S Medicina I Kolokvijum

8/17/2019 S Medicina I Kolokvijum

1/21

1. Koja vrsta iz reda primate je nabliža coveku i zbog čega?

Čoveku su najbliži čovekoliki majmuni, odnosno bezrepi antropoidni majmuni, koji nemaju žuljeve na zadnjici.Svrstavaju se u tri reda: oranguntan, šimpanza, gorila. Odlikuju se po dobro razvijenom mozgu i imajusposobnost razumnog reagovanja i ispunjavanja odredjenih zadataka.

rane se biljnom i zivotinjskom hranom. !olozaj unutrasnjih organa je slican polozaju organa kod coveka."lakavost pazusnih jama kod simpanze, kao i prisustvo brade i brkova kod orangutana.

#akodje postoji slicnost i u krvnim grupama, menstrualnom ciklusu i polozaju ploda u materici. $maju istutelesnu temperaturu, identicnu %rekvenciju disanja i srcanog rada, kao covek.

Čovek pripada klasi & sisara, redu & primata 'prvi red sisara(, podred ) čovekoliki majmun, superfamilija & porodica ljudi, familia & ljudi

2. Kroz koliko stadijuma se može opisati hominizacija čoveka?

*roz tri stadijuma:

1. Australopithecus- južni majmun2. Homo erektus-uspravni čovek

3. Homo sapiens- pametan čovek

3. Koji su faktori evolucije čoveka?

• +sortativno ukštanje• utacije

• igracije• -enetički dri%t• Selekcija

. !eneticki drift?

-eneticki dri%t je %aktor koji menja geneticku strukturu populacije i predstavlja slucajne promene ucestalostialela kroz generacije.

". Koje su osnovne odlike čoveka kao žive materije?

.#elijska gradja 'protoplazma(,

/. $ast i razvoj 'živi organizmi uzimaju hranu i koriste je kao energetski ili gradivni materijal, tako da na tajnačin dolazi do pove0anja organizma, odnosno do rasta(,

1. %emijski i fizički sastav 'živa bi0a imaju 0elijsku gra2u, odnosno sastoje se od malih strukturnih i%unkcionalnih jedinica koje nazivamo 0elije(,


2/21

3. $azmena materija i energije 'živa bi0a dobijaju energiju unosom hranljivih materija, sva uneta hrana nekoristi se za rast ve0 se jedan deo koristi i za stvaranje energije, koja je neophodna za održavanje životnih%unkcija(,

4. $azmnožavanje reprodukcijom,

5. &tarenje,

6. 'etalni zavr(etak 'umiranje(.

). #elija * gra+a i osnovne karakteristike?

7elija je osnovna jedinica gradje i %unkcije živih organizama. ože biti i samostalan organizam kao u slučaju prokariota i jedno0elijskih eukariota. !ostoji niz vlastitih životnih osobina: rast, razvoj, reprodukcija,metabolizam.

,rema stepenu složenosti gra+e postoje / organizaciono različita tipa 0elija: prokariotske 'isključivo jedno0elijski organizmi & nemaju izdi%erencirano jedro( i eukariotske 'mogu imati jedno0elijsku i više0elijskuorganizaciju, imaju izdi%erencirano jedro(

emijski elementi koji izgra2uju 0eliju nazivaju se biogeni elementi. Od kojih oko 849 žive materije činesamo 3 makroelementa: ugljenik, vodonik, kiseonik i azot. Od esencijalnih mikroelemenata bitni su: gvož2e, bakar, mangan, brom.

sastav protoplazme ulaze slede0a osnovna jedinjenja:

. ;eorganska 'voda, neorganske soli(/. Organska 'lipidi, proteini, ugljeni hidrati i nukleinske kiseline(

-. eorganska jedinjenja

/oda je jedna od glavnih komponenti živih sistema i čini čak 4< & 849 težine 0elije. *oličina vode u 0elijičoveka zavisi od:

• &tarosti 'najve0u količinu vode imaju embrionalne 0elije(

/rste tkiva• 0etaboličke aktivnosti '%iziološki najaktivnija tkiva ) miši0no i nervno imaju ve0i procenat vode u odnosu

kosti i zubi, u čijim 0elijama je najmanje ima(• ,ola

loge vode su:

. unuverzalni rastvarač/. pogodna sredina za odvijanje metaboličkih reakcija1. transportna uloga3. učestvuje u termoregulaciji i osmoregulaciji

eorganske soli mogu imati strukturnu ulogu grade0i čvrste delove organizma 'kosti i zubi(, aktivatori sumnogih enzima, obezbe+uju polarizovanost elijske membrane, imaju druge %iziološki aktivne uloge'%oss%ati & kao prenosioci hemijske energije, karbonati i bikarbonati & regulišu p(


3/21

=. 4567 879:;?@ABC DCEFGHC IA EAJA BG: =>6>;8;:795, >@7>;8;:795 C A>@7;8;:795.

KLBLIGDGFCEC IA DCEFLJCMLN BA NL? FGMJLPCHC BG QFLIHCRG RAECAG. TANG UFLR ?@ABCVLWCD GHLNGEAJA IA BG: HFCLMA, HAHFLMA, QABHLMA 'FCULMG C EAMLVICFCULMG( C DAVILMA '?JVLMG C XFVHLMG(

YAJCRA VLFCIHA ?@ABA DCEFGHA LUJCV =>6>;8;:79;, MUL? ZA?G IA QLJCIGDGFCEC 'B:>C 7 @7B>56 &BGIHGR LE WAJCVL? UFLRG NLJAVJG ?JVLMA( C ECIGDGFCEC '=;@D;E @;BD; 7 ;8;:>D;( FGMJGP EL

NLBLIGDGFCEG '@FB>D;E G:FBD; 7 ;@;BD;(. H;B>6 ;A>:AI7J5 F = I:5F NLBLIGDGFCECLEJGMA QLFHGJBCN VFWLHLVLN RAHF, G MGHCN IA VLFCIHA FGMJCZCHA IWFDA.

[GJGVHLMG C XFVHLMG IA RAHFC QFAHWGFGR ?JVLM QFL\AILN VLBWAFMCRA NLBLIGDGFCEG. ]UL? BGWAEABL? LF?GBCMN CMWGB LF?GBG MG WGFAA LE ?@ABCD DCEFGHG QLIHLRC IGNL @FB>D; '?JGWBC CMWLF ABAF?CRA CLIBLWBC HFGBIQLFHBC LUJCV Â_AFG LF?GBCMN(, VLRG IA BGJGMC VFWC C HAJAIBCN HAZBLIHCNG C@7B>56 'QLJCNAF ?JVLMA( VLRC IA BGJGMC _AJCRGNG RAHFA C NC^C_G.

L:;9767 A>@7;8;:797 I: \AJJLMG 'UC@VA(, G?GF 'GJ?A(, DCHCB 'PCWLHCBRA(.

M5D5:67 A>@7;8;:797 I: IVFLU 'UC@VA( C ?JCVL?AB '@EC(

8. L@7B5=7J; * 8>:=>6B; :5F@;I7J; @7B5=7J5

[JCVANCRG LMBGZGWG BCWL ?JVLMA VFWC, VFA_A IA ?FGBC\GNG LE 1,5 & 5, mmol ` . TLWA_GBC BCWL?JVLMA VFWC LMBGZGWG IA VGL DCQAF?JCVANCRG, ELV IA IBCPABC BCWL LMBGZGWG VGL DCQL?JCVANCRG.[JCVANCRG RA FA?JCIGBG DNLFGJBCN XGVHLFCNG.

BIJCB 'DLFNLB QGBVFAGIG( IBCPGWG BCWL ?JVLMA VFWC BG HGR BGZCB ^HL:

. JGV^GWG EAQLBLWGA ?JVLMA RAHFC C NC^C_CNG C

/. L@A CIVLFC^_GWGA ?JVLMA LE IHFGBA _AJCRGCWL ?JVLMA VFWC QLWA_GWGR DLFNLBC: ?JVG?LB, GEFABGJCB, HCFLVICB C DLFNLB FGIHG

1N. L@7B5=7JB7 7695B

GVLB BLÂG BAVA BGNCFBC\A C ABA FGM?FGEA C GQILFQ\CRA EC?AIHCWBLN HFGVH, ELJGMC ELQLFGIHG BCWLG Â_AFG '?JVLMA( VFWC. fGL FAMJHGH HL?G, QGBVFAGI QLZCA EG JZC DLFNLB CBIJCB,VLRC LNL?_GWG JGMGV ?JVLMA, GJC IG LN C EF?CD NGHAFCRG, BHGF _AJCRA. AM QFCIIHWG CBIJCBG,LWGR QFL\AI UC IA LEC?FGWGL MBGHBL HAPA C IQLFCRA.

TGBVFAGI, VGL C EF?C LF?GBC, CNG IWLRA ?FGBC\A. I\FQ@CWGAN LWA PJAMEA ELJGMC EL QLFANA_GRGJZAG CBIJCBG C QLIJAECZBL? FGMWLRG Â_AFBA ULJAIHC 'JGH. diabetes mellitus(. ICN HL?G, WCILV BCWLCBIJCBG ELWLEC C EL IHGG DCQL?JCVANCRA, ^HL LF?GBCMGN FA?CIHFRA VGL ?JGE.

O:>J B>J7 >9:;P;; 76S5R; 65B5 6;=7:67I5E 6;D7; 5@7B5=7JB7 7695B TLUV D;


4/21

11. L@7B5=7JB> >A >AC7J; B;9; LU >9:5X565 6;=7:67I5 A>=6>P7=> ; R56>= B>@7Q76>=. > I^HCBC, HL RA LQHAFA_AA LF?GBCMNG ?JVLMLN. L MBGZC EG C BGNCFBC\A IG BCIVCN [ NL? CMGMWGHCMBGZGRBCRC QLFGIH BCWLG ?JVLMA VFWC, VGEG IA BLIA WAJCVCN VLJCZCBGNG

12. Y:>P567J; 7 6;J:;D6>:67J; >:;6B; J597R5R;. NGR QFCNGFBL ?FGECWB JL?ELV I IAVBEGFBC ABAF?AHIVC CMWLFC. AJGBZAWCBA I BLICL\C BGIJAEBCD LILUCBG, ABMCNIVA GHCWBLIHC,LEUFGNUABA GVHCWBLIHC C EF. TFLHACBC I ABMCNC, DLFNLBC, GBHCHAJG, ?FGECWBC 'VFAGHCB VLPC(,HFGBIQLFHBC 'DANL?JLUCB VFWC QFABLIC VCIALBCV C ?@ABECLVICE(, VLBHFGVHCJBC 'GVHCB C NCLMCB NC^C_BCN _AJCRGNG(, FAMAFWBC ' RGRCNG C IANABCNG(

Y:5=; 85=7JB>J :;X7, QFLHACBC I QLJCNAFC JCBAGFBL QLWAMGBCD GNCBLVCIAJCBG. TFLHACBA ?FGEA /< FGMJCZCHCD GNCBLVCIAJCBG VLRA NL? EG IA VLNUCBR BG BAL?FGBCZAB UFLR BGZCBG. Z=76>B75@765 F:5@; A:>:;6B; J597R5R; VGRG IGEFPA VGFULVICJB C GNCBL ?FQ BG IIAEBLN?@ABCVLWLN GHLN. NCBLVCIAJCBA IA NAILUBL IQGRGR QAQHCEBCN WAMGNG, QFC ZAN GNCBL ?FQG

RAEBA IA IQGRG IG VGFULVICJBLN ?FQLN EF?A GNCBL VCIAJCBA.O:>JE :@59 ;=76>B75@76;Q767 A:7=;:6F 456; 567=;.

AJGBZAWCBA QFLHLQJGMNA NL? UCHC A:>P565. QFLIHA I CM?FGABA IGNL LE GNCBLVCIAJCBG.JLPABC QFLHACBC LICN GNCBLVCIAJCBG CM?FGABC I LE EF?CD NLJAVJG '?@ABCD DCEFGHG, JCQCEG,XLIXGHBA VCIAJCBA(

1. [; LF?GBCMN NGIHCCNGR ABAF?AHIV C ?FGECWB JL?. F?GBCMGN IA IBGUEAWG NGIHCNG FAILFQ\CRLN CM \FAWG CJC ICBHAMLNCM EF?CD DFGB@CWCD NGHAFCRG.

QILFQ\CRG NGIHC RA NL?_G VGEG I FGIHWLFABA BG ?JC\AFLJ C WC^A NGIBA VCIAJCBA C WF^C IA QFAVLHGBVL? \FAWG JCNX. > JCNXC IA QLBLWBCN IQGRGAN IHWGFGR VGQ@C\A NGIHC, VLRA IA MGHCN LUGWCRGRUAJGBZAWCBGNG ?FGEA_C DCJLNCVFLBA. CJLNCVFLBC JCNXBCN IELWCNG \FAWG LEJGMA ?JGWBC JCNXBCVGBGJ C EG@A VFW.

\ >CD7:>= 6; 85=7JB7 ;P565 =;G>@7A797 C 8>@5@, VLRC ?FGEA NANUFGBAPCWLHCIVCD _AJCRG. LJAIHAFLJ RA EAFCWGH JCQCEG & HMW. IHAFLCE. KGIBA VCIAJCBA IA LICN MG ELUCRGAABAF?CRA VLFCIHA C MG IHWGFGA JCQLQFLHACBG, RAECAG IG UAJGBZAWCBGNG VLRA CNGR ?FGECWB JL?.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B2https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B2


5/21

1. ^d cega se sastoji jedroE njegova uloga ?

Sam latinski naziv nukleus 'jezgro( govori o značaju jedra za 0eliju. njemu se nalazi ";* u kojoj je zapisanosve ono sto celija treba da uradi da bi se odrzala u zivotu i prilgodila promenama u okolini. edro regulisesve procese u celiji, u njemu se obavlja i sinteza ";* ' replikacija( i svih vrsta ;* 'transkripcija (. edro sesastoji od jedrove opne 'nuklearnog ovoja( i jedrovog soka 'nukleoplazme(.

uklearni ovoj je izgra2en od dve membrane: spoljašnje i unutrašnje, izme2u kojih se nalazi perinuklearni prostor. Spoljašnja membrana nosi ribozome i u kontaktu je sa granularnim endoplazmatičnim retikulumom. ;uklearni omotač sadrži otvore 'nuklearne pore( preko kojih se obavlja razmena materija izme2unukleoplazme 'nešto ve0e gustine od citoplazme, kao rezultat nešto niže količine vode u jedru( i citoplazme0elija. !rolaz supstance kroz pore je selektivan. elike čestice prolaze aktivnim transportom, dok di%uzijommogu da prolaze molekuli rastvorljivi u vodi i joni.

nukleoplazmi se nalaze hromozomi ) hromatin i jedarce. %romatin predstavlja kompleks ";* i proteina._edarce TnukleolusV je membranozna organela jedra u kojij se vr(i sinteza $K i formiraju subjediniceribozoma.

edro predstavlja in%ormacioni i kontrolni centar svake 0elije. Svaka 0elija ima jedno ili više jedra tako dagubitak jedra izaziva i smrt 0elije.

1". abroj sve elijske organele?

. ^rganele koje učestvuju u procesu sinteze 'ribozomi, endoplazmatični retikulum, -oldzijev kompleks(q

/. ^rganele u kojima se skladi(te hidrolitički enzimi 'lizozomi, peroksizomi i vakuole biljne celije(q

1. ^rganele u kojima se sinteti(e `, 'mitohondrije(

Ovakvo grupisanje ne obuhvata centrozome koji učestvuju u deobi i jedro u kojem su smešteni hromozomi.

1). #elijska membrana?

Sve membrane izgra2ene su od lipida i proteina organizovanih po %luido & mozaičnom modeli. Osnovna lipidnakomponenta su %os%olipidi koji grade dvosloj i membrani daju %luidan karakter, a globularni proteini uronjeni suu dvosloj i imaju mozaičnu distribuciju.

embrane su dinamični sistemi zbog pokretljivosti molekula u njima i razmene materija sa drugimmembranama 0elije. embrana je vrlo tanka i elastična struktura koja okružuje i ograničava svaku 0eliju i čuvanjen inegritet.

ipidni dvosloj je izgra2en od %os%olipida i holesterola. Oba ova molekula imaju jedan hidro%ilni deo) rastvorljivu vodi, i drugi, hidro%obni deo) rastvorljiv u mastima.

ipidni dvosloj membrane je osnovna barijera koja sprečava prolazak supstanci rastvorenih u vodi, kao što surazličiti joni glukoza, urea, aminokiseline, itd. Supstance rastvorene u mastima kao što su kiseonik, ugljen &dioksid, alkohol, vitamini ", , *, +, lako prolaze kroz lipidni dvosloj.

!roteini membrane su uglavnom glikoproteini. !ostoje dve vrste proteina:

• $ntegralni & prolaze kroz celu debljinu membrane.• !eri%erni & vezani za površinu membrane i ne prolaze kroz nju


6/21

nogi od integralnih proteina služe kao kanali za prolaz supstanci rastvorenih u vodi, naročito joni. "rugi deointegralnih proteina deluje kao proteinski nosač koji prenosi supstansce suprotno od njihovog prirodnog smerašto se naziva aktivan transport.

1-. 0itohondrije?

Obavijene su sa dve membrane, spoljašnjom i unutrašnjom. $zmedju njih se nalazi intermembranski prostor.

&polja(nja je glatka i propustljivija od unutra(nje . nutrašnja pravi veliki broj invaginacija ili krista, kojezalaze u matriks. Kriste su važne za resorptivnu funkciju mitohondrije , jer njihovo prisustvo znatno uve0avaresorptivnu %unkciju mitohondrija. ;a unutrašnjoj površini krsta raspore2ene su kompleksne proteinskepartikule koje učestvuju u sintezi +#!)a kao +#!) sintetaze. !redstavljaju centre celijskog disanja.itohondrije se u nekim slucajevima nazivaju i energetskim centralama celije.

matriksu se nalaze nekoliko kopija malih cirkularnih molekula ";* , koje se označavaju kaomitohondrijalna K 'kod čoveka nosi 16 gena(.

7elije koje su metabolički veoma aktivne imaju i preko


7/21

loga -*)a je u modifikacijiE sazrevanju i usmeravanju molekula. -* se sintetišu ugljeni hidrati, koji sezatim vezuju za lipide i proteine, grade0i glikolipide i glikoproteine. -* ima značajnu ulogu u obnavljanju plazma membrane.

2N. 'izozomi ?

izozomi su organele koje se stvaraju u -oldžijevom aparatu. Smeštene su po čitavoj protoplazmi i

predstavljaju digestivni aparat elije koji vari neželjene supstance koje se na2u u 0eliju. lizozomima postojiogroman broj hidrolitičkih enzima koji razlažu (eereE masti i proteine. normalnim uslovima membranalizozoma sprečava hidrolitičke enzime da do2u u kontakt sa drugim supstancama u 0eliji.

21. ,eroksizomi?

!eroksizomi su slični lizozomima. astaju od glatkog $ i sadrže enzime oksidaze . Oksidaze vezujukiseonik sa vodonikom i stvaraju vodonik * peroksid koji oksidiše neke supstance koje bi inače bile otrovne.Ovako se razlaže alkohol u jetrinim 0elijama. asne kiseline se razlažu do acetil & koenzima +.

22. Koji su osnovni delovi spermatozoida?

Spermatozoid pliva u pravcu jajne 0elije pa mu je i oblik tome prilagodjen. Sastoji se iz :

. !lave) grade je jedro i akrozomq

/. /rata) smeštene dve centriole 'jedna 0e obrazovati deobno vreteno prve deobe posle oplodnje, a druga predstavlja bazalno telašce biča spermatozoida(q

1. &redisnjeg dela) smeštene mitohondrije 'mitohondrije sintetišu +#! koji je izvor za kretanje spermatozoida(q

3. iča 'repa( pomo0u kojeg se spermatozoid kre0e.

polnim odvodima žene spermatozoid preživljava 3= sati najviše 1 dana. Sadrži neparni 'haploidni( brojhromozoma /1 'mogu imati dvostruku garnituru hromozoma // & ženski spermatozoid i //w & muškispermatozoid(.

+krozom je organela koja se nalazi u prednjem delu spermatozoida i služi za njegovu interakciju sa jajnom0elijom prilikom oplodnje 'akrozomska reakcija(. ;astaje od -oldžijevog aparata tokom spermatogeneze, kadase spermatide trans%ormišu u spermatozoide. +krozom čoveka sadrži hidrolitičke enzime.

xrzina kretanja spermatozoida u odnosu na njihovu veličinu je velika i u povoljnim uslovima iznosi )3mm za minut. Obično je potrebno oko / časa da spermatozoid pre2e put od uš0a materice do levka jajovoda, jer jeunutrašnja opna genitalnih puteva žene neravna. Sposobnost življenja spermatozoida zavisi od hemijskereakcije sredine i od temperature.

Spermatozoidi su aktivniji u neutralnoj ili blago alkalnoj sredini, u blago kiseloj ili kiseloj sredini njihova pokretljivost je smanjena, a u jako kiseloj sredini oni propadaju. !ove0ana temperatura tela može dovesti dosprečavanja spermatogeneze i iz tog razloga su testisi smesteni u skrotomu.


8/21

23. Koji su osnovni delovi jajne elije?

yenska polna 0elija & ovulum spada u najve0e 0elije čovekovog organizma i iznosi 4 mm, po izgledu jeokruglog oblika i promer joj je


9/21

*asnije javljanje menarhe kod sportiskinja u odnosu na žene koje se ne bave sportom objašnjava se preovladavanjem atletske gra2e sportiskinja 'manje naslage masnog tkiva(, kao i uticaj velikih %izičkihoptere0enja.

2). Kakva je fizička aktivnost u toku menstrualnog ciklusa?

Sportski trening za vreme menstruacije, ukoliko ona ima %iziološki tok, nije potrebno prekidati. !otrebno je

napraviti izvesno ograničenje. e preporučuje se plivanjeE posebno u hladnoj vodi T1) stepeni i nižeV.

!otrebno je napomenuti da žene koje su se pre pojave menstrualnog odliva 'enarhe( intezivno trenirale i bavile se sportom aktivno, lakše podnose %izičko optere0enje u toku menstruacije. $spitivanja su potvrdila daumereno vežbanje pozitivno utiče u onim slučajevima gde nema poreme0aja i bolova u toku menstrualnogkrvarenja.

!ošto su evidentne individualne razlike što se tiče obima krvarenja, prisustva glavobolje, bolova u predeluabdomena, mučnine, povra0anja, to je pogrešno postupati sa svim osobama na identičan način i terati ih datreniraju. !ravilno je individualan pristupiti ovom problemu.

disciplinama koje zahtevaju brze reakcije zapaža se da žene u vreme menstrualnog krvarenja postižu svojelične rekorde. e2utim, u vežbama koje zahtevaju smirenostE preciznostE koncentraciju i sigurnost u tokumenstrualnog krvarenja postižu lošije rezultate 'streličarstvo, streljaštvo, gimnastika(.

;ajpovoljniji period za postizanje vrhunskih sportskih rezultata kod zena je neposredno pred menstrualnokrvarenje a najnepovoljniji period je neposredno posle prekida menstrualnog krvarenja.

/6. ,odela po `seevu|

On je svrstao sve žene po reakciji kardiovaskularnog sistema u toku menstrualnog krvarenja na sledecegrupe:

1. grupa cini )N žena sportistkinja) kod njih nema znacajnih promena kod kardiovaskularnog sistema i kodnjih ne postoji ogranicenje za trening i takmicenjeq

2. grupa cini 3N sportistkinja) kod njih se javlja opadanje %unkcionalnih sposobnosti, i kao posledica toga i pad sportskih rezultata. ovoj %azi su nepozeljni treninzi i takmicenjeq

3. grupa cini " žena) imaju porast arterijskog krvnog pritiska i tahikardijuE kako u toku mirovanjaEtako i posle fizickog opterecenja. Ovoj grupi zena treba smanjiti intenzitet i trajanje treninga, a takmicenjezabraniti u toku menstrualnog ciklusa.

. grupa cini takodje " žena sportista) imaju pad arterijskog pritiska i niske vrednosti se registruju u

toku mirovanja. Ova grupa nije sposobna za trening i takmicenje, pa ih iz tih razloga treba zabraniti.

2. ta je gen?.....dnkErnk?

!en je fizička i funkcionalna jedinica nasledjivanjaE koja prenosi naslednu poruku iz generacije ugeneracijuE a čine ga celovit deo K potreban za sintezu jednog proteina ili jednog molekula $K. -enisu nanizani duž hromozoma. -en za odredjeno svojstvo uvek se nalazi na istom mestu na hromozomu koje senaziva genetski lokus.


10/21

";* i ;* se sastoje od nukleotida povezanih %os%odiestarskim vezama u polinukleotidne lance. ;ukleotid sesastoji od (eera 'pentoze(, azotne baze 'u ";* molekulu postoje cetiri azotne baze, dve purinske 'adenin,guanin( i dve pirimidinske 'citozin i timin(. +denin je uvek u paru sa timinom i povezan je dvema vodonicnimvezama i guanin sa citozinom sa trima vodonicnim vezama( i fosforne kiseline. ;ukleotidi ";* i ;* serazlikuju po (eeru 'u ";* je dezoksiriboza a u ;* je riboza( i jednoj pirimidinskoj bazi 'umesto timina;* ima uracil(

";* je sastavljen od dva polinukleotidna lanca koji su spiralno uvijeni jedan oko drugog. xaza koja je

povezana sa secerom naziva se nukleozid, dok se baza koja je povezana sa secerom i jednom ili vise %os%atnihgrupa naziva nukleotid.

Sve 0elije jednog organizma imaju istu ";* do se razlikuju 1 vrste ;*

. nformaciona ';astaje prepisivanjem strukturnih gena koji sadrže uputstvo za sintezu proteina.loga i);* je da to uputstvo za sintezu proteina prenesu do ribozoma. Sinteza i);* počinjeonda kada je 0eliji potreban neki protein. *ada se proizvedu dovoljne količine tog proteina i);* serazgra2uje(

/. ransportna '!revod uputsta za sintezu proteina sa i);* na redosled aminokiselina u proteini.!renosi aminokiseline do ribozoma(

1. $ibozomska ';jena uloga je da zajedno sa odre2enim proteinom nagradi ribozome(

7elije jednog organizma me2usobno se razlikuju po i);* i t);* koje sadrže dok su r);* i ";* u svim0elijama jednog organizma iste.

nk je jednolančana zato što nastaje prepisivanjem 'transkripcijom( dela jednog lanca ";*, odnosno gena, azatim se sa ;* prevede 'translacija( u redosled aminokiselina u proteinu.

2. ta je hromozom?

romozomi su telašca karakterističnog oblika koja se u jedru mogu uočiti za vreme deobe. ;ajbolje se uočavaju

za vreme meta%aze mitoze, pa se tada i izučavaju i i nazivaju metafazni hromozomi.

3N. asledjivanje vezano za hromozom ?

} hromozom je vrsta polnog hromozoma, sto znaci da je njime odredjen pol jedinke: zene u kariotipu imajudva hromozomaE a muskarci samo jedan. } hromozomi sadrže veliki broj gena od koji mnogi ne odre2uju polne karakteristike, odnosno, mnogo je ve0i broj gena na } hromozomu za telesne osobine nego za polne.

!oremecaji i bolesti koje se javljaju vezane za } hromozome su:

. daltonizam 'plavu, zelenu i crvenu boju(,

/. hemo%ilija + i x,1. umeren i tezak nedostatak imuniteta,3. rascep nepca,4. rascep mreznjace5. trombocitopenija6. proteinurija=. hipo%unkcija hipo%ize8. mal%ormacija šake i stopala


11/21

/. karcinom prostate,1. karcinom dojke muskarca, gluvoca,3. mentalna retardacija sa psihozom4. atro%ija optickog nerva...

31. ta je kariotip?

*ariotip je broj i raspored hromozoma. #elesne 0elije čoveka imaju diploidan proj hromozoma 35 ili / garniture po /1 hromozoma pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca, pa se tako obrazuju /1 parahromozomnih hromozoma.

32. ta je kariogram?

*ada se hromozomi %otogra%išu ili nacrtaju zatim se po ivici iseku i poredjaju u parove po veličini i dobije sekariogram.

ta je daltonizam i za(to se javlja?

adi se o recesivnom genu koji nije u stanju da izazove stvaranje onog dela mrežnjače pomo0u kojeg serazlikuju boje, a majka nosi recesivni gen za boje '(. Otac saizmenjenim genom ne može da prenese bolest nasinovejer je recesivni gen smesten na hromozomu koji sinovi dobijaju od majke. ;a 0erke prenet ovaj gen nedovodi do poreme0aja jer je prisutan samo na jednom hromozomu, ali njihovi sinovi 0e biti slepi za boje izrazloga što je w hromozom malipo veličini i može nositi gene za pol. uškarac slep za boje prenosi bolest nasvoje unuke preko svoje 0erke. uškarac ne može nositi taj gen a da nije slep za boje i pored toga što je taj genrecesivan.

ta je hemofilija `?

avlja se u =


12/21

hemo%ilije x, a zene je prenose. *rvarenja u zatvoren prostor su narocito opasna i ugrozavaju vitalne %unkcije.$sto se prenosi i leci kao hemo%ilija +.

`^ grupe ?

*rv se deli na 3 krvne grupe u zavisnosti da li u eritrocitima postoje odredjeni proteini. #o su +,x,+x,


13/21

.*onstantnost razvojnog reda

/. ~e%alo) kaudalni pravac razvoja

1. !roksimalno) distalni razvoj

3. #endencija eliminisanja.

Koji su unutra(njiendogeni faktori rasta i razvoja čoveka?

.;asledjeq /. asaq 1. !ol.

Koji su spolja(njiendogeni faktori rasta i razvoja čoveka?

. -eogra%sko)klimatski %aktori i godišnje dobaq

/. Socijalno) ekonomski %aktoriq

1. xolesti i povredeq

3. izička aktivnost i telesno vežbanje.

Koja su dva osnovna perioda ontogenetskog razvoja čoveka?

. Prenatalni period:

)preembrionalniq

)embrionalniq

)%etalni.

/. Postnatalni period:

)radjanjeq

)rano detinjstvoq

)detinjstvo od /. godine do pubertetaq

)prepubertalni periodq

)pubertalni periodq

)adultni period.

POREMECAJI POLNOG RAZVOJA

ta je hermafroditizam?

$stovremeno pisustvo tkiva ovarijuma i testisa. *od čoveka ova nenormalnost u razvoju polnih organa nazivaherma%roditizam, tj. interseksualizam 'kada kod iste osobe postoje znaci oba pola(. ecenje podrazumeva


14/21

plasticne korekcije u muskom ili zenskom smislu ili davanje muskih, odnosno zenskih hormona u pubertetu.*od odraslih treba sprovoditi operativno i hormonsko lecenje.

ta je pseudohermafroditizam?

avljase pojava da se kod jedne iste osobe nalaze polne žlezde jednog pola, a sekundarne polne karakteristike ispoljni polni organi su u ve0oj ili manjoj meri razvijeni upravcu suprotnog pola. #akva osoba je po %enotipu

suprotnogpolnog izgleda u odnosu na genotip. 649 slucajeva se javlja muski pseudoherma%roditizam, dok sezenski javlja redje /49 slucajeva od ukupnog broja ove pojave.

ta je mu(ki pseudohermafroditizam?

Osnovna karakteristika je dapacijenti imaju testise, a da su im spoljni polni organi u potpunosti ženski iliambiseksualni. pubertetu se kod njih razvijaju muške ili ženske sekundarne polne odlike. !ostoje / oblika:.eminizirajuci oblikq /. askulinizirajuci oblik.

ta je ženski pseuhohermafroditizam?

Označava daje pacijentkinja ženskog genskog pola i gonadnog pola, a da ima maskulinizirane spoljašnje polneorgane. askulinizacija moze biti uzrokovana: . iperplazijom nadbubreznih zlezdaq /. ndogenimstvaranjem muskih polnih hormona u trudnociq 1. "avanjem androgena trudnici. +ndrogenitalni sindrom jenajcesci oblik zenskog pseudoherma%roditizma.

ta je virilizam?

*od žena karakteriše niz osobina tipičnih za muškarce, odlikuje ih pre svega maljavost i konstitucija sličnamuškoj. Ove osobe su uglavnom visoke, mršave, razvijenih ramena, uske karlice koja se približava tipu karlicekod muškaraca.

Koje su metode kontrole pola?

ormonski test i kontrola leukocita peri%erne krvi.

ta je hipogonadizam kod mu(karca evnuhoidizam?

azvija se u onim slučajevima kada odredjeni inicijalni mehanizmi odgovorni za pubertet izostanu. tom

slučaju ne dolazi do lučenja hipo%iznog gonadotropina i nastaje sindrom hipogonatropnog evnuhoidizma. "olazido neodredjenog odlaganja puberteta zbog čega izostaje sazrevanje.

Koliko faza ima trudnoa?

. !eriod akomodacije ili prilagodjavanja prva tri meseca.

/. !erod ravnoteze ili stabilni period od 3 do 6 meseca.

1. !eriod optere0enja od 6 meseca do kraja trudno0e.


15/21


16/21

taje potporno tkivo i uloga?

rskavično i koštano tkivo. rskavicno tkivo karakterise medjucelijska sluzasta belancevinasta masa)hondromukoid, pored koje se u medjucelijskoj masi nalazi i hondroitin)sumporna kiselina. ondrociti suokruzeni kolagenim vlaknima. *ostano tkivo je vrsta potpornog tkiva koje se obrazuje kod odraslog organizmaumesto hrskavicnog tkiva embriona.!otporno tkivo je tkivo koje ima mehanicku ulogu i izgradjeno je od celija imedjucelijske mase. . $zgradjuje vretenaste celije '%ibrocite(q /. ezivna vlaknaq 1. edjucelijsku supstancu.

Kakav je uticaj treniranja na krvnu sliku?

"ugotrajni i sistematski sportski trening velikog inteziteta dovodi do promena u mor%ološkoj slici krvi.$straživanja su dokazala da je zapremina krvi bila ve0a za


17/21

ta je /&ventrikularni septalni defekt?

#o je najčeš0e urodjena srčana mal%ormacija i može postojati kao izolovani vicijum ili udružen sa drugimde%ektima u sklopu kompleksnih urodjenih srčanih mana.

0edjukomorni septum defekt?

"e%ekt u medjukomornoj pregradi moze biti lociran u predelu membranoznog ili misicnog dela pregrade. predelu membranoznog dela mali de%ekt ne pravi velike hemodinamske poremecaje pravilne hemodinamike.

eci de%ekti bilo da su locirani u misicnom ili membranoznom delu, prave velike hemodinamske smetnje nalevo)desnim santom, te se preporucuje operativni zahvat.

`nomalije srcanih zalistaka ?

;isu retka pojava. oze se desiti da jedan od zalistaka nije razvijen ili dolazi do razvoja vise zalistaka nego sto je u normalnom razvoju srca.

ta predstavlja frekvencija srca i koji su njeni faktori ?xrzina srčanog rada i %rekvencija pulsa idu u normalnim uslovima paralelno. rekvencija pulsa posle rodjenjaobicno je visoka i krece se od /


18/21

qaktori koji utiču na srčanu frekvencu

) !rvi od %aktora je nedovoljna pouzdanost palpatornog merenja 'merenje prstima(, bilo da se to činiu predelu radijalne arterije( ili u predelu karotidne arterije.

) ,ol ima tako2e odre2enog uticaja na %rekvenciju pulsa u miru. rekvencija pulsa u miru ve0a je kodžena u odnosu na muškarce u proseku za 4)< otkucaja.

) imenzije tela imaju odre2enog uticaja na %rekvenciju pulsa. ezultati nekih istraživanja ukazuju da je %rekvencija pulsa niža kod krupnijih osoba u odnosu na osobe manjih telesnih dimenzija.

) ,oložaj tela pri merenju utiče na %rekvenciju pulsa u miru. ;ajmanja %rekvencija pulsa u miru kodčoveka je u leže0em položaju, a najve0u u stoje0em. azlika u %rekvenciju pulsa merenoj u leže0em iuspravnom položaju može bit od


19/21

1. kontinuirani maksimalni testovi fizičkog optereenja Tvita maimaV

ruceov vi(estepeni test optereenja na tredmilu

Ovaj test se primenjuje za procenu aerobnih sposobnosti kod zdravih, a može se primenjivati i kod bolesnih osoba. Sastoji se od $$ nivoa optere0enja. #estirani hoda na svakom nivou optere0enja po 1 minuta, aoptere0enje se pove0ava kontinuirano. !očetni nagib na tredmilu je


20/21

-". Kontraindikacije za primenu testova fizičkog optereenja

) +kutne in%ektivne bolesti,

) "ekompenzacija srca,

) entrikularna tahikardija,

) +neurizma disekans,

) Oralna temperatura ve0a od 16,4 stepeni,

) +kutni miokarditis,

) #eška aortna stenoza,

) +kutni in%arkt,

) ;aprad angine pektoris pri naporu,

) !uls i posle mirovanja ve0i od /


21/21

". `strandov test 'Ovaj test se zasniva na indirektnom odre2ivanju maksimalne potrošnje kiseonika &merenjem %rekvencije pulsa za vreme submaksimalnog optere0enja. {a njegovo izvo2enje je neophodan biciklergometar na mehanički ili električni pogon koji ima i pokazivač brzine okretanje pedala.(

). , 1-N '$zvo2enje testa se odvija na slede0i način: $spitanik mora da pro2e lekarski pregled pre testiranja,zatim se zdravom sportisti registruje %rekvencija pulsa i arterisjki krvni pritisak u mirovanjuq

$spitanik seda na biciklergometru, na prvom nivou optere0enja ispitanik okre0e pedale bicikl ergometra

brzinom od 5< obrtaja u minuti u vremenskom trajanju od 4 minutaq

!osle prvog petominutnog nivoa sledi pauza 1 minutaq

!osle pauze pristupa se radu od 4 minuta na drugom nivou optere0enjaq

;ivo optere0enja treba da dovede %rkevenciju srca u petoj minuti do 6< otkucaja u minutiq

egistrovanje pulsa vrši se u 4)oj minuti prvog i drugog optere0enja.(

Documents

S Medicina I Kolokvijum