1. Geneza i razvoj nauke o bankarstvu Razvojni put domicilnog bankarstva moe se podijeliti u 3 etape: - Prva etapa se odnosi na razvoj bankarstva za vrijeme Kraljevine Srbije i u vrijeme prve Jugoslavije (sve do zavretka Drugog svjetskog rata) - Druga etapa odnosi se na razvoj bankarstva od formiranja druge Jugoslavije (1945.) pa do uspostavljanja tree Jugoslavije (1992.) - Trea etapa seodnosi na razvoj bankarstva od formiranja tree Jugoslavije pa do dananjih dana.

2. Karakteristike banke kao finansijske institucije Pojam banka potie od latinske rijeci ,,banco,, to znai klupa, tezga ili bankarski alter. Banka predstavlja finansijsku organizaciju u okviru monetarno-kreditnog sistema, koji se profesionalno bavi uzimanjem i davanjem kredita i posredovanjem u postupku plaanja klijenata banke.U odreenom vremenskom periodu banke su se tretirele kao posebna privilegovana preuzea.Banke su vremenom bile definisane kao : 1. Finansijske organizacije za razmjenu novca 2. Institucije platnog prometa 3. Kreditne institucije 4. Privredna drutva (mada za razliku od njih posluju pod strogom kontrolom drave) 3. Centralna (emisiona) banka Centralna ili emisiona banka predstavlja specifinu bankarsku instituciju monetarnog sistema koja je najee pod velikim nadzorom (kontrolom) i uticajem drave. Prva emisiona banka se pojavljuje u vedskoj 1656.godine pod nazivom Riksbank of Sweden. Najvei uticaj na razvoj centralnih banaka u Evropi imala je Bank of England koja je osnovana 1694.godine. Za emisione banke je karakteristino da direktno utiu na regulisanje i usmjeravanje monetarno kreditne politike u svakoj dravi. Po tom osnovu, emisiona banka dinamizira i stabiluzuje privredne i dravne aktivnosti svake zemlje. Postoje dva oblika emisionih banaka. I oblik - potpuno zavisan od izvrne vlasti, tj. iskljuivo operativno realizuje poslove koji se odnose na monetarnu i kreditnu politiku II oblik - visoka institucionalna autonomija u odnosu na izvrnu vlast zemlje. Karakterie je velika odgovornost, jer je banka upuena na trine mehanizme kreiranja koliine novca u poticaju i mehanizam monetarno-kreditne politike. Poslovi centralne banke: emitovanje novanica i kovanog novca dranje i rukovanje rezervama zlata i deviznim rezervama regulisanje koliine novca u opticaju

regulisanje likvidnosti bankarskog sistema regulisanje plaanja i kreditnih poslova sa inostranstvom kontrola kreditnih operacija u zemlji poslovi za raun drave organizovanje platnog prometa ostali poslovi povjereni od strane drave

4. Depozitne (komercijalne) banke Osnovna karakteristika depozitnih banaka jeste da one mobiliu kratkorone izvore (kratkorone depozite i uloge na tednju) u cilju plasiranja sredstava na kratak rok. Sama funkcija prikupljanja depozita od svih transaktora opredjeljuje i naziv ovih banaka. Polazei od ronosti izvora, depozitne banke su usmjerene na kratkorone plasmane i to prvenstveno za promet roba i usluga, zaliha robe i kupovinu trajnih i potronih dobara od strane stanovnitva. Obzirom da ta aktivnost ima komercijalni karakter, ove banke se esto nazivaju i komercijalnim bankama. Depozitna banka se odnosi i na tedionicu. Za depozitne banke je karakteristino da predstavljaju najbrojniju bankarsku grupu. Skoro da nema drave gdje depozitne banke ne predstavljaju osnovne finansijske posrednike. One prikupljaju depozite i tednju od najireg kruga klijenata iz privredne delatnosti i vanprivredne delatnosti. Vodei rauna o svojoj likvidnosti i sigurnosti

1

plasmana, depozitne banke odobravaju kredite u cilju zadovoljenja potreba klijenata za novanim sredstvima. Brojnost klijenata, deponenata i tedia uticala je da depozitne banke razviju iroku filijalsku mreu irom odreene regije, odnosno drave. Preko depozinih banaka vri se uticaj drave (centralne banke) na ostvarivanje kreditne i devizne politike. Depozitne banke imaju snaan uticaj na tritu novca, jer su istovremeno najvei ponuai i traioci novanih sredstava. Depozitne banke se nalaze u dvostrukoj ulozi: - institucije monetarne vlasti - dre kod sebe transakcione depozite preduzea i graana, na osnovu kojih odobravaju kratkorone kredite transaktorima i stanovnitvu - nemonetarne finansijske organizacije - pored transakcionih depozita mobiliu i nemonetarne depozite i na osnovu njih odobravaju srednjorone kredite privrednim subjektima i potroake kredite stanovnitvu 5. Poslovne banke Ovaj oblik bankarskih organizacija predstavlja produkt visoko razvijenih zemalja trinog tipa privreivanja. Poslovne banke raspolau sa velikim sopstvenim kapitalom. Njihova djelatnost je usmjerena ka krupnim industrijskom preduzeima (kao to su : kompanije, korporacije, koncerni, karteli i sl.). Za poslovne banke je karakteristino da povezuju interese finansijskog kapitala i interese industrijskog kapitala. U aktivnostima poslovnih banaka dominiraju sopstveni poslovi, to znai da finansiraju osnivanje i proirenje sopstvenih preduzea i uee u finansiranju drugih preduzea. Ova injenica ukazuje, da su poslovne banke vlasnici (ili suvlasnici) veeg broja preduzea i da na taj nain (preko profita preduzea) uveavaju sopstveni kapital. Poslovne banke su tipini predstavnici finansijskog kapitala, koje se na finansijskom tritu pojavljuju sa sopstvenom emisijom HOV. One se ne bave platnim prometom i drugim bankarskim poslovnima koju su van dometa finansiranja koncerna, kartela i trustova. Veliina kapitala poslovnih banaka esto je vea od apsorcione moi finansijskog trita zemlje, pa se iz tih razloga banke opredeljuju da osnivaju brojne afilijacije u najveim svetskim finansijskim centrima. U poslednjih nekoliko decenija, poslovne banke se organizuju kao akcionarska drutva koja imaju pravo da obavljaju sve kratkorone i dugorone bankarske poslove. Karakteristino je, da se u poslednje vrijeme poslovne banke transformiu u depozitne banke. Pojam poslovne banke u domicilnim uslovima privreivanja nema nikakvu slinost sa ovom vrstom bankarske organizacije. Kod nas se pod pojmom poslovne banke podrazumjeva poslovanje banke sa privredom, javnim sektorom i stanovnitvom, bez razlike da li su u pitanju depozitne investicione, specijalizovane i granske ili univezalne banke. 6. Univerzalne banke Naziv univerzalna banka ukazuje da se radi o banci koja se bavi svim vrstama bankarskih poslova, osim emisionih poslova. Univerzalne banke spadaju u prve organizacione oblike banaka. Profit je bio osnovni motiv za proirenje delatnosti banaka na vei broj bankarskih poslova. Sa razvojem finansijskih odnosa, razvoj bankarstva je iao u pravcu specijaliziranih banaka. Univerzalne banke predstavljaju nespecijalizirane banke (celovito posmatrano), putem kojih se ovladalo i sa nebankarskim sektorom usluga. Za univerzalne banke je karakteristina dominacija depozitnih izvora i kratkoronih kredita. Prisutna je tendencija kreiranja sopstvenih HOV od strane univerzalnih banaka, sa zadatkom obezbeenja dugoronih izvora, radi realizacije dugoronih kredita. Karakteristika univerzalnih banaka jeste, da razvijaju posebne organizacione delove koji se specijaliziraju za pruanje posebnih bankarskih usluga. U svetu su poznate univerzalne banke koje nude klijentima itav niz finansijskih usluga, kako to su usluge u vezi prodaje osiguranja, transakcija sa HOV, garancija pri emisiji HOV i sl. Univerzalne banke mogu imati akcijski kapital u drugim firmama i mogu osnivati finansijske holding kompanije. U Evropi preovlauju banke univerzalnog tipa sa pravom pruanja svih bankarskih usluga. U naem domicilnom bankarstvu preovladava tip univerzalnih banaka. Univerzalne banke imaju svoje negativnosti posebno u delu nedovoljne penetracije. Banke se bave svim i svaim uz mnogo propusta u pruanju bankarskih usluga. to se tie karakteristika univerzalnih banaka, one su podlone velikom riziku zbog njihove bliske veze sa biznisom i uloge u osiguranju i distribuciji HOV. Univerzalne banke je tee kontrolisati jer su usko povezane sa biznisom. Bankrot veeg broja univerzalnih banaka ne moe da destabilizuje finansijski sistem jedne zemlje jer je odravanje novane mase pod kontrolom centralne banke. Transakcioni trokovi prestruktuiranja preduzea su daleko manji ako se ovo obavlja preko univerzalnih banaka. Kontrolu nad firmama univerzalne banke ostvaruju ueem u radu upravnih i nadzornih odbora preduzea. Za

2

univerzalne banke je karakteristino da efikasnije koriste ekonomiju obima, zatim da mogu pakovati svoje usluge tako da klijenti ne mogu imati alternativu, to poveava transakcione trokove kod datih usluga. U praksi su esto prisutne pekulacije da univerzalne banke ne savetuju objektivno svoje klijente pri kupoprodaji HOV, te da zloupotrebljavaju poverljive informacije vezane za poslovanje klijenata. Univerzalne banke: - mogu imati akcijski kapital u drugim firmama, - podlone su velikom riziku zbog bliske veze sa biznisom i uloge u osiguranju i distribuciji HoV; - tee ih je kontrolisati; - efikasnije koriste ekonomiju obima 7. Specijalizovane i granske banke Specijalizovane banke su dobile naziv prema bankarskim poslovima koje obavljaju za pojedine delatnosti. Ti poslovi mogu biti izvoznog karaktera, uvoznog karaktera, poslovi sa HOV i poslovi za pojedine privredne grane (poljoprivreda, trgovina, zanatstvo i sl.) iz tih razloga se ova vrsta banaka poistoveuje sa granskim bankama. Specijalizacija u delu kreditnog poslovanja daje mogunost bankama da izvedu bolju ocenu o bonitetu klijenata, realnoj potrebi za kreditima, daljem razvoju pojedine delatnosti i privredne grane. Kod nekih zemalja se formiraju sprecijalizovane banke samo za odreene bankarske poslove, kao to su: 1. Eskontne banke ( koje se bave eskontnim poslovima, odnosno kupovinom potraivanja pre roka dospea) 2. Lombardne banke (koje odobravaju kredite na podlozi zaloge pokretnih stvari i robe) 3. Hipotekarne banke (koje odobravaju kredite na podlozi zaloge nepokretnih stvari, zgrada i dobara) 4. Devizne banke (koje se bave kupovinom i prodajom deviza) 5. Akceptne banke ( koje obavljaju svoju kreditnu aktivnost stavljanjem akcepta na menicu. Specijalizovanim bankama se mogu smatrati i granske banke koje obavljaju bankarske poslove (u celini ili samo neke poslove) za pojedine delatnosti, privredne grane i proizvodne grupacije. Domicilna bankarska strukutra ukazuje da su neke specijalizovane i dalje zadrale u svom nazivu atribute: izvozna, investiciona, agrarna, privredna banka i sl. Specijalizovane banke predstavljaju manje banke sa ogranienim brojem funkcija i lakom kontrolom od strane drave. Zbog navedenih specifinosti, specijalizovane banke mogu preuzimati i vee rizike, jer njihovo bankrotsvo ne moe imati katastrofalne posledice po finansijski sistem jedne zemlje. Specijalizovane banke su pogodnije za obavljanje poslova u vezi investicionog bankarstva, preduzetnikih aktivnosti, integracije, finansijskog restruktuiranja, kreditiranja izvoza, kreditiranja agrara, trgovine i zanatstva. Specijalizovane banke mogu obavljati bankarske poslove brzo i efikasno, ukljuivanjem specijalista iz pojedinih delatnosti i privrednih grana. 8. Investicione banke Investicione banke se izdvajaju u odnosu na ostale vrste banaka po svojim poslovnim funkcijama. Investicione banke u svom finansijskom potencijalu preteno raspolau sa dugoronim izvorima sredstava, tako da mogu finansirati razvojne potrebe svojih klijenata. Prema tradicionalnom shvatanju investicione banke preuzimaju i plasiraju HOV svojih kompanija, vlada i drugih emitenata na primarnom tritu HOV. Takoe investicione banke pruaju brokersko-dilerske usluge na sekundarnom tritu HOV. Banke koje su pored pribavljanja depozita i odobravanja kredita obavljale i poslove preuzimanja i plasiranja HOV kompanija i drugih emitenata, nazivale su se investicione banke. Dosadanja iskustva pokazuju da postoje tri organizacione forme invesiticionog bankarstva. Te forme su a) ortatvo, b) konglomeratske jedinice i c) akcionarska drutva. Tradicionalno shvatanje investicionih banaka polazi od injenice, da investicione banke daju impuls razvoju primarnog trita HOV. Investicione banke na primarnom tritu ostvaruju tri povezane funkcije : a) pokreu emisiju HOV, b) preuzimaju emisiju HOV, c) plasiraju emisiju HOV. Investicione banke na sekundarnom tritu HOV obavljaju brokersko dilerske poslove. Prodaja obuhvata brokersko dilerske aktivnosti, dok trgovina obuhvata arbitrau i pekulativne aktivnosti. Investicione banke emituju i visokorizine obveznice sa odloenim plaanjem kamata radi prikupljanja sredstava i isplate vlasnika predhodno emitovanih HOV. Ove banke su obino visoko zaduene organizacije jer je odnos izmeu dugoronih obaveza i akcionarskog kapitala dosta visok. One izuzetno dobro upravljaju rizikom (hediraju), koristei izvedene derivate : fjuerse, forvarde, opcije i svopove.

3

Domicilni bankarski sektor nije stvorio uslove za osnivanje specijalizovanih investicionih banaka koje bi se bavile poslovima HOV. Umesto organizovanja posebnih investicionih banaka, domicilni bankarski sektor se opredelio za formiranje odeljenja u postojeim bankama koja se bave poslovima investicionog bankarstva jer je nedovoljno razvijeno primarno i sekundarno trite HOV, neizvesni su prihodi i veliki su trokovi pri osnivanju investicionih banaka. 9. Hipotekarne banke Hipotekarne banke plasiraju sredstva iz svog kreditnog potencijala na dui vremenski rok, uz preuzimanje zaloge klijenata u obliku hipoteke (nekretnine) kao pokria i garancije za izvreni plasman sredstava. Hipoteka predstavlja stvarno pravo koje daje ovlaenje poveriocu da se naplati prinudnom prodajom nekretnine ukoliko dunik ne izmiri svoje konkretne obaveze o roku njihovog dospjea. Hipoteka se stie upisom zalonog prava u javne knjige. Namirenje potraivanja se realizuje bez obzira da li je promenjen vlasnik optereene nekretnine ili je podeljena optereena nekretnina. Predmet hipoteke je nepokretna imovina fizikih i pravnih lica i to bez obzira na oblik svojine. Hipoteka se najee konstituie na zemljite, graevinske objekte, instalacije ugraene u objektima, na hale, magacine i druge pratee objekte. Hipoteka se upisuje u novanom iznosu u domicilnoj valuti sa kamatom i hipotekarnim trokovima. Da bi se upisala hipoteka na nekretnine neophodno je utvrditi formalno pravni bonitet i ekonomski bonitet hipoteke. Nakon upisa hopoteke, banka odobrava hipotekarni kredit duniku na osnovu zakljuenog ugovora. Izmirenjem obaveze od strane dunika, hipoteka se brie a izjavu o brisanju hipoteke daje poverilac duniku. Hipotekarne banke se pojavljuju na primarnom i sekundarnom hipotekarnom tritu. Na primarnom hipotekarnom tritu dominantni su finansijski instrumenti u obliku: hipotekarnih kredita i hipotekarnih obveznica. Na sekundarnom hipotekarnom tritu prisutni su kreditni instrumenti i njihovi derivati koji se koriste u postupku sekjuritizacije kredita. Na hipotekarnom tritu se susreu kreditori i zajmotraioci koji su po finansijskoj snazi veliki i mali i koji potiu iz domicilne zemlje i iz inostranstva. Hipotekarno trite je jedno od najstabilnijih trita, jer je u svim nacionalnim ekonomijama u njegovom stvaranju prisutna drava. U praksi postoje dva modela hipotekarnog trita: a) ameriki model i b) evropski model. Kod amerikog modela je razvijeno sekundarno trite i prisutna je dravna agencija u velikoj meri. Kod evropskog modela je prisutna hipotekarna banka i tednokreditna organizacija. Hipotekarne banke nastupaju na primarnom i sekundarnom hipotekarnom tritu sa sledeim hipotekarnim instrumentima : hipotekarnim kreditima, hipotekarnim obveznicama, hipotekarnim zalonicama, hipotekarnim uputnicama i derivativnim hipotekarnim obveznicama (kolateralne i segmentirane obveznice). Kolateralne hipotekarne obveznice poivaju na resekjuritizaciji hipotekarnih kredita dok segmentirane hipotekarne obveznici na pulu hipotekarnih kredita. Domicilni bankarski sektor jo uvek nije razvio dovoljan broj hipotekarnih banaka u prvom redu zbog nedovoljno razvijenog hipotekarnog trita. 10. Lombarne banke Lombardne banke obavljaju poslove odobravanja lombardnih kredita, pri emu sigurnost plasmana pokrivaju zalogom pokretnih stvari, robe i HOV. Potvrdom o vlasnitvu zaloga se prenosi na lombardnu banku (poverioca). Lombardne banke odobravaju na lombardnom tritu lombardne kredite. Lombardni krediti po svojoj ronosti spadaju u red kratkoronih bankarskih kredita (3-6 meseci). Za lombardni kredit je karakteristino, da je manje vana kreditna sposobnost korisnika kredita od vanosti boniteta zaloge. Lombardni kredit se vraa lombardnoj banci sa kamatom i ostalim trokovima i to jednokratno po njegovom dospeu. Zatita davaoca kredita moe se realizovati i preko mehanizma relombarda. Relombard predstavlja posebnu vrtu ugovora koja se sklapa izmeu dve banke, pri emu prava banka (koja poseduje zalogu) vri prenos dotine zaloge na drugu banku, uz povlaenje novanih sredstava od te druge banke. Zaloga se mora uvati u javnom skladitu, te stoga lombardni kredit nosi sa sobom i veu kamatu. Predmet zaloge na lombardnom tritu mogu biti: HOV, zlato i druge dragocjenosti, roba uskladitena u javno skladite, roba na putu. Za lombardnu banku je vano da postane zakoniti imalac HOV i da moe sa njima raspolagati u okviru zalonog prava. Lombardne HOV su u razvijenim zemljama vie prisutne na sekundarnom lombardnom tritu. Lombardni krediti se odobravaju od strane lombardnih banaka u visini 60% do 80% u odnosu na 100% zaloge lombardnih HOV. Prema domicilnim zakonskim propisima u zalogu se mogu staviti sledee hartije od vrijednosti: 1. Akcije 2. Obveznice

4

3. Blagajniki zapisi 4. Komercijalni zapisi 5. Certifikati Lombardna banka na lombardnom tritu trguje sa lombardnim materijalom robnog i nerobnog karaktera. Lombardni materijal robnog karaktera se odnosi na fakture i zalonice koje prate robu. Lombardni materijal nerobnog karaktera se odnosi na lombardne kredite i HOV. Lombardna stopa predstavlja cenu sa kojom se trguje na sekundarnom lombardnom tritu. Lombardna stopa vea je od eskontne stope, a manja je od kamatne stope. 11. tedionice tedionice spadaju u red nebankarskih finansijskih institucija. One se svrstavaju u kreditne ustanove iji je zadatak da prikupljaju tednju od najireg broja graana, da dre tekue raune graana i da kreditiraju sektor stanovnitva. Za tedionice javno-pravnog karaktera je karakteristino da nemaju privatni kapital i da nemaju za cilj ostvarivanje profita po svaku cijenu. Egzistiranje tedionica je u direktnoj zavisnosti sa povjerenjem tedia. Upravo iz tih razloga tedionice osnivaju drave, republike, optine, jer one garantuju za tedne uloge graana. tedionice spadaju u visoko kontrolisane finansijske institucije. Odobreni krediti stanovnitvu preko tedionica bili su u funkciji: - Vee potronje (potrona dobra) - Razvoja sitne privatne inicijative - Izgradnje porodinih zgrada i sl. tedionice esto osnivaju svoje posebne ogranke koji nose naziv zalagaonice. Zalagaonice su kreditne ustanove iji je zadatak da odobravaju kratkorone pozajmice na osnovu zaloga vrijednih pokretnih stvari (zlatni nakit, umjetnike slike, skupocjeni tepisi i sl.) 12. tedno - kreditna udruenja tedno-kreditna udruenja se osnivaju kao akcionarska drutva ili kao zajednike (mjeovite) finansijske organizacije. Ukoliko se tedno-kreditne organizacije osnivaju u zajednikom vlasnitvu, tada depozitari i debitori (korisnici kredita) biraju odbor direktora koji upravlja poslovanjem organizacije. Depoziti ovih organizacija su srednjoronog i dugoronog karaktera, tako da imaju tretman stabilnih finansijskih izvora. Ulagai u tedno-kreditne organizacije umjesto kamata dobijaju dividendu. tedno-kreditna udruenja koja su formirana kao akcionarska drutva plasiraju dugorone hartije od vrijednosti i po tom osnovu obezbjeuju prihode. Plasmani tedno-kreditnih udruenja usmjereni su ka stambenim kreditima i oivljavaju graevinske operative. tedno-kreditna udruenja likvidnost obezbjeuju dranjem visokog nivoa gotovine, HOV i koritenjem pozajmica od drugih finansijskih institucija.

13. Kreditne linijeKreditne unije se pojavljuju kao neprofitne organizacije starateljskog i kooperativnog karaktera iji su lanovi iz jedne profesije, jednog zanimanja ili sa jedne teritorije. Kreditne unije imaju organe upravljanja i organe rukovoenja. Njihov rad kontroliu institucije i organi lokalnog, regionalnog i dravnog znaaja. Uloeni depoziti u kreditnim unijama osiguravaju se kod osiguravajuih kompanija. Smisao formiranja kreditnih unija jeste da omogui odreenoj grupi ljudi da doe do kredita pod relativno povoljnim uslovima. Kod kreditnih unija depozitari su ujedno i korisnici kredita. Prihod se isplauje u obliku dividende, a ne kamate. Kreditne unije nemaju pravo da izdaju dugorone HOV. Kreditna unija privlai depozite i tednju preko visokih kamata, a plasira potroake kredite po niskim kamatama. 14. Bankarski konzorcijum Bankarski konzorcijum predstavlja pogodan oblik meubankarske saradnje preko koga se obezbjeuju novana sredstva (u zemlji ili inostranstvu) za finansiranje infrastrukture, velikih investicionih objekata, kongresnih centara, izvoza automobila i sl. Skoro da se konzorcijalni krediti ne razlikuju od klasinih kredita, osim to su u ovom sluaju kreditori vie banaka, a ne jedna banka. Kod konzorcijalnog kredita zakljuuju se dva ugovora. Prvi ugovor se zakljuuje izmeu svih banaka koje uestvuju u odobravanju konzorcijalnog kredita, a drugi ugovor se zakljuuje izmeu gestor banke i dunika kod koga se i vri ulaganje.

5

Bankarski konzorcijum nema svojstvo pravnog lica. On moe biti povremenog i trajnog karaktera. Povremeni konzorcijum se osniva od sluaja do sluaja neophodnog za finansiranje, a trajni se osniva kod poslova dugorone poslovne kooperacije i specijalizacije. Bankarski konzorcijum treba da ima sledee rukovodne organe: upravni odbor, gestor banku i mjeoviti sekretarijat konzorcijuma. 15. Investicioni fondovi Investicioni fondovi predstavljaju institucionalne investitore koji prodaju vlasnike HOV (akcije), te tako prikupljaju sredstva i plasiraju ih na finansijsko trite. Smatraju se nebankarskim institucijama i predstavljaju najpovoljniju formu mobilizacije kapitala. Njihovom pojavom poveava se posrednika konkurencija i uvodi se savremeni pristup finansijskim transakcijama. Investicioni fondovi investiraju svoj kapital u dunike HOV, kupovinom hartija od razliitih emitenata, uz istovremeno emitovanje sopstvenih dugoronih HOV i njihovu prodaju irem krugu malih tedia. Investicioni fondovi formiraju svoje sopstvene portfelje dugoronih HOV. Obzirom da kupuju tue HOV i da emituju i prodaju sopstvene HOV, investicioni fondovi ostvaruju prihode po osnovu dividende i po osnovu kamata. Ukoliko kupuju dugorone HOV od veeg broja emitenata, tada naplauju od emitenata dividendu. Ukoliko prodaju svoje HOV malim tediama, tada isplauju dividendu. Na ovaj nain investicioni fondovi vre disperziju rizika HOV. Diverzifikaciju rizika je mogue ostvariti investiranjem fondova u veliki broj razliitih HOV. Investicioni fondovi mogu se podeliti na: a) Investicione fondove zatvorenog tipa, b) Investicione fondove otvorenog tipa i c) dravne investicione fondove. Za investicione fondove zatvorenog tipa je karakteristino da su u obliku akcionarskih drutava, da emituju fiksni broj akcija i da ne otkupljuju svoje akcije od investitora. Za investicione fondove otvorenog tipa je karakteristino da da kupuju i prodaju svoje akcije u zavisnosti od kretanja ponude i potranje na tritu kapitala. Oni daju mogunost vlasniku akcija da akcije proda svom fondu i da povue svoj uloeni kapital. Ovaj oblik investicionog fonda omoguava akcionarima da svakog momenta mogu ui i izai iz fonda. Na ovaj nain se stvara poverenje ka malim investitorima zbog brzog prenoenja njihovog kapitala. Dravni investicioni fondovi su u veem delu otvorenog tipa i osnivaju se u onim nacionalnim ekonomijama gde su finansijska trita nedovoljno razvijena ili su u postupku razvoja. Njih karakterie sigurnost, jer se svaki plasman u fondu smatra visoko sigrunim zbog garancije drave. Dravni investicioni fondovi su posebno znaajni za razvoj trita kapitala. Slijedi podjela prema vrsti vrijednosnih papira u koje se ulae, a to su novani, obvezniki, dioniki i mjeoviti. 16. Osiguravajue kompanije Osiguravajue kompanije predstavljaju instutucionalne investitore. Posluju sa velikim brojem klijenata i organizuju ugovorenu tednju. Za svoje pruene usluge naplauju razliite vrste premija. Ugovorenom tednjom aktiviraju najsitnije finansijske vikove novanih sredstava od postojeih i potencijalnih trinih transaktora. Prikupljena sredstva imaju oblik ugovorene tednje i plasiraju se u likvidne i sigurne dravne HOV. Osiguravajue kompanije za ivotno osiguranje se bave upravljanjem sa penzionim fondovima, ostvarujui pri tome znaajne prihode. Stalnim prikupljanjem sredstava osiguravajue kompanije kontinuelno obogauju svoju ponudu. Osiguravajue kompanije ulau slobodna novana sredstva u plasmane sa niskom stopom prinosa i sa visokom stopom stabilnosti. Sredstva penzionih fondova se plasiraju kao dugorona aktiva u dravne obveznice, u obveznice preduzea i stambene kredite. Kod osiguravajuih kompanija se tednja smanjuje samo u uslovima rasta stope inflacije. Obzirom da institucija za osiguranje imovine ima potrebu za veom likvidnou, ona na svoje plasmane oekuje i vee prinose, uz veu stopu rizika. Prodajom polise doivotnog osiguranja osiguravajue kompanije mobiliu tednju, jer se plaa premija koju do ivota klijenta koristi kompanija kapitaliui sa premijom na finansijskom tritu. Svaka osiguravajua kompanija ima na finansijskom tritu dvostruku ulogu: obavlja funkciju osiguranja (prodaja osiguranja, naplata potraivanja i sl) i investira prikupljena sredstva po osnovu osiguranja. Osiguravajue kompanije deluju i kao finansijski posrednici u uslovima kada sa prihvatanjem premije pokrivaju svoje trokove, vre isplatu odtetnih zahteva, a deo fonda preusmeravaju u investicione plasmane. Neophodno je da menader osiguravajue kompanije minimizira trokove i stvori uslove za plasman vika slobodnih novanih sredstava. U poslednje vreme je sve prisutnija marketing aktivnost u ponudi i prodaji usluga osiguranja. Aktuarsku matematiku treba smatrati nezaobilaznom aktivnou u profitabilnom poslovanju osiguravajuih kompanija.

6

Aktuarske analize su posebno znaajne kada se poslovi osiguranja sklapaju u uslovima visoke inflacije. Pored predvianja trokova neophodno je aktuarskom analizom predvideti prihode od HOV koje su plasirane na finansijskom tritu. Rizici osiguravajuih kompanija nastaju zbog: 1. Prekomernih trokova isplate naknade osiguranja 2. Smanjene prodaje polisa osiguranja 3. Gubitka vrednosti portfolija HOV 4. Otkazivanja polisa osiguranja 5. Nemogunosti diverzifikacije investicionih aktivnosti od strane osiguravajuih kompanija. Bankama i osiguravajuim kompanijama je zajedniko, da pruaju zatitu i garanciju svojim klijentima. Za osiguravajue kompanije je karakteristino da tite svoje klijente od gubitka kapitala a banke tite svoje klijente od nedostatka novanih sredstava. 17. Penzioni fondovi U poslednje vreme je sve prisutnija marketing aktivnost u ponudi i prodaji usluga osiguranja. Aktuarsku matematiku treba smatrati nezaobilaznom aktivnou u profitabilnom poslovanju osiguravajuih kompanija. Aktuarske analize su posebno znaajne kada se poslovi osiguranja sklapaju u uslovima visoke inflacije. Pored predvianja trokova neophodno je aktuarskom analizom predvideti prihode od HOV koje su plasirane na finansijskom tritu. Rizici osiguravajuih kompanija nastaju zbog: 1. Prekomernih trokova isplate naknade osiguranja 2. Smanjene prodaje polisa osiguranja 3. Gubitka vrednosti portfolija HOV 4. Otkazivanja polisa osiguranja 5. Nemogunosti diverzifikacije investicionih aktivnosti od strane osiguravajuih kompanija. Bankama i osiguravajuim kompanijama je zajedniko, da pruaju zatitu i garanciju svojim klijentima. Za osiguravajue kompanije je karakteristino da tite svoje klijente od gubitka kapitala a banke tite svoje klijente od nedostatka novanih sredstava. Nefundirani penzioni planovi polaze od tekuih priliva i njihove mogunosti da pokriju tekue obaveze na kratak vremenski rok. Ovi penzioni planovi funkcioniu na principu plaaj kako ti ide i zasnivaju se na meu generacijskim transferima plaanja. Finansijska sposobnost plana penzionog fonda u poetku je zavisila od rasta priliva u fond, da bi u kasnijem periodu veim delom zavisila od prihoda po osnovu investiranja u HOV. Veliku podrku razvoju penzionih fondova dala je drava, sa oslobaajuim merama iz oblasti poreske politike. U cilju efikasnijeg izvravanja tekuih obaveza, penzioni fondovi obino investiraju u nisko rizine i nisko profitabilne HOV. Mnogi penzioni fondovi sadre u sebi elemente socijalnog osiguranja. 18. Bankarski sistem SAD-a Savremeni bankarski sistem u SAD-u pojavljuje se 1913. godine osnivanjem Federalnog rezervnog sistema kao centralne banke u SAD-u. Federalni rezervni sistem sastoji se od dvanaest podruja, odnosno federalnih rezervnih banaka (distrihta). Na elu Federalnog rezervnog sistema nalazi se odbor guvernera koji broji sedam lanova imenovanih od predsednika SAD-i potvrenih od strane Senata. Zadatak Federalnog rezervnog sistema jeste: - da predlae i sprovodi monetarnu politiku, - obavlja poslove za vladu SAD-a, - obavlja kontrolu poslovnih banaka, - emituje novanice i kovani novac i sl. Zadatak Federalnih rezervnih banaka jeste, da u okviru svog distrihta snadbeva komercijalne banke sa novanicama, obavlja bezgotovinski platni promet, plasira dravne hartije od vrednosti i sl. U okviru bankarskog sistema SAD-a, pored Federalnog rezervnog sistema funkcioniu i poslovne banke. One se mogu podeliti na: komercijalne banke, efektne banke, udruene tedne banke, trust banke, izvozno-uvozne banke. injenica je da su najbrojnije komercijalne banke i njihov broj se kree blizu 13000 banaka. Komercijalne banke se preteno bave mobilizacijom depozita, plasiranjem kratkoronih kredita, platnim prometom i pruanjem posrednikih usluga. Investicione banke obavljaju poslove emisije i plasiranja HOV.

7

19. Bankarski sistem Engleske Bankarski sistem Engleske nastao je 1694. godine, kada se formira Bank of England, sa ciljem koncentracije kapitala i specijalizacije bankarskog poslovanja. Bankarski sistem Engleske sastoji se od: centralne banke, komercijalnih (depozitnih) banaka, eskontnih banaka, efektnih banaka, banaka za meunarodni promet (akceptne banke) i korporacija za dugorono finansiranje. Dominantne su komercijalne banke koje mobiliu depozite, odobravaju kratkorone plasmane i obavljaju platni promet za svoje klijente. Efikasnost plaanja obezbeena je dobro oranizovanim klirinkim mestima. Putem kliringa obraunavaju se dugovanja i potraivanja izmeu komercijalnih i drugih banaka. Kliring engleskih banaka se obavlja preko tri obraunska mesta: a) kliringa za London, b) kliringa za banke u unutranjosti Engleske, c) kliringa za banke Komonvelta. Centralna banka Engleske predstavljena je putem Bank of England. Ona predstavlja okosnicu bankarskog sistema Engleske. Centralna banka Engleske sastoji se od emisionog i bankarskog sektora. Emisioni sektor se bavi izdavanjem novanica, a bankarski sektor se bavi aktivnim i pasivnim bankarskim poslovima. Komercijalne banke su organizovane putem rairene mree filijala (preko 9000) irom Engleske. Za engleski bankarski sistem je karakteristino da se 90% plaanja obavlja bezgotovinski, a svega 10% gotovinski . Dominantne su komercijalne banke, koje mobiliu depozite, odobravaju kratkorone plasmane i obavljaju platni promet za svoje klijente. Eskontne banke su u privatnom vlasnitvu. One su usmerene (specijalizovane) na obavljanje ekontnih poslova (eskontovanje menica i dravnih hartija od vrednosti). Eskontne banke imaju pravo uea u prikupljanju depozita i kratkoronih kredita dobijenih od centralne banke i drugih banaka. Efektivne banke su vrsta specijalizovanih banaka koje se bave pekulativnim poslovima sa hartijama od vrednosti. One uestvuju na londonskoj berzi sa sopstvenim sredstvima i kreditnim sredstvima dobijenim po osnovu lombardnih kredita od drugih banaka. Banke za meunarodni promet predstavljaju specijalizovane banke koje posreduju u meunarodnom platnom prometu (akcept, ramburs, trgovina devizama, investiciono posredovanje i sl.). Korporacije za dugorono finansiranje obavljaju bankarske poslove dugoronog finansiranja industrije i trgovine. Korporacije se pojavljuju u bankarskim poslovima, gde nisu prisutne komercijalne banke. U praksi engleskog bankarstva poznate su: finansijske korporacije za industriju, korporacije za razvoj poljoprivrede i sl. 20. Bankarski sistem Francuske Bankarski sistem Francuske je pod jakim uticajem drave putem povremene nacionalizacije velikih komercijalnih banaka i putem dravne kontrole kredita. Najznaajnije bankarske organizacije su: centralna banka Francuske, depozitne banke, poslovne banke i kreditne banke za srednjorono i dugorono kreditiranje. Centralna banka Francuske osnovana je 1800-godine sa meovitim kapitalom, da bi se ista nacionalizovala 1945. godine. Guvernera i zamenika imenuje Vlada, a odluke odbora guvernera postaju punovane tek po potpisivanju istih od strane guvernera. Guverner i lanovi Odbora guvernera biraju se na period od 5-7 godina. Depozitne banke su usmerene na mobilizaciju depozita po vienju i oroenih depozita, s tim da oni ne mogu prei iznos od 10% u odnosu na kapital banke. One odobravaju kratkorone kredite, lombardne kredite, kredite po tekuem raunu, akceptne kredite i sl. Sve depozitne banke se mogu podeliti na nacionalizovane i privatne banke. Poslovne banke su direktno vezane za finansiranje industrijskih kapaciteta: od izgradnje istih, odobravanja inostranih kredita, pa do emitovanja hartija od vrednosti. Kreditne banke koje se bave srednjoronim i dugoronim kreditiranjem specijalizovane su za poslvone od posebnog javnog interesa. Kreditnu funkciju banaka kontrolou: centralna banka, komisija za nadzor nad bankama i nacionalni savet za kredite. 21. Bankarski sistem Njemake Bankarski sistem Nemake ima sledeu strukturu: centralnu banku, zemaljske banke, privatne i javne banke, tedionice, kreditne zadruge i institute za imobilisani kredit. Centralna banka Nemake predstavlja banku prvog stepena, iji je zdatak da: emituje novac, odreuje ekonstnu politiku, politiku monetarnih rezervi, kreditnu politiku, finansijske i blagajnike poslovne za centralnu vladu.

8

Zemaljske banke su banke drugog stepena i organizovane su po federalnim jedinicama. Zemaljske banke obavljaju poslovne sa privatnim, javnim sektorom i organima javne uprave. One reguliu koliinu novca u opticaju i kreditni volumen. Privatne javne banke predstavljaju banke treeg stepena, koje obavljaju sve vrste bankarskih poslova. One su najbrojnije u nemakom bankarskom sistemu, raspolau veim ili manjim kobimom kapitala i ukljuene su u sve bankarske poslove. tedionice i kreditne zadruge formirane su na nivou okruga, sa ciljem prikupljanja slobodnih novanih sredstava (putem tednih uloga) i kreditnog poslovanja. Za tedionice je karakteristina trostepena organizacija (tedionica, iro-centrale, vrhovna iro centrala). iro centrale predstavljaju centralne ustanove tedinoica preko kojih se obavlja iro promet izmeu tedionica. Vrhovna iro centrala ima zadatak da objedinjava rad svih iro centrala. Kreditne zadruge su organizovane skoro na identian nain kao i tedionice. One obavljaju sve vrste bankarskih poslova u ime i za raun malih i srednjih preduzea. Zavodi za imobilisane kredite obavljaju kreditne poslove vezane za nekretnine. Najee se javljaju u obliku: tedionica, zadruga za kreditiranje stambene izgradnje, osiguravajuih zavoda i sl.

22. Bankarski sistem vajcarskeBankarski sistem vajcarske spada u red jednih od najrazvijenijih bankarskih sistema u svet. Bankarski sistem vajcarske obuhvata: centralnu banku, kantonalne banke, velike banke, lokalne banke, tedionice, privatne banke, seoske kreditne zadruge. Za razliku od centralnih banaka u drugim zemljama, CB vajcarske nije dravna ustanova, ve meovita privredna institucija sa veinksim vlasnitvom kantona. Kantonalne banke predstavljaju predstavljaju dravne institucije, koje su rasporeene po kantonima. Ovakvih banaka ima 28 i preteno se bave hipotekarnim poslovima. Velike banke (ima ih 5) su specijalizovanog karaktera i bave se odobravanjem kredita industriji, zanatstvu i trgovini. Imaju iroku mreu i u zadnje vreme se bave odobravanjem komercijalnih kredita. Lokalne banke su organizovane na lokalnim podrujima i bave se odobravanjem hipotekarnih i komercijalnih kredita. tedionice imaju lokalni karakter i locirane su u velikim gradovima. Privatne banke su specijalizovane za obavljanje agencijskih poslova klijenata banke (upravljanje sa njihovom imovinom). One su sve manje prisutne u bankarskom sistemu vajcarske. Seoske kreditne zadruge sve vie su brojnije sa zadatkom da odobravaju komercijalne kredite agraru (seoskom stanovnitvu). 23. Bankarski sistem Italije Bankarski sistem Italije definisao je banke prema vremenskoj ronosti angaovanja bankarskih izvora sredstava. U principu banke se dele na one koje se bave poslovima mobilizacije kratkoronih novanih sredstava i one banke koje mobiliu i plasiraju novana sredstva na srednji i dugi vremenski rok. Bankarski sistem italije sastoji se od: centralne banke, banke javnog prava, banke nacionalnog interesa, banke obinog kredita, narodne banke, tedionoce i specijalne kreditne institucije za srednjorono i dugorono kreditiranje. Centralna banka Italije obavlja poslove emisije novca, obezbeuje likvidnost kreditnog sistema, meunarodnu likvidnost italijanskij banaka i kontrolie rad poslovnih banaka. Kapital CB je u vlasnitvu kreditnih institucija, osiguravajuih kompanija i socijalnih fondova. Guvernera centralne banke postavlja Vlada Italije na neodreno vreme. Banke javnog prava su usmerene na obavljanje svih bankarskih poslova, a njihovi organizacioni delovi mogu biti specijalizovani za kreditiranje pojedinih privrednih grana. Ovakvih banaka ima est u Italiji. Banke nacionalnog znaaja su velike depozitne banke, sa velikim brojem filijala koje obavljaju sve vrste bankarskih poslova. Trenutno u Italijanskom banakrskom sistemu postoje tri ovakve banke koje su orijentisane na specifino poslovanje sa privredom. Banke granskih kredita su veim delom privatne banke usmerene na obavljanje specijalizovanih bankarskih poslova u pojedinim privrednim granama. Najvea banka ovoga tipa je Nacionalna banka za poljoprivredu. Narodne banke su najrasprostranjenije (ima ih oko 200) u bankarskom sistemu Italije i ste posluju kao zadruge. Za njih je karakteristino da su rasprostranjene irom zemlje i da njihovi akcionari imaju pravo na jedan glas u Skuptini banke, bez obzira na veliinu njihovog uloga. tedionice su takoe iroko rasprostranjene sa zadatkom prikupljanja novanih sredstava od stanovnitva i plasiranja istih ka stanovnitvu. Specijalne kreditne institucije usmerene su na srednjorono i dugorono kreditiranje svojih klijenata.

9

24. Bankarski sistem Japana Bankarski sistem Japana karakterie veliki broj bankarskih institucija (oko 900) sa razvijenim meusobnim finansijskim odnosima i uspostavljenom vrstom vezom sa finansijskim vlastima. Dominantne bankarske institucije u Japanu su: japanska banka (centralna banka), siti banke, regionalne banke, banke za dugoroni kredit, trust banke, spicijalizovane banke za devizno poslovanje, investicione banke, osiguravajue kompanije, export-import banke, japanska razvojna banka, ptt tednja. Japanska banka predstavlja centralnu banku Japana koja obavlja: emisione poslove, poslove kreditne kontrole i poslove iz domena monetarne politike. Organizovana je kao jedinstvena institucija sa tridesetak filijala u Japanu i sa filijalama u Londonu i Njujorku. Drava je veinski vlasnik kapitala (oko 55%), dok je privatni kapital prisutan sa 45%. Centralnom bankom upravlja Odbor direktora (7 lanova, 5 imau pravo glasa, a odluuje se sa veinom glasova) i izvrni komitet iji su lanovi guverner i zamenik guvernera kao i sedam izvrnih direktora koje imenuje ministarstvo finansija. Siti (city) banke su svoje poslovanje usmerile ka velikim korporacijama i oroenoj tednji graana. Treba istai, da 70% njihovog finansijskog potencijala potie od oroene tednje stanovnitva. Ove banke imaju lokacije u najveim japanskim gradovima i obavljaju poslove kratkoronog kreditiranja velikih korporacija. Regionalne banke obavljaju bankarske poslove mobilizacije sredstava i plasmana istih u male i srednje korporacije. One su zaduene za odobravanje kredita komunalnoj infrastrukturi. Posebno je prisutna specijalizacija banaka kako bi se to bolje udovoljilo zahtevima klijenata banke. Vei nivo tednje od investicionog ulaganja podstakao je pojavu Trust banaka, preko kojih se obavlja kolektivni plasman mobilisanih novanih sredstava u razliite oblike HOV. Razvijeni sistem tednje u Japanu, kao i prevazilaenje nivoa tednje u odnosu na investicije omoguio je izvoz kapitala.

25. Bankarski sistem BiH (Centralna banka BiH i valutni odbor)Centralna banka BIH je formirana saglasno Zakonu o centralnoj banci BIH donetom 1977.godine. Prema zakonskim odredbama, centralna banka ne moe davati kredite po osnovu kreiranja novca te stoga funcionie kao currency board koji ima u svom sastavu dve glavne jedinice u Federaciji BIH i jednu u Republici Srpskoj. Osnovni zadatak centralne banke jeste, da odri stabilnost domae valute (konvertibilne marke), tako to emituje domau valutu prema aranmanu poznatom pod nazivom currency board. Zadaci centralne banke koji se nalaze u nadlenosti upravnog odbora odnose se na: - obezbeenje i ouvanje stabilnosti domae valute koja se emituje uz puno pokrie u slobodnim konvertibilnim sredstvima. Konvertibilna marka je emitovana u skladu sa aranmanom poznatim pod nazivom valutni odbor prema fiksnom kursu 1KM =0,511 - definisanje i kontrolu provoenja monetarne politike BIH - upravljanje na siguran i profitabilan nain sa deviznim rezervama centralne banke uspostavljanje i odravanje odgovarajueg platnog i obraunskog sistema zemlje - izdavanje odgovarajuih propisa, koordiniranje Agencije nadlene za izdavanje licence i vrenje supervizije banaka u entitetima - sprovoenje monetarne politike (emitovanje i povlaenje iz opticaja domae valute) ukljuujui i novanice i kovani novac uz strogo potovanje pravila currency board - prijem depozita Federacije BIH, depozita Entiteta i depozita komercijalnih banaka radi ispunjenja zahteva u vezi obavezne rezerve. Centralna banka je potpuno nezavisna od Federacije BIH, Republike Srpske ili bilo koje druge javne agencije ili organa, te nema organizacionih veza sa bilo kojom poslovnom bankom, u cilju objektivnog sprovoenja svojih zadataka. Centralna banka ostvaruje meunarodnu saradnju u voenju monetarne politike, odgovara za izvravanje transakcija sa meunarodnim organizacijama. Centralna banka prua bankarske usluge u korist stranih vlada, radi na utvrivanju finansijske i ekonomske stabilnosti kroz meunarodnu monetarnu saradnju i sl. Valutni odbor emituje papirni i kovani novac koji se u svakom momentu moe konvertovati u rezervnu valutu po fiksmom kursu. Sistem valutnog odbora obezbeuje i garantuje da valuta koja se emituje treba da bude konvertibilna po fiksnom kursu. Uvoenjem valutnog odbora, monetarna politika neke zemlje se opredeljuje da vrsto vodi antiinflacionu politiku, da vrati poverenje u nacionalnu valutu, da stabilizuje privredne tokove, da povea ekonomski i monetarni kredibilitet kod stranimh investitora u privlaenju stranog kapitala. Primenom valutnog odbora stvaraju se povoljni uslovi za tednju, uz postizanje transparentnosti monetarnog i trinog

10

sistema. Valutnim odborom se namee vrsta finansijska disciplina, posebno u procesu stvaranja novca. Valutnim odborom se otklanjaju trokovi dravnog deficita, odreuje limit domaeg novca i veliina monetarne baze. Valutni odbor onemoguuje kasine inflacione mehanizme a time obezbeuje monetarnu stabilnost i konvertibilnost domae valute, to predstavlja jedan od osnovih zadataka ekonomske politike svake zemlje. Fiksan devizni kurs domae valute eliminie devizni rizik i rizik konvertibilnosti domae valute i podstie investitore da uloe svoj raspoloivi slobodni kapital. Uz fiksni kurs se stvara i trajna otpornost na monetarnu ekspanziju, politike pritiske i natezanja u pravcu monetizacije fiskalnog deficita, kao i druge negativne posledice koje su izazvane van monetarnog sektora. Primenom valutnog odbora eliminiu se negativni poremeaji u privredi, pri emu je trite glavni regulator ponaanja i delovanja valutnog odbora. U dosadanjoj praksi valutni odboi su uglavnom uvoeni u malim zemljama, sa velikim ekonomskim poremeajima i zemljama koje su otvorene ka inostranoj trgovini, kao i u nekim zemljama sa tipino zatvorenim ekonomijama. Negativna strana valutnog odbora namee brojna ogranienja uvoenju makroekonomske politike zemlje, poevi od funkcije razvoje, zapoljavanja, socijalnog programa, robnih rezervi i politike kamatnih stopa. esto u zemljama sa poremeenim odnosima nedovoljnim monetarnim rezervama, nije mogue odrediti koliinu novca u opticaju, pri emu kreditno monetarna politika postaje nefleksibilna, uz smanjene uloge obaveune rezerve. Po pravilu novanu masu treba prilagoavati u zavisnosti od veliine i dinamike drutvenog proizvoda, brzine opticaja novca, naina plaanja, stanja u bankarskom sistemu, stanja tednje, upotrebe drugih valuta pri plaanjima kao i niza drugih relevantnih faktora. Primenom valutnog odbora moe se izazvati visoka nelikvidnost, guenje privrede, smanjenje proizvodnje i smanjenje zaposlenosti. Posledice toga su: rast nenaplaenih potraivanja, poremeaji u platnom prometu, odnosno poremeaji u finansijskom sistemu celovito posmatrano. Valutni odbor nema udela u profitima banaka, a ni odgovornost da bankama odobrava kredite i da titi njihovo poslovanje. U zemljama gde je aktiva banaka kontaminirana i optereena dubioznim i nenaplativim potraivanjima, a to su posledice predhodnog sistema koje je proizvela i centralna banka, vrlo esto dolazi do nesolventnosti i nelikvidnosti poslovnog bankarstva, te do bankrotstva i likvidacije pojedinih poslovnih banaka. Primena valutnog odbora moe dovesti do recesije, pada realnog drutvenog proizvoda i zaposlenosti. Zanemaruje se kreditiranje poslovnih banaka i privrede sa realnom potrebom koliine novca, uz iskljuenje delovanja kreditne politike. Obino privreda ostaje bez stimulativnih kredita za proizvodnju i izvoz, ime se zanemaruju vitalni interesi privrede za novcem. Na ovaj nain valutni odbor prua kontra produktivne efekte, oteava privredni razvoj i produbljuje ekonomsku krizu, uz izostavljanje pozitivnih efekata od konvertibilnosti valute. Upravni odbor, kao najvii organ, i Uprava koja se sastoji od guvernera i tri vice guvernera upravljaju sa centralnom bankom BIH. Upravni odbor centralne banke se sastoji od guvernera i etiri lana koje imenuje predsednitvo BIH. Guverner je glavni izvrni funkcioner centralne banke zaduen za svakodnevne bankarske poslove. Guverner je odgovoran Upravnom odboru za izvravanje odluka, zatim za upravu i kontrolu administracije. Radi blagovremenog preduzimanja mera i obezbeenja informacija o radu centralne banke BIH, neophodno je sastavljati meseni bilans stanja. 26. Bankarski sistem Srbije (NBS) Polazei od pozitivnih zakonskih propisa, bankarski sistem Srbije se moe posmatrati preko Narodne banke Srbije, poslovnih banaka i drugih finansijskih organizacija. Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, koja je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija predvienih zakonom i za svoj rad je odgovorna Narodnoj skuptini Republike Srbije. Prema zakonskim normama Narodna banka Srbije obavlja sledee funkcije: utvruje i sprovodi monetarnu politiku samostalno vodi politiku kursa dinara i uz saglasnost Vlade utvruje reim kursa dinara uva i upravlja deviznim rezervama izdaje novanice i kovani novac ureuje, kontrolie i unapreuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i i sa inostranstvom izdaje i oduzima dozvole za rad, vri kontrolu boniteta i zakonitost poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija, donosi propise iz te oblasti obavlja zakonom utvrene poslove za Republiku Srbiju obavlja i druge poslove utvrene zakonom u skladu sa principima poslovanja centralne banke.

11

Narodna banka Srbije je pravno lice upisano u registar pravnih lica sa seditem u Beogradu. Statut Narodne banke Srbije potvruje Narodna skuptina Srbije. U okviru Narodne banke Srbije posluje specijalizovana organizacija pod nazivom Zavod za izradu novanica i kovanog novca na Topideru. Narodnu banku Srbije predstavlja i zastupa guverner. Organi Narodne banke Srbije su: - monetarni odbor, Monetarni odbor Narodne banke Srbije ine guverner i vice guverneri - guverner, lanovima savjeta dostavlja izvjetaj - Savet Narodne banke Srbije, Savet Narodne banke Srbije ima predsednika i etiri lana koje bira Narodna Skuptina na pet godina sa pravom ponovnog izbora. Obaveza je Saveta da najmanje jednom godinje podese Narodnoj skupini Srbije izvetaj o radu. lanovi Saveta nisu zaposleni u NBS, a za njihov rad im se isplauje naknada.

27. Tokovi formiranja novane masePostoji vie pristupa konceptu formiranja novane mase. Ti pristupi se odnose na: monetaristiki koncept kenzijanski koncept kombinovani koncept finansijski koncept. Monetaristiki koncept polazi od neutralnosti novca u odnosu na faktore tranje. Novac kao nezavisnu veliinu moe samostalno odreivati CB (kao centralna monetarna istitucija). Ovakav pristup izaziva nesklad izmeu ponude i tranje novca i nuno je da u se u takvim sluajevima aktivira stopa realnog ekonomskog rasta i izvri promena nivoa robnih cena, kako bi se uspostavila nova monetarna ravnotea. Kenzijanski koncept polazi od injenice, da novac zavisi od visine tranje na kratak vremenski rok. Tranju izaziva nebankarski sektor. Prema ovom konceptu, monetarna politika stavlja naglasak na punu zaposlenost, a zanemaruje se stabilnost domae valute. Finansijski koncept polazi od ukupne tranje za svim vrstama bankarskih kredita, bez obzira na njihovu ronu strukturu i sektorski raspored korisnika bankarskih kredita. Finansijski koncept polazi od investicija kao realnog faktora pokretanja tranje za bankarskim kreditima. Centralna banka ima zadatak da utie na ekspanziju : kamatnih stopa, primarnog novca, kreditnog potencijala i tranju novca. Neophodno je praviti razliku izmeu tranje novca i tranje bankarskih kredita. Tranja novca se odnosi na koliinu novca neophodnu za odravanje likvidnosti, dok tranja bankarskih kredita predstavlja tranju novca koja se delom koristi za obezbeivanje likvidnosti, a delom za finansiranje investicionih programa i potronje korisnika kredita. Kombinovani koncept. Mogui koncept formiranja novane mase jeste i kombinacija monetaristikog i kenzijanskog koncepta pri emu se uvaava zavisan karakter novca. To znai da CB nema pravo da neposredno odreuje koliinu novane mase, jer je ona produkt finansijskih transakcija i interakcija izmeu privrede stanovnitva ekonomskih odnosa sa inostranstvom poslovnih banaka centralne banke. 28. Monetarno-kreditna politika i novana masa Monetarno-kreditna politika direktno utie na nivo novane mase i kreditne plasmane u privrednom sistemu dotine zemlje. Platni bilans zemlje pokazuje sve ekonomske transakcije privrednih subjekata (transaktora) u odnosima sa inostranstvom. Iako imaju razliitu ulogu, monetarno-kreditna politika i platni bilans su meusobno povezani. Ta povezanost proizilazi iz meusobne uslovljenosti unutranje i spoljne monetarne ravnotee dotine zemlje. Svaka ekspanzivna kreditno-monetarna politika ima za posledicu rast tranje, koji traba zadovoljiti sa poveanom domaom ponudom. Ukoliko domaa ponuda ne moe udovoljiti rastu tranje, tada rast plateno sposobne tranje izaziva inflatorna kretanja i poveava uvoznu zavisnost zemlje, to ima kao posledicu deficit u platnom bilansu. Karakteristika deficita platnog bilansa jeste, da utie na smanjenje (povlaenje) novane mase. Brzi rast monetarnih agregata (novane mase, primarne emisije, plasmana banaka) u odnosu na ekonomsku osnovu zemlje (pad drutvenog proizvoda, pad proizvodnje, visok nivo potronje) ima za posledicu rast cena, rast kamata, rast kursa valute i irenje inflatorne spirale. Svaki racionalni koncept monetarno-kreditne politike ima kao pretpostavku nezavisnu poziciju centralne banke u monetarnoj sferi. Nezavisna pozicija centralne banke podrazumeva njenu aktivnu ulogu u definisanju i sprovoenju: (1) politike otvorenog trita, (2) politike refinansiranja, (3) politike izdvajanja obavezne rezerve, (4) politike eskontne stope i (5) politike intervencija na deviznom tritu. Inflatorna kretanja predstavljaju jedno od ogranienja u postupku sprovoenja monetarno-kreditne politike. U inflatornim uslovima privreivanja restriktivna monetarno-kreditna politika ne moe ozbiljnije smanjiti stopu

12

inflacije, zbog postojanja visokog stepena socijalnog rizika i velikog nedostatka sopstvenih sredstava kod privrednih subjekata. Suzbijanje inflacije mogue je delovanjem na monetarne faktore, kao to su: disparitet cena, razlike u stepenu razvijenosti privrednih subjekata, este izmene u ekonomskoj politici, budetski deficit, neekonomino poslovanje privrednih subjekata i sl. Smanjenje stope inflacije podrazumeva aktivno delovanje na tokove sive emisije i novane surogate (posebno u uslovima nedovoljnosti bankarskih sredstava). Inflacija se najee pojavljuje u oblicima: 1) inflacije tranje, 2) inflacije trokova, 3) uvozne inflacije, 4) strukturne invlacije i 5) politike inflacije. Obaranje stope inflacije mogue je postii primenom mera antiinflacionog programa. Realan antiinflacioni program treba da se temelji na: - smanjenim izdacima za optu i zajedniku potronju, - racionalnoj investicionoj politici, - adekvatnoj politici cena, - politici realnog kursa (nivo ravnotene vrednosti), - politici realnih kamatnih stopa, - efikasnom privreivanju - racionalnom ekonomskom ponaanju svakog privrednog subjekta i sl. 29. Devizne transakcije i novana masa Devizne rezerve direktno utiu na obim novane mase. Porast deviznih rezervi zemlje utie na poveanje kreiranja novca, odnosno poveanje novane mase i obrnuto. Svaki porast deviznih rezervi je neophodno umanjiti za porast inostranih kredita monetarnih institucija i obrnuto. Porast deviznih rezervi praen je sa kupovinom deviza monetarnog od nemonetarnog sektora, pri emu se u nemonetarnom sektoru, poveava koliina domaeg novca. Smanjenje deviznih rezervi predstavlja prodaju deviza od monetarnog ka nemonetarnom sektoru, pri emu se smanjuje koliina domaeg novca nemonetarnom sektoru. Ukoliko je prisutno poveanje ili smanjenje deviznih rezervi, tada je prisutan rast ili smanjenje inostranih zaduenja. U takvim uslovima devizne rezerve nee uticati na tokove kreiranja novca. Intenzitet monetarnih efekata deviznih transakcija zavisi od kretanja kursa domaeg novca. Ako je devizni kurs domaeg novca depresiran, tada je vei njegov efekat koji je izraen u domaoj noanoj jedinici. Svako emitovanje i povlaenje novca kod centralne banke izazvae poveanje ili smanjenje primarnog novca kod poslovnih banaka. U uslovim akada se polae uvozni depozit poveava se povlaenje novca u nemonetarne depozite i smanjuje se novana masa. U uslovima kada se oslobaa poloeni uvozni depozit, tada se kreira novac odnosno poveava novana masa.

30. Primarna emisija u funkciji kreiranja novcaPrimarna emisija novca stvara mogunost poslovnim bankama da bre dou do potrebnog inicijalnog novca, koji e biti u funkciji sekundarne emisije novca. Primarni novac je u obliku gotovog novca u opticaju i depozita koji poslovne banke i drugi subjekti dre na iro i drugim raunima. Postoji vie tokova formiranja primarnog novca, a u osnovi se mogu posmatrati kao: 1) autonomni, 2) kreditni, 3) eskontni tokovi. Praktina iskustva ukazuju, da se najvei deo primarne emisije ostvaruje kreditnim putem. Momentom odobravanja kredita od strane centralne banke poslovnoj banci, primarni novac postaje monetarna baza za dalji proces kreiranja novca i obezbeivanja njegove kreditne multiplikacije. Odobravanjem kredita klijentu poslovne banke, prenosi se i deo primarnog novca za klijente banke, a postupkom ukljuivanja svog rauna u iroraun poslovne banke vri se deponovanje dotinog novca od strane klijenta u poslovnu banku. Kreditna multiplikacija primarnog novca se suava izdvajanjem obavezne rezerve po osnovu stanja i strukture depozita, kao i putem pretvaranja javnog dela depozita u gotov (ke) novac. Na ovaj nain se suava monetarna baza za sekundarnu emisiju novca u poslovnim bankama, Autonomni tokovi primarne emisije ostvaruju se putem deviznih transakcija, a eskontni tokovi prodajom hartija od vrednosti pre roka njihovog dospea. Kreditni oblici usmeravanja primarnog novca od strane centralne banke ka poslovnim bankama odnose se na:

13

Kredite za likvidnost odobravaju se od strane centralne banke poslovnim bankama u sluajevima njihove izraene nelikvidnosti. Kredite po osnovu raspoloivih hartija od vrednosti u portfelju banaka odobrava centralna banka uz proveru realnog postojanja istih. Raspoloive hartije od vrednosti, u portfelju poslovnih banaka, predstavljaju potencijal tih banaka koji se moe u veoma kratkom roku pretvoriti u depozitni novac. Selektivne kredite odovrava centralna banka poslovnim bankama na osnovu dokumentarne podloge ili na osnovu ranije plasiranih kredita za odreene namene. Kredite usmerene ka dravi odobrava ih CB u funkciji obezbeenja finansiranja budetskih potreba. Prenoenjem sredstava sa budetskih na raune depozitara poslovnih banaka dotina sredstva postaju osnov za dalju kreditnu multiplikaciju. Primarni novac se moe prenositi u banke putem deviznih transakcija. Centralna banka moe preneti deo primarnog novca putem svojih intervencija na deviznom tritu. Moe iskupljivati HOV, kupovati HOV od poslovnih banaka i na taj nain odravati odgovarajuu monetarnu ravnoteu navedenih finansijskih transakcija. 31. Tokovi stvaranja i ponitavanja novca Mehanizam stvaranja i ponitavanja novca u direktnoj je zavisnosti od novane mase. Njihova meuzavisnost proizilazi iz injenice da se novac pojavljuje u dva oblika kao: 1) novanice i kovani novac (gotov novac u opticaju) i 2) iralni novac raspoloiv na raunu komitenata (depozitni novac). Stvaranje i ponitavanje novca moe se posmatrati na dva naina. Prvi nain polazi od sistema svih monetarnih institucija (centralne banke i poslovnih banaka), kao jedne celine. Drugi nain polazi od kompenzacije sistema monetarnih institucija sa sistemom centralne banke i sistemom poslovnih banaka. Ako se stvaranje novca posmatra sa nivoa sistema monetarnih institucija, tada postoje sledei kanali kreiranju novca: kreditna aktivnost banaka, kupovina deviza, promene monetarnih depozita banaka. Proces ponitavanja novca ostvaruje se na obrnut nain: otplatom kredita, iskupom dospelih menica, kupovinom deviza kod poslovnih banaka (ponitava se depozitni novac), smanjenjem bankarske aktive i pasive. 32. Operacije na otvorenom tritu i politika eskontne stope Politika operacija na otvorenom tritu predstavlja kupovinu i prodaju hartija od vrednosti na finansijskom tritu od strane centralne banke. Centralna banka se obino opredeljuje na prodaju hartija od vrednosti iz svog portfelja kada proceni da je novana masa i suvie velika. Ukoliko centralna banka proceni da je novana masa i suvie mala, te da je ugroena likvidnost poslovnih banaka, tada se ona opredeljuje da intervenie na finansijskom tritu. Njena intervencija se sastoji u kupovini hartija od vrednosti koje su emitovane i iznete od strane poslovnih banaka na otvoreno finansijsko trite. Operacije na otvorenom tritu direktno utiu na brzinu i obim novanog opticaja. Putem operacija na otvorenom tritu regulie se kreditni potencijal banaka. Svaka kupovina hartija od vrednosti poveava primarni novac i obrnuto. Politika eskontne stope ima za cilj da sa viom ili niom stopom centralna banka utie na formiranje tranje za novanim sredstvima. Putem politike eskontne stope banka utie i na visinu kamatne stope kod poslvonih banaka, kao i na visinu kamatnih stopa na finansijskom tritu. Poveanjem eskontne stope poveava se kamatna stopa, smanjuje se tranja za kreditima, smiruju se investicione aktivnosti i domaa potronja uz popravljanje platnobilansne pozicije dotine zemlje. Ispravnom politikom eskontne stope sprovodi se odbrana vrednosti domae valute. 33. Mehanizam i izdvajanja obavezne rezerve Obavezna rezerva predstavlja jedan od najvanijih instrumenata regulisanja koliine novca u opticaju. Izdvajanje obavezne rezerve se sprovodi tako, to poslovne banke dre odreeni deo svojih sredstava u vidu obaveznog depozita kod centralne banke. Preko visine obavezne rezerve, centralna banka je u poziciji da dri pod kontrolom kreditne potencijale poslovnih banaka. Centralna banka na ovaj nain regulie ukupnu novanu masu, s obzirom da

14

je obim kredita u opticaju jedan od najvanijih elemenata novane mase. Osnovna funkcija obavezne rezerve jeste, da kontrolie kreditni potencijal i likvidnost poslovnih banaka. Svako poveanje stope obavezne rezerve predstavlja smanjenje kreditnog potencijala poslovnih banaka i njihovih likvidnih sredstava. Poveanje stope obavezne rezerve obino se primenjuje u uslovima restriktivne monetarnokreditne politike i eliminisanju uticaja autonomnih faktora na likvidnost poslovnih banaka. Svako smanjenje stope obavezne rezerve je prisutno, kada treba podsticati plasmane sredstava (kreditnu funkciju) i poveati kreditne potencijale poslovnih banaka. Politikom obavezne rezerve centralna banka imobilie odreeni obim likvidnih sredstava banaka. Obaveznom rezervom centralna banka regulie ekspanziju kratkoronih kredita kod banaka. Stopu obavezne rezerve mogue je izraunati po principu jedinstvene stope na sve depozite banaka i drugih finansijskih organizacija i kao diferenciranu stopu za razliite vrste depozita koji se nalaze kod kreditnih organizacija. Poveanjem ronosti smanjuje se stopa obavezne rezerve. Visina stope obavezne rezerve zavisi i od brzine obrta pojedinih vrsta depozita, vei koeficijent obrta depozita povlai za sobom veu stopu obavezne rezerve i obrnuto 34. Kupovina i prodaja deviza i devizne rezerve Finansijska operacija kupovine i prodaje deviza obavlja se posredstom (intervencijom) CB na deviznom tritu. Svaka transakcija kupovine deviza od strane poslovnih banaka predstavlja poveanje novane mase za odreeni iznos dinarske protivvrednosti kupljenih deviza. Svaka transakcija prodaje deviza od strane poslovnih banaka predstavlja smanjenje novane mase i to za dinarski iznos prodatih deviznih sredstava. Finansijske transakcije kupovine i prodaje deviza diretno e uticati na izdavanje i povlaenje primarnog novca od strane centralne banke. Emisija primarnog novca predstavlja porast aktive u bilansu CB, dok svako povlaenje primarnog novca predstavlja porast pasive u njenom bilansu. Devizne rezerve centralne banke mogu biti: stalne i tekue. Pravo je centralne banke da iskljuivo ona raspolae sa stalnim deviznim rezervama. Raspolaganje sa tekuim deviznim rezervama je u integraciji centralne banke i banaka ovlaenih za poslove sa inostranstovm. Centralna banka rukuje sa sledeim deviznim rezervama: - potraivanja na raunima u inostranstvu centralne banke, - hartije od vrednosti koje glase na strane novane jedinice kojima raspolae centralna banka, - monetarno zlato i efektivni strani novac, - specijalna prava vuenja kod MMF-a. Stanje deviznih rezervi treba da odgovara obimu primarne emisije novca koji je izvrila centralna banka. Centralna banka intervenie na deviznom tritu ukoliko uesnici meubankarskog sastanka ne mogu da obezbede potrebnu tranju ili ponudu deviznih sredstava. Obaveza je centralne banke da utvrdi kurseve deviza koji vai za sve devizne transakcije. Devizne rezerve sa kojima rukuje centralna banka nastaju i po osnovu: - kupovine na deviznom tritu, - inostranih finansijskih kredita koje uzima centralna banka, - kupljenih deviza iz menjakog poslovanja i slino. Stanje deviznih rezervi u nekoj zemlji najvie je uslovljeno platno-bilansnom situacijom dotine zemlje. 35. Monetarna i kreditna multiplikacija novca Za multiplikaciju je karakteristino da preko nje Centralna banka regulie emisioni kreditni optencijal poslovnih banaka. Kreditna monetarna multiplikacija predstavlja sposobnost poslovnih banaka da umnoavaju koliinu novca koju su primile od centralne banke. Kreditni i monetarni multiplikatori se mogu izraunati na sledei nain: KREDITNI MULTIPLIKATOR = primarna emisija centralne banke ukupan obim kredita MONETARNI MULTIPLIKATOR = primarna emisija centralne banke koliina novca u opticaju Kreditnim multiplikatorom se pokazuje koliko puta e poslovna banka vie kredita odobriti nego to iznosi inicijalni priliv primarnog novca. Izmeu kreditne i monetarne multiplikacije i kreditnog potencijala poslovnih banaka postoji meuzavisnost, tako da banke mogu putem multiplikacije odobriti vie kredita svojim komitentima nego to je iznos priliva primarnog novca kod centralne banke. Kreditnim multiplikatorom se pokazuje, koliko puta e poslovna banka vie odobriti kredita nego to iznosi inicijalni novac. Kreditni multiplikator zavisi od vie faktora: - stope obavezne rezerve,

15

stope rezerve likvidnosti, ispadanja sredstava iz kruga multiplikacije (u korist depozita kod centralne banke ili u korist gotovog novca kod stanovnitva). Kreditna multiplikacija se sprovodi tako to centralna banka odobrava kredit iz primarne emisije poslovnim bankama primarni novac PN na raune poslovnih banaka. Poslovne banke na osnovu tog novca odobravaju kredite komitentima, te se tako stvara depozitni novac DN na raunima poslovnih banaka. Depoziti novac se deli na : - izdvajanja za obaveznu rezervu OR - gotov novac u opticaju GN - izdvajanja za druge depozite DD i sredstva koja pripadaju bankama - izdvajanja za rezervu likvidnosti RL - kreditni potencijal banaka KP koji se plasira ponovo u vidu kredita. Monetarna multiplikacija se moe izraunati dekomponovanjem primarnog novca na: - depozite banaka kod centralne banke, - depozite komitenata centralne banke, - gotov novac u opticaju, - sredstva u platnom prometu. Saglasno tome, monetarna multiplikacija glasi: Mm = NM / PN pri emu su: Mm = monetarni multiplikator; NM = novana masa: PN = primarni novac. Za multiplikaciju je karakteristino da nije statina kategorija, te se stoga moe teko i predvideti. Ona zavisi od vie faktora, a u prvom redu od: o ponaanja banke pri odobravanju kredita, o ponaanja sektora pri upotrebi tih sredstava, o ponaanja svakog pojedinanog privrednog subjekta pri donoenju odluke o korienju sredstava. Pored ovih faktora, multiplikacija reaguje na promene novca kod centralne banke i promene stopa obavezne rezerve (to je ve objanjeno), tako da je dejstvo multiplikacije veoma sloeno i odreeno veim brojem promenljivih veliina koje su meusobno uzajamno povezane. 36. Finansijski i kreditni potencijal banke Finansijski potencijal poslovne banke predstavlja najznaajniji bankarski agregat. Pod pojmom finansijskog potencijala banke podrazumevaju se ukupni izvori sredstava koje banka transformie u razliite oblike finansijskih plasmana. Lice i nalije jedne iste stvari su finansijski potencijal i finansijski plasmani. Finansijski potencijal se moe poistovetiti sa ukupnom pasivom, a finansijski plasmani sa ukupnom aktivom (kreditnim i nekreditnim plasmanima) poslovne banke. Realnim sagledavanjem finansijskog potencijala i finansijskih plasmana poslovne banke izvodi se ocena njene performansnosti (boniteta) i njene propulzivnosti. Razlika izmeu finansijskog potencijala i rezervi banke predstavlja Kreditni potencijal koji je na raspolaganju menadmentu poslovne banke za nove kreditne plasmane. Odobravanjem kredita klijentima banke, isti e se transformisati u nove depozite banke koji su istog obima kao to je i obim kreditnog plasmana. Novo kreirani depoziti formirae novi finansijski potencijal koji e se umanjiti za rezerve banke, a ostatak e predstavljati novi kreditni potencijal poslovne banke. Naizmenino odobravanje kredita, formiranjem novih depozita, formiranje novog finansijskog potencijala, formiranje rezervi banke i formiranje novog kreditnog potencijala naizmenino e se transformisati sve dok se ne uspostavi nova ravnotea pozicija poslovne banke.

-

37. Zakonske (odredbe) regulativa osnivanja i poslovanja bankomSaglasno sa zakonskim propisima, banka se moe osnovati kao akcionarsko drutvo sa osnivakim kapitalom domaih i stranih fizikih i pravnih lica. Novani dio osnivakog kapitala ne moe biti manji od 10mil eura. Osnivai banke ne mogu povlaiti sredstva uloena uloena u osnivaki kapital banke. Skuptina banke je najvii organ banke. Organi upravljanja banke su Upravni odbor i Izvrni odbor. Upravni odbor banke ini najmanje 5 lanova (ukljuujui i predsjednika), pri emu najmanje jedna treina treba da je nezavisna od banke (nemaju direktnog ili indirektnog vlasnitva u banci). Izvrni odbor banke se sastoji od najmanje 2 lana (zajedno sa predsjednikom odbora). Predsjednik izvrnog odbora ima obavezu da predstavlja i zastupa banku.

16

Banka je duna da identifikuje, mjeri i procjenjuje rizike u svom poslovanju i da preduzima mjere u pravcu upravljanja rizicima. Rizici su: 1) rizik likvidnosti 2) kreditni rizik 3) kamatni i devizni rizik 4) rizik izloenosti banke prema jednom licu 5) rizik ulaganja banke u druga pravna lica 6) rizici koji se odnose na zemlju porijekla lica prema kome je banka izloena 7) operativni rizik gdje se ukljuuje i pravni rizik 38. Zakonske odredbe u vezi tajnosti podataka, finansijske evidencije, izvjetavanja i revizije banke Bankarska tajna obuhvata: - Podatke koji se odnose na: line podatke, finansijsko stanje, finansijske transakcije, vlasnitvo klijenata, poslovne veze klijenata banke i neke druge banke - Podatke o stanju i prometu individualnim depozitnim raunima - Ostale podatke do kojih banka dolazi u poslovanju sa klijentima Zakonska regulativa obavezuje banku da vodiposlovne knjige i raunovodstvenu evidenciju i da podnosi godinje finansijske izvjetaje saglasno objektivnom poslovanju i njenom finansijskom stanju. Banka je obavezna da pripremi i podnese izvjetaje Narodnoj banci Srbije koji se odnose na upravljanje bankom, organizacionu strukturu banke, planirane poslovne aktivnosti, likvidnost, solventnost i profitabilnost banke. U cilju obavljanja godinje revizije finansijskih izvjetaja banke, esto se banka opredjeljuje da angauje poznate eksterne revizorske firme. Nakon imenovanja spoljnog revizora, banka je duna da o tome obavijesti Narodnu banku Srbije. Listu spoljnih revizora koji mogu vriti reviziju utvruje i objavljuje Narodna banka Srbije. Pored eksterne revizije, banka je duna da organizuje posebnu organizacionu jedinicu koja e se baviti unutranjom revizijom banke.

39. Zakonske odredbe u vezi kontrolne funkcije CB i prestanka rada bankeObaveza Narodne banke Srbije odnosi se na davanje prethodne saglasnosti u vezi direktnog ili indirektnog sticanja vlasnitva u banci. Rjeenjem Narodne banke Srbije odreuje se i rok u kojem banka stie vlasnitvo za koje je data saglasnost. Kod fizikih lica taj rok je najkasnije od godinu dana od dana dostavljanja rjeenja, a kod pravnih lica je najkasnije do dana usvajanja prvih narednih godinjih finansijskih izvjetaja. U nadlenosti je Narodne banke Srbije da vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke saglasno zakonskim propisima. Zakonom o bankama definisano je da dozvola za rad banke prestaje da vai: - Oduzimanjem dozvole za rad (kada je banka potkapitalizovana, kada je nizak nivo likvidnosti, kada nisu ispunjeni zakonski uslovi, kada banka 6 mjeseci neprekidno ne prima depozite niti odobrava kredite) - Dobrovoljnim prestankom rada banke (kada Skuptina banke uputi takav zahtjev NBS) - Statusnom promjenom banke (spajanjem 2 ili vie banaka, kao i pripajanje banke, uz dostavljanje odluka njihovih Skuptina, osnivakih akata, prijedloga Statuta) - Ukoliko se osnivaka Skuptina banke ne odri u propisanom zakonskom roku - Ukoliko banka ne dostavi zahtjev za upis u Registar privrednih subjekata u propisanom zakonskom roku Banka moe prestati sa radom ukoliko podnese zajtjev NBS za izdavanje saglasnosti za preuzimanje prava i obaveza banke u steaju ili likvidaciju. 40. Koncept stratekog planiranja u banci Strateko planiranje ima za cilj sagledavanje pozicija na tritu i jaanje konkurentnosti na tritu. Stratekim planiranjem se definiu bankarski proizvodi i postie se segmentacija finansijskog trita.Strateki plan banke treba da prui odgovor na ponudu i tranju finansijskih usluga, da se projektuju budue promjene u okruenju. Stratekim planiranjem se uspostavlja nova upravljaka filozofija koja poiva na preduzetnitvu, tehnologiji i organizaciji.Cilj svakog stratekog planiranja treba da se odnosi na pravce prestruktuiranja bilansnih pozicija u aktivi i pasivi banke.Strateko planiranje treba da poiva na:

kreiranju vizije banke - definisanje daljeg razvoja banke

17

razrada akcionog programa banke Srateka poruka banke privui vei broj klijenata banke , obezbijediti znaajnu stopu profitabilnosti banke, obezbijediti stalnu likvidnost banke.Akcioni program banke treba da prui podatke o trokovima banke, osoblju banke, informacionom sistemu banke, kvalitetu usluga banke (TOPIK). Strateko planiranje kao metod upravljanja bankom pojavljuje se poetkom 80-tih godina, kod velikih poslovnih banaka, s ciljem sagledavanja njihovih pozicija na tritu i pronalaenju najpovoljnijih reenja za jaanje njihove konkurentnosti na tritu. Stratekim planiranjem definiu se bankarski proizvodi i postie se vea segmentacja finansijskog trita. Svaki strateki plan treba da prui odgovor na moguu ponudu i tranju finansijskih usluga. Banka projektuje svoj poloaj na finansijskom tritu, potencijalne bankarske proizvode, tehnologiju i organizaciju rada, efikasnije i jeftinije ostvarivanje usluga za klijente, preduzetniki duh i maksimira profitnu stopu. Cilj svakog stratekog planiranja treba da se odnosi na pravce prestrukturiranja bilansnih pozicija u aktivi i pasivi banke. Promena postojee konfiguracije bilansa stanja banke treba da utie na eliminisanje kontaminimranih delova aktive i visoku zavisnost pasive od tuih izvora sredstava. Novo formirana konfiguracija bilansa stanja banke mora dati pozitivan odgovor na pitanje: Kako poveati profitabilnost banke uz njeno smanjenje izloenosti potencijalnim rizicima?. Strateko planiranje u poslovnim bankama treba da poe od: 1. kreiranja vizije banke, 2. zbora strategije banke i 3. razrade akcionog programa banke. 41. Strategija upravljanja portfeljom banke Struktura bankarskog portfelja poiva na optoj teoriji tranje u okviru aktive bilansa stanja poslovne banke. Investicioni portfelj u aktivi poslovne banke moe se analizirati sa aspekta: - kvaliteta portfelja, - granske diverzifikacije portfelja, - rone strukture portfelja i geografske razuenosti hartija od vrednosti. Kvalitet portfelja hartija od vrednosti, zavisi od poslovnih performansi i njihovih emitenata (izdavaoca). Kvalitetnim hartijama od vrednosti se smatraju one hartije od vrednosti kod kojih se ne postavlja pitanje izvrenja ugovorenih obaveza u momentu njihovog dospea. U portfelju bilansa poslovne banke je nuno selektirati, kvalitetne hartije od vrednosti i ne kvalitetne hartije od vrednosti. Kvalitetnim hartijama od vrednosti smatraju se dravne hartije od vrednosti. One se prodaju uz niu kamatnu stopu, nose sa sobom manju stopu prinosa i imaju nii stepen rizika. Nekvalitetnim hartijama od vrednosti, odnosno manje kvalitetnim, smatraju se hartije od vrednosti koje su emitovale poslovne kompanije. One sa sobom nose vei stepen rizika, potencijalni gubitak i nude se na tritu po nadprosenim kamatnim stopama. Meutim, bez obzira na atraktivnu kamatnu stopu, one su u proseku manje traene, upravo zbog veeg rizika. Ako su u portfelju banke veim delom pristutne nekvalitetne hartije od vrednosti, tada je neophodno izvriti diverzifikaciju (izmenu) postojeeg portfelja. Granskom diverzifikacijom hartija od vrednosti vri se redukcija potencijalnog rizika. Ukoliko, u portfelju banke dominiraju hartije od vrednosti samo iz jedne privredne grane ili delatnosti, tada postoji potencijalna opasnost od rizika koji moe nastati u dotinoj grani (konjukturne promene) i u odreenom vremenskom periodu. Portfelj hartija od vrednosti u banci treba da je zastupljen po svim privrednim granama, kako bi se izvrila disperzija mogueg rizika. Rona struktura hartija od vrednosti je u direktnoj povezanosti sa ogranienjem stepena rizika. Menadment poslovne banke, esto se odluuje na vei stepen rone diverzifikacije hartije od vrednosti. Diverzifikacija hartija od vrednosti se vri grupisanjem istih u vie ronih grupa (razliit stepen ronosti), kako bi se ublaile negativne posledice od trinog, kamatnog i valutnog rizika. Geografska razuenost hartija od vrednosti ima direktnog uticaja na stepen smanjenja potencijalnog rizika. Ukoliko je struktura portfelja hartija od vrednosti u banci tako postavljena, da je prisutna geografska disperzija, manja je verovatnoa da e na svim prostorima biti maksimalno prisutan rizik. Prostori na kojima su dominantna nepovoljna ekonomska kretanja, kompenzirae se sa prostorima gde su izuzetno povoljna ekonomska kretanja. Menadment banke se moe opredeliti za pasivnu ili akvitnu politiku kompleksnog portfelja.

izbor strategije banke - penetracija trita, osvajanje novih trita...

18

Pasivna politika kompleksnog portfelja u banci, podrazumeva kupovinu i dranje portfolio strukture sve do roka dospea svih tipova i oblika hartija od vrednosti. Ona opredeljuje banku da ne oekuje dobit iz tekuih transakcija na finansijskom tritu, nego odgovarajui prinos nad preuzetim stepenom rizika hartija od vrednosti. Portfolio rizik izraava se koeficijentom beta koji predstavlja odnos izmeu rizika konkretnog potrfolia i ukupnog trinog rizika. Ako je koeficijent beta vei od 1 to znai da je konkretni portfolio akcija sa veim stepenom rizika nego to je rizik ukupnog trita akcija. Aktivna politika kompleksnog portfelja odnosi se na kupovinu i prodaju hartija od vrednosti, radi poveanja profita. Profit je mogue poveati pronalaenjem neravnotenih cena akcija i obveznica na finansijkom tritu. Aktivni portfolio menader obino kupuje akcije u momentu kada je odnos izmeu cene akcije i prinosa konkretne akcije nii od prosenog trinog nivoa akcije. U sluaju kada je odnos izmeu cene akcije i prinosa konkretne akcije vii od prosene trine cene akcije, portfolio menader vri prodaju akcije. 42. Karakteristike tradicionalne i savremeno organizovane banke Najvanije karakteristike tradicionalne (klasine) banke su: banka je primaoc i davalac bankarskih usluga (mobilie slobodna novana sredstva, formira kreditni potencijal i odobrava kredite), banka ne obraa posebnu panju na konkurenciju (tranja za kreditima je vea od ponude sredstava), banka ne stavlja u finansijskom posredovanju, u pravi plan, poslovne zahteve svojih klijenata, (klijenti iz nude dolaze u banku radi podizanja zarada ili plaanja odreenih obaveza), banka deluje i suvie komotno, boluje od poslovnog komformizma (veliki broj zaposlenih, nepovezane poslovne funkcije, dislocirana na vie mesta i sl.), banka nudi izuzetno sloenu lepezu bankarskih proizvoda, ne po principu biraj, ve o principu uzmi ili ostavi (bankarske aktivnosti se prvenstveno odnose na depozite, kredite, kamatne stope i ronu strukturu plasmana i izvora sredstava), banka razvija svoj imid preko jeftine propagande, dekoracije svog enterijera, spoljne fasade, alter sala uz poveanje broja filijala i ekspozitura, banka se dnevnobori sa odravanjem likvidnosti, a profitabilnost reava u zadnjem kvartalu tekue godine, (esto ima neprohodan iro raun, esto koristi obaveznu rezervu, esto ima nedostatak gotovine na alterima, dolazi do pozitivnog rezultata fiktivnim prihodima, uveava trajni kapital delom bez likvidnog pokria i sl.), banka nema razraen adekvatan sistem nagraivanja (gubi se motivacija za kreativnim radom, uz geslo zaposlenih bitno je da proe radni dan a o uinku neka neko drugi razmilja i sl.), banka esto otvara akreditiv bez pokria, izdaje garancije bez limita i kontrole: nekontrolisano povlai kreditne linije (dinarske i devizne), otvara neprofitabilne inopunktove (i u ovom sluaju vai geslo vano je otvoriti akreditiv a reavae se njegovo pokrie u momentu dospea, bitno je povui kreditnu liniju da bi se danas preivelo, sutra je novi dan i nova situacija, vano je imati inopunktove pa ako neto urade dobro doli za banku i sl.), banka esto kasni u izmirenju svojih obaveza prema Centralnoj banci i u duniko-poverilakim odnosima (prisutna je logika: od Centralne banke treba samo povlaiti nove izvore uz prolongiranje starih obaveza, duniko-poverilaki odnosi se mogu i sa odloenim rokom izmirivati jer niko nema hrabrosti blokirati iro-raun velike banke i sl.). Savremene banke u svetu se okreu svojim klijentima paketom svojih aranmana klju u ruke, vodei rauna da se prihod ne moe samo sticati na osnovu kamata i provizija, ve i po osnovu: rente, dividende, eskonta, lombarda, terminskih transakcija kao i drugih oblika kapitalisanja. Za savremene banke se kae, da nisu banke dunika, ve da su banke poverilaca. Karakteristike banaka savremenog tipa su: strategijski menadment (strategijsko upravljanje), profesionalni bankarski kadar, lojalnost banci, podjednaka zatita interesa i klijenata i banke, visok nivo bankarske itike i morala, savremena organizacija, tehnologija i kontrola poslovanja banke, trini koncept poslovne politike banaka i sl. Strateki menadment u bankama savremenog tipa podrazumeva, novu poslovnu filozofiju (strategiju) rukovoenja i upravljanja bankarskim proizvodima evidentiranim u bilansnoj i vanbilansnoj evidenciji banke. Strategijsko

19

upravljanje bankom podrazumeva, upotrebu bankarskih kalkulacija ( po bankarskim proizvodima), pri donoenju poslovnih odluka na finansijskom tritu. 43. Karakteristike modela savremeno organizovane banke U razvijenim zemljama trinog tipa privreivanja dominiraju dva organizaciona modela poslovnih banaka. Prvi model poiva na malom broju velikih banaka (organizaciono i finansijski posmatrano) i isti je karakteristian za Veliku Britaniju, te se stoga u praksi naziva britanski model bankarskog sistema. Drugi model poiva na velikom broju poslovnih banaka koje imaju razliitu veliinu. Ovaj model je karakteristian za SAD-e, te se stoga u praksi naziva ameriki model bankarskog sistema, koji sadri karakteristike prethodna dva modela. Karakteristika amerikog modela organizacije banaka jeste, da ograniava formiranje filijala banke van dotine federalne jedinice kao i stvaranje bankarskih holding kompanija koje okupljaju dve ili vie banaka (bez teritorijalnog ogranienja). Britanski model organizacije banaka polazi od njihove decentralizacije u okviru poslovnih sektora. Vodee britanske banke najee imaju sledee sektore: bankarstvo na malo, korporacijsko bankarstvo, privatno bankarstvo, osiguranje, merent bankarstvo, meunarodno bankarstvo. Banke posebno posveuju panju sektoru treerija, iji je zadatak da vri transfer novanih sredstava izmeu pojedinih organizacijonih delova banke. Centralni zadatak treerija odnosi se na operativno odravanje likvidnosti banke i upravljanje sa aktivnomi pasivom banke. U vajcarskim bankama poslovni sektori su podeljeni na vie departmana. Sektor komercijale obuhvata departmane koji koji se odnose na: kredite, faktoring i sl. Sektor za finansije obuhvata departmane: primarne i sekundarne emisije HOV, trezor, operacije na novanom i deviznom tritu. Sektor investicija obuhvata departmane sa privatnim klijentima, investicionim fondovima, investicionim konsaltingom, finansijskom analizom i sl. Sve poslove u banci treba razdvojiti na poslove koji su direktno vezani za bankarsko poslovanje (bankarske poslovne linije) i poslove koji su indirektno vezani za bankarsko poslovanje (funkcije podrke odluivanja). Bez obzira na podelu poslova na dve velike grupe u banci, isti tretman treba dati i bankarskim poslovima i poslovima podrke odluivanja, ukoliko se eli doneti racionalna i efikasna poslovna odluka u banci. Poslovi iz domena bankarskih poslovnih linija mogu se grupisati u etiri poslovne linije. Poslovne linje se odnose na: poslove sredstava i likvidnosti (treeri poslovi), kreditne i investicione poslove, poslove sa stanovnitvom, poslove meunarodnih odnosa. Poslove iz domena funkcije podrke odluivanju mogu se grupisati u etiri grupe. Ti poslovi se odnose na: funkciju stratekog planiranja, funkciju raunovodstva i izvetavanja menadmenta, funkciju pravnih, administrativnih poslova i ljudskih resursa, funkciju informacione tehnologije. Upravljaku strukturu banke mogu da ine: 1) Skuptina banke, 2) Upravni odbor banke, 3) Nadzorni odbor banke. Na nivou banke je nuno formirati: 1) Centralni kreditini odbor, 2) Komitet za upravljanje aktivom i pasivom banke (ALCO), 3) Odbor za informacionu tehnologiju. Na elu poslovnih linija u delu bankarskih poslova i funkcija podrke odluivanja, mogu biti: Izvrni direktori banke, koji zajedno sa direktorima glavnih filijala ine bord direktora banke. Model savremene organizacije banke poslovno je orijentisan: prema klijentima banke, minimiziranju kreditnih rizika, efikasnoj podeli poslova (poslovne linije, funkcije podrke odluivanja, subsidijama preduzea) efikasnijim i sveobuhvatnijim procedurama, organizacionoj fleksibilnosti banke (specijalizacija, centralizacija, decentralizacija), profitabilnosti, likvidnosti i efikasnoj kontroli poslovanja banke. Uslov za uspeno funkcionisanje banke jeste, dobra saradnja u svim segmentima izmeu: zamenika generalnog direktora za funkcije podrke odluivanja i zamenika generalnog direktora subsidijarnih preduzea kao i direktora glavnih filijala. Isto tako, od izuzetne je vanosti i dobra saradnja izmeu izvrnih direktora i direktora glavnih filijala, na planu pojedinanih poslovnih linija i funkcija podrke odluivanja. Bez obtira, to su izvrni direktori direktno odgovorni za funkcionisanje poslovnih linija, odnosno funkcija podrke odluivanja (direktna saradnja

20

izmeu izvrnih direktora i direktora sektora u glavnim filijalama), nelogino bi bilo iskljuiti iz ovog lanca poslovnih dogaaja direktore glavnih filijala, a sve u cilju efikasnijeg i profitabilnijeg rada dotine poslovne linije ili dotine funkcije podrke odluivanja. Centralni kreditni odbor sainjavaju: generalni direktor, zamenici generalnog direktora, izvrni direktor za kredite i investicije, izvrni direktor za meunarodne odnose, pravni savetnik i direktor glavne filijale o ijem se klijentu na odboru odluuje.

44. Karakteristike modela bankarskih poslovnih linija Poslovne linije banke se odnose na: 1) liniju sredstava i likvidnosti - u okviru linije sredstava i likvidnosti se odrava tekua i perspektivna likvidnost banke, upravlja iro-raunom banke, objedinjavaju domaa i meunarodna plaanja, obavljaju terminske transakcije, obavljaju transakcije emitovanja HoV i sprovodi upravljanje sa kapitalom banke. 2) liniju kredita i investicija - u okviru linije kredita i investicija vri se dubinsko praenje kreditne funkcije i funkcije investicija sa valutnog i ronog aspekta. Naglasak se podjednako stavlja kako na odobravanje kredita i investicija tako i na naplatu kredita i investicija i na upravljanje "loim" kreditima. Novo odjeljenje u okviru kreditne funkcije jeste odjeljenje prinudne naplate. 3) linija poslova sa stanovnitvom - u okviru ove linije moe se formirati: a) odjeljenje kreditnih poslova b) odjeljenje platnih kartica c) odjeljenje uputstava i sprovoenje postupka 4) linija meunarodnih odnosa - moe imati sljedeu organizacionu strukturu: a) odjeljenje korespodentskih bankarskih odnosa b) odjeljenje deviznih kredita i garancija 45. Karakteristike modela funkcije podrke odluivanja Funkcije podrke odluivanju odnose se na: 1) funkcija stratekog planiranja - prikuplja inpute za strateko planiranje, definie poslovnu politiku, projektuje godinji poslovni plan banke i daje nacrt stratekog plana banke 2) funkcija raunovodstva i izvjetavanja menadmenta - podnosi eksterne izvjetaje CB, mjri profitabilnosti banke, bavi se alokacijom trokova banke, izvjetava o kreditnim, kamatnim, deviznim i operativnim rizicima 3) funkcija pravnih, administrativnih poslova i ljudskih resursa - moe biti organizovana preko sljedeih organizacionih cjelina: a) odjeljenja pravnih poslova b) odjeljenja administrativnih poslova (logistike) c) odjeljenja upravljanja ljudskim resursima i kadrovske evidencije - nova bankarska aktivnost (upravljanje ljudskim resursima i kadrovska evidencija, sistematizacija i mjerenje uinaka, edukacija kadrova, poslovne procedure i interno informisanje) 4) funkcija informacione tehnologije - treba da vodi rauna o: - analizi i razvoju informacionog sistema - obradi podataka - podrci korisnicima informacionog sistema - odravanju informacionog sistema Banka treba da ima jedinstven informacioni sistem, opremljen savremenom opremom, od altera do "top" menadmenta banke.

46. Karakteristike modela profitnih centra (filijalski sistem)Organizaciono upravljanje bankom podrazumijeva formiranje profitnih centara u banci, u cilju praenja prihoda i rashoda po osnovnim grupama bankarskih proizvoda i bankarskim proizvodima pojedinano. Na osnovu profitnih centara sagledava se uee pojedinih organizacionih dijelova banke (filijala) i bankarskih proizvoda u formiranju

21

ukupnog profita banke. Preko profitnih centara mogue je utvrditi koje organizacione cjeline ili grupe bankarskih proizvoda ostvaruju gubitak i direktno umanjuju stopu profitabilnosti banke kao cjeline. Savremeno organizovane banke razvijaju servis elektronskog bankarstva. Smanjuje se broj filijala, a naglasak se stavlja na profitne centre-glavne filijale. Vee banke karakterie distribuciona mrea koja se sastoji iz filijalske i nefilijalske mree. Filijale u banci mogu biti: a) sa limitiranim uslugama b) automatizovane filijale c) specijalizovane filijale (za nekretnine, za privatno bankarstvo...) d) finan