vrednosti,kao I nacin plasmana I isplate tih hartija.NBS operacije na trzistu sprovodi kupovinom I prodajom hartija od vrednosti. Diskontni poslovi NBS moze kupovati od banaka hartije od vrednosti I predavati pre isteka roka njihovog dospeca Odobravanje kratkorocnih krediNBS moze odobravati kredite s rokom dospeca do godinu dana,na osnovu zaloge portfelija hartije od vrednosti.Kredite je Republike Srbija duzna da vrati NBS do kraja tekuce budzetske godine Obavezna rezerva NBS utvrdjuje visinu obavezne reserve banaka propisivanjem stope obavezne reserve,vrste depozita I drugih sredstava na koja se ta stopa primanjuje. Eskontna stopa I druge kamatne stope NBS utvrdjuje eskontnu stopu ,utvrdjuje I kamatne stope na plasmane I dr potrazivanja NBS,kao I kamatne stope na sredstva na koja NBS placa kamatu I propisuje nacin obracuna,naplate I placanja kamate. Mere za odrzavanje likvidnosti banaka I drugih finansijskih organizacija NBS radi odrzavanja likvidnosti banaka moze propisati:1)uslove I nacin odobravanja depozitnih I kreditnih olaksica 2)uslove I nacin obezbedjenja likvidnosti isplate depozita fizickih I pravnih lica kod banaka 3)druge mere za odrzavanje likvidnosti banaka Propisi ,mere I aktivnosti iz oblasti deviznog poslovanja NBS samostalno void politiku kursa dinara.NBS uz saglasnost Vlade utvrdjuje rezim kursa dinara.NBS kupuje I prodaje devize I efektivni strain novac na deviznom trzistu u cilju usmeravanja kretanja kursa dinara I odrzavanja nivoa deviznih rezervi.NBS moze u skladu sa utvrdjenom monetarnom politico,bankama propisati obavezu da drze odredjeni iznos u devizama na racunu kod NBS ili kod stranih banaka.NBS kupuje I prodaje devize u inostranstvu radi obezbedjenja odgovarajuce valutne structure deviznih rezervi. Izdavanje novcanica I kovanog novca Novcana jedinica Republike Srbije je dinar,koji se deli na 1oopara.NBS ima iskljucivo pravo izdavanja novcanica I kovanog novca u Republici Srbiji.NBS izdaje novcanice I kovani novac,utvrdjuje apoene I osnovna obelezja novcanica I kovanog novca.Natpisi I tekstovi na

9

novcanicama I kovanom novcu ispisuju se cirilicnil I latinicnim pismom.NBS donosi odluke o pustanju u opticaj I povlacenju iz optacaja novcanica I kovanog novca, Platni promet u zemlji NBS uredjuje I unapredjuje platni promet u zemlji I kontrolise obavljanje platnog prometa u bankama I obavlja druge posloveplatnog prometa u zemlji.NBS void system konsolidovanog racuna trezora za dinarska I devizna sredstva kao I druge racune utvrdjene zakonom.NBS snabdeva banke I dr finansijske organizacije novcanicama I kovanim novcem. Poslovi za Republiku Srbiju I drzavnu zajednicu Srbija I Crna Gora NBS moze na osnovu ugovora ili zakona obavljati za Republiku Srbiju poslove u vezi sa hartijama od vrdnosti,zaduzivanjem I dr poslove.NBS moze za drzavnu zajednicu Srbija I Crna Gora obavljati poslove u vezi sa zaduzivanjem drzavne Zajednice Srbija I Crna Gora u inostranstvu u skladu sa posebnik zakonom. 11.KONTROLNA FUNKCIJA NARODNE BANKE SRBIJE NBS izdaje I oduzima dozvole za rad,vrsi konrolu boniteta I zakonitosti poslovanja banaka I dr finasijskih organizacija I preduzima druge mere u skladu sa zakonom kojim se uredjuje poslovanje banaka I dr finansijskih organizacija.NBS donosi propise kojim se utvrdjuju standardi opreznog bankarskog poslovanja.NBS ima pravo uvida u poslovne knjige I dr dokumentaciju banaka I dr finansijskih organizacija .NBS saradjuje sa stranim institucijama nadleznim za kontrolu poslovanja banaka I domacim organima I institucijama,u cilju unapredjenjakontrolne funkcije NBS. 12.POSEBNA OVLASCENJA NBS NBS moze banci na njen zahtev dati ovlascenje za obavljanje poslova platnog prometa I kreditnih poslova sa inostranstvom ako utvrdi da ta banka ispunjava uslove za obavljanje tih poslova koje propisuje. 13.INFORMACIONI SISTEM NBS NBS moze da propise obavezu za banke I dr finansijske organizacije da evidentiraju,prikupljaju,obradjuju I dostavljaju odredjene podatke.NBS radi efikasnog izvrsavanja ciljeva I funkcija razvija automatizovane infornacione sisteme I propisuje nacin I uslove ukljucivanja banaka I dr finansijskih organizacija u te sisteme. 14.IMOVINA,KAPITAL,PRIHODI,RASHODI I REZERVE NBS Imovinu Republike Srbije koju koristi NBS cine dinarski I devizni kratkorocni I dugorocni plasmani,devizna sredstva,hartije od vrednosti,ostala aktiva I imovinska prava u posedu NBS,pokretne I nepokretne stvari I sredstva na ziro-racunu NBS I ova imovina se koristi za poslovanje NBS. Kapital NBS sastoji se od osnovnog kapitala I posebnih rezervi.Minimalni osnovni capital NBS iznosi 10.000.000.000,oo I formira se iz viska prihoda nad rashodima NBS. Posebne reserve formiraju se iz viska prihoda nad rashodima u visini do 30% ostvarenog viska prihoda nad rashodima NBS a najvise u iznosu do vrednosti osnovnog kapitala NBS. 15.FINANSIJSKI IZVESTAJI Godisnji racun NBS sacinjava se u skladu sa zakonom kojim se uredjuje racunovodstvo I revizija I medjunarodnim racunovodstvenim standardima.Savet godisnji racun NBS ,s izvestjem ovlascenog revizora,dostavlja Narodnoj skupstini do 30.juna naredne god.NBS

10

dostavlja finansijski plan za narednu godinu Narodnoj skupstini najkasnije do 31.decembra tekuce godine. 16.KOMERCIJALNO BANKARSTVO 16.POJAM I OSNIVANJE BANKE Prema Zakonu o bankama,banka je definisana kao akcionarsko drustvo sa sedistem u Republici Srbiji,koje ima dozvolu za rad od strane NBS I obavlja depozite I kreditne poslove,a moze obavljati I dr poslove u skladu sa zakonom.Banku mogu osnovati domaca I strana pravna I fizicka lica,koja kao osnivaci obezbedjuju sredstva za osnovni capital banke.Osnovni capital moze biti u novcanom I nenovcanom obliku,pri cemu novcani de one moze biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvanicnom srednjem kursu na dan uplate.Nenovcani deo osnivackog kapitala se javlja u vidu stvari I prava koja su u funkciji poslovanja banke. Postupak za osnivanje banke 1)Osnivacki akt je inicijalno izrazena volja pravnih I fizickih lica da osnuju banku.Sstavni delovi osnivackog akta su:poslovno ime I sediste pravnog lica osnivaca banke; poslovno I sediste banke; iznos ukupnog osnivackog kapitala banke u novcanom I nenovcanom obliku; rok do koga su osnivaci banke duzni da uplate novcana sredstva; prava,obaveze I odgovornosti osnivaca banke; broj akcija banke I njihova nominalna vrdnost kod prvog izdavanja; poslove koje banka obavlja; nacin pokrica gubitka banke; nacin resavanja sporova medju osnivacima banke; prava osnivaca banke u slucaju sttusnih promena banke; ukupni ili procenjeni iznos troskova u vezi sa osnivanjem banke; druge elemente koje propise NBS. 2)Statut banke Osim osnivackog akta,osnivaci banke utvrdjuju I predlog Statuta koji sadrzi:organizaciju I nacin poslovanja banke; pitanja o kojima odlucuje Skupstina banke; pitanja o kojima odlucuju drugi organi banke,sastav I postupak odlucivanja ovih organa; mere I odgovornosti organa banke za obezbedjenje likvidnosti I solventnosti banke; prava,obaveze I odgovornost clanova Upravnog I Izvrsnog odbora banke; ovlascenje za popisivanje I zastupanje banke; nacin vrsenja unutrasnje kontrole I utvrdjivanje revizije banke; podatke I isprave koji se smatraju poslovnom tajnom banke I nacin postupanja s tim podacima I ispravama; druge elemente koje moze propisati NBS 3)Preliminarno odobrenje Nakon donosenja osnivackog akta I statute osnivaci NBS podnose zahtev zapreliminarno odobrenje za osnivanje banke pri cemu dostavljaju podatke o: osnivacuma banke,iznosu njihovih uloga I broju,vrsti I nominalnom iznosu akcija koje sticu; osnivacki akt I predlog statute banke; izjavu d ace deo osnovackog kapitala uplatiti na privremeni racun kod NBS; izjavu d ace nenovcani deo osnivackog kapitala preneti u osnivacki kapitl banke; podaci o svim licima koja ce imati ucesce u banci; imena predlozenih clanova Upravnog I Izvrsnog odbora banke; predlog programa aktivnosti banke za period od 3god. I predlog plana poslovne politike banke; predlog procedura za upravljanje rizicima I za unutrasnju kontrolu banke;dokaz da je nadlezno regulatorno telo drzave porekla odobrilo stranoj banci ili drugom stranom licu iz finansijskog sektora ucesce u osnivanju banke u Republici Srbiji; dokaze o ispunjenosti uslova O zahtevu za preliminarno odobrenje NBS odlucuje u rokuod 90dana od prijema zahteva,nakon sto su dobili odobrenje osnivaci banke u roku od 60dana podnose zahtev za izdavanje dozvole za rad banke.Ukoliko to ne ucine dobijeno preliminarno odobrenje prestaje da vazi. 4)Dozvola za rad Na osnovu preliminarnog odobrenja osnivaci banke podnose zahtev NBS za izdavanje dozvole za rad koja sadrzi sl elemente: dokaz o uplati novcanog dela osnivackod kapitala kao I dokaz o

11

prenosu nenovcanih sredstava u osnivacki kapita; dokaze o tome da su obezbedili:poslovni proctor,potrebnu opremu; dokaz o angazovanju spoljnjeg revizora banke;podatke o organizacionoj strukturi I kadrovskoj osposobljenosti banke. O zahtevu za izdavanje dozvole za rad NBS odlucuje u roku od 30dana pri cemu se resenje objavljuje u Sl.glasniku RS,u slucaju negativnog odgovora zahtev se moze obnoviti nakon godinu dana od dobijanja zahteva. 5) Osnivacka funkcija I registracija banke U roku od 30dana nakon prijema resenja NBS o davanju dozvole za rad odrzava se osnivacka skupstina banke.Osnivacku skupstinu banke cine osnivaci banke,cija su upravljacka prava utvrdjena srazmerno visini njihovog uloga.Dvotrecinskom vecinom glasova osnivaca banke donosi se Statut banke,bira presednik I clanoviva Upravnog I Izvrsnog odbora banke,usvajaju program aktivnosti za period od 3god I poslonu politiku banke,tom prilikom donosi se I odluka o prvom izdavanju akcija.Nakon sto dobiju saglasnost na akta na osnivackoj skupstini banke,osnivaci su duzni da u roku od 30dana podnesu prijavu za upis banke u registar privrednih subjekata,momentum upisa u registar privrenih subjekata banka stice svojstvo pravnog lica,nakon sto dobiju resenje o upisu u registar privrednih subjekata osnivaci banke su duzni da o tome obaveste NBS u roku od 5dana do dana prijema resenja. Upravljanje bankom Za analizu upravljackog procesa u banci znacajno je sagledati funkcije skupstine bake,Upravnog I izvrsnog odbora banke kao I dr odbora 1)Skupstina banke Skupstina banke je sastavljena od akcionara banke,koji neposreno ili preko predstavnika ostvaruju pravo glasa ,srazmerno velicini osnivackog uloga.Pravo nepoosrednog upravljanja imaju akcionari sa najmanje 1%akcija.Skupstina moze zasedati redovno I vanredno.Redovno zasedanje se odrzava najmanje jednom godisnje.MBS moze zahtevati da se odredjena pitanja uvrste u dnevni red redovnog zasedanja skupstine banke.Vanradno zasedanje skupstine banke moze se sazvati na zahtev:1)Upravnog odbora banke:2)akcionara banke sa najmanje 10%akcija sa pravom glasa;3)likvidacionog upravnika banke u postupku dobrovoljne likvidacije banke. Upravni odor ce sazvati vanredno zasedanje: -kada banka postane potkapitalizovana -na zahtev unutrasnje revizije banke,spoljnog revizora banke ili odbora za pracenje poslovanja banke -na zahtev NBS 2)Upravni I izvrsni odbor banke Radi se o organima upravljanja bankom koji su dizni da preduzimaju mere radi sprecavanja nezakonitih ili neprimernih radnji I uticaja koji su stetni ili nisu u interesu banke. 3)Upravni odbor banke Upravni odbor banke ima najmanje 5 clanova,ukljucujuci I predsednika.Najmanje 1/3 Upravnog odbora banke moraju biti lica nezavisna od banke,tj. Lica koja nemaju direktno ili indirektno vlasnistvo ni u banci,ni u clanu bankarske grupe u kojoj je ta banka.Clanovi upravnog odbora banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju I odgovarajuce kvalifikacije koje propisuje NBS.Najmanje 3 clana odbora moraju imati iskustvo iz oblasti finansija.Najmanje 1clan Upravnog odbora mora imati aktivno znanje srpskog jezika I imati prebivaliste na teritoriji Republike Srbije. Clan Upravnog odbora banke ne moze biti clan Izvrsnog odbora banke. Upravni odbor banke je odgovoran za zakonitost poslovanja banke,kao I za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u banci I nadzor nad tim sistemom ,a duzan je I da obezbedi da izvrsni odbor banke indetifikuje rizike kojima je banka izlozena.Sednice upravnog odbora odrzavaju se po potrebi a najmanje jednom u tri meseca.

12

4)Izvrsni odbor banke Izvrsni odbor banke cine najmanje dva clana ukljucujuci I predsednika koji zastupa I predstavlja banku.U slucaju prduzimanja pravnih radnji predsednik je duzan da obezbedi potpies jos jednog clana izvrsnog odbora.Clanovi Izvrsnog odbora su u random odnosu a da bi imali taj status moraju imati dobru poslovnu reputaciju I potrebnu kvalifikaciju.Najmanje jedan clan izvrsnog odbora mora aktivno da govori srpski jezik I da ima prebivaliste na teritoriji Republike Srbije a ostali clanovi Izvrsnog odbora moraju imati boraviste na teritoriji republike. 5)Drugi odbori banke Banka moze osnovati I druge odbore,od kojih su obavezni:1.odbor za pracenje poslovanja banke(odbor za reviziju) 2.kreditni odbor 3.odbor za upravljanje aktivom I pasivom. Odbor za reviziju ima najmanje 3clana,od kojih su najmanje dva clanovi Upravnog odbora.Najmanje 1 clan mora biti lice nezavisno od banke.Ovaj odbor pomaze Upravnom odboru u nadzoru nad radom Izvrsnog odbora banke I zaposlenih u banci.Clanovi ovog odbora se sastaju najmanje jednom mesecno, a najmanje jednom u tri meseca u sedistu banke. Kreditni odbor odlucuje o kreditnim zahtevima u okvirima koji su utvrdjeni aktima banke. Odbor za upravljanje aktivom I pasivom prati izlozenost banke rizicima koji proizilaze iz structure njenih bilansnih obaveza I potrazivanja I vanbilansnih stavki.Takodje predlaze mere za upravljanje kamatnim rizikom I rizikom likvidnosti banke. 17.KOMERCIJALNI BANKARSKI POSLOVI U obavljnju svojih aktivnosti banka je samostalna I poslove realizuje u cilju ostvarivanja dobiti.Ti poslovi obuhvataju:1)depozitne poslove,2)kreditne poslove 3)menjacke poslove 4)emisione poslove,5)depo poslove 6)poslove s efektima 7)garancijske poslove,8)specificne poslove platnog prometa Sve navedene poslove banke obavljju u svoje ime I za svoj racun.Pored ovih bankarskih poslova banke mogu obavljati I poslove u tudje ime I za tudj racun tj. Komisione ili posrednicke poslove kao sto su: -posredovanje u trgovini hartijama od vrednosti -kupovina I naplata potrazivanja -pruzanje drugih finansijskih uslugaS obzirom na znacaj svake banke za poslovanje privrede kao celine aktivnost banke se krece u okviru utvrdjenih sredstava,cime se postize sigurnost bancinih komiteta I deponenata. Velikim kreditom se smatra kredit ili neko drugo porazivanje I garancija,koji su dati jednom zajmodavcu,koji je veci od 20% kapitala banke. Najvecim mogicim kreditom jednom zajmodavcu smatra se krdit,drugo potrazivanje I garancija,koji ukupno iznose do 30% kapitala banke. Pojam I vrste bankarskih poslova Pod bankarskim poslovima podrazumevamo poslove koje banke obavljaju u svojim aktivnostima,po tradiciji ili na osnovu zakonske (institucionalne) regulative. Obavljajuci odredjene poslove,banka manifestuje svoju specificnost finansijske institucije u trzisnoj privredi. Bankarski poslovi,uz svu svoju dinamicnost,ipak se mogu podvesti pod tradicionalne grupe poslova koji oduvek postoje.Grupisanje se vrsi da bi se u istu grupu svrstali poslovi koji su prema odredjenim obelezjima (krite-rijumima) slicni,kao I da bi se lakes proucavali. Postoji vise kriterijuma za njihovu podelu,a najvazniji su: -bilansni kriterijum, -funkcionalni kriterijum I -vremenski kriterijum (rocnost) Prema bilansnom kriterijumu,bankarskiposlovi mogu biti:

13

-pasivni -aktivni -neutralni i -sopstveni. Prema funkcionalnom kriterijumu (rocnost),tj.analizi izvora I plasmana bankarski poslovi su: -poslovi mobilizacije I koncentracije sredstva, -kreditni poslovi, -komisioni poslovi I -sopstveni (vlastiti) poslovi. Prema vremenskom kriterijumu (rocnost),tj.analiza izvora I plasmana,bankarski poslovi mogu biti: -kratkorocni -srednjorocni I -dugorocni poslovi. Podela bankarskih poslova Ovi kriterijumi mogu se medjusobno kombinovati,tako da moze doci do grupisanja poslova koji istovremeno izrazavaju I bilansnu poziciju,vremensku dimenziju I njihovu funkcionalnost.Mogu se analizirati: -pasivni poslovi-kratkorocni I dugorocni; -aktivni poslovi-kratkorocni I dugorocni -neutralni poslovi-kratkorocni I dugorocni -sopstveni (vlastiti) poslovi-kratkorocni I dugorocni,itd. PASIVNI BANKARSKI POSLOVI Sustina pasivnih bankarskih poslova Banke obavljaju pasivne bankarske poslove vrseci funkciju mobilizacije I koncentracije slobodnih finansijskih sredstava. Bilansno posmatrano,radi se o tudjim mobilisanim I koncentrisanim sredstvima,koja su,s aspekta banke,njen dug (zbog cega se evidentira u njenoj pasivi). Obavljajuci pasivne bankarske poslove ,banka vrsi dve znacajne funkcije: -mobilizaciju I koncentraciju finansijskih sredstava -transformaciju mobilisanih I koncentrisanih finansijskih sredstava. Vrseci funkciju mobilizacije I koncenracije slobodnih finansijskih resursa,banke fakticki obavljaju pasivne bankarske poslove.Bilansno posmatrano,radi se o tudjim mobilisanim I koncentrisanim sredstvim,koja su s aspekta banke njen dug,zbog cega se evidentiraju u njenoj pasivi. Obavljajuci funkciju mobilizacije I koncentracije mnostva atomiziranih finansijskih viskova,razlicite vremenske neuskladjenosti (disponibilnosti),banka ih cini upotrebljivim po kvalitetu I kvantitetu s aspekta zajmotrazioca.Tako mobilisana I koncentrisana sredstva banka transformise I stavlja na raspolaganje finansijski deficitnim transaktorima,u skladu njihovim kvantitativnim I vremenskim mogucniostima (preferencijama). Pokazatelj uspesnosti vodjenja politike koncentracije sredstava je velicina kreditnog potencijala banke.Kreditni potencijal banke se shvata kao onaj iznos sredstava koji se moze plasirati putem kredita iz finansijskog potenciojala,a da se u isto vreme obezbedi likvidno I solventno poslovanje banke. Takodje pokazatelj uspesnosti vodjenja politike koncentracije sredstava je kreditni bilans banke u formiranju izvora sredstava I plasmana banaka.U politici optimalne koncentracije sredstava banke moraju da povecaju ponudu depozita od strane njenih komiteta I iz odredjenog iznosa kredita zakljucenih u zemlji I inostranstvu.Pri tome najpovoljniji tok formiranja

14

bankarskih sredstava su depozitni izvori dol su krediti I trzisni izvori opravdani u slucaju kada se naglo povecava traznja za bankarskim sredstvima.Pri koncipiranju I realizaciji politike optomalne koncentracije sredstava u okviru banaka,razlikujemo nekoliko pravaca bankarskih aktivnosti: -prvo da se mnostvo finansijskih resursa koncentrise na relativno mali broj banaka a u cilju koriscenja efekata ekonomije obima; -drugo treba predhodno mobilisati srdstva iz sektora stanovnistva I vanprivrede a zatim ih tenferisati u sector privrede.Sustina je da se ostvari medjuregionalna I medjugranska mobilnost ovih sredstava; -trece bitan je kvalitet ovih aktivnosti tj. Odredjeno struktuiranje izmedju kratkorocnih I dugorocnih finansijskih sredstava -cetvrto konkurencija izmedju banaka stvara pogodan ambijent za raznovrsne tehnoloske inovacije -peto sve to dovodi do porasta fiksnih troskova u prikupljanju sredstava ali se smanjuju troskovi po jedinici usluge zbog smanjenja troskova zivog rada I ogromnog broja finansijskih transakcija koje obavljaju banke. Vrste pasivnih bankarskih poslova Pasivni bankarski poslovi se najcesce dele na: -kratkorocne -dugorocne Najznacajniji kratkorocni pasivni bankarski poslovi su: 1)Depozitni poslovi- podrazumeva se mobilizacija I koncentracija razlicitih vrsta depozita 2)emisija novca-koju vrse banke predstavlja kombinaciju aktivnog I pasivnog posla,jer se odobravanjem kredita od strane banke istovremeno stvara I obaveza u vidu depozita 3)reeskontni poslovi-se sastoje u eskontovanju menica poslovne banke,do kojih je poslovna banka dosla predhodnim odobravanjuem kredita svojim komitetima,radi se o ponovnom eskontavanju jednom vec eskontovanih menica.Eskont se odvija izmedju poslovne banke I njenih komitenata,a reeskont izmedju poslovnih banaka I centralne banke.Eskontovanje je aktivan posao za poslovnu banku,dok je reeskont kredit pasivan posao. 4)relombadni poslovi-je pasivan posao koji nastaje izmedju poslovne banke I centralne banke.Pocetni osnov za nastanak relombardnog posla jeste lombardni kredit,koji odobrava poslovna banka komitetima.S aspekta poslovne banke lombardni kredit je aktivan posao.Ukoliko poslovna banka iskoristi dobijeno pokrice za lombardni kredit I doznaci ga centralnoj banci dobice relombardni koji s aspekta poslovne banke predstavlja pasivan posao. 5)kratkorocni vrdnosni papira-kao sto su blagajnicki zapisi,depozitni certifikati,poslovna banka je u poziciji da mobilize finanasijske resurse s finansijskih trzista.Ovi poslovi su veoma razvijeni u trzisnim privredama,a I posledica su promene u teorijskom I strateskom konceptu,u smislu da banka nije pasivni acceptant obaveza. 6)kratkorocni krediti od drugih banaka-predstavljaju obavezu banke koja je uzela kredit prema banci kreditoru.Na mobilizaciju ovih sredstava banka se odlucuje da bi ocuvala ili poboljsala likvidnost ili da bi disperzovala svoje plasmane.S obzirom da se odobreni kredit od strane banke automatski pretvara u raspolozivi deposit bancinog komitenta,emisiona aktivnost banke se smatra kratkorocnim pasivnim bankarskim poslom. Pojam emisija se u bankarskoj terminologiji koristi da oznaci izdavanje novcanica I izdavanje obligacija.O emisiji novca se moze govoriti kao o mobilizatorskom poslu.To se bazira na cinjenici da centralna banka ima sposobnost,moglo bi se reci I privilegiju da sama sebi stvara novcana sredstva iz kojih daje kredit.To znaci da je emisiona aktivnost centralne banke u funkciji mobilizacije finansijskih sredstava na nivou poslovnih banaka.S druge strane poslovne

15

banke stvaraju I povecavaju obaveze prema sebi ali I povecavaju raspolozive bankarske resurse za buducu kreditnu aktivnost. U uslovima nedovoljne akumulacije I stednje emisiono izvori bankarskih srdstava su od izuzetnog znacaja jer predstavljaju realnu osnovu za investicionu aktivnost. Banke stvaraju ili ponistavaju novac uglavnom na cetiri nacina.Najznacajniji je mehanizam odobravanja(smanjivanja)kredita,zavisno od stepena otvorenosti nacionalne ekonomije znacajan je I mehanizam formiranja ili (smanjenja)monetarnih rezervi.U trzisno razvijenim privredama veoma je aktivan mehanizam kupovine(prodaje)hartija od vrednosti(politika otvorenog trzista).Najzad kolicina novca se povecava kada oroceni depoziti pretvaraju u depozite po vidjenju,a smanjuju kada se depoziti po vidjenju pretvaraju u orocene depozite. Emisija novca nije samostalna bankarska radnja,vec je uvek rezultat neke druge osnovne bankarske funkcije:kreditiranja,otkupa zlata I deviza,intervencija na trzistu novca. Pasivni karakter emisione aktivnosti centralne banke potice iz perioda kada su novcanice emitovane na bazi realnog pokrica.Naime banka je duzna da trazi pokrice za izdate novcanice cime je imalac novcanice poverilac za to pokrice a banka duznik imaocu novcanice po istom osnovu. Dugorocni pasivni bankarski poslovi U dugorocne pasivne bankarske poslove spadaju: -emisija dugorocnih hartija od vrednosti -prikupljanje orocenih I ogranicenih depozita -prikupljnje fondova I dugorocnih sredstava preduzeca I javnih institucija -inostrani dugorocni krediti -emisija zaloznica Emitovanjem dugorocnih hartija od vrednosti narocito obveznica banka na kreditnoj osnovi dolazi do neophodnih finansijkih resursa.Obveznice su vrsta hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac obavezuje da donosiocu isplati odredjenog dana iznos koji ona glasi. KREDITI KOD CENTRALNE BANKE I DRUGIH BANAKA Bankarski krediti prema rocnosti mogu biti: -kratkorocni -srednjorocni -dugorocni Kratkorocni krediti dospevaju do 1godine,srednjorocni obicno od 5 do 7 godina,a dugorocni od 10godina pa navise. AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI Aktivni bankarski poslovi se mogu posmatrati: -kratkorocno -dugorocno Kratkorocni aktivni bankarski poslovi -eskontni kredit je najstariji kratkorocni aktivni bankarski posao koji se sastoji u otkupu menica komitenata pre njihovog roka dospeca,prema tome menica je osnov za odobravanje kredita.Kamata za koju se smanjuje eskontni kredit zove se eskont ili diskont. -lombardni kredit se odobrava od strane banke na bazi pokrica u vrednosnim papirima,u zlatu ili trgovackoj robi.Razlika izmedju reskontnog I lombardnog kredita je u sledecem: -kod eskonta za dug jemci duznik celom svojom imovinom ,dok kod lombarda jedino zalog koriste kao pokrice

16

-kod lombarda je moguce zahtevati dopunu pokrica ukoliko mu trzisna vrednost opdne za preko 10% -lombardni kredit iznosi 75% vrednosnih zaloga -lombardni kredit je povoljan za duznika jer dolazi do sredstava bez prodaje zaloga -Akceptni kredit se sastoji u mogucnosti koje pruzaju banke svojim komitentima da na njih trasiraju menice do odredjene visine I sa odredjenim rokom.Akceptni kredit se realizuje onog trnutka kada vlasnik takve menice nakon isteka njenog dospeca zatrazi od banke naplatu. -Rambusni kredit je specificna vrsta akceptnog kredita koji je karakteristican za spoljnu trgovinu.Banka odobrava akceptni kredit uvoznioku a u korist izvoznika,pri cemu kao pokrice sluze,na njeno, ime preneti robin dokumenti-teretnice I ostali papyri. -Kontokorentni kredit ili kredit po tekucem racunu realizuje se tako sto banka podobrava svom komitentu kredit na tekuci racun,cime je komitent u poziciji da njime raspolaze izdavanjem naloga banci za isplatu sa tekuceg racuna. -Avalni kredit se odobrava u vidu posebne garancije na licu menice,zbog cega predstavlja menicno jemstvo banke.Banka garantuje da ce neko od potpisnika menice ispuniti svoju menicnu obavezu. -Vinkulacioni kredit znaci vrstu kredita koji odobrava banka na bazi predhodne obaveze duznika da doznaci tovarni list na osnovu koga se potpuno ili delimicno raspolaze vrednoscu robe.Koristo se u trgovini na veliko pri otkupu robe na terenu. -Kratkorocni vrednosni krediti su oblik investicionog ulaganja kojim banka stice kamatonosne I likvidonosne instrumente sto je u funkciji profitabilnosti I likvidnosti banaka. -Faktoring poslovi predstavljaju oblik kratkorocnog plasmana gde banka ili specijalizovan factoring kompanija otkupljuje kraatkorocna potrazivanja koje izvoznik ima prema nekom trecem licu.Time banka ili factoring kompanija preuzima rizik naplate potrazivanja. Dugorocni aktivni bankarski poslovi Pod dugorocnim aktivnim poslovima podrazumevaju se dugorocni krediti koje banke odobravaju svojim komitentima kao I investicije u dugorocne hartije od vrednosti.Najznacajniji su: -Hipotekarni kredit je oblik dugorocnog kredita koji je pokriven realnim nepokretnim dobrimahipotekom. -Gradjevinski kredt banka odobrava komitentima za objekte u izgradnji najcesce na rok od 35godina. -Investicioni kredit je u funkciji finansiranja razvoja ali I za nabavku trajnih obrtnih sredstava. -Konzorcijalni kredit se odobrava preko privremenih ili stalnih konzorcijuma koji se sastoje iz grupacije zainteresovanih banaka.Konzorcijumi se najcesce formiraju povodom emisije velikih jafvnih zajmova. -Stambeni kredit se smatra posebnim oblikom gradjevinskog kredita cija je funkcija da domacinstva lakes dolaze do stanova,kao I da se stimulise razvoj gradjevinarstva. -Forfeting je oblik dugorocnog finansiranja izvoza koji se realizuje kao otkup dugorocnih potrazivanja izvoznika od strane banke ili forfeting kompanije. -Potrosacki kredit omogucuje anticipiranu potrosnju onih delova stanovnoistva koji trenutno imaju vece potrebe za potrosnjom nego sto im omogucuje njihov trenutni nivo dobitka. -Portfolio investicije predstavljaju plasmane banaka u hartije od vrednosti razlicitih prinosnih stopa I rokova dospeca,sto omogucuje optimizaciju zahteva za profitabilnoscu I stabilnoscu poslovanja.

17

Lombardni kredit Lombardni kredit se sastoji u tome da se trazeni kredit odobrava na bazi zalaganja odredjene pokretne stvari.Trazeni kredit se odobrava u odredjenom procentu od procenjene vrednosti zaloge.Lombardni kredit omogucuje duzniku da svoje obaveze blagovremeno izmiri bez prodaje hartija od vrednosti ili robe.Oni za banku predstavljaju pogodan poso sa prilicnim stepenom sigurnosti. Banka moze na osnovu primljene zaloge za odobreni lombardni kredit da ponovnim zalaganjem kod vece banke ili centralne banke dobije kredit koji je poznat kao relombardni kredit. Investicioni krediti To su dugorocni krediti sa rokom dospeca od 1godine.Oni su obicno sa rokom dospeca od 2 do 7 godina.Odobravaju se za trajna obrtna I osnovna sredstva. Za dugorocne kredite su,kao poseban specificnost u odnosu na kratkorocne kredite,karakteristicne dve faze: -faza koriscenja -faza otplate. Po odobrenju investicionih krdita kreditno sposobnim duznicima,oni se stavljaju u koriscenje,nakon iskoriscenja prelaze u fazu otplate.Prilikom ocene boniteta duznika kod kratkorocnih kredita akcenat je na principu likvidnosti-sposobnosti da se izmire dospele date obaveze o roku.Kod investicionih kredita akcenat je,medjutim na principu profitabilnostisposobnosti da se ostvaruje odredjeni profit iz koga ce se vrsiti otplata datog kredita zajedno sa pripadajucom kamatom. Kod investicionih kredita se po pravilu primenjuju varijabilne kamatne stope.One su jednake bazicnoj kamatnoj stopi uvecanoj za odgovarajuci dodatak u zavisnosti od rizika datog investicionog kredita.Visina kamatne stope na investicione kredite zavisi od opsteg nivoa kamatnih stopa na finanijskom trzistu,iznosa I rocnosti datog kredita,kao I kreditne sposobnosti duznika.Ona takodje zavisi od finansijskog leverage-odnosa izmedju zaduzenja I active duznika:veca je sto je veci stepen zaduzenosti duznika posto je veci stepen kreditnog rizika.Visina kamatne stope je po pravilu niza ako veci iznos investicionih kredita koriste velike kompanije izrazito kreditno sposobne,nego manje kompanije-sa slabijom kreditnom sposobnoscu,Ona je takodje veca sto je duzi kreditni perod. Takodje,kod investicionih kredita razlikujemo dve vrste kamata: -interkalarna kamata i -redovna kamata. Interkalarna kamata se obracunava od dana odobrenja do dana stavljanja investicionog kredita u otplatu,znaci za vreme trajanja faze koriscenja. Redovna kamata se obracunava na investicione kredite u otplati.Interkalarna kamata se obracunava polugodisnje za investicione kredite koji nisu stavljeni u otplatu.Redovna kamata,odnosno otplata investicionog kredita se obracunava polugodisnje ili godisnje. Investicioni krediti se knjize tako sto se u fazi koriscenja zaduzuje racun Dugorocni zajmovi u koriscenju a odobrava se racun Ziro racun. Prilikom stavljnja investicionih kredita u otplatu zaduzuje se racun Dugorocni zajmovi I otplati a odobrava se racun Dugorocni zajmovi u koriscenju. Hipotekarni krediti Hipotekarni krediti su dugorocni zajmovi odobreni na bazi realnog imovinskog pokrica gradjanima ili preduzecima za finansiranje nepokretnosti,nad kojim je upisom u odgovarajuce sudske knjige stavljena hipoteka.sa rokom dospeca do 30 godina.Oni se obicno otplacuju u periodicnim vremenskim razmacima mesecno,u jednakom otplatnim ratama,na bazi

18

amortizacionog plana.Prilikom odobravanja hipotekarnih kredita za nepokretnosti korisnici uplacuju odredjeni iznos u nivcu u ime ucesca.Maksimalno zaduzenje korisnika hipotekarnih kredita moze najvise da iznosi 25% od njegovog raspolozivog dohotka.U cilju minimiziranja kreditnog rizika,pre nego sto se odobri trazeni hipotekarni kredit na bazi realnog imovinskog pokrica,rigorozno se proverava njihova finansijska situacija I mogucnost mesecne otplate datog kredita.B anke sve vise odobravaju hipotekarne kredite po fleksibilnim kamatnim stopama.Na taj nacin one su u mogucnosti da se zastite od mogucih kamtnih rizika usled promene kamatnih stopa na finansijskom trzistu.Mogucnost da banka zapadne u kamatnu zamku,tj.ostvaruje gubitak po osnovu razlike izmedju znatno nize fiksne kamate na odobrene hipotekarne kredite I vise kamate na izvore njihovog finansiranja su svedene na minimum,u uslovima znacajnih promena trzisnih kamatnih stopa. Hipotekarni krediti se masovno koriste u zemljama razvijene trzisne privrede.U nasoj zemlji sve vise poprima taj znacaj,narocito sa prelaskom na trzisne uslove privredjivanja.Hipotekarni krediti se knjize tako sto se zaduzuje racun Hipotekarni krediti a odobrava se racun Ziro racun.Danas banke sve vise praktikuju da hipotekarne kredite prodaju pre isteka roka dospeca,mocnim kompanijama ili finansijskim institucijama koje na bazi njih emituju efekte.One,isto tako jedan deo hipotekarnih kredita pretvaraju u obveznice . Kredti po tekucim racunima Banke stanovnistvu odobravaju potrosacke kredite po osnovu njihovih tekucih racuna.Krediti se odobravaju u cilju kupovine potrosnih dobara.Ovi krediti bitno uticu na povecanje zivotnog standarda stanovnistva.Njima se u svim zemljama poklanja znacajna paznja s tim da je u nekim zemljama politika kredita po tekicim racunima liberalnija ili restruktivnija.Stopa apsorpcije kredita je instrument politike potrosackih kredita.Krece se do 30%. Odobravanje kredita po osnivu tekucih racuna je slicno odobravanju kredita po osnovu kreditne kartice.Mesecna rata bez kamate se izracunava podelom neto iznosa duga po osnoovu ovog kredita sa brojem meseci.Mesecna rat sa kamatom se izracunava podelom bruto iznosa sa brojem meseci.Kamata se izracunava pomocu kamatnih brojeva. Kratkorocni krediti za obrtna sredstva Kratkorocni krediti za obrtna sredstva su namenjeni za finansiranje tekucih obrtnih sredstva.Sa rokom dospeca su do godinu dana.Mogu se otplatiti u momentu likvidiranja privremenih zaliha ili potrazaivanja od kupca.Kratkorocni krediti za obrtna sredstva su uglavnom namenski krediti.Banke kao kreditori I korisnici kratkorocnih kredita za obrtna sredstva sve vise ugovaraju tzv.kreditne linije. Pod kreditnom linijom se podrazumeva maksimalni iznos kratkorocnih kredita za obrtna sredstva do koga korisnik,kredit moze da koristi bez obaveze ponovnog podnosenja zahteva u bilo koje vreme u ugovorenom roku. Revolving krediti su takvi kratkorocni krediti za obrtna sredstva koji su automatski po iskoriscenju ,obnavljaju-sve do iskoriscenja ugovorenog maksimalnog iznosa u ugovorenom roku.Oni omogucuju korisnicima datih kredita da povlace novcana sredstva u skladu sa dinamikom svojih potreba I da ih otplacuju prema svojim finansijskim mogucnostima u okviru ugovorenog roka.Revolving,krediti koji su formalno kratkorocni a efektivno srednjorocni sa rokom dospeca od 1 do 3 godine su pokriveni krediti.O ni imaju posebnu primenu kod medjunarodnih dokumentarnih akreditiva. NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI Smatra se da su neutralni ili uslizni poslovi najstariji bankarski poslovi ,koji se mogu obavljati u svoje ili tudje ime,ali uvek za tudj racun.Postoji visok stepen prozimanja izmedju neutralnih,s jedne strane I pasivnih I aktivnih poslova sa druge strane.U trzisnim privredama postoji rastuci trend usluznih poslova koje nude banke.Politika usluznih poslova je orijentisana na optimalno koriscenje postojeceg strucnog potencijala,organizacionih I tehnickih mogucnosti I mreze

19

filijala.Cilj je porast kreditnog potencijala,kako u interesu banke ,tako I njenih komitenata.Ekspanzivni rast proizvodnih snaga I globalizacija ekonomskih I finansijskih odnosa stvara uslove za integralnu medjunarodnu konkurenciju u svim oblastima I na svim trzistima.Time se omogucava pogodan ambijent za kvalitativan I kvantitativan razvoj tradicionalnih neutralnih bankarskih poslova,sto se najcesce obuhvata sirim pojmovima finansijska revolucija I finansijske inovacije. Uobicajena je podela neutralnih poslova na: -posrednicke I -komisione bankarske poslove Karakteristika posrednickih neutralnih bankarskih poslova je da ih banka obavlja u tudje ime I za tudj racun,uz naplatu odgovarajuce naknade.Najznacajniji posrednicki poslovai su poslovi platnog prometa u zemlji I inostranstvu I poslovi raznih naplata I isplata. Komisione neutralne bankarske poslove banka obavlja u svoje ime ali za tudj racun.Najznacajniji komisioni neutralni bankarski poslovi su: -emisija obveznica I drugih hartija od vrednosti -izdavanje kreditnih pisama I otvaranje akreditiva -izdavanje garancija I garantnih pisama -otvaranje akreditiva -cuvanje I upravljanje vrednostima . Depo- poslovi kao specijalna vrsta neutralnih bankarskih poslova,svode se na cuvanje raznih vrednosti uz naplatu naknade. Depo poslovi -su neutralni bankarski poslovi,sto znaci da se banka ne javlja ni u ulozi poverioca ni u ulozi duznika.Sastoje u primanju zatvoernih I otvorenih stvari od vrednosti na cuvanje I upravljanje kao sto su hartije od vrednosti,umetnicke slike,plemeniti metali I dr.Za svaki zakljuceni depo posao sklapa se poseben ugovor izmedju banke I deponenta kojim se detaljno regulisu prava I obaveze I jedne I druge strane.Deponenti su duzni da banci za obavljeni depo posao plate odredjenu proviziju.Za svaki zakljuceni depo posao otvara se u vanbilansnoj evidenciji poseban depo racun.Banke se bave I iznajmljivanjem sefova za cuvanje stvari od vrednosti preduzecima I gradjanima,uz naplatu odredjene zakupnine,kao posebna vrsta prihoda.Postoji bitna razlika izmedju primanja depoa I iznajmljivanja sefova.U prvom slucaju banka pored cuvanja vrsi I odredjenu uslugu a u drugom samo izdavanjem prostorija pod zakup. Komisioni poslovi Komisiono polovi su takvi poslovi koje banka kao uredan trgovac,obavlja u svoje ime a za racun klijenta,kao sto su kupovina I prodaja trgovackih efekata,vucenje ili akceptiranje menice,zakljucivanje osiguranja itd.U ovom slucaju postoje dva lica:komisionar I komitent.Komisionar je lice(banka)koje obavlja dati komisioni posao(kupovina efekata)u svoje ime a za racun komiteta.Komitet je lice (klijent)za ciji racun komisionar obavlja dati komisioni posao(kupovina efekata). Obavljanje datog komisionog posla vrsi se na bazi unapred sklopljenog komisionog ugovora izmedju banke kao komisionara I komitenta.Ovim ugovorom se pored ostalog regulise kod komisione kupovine efekata maksimalna kupovna cena odnosno kod komisione prodaje efekata minimalna prodajna cena. SOPSTVENI BANKARSKI POSLOVI Sopstvene bankarske poslove banke obavljaju u svoje ime I za svoj racun.Kod sopstvenih poslova banke su usmerene ka optimizaciji profita.U tu svrhu banke se direktno ukljucuju u proizvodni,robin ili usluzni promet.

20

S obzirom na vremensku dimenziju ovih poslova razlikuju se : -kratkorocni -dugorocni sopstveni bankarski poslovi U kratkorocne bankarske poslove ubrajaju se: -arbitrazni poslovi -berzanski poslovi -spekulacije sa hartijama od vrednosti -trgovanje I participacija u poslovima komiteta Swich je robin posao sa inostranstvom koji omogucuje nekoj zemlji da u rezimu kliringa dodje do konvertibilnih valuta,a njeni izvoznici do zarada na osnovu kursne razlike izmedju deviza I robnih cena. Swap poslove obavljaju na berzama ili deviznim trzistima gde se u isto vreme I sa istim partnerom zakljucuje posao kupovine odredjenog iznosa deviza s odredjenim rokom dospeca I prodaje istog iznosa s drugim rokom dospeca. U dugorocne sopstvene bankarske poslove spadaju: -osnivanje sopstvenih preduzeca I akcionarskih drustva u cilju maksimiranja profita -ucestvovanje u kapitalu drugih preduzeca,kupovinom njihovih akcija U nasim uslovima postoji I razvija se proctor za sopstvene bankarske poslove. 18. Novac kao specifina robna marka. Medjusobno uslovljen razvoj novca i banaka Inicijalni oblici novca imali su dva bitna obeleja: 1.materjalnu opipljivost, i 2.nacionalne okvire nesmetanog funkcionisanja - brzo i bez gubitka po transaktore. Sve dok su navedene karakteristike bile dominantne u kvalifikaciji pojma i funkcija i funkcija novca banaka je bila posrednik izmeu finansijski suficitnih i finansijski deficitnih transaktora. Tada je vaio bankarski sistem zasnovan na rezervama.banke su izdavale novaninice a bazi pokria u zlatu i srebru, zbog ega je izostajalo stvaranje novca od strane banke. Onog trenutka kada je zlatni i srebrni novac poeo da slui za izdavanje banknota, otpoeo je proces njegove dematerjalizacije. Novac je postao obeanje trenutkom njegove dematerijalizacije tj udaljavanje od svoje metalne podloge. Drugu polovinu XX veka karakterie tendencija denacionalizacije novca, tj. tranja da se novac istrgne suverinitetu pojedinih drava i da jedan novani oblik postane planetarno sredstvo obrauna i plaanja . Prvi oblik denacionalizovanog novca jeste ECU u okviru Evropske Unije, koji je do sada obavljao samo obraunsku funkciju. Formiranjem Evropske centralne banke EURO bi postao sredstvo plaanja od 01. 01. 1999. Za razliku od drugih preduzea koja proizvode robe i usluge za zadovoljenje razliitih reprodukcionih, linih, zajednikih i optih potreba, banke su proivoai specifine robe koja se zove novac. Novac je specifina roba jer olakava i ubrzava zadovoljenje navedenih potreba. Obavljajui tu funkciju novac slui ako: 1. mera vrednosti ( u uslovima robnog novca) ili kao merilo cena ( u uslovima papirne valute); 2. prometno sredstvo, tj. kao sredstvo razmene, jer ukljuuje pronalaenje partnera u razmeni sa dvostrukom podudarnou elja; 3. plateno sredstvo, to omoguuje i odloeno plaanje, uz pretpostavku da novac uva optu kupovnu mo, ime se omoguavaju dui i brojniji ugovori o kupoprodajama, a to je osnova sistema kreditiranja; 4. sredstvo za zgrtanje blaga u vreme robnog novca, a u savremenim uslovima kao fond amortizacionih i akumulacionih fondova, kao indikator likvidnosti, kao garant slobode konzuma; 5. medijum za obavljanje meunarodnih ekonomskih transakcija,pri emu se mogu

21

razlikovati tri faze. Svi dosadanji pojavni oblici novca morali su da ispune odreene uslove: 1. da budu trajni; 2. lako prenosivi; 3. deljivi na manje jedinice istog kvaliteta; 4. da budu prepoznatljivi; 5. teki za falsifikovanje; i 6. da im proizvodnja ne bude previe skupa. Iz razloga sigurnosti i manjih trokova transporta i manipulisanja u promet je uveden reprezentativni robni novac. Drava je vremenom poela sa izdavanjem zlatnih certifikata, koji su u stvari bili skladine priznanice za zlato smetene u trezorima Ministarstva finansija. U poetku je iznos banknota odgovarao koliini deponvanog kovanog novca. U periodu robnog i reprezentativnog robnog novca sve je vie dobijao na znaaju novac u vidu duga. Novac u vidu duga je sopstvena menica.Novac u obliku duga omoguio je nastanak apstraknog ili nominalnog novca koji se zasniva na preutnoj sagalsnosti transaktora da prihvate odgovarajue komade papira ili druge simbole u naknadu za prodatu robu . Novac budunosti Najnovija tendencija se manifestuje u vidu plastine revolucije 70. godina naroito u SAD, tednim i kreditnim udruenjima je dozvoljeno da postave elektronske uslune jedinice u supermarketima, na aerodromima i dr. javnim mestima. Deponentima se daju plastine kartice koje mogu ubaciti u terminale, ime e se sredstva odmah prebaciti sa rauna kupca na raun prodavca. U Francuskoj su velike banke i Pota organizovali eksperimente sa pametnim kreditnim karticama. One imaju ugraene memorijske ipove koji im omoguavaju da prihvate vlasnikove transakcije i saldo u banci. Kartice se ubacuju u specijalne terminale i otkucava se tajni idetifikacioni broj. Pojavom elektronskog novca stvaraju se uslovi za potpuni sistem elektronskog transfera sredstava u kome stvarni novac nee postojati. Futuristi ve razmiljaju o novaniku budunosti oko 2010. godine. U njemu nee biti klasinog novca, ve samo tri kartice. Prva e biti kreditna kartica, slina dananjoj American, Dinars, Visa kartici itd. Druga e biti tzv. POS kartica koja e se koristiti za plaanja u trgovini. Trea kartica e biti za tzv. bankomate, pomou koje se moe kod banke raspolagati odreenom sumom. One e se koristiti za opsluivanje automata sa cigaretama, tampaa voznih karata. Graani e imati dva rauna u banci. Jedan bi bio njihov tekui raun, a drugi raun imovine. Ostali rauni e biti zamenjeni certifikatima o ulaganju. Karakteristike novca kao bankarskog proizvoda Novac je kao proizvod bankarske aktivnosti u stvari bankarska usluga. Bankarske usluge se efektiraju na finnsijkim tritima korienjem specifinih kupoprodajnih ugovora o kreditu, depozitu, premijskoj tednji, hartija od vrednosti. 19. Poslovna politika banaka. 19. Faktori poslovne plitike banaka Poslovna politika banaka predstavlja skup odreenih ciljeva i mera koje banke preuzimaju u nameri njihovog ostvarivanja u predvienom vremenskom razdoblju. Osnovni cilj svih bankarskih poslova je maksimizacija banine funkcije cilja ( dobiti). Dve grupe faktora utiu na poslovnu politiku banke: 1. egzogeni faktori koji su makro faktora i potiu iz okruenja, 2. endogeni ili mikro faktori koji su u n nadlenosti same banke. Faktori kreditne politike Razliiti faktori su uticali na srukturu bankarskih kredita i proceduru kreditne politike banke. Do 30-ih god. banke su odobravale kratkorone kredite, koji su se smatrali samo likvidirajuim. U 60-im, 70-im i 80-im god. nastaju privredni procesi, pojava znaajnih

22

inflacionih stopa u razvijenim privredama uslovila je promenu u stratekom pristupu kreditnoj politici, tako da se uvaava latentna inflacija, dugoroni trend porasta kreditne stope prema aktivi i/ili kapitalu banke. Koncepti kreditne politike Moe se govoriti o mikro i makro komponenti kreditne politike banaka. Adekvatna kreditna politika banka omoguuje neku vrstu prirodne ravnotee izmeu mikro i makro komponente tj. izmeu poslovnih performansi banke i dobrih privrednih rezultata. Adekvatno koncipirana kreditna politika podrazumeva uvaavanje strogih principa i standarda formulisanja kreditnih zahteva, finansijske analize, klasifikacije i struktuiranja kredita, odobravanja i kontrole odobrenih kredita i utvrivanje metoda i naina otplate kreditnih obaveza. Postoje dve tendencije u koncipiranju kreditne politike. Prvi koncept se zasniva na sve veoj primeni metodoloke i nauno-strune fundiranosti kreditnih odluka. Druga koncepcija se zasniva na standardizaciji kreditne politike u sluaju kratkoronog finansiranja privrednih subjekata i primenjivanja sve komklesnije metodologije u sluaju dugoronog kreditiranja. U sluaju restriktivnog zaokreta u monetarnoj politici razvijenih trinih privreda doi e do mikro kreditnog pootravanja i suavanja obima kreditnih prelivanja. Najee regulativna komponenta svake kreditne politike je maksimiranje stope alokacije kredita jednom debitoru. Odreujua komponenta kreditne politike banke jeste definisanja optimalnog ekonomskogfinansijskog podruja delovanja banke. Listu prihvatljivih kreditnih zahteva za donoenje konanih kreditnih odluka ine: kratkoroni krediti za finansiranje obrtnih sredstava; kreditiranje operacija; kreditiranje trgovinskih transfera sa sigurnim pokriem, krediti za likvidnost; graevinski zajmovi sa strogom namerom; 6. stambeni krediti;. revolving krediti; dugoroni krediti; potroaki krediti; ostali krediti pokriveni sigurnom garancijom. Standardi kreditne politike Kreditna politika polazi od optih specifinih kredita, to omoguuje banci da se oslobodi kreditnog rizika. Opti standardi su: 1. banka mora izbegavati visok stepen koncentracije kredita u jednu granu; 2. kada se radi o komitentima banka moe zahtevati da oni u bilansu odravaju odreen iznos finansijskih resursa. 3. samo odobravanje kredita podrazumeva proceduru utvrivanja uslova: namena, izvor, cena, uslov. 4. osim kredita sa visokom stopom obezbeenja, svi ostali kreditni zahtevi moraju biti praeni finansijskim izvetajima debitora. 5. krediti se odobravaju uz amortizacioni plan otplate; 6. banka je zainteresovana da pokriva legitimne zahteve za kreditiranje likvidnih potreba. Pored optih postoje jo i specifini principi: - kratkoroni kredit ne sme biti odobren na period dui od devedeset dana; - banke utvruju stopu maksimalnog obima kredita prema nominalnoj vrednosti zaloge, - kreditne linije se ugovaraju na period od godinu dana, - banke posebno vode rauna o osiguranju dugoronih kredita, - banke mogu definisati posebne nadzorne i supervizorske reime kontrole. Investiciona politika banke Pod portofilio politikom banke podrazumeva se upravljanje ukupnim bankarskim plasmanima u funkciji zadovoljenja preferencija vlasnika kapitala, trine strukture, i bankarskog sistema u odnosu na likvidnost, sigurnost i profitabilnot. Vana komponenta u graenju mozaine poslovne politike banaka jeste ulaganje slobodnih resursa u portfelje hartija od vrednosti koja dobija svoj puni smisao tek u uslovima

23

razvijenog finasijskog trita makro sistema. Srategija ulaganja u hartije od vrednosti ima za osnov raspored kriterijuma: 1. sigurnost plasmana; 2. diversifikacija plasmana, 3. likvidnost plasmana, 4. dohodni momenti. S obzirom da je rizik osnovno svojstvo finansijskih transakcija na tritu razlikuju se dve vrste vrednosnih hartija: 1. kreditne obveznice, 2. novane obveznice. Strategija portfolija obveznica S obzirom na specifinosti, najvei je znaaj obveznica pri definisanju investicione politike. Razlikujemo: pasivnu investicionu politiku i aktivnu investicionu politiku. Srategija komleksnog portfolia Kompleksni portofilio vrednosnih papira obuhvata obveznice drave i kompanja i akcije kompanija. Banka definie meusobne odnose prinosa, rizika i likvidnosti, opredeljujui se za pasivnu ili aktivnu strategiju komleksnog portfolia. Postoji pasivna politika i aktivna politika portfolia. 20.Investiciono bankarstvo Pojam i definicija investicionog bankarstva. Pod investicionom bankom se podrazumeva finansijski posrednik na tritima kapitala, koji obavlja funkcije marketinga i prometa dravnim i korporativnim hartijama od vrednosti. Klasini poslovi koje obavljaju investicione banke su: - organizovanje emisije; - otkup i distribucija hartija od vrednosti; - trgovina hartijama od vrednosti ; - restruktuiranje preduzea; - promena vlasnike strukture preduzea; konsultantske usluge i sl. Investicione banke se kao posrednici angauju u vezi sa primarnom emisijom akcija i obveznica preduzea. Njihovo angaovanje podrazumeva savetodavno, konsalting delovanje, registraciju emisije, njenu garanciju i animiranje trita ( market marketing). Na osnovu kretanja na primarnom i sekundarnom tritu kapitala investicione banke upuuju preduzea i zainteresovane emitente, koje hartije od vrednosti i u kom trenutku da emituju. Oni mogu da realizuju i organizuju samu emisiju. Banka moe da otkupi celokupnu emisiju u cilju dalje prodaje po vioj ceni i tada ona prua garanciju tj.vri potpisivanje. U tom sluaju banka ima ulogu dilera jer preuzima emisiju i za svoj raun vri dalju prodaju, ime preduzima rizik prodaje emisije. Kada je re o veim emisijama, za te svrhe se formira sindikat potpisnika, koji moe da ini vie investicionih banaka, koji garantuju prodaju odreene emisije. Investiciona banka moe da se javi i ulozi brokera, kada smo kao posrednik nudi i obavlja plasman emisije za raun emitenta, bez preuzimanja rizika prodaje. Pasiva investicionih banaka je oformljena od sopstvenog kapitala, a aktivu ine plasmani na tritu kapitala. 21. Istorijski i institucionalni aspekt investicionog bankarstva. Ubrzana industrijalizacija i rast trgovine na nacionalnom i meunarodnom planu, doveo je do pojave investicionog bankarstva. Tranja za dugoronim kapitalom dovela je do formiranja investicionih banka. Prva investiciona banaka je bila firma iz ikaga, osnovana 1880. godine, vlasnitvo Harris i Forbs. Investiciono bankarstvo se intenzivno razvija naroito na podruju SAD sve do velikog sloma berze 1929. god. Poslovi investicionog bankarstva obavljali su se u okviru i uporedo sa komercijalnim poslovima. Osnovna karakteristika tog perioda je bila neregularnost. Tokom sloma berze doneti su zakoni koji su regulisali oblast finansijskih trita. 1933. god. u SAD donet je Zakon o hartijama od vrednosti i Zakon o bankama. Ovim zakonima je razdvojeno investiciono od komercijalnog bankarstva . 1934. god. zakonska regulativa je dopunjena donoenjem Zakona o berzama. Period od 1933. do 1970. god.

24

omoguio je brz i stabilan razvoj investicionih banaka. Precizna zakonska regulativa,razgranienje poslova komercijalnog i investicionog bankarstva, uz stabilan razvoj svetske privrede, niska inflacija i kamate omoguili su irenje poslova u ovoj oblasti bankarske industrije. Sedamdesetih godina odnosno posle naftne krize dolo je nestabilnosti kamatnih stopa i inflacije. Investicione banke i pored borbe da poveaju broj klijenata, danas moraju da usavravaju i finansijski proizvod koji nude 22. Funkcionalna i organizaciona struktura investicionih banaka. Investicione banke obavljaju tri funkcije:emisionu, brokersko-dilersku i finansijsko prestruktiranje veih kompanija. -Investicione banke pruaju podrku kompanijama da realizuju emisiju akcija i obveznica na primarnom tritu kapitala, pri emu im ne pruaju samo konsultantske usluge nego i garanciju da e odreeni obim emisije biti plasiran po unapred utvrenim uslovima. -Investicione banke obavljaju brokerske i dilerske transakcije na sekundarnom tritu kapitala. U svojstvu brokera, investicione banke vre posrednike funkcije dok kao dileri obavljaju transakciju u svoje ime i za svoj raun uz preuzimanje odgovarajueg finansijskog rizika. - Merent banke( investivne banke) bave se bankarskim prestrukturiranjem veih firmi, to ukljuuje obezbeene sredstava za privremeno finansiranje i ekspertska znanja u vezi sa procenjivanjem kompanija koje treba da budu prestruktuirane. Sledea podela funkcionalnih podruja investicionih banaka: aktivnosti koje stvaraju prihod i aktivnosti podrke. Aktivnosti koje stvaraju prihod obuhvataju: primarno trite a, sekundarno trite (dilerske i brokerske aktivnosti),trgovanje, restruktuiranje kompanija(ekspanzija, vlasnitvo),finansijski ininjering. Aktivnosti podrke ukljuuju: kliring usluge, istraivanje, interno finansiranje i informacione usluge. Nepostoji tipina organizaciona struktura investicione banke, ve se ona moe oformiti na tri naina: - ortakluk, -konglomeratska jedinica, - akcionarsko drutvo. 23. Aktivnosti investicionih banaka na tritu kapitala. Aktivnosti savremenih investicionih banaka neposredno se izvode iz mesta i uloge koje imaju na tritu kapitala odnosno hartija od vrednosti. Osnovne aktivnosti koje se obavljaju na tritima hartija oda vrednosti mogu se klasifikovati u pet kategorija: poslovi upisa i distribucije; poslovi market makersa; poslovi brokersko-dilerski; poravnanje; poslovi upravljanja invesicijom; i saveti. Uloga investicionih banaka na primarnom tritu hartija od vrednosti Funkcija prema kojoj se najee indetifikuju investicione banke jeste upis hartija od vrednosti. Investicione banke na principu trgovine na veliko, otkupljuju emisiju a zatim je rasprodaju. Delujui kao prodavac one angauju svoj kapital. Sa stanovita pravnog kapaciteta,investicione banka e plasman emisije hartija od vrednosti komitenta vriti u svojstvu principal ili agenta, uz odgovarajue preuzimanje odgovornosti za uspeh emisije.Kao principal (u svoje ime i za raun izdavaoca), banka e otkupiti emisiju od izdavaoca i preuzeti finansijsku odgovornost za njenu prodaju investitorima. Ona e u ovom sluaju delovati kao garant uspenosti emisije. Investicione banke su specijalizovane u preuzimanju hartija od vrednosti, to znai da garantuju emitentu da e prihvatiti emisiju po unapred utvrenoj podcenjenoj ceni po jedinici hartije od vrednosti. Investiciona banka ostvaruju profit iz razlike izmeu cene koju je platila emitentu i stvarne (vie) cene koju je ostvarila prodajom hartija od vrednosti. Ukoliko ne bude prodata cela emisija, banka e zadrati neprodate hartije od vrednosti radi dalje sopstvene

25

prodaje, ali e platiti emitentu punu ugovorenu cenu. Kaoagent(u ime i za raun izdavaoca) banka e preduzeti obavezu da proda samo onaj deo emisije, koliko to realno moe uiniti. Ona ne preuzima ikakvu materjalnu odgovornost za deo emitovanih hartija od vrednosti koje ne uspe da proda, ali je prilikom prodaje duna da postupa po naelu avesnosti. Mogui su aranmani u kojima se investiciona banka pojavljuje ulozi agenta za firmu emitenta. Ovakav aranman koji se zove najbolje astojanje podrazumeva da investiciona banka moe da kupi hartije mitenata, ali nije obavezna da to uini. Pri emisiji vrednosnih papira, kompanije uestvuju sa etiri vrste ransaktora: - kompanija-emitent, - investiciona banka, - investitori, - dravna komisija za vrednosne papire. eposredni uesnici pri emisiji su kompanije emitenti i iinvestitori individualni i institucionalni). Posrednika uloga pripada investicionim bankama, pri emu u amerikom sistemu postoji stroga odela izmeu investicionih i komercijalnih banaka, i nemakom modelu de univerzalne banke obavljaju i poslove u vezi sa hartijama od rednosti. Dravna komisija za vrednosne papire proverava bonitet rednosnih papira i da li kompanija ispunjava uslove da njihovi papiri budu predmet transakcija na tritu. orporacije (emitenti) koji pribavljaju kapital uz pomo investicionih anaka ostvaruju sledee prednosti: 1. Manji trokovi pribavljanja kapitala; 2. Bre dolaenje do potrebnog kapitala po emisiji hartija od vrednosti; 3. ira distribucija i bra realizacija hartija oda vrednosti; 4. Strunoj pomoi i savetima u vezi sa izborima hartije od vrednosti; 5. Pruanje odreene finansijske pomoi u kriznim situacijama. Uloga investicionih banaka na sekundarnom tritu hartija od vrednosti. Najvanija funkcija svake investicione banke je animiranje trita. ontinuelno menjajui svoje cene ponude i tranje, investiciona banka timulie potencijalne kupce i prodavce da se ukljue u razmenu na finansijskom tritu. Osnovna svrha ove vrste aktivnosti investicionih anaka je poveanje fikasnosti trita, poboljanje likvidnosti i niavanje transakcionih trokova. Jedna od osnovnih aktivnosti nvesticionih banaka je pruanje brokersko-dilerskih usluga, kojima se spostavlja veza izmeu kupaca (investitora) i prodavca ( emitenta) artija od vrednosti. Veina berzanskih posrednika istovremeno obavlja i rokerske i dilerske poslove za svoje klijente. Brokerski nain prometa nai da banka radi u tue ime i za tu raun, odnosno samo izvrava naloge komitenata i za to dobija proviziju. Radei na dilerski raun, anka kao berzanski posrednik radi u svoje ime i za svoj raun, i zaradu stvaruje: - na bazi razlike izmeu kupovine i prodajne cene, - iz prihoda d posedovanja hartija. Najvaniji argumenti za angaovanje banaka na rokerskim i dilerskim poslovima su stvaranje otrije konkurencije. stale aktivnosti investicionih banaka na tritu hartija od vrednosti nvesticiona banka e davati konsalting emitentima i investitorima. nvesticioni kosalting se moe razmatrati kao sastavni deo procedure misije finansijskih instrumenata i investicionog upravljanja klijenata. inansijski konsalting zapoinje finansijskom analizom rezultata oslovanja, analize finansijske strukture sredstava, strukture nvesticije, analize stanja u kome se nalazi trite. Posebno oblici nvesticionog konsaltinga banaka vezani su za fuziju i devaluciju reduzea. Fuzija preduzea ima za cilj podizanje efikasnosti, ali i odizanje vrednosti akcija preduzea koje je danas cilj na razvijenom inansijskom tritu. Kod devolucije firme, banka savetuje potrebu, remensku dinamiku i obim devolucije. Investiciona banke pruaju usluge straivanja u oblasti industrije, konkurencije, zakonske regulative. Najee regulativna komponenta svake kreditne politike je maksimiranje stope alokacije kredita jednom debitoru. Odreujua komponenta kreditne politike banke jeste definisanja

26

optimalnog ekonomskog-finansijskog podruja delovanja banke. Listu prihvatljivih kreditnih zahteva za donoenje konanih kreditnih odluka ine: kratkoroni krediti za finansiranje obrtnih sredstava; kreditiranje operacija; kreditiranje trgovinskih transfera sa sigurnim pokriem, krediti za likvidnost; graevinski zajmovi sa strogom namerom; 6. stambeni krediti;. revolving krediti; dugoroni krediti; potroaki krediti; ostali krediti pokriveni sigurnom garancijom. Standardi kreditne politike Kreditna politika polazi od optih specifinih kredita, to omoguuje banci da se oslobodi kreditnog rizika. Opti standardi su: -banka mora izbegavati visok stepen koncentracije kredita u jednu granu; -kada se radi o komitentima banka moe zahtevati da oni u bilansu odravaju odreen iznos finansijskih resursa. -samo odobravanje kredita podrazumeva proceduru utvrivanja uslova: namena, izvor, cena, uslov. -osim kredita sa visokom stopom obezbeenja, svi ostali kreditni zahtevi moraju biti praeni finansijskim izvetajima debitora. -krediti se odobravaju uz amortizacioni plan otplate; -banka je zainteresovana da pokriva legitimne zahteve za kreditiranje likvidnih potreba. Pored optih postoje jo i specifini principi: - kratkoroni kredit ne sme biti odobren na period dui od devedeset dana; - banke utvruju stopu maksimalnog obima kredita prema nominalnoj vrednosti zaloge, - kreditne linije se ugovaraju na period od da je rizik osnovno svojstvo finansijskih transakcija na tritu razlikuju se dve vrste vrednosnih hartija: 1. kreditne obveznice, 2. novane obveznice. Strategija portfolija obveznica godinu dana, - banke posebno vode rauna o osiguranju dugoronih kredita, banke mogu definisati posebne nadzorne i supervizorske reime kontrole. Investiciona politika banke Pod portofilio politikom banke podrazumeva se upravljanje ukupnim bankarskim plasmanima u funkciji zadovoljenja preferencija vlasnika kapitala, trine strukture, i bankarskog sistema u odnosu na likvidnost, sigurnost i profitabilnot. Vana komponenta u graenju mozaine poslovne politike banaka jeste ulaganje slobodnih resursa u portfelje hartija od vrednosti koja dobija svoj puni smisao tek u uslovima razvijenog finasijskog trita makro sistema. Srategija ulaganja u hartije od vrednosti ima za osnov raspored kriterijuma: 1. sigurnost plasmana; 2. diversifikacija plasmana, 3. likvidnost plasmana, 4. dohodni momenti. S obzirom S obzirom na specifinosti, najvei je znaaj obveznica pri definisanju investicione politike. Razlikujemo: pasivnu investicionu politiku i aktivnu investicionu politiku. Srategija komleksnog portfolia Kompleksni portofilio vrednosnih papira obuhvata obveznice drave i kompanja i akcije kompanija. Banka definie meusobne odnose prinosa, rizika i likvidnosti, opredeljujui se za pasivnu ili aktivnu strategiju komleksnog portfolia. Postoji pasivna politika i aktivna politika portfolia. 24. Kapital banke I upravljanje rizicima 24. Kapital banke Kapital banke nalazi se u pasivi banke I predstavlja neto aktivu banke koja je jednaka razlici ukupne vrednosti active I obaveza banke. Obaveze cine depoziti, pri inejklmrediti I obaveze po vrednosnim papirima. Kapital banke predstavlja finansijsku osno az uvupravljanje bankom I garanciju eventualnog loseg poslovanja I iskazivanja gutkiba. Kapitalom banje se iskazuje njena sigurnost I kvalitet. Posle acidbrojnih razmatranja apekata kapitala banke je I pojava vise koncepata kapitala banke od kojih je najznacajniji trzisni(sadrzo 3 komponentekoordinativnu, regulativnu strukturnu). Koordinativna kompoatnen podrazumeva precenje medjunandorih standarda stopa kapitalizacije. Regulatk anviomponenta ukazuje na

27

neophodnost postojanja nacionalnih monetarnih okvira koji bi definisali stopu kapitala. Strukturna komponenta je u zavisnosti od koordinativne I regulativne komponente I akcentira posmatreanje I uporednu analizu primarnog I sekundarnog kapitala. Kapital banke sastoji se od osnovnog, dopusnog I drugih oblika kapitala koji propise nbs. Banka je duzna da u svom poslovanju oebzedbi da kapital banje uvek budu I visini ne manjoj od 1000 0 000e u dinarskoj protiv vrednosti prema zvanicnom srednjem kursu. Nbs propisuje I adekvatnost kapitala banke koja preatsdvlja odnos kapitala I rizicne active banke. Rizicna aktiva banke je zbor knjigovodstvenih vrednosti pozicija bilansne active I vanbilansnih stavki pomnozenih ponderima kreditnog I trzisnog rizika. Banka ne moze raspodelu dobiti vrsiti isplatim dividendi svojim akcionarima ili isplatom ucesca u dobiti ako: - svoju likvidnost ne odrzava u skladu sa propisima nbs - zbog te raspode elne bi mogla da odrzava svoju likvidnost po propisima nbs - nije otklonila slabosti I nedodstatke koje joj je nalozila nbs] - nije postupila u skladu sa nalozima za otnajnalkje nepravilnosti - nje postupila po korektivnim merama nbs Banka ne moze sticati spostvene akcije osim ako su ih akcionari banke ponudili u sekundarnoj prodaji, kojom bi se nanela akilsevteta akcionarima banke. Banka je duzna da sopstvene akcije otudji u roku od 1 godine od dana sticanja, ili da ih jednostavno povuce I ponisti. 25. Bankarski rizici I upravljanje rizicima Banka identifikuje, meri I procenjuje rizike ko jamije izlozene u svom poslovanju I upravlja tim rizicima I duzna je da ibrazuje organizacionu jedinicu u cijem je delokrugu up