Časopis Dinar-broj 27

27br.

2006.

27br.

2006.

Numizmati~ki ~asopis

Izdanje Srpskog numizmati~kog drutva u Beogradu cena 300 dinara

Prvi prigodni novac samostalne Republike SrbijePrvi prigodni novac samostalne Republike Srbije

ZbirkaDr MILANA

STOJANOVI]Ana internetu

www.orden.stojanovic.ch

3dinar 27 / 2006

sadràj

ANTI^KI NOVAC6 PREGLED NUMIZMATI^KE ISTORIJE

JU@NOSLOVENSKIH ZEMALJA - IICharles B. Smith, Jr.

11 KRST NA NOVCU RIMSKECARICE SALONINENikola Crnobrnja

13 LVCIVS AELIVSAVRELIVS COMMODVS Rista Mileti

SREDNJOVEKOVNA NUMIZMATIKA17 DATIRANJE BAKARNIH NOVÂNIH

VRSTA PRIMORSKIH GRADOVA -ISergije Dimitrijevi

ORIJENTALNA NUMIZMATIKA21 RUMSKI SELD@UCI I NJIHOV NOVAC

Stevan Vere

MODERNA NUMIZMATIKA24 PRVI PRIGODNI NOVAC

SAMOSTALNE DR@AVE SRBIJERanko Mandi

27 KRALJEVINA SRBIJAI BE^KA CARSKA KOVNICA - IIAleksandar Brzi i Ingeborg Dangl

31 PROBLEMI SRSPKEMODERNE NUMIZMATIKEIvica Vu~ievi

33 IZ CRNE GORERanko Mandi

NOTAFILIJA36 NOVA IZDANJA NA[IH NOVÂNICA

Iz Narodne banke Srbije41 NOVÂNICA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE

10000 DINARA 6.9.1936.Ivan [krebo

44 NOVAC GRADOVA U KRALJEVSTVUSRBA, HRVATA I SLOVENACaAdam Crnobrnja

47 NEMA^KE NOVÂNICESA SRPSKIM @IGOVIMAJürgen Klotz i Darko Berger

SKRIPOFILIJA49 AKCIJE VALJEVSKOG VISTAD-a

Branko Glii

FALERISTIKA53 TAKOVSKI KRST S LENTOM

\ENERALA BELI-MARKOVI]ADuanka Mari~i i Ljubomir Stevovi

56 FRANCUSKI RATNI KRST 1939-1945Neboja Milanovi

VOJNE OZNAKE58 MANEVAR „SLOBODA ’71“

Nenad Bjelo

NUMIZMATIKA I NUMIZMATIÂRI59 VELIMIR VELJA ÊLEKETI]

Nikola Crnobrnja

NOVA NUMIZMATI^KA LITERATURA61 SLOBODANKA STOJAKOVI],

DESPOT STEFAN LAZAREVI]Duan Kova~ev

62 NOVE BRO[URE NARODNE BANKE SRBIJERanko Mandi

63 SERGIJE DIMITRIJEVI], NOVACSRPSKIH SREDNJOVEKOVNIH VLADARASima ]irkovi

64 VESNA RADI] I VUJADIN IVANI[EVI],VIZANTIJSKI NOVAC IZ NARODNOGMUZEJA U BEOGRADUDuan Kova~ev

65 \OR\E JAMU[AKOV,RIMSKI CAREVI NA[IH GORA LISTRista Mileti

65 NUMIZMATIÂR BR. 24-25Ranko Mandi

INFORMACIJE SND4 ZLATNI JUBILEJ SRPSKOG

NUMIZMATI^KOG DRU[TVA34 ÂSOPISI „ORDEN“ BROJ 4 i 566 ZORAN ILI] NOVI PREDSEDNIK SND66 TRE]I SUSRETI U GODINI JUBILEJA

VENERANDA MEMORIA

RAZONODA16 NUMIZMATI^KA UKR[TENICA

@arko Pintari

dinar 27 / 2006

Za izdava~a

ZORAN ILI], predsednikSrpskog numizmati~kog drutvae-mail: [email protected]

Glavni i odgovorni urednik

RANKO MANDI]e-mail: [email protected]

^lanovi Redakcije

NENAD BJELO[DU[AN KOVAÊVRANKO MANDI]RISTA MILETI]LJUBOMIR STEVOVI]

Tehni~ki urednik

SAVO KATALINA

Lektor i korektor

DARINKA NIKOLI]

Adresa Redakcije

Srpsko numizmati~ko drutvoKnez Mihailova 49/I11000 Beograd, SrbijaTel. +381 (011) 3034-695; (064) 131-6370e-mail: [email protected]

@iro ra~un: 205-69617-78Srpsko numizmati~ko drutvo Beograd

[tampa

GTP „PANGRAF“ d.o.o.Beograd, Stanka Paunovia 49tel. 332-9166

Tira`: 1000 primeraka

Numizmati~ki ~asopis

Izdanje Srpskog numizmati~kog drutva

Primerak broj

Stavovi i miljenja autora tekstova i prilgane moraju predstavljati stavove i miljenjaredakcije „dinara“.

Redakcija zadràva pravo manjih intervencijau tekstu, podrazumevajui da se integritetceline i detalja mora potovati. U slu~aju po-trebe za veim intervencijama, redakcija eobavezno konsulto-vati autora teksta pre ob-javljivanja.

PProslava Pedesetogodinjice naegDrutva obeleèna je izdavanjemjubilarne stone medalje SND, jed-nom izlo`bom i veoma bogatom

izdava~kom delatnou. U toku ove jubi-larne godine izdali smo pet knjiga i pet ~a-sopisa! Saglasno imenu naeg drutva, aimajui u vidu najvee bogatstvo i lepotunae nacionalne numizmatike, ~etiri od petizdatih knjiga povodom 50-godinjiceSND, obra|uju srpsku srednjovekovnu nu-mizmatiku. Peta knjiga koju smo izdali ob-ra|uje na moderni metalni novac od1868. godine, kada je izdat prvi noavc ob-novljene srpske dràve, do novca Republi-ke Srbije izdatog 2005. godine.

Nov~arstvo srpskog srednjeg veka u na-im jubilarnim publikacijama predstavlje-no je pre svega SABRANIM NUMIZMA-TI^KIM DELIMA SERGIJA DIMITRIJEVI-]A. Ovo kapitalno delo, koje je nae Dru-tvo izdalo zahvaljujui pre svega gospo|iNadi Dimitrijevi, supruzi dr Dimitrijevia,u tri toma, na ukupno 1440 bogato ilu-strovanih strana, obra|uje bezmalo celo-kupnu srpsku srednjovekovnu numizmati-ku. Ovde su, pored reprinta ranije obja-vljenih radova u raznim ~asopisima, obja-vljeni posthumno i mnoge studije dr Dimi-trijevia po prvi put.

Prva knjiga Sabranih radova, pod na-slovom NNoovvee vvrrssttee ssrrppsskkoogg ssrreeddnnjjoovveekkoovvnnoogg

nnoovvccaa uklju~uje sve radove objavljene podovim naslovom u ~asopisu „Starinar“ od

1959. do 1974. godine. Radovi objavljeniu drugoj knjizi, pod naslovom PPrroobblleemmii

ssrrppsskkee nnuummiizzmmaattiikkee, uklju~uje ~lanke podistim imenom objavljene u „Istorijskom~asopisu“ 1957. godine, kao i ~lanke kojeobra|uju ostave srpskog srednjovekovnognovca, kontramarke i drugo. Trea knjiga,pod naslovom NNoovvaacc ssrrppsskkiihh ssrreeddnnjjoovveekkoovv--

nniihh vvllaaddaarraa, podeljena je u dva dela. U pr-vom su obra|eni novci kraljeva Dragutina,Vladislava II i Milutina, cara Duana i kne-za Lazara, a drugi deo - Varia numismati-

ca - sadrì krae numizmati~ke radove drDimitrijevia i razne bibliografske i drugebeleke i rasprave, uklju~ujui neke rado-ve koji se objavljuju po prvi put.

Proslavljajui 50-godinjicu SND, a ve-zano istovremeno za nedavno proslavljenijubilej [est vekova Beograda kao srpskeprestonice (o tome v. specijalni numizma-ti~ki prilog objavljen u dinaru br. 20), izda-li smo i ~etvrtu knjigu iz oblasti nae naci-onalne numizmatike, pod naslovom DDee--

ssppoott SStteeffaann LLaazzaarreevvii, autora SLOBODANKE

STOJAKOVI. I ova knjiga podeljena je nadva dela. U prvom, pod naslovom Iz ìtija,obra|ena je na izuzetno atraktivan na~in,istovremno nau~no i popularno, biografijavelikana nae istorije, despota Stefana, za~ije vladavine je Beograd po prvi put po-stao prestonica Srbije. Drugi deo, Dinari

to se kuju u ceki, predstavlja najkomplet-niju do sada numizmati~ku studiju Despo-tovog novca.

Zlatni jubilej Srpskog numizmati~kog drutva

U znaku izdav

Stona medalja Srpskog numizmati~kog drutva,rad akademskog vajara Ljubie Man~ia, 2006.

4

5dinar 27 / 2006

Peta knjiga u ovom opusu numitzma-ti~kih dela izdatih povodom pola veka po-stojanja SND, obra|uje, kao to je re~eno,moderna izdanja naeg metalnog novca.Ovo je ~etvrta po redu knjiga istog autoraiz ove oblasti, koja obra|uje numizmati~-ku modernu iz perioda Knjaèvine Srbije,Kraljevine Srbije, sve tri Jugoslavije i sada-nje Republike Srbije. To je KKaattaalloogg mmeettaall--

nnoogg nnoovvccaa autora RANKA MANDIA koji, po-red srpskog i jugoslovenskog novca, sadr-ì i katalog metalnog novca Crne Gore, au skraenoj formi i pregled najnovijih iz-danja novca drugih dràva na podru~junekadanje Jugoslavije.

Bogata izdava~ka delatnost SND u pede-setoj godini svog postojanja, dopunjena jesa jo pet naih ~asopisa izdatih 2006. godi-ne. To su ~asopisi ddiinnaarr (brojevi 26/2006 i27/2006), OOrrddeenn (brojevi 4/2004 i5/2005, oba izdata sa zakanjenjem, ove2006. godine), kao i ~asopis NNuummiizzmmaattii~~aarr,dvobroj 24-25/2001-2003, tako|e izdat saveim zakanjenjem, tek ove godine. Opir-nije prikaze najnovijih izdanja Numizmati-

~ara i Ordena objavljujemo zasebno u ovomizdanju dinara, kao i prikaze knjiga u izda-

nju SND, a koje nismo prikazali u prethod-nim brojevima ovog ~asopisa.

Pored zaista zna~ajne izdava~ke delat-nosti, na pedeseti jubilej ovekove~en je ijubilarnom medaljom Drutva. Izra|ena jeod bronze, pre~nika 60 mm, a njen autorje ~uveni beogradski vajar Ljubia Man~i,~ije su brojne medaljerske radove nai ~i-taoci mogli da upoznaju u seriji ~lanakaobjavljenih u dinaru o znamenjima Dru-tva za ~uvanje spomenika i negovanjetradicija srpskih oslobodila~kih ratova po-~etkom prolog veka.

Na aversu medalje je logo SND, kru-nidbeni dinar cara Duana sa skraeni-com (Stefan car) oko kojeg jegore natpis SRPSKO NUMIZ-

MATI^KO DRU[TVO, a dole godi-ne 11995566.. i 22000066.. odvojene signaturom -slova Q i M u ligaturi.

Na reversu medalje je personifikacijaSrbije, prikaz preuzet sa aversa Spoeme-nice rata za oslobo|enje 1876-1878. Sr-bija je prikazana kao lepa mlada èna unarodnoj nonji sa krstom oko vrata, de-snom rukom drì venac, levu je stavila natit srpskog grba i njome drì krst; de-

snom nogom stoji na simbolima turskogporaza u navedenom ratu (polumesec,cev topa i turska zastava). U donjem delupolja ovog Man~ievog redizajna alegori-je Srbije ukomponovana je stilizovanaskraenica imena naeg drutva, slovaSND. Jubilarna medalja Srpskog numi-zmati~kog drutva 2006. godine iskovanaje u Zlatari Majdanpek u 100 primeraka,a kutije za medalju izra|ene su u ~uvenojbeogradskoj knjigoveznici PA[TRMAC.Popis nagra|enih ovom medaljom objavi-emo u sledeem broju naeg ~asopisa, uzizvetaj o sve~anoj sednici skuptine Dru-tva povodom Pedesetgodinjice njegovogpostojanja.

Napokon, povodom Pedesetogodi-njice SND i 150 godina od ro|enja Niko-le Tesle, odràna je izlo`ba koju je orga-nizovao na ~lan Jugoslav Mileti, zajed-no sa Ministarstvom za dijasporu i Kon-gresom srpskog jedinstva. Ova izlo`ba,na kojoj su bili prezentovani svi primercimetalnog i papirnog novca sa likom Ni-kole Tesle, kao i medalje sa Teslinim li-kom, odràna je u Beogradu od 22. majado 22. jula 2006. godine. RR.. MMaannddii

a~ke delatnosti

SRPSKONUMIZMATI^KO

DRU[TVO,BEOGRAD

1956 - 2006

Osniva~ka skuptina Srpskog nu-mizmati~kog drutva odràna je10. aprila 1956. godine. Nakon

toga je Reenjem Sekretarijata za unutra-nje poslove Narodne Republike Srbijebr. 7699 od 16. V 1956. godine odobre-no osnivanje i rad SND sa seditem u Be-ogradu, i podru~jem delatnosti na terito-riji NR Srbije, a prema podnetim Pravili-ma sa programom.

Najnoviji Statut Srpskog numizmati~-kog drutva odobren je od strane Mini-starstva unutranjih poslova RepublikeSrbije, Sekretarijat u Beogradu, Reenjembr. 212-1-603/96 od 7.3.1997. godine.

6 dinar 27 / 2006

anti~ki novac

MMAAKKEEDDOONNIIJJAA // MMAAΧEE∆OONNIIAA KKrraalljjeevviinnaa ~~iijjii ssee cceennttaallnnii ddeeoo nnaallaazziioo

uu AAiiggaaii,, aa kkaassnniijjee uu PPeellii,, oossnnoovvaannaa cc..VVIIII

-- VVII vveekkaa pp..nn..ee DDaarriijjeevvoo uunniitteennjjee ppeeoonn--

sskkee mmooii ii AAmmiinnoosseevvoo pprriihhvvaattaannjjee ppoott~~ii--

nnjjeennoossttii PPeerrssjjii ((cc..551100)) oommoogguuiillii ssuu mmaa--

kkeeddoonnsskkuu eekkssppaannzziijjuu ddoo iizzaa AAkkddiiuussaa.. DDoo--

ssiiùu vvrrhhuunnaacc ppoodd FFiilliippoomm IIII ((335599--333366..

pp..nn..ee)) ii AAlleekkssaannddrroomm IIIIII ((333366--332233

pp..nn..ee)).. FFiilliipp VV ddooìivvlljjaavvaa ppoorraazz oodd ssttrraannee

RRiimmlljjaannaa 119977.. pp..nn..ee.. NNaakkoonn ttoo jjee ppoorraa--

èenn PPeerrsseejj,, MMaakkeeddoonniijjaa jjee pprriippoojjeennaa RRiimm--

sskkoojj iimmppeerriijjii 116688.. ggooddiinnee pp..nn..ee.. ii ppooddeelljjee--

nnaa nnaa ~~eettiirrii ddiissttrriikkttaa.. UU rraazznniimm vvrreemmeenn--

sskkiimm ppeerriiooddiimmaa zzaauuzziimmaallaa jjee ddeelloovvee ddaa--

nnaannjjee RReeppuubblliikkee MMaakkeeddoonniijjee ii AAllbbaanniijjee..

Miletus

— Bronzani hemiobol Aleksandra IIIkovan u Miletusu; av: glava Herakla d;rv: po sredini polja AΛΕΞΑΝ∆ΡΟΥ, go-re luk, dole tojaga i kontrolna oznaka(klas je~ma?); Sear 6739 (var), kovni-ca odre|ena prema Thompson i ref149-156; 5.97g, 18mm; XF. (sl.13)AAuuttoonnoommnnaa iizzddaannjjaa

Lychnidos/Λιχνιδος (c.185-168 p.n.e.)vidi gore. Ovde pretpostavljen kao poda-

nik Ilirskog kraljevstva, premda politi~-

ka situacija nije potpuno jasna.

REF: American Numismatic Society,TThhee AArrtthhuurr SS.. DDeewwiinngg CCoolllleeccttiioonn ooff GGrreeeekk

CCooiinnss.. ACNAC 6, ed. by Leo Mildenbergand Silvia Hurter, New York, 1985 (na-vedeno kao Dewing), 996-1235; Hugo

Gaebler, DDiiee AAnnttiikkeenn MMüünnzzeenn NNoorrdd--GGrreeiicc--

hheennllaannddss (ed. F. Imhoof-Blumer). BBaanndd

IIIIII,, MMaakkeeddoonniiaa uunndd PPaaeeoonniiaa,, Berlin,1906. reprint Bologna, 1977. (navedenokao AMNG 3); David R. Sear, GGrreeeekk CCoo--

iinnss aanndd TThheeiirr VVaalluueess, London, 1978,Vol.1: Europe (navedeno kao GC1), Da-vid R. Sear, GGrreeeekk CCooiinnss aanndd TThheeiirr VVaalluu--

eess,, London, 1979, Vol.II: Asia and NorthAfrica (navedeno kao GC2); Nikola [el-darov, Kralevite na anti~kaMakedonija i nivnite moneti voRepublika Makedonija, Skopje,1994; SSyyllllooggee NNuummmmoorruumm GGrraaeeccoorruumm,,::..

The Collection of the American Numisma-

tic Society, Part 7: Macedonia I: Cities,

Thraco-Macedonian Tribes, Paeonian

Kings. New York, 1987, The Collection of

the American Numismatic Society, Part 8:

Macedonia II: Alexander I - Philip II. NewYork, 1994, Vol. V., Ashmolean Museum,Oxford, Part III: Macedonija. London,1976; Margaret Thompson, AAlleexxaannddeerr’’ss

DDrraacchhmm MMiinnttss. Vol. 1: Sardis and Miletus.New York, 1983. Vol. 2: Lampsacus and

Abydus. New York, 1991; Nancy M.Waggoner, EEaarrllyy GGrreeeekk CCooiinnss ffrroomm tthhee

CCoolllleeccttiioonn ooff JJoonnaatthhaann PP.. RRoosseenn,, ACNAC5, New York, 1983, 126-127.KKEELLTTII ((cc..330000--cc..5500 pp..nn..ee))

KKllaassiiffiikkaacciijjaa ttiippoovvaa ii llookkaalliitteettaa pprreemmaa

BBMMCC CCeellttiicc

SSLLOOVVEENNIIJJAA//HHRRVVAATTSSKKAADerivati srebrnog novca Filipa II Ma-

kedonskog Kasnije imitacije Filipa II E3 - Severoist. HrvatskaJ1 - Slovenija/sev. HrvatskaJ2 - Slovenija/sev. HrvatskaJ3 - Hrvatska

xl. Primerak „Turniereiter“(Sasthieni varijanta - nedalekood Zagreba), REF: BMC Celtic142, Pink 120-121, Allenstr.50+115 crteì 48-49.

PREGLED NUMIZMATI^KE ISTORIJE JU@NOSLOVENSKIH ZEMALJA

Anti~ka numizmatika 2.

13

14

15

16

17

18

Charles B. SMITH, Jr.,Montgomery Village, Md. (SAD)[email protected]

ilustvano primercima iz kolekcije autora1

* Ova studija, koju objavljujemo u nastavcima,

predstavlja prevod neobjavljene knjige AN OUT-LINE NUMISMATIC HISTORY OF THE LANDS OFTHE SOUTH SLAVS being the lands which nowmake up Slovenia, Croatia, Bosnia andHerzegovina, Serbia & Montenegro andMacedonia, with some reference to Albania,illustrated by reference to the collection ofCharles B. Smith, Jr. Autor ovog rada je odli~an

poznavalac naeg jezika, to u prili~noj meri

garantuje vernost srpskog teksta, koji objavljuje-

mo uz njegovu saglasnost.

7dinar 27 / 2006

anti~ki novac

L - SlovenijaM1 - Slovenija/sev. HrvatskaM2 - SlovenijaVI. Imitacije denara Rimske republi-

ke na podru~ju Balkana - sev. HrvatskaSSRRBBIIJJAA

I. Derivati srebrnog novca Filipa IIMakedonskog

Rane imitacije Filipa IIA2 - BanatB4 - Vojvodina-SremE - Vojvodina-SremF - SrbijaKasnije imitacije Filipa IIE1 - SremF - Srbija

xxv (b) dodati Eselsohrtip (Skor-disci - nedaleko Beograda - c.110 p.n.e)

— Srebrne tretradrahme kovane u 2.veku p.n.e u blizini Singidunuma; av:glava Zevsa desno; rv: konj levo, jaha~prikazan kao dve debele linije, rozeta;Pink 156, Göbl 156; Popovi tb. 4 A-I;CNG 43, 33; 12.90g, 19mm, VF. (sl. 14)

REF: Virginia Joyce Hunter, AA TThhiirrdd

CCeennttuurryy HHooaarrdd ffrroomm SSeerrbbiiaa aanndd iittss SSiigg--

nniiffiiccaannccee ffoorr CCeellttiicc HHiissttoorryy, AmericanNumismatic Society Museum Notes 13(1967) str.17-40.

J1 - SremIII. Derivati srebrnog novca Aleksan-

dra III i Filipa III Makedonskog, ili post-humni nov~ii istog tipa - ist. Srbija

A. Imitacije tetradrahmi Filipa IIIii.. Heraklova glava na aversu, sun-ce i monogram u obliku labrisa(dvoglave sekire)1 u poljuiiii.. Vrlo izlizan avers, monogram uvidu labrisa.

— Srebrna tetradrahma, imitacija Fi-lipa III; av: glava Herakla, vrlo izlizanprimerak; rv: degenerisan natpis, Zevssedi sa palicom i orlom, levo labris;Forrer 536, Pick 588, BMC Celtic 198(isti reversni kalup?); 16.02g, 28-29mm; VF, napukla rondela (sl. 15)

iiiiii.. Grublja degeneracija B. Imitacije drahmi, uglavnom Filipa IIIMMAAKKEEDDOONNIIJJAAII. Razni derivati

B. Imitacije srebrnog peonskognovca Patrasa - Makedonija c.340-300 p.n.e.

—Srebrna tetradrahma; av: lovorom

oven~ana glava Apolona d; rv: PAOΥ,konjanik sa ubastim lemom probadakopljem palog neprijatelja; Pick 117-8,BMC Celtic S182; 9.40g, 25-27mm,1200; VF. (Sl. 16).

REF: BMC Celtic str.33-34.REF: Derek F. Allen, CCaattaalloogg ooff tthhee CCeell--

ttiicc CCooiinnss iinn tthhee BBrriittiisshh MMuusseeuumm wwiitthh ssuupp--

pplleemmeennttaarryy mmaatteerriiaall ffrroomm ootthheerr BBrriittiisshh

ccoolllleeccttiioonnss, Volume I: Silver Coins of the

East Celts and Balkan Peoples, Cambrid-ge, 1987, navedeno kao BMC Celtic;Derek F.Allen, TThhee CCooiinnss ooff tthhee AAnncciieenntt

CCeelltt,,. Edinburgh, 1980; Robert Forrer,KKeellttiisscchhee NNuummiissmmaattiikk ddeerr RRhheeiinn-- uunndd

DDoonnaauullaanndd,,. Graz, 1968; Robert Göbl,TTyyppoollooggiiee uunndd CChhrroonnoollooggiiee ddeerr KKeell--

ttiisscchheenn MMüünnzzpprräägguunngg iinn NNoorriiccuumm, Wien,1973; Karl Pink, DDiiee MMüünnzzpprraagguunngg ddeerr

OOssttkkeelltteenn uunndd iihhrreerr NNaacchhbbaarrnn, 2nd ed.Braunschweig, 1974; Popovi, Petar,Novac skordiska,, Beograd/Novi Sad,1987; David R. Sear, GGrreeeekk CCooiinnss aanndd

TThheeiirr VVaalluueess,, London, 1978, Vol.1: Eu-

rope (navedeno kao GC1).RRIIMMSSKKAA RREEPPUUBBLLIIKKAA

RRaattoovvii pprroottiivv iilliirrsskkiihh gguussaarraa 222299--222288..

pp..nn..ee ..ii 221199.. pp..nn..ee.. ZZaauussttaavvlljjaajjuu eekkssppaann--

cciijjuu FFiilliippaa VV MMaakkeeddoonnsskkoogg uu PPrrvvoomm mmaa--

kkeeddoonnsskkoomm rraattuu ((pprriimm.. DDrruuggii ppuunnsskkii rraatt

221188--220011.. pp..nn..ee)).. DDrruuggii mmaakkeeddoonnsskkii rraatt

pprroottiivv FFiilliippaa VV 220011--119966.. pp..nn..ee;; LLiihhnniidduuss

oodduuzzeett oodd FFiilliippaa ii pprreeddaatt iilliirrsskkoomm vvllaaddaa--

rruu PPlleeuurraattuu 119966.. pp..nn..ee.. TTrreeii mmaakkeeddoonn--

sskkii rraatt pprroottiivv PPeerrsseejjaa 117711--116677.. pp..nn..ee;; zzaa--

rroobblljjeenn iilliirrsskkii vvllaaddaarr GGeennttiiuuss;; MMaakkeeddoonn--

ccii ii IIlliirrii pprrooggllaaeennii zzaa sslloobbooddnnee ssaavveezznniikkee

RRiimmaa;; MMaakkeeddoonniijjaa ppooddeelljjeennaa nnaa ~~eettiirrii ddii--

ssttrriikkttaa,, aa IIlliirriijjaa nnaa ttrrii..

Rim

—Srebrni denarius L. Aemiliusa Lepi-dusa Paullusa i L. Scriboniusa Liba, ko-van 62. p.n.e.; av: PAVLLVS LEPIDVSCONCORD, glava Konkordije sa velom idijademom; rv: PVTEAL SCRIBON LI-BO, Skribonski bunar; Aemilia 11, BMC3382, Syd 927; 3.60g, 19mm 0500.RRIIMMSSKKOO CCAARRSSTTVVOO

AAuugguussttuuss ((2277 pp..nn..ee.. --1144 nn..ee..))TTiibbeerriiuuss ((1144--3377))CCaalliigguullaa ((3377--4411))CCllaauuddiiuuss ((4411--5544))NNeerroonn ((5544--6688))GGaallbbaa ((6688--6699))GGrraa||aannsskkii rraattoovvii ((6688--6699))VVeessppaassiiaannuuss ((6699--7799))

Stobi (prvo izdanje c.72)

TTiittuuss ((7799--8811))

19

20

21

22

23

24

25

261Labris (labrys) je naziv za dvoglavu sekiru, poznatu

kod klasi~nih Grka i po imenu pelekys / πελεκνζ.

StobiDDoommiittiiaannuuss ((8811--9966))

StobiTTrraajjaannuunnss ((9988--111177))

StobiDardanski rudnici (za beleke

vidi rudni~ki novac, dole)

—AE quadrans; av: IMP CAES NER-VA TRAIAN AVG, glava sa lov. ven. d;rv: DARDANICI, Ceres (?) stoji l, drìklas ìta i zadiè rub suknje; RIC II 704(isti kalup aversa), Cohen 139, CNG 46#1242; 2.38g, 15mm, 0635; VF braonpatina, revers porozan (sl. 17). REF:CNG 46, 1242.Rim

—Srebrni denarius kovan 115-117n.e; av: IMP CAES NER TRAIAN OP-TIM AVG GERM DAC, bista sa lov. ven.d; rv: PARTHICO PM TR P COS VI PP.SPQR, Providencija stoji l, u polju PROVID; C313, RIC 361; 3.41g, 19mm,0700. HHaaddrriiaann ((111177--113388))

Dardanski rudnici? (za beleke vidi

rudni~ki novac, dole)

AAnnttoonniiuuss PPiiuuss ((113388--116611))MMaarrccuuss AAuurreelliiuuss ((116611--118800))

StobiCCoommmmoodduuss ((118800--119922))

Rim

— Srebrni denarius kovan 183; av:M COMMODVS ANTON AVG PIVS,glava sa lov. vencem d; rv: PM TR P VI-III IMP VI COS IIII STR., Aequitas stojianfas, drì kantar (vagu) i rog izobilja,pod nogama globus; C446, RIC 73, Se-ar 1526; 2.04g, 18mm, 1100; deoostrièn.SSeeppttiimmiiuuss SSeevveerruuss ((119933--221111))

Stobi—Bronzani nov~i Julije Domne; av:

IVLIA AVGVSTA, bista d.; rv: MVNICSTOBE, Viktorija drì palmu i venac idena l, u l polju polumesec, uporedi BMC7; 14.29g, 27-28mm, 0700; VF, zelenapatina (sl. 18).Markianopolis

— Bronzani nov~i Septimija Severai Julije Domne; av: AV KA CE ΠICEV-HPOC IOV ΛI, u ots. A∆OMNA, bistaSeverusa sa lov. vencem d. okrenutaprema bisti Domne sa velom l; rv: VΦΛ OV AΠIANO MARKIANOΠOΛI,Fortuna stoji l. drì kormilo i rog izobi-lja, u l. polju ε; upor. GIC 2285, rev.BCM Tauric 21; 12.84g, 26mm, 0630;F, pukotina na nosu Domne, podsea

na „klovnov nos“.CCaarraaccaallllaa ((119988--221177))

Stobi— Bronzani nov~i; av: A C M AVR

ANTONINVS, bista ~oveka sa oklopomi bradom, sa lov. vencem d; rv: MVNI-CIP STOBEN, Victorija drì palmu i ve-nac, ide nadesno; BMC 14 (var); 6.51g,23mm, 0700; EF, rev blago necentri-san. (sl. 19).GGeettaa ((220099--221122))

StobiNicopolis ad Istrum

— Bronzani nov~i; AVT K Π CE PΓETAC AV, obu~ena bista sa lov. ven-cem d; rv:V ΦΛ OVΛΠIAN NIKOΠOΛI,u otse~ku ΠΡΟC I, Nemesis stoji l drìkantar i palicu, pod nogama to~ak;BMC Tauric 38, GIC 2782; 11.38g,26mm, 0200; F.EEllaaggaabbaalluuss ((221188--222222))

Stobi (poslednja izdanja c.222)

GGoorrddiiaann IIIIII ((223388--224444))Viminacium (osnovan kao

kolonija veterana VII (Klaudije-

ve) i IIII (Flavijeve) legije, kov-

nica otvorena 239.

— Bronzani nov~i kovan 239-240;av: IMP CAES MANT GORDIANVSAVG, zrakasta bista d; rv: PMSC OL-VIM, Mezija stoji anfas, glava okr. l, sapoloènim rukama na bika l. (simbolVII legije) i lava d. (simbol IIII legije), uodse~ku AN I; BMC Tauric 3, upor. GIC3642; 6.18g, 20-21mm, 1400; F. (TablaVIII) — Bronzani nov~i kovan 242-3; av:IMP GORDIANUS PIVS FEL AVG, bistasa lov. vencem d; rv: PMSC OLVIM, Me-zija stoji anfas, glava okr.na l, sa poloè-nim rukama na na biku l i lavu d, u ot-se~ku AN IIII; BMC Tauric 12-13, Bori-Brekovi velika bronza - rev HT;17.52g, 29mm, 0100; VF-XF (sl 20).Tomis

— Bronzani nov~i kovan 241-243;av: AVT K M ANT ΩNIOC GAR∆IA-NOC, u ots. CABINIA TRAN (TR u liga-turi), bista Gordiana sa lov. ven. d. okr.ka obu~enoj bisti Tranquillina l; rv:MHTRO ΠΟΝTOV TAMOEΩE, Pallasstoji l. drì sovu i koplje, uz nogu tit, l.i d. ∆; BMC Tauric 62; 12.26g, 26mm,0630; F.Ostalo

—Srebrni antoninianus kovan 241-243; av: IMP GORDIANVS PIVS FELIXAVG, zrak. bista; rv: PM TR P IIII COS

8 dinar 27 / 2006

anti~ki novac

27

28

29

30

31

32

33

34

II PP., car stoji d; C253, RIC 92, Sear2353; 4.20g, 23mm. 0100.FFiilliipp II ((224444--224499))

Viminacium— Srebrni antoninianus kovan 246-

247; av: IMP M IVL PHILISTR.VS AVG,zrak. obu~ena bista d; rv: VICTORIAAVGG, Victorija stoji l. sa vencem i pal-mom; Atribucija kovnice po Eddystr.88-90, 94, C-235, RIC-51 (pripisanoRimu); 3.39g, 22.4mm, 0130 (sl. 21)

—Kao 1CC04; C-235, RIC-51, CNRXVI/4-149; 4.45g, 21.5mm, 0530 (sl. 22).

— Bronzani nov~i kovan 247-248;av: IMP M IVL PHILISTR.VS AVG, gl. salov. ven. d; rv: PMSC OLVIM, Mezijastoji anfas, glava okr.na l, sa rukama nabiku l i lavu d, u ots. AN VIIII; BMC Ta-uric 25, uporedi GIC 3874; 16.58g,27mm, 0730; F (sl. 23)Dacia

— Bronzani nov~i kovan 246-247;av: IMP M IVL PHILISTR.VS AVG, bistasa lov. ven. d; rv: PROVINCIA DACIA, uots. AN I, Dacia stoji l, drì izuvijanma~ i standard (XIII?), l. orao drì ve-nac u kljunu, d lav (simboli V i XIII le-gije); BMC Tauric 1, upor. GIC 3873;13.74g, 28-29mm, 1230; F.PPaaccaattiiaann ((cc..224488))

UUzzuurrppaattoorr uu GGoorr.. MMeezziijjii,, uubbiillee ggaa nnjjee--

ggoovvee vvllaassttiittee ttrruuppee..

ViminaciumTTrraajjaann DDeecciiuuss ((224499--225511))

KKaaoo gguuvveerrnneerr DDoonnjjee MMeezziijjee,, ppoossllaatt oodd

ssttrraannee FFiilliippaa II ddaa uussppoossttaavvii rreedd ii mmiirr nnaa--

kkoonn ppoobbuunnee PPaakkaacciiaannaa,, aallii ppoobbuunnjjeennee

ttrruuppee pprrooggllaaaavvaajjuu DDeecciijjuussaa zzaa ccaarraa..

Viminacium— Bronzani nov~i Ovdenije Etrusci-

le (ène Trajana Decija) kovan 250-251; av: HER ETRUSCILLA AUG, bistad; rv: PMSC OLVIM, Mezija stoji anfas,glava okr.na l, sa rukama na biku l i la-vu d, u ots. AN XII; GIC 4220, upor.BMC Tauric 32; 15.11g, 25-26mm,0100; F (sl. 24).TTrreebboonniiaannuuss GGaalllluuss ((225511--225533))

Viminacium— Bronzani nov~i kovan 251; av:

IMP C CALLVS P FELIX AVG, obu~enabista sa lov. ven. d; rv: PMSC OLVIM,Mezija stoji anfas, glava okr. na l, sa ru-kama na biku l. i lavu d, u ots. AN XII;upor. GIC 4307, upor. BMC Tauric 43;8.61g, 24-25mm, 0630; F (sl. 25)

— Bronzani nov~i kovan 252-253;av: IMP C GALLVS P FELIX AUG, bista

sa oklopom i lov. ven d; rv: PMSC OL-VIM, Mezija stoji anfas, glava okr.na l,sa rukama na biku l. i lavu d, u ots. ANXIV; BMC Tauric 43; 9.76g, 26mm,0500; F (sl. 26). VVoolluussiiaann ((ssuuvvllaaddaarr,, 225511--225533))

Viminacium

—Bronzani nov~i kovan 251-2; av.nejasan, verovatno: IMP C C VIB VO-LUSIANVS AVG, obu~ena bista sa lov.ven. d; rv: PMSC OLVIM, Mezija stojianfas, glava okr.na l, sa rukama na bi-ku l. i lavu d, u ots. AN XIII; upor. BMCTauric 45 and GIC 4360 i 4361 ; 7.65g,24mm, 0100; F (sl. 27) AAeemmeelliiaann ((225533))

KKaaoo gguuvveerrnneerr MMeezziijjee,, ssuuzzbbiioo ggoottsskkuu iinn--

vvaazziijjuu ii pprrooggllaaeenn zzaa ccaarraa oodd ssttrraannee nnjjee--

ggoovviihh ttrruuppaa..

Viminacium—Bronzani nov~i kovan 253; av:

IMP C M AEMIL AEMILIANVS AG, ob-u~ena bista sa lov. ven. d; rv: PMS COL-VIM, Mezija stoji anfas, glava okr.na l,sa rukama na biku l. i lavu d, u ots. ANXIV; Bori-Brekovi 1643 i beleka169, SNG Copenhagen 173, Pick 179,CNG 24 Mar 93 #834; 8.63g, 26mm,0600; VF (sl. 28).VVaalleerriiaann II ((225533--226600))

Viminacium (kovnica zatvorena 256)

—Bronzani nov~i kovan 254-255;av: IMP VALERIANVS P AUG, bista d;rv: PMSC OLVIM, Mezija stoji anfas,glava okr.na l, sa rukama na biku l i la-vu d, u ots. AN XVI; Hunterian 28;7.64g, 27mm, 0700; VG (sl. 29).

—Srebrni antoninianus kovan 254-255; av: IMP C P LIC VALERIANUSAVG, zrak. obu~ena bista d; rv: VICTO-RIA AVGG, Victorija stoji drì venac ipalmu; C230, RIC 224; 3.02g, 22mm,0530; (sl. 30).GGaalllliieennuuss ((226600--226688))

Siscia (kovnica otvorena c. 260)

— Antoninianus; av: GALLIENVSAVG, zrak. gl. d; rv: FORTVNA REDVX,Fortuna stoji l, drì kormilo i rog izobi-lja, u d. polju S; C267, RIC 572; 3.35g,23mm (sl. 31)

—Posrebren antoninianus; av: GAL-LIENVS AVG, zrak. bista sa oklopom d;rv: AETERNITATI AVG, Sol stoji l, u ots.zvezda; RIC S555, C51, CG 5/20/87-284; 3.07g, 20-22mm, c0600; XF punoposrebrenje (sl. 32)Sirmium (265-266)

REF: Nikola A. Crnobrnja, Filijalarimske kovnice novca u Sirmijumuiz vremena cara Galijena 265-266.godine, Numizmati~ar. 18-19(1996), str.71-76.Mediolanum

— Antoninianus; av: GALLIENVSAVG, zrak. obu~ena bista d; rv: AEQVI-

9dinar 27 / 2006

anti~ki novac

35

36

37

38

39

40

41

TAS AVG, Aequitas stoji l. drì kantar irog izobilja, u d. polju S; RIC 464,C24-27, Seaby 25b; 2.28g, 23mm,0100.CCllaauuddiiuuss IIII GGootthhiiccuuss ((226688--227700))

RRoo||eenn uu IIllllyyrriiccuummuu,, ppoobbeeddbbnniikk uu bboorr--

bbii ssaa GGoottiimmaa kkoodd NNiiaa ((NNaaiissssuuss)) uu GGoorr..

MMeezziijjii..

SisciaQQuuiinnttiilllluuss ((227700))

SisciaAAuurreelliiaannuuss ((227700--227755))

RRoo||eenn uu SSiirrmmiiuummuu cc..220077,, nnjjeeggoovvee ttrruu--

ppee pprrooggllaassiillee ggaa zzaa ccaarraa uu SSiirrmmiiuummuu,, nnaa--

ppuussttiioo DDaacciiuu 227711.. ggooddiinnee

Siscia—Posrebren antoninianus; av:

IMP AURELIANUS AUG, zrak. bistasa oklopom d; rv: GENUS ILLUR,Genius stoji l. drì pateru i rog izo-bilja, na d. oznaka Q; C103, RIC223 (var: l Q); 3.59g, 22mm, 1000.(sl. 33).

— AE antoninianus; av: IMP AVRELI-ANUS AUG, zrak. bista sa oklopom d,~etiri ta~ke u polju l. od vrta; rv: FOR-TVNA REDVX, Fortuna sedi l. drì rogizobilja i kormilo, u ots. *S; C95 var,RIC 220 var; 6.1g, 21-24mm, 1230; XF(sl. 34).Ostalo

— Antoninianus; av: IMP AVRELI-ANVS AVG, zrak. bista sa oklopom d;rv: ORIENS AVG, Sol ide l. podignute l.ruke, d. drì globus, gazi na zemljijednog od dva zarobljenika; u ots. VII;RIC 62 (dodeljeno Rim. kovn.),C154/6, upor. Sear 3161; 4.56g,22mm, 1100.TTaacciittuuss ((227755--227766))

NNaakkoonn uubbiissttvvaa AAuurreelliijjaannaa,, vvoojjnniiccii uu IIllii--

rriikkuummuu zzaahhtteevvaallii ddaa SSeennaatt nnoommiinnuujjee nnoo--

vvoogg vvllaaddaarraa,, ii oobbeeaallii ddaa ee pprriihhvvaattiittii iizz--

bboorr.. IIzzaabbrraann jjee TTaacciittuuss..

Siscia—Posrebreni antoninianus; av: IMP

C M CLA TACITVS AVG; zrak. bista saoklopom d; rv: AEQVITAS AVG,Aequitas stoji l. drì kantar i rog izobi-lja, u ots. P; C10, RIC 181; 3.77g,23mm, 1100. (sl. 35).PPrroobbuuss ((227766--228822))

RRoo||eenn uu SSiirrmmiiuummuu 223322.. ggooddiinnee.. UUbbiillee

ggaa ppoobbuunnjjeennee ttrruuppee uu SSiirrmmiiuummuu..

Siscia— Antoninianus; av: IMP C M AVR

PROBVS PF AUG, zrak. bista sa oklo-pom l. drì palicu s orlom; rv: PAX AV-

GUSTI, Pax stoji l. drì palicu i ?, l V, uots. XXI; C426, RIC 711; 3.44g, 21mm,0100; VF+ (sl. 36).CCaarruuss ((228822--228833))

SisciaJJuulliiaann oodd PPaannnnoonniijjee ((228844--228855))

PPoobbuunnjjeenniikk pprroottiivv CCaarriinnuussaa uu PPaannoonniijjii..

SisciaDDiioocclleettiiaannuuss ((228844--330055))

PPoottii~~ee oodd ssiirroommaanniihh rrooddiitteelljjaa iizz

DDaallmmaacciijjee,, rroo||.. cc..224455.. PPoossttaavvlljjeenn zzaa

gguuvveerrnneerraa MMeezziijjee,, aa kkaassnniijjee zzaa kkoommaann--

ddaannttaa ccaarrsskkee tteelleessnnee ggaarrddee CCaarruussaa..

VVoojjsskkaa ggaa pprrooggllaassiillaa zzaa ccaarraa 228844,, aa jjee--

ddiinnii ccaarr ppoossttaajjee 228855.. ggooddiinnee nnaakkoonn

uubbiissttvvaa CCaarriinnuussaa.. PPrroovveeoo rreeffoorrmmuu nnoovv--

ccaa cc..228866--229966..

Siscia—Bronzani follis kovan 294; av: IMP

C DIOCLETIANVS PF AVG, glava s lov.ven. d; rv: GENIO POPVLI ROMANI,Genius stoji l, u l. polju S, u d. polju A;RIC 79a; 9,18g, 29mm, 0630. (sl. 37)

Aleksandria

— Bronzani follis kovan c.300; av:IMP C DIOCLETIANVS PF AVG, glava slov. ven. d; GENIO POPVLI ROMANI, e-nius stoji d, u ots. ALE, u l. polju XXI, ud. polju B, RIC 30a; 10.32g, 27mm,0030.

Ostalo

— Antoninianus kovan 284-294; av:IMP DIOCLETIANVS AVG, zrak. bistad; rv: IOVI CONSERVAT AVGG, Jupiterstoji l, u ots.: (K?)IE; C228, RIC 161,Sear 3416; 2.73g, 22mm, 1200.MMaaxxiimmiiaannuuss ((228866--330055,, 330066--330088,, 331100))

ZZeemmlljjaakk DDiiookklleecciijjaannaa,, pprrooggllaaeenn zzaa ssuu--

vvllaaddaarraa zzaadduuèennoogg zzaa zzaappaaddnnee pprroovviinnccii--

jjee 228866.. ggooddiinnee..

SisciaGGaalleerriiuuss ((CCaaeessaarr 229933--330055;; 330055--331111))Siscia—Bronzani follis; av: MAXIMIANVS

NOB CAES, glava s lov. ven. d; rv: SAC-RA MONETA AVGG ET CAESS NOSTR,Moneta stoji l. drì kantar i rog izobi-ljae, u ots. SIS, u l. polju *, u d. polju A;C188, RIC 135b; 9.89g, 28mm, 0700.(sl. 38).

— Bronzani follis kovan 309-310; av:IMP MAXIMIANVS PF AVG, glava s lov.ven. d; rv: GENIO AVGVSTI, Geniusstoji l, u ots. SIS, u polju A; RIC 198a(S); 6.42g, 28mm (sl. 39)CCoonnssttaannttiiuuss II ((330055--330066))

SisciaSSeevveerruuss IIII ((330066--330077))

SisciaCCoonnssttaannttiinnuuss II,, VVeelliikkii ((330077--333377))

Siscia— Bronzani follis kovan c.313; av:

IMP CONSTANTINVS PF AVG, glavas lov. ven. d; rv: IOVI CONSERVATO-RI AVGG NN, Jupiter stoji l. drì Vik-toriju, dole orao, u ots. SIS, u poljuε; RIC 3 (R2); 3.2g, 22mm, 0630.(sl. 40).

—Bronzani AE2 kovan c.318; av:IMP CONSTANTINUS PF AUG, bista salemom, oklopom i lov, ven. d; rv: VIC-TORIAE LAETAE PRINC PERP, dve Vik-torije stavljaju tit sa VOT PR na oltar,u ots. ∆SIS*; RIC 47 (R3); 3.52g,19mm, 0600. (sl. 41).

NNaassttaavvaakk uu sslleeddeeeemm bbrroojjuu

10 dinar 27 / 2006

anti~ki novac

Ispravka

U prolom nastavkuovog ~lanka pojavilesu se greke kod slikabr. 4 i br. 7. Zato ihsada ponavljamoonako kako je trebalobiti objavljeno.Izvinjavamo seautoru i ~itaocima.

Redakcija

Sl. 4

Sl. 7

11 dinar 27 / 2006

anti~ki novac

PPoznata su nam dva primerkanovca carice Salonine na ko-jima je predstavljen krst -simvol hrianske vere. Oni

pripadaju vremenu samostalne vlada-vine cara Galijena (260-268), koji jepreuzeo svu vlast u svoje ruke poslepogibije oca, cara Valerijana. Valerijanje pred kraj svoje vladavine u tekojpoliti~koj i vojnoj krizi, koja je pretilaraspadom Carstva, potraìo izlaz u ob-

ra~unu sa pristalicama Hrianske cr-kve iz viih drutvenih slojeva, sa hije-rarhijskim vrhom Crkve i hrianima ucarskim legijama. Otuda pogromi nahriane i konfiskacije njihove imovi-ne. Ubrzo po stupanju na tron, 261.godine, Galijen je obustavio progone idoneo edikt o verskoj toleranciji. Odu-zeta imovina Crkvi je vraena, uklju-~ujui i hrianska groblja. Iz jednogdokumenta sa~uvanog kod Eusebija,

pisca rane hrianske Crkve1, vidimoda je Galijen slao kopije svog carskogreskripta koje su predstavljale dodat-ne garancije i pre svega pouzdanu za-titu u sprovo|enju mera naloènihediktom o toleraniciji. Tako|e u jed-nom pismu aleksandrijskog episkopa spo~etka 262. godine, koje Eusebije na-vodi2, opaàmo episkopovo oduevlje-nje religioznim mirom koji je Galijenuspostavio. Zna~aj ovih mera treba sa-

Krst na novcurimske cariceSalonineNikola CRNOBRNJA, [email protected]

Sl. 1. Dobar antoninijan sa o~uvanim posrebrenjem. Otkriven u

Dobanovcima u skupnom nalazu u rasutom iskopu jednog me-

liracionog kanala. Deo tog nalaza publikovan je.3 Na aversu je

uobi~ajeni cari~in portret za ovaj nominal sa odlikama karakte-

risti~nim za kovnicu u Mediolanumu. Natpis je SALONINA

AVG. Na reversu vidimo Vestu koja sedi na stolici okrenuta ule-

vo. U desnoj ruci drì krst sa ta~kastim kracima, u levoj skiptar

sa vrhom koji je u obliku krsta. Okolo je natpis VESTA.

Teìna 3,35 g, veli~ina 19 x 20,mm

Sl. 2. Antoninijan, odaje utisak dobro o~uvanog primerka, ne

nosi tragove duèg opticaja, ali je o~igledno iskovan na istro-

enom ili loe pripremljenom kalupu. Tipoloki identi~an pri-

merku sa sl. 1. Krst u desnoj ruci Veste, kao i onaj na vrhu

skiptra u levoj ruci, jedva prepoznatljivi. Otkriven je na istom

mestu kao i primerak na sl. 1.

Teìna 2,30 g, pre~nik 21 mm

1 Historia Ecclesiae, VII, 132 Hist. Eccl. VII, 23, 43 Glasnik Srpskog arheolokog drutva, br. 9, Beograd 1993, 163-171

12dinar 27 / 2006

anti~ki novac

gledati i u ~injenici da u narednih ~e-trdeset godina, do vremena Diokleci-jana i Galerija po~etkom ~etvrtog ve-ka, osim pojedina~nih, progona veihrazmera nije bilo.

Dva novca (antoninijana) cariceSalonine, koja prikazujemo, u neskri-venoj formi isti~u krst i doista su je-dinstveni. U Muzej grada Bogradadospeli su kao poklon Velimira êle-ketia i predstavljena su naoj stru~-noj javnosti.4 Dajemo njihove foto-grafije pod brojem 1 i 2 sa osnovnimpodacima.

Budui da je novac cara Galijena icarice Salonine veoma zastupljen unov~anim nalazima, i da je ~esto vi-dljiv na naem numizmati~kom trì-tu, nije na odmet posvetiti punu pa-`nju moguem otkrivanju nekih no-vih detalja.

Krizno razdoblje u Carstvu od polo-vine treeg veka nosilo je niz prome-na i opteg opadanja. Nov~ani sistemse tako|e rastakao. Antoninijan, uovom vremenu izrazito pseudo srebr-na moneta, nije imao nominalnuvrednost ni osrednjeg bakrenjaka, toje neminovno vodilo ukidanju senat-skog aesa i izdanje lokalnih kovnicakoje su u nizu zatvarane. Dominiraju-a nominala postaje antoninijan,otvaraju se nove carske kovnice.5 Po-

trebe za novcem su bile velike. Zatva-ranjem mnogih kovnica lokalnognovca na Istoku sigurno dolazi do po-meranja i preseljenja kovni~kog per-sonala. Skloni smo da me|u njima,osobito graverima ili uticajnim ~lano-vima monetae finiliaris, prispelim saranije hristijaniziranog Istoka, vidimoi one, koji osobito u vreme Galijeno-vo, u uslovima verske tolerancije, tu itamo na prikriven na~in, na novcuplasiraju hrianske elemente. Kat-kad se sretne uveano slovo T kaoznak krsta - raspea Hristovog, sidrokoje s neznatnim modifikacijamapodsea na krst. Zapaèno je i to dasu ovakve pojave ~ee na nov~animtipovima koji su svojim porukama bli-ski hrianskim vrednostima. Naj~e-e je u pitanju Paks i uopte personi-fikacije ènskih poluboànstava. Kaoupe~atljiv primer navodimo jedan an-toninijan cara Galijena, iskovan ukovnici u Lugdunumu, gde je trofejkoji Viktorija nosi oblikovan kao krst(sl. 3), dakle Viktorija koja pobe|uje,ali sa krstom.

Primerci novca carice Salonine sapredstavom krsta u ruci boginje Vestena reversu, sasvim je izvesno, ne pri-padaju oficijelnom monetarnom pro-gramu Galijenovoga vremena (datina sl. 1 i 2). Pripisujemo ih kovnici

Mediolanumu gde je kao predloàkmogao da posluì Saloninin regularnitip AVG IN PACE (sl. 4), sa predsta-vom Paks na reversu. Ona sedi na sto-lici okrenuta ulevo, vrlo sli~no pred-stavi Veste, koja tako|e sedi na stoli-ci. U atmosferi religiozne toleranicje,da kaèmo religioznog mira nastalognakon Galijenovog edikta iz 161. go-dine, uz prisustvo i u~ee jednog de-la hrianski orijentisanog kovni~kogpersonala, na skriven na~in u kovniciu Milanu istaknut je krst - simvol hri-anske vere. Do nas su stigla dva pri-merka, od kojih je onaj prvi, na sl. 1,ubedljivo jasan. Edicija takvih prime-raka, ekstremno minorna, mo`da bla-govremeno i osujeena kao podriva-jua za zvani~nu dràvnu veru, nijemogla imati mesto u carskom mone-tarnom programu.

Antoninijane Salonine sa predsta-vama krsta vidimo kao izraz zahval-nosti upuen carici hrianki nakonedikta iz 261. godine od strane hri-ana, za koje je ona imala razume-vanja i koje je pomogla. Salonininkognomen Chrysogene, koji se javljana novcu u Joniji i Lidiji6 ukazuje nanjeno maloazijsko poreklo. Otuda,mo`da, koreni njenog verskog opre-deljenja, i njenih simpatija i razume-vanja za hriane.

Sl. 3. Antoninijan Galijena:

IMP GALLIENVS P AVG / VICT GERMANICA. Iskovan u kovnici u

Lungudunumu. Na reversu vidimo Viktoriju sa trofejom ~iji je

vrh predstavljen u obliku krsta.

Sl. 4 Antoninijan Salonine iskovan u kovnici u Mediolanumu.

Na osnovu reversnog sadràja i poruke: AVG(usta) IN PACE

poteklo je miljenje da je carica bila hrianka. Hrianska

aklamacija in pace nije nita drugo do substitucija za In Chri-

sto, to bi zna~ilo: Augusta u Hristu. Predstavljena Paks sa

maslinovom gran~icom u desnoj i skiptrom u levoj ruci, sedei

na stolici okrenuta ulevo, bio je vie nego pogodan predloàk

za Saloninin tip Veste sa krstom u ruci prikazanim na sl. 1 i 2.

4Numizmati~ar 17, 1994, 34-46; Glasnik Srpske pravoslavne Crkve, god. LXXXIII, broj 4, 2001, 82-88.5U Sisciji 262. godine, u Sirmijumu jedno istureno odeljenje rimske kovnice 265. god.6Eckel 7, 420.

13dinar 27 / 2006

anti~ki novac

RRo|en je u Lacijumu (LA-TIVM), 31. avgusta 161godine.Izlino je govoriti onjegovom plemenitom po-

reklu generacijama u nazad, ali taj po-rodi~ni «pedigre» nije nita zna~io za~oveka tipa Komodusa.

Fantazije holivudskih scenarista i re-ditelja treba u startu eliminisati, jer vi-zuelni doìvljaj sa celuloidne trakeostavlja vei utisak od istorijske ~injeni-ce, a kako je veina „konzumenata“sklonija da pogleda film onda istorijagubi smisao zarad ekonomskih efekata.

Pre svega Komodus je, a to je o~i-gledno prikazano na novcu, imao dugubradu (sl. 1) kao i njegov otac i nekoli-ko prethodnih vladara.

Glatko izbrijan imperator iz filmovaje samo umetni~ka sloboda reditelja itakav Komodus je vi|en samo na nov-cu iz 172. godine, kada je mladi na-slednik postao cezar i po~eo prva za-jedni~ka kovanja sa ocem.

Ma kako to lepo zvu~alo ili pak heroj-ski, i ma koliko imperator bio sklonigrama u amfiteatru i borbama u areni,on u areni u direktnom sukobu nijeubijen. Njegova smrt je prozai~na kao ikod veine imperatora, ali o tome ma-lo kasnije.

Moramo kao i mnogi do sada, a daostanemo bez odgovora, da postavimopitanje:

Odakle je poticao takav sentimentkod oca, imp. Marka Aurelija, prema si-nu?

Zato je prekinuo tradiciju prethod-nika i za naslednika nije odredio iadopcijom potvrdio onoga koji je naj-dostojniji, ali i najsposobniji da vlada?

Mo`da emo biti bliè odgovoru naovo pitanje ako konstantujemo daemocije prethodnih careva po~ev odimp. Trajana, nisu ni mogle biti stavlje-ne na probu iz jednostavnog razlogato nisu imali mukih potomaka, pa jebilo daleko jednostavnije izvriti adop-ciju bez emocionalnih potresa.

12. oktobra 166. godine Komodusdobija titulu cezara. Ma kako ìvotnivek u anti~kom Rimu bio relativno kra-

tak iz jednog ili drugog razloga, posta-ti cezar sa 5 godina ipak naruava nekinormalan ìvot deteta, posebno akoovo nije pod direktnim nadzorom rodi-telja, ili pak ima neadekvatne u~itelje isavetnike. Uostalom moramo opet de-mantovati senzacinalisti~ki Holivud.Komodus nije ro|en iz veze Faustine IIi «nekog» gladijatora, bez obzira naavanturisti~ki duh njegove majke, nitije njegova sklonost ka igrama i u~euu njima imala genetsku komponentu«po ocu». Da bi se lake pratila emisio-na delatnost imp. Komodusa, neophod-no je hronoloki definisati njegov na-sledno-politi~ki uspon:- 12. oktobar 166. god. dobija titulu ce-

zara (ima samo 5 godina)- 15. oktobar 172. god. GERMANICVS

(11 godina)- 12. januar 175. god. pretor- 19. maj 175. god. odlazi u Germaniju- 7. juli 175. god. skida de~a~ku togu- prolee 176. god. dobija titulu SAR-

MATICVS- 27. novembar 176. god.dobija titulu

imperatora i postaje suvladar svog oca- 23. decembar 176. god.prvi trijumf i

prvi put tribunska vlast (TR POT)- decembar 177. god. prvi konzulat

(COS) i PP (PATER PATRIE)- 22. oktobar 180. god.naputa Rim

GERMANICVS i SARMATICVS su ti-tule njegovog oca, dok sam Komodusnije ni osetio uàse rata na severnimgranicama imperije. Nije jasno, osimako kao razlog ne uzmemo o~evu lju-bav prema sinu (ali i ljubav prema nje-govoj majci), kako je iste titule dobio isin. Da li je Marko Aurelije, mislilac, fi-lozof i ratnik u svojim komarima stoi-

Novac cara gladijatora

LVCIVS AELIVS AVRELIVSCOMMODVS (161-192)Rista MILETI], [email protected]

Sl.1. AE medaljon. Av.M COMMODVSANTONINVS AVGVSTVS BRIT; Rv.COS VI PP

14 dinar 27 / 2006

anti~ki novac

ka pomislio da sa njegovim sinom po~i-nje agonija imperije, koju je on iz naj-boljih namera eleo da vrati u istorijskuprolost i definie je kao republiku?Mo`da i jeste, jer svojstven starosti jefatalizam i mirenje sa sudbinom, ~akbespomono posmatranje ruenja jed-nog, ne samo sna, nego i dela kome suposveene decenije.

Emisione aktivnosti mladog Komo-dusa, pod pokroviteljstvom oca po~elesu veoma rano, tako da ih neformalnomoèmo podeliti kako sledi:

Kovanja od 172. do 180. godine, ka-da se emituju:

- aureus i kvinar u zlatu- denar i kvinar u srebru- as, dupondijus i sestercijus u bronziKovanja od 180-192 godine, kada se

emituju:- svi nominali kao u prethodnom pe-

riodu- konsekraciona kovanja za oca Mar-

ka AurelijaKovanja za suprugu Krispinu (BRUT-

TIA CRISPINA)

Provincijska kovanja

Kovanja prigodnih medalja (meda-ljona)

Na prvim kovanjima, kada je jo ude~a~kom dobu, Komodus je prikazanbez brade sa titulom CAESAR a potomi GERMANICVS odnosno SARMAT-HICVS (sl. 2).

Na aversu je je lik mladog cezara, isudei po liku nije mogao imati vie od15 godina, to zna~i da je novac emito-van 175/176 godine.

Reversne predstave na novcu tog pe-rioda ne odudaraju od uobi~ajenih, ka-rakteristi~nih za M.Aurelija.To su: LI-BERALITAS, PIETAS, SPES, SALVS,VICTORIA, IVNONA, IOVI, ROMA,FORTVNA, MARS itd, dok se na jed-nom aureusu pojavljuje ~ak i Kastor je-dan od boànskih blizanaca na konju.

Natpisi PRINC IVVENT, ADVENTVSCAES, ali i DE GERMANIS, i DE SAR-MATIS karakteristi~ni su za mladog ce-zara, ali isto tako i «hrana» njegovoj su-jeti, obzirom da je u~ee u tim pohodi-mo bilo minorno.

Do zvani~nog samostalnog preuzi-manja trona 180. godine, za nepunihosam godina otkovano je neto preko200 razli~itih, po predstavama tipova

novca sa kojij nas i posle vie od osam-naest vekova posmatra lik cezara i na-slednika.

Kao nasledniku trona Komodusu,kao i njegovom ocu pre toga, bili suobezbe|eni najvei umovi carstva zaobrazovanje mladog naslednika. Reto-riku pojedinih brzo je izbrisalo laskanjemiljenika, ali i ~injenica da je ve sa ~e-trnaest godina dobio puno u~ee uvlasti. Njegova boja`ljivost pretvorilaga je pre u slabia nego pokvarenog ~o-veka.Njegova od detinjstva pothranji-vana svirepost postala je vremenomnavika, pa strast bolesnog uma.

Kao to je imp. Neron preferirao jav-ne muzi~ke nastupe, ili pak imp. Domi-cijan ubijao muve po svojim odajamaKomodus je sa àrom i neumorno ve-`bao sa instruktorima iz Partije i Arabi-je duele sa oru`jem i ga|anje strelom ikopljem.Izvori navode, a tu nema me-sta sumnji, da je veoma brzo u tim ve-tinama nadmaio svoje u~itelje.Sa vr-hom strele u obliku polumeseca bezproblema je sa tribina amfitetra sekaovratove nojevima u areni.Zvani~nimdolaskom na vlast 180. godine emito-vanje novca se nastavlja u istoj apoen-skoj strukturi i od istog materijala, alito je sada ve samostalno kovanje im-peratora Komodusa, pobo`nog i sre-nog (sl.4).

Ovaj retki sestercijus i na reversu imapredstavu imperatora na konju kakoatakuje na lava.Ta predstava neposred-no asocira na Nemejskog lava koga jeHerkul po legendi ubio a ve po~etkomvladavine imp. Komodus po~inje sebeda identifikuje sa Herkulom, i tu pred-stavu nalazimo kako na novcu tako i namedaljama.

Svi atributi Herkula su ovde zastu-pljeni:lavlja glava na glavi imperatora itoljaga na reversu u vencu. Isti slu~aj jei sa medaljonom (sl.6).

Gde se nalaze svi atributi Herkula:to-bolac, sa strelama, luk i toljaga u ven-cu.âk i provincijska kovanja novca sa-drè predstavu Herkula (sl. 7).

Predstava Herkula, ili Komodusa kaoHerkula je simbol neograni~ene mo-narhije kada car direktno progoni«ostarele i izlapele» senatore a podrkutraì me|u pretorijancima. Senat je sa-

Sl.2. AE as.Av.COMMODOCAES AVGFIL GERMSARM;Rv.SPESPVBLICA

Sl.3. AR denar. Av.LAVREL COMMODO

CAES AVG FILGERM SARM:

Rv.SPES PVBLICA

Sl.4. AE sestercijus.Av.M ANTONINVSCOMMODVS AVG;Rv.VIRTVTI AVG TRPVII IMP IIII COS III PP Sl.5. AE as. Av.L AEL

AVREL COOM AVG PFEL; Rv.HERCVLROMAN AVG/SC

Sl.6. Av.L AELIVSAVRELIVSCOMMODVS AVG PIVS FELIF;Rv.HERCVLI ROMANO AVG COS VII PP

15dinar 27 / 2006

anti~ki novac

mo «senka» nekadanjeg «parlamen-ta», a SC na novcu je pre farsa negopravo, dok sama Italija gubi dominan-tan ekonomski poloàj, proces koji pra-ti celu vladavinu Antonina.

Portret imp. Komodusa na provincij-skom novcu vie li~i na portrete njegovogoca ili pak imp. Antoninusa Pijusa, i danema natpisa odnosno imena imperatoradolo bi do zamene identiteta (sl. 8).

Graveri po provincijskim kovnicamao~igledno nisu bili tako vi~ni svom zana-tu kada je portret u pitanju, a emisije subile male. Obezbe|enje severnih grani-ca, od upada Kvada, Markomana, Sar-mata..., imp. Komodus je prepustio svo-jim vojskovo|ama zarad omiljenih zaba-va u areni.Ne moè se izbei ~injenicada su njegovi nastupi kao sekutora(SECVTOR-gladijator naoruàn ma~em,malim okruglim titom i sa lemom naglavi) protiv retijarija (RETIARIVS-mre-à i trozubac) pradstavljali najkrvavijenastupe u areni. Obzirom da su ti «slav-ni podvizi» zvani~no beleèni, evidenti-rano je 735 carevih nastupa. Kuriozitetje to je iz zajedni~kog gladijatorskogfonda imp. Komodus primao enormnovisoku «platu», to je bio sramni poreznametnut rimskom populusu.Viktorijana sestercijusu (Sl.9) sigurno ne simbo-lie pobede nad spoljnim neprijateljima.

Majstorstvo u korienju koplja doka-zivao je poga|ajui na smrt lava ili leo-parda u areni prilikom skoka na nekognesrenika vezanog za stub. Ipak, tekoje prihvatiti da su ti dueli bili ravno-pravni. Imperator je jednostavno mo-rao da pobedi a za to se «brinulo» mno-tvo pratilaca i bri`nih posmatra~a.

Ma koliko rulja u amfitetru bila krvo-lo~na sa prezirom, uostalom kao i vieplemstvo, je gledala ovaj vid zabavesvog cara, kao nekada to se «iza le|a»smejala poeziji imperatora Nerona.

Ako izuzmemo provincijska kovanjanovca, samostalna vladavina imp. Ko-modusa obogatila je emisionu delat-nost imperije za oko 700 razli~itih tipo-va carskog i «senatskog» novca.

Kao i kod svih imepratora, u retkeprimerke spadaju svi zlatni moduli (au-reus i kvinar), kao i kvinari u srebru.Osim navedenih u retke denare se svr-stavaju i oni sa natpisom na reversu:

- CONCORDIA COMMODI AVG- CONS COM- VOTIS XX COS VI (uvencu)

Sl.7. Av.KAI M AY AN KOMO∆OΣ(Kovnica CALLATIS-MOESIA INFERIOR,danas MANGALIA u Rumuniji).Na reversu ovog bronzanog novcaje Herkul sa toljagom u ruci.

Sl.8. Bilon tetradrahma,kovnica Aleksandrija

Sl. 9 Av.M COMMODVS ANTONAVG PIVS BRIT; Rv.VOTA SVSCEPDECEN PM TR P XIIII COS IIII PP

Sl.11. Ae.medaljon kovnica Pergam

Sl.12.

Ae.medaljon.Av.COMMODVSANTONINVS PIVSFELIX AVG BRIT;Rv.FORTVNAEREDVCI CV PP

Sl.13. Av.CRISPINAAVGVSTA: Rv.DIS GE-NITALIBVS

Sl.14.

Av.DIVOCOMMODO;Rv.CONSECRATIO

Sl.10.

Av.COMMANT AVG PBRIT;Rv.PMTR P XIMP VII COS VPP FID EXERC

16 dinar 27 / 2006

anti~ki novac

- MAGNIFICIENTIAE AVG COS VII PP- IOVIS DEFENS SALVTIS AVG

ali i denar (sl. 10).Kao i svi konsekracioni denari sa or-

lom na globu iz 193 godine. Od bron-zanih modula treba izdvojiti:- as, TRP VI IMP IIII COS III PP SC (sa

predstavom Komodusa u kvadrigi)- sestercijus TEMPORVM FELICITAS (u

vencu)- FID EXERC (komodus na platformi a

ispred njega 3, 4, 5, ili 6 legionara)itd. Izraèno za njegove vlade je iemitovanje veoma atraktivnih i retkihmedaljona-medaljaU redovna kovanja imp. Komodusa spa-

daju i emisije novca sa predstavom njego-ve supruge Krispine na aversu (sl. 13).

Krispina (BRUTTIA CRISPINA), ~ije jeplemenito poreklo izvesno, ali istorijskinepoznato, nije ostavila poseban trag udoga|ajima s karaja II veka, izuzev nanovcu (aureus i kvinar u zlatu i denar usrebru).Mora se priznati da to i nije bilolako obzirom da je carski suprug u svomokruènju (haremu) imao 300 ena i istotoliko de~aka. Krispina je umrla nekolikomeseci pre svog supruga (192. godine) iiz tog braka nije bilo potomaka.

Pri~a o imp. Komodusu dobija svojutragi~nu zavrnicu. Kada je neposrednocarevo okruènje postalo nesigurno zasvoje ìvote sklopljena je zavera na ~i-jem ~elu su bili:- Marcija (MARTIA) omiljena milosni-

ca imparatora- Eklektus (ECLECTVS) carski komornik- Let (LETVS) pretorijanski prefekt.

Omamljen vinom i verovatno ne~imu vinu, i umoran od lova na divlje zve-ri, udavljen je na svom leàju poslednjipotomak M. Aurelija od strane sna`nogrva~a, a da nije mogao pruìti nikakavotpor.

To se dogodilo u noi uo~i 1. januara193. godine u gladijatorskoj kasarni,jer je tog dana trebao da primi osmi poredu konzulat (COS VIII), odeven ugladijatorsku odoru sekutora.

Iako je Imperiju doveo na po~etakhaosa est decenija kasnije (251. god.)imp. Trajan Decije emituje prigodni an-toninijan sa natpisom na aversu. DIVOCOMMODO (sl.14).

Posle imp. Komodusa imperija vienikada nije bila ista. Iz temelja uzdrma-na ekonomski, vojno, moralno, po~elaja da odumire.

VODORAVNO: 1- Numizmati~ka oblast ko-ja se bavi papirnim novcem; 2. Eksperimen-ti, ogledi - slivnik; 3. Mesto na ostrvu Hva-ru - Starogr~ki sitan novac (mn.); êka avi-okompanija - inicijali naeg numizmati~araBrzia iz Amsterdama - gospodin (gr~.); 5.Autooznaka za Austriju - numizmati~ki ma-terijal sli~an metalnom novcu, tantuz - li~-na zamenica; 6. Republika Liban (skr.) - ~a-mac ju`noameri~kih indijanaca od izdublje-nog drveta; 7. Srpski intelektualni forum -rusko terensko vozilo „Lada“ - Oznaka zastoti deo naeg dinara; 8. Gnjila, istrulela -trag divlja~i; 9. Vrsta krvnog suda - nume-ri~ke oznake kolskog uspeha; 10 - Predlog- italijanska luka na Jadranu - teniska mre-à; 11. Zadnja strana (nali~je) novca - notasolmizacije; 12. Oznaka za sitan skandinav-ski novac - sazvu~je tonova - film Koste Ga-vrasa; 13. Numizmati~ki materijal sli~an pa-pirnom novcu - televizija - „odeljenje teh-ni~kih nadzora“ (skr.); 14. Anti~ko ime Lju-bljane - zvezda nemog filma, pravim ime-nom Oliver Hardi; 15. Kolokvijalni naziv zasitan novac - prednja strana (lice) novca;16. Trojstvo, trojnost, trijalizam.

USPRAVNO: 1. Delatnost izdavanja nov-ca - podlost, pakost, bes; 2. Deskripcija -turska moneta (mn.) - francuski fizi~arRene Antoan (termometar!); 3. Ukupnakoli~ina proizvedenih komada novca -britanska moneta (mn.) - tamno dobadana (mn.); 4 - Albanska telegrafskaagencija - juna~ki spev - stadujum u raz-voju insekata - prefiks u superlativima; 5.Gr~ko slovo - starogr~ki grad-dràva, ko-vala novac sa predstavom sove - mala,zatvorena verska zajednica - prvo slovo;6. Sastavni veznik - torovi za stoku - tok-sin - hemijski simbol aluminijuma; 7.Udarac u fudbalu - numizmati~ki materi-jal - svojeru~no (skr.) - pokazna zameni-ca; 8. Mesto u hrvatskom delum Srema -gr~korimski lekar iz II veka n.e. - doleta-nje; 9. Lik iz [ekspirove tragedije - pan-sko ènsko ime - francuski botani~ar Gu-stav Adolf (1817-1875); 10. Ime japan-skog reìsera Kurosave - pedantnost, ta~-nost. Sastavio: éarko PINTARI]

(Reenje na str. 66)

Numizmati~ka ukrtenica1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

17dinar 27 / 2006

srednjevekovna numizmatika

OOpo~etku kovanja novca pri-morskih gradova postojedve opre~ne grupe gledita.Prva, koja taj po~etak sta-

vlja vrlo rano, vezujui neke vrste ko-torskog novca za IX vek,1 XI vek2 ili XI-XII vek.3 Druga, koja pravo kovanjenovca vezuje za privilegije date od stra-ne cara Duana pojedinim gradovima,specijalno Kotoru4 ili za raspad car-stva.5 U ovu grupu spadaju i redaktoriCorpus Nummorum Italicorum-a (CNI)koji isto tako po~inju sa carem Dua-nom, ali koji sve autonomne gradskebakarne novce bez oznake vladara ilifeudalca, stavljaju na kraj XIV veka,6 tj.u njegovu poslednju ~etvrtinu.7

U pogledu privilegija koje je Duandao Kotoru treba naglasiti da one nisusa~uvane. Eventualna overa kotorskogstatuta (~iji original isto tako nije sa~u-van) od strane cara Duana mogla jeda potvrdi ve postojee pravo kovanjabakarnog novca, a da uvede nove sre-brne vrste gradskog novca, dinar sapredstavom vladara, kao zatitnikagradskih privilegija, tj. gradskog sizere-na. Ve je [tokert ukazao da je Kotormogao imati gradske privilegije i preDuana.8

Da su takve gradske privilegije sigur-

no postojale jo u drugoj polovini XIIIveka moèmo zaklju~iti i na osnovugradskog pe~ata koga nalazimo na jed-nom ugovoru izme|u Kotora i Dubrov-nika, od 5-VI-1279. godine, na komestoji natpis sigillum comunitatis Carta-rensis,9 kao i na osnovu samog togugovora.10

Ne slaùi se sa autorima koji po~e-tak kovanja kotorskog novca stavljajuod IX do XII veka, navevi nae protiv-argumente u primedbama koje se od-nose na tako datirane vrste,11 mi smopokuali da utvrdimo starost najbrojni-jih bakarnih nov~anih vrsta primorskihgradova na osnovu prose~nih teìnasvake od njih i njenog upore|enja sanov~anim vrstama koje se daju datira-ti. Pri tome smo uzeli u obzir i sve dru-ge podatke koji mogu da posluè za ta-kvo datiranje. Sklad koji se pojavio iz-me|u svih navedenih elemenata po-tvr|uje ispravnost naeg metoda zautvr|ivanje starosti pojedinih nov~a-nih vrsta.

Odlu~ujuu ulogu u izgradnji hrono-loke tablice bakarnih nov~anih vrstaprimorskih gradova odigrala je ~injeni-ca da smo uspeli da utvrdimo starostnajteè nov~ane vrste kotorskog novca,jedne posebne grupe kotorskog bakar-

nog novca sa predstavom tvr|ave najednoj strani i sv. Trifunom koji stoji nadrugoj (vrsta 1), to nam je omogui-lo da utvrdimo ne samo pribliàn po~e-tak kovanja kotorskog novca ve i pri-bli`nu starost drugih nov~anih vrstakovanih na kraju XIII i u XIV veku.

U dubrova~kom statutu iz 1272. go-dine12 nalazi se odluka po kojoj dvana-est dinara imaju kurs jedne perperekao to je bilo i do tada, a isto takavkurs imaju i 120 milarenzisa. Niko nesme da odbije ove folare po tom kursu,pod pretnjom kazne od jednog dinarapo perperu.13

Iz ove odluke vidimo da je jedan di-nar vredeo deset miliarenzija, a da sete miliarenzije zovu i folarima, to je uto vreme, kako izgleda, bilo opte imeza bakarni novac. Poto u to doba Du-brovnik nije kovao svoj novac (po Ree-taru Dubrovnik je po~eo da kuje svojprvi novac – dinare, tek 1337. godine14,a folare po istom autoru tek oko 1350.(privatne emisije)15 – tj. 1426. (zvani~-ne emisije),16 jasno je da su pobrojaninovci o kojima se govori u statutu (di-nari i milarenzije ili folari) bili novcineke strane dràve koji su bili u optica-ju u Dubrovniku. Sli~an zaklju~ak u~i-nio je Pavle Reetar na osnovu ~injeni-

Datiranje bakarnih nov~anihvrsta primorskih gradova 1.Sergije DIMITRIJEVI]

1Maek I, 56.2[vajcer ...3[tokert IV, 204.4npr. Ljubi I, str. XXIII.5Ipen I, 199; II 192.6CNI I, 574.7CNI I, 284.Ovde bi se mogao pomenuti i [vajcer, koji sa izuzetkom jedne jedine vrste kotorskog novca, koju vezuje za XI vek, sve ostale vrste kotorskogbakarnog novca bez oznaka vladara ili feudalaca stavlja u prvu ~etvrtinu XV veka, u period 1403-1420.8[tokert IV, 204.9Pe~at je objavio [tokert IV, 206.10Jire~ek o privilegijama Vukana, \or|a, Stefana 1207, 15/VIII 1215, 15/VII 1230, Uro I, 1250 privilegije, Duan 1351 privilegije.11za Maeka kod vrste 11, za [vajcera kod vrste ... , a za [tokerta kod vrste 1.12Libro VIII, cap XVI.13“Sancimus, quod a modo in antea duodecim denarij grossi currant pro uno hypes pero. Et centum viginti Milarienses) (S. D. - Sic!) pro unoyperpero valeat refutare sub paena unius grossi prohyperpero“. - Paolo Reetar I, 119-20.

18 dinar 27 / 2006


ce da se u tom dokumentu nigde ne po-minje da je to dubrova~ki novac.17

Pogledajmo da li je u Dubrovniku mi-larenzija identi~na sa folarom, kaonov~anom jedinicom. U vreme kada jena~injena pomenuta redakcija dubro-va~kog statuta, 1272, postojala je razli-ka izme|u ove dve jedinice. U nizu od-redbi dubrova~kog statuta koje utvr|u-ju pojedine da`bine pominje se isplataodre|enog broja:

„Follaros“„milliarenses“„carobas de Follaris“„carobas“„millariensis“18

Zakon od 26/I 1281, koji predvi|aodre|ene kazne udvaja ih u slu~aju po-navljanja krivice. U jednom slu~ajuudvojenih 15 folara iskazani su kao„denarium grossum unum“ to ukazujeda je ve 1281. jedan dinar imao 30 fo-lara.19 Da je jedan dinar imao 30 folaraizri~ito se kaè i u reformaciji od 16/X1337. godine.20 îtav vek kasnije, kadaje Dubrovnik po~eo da kuje zvani~nefolare, u odluci Malog vea od 31/VII1436, pominje se isti odnos od 30 fola-ra za jedan dinar.21

Iz ~injenice da je u Dubrovniku 1272.jedan dinar bio jednak sa 10 miliarenzi-sa, a istovremeno (na osnovu izloènihpodataka iz 1272, 1281. i 1337. godi-ne), jednak i sa 30 folara, da se zaklju-~iti da je u Dubrovniku na kraju XIII i napo~etku XIV veka jedan miliarenzis od-govarao vrednosti tri folara. Do tog suzaklju~ka doli i Pavle i Milan Reetar.22

Dakle, u po~etku je naziv folar bio uDubrovniku generi~ko ime za bakarninovac, koje je obuhvatalo i miliarenzi-je.23 Kasnije je to bilo ime odre|ene je-dinice bakarnog novca, ~ija je vrednostbila 1/30 dinara.24 Izvorni dubrova~kitekstovi koji se nalaze u numizmati~kojliteraturi a koji pominju miliarenzije od-nose se sa izuzetkom jednog jedinog nadrugu polovinu XIII veka. Pored ve po-menutog statuta iz 1272. miliarenzijase pominje i u zakonu od 22/V 1292.25

Karakteristi~no je da se posle 1292. udubrova~kim tekstovima koje nalazimou numizmati~koj literaturi pominju sa-mo folari.26 Miliarenzija se ponovo po-minje tek u zakonu od 17/II 1381.27

Iz svega izloènog proizilazi da je mi-liarenzija kao nov~ana jedinica bila uupotrebi u Dubrovniku u drugoj polovi-ni XIII veka.

Ne naavi odgovarajui dubrova~kinovac Milan Reetar je smatrao da je mi-liarenzija samo obra~unska jedinica.28

Nasuprot M. Reetaru smatramo da jemiliarenzija bila stvarna nov~ana jedini-ca, da je to bila najstarija vrsta kotorskogbakarnog novca, njegova najteà vrsta(vrsta 1) koja je bila u opticaju i u Du-brovniku gde je u to vreme cirkulisao sa-mo strani novac. Ta nov~ana vrsta, naj-stariji kotorski novac sa tvr|avom imaoje prose~nu teìnu 2,88 grama i bio je 3puta teì od venecijanskog kvartarola (30,90 = 2,70 – vidi napomena 17).

Folar ~ija su 3 primerka odgovaralavrednosti jedne miliarenzije bio je ne-sumnjivo taj venecijanski kvartarolo.

Vrsta 1 – folar Kotora, D 375, 24.

Vrsta 2 – novac Bara, D 366/1, 4.

Vrsta 3 – folar Skadra, D 389, 7.

Vrsta 4, podvrsta 4

– folar Kotora, D 376, 25.

14Reetar, Po~etak kovanja dubrova~kog novca, Rad, 266 /1939. god.), 153-4, 156-8, 161-2, 166-8; S. Dimitrijevi, Srpski srednjovekovnibakarni novac, Istoriski ~asopis, VIII, 1959, 42, napomena 72.15Reetar II, 9 - tj. 1426.16Reetar I, 372.17U vezi sa tim on pretpostavlja da su u pitanju venecijanski novci (Pavao Reetar I, 120).U vezi sa ovom konstatacijom treba podvui da je najteì bronzani novac koga je kovao svaki venecijanski du`d u XIII veku bio tzv. „quar-tarolo“. Prose~na teìna 26 primeraka kovanih za vreme du`deva koji su vladali u XIII veku (poslednji do 1311) iznosi 0,90 g.Od vremena Lorenza Tiepola (1268-1275) pored kvartarola javlja se i takav udvojeni novac (Doppio Quartarolo). Prose~na teìna 9 takvihprimeraka kovanih za vreme du`deva koji su vladali u XIII veku (poslednji do 1311), iznosi 1,87 g - CNI).18Paolo Reetar 127-129.Carobis - mera za bakarni novac kao perpera za srebrni (?)- Ispisi Peterkovia 48.3 Carobas de folaris vredelo oko 1/4 perpera, tj. 3 groa u srebru - na drugom mestu isto vredi 2 carobas - neta~ni prepisi - Ispisi Peterkovia56.19Paolo Reetar I, 130.20Paolo Reetar I, 122, 136-7.21Paolo Reetar I, 143.22Paolo Reetar I, 129, 136-7; Reetar I ...23Paolo Reetar I, 119-20, 131-2, 134.24Paolo Reetar I, 127-129, 130, 134, 135, 136-7 itd.25Paolo Reetar, I, 130-1.26vidi tekst iz 1309. itd. Paolo Reetar I, 134.27Paolo Reetar I, 138.28Reetar I ...

19dinar 27 / 2006

srednjevekovna numizmatikaH

RO

NO

LO

[K

A T

AB

ELA

NA

JBR

OJN

IJIH

VR

STA

BA

KA

RN

OG

NO

VC

A P

RIM

OR

SK

IH G

RA

DO

VA Prose~na teìna nov~anih vrsta

Br. vrste a event. i podvrste

Osnovna karakteristika predstave

Kot

ora

Bar

a

Ska

dra

Driv

asta

Ulc

inja

Sa 6% koregirana pribl. pros,

Pribli`no vreme kovanja

1 Najstarije tvr|ave (za Uroa I i kasnije)

2,88 — — — — 3,05 druga polovina XIII veka

2 Sv. \or|e (teke vrste)

— 2,41 — — — 2,55 kraj XIII ili po~etak XIV

3 Svetac sa obe strane

— — 2,03 —

4 podvrsta 4

Novije tvr|ave 2,01 — — —


— — — 1,98

6 Vrsta sa krstom i poprsjem sveca (polovina)

0,97 (polovina)

— — —

2,10

prva

pol

ovin

a X

IV v

eka

7 [tit — — 1,77 — 8 Veliko slovo A –

na nali~ju G (13 ... –78)

— 1,72 — —

vrst

a 1

7 sa

jagn

jeto

m

1,60 do 1,90

oko polovine XIV i u treoj ~etvrtini XIV veka

4 podvrsta 5

Novije tvr|ave 1,48 — — —

9 Vrsta sa tvr|avom i poprsjem sveca

0,76 (pol)

— — —

jagn

jeto

m

10 Uro sedi (novac mladog kralja za vreme Duana)

— — — — 1,48


1,64 — — —

12 Vrsta iz vremena prve venecijanske okupacije (1369- 70)

0,69 (pol)

— — —

vrst

a 17

sa

1.60 do 1.90

oko

polo

vine

XIV

vek

a i

u tr

eoj

~et

vrtin

i X

IV v

eka

13 podvrsta 1

Sv. \or|e (laki) — 0,94 — —

13 podvrsta 2 i 3

Sv. \or|e (laki) — 0,88 — — —

14 Sa ma|arskim grbom na nali~ju (1370-72)

0,84 — — — —

15 Sa monogramom Tvrtka na nali~ju (1385-92)

0,72 — — — —

0,75 do 1,00

16 Sa krunom na nali~ju (1392-1405)

0,78 — — — —

~etv

rta

~etv

rtin

a

XIV

ve

ka

20 dinar 27 / 2006


(Napominjemo da su miliarenzije mo-`da nazivane folarima, u dubrova~kimtekstovima gde se govori o bakarnomnovcu u uoptenom smislu ba zato tosu predstavljale utrostru~enje folarakao nov~ane jedinice).

Poto se kvartarolo javlja tek na po-~etku XIII veka pod du`dem EnrikomDandolom (1195-1205) jasno je da semiliarenzija pojavila kasnije u toku XIIIveka. Poto se dupli kvartarolo pojaviou Veneciji izme|u 1268. i 1275, a mili-arenzija koja predstavlja trostruki folar(tj. trostruki kvartarolo) pomenuta prviput 1372, mi vezujemo njenu pojavuza drugu polovinu XIII veka, preciznije,za kraj vlade Uroa I.

Poto je u vreme Uroa I i sam srpskidinar imao teìnu venecijanskog groa,a oba su bila u opticaju u srednjovekov-noj srpskoj dràvi (to se vidi i iz osta-va), a naro~ito u primorskim gradovi-ma, koji su se ve ranije sluìli tim nov-cem, a pored toga bili u tesnim trgo-va~kim vezama sa Venecijom, nije nika-kvo ~udo, da sli~an odnos postoji i kodbakarnog novca (napominjemo da setaj odnos 1:3 uopte ne moè nai kodvenecijanskog bakarnog novca. Zato sei miliarenzija ne moè traìti na tojstrani, kao to je to pretpostavio PavleReetar – vidi napomena 17.

Miliarenzija koja se pominje u dubro-va~kom zakonu iz 1381. godine moglabi da bude ili obra~unska jedinica iliista kotorska nov~ana vrsta iz XIII veka,sa prose~nom teìnom od 2,88 g, potosu u drugoj polovini XIV veka u Du-brovniku cirkulirale mince privatneproizvodnje sa prose~nom teìnom od1,07 g. (vidi Reetar II, 9).

Poto se krajem XIII i po~etkom XIVveka teìna srpskih dinara udaljuje odteìne mleta~kih matapana, koja i da-lje, u toku ~itavog XIV veka ostaje ista,jasno je da se i teìna bakarnog novcamorala smanjivati (razume se podpretpostavkom da je cena bakra ostaja-la ista). Zato smo mesto ostalih bakar-nih novaca primorskih gradova odredi-li u naoj hronolokoj tabeli na osnovunjihove opadajue teìne.

Datiranje bakarnog novca iz drugepolovine XIV veka, tj. njihovo vezivanjeza treu i ~etvrtu ~etvrtinu XIV veka, iz-vrili smo na osnovu tri ~injenice:

1) bitnih razlika u predstavi svecakod tzv. kotorskih folara i polufolara/cela figura kod tzv. folara i poprsjekod tzv. polufolara koje su isklju~ivalepostojanje tzv. polufolara sa celom fi-gurom sveca.

2) postojanje lakih bakarnih vrsta (sacelom figurom sveca vrste 14 -16) - ~i-ja je teìna jednaka sa teìnom najlak-ih vrsta tzv. polufolara (sa poprsjemsveca), a predstavlja polovinu teìnedrugih tekih bakarnih vrsta (vrsta 11 ipodvrsta 5 vrste 4).

3) vezivanje lakih folara na osnovupredstave i natpisa za poslednju ~etvrti-nu XIV veka. Na toj smo osnovi utvrdilipostojanje dve razli~ite grupe tzv. folarakovanih u drugoj polovini XIV veka, tzv.folara srednje teìne sa prose~nom teì-nom od 1,5-1,7 g kovanih u treoj ~etvr-tini XIV veka jednovremeno sa najlakimvrstama tzv. polufolara; i lakih bakarnihvrsta sa prose~nom teìnom 0,75-0,85 gkovanih u ~etvrtoj ~etvrtini XIV veka, ko-ji se isto tako nazivaju folarima.

(Napominjemo da je [tokert istraù-jui prose~ne teìne novca tzv. alban-skih gradova – svi pobrojani gradovibez Kotora – znatno uveao sve ove te-ìne,29 poto je uzeo probrane („gut er-haltene Bronze münzen“), verovatnonajteè primerke).

Iz gornje tabele proizilazi da je odprimorskih gradova koji su ulazili u sa-stav srednjovekovne srpske dràve, pr-ve bakarne novce – miliarenzije kovaoKotor, i to u drugoj polovini XIII veka,ve za vlade Uroa I i kasnije. KrajemXIII ili po~etkom XIV veka kovane suneto lake miliarenzije Bara sa sv. \or-|em. U prvoj polovini XIV veka kovanesu teke bakarne vrste Skadra i Driva-sta sa likovima svetaca na obema stra-nama, kao i bakarne vrste Kotora isteteìne. (Napominjemo da su bakarnevrste sa tvr|avom kovane sve do prvevenecijanske okupacije). Verovatno jeda je Skadar bio taj koji je prvi po~eoda kuje novce sa svecem na obemastranama, a da ga je Drivast imitirao.Nije isklju~eno da su i prvi bakarni nov-ci Ulcinja kovani u to vreme. Poto te-ìna ulcinjskog bakarnog novca sa jag-njetom jako varira, smatramo da je onkovan duè vremena, od po~etka pa dosedamdesetih godina XIV veka.

Vrsta 7 – folar Skadra, D 387, 3.

Vrsta 8 – novac Bara, D 366, 1.

Vrsta 4, podvrsta 5

– folar Kotora, D 376, 27.

Vrsta 9 – polufolar Kotora, D 377, 30.

29[tokert III, 21.

Vrsta 5 – novac Drivasta, D 368, 1.

Vrsta 6 – polufolar Kotora, D 379, 35.

21dinar 27 / 2006

orijentalna numizmatika

RRumski Seldùci, ili kakoih u naim istorijskimud`benicima i knjigamanaj~ee nazivaju Turci

Seldùci, su narod koji je nastanji-vao anadolijski deo Male Azije, po-~ev od 1071. pa do l307. godine.Posle te godine, na tim prostorimapri~amo o anadolijskim bejlucima iOsmanskom carstvu, ali to je vejedna druga pri~a.

Turci se kao narod prvi put spomi-nju u kineskim pisanim izvorima iz6. veka. Iz prve polovine 8. veka da-tiraju i prvi pisani turski spomenici(Orhonski natpisi na|eni na Orhon-skoj visoravni, severna Mongolija1889. godine). U to vreme Turci sujo bili pagani. Veliku zaslugu u isla-mizaciji Turaka imaju Samanidi, ~i-ja se dràva u srednjoj Aziji proiri-la preko reke Oksus (Amu-Darja). Uveem broju Turci su islamizirani uX veku, ali su turski ratnici ve odVIII veka ~inili udarnu snagu i ruko-vodei kadar vojnih snaga Bagdad-skog kalifata.

Deo turskih oguskih plemena kojenazivamo Seldùcima nazvan je ta-ko po Seldùku bin Dukaku (? 922.god.), utemeljitelju dinastije Sel-dùkida koji je kao ratnik sudelovaou unutranjim borbama u Persiji, aposle povratka u Turkmenistan po-stao poglavar svog plemena. Njegovunuk, Toghrul I Beg (1037-1067)

osvaja Khorasan, proglaava se zasultana i u narednih dvadesetak go-dina zauzima zemlje Ghaznavida iiitskih Bujida, te 1055. ulazi u Bag-dad i namee se za zatitnika kalifa,koji mu 1058. godine dodelju titulu„vladara istoka i zapada”. Toghrulbegom po~inje razdoblje takozva-nih „velikih Seldùka“ i njihove ve-like dràve. Njegov naslednik AlpArslan (1063-1073) ima velikoguticaja na evropsku istoriju poto jeu bici kod Manzikerta 1071. godinekatastrofalno porazio vizantijskogcara Romanusa IV Diogena (1068-1071). Ta pobeda Seldùka je bilapo~etak osvajanja Male Azije koja jedotle bila u vizantijskim, to jest hri-anskim rukama. Strah od prodora„bezbo`nika“ je bio jedan od glav-nih razloga nastanka ideje o „sve-tom ratu“, to jest krstakim ratovi-ma koji su po~eli dvadesetak godinakasnije. Naredni seldù~ki sultanMalik Shah I (1073-1092) osvaja-njem Sirije i Jerusalima dovodi dr-àvu Velikih Seldùka do vrhuncanjene moi i veli~ine. Pod sultanomBarkijarukom (1094-1105) Sel-dù~ka imperija se raspada i deli narazne ~lanove dinastije. Zapadnideo carstva postaje Rumski (ili Iko-nijski) sultanat koji se odrào naj-duè od svih seldù~kih dràva, do1307. godine.

Posle bitke kod Manzikerta Ana-

dolija je bila otvorena za ulazak Sel-dùka, ali je sultan imao va`nijegposla u Egiptu, u ratu protiv Fatami-da, tako da je osvajanje u po~etkubilo svedeno na povremene plja~ka-ke pohode, dok je naseljavanje ilosporije. U po~etku, od 1081. godi-ne, prestonica novog sultanata jegrad Iznik (Nikeja), a od 1097. pre-stonica postaje Konja (Ikonion).

Prvi sultani su jo bili zavisni odcentralne seldù~ke vlasti, dok od1092. god. moèmo govoriti o su-verenom i samostalnom sultanatukoji, istina, priznaje vrhovnu vlastbagdadskog kalifa, ali samo nomi-nalno, kao verskog poglavara . Novisultanat je bio stalno u raznim su-kobima, kako sa hrianima tako isa muslimanima gazijama koji su ì-veli i borili se na samoj granici hri-anskog i muslimanskog sveta. Sadinastijom Danimendida su bili usukobu do 1178. godine kada su ko-na~no izvojevali pobedu i prisvojiliveinu njihovih teritorija. Vizantij-ski car Manuel I Komnen (1143-1180) je uvideo opasnost od ja~anjanovih suseda i pokuao je 1176.gopdine vojnom silom da rei nadi-ruu opasnost. U bici kod Mirikefa-lona je doìveo katastrofalan porazkojim su nestale sve nade da bi Vi-zantija mogla povratiti Malu Azijupod svoju vlast.

Rumski sultanat je sve vie ja~ao i

Rumski seldùci i njihovi novciStevan VERE[, Palinumispista@gmail. com

Seldùci su imali nov~ani sistem sli~an kao i ostale islamskezemlje u to vreme - zlatni dinar teìne oko 4, 65 g, srebrnidirhem teìne teìne oko 3 g, te bakarni fals raznih teìna.

Zlatni novac su kovali retko i u malim koli~inama pa je prili~-no redak i u dananje vreme dostiè izuzetno visoke cene. S

druge strane srebrni i bakarni novac kovali su u velikimkoli~inama i u brojnim kovnicama, tako da ima puno

bogatih nalaza sa obiljem interesantnog materijalaSl. 1. Zlatni dinar

Kayqubad I (1219-1236 AD)

22 dinar 27 / 2006


dràva je bila sve organizovanija istabilnija. Nova velika i katastrofal-na opasnost za Seldù~ku dràvujavlja se stupanjem Mongola nasvetsku scenu. U celoj Aziji je nasta-la velika pometnja i nestabilnost.Osvajanja koja je Dìngis-kan(1206-1227) u silovitim naletimavrio doveli su do velikih migracija iseoba naroda. Njegovi naslednici sunastavili osvajanja tako da je 1243.godine doao red i na Anadoliju. Ubici kod Kese Daga Mongoli su Sel-dùcima naneli teàk poraz, te suod te godine Rumski sultani mon-golski vazali. Od ovoga p7oraza ni-kad se nisu oporavili. Njihova drà-va je opstala jo 60 godina, ali sepostepeno smanjivala. Razni bejlucii emirati koju su oja~ali posle padamoi Seldùka su osvajali deo podeo Rumskog sultanata na ~ijim jeruevinama kasnije nastao novi sul-tanat, svojevremeno svetska sila -Osmansko carstvo.

U nastavku navodimo spisak sul-tana Rumskih seldùka sa godina-ma njihove vladavine po naem ra-~unanju godina (AD) i po musli-manskom ra~unanju godina (AH).Ispod imena vladara i godina vlada-vine kao napomena stoji vaàn isto-rijski doga|aj koji se odigrao za vla-davine ili druga napomena. U ra-znim izvorima se odre|eni podacirazlikuju, kako u broju vladara (uodre|enim periodima je bilo i vieraznih vladara u pojedinim delovi-ma sultanata, neki od njih su vlada-li samo u pokrajinama ili pojedinimgradovima), isto tako u godinamavladavina ima razlika, kako zbograznih istorijskih izvora, tako i zbogburnog vremena u kome su RumskiSeldùci ìveli. Naime pojedini sul-tani su vladali po dva i vie puta, paizvori to tretiraju na razne na~ine.

1. Sulayman Qutalmish 1076-1086 AD/468-479 AH

2. Interregnum(me|uvlae)1086-1092 AD/479-485 AH

3. Kilij Arslan I 1092-1107AD/485-500 AH

(Prvi krstaki rat 1096-1099 AD)4. Interregnum 1107-1109

AD/500-502 AH5. Malik Shah 1109-1116

AD/502-510 AH

6. Rukn al-Din Mas’ud I 1116-1156 AD/510-551 AH

(Drugi krstaki rat 1147-1149AD)

7. ’Izz al-Din Qilij Arslan II 1156-1192 AD/551-588 AH

(Bitka kod Mirikefalona 1176,pad Jerusalima 1187, Trei krstakirat 1189-1192, 1190. Bitka kod Ico-niuma i smrt Fridriha Barbarose)

8. Kayhusraw I Ghijath al-Din (1.vlada) 1192-1196 AD/588-592 AH

9. Sulayman II 1196-1204AD/592-600 AH

10. Qilij Arslan III ’Izz al-Din1204-1205 AD/600-601 AH

11. Kayhusraw I Ghijath al-Din(2. vlada) 1204-1210 AD/601-607AH

(êtvrti krstaki rat 1202-1204AD)

12. Kayka’us I ’Izz al-Din 1210-1219 AD/607-616 AH

13. Kayqubad I ’Ala’ al-Din 1219-1236 AD/616-634 AH

14. Kayhusraw II Ghijath al-Din1237-1246 AD/634-644 AH

(1243. bitka kod Kese Daga, od1243. mongolski vazal)

15. Kayka’us II ’Izz al-Din (1. vla-da) 1245-1249 AD/643-647 AH

(2. vlada) 1257-1261 AD/655-660 AH

16. Qilij Arslan IV (1. vlada)1248-1249 AD/646-647 AH

(2. vlada) 1259-1265 AD/657-663 AH

17. Zajedni~ka vladavina tri brata1249-1257 AD/647-655 AH

Kayka’us II, Qilij Arslan IV iKayqubad II

18. Zajedni~ka vladavina dva bra-ta 1257-1259 AD/655-657 AH

Qilij Arslan IV i Kayqubad II19. Kayhusraw III Ghijath al-Din

1265-1282 AD/663-681 AHOd 1277. (675. AH) pod kontro-

lom Mongolskog guvernera20. Mas’ud II Ghiyath al din 1282-

1305 AD/682-704 AH(u ovom razdoblju vladao ~etiri

puta)21. Kayquobad III ’Ala’ al-Din

1284-1307 AD/683-707 AH(u ovom razdoblju vladao ~etiri

puta)22. Mas’ud III Ghiyath al-Din

1307 AD/707 AH

Sl. 2. Srebrni dirhem Toghrila

(1202-1225 AD) vladar Erzeruma

Sl. 3. Srebrni dirhem

Kayqubad I (1219-1236 AD) .

Sl. 4. Ag dirhem Qilij Arslan IV (1248-1259)

Sl. 5. Ag dirhem

Kayhusraw III (1265-1282 AD)

Sl. 6. Ag dirhem

Kayquobad III (1284-1307 AD)

Sl. 7. Ag dirhem

Kay Khusraw II (1237-1246)

23dinar 27 / 2006


Seldùci su imali nov~ani sistemsli~an kao i ostale islamske zemljeu to vreme: zlatni dinar teìne oko4, 65 g, srebrni dirhem teìne teì-ne oko 3 g, te bakarni fals raznihteìna.

ZZllaattnnii nnoovvaacc (sl. 1) su kovali ret-ko i u malim koli~inama te je prili~-no redak i u dananje vreme dosti-è dosta visoke cene (5000-7500 €za lep primerak). Na sreu nas nu-mizmati~ara srebrnog i bakarnognovca su kovali u velikim koli~ina-ma, tako da ima puno bogatih nala-za sa obiljem interesantnog materi-jala. Kovali su novac u velikom bro-ju kovnica, pa emo nabrojati samonekoliko najzna~ajnijih: Konya, Si-vas, Sinop, Luleh, Kayseri, Erzerum,Madensehr itd. Veina kovnica jekovala novac i za vreme Osmanskogcarstva.

DDiirrhheemmii su kovani od kvalitetnogsrebra i lepe su izrade. Veina imai na aversu i na reversu kaligrafskiispisane natpise sa neto ornamen-tike (sl. 2- 6). Svaki primerak imaispisanu kovnicu i u veini slu~aje-va godinu kovanja, ali ne brojevi-ma nego tekstualno, to malo ote-àva ta~no odre|ivanje pogotovoiz tog razloga to su godine ispisi-vane uz sam rub, dosta sitno i zbi-jeno pa se ne moè uvek pro~itatisvaka re~. Na svakom primerku senalazi i ime aktuelnog bagdadskogkalifa, pa to ~esto moè pomoi uta~nom odre|ivanju godina ne~it-kih primeraka.

Za razliku od veine islamskihkovanja, kod novca naroda turk-menskog porekla na novcu se ja-vljaju i figurativne predstave. Naj-ea predstava je predstava lavasa suncem u pozadini na dirhemi-ma Kayhusrawa II (sl. 7). Ovaj tipje jedan od naj~eih vrsta dirhe-ma i moè se nabaviti po pristu-pa~noj ceni (15-25 €) i na na na-em trìtu. Postoji jo nekoliko ti-pova figurativnih dirhema ali je si-gurno najlepi, barem autoru ovog~lanka , primerak Qilij Arslana IViz njegove prve vladavine.Tu jeprikazan konjanik koji odapinjestrelu sa konja u pokretu, elegant-na kaligrafija i ornamentika (sl.8). Ova vrsta je naàlost prili~no

retka i skupa (250-300 €). Poseb-nu vrstu ~ine dvojezi~ni dirhemi(sl. 9) koji su kovani za Jermenijuu vreme Seldù~ke dominacije. (Uliteraturi se javljaju i kao bilingu-alni tramovi). Postoje primerci od1/2 i 1/4 dirhema, ali se javljajuznatno re|e i to samo kod nekihvladara.

BBaakkaarrnnii ffaallssii su bili prvi novackoji su Rumski seldùci kovali.Osnovna vrsta je bila teìne oko 3grama sa konjanikom na jednoj inatpisom na drugoj strani (sl. 10 i11). Postoje i drugi tipovi ovih fal-seva npr. natpis sa obe strane, sjedne strane natpis, a sa druge oso-ba koja sedi prekrtenih nogu i jonekoliko re|ih vrsta. Obi~ni tipovi(konjanik / natpis i natpis / nat-pis) su prili~no ~esti i nalaze se do-sta ~esto. Vrednost im je 2-5 €, za-visno od kvaliteta.

Druga vrsta bakarnog novca jeznatno vea, pre~nika oko 30 mm iteìne 7-8 g (sl. 12). Neki autori ganazivaju fals dok drugi nazivaju AE

dirhem. Predstava na njima je kaona osnovnom tipu manje vrste - ko-njanik i natpis - ali je izrada mnogobolja i to su dosta lepi atraktivnikomadi. Obi~ni komadi vrede 10-20 €, dok jako lepi primerci, sa pa-tinom na aukcijama dostiù cenu ido 100 evra.

Onima koji se „zagreju“ za ovunumizmati~ku oblast, o kojoj smoovde izneli samo osnovne podatke,preporu~ujemo sledee internetsajtove gde se o ovoj temi moènau~iti vie:http://islamiccoins. ancients. info;

http://www. islamiccoinsgroup. 50g. com;

http://www. eroncoins. com/;

http://www. amalhayaty33. virtualave.

net/ i

http://mehmeteti. 150m. com/index.

htm

Na ovim stranicama se moè na-i jako mnogo korisnih podataka,odli~na bibliografija, razni izvori idrugi linkovi, kao i obilje prelepihfotografija. Autor ovog ~lanka ta-ko|e je spreman da opirnije pro-diskutuje ovu temu sa svima kojeona interesuje, a njegova e-mailadresa navedena je u zaglavljuovog ~lanka.

Sl. 8. Ag dirhem

Qilij Arslan IV (1248-1249 AD)

Sl. 9. Ag dirhem(tram) Kayhusraw II

(1237-1246 AD) I Hetoum I (1226-1270)

Sl. 10. Bakarni fals

Qilij Arslan II (1156-1192 AD)

Sl. 11. Bakarni fals

Qilij Arslan II (1156-1192 AD)

24 dinar 27 / 2006

moderna numizmatika

NNa dan isticanja srpske za-stave na Ist Riveru, Pred-sednik Tadi je rekao da jetaj dan veoma zna~ajan za

me|unarodni poloàj Srbije, uz re~i:„Valja se podsetiti da je Srbija dalasvoj doprinos nastanku Jugoslavije ida je kontinuitet Srbije u nekadanjojJugoslaviji, koja je bila jedna od naj-zna~ajnijih ~lanica UN, kao jedan odpedesetak osniva~a i u nekoliko na-vrata ~lanica Saveta bezbednosti UN.“

Kontinuitet ~lanstva Srbije u SE po-tvr|en je na sastanku Komiteta mini-stara SE ~emu je prethodilo uru~iva-nje pisma predsednika Srbije BorisaTadia generalnom sekretaru SE Teri-ju Dejvisu ~ime je prakti~no izvrenanotifikacija kontinuiteta ~lanstva Re-publike Srbje u Savetu Evrope.

U monetarnom, pa tako i numizma-ti~kom pogledu, Srbija je i pre progla-enja njenog ~lanstva u Ujedinjenimnacijama i Savetu Evrope kao samo-stalne dràve, imala svoj sopstveninovac, srpski dinar. Premda od 1996.godine, u ondanjoj SR Jugoslaviji(kasnije SiCG), dinar nije bio plate-`no sredstvo u Crnoj Gori*, naa Na-rodna banka izdavala je sve do 2002.

godine „jugoslovenski novac“, metal-ni i papirni, a koji je bio plate`nosredstvo samo u Srbiji. U toku 2003.godine izdate su nae prve monetekoje nisu imale „jugoslovenske atribu-te“, ali bez imena dràve. Na kovani-cama i nov~anicama izdatim 2003. i2004. godine umesto imena dràve injenog grba, nalazio se natpis „Na-rodna banka Srbije“ i amblem Banke.Od 2005. godine, kada je usvojenapreporuka o korienju grba Republi-ke Srbije, zapo~inje izdavanje naihmoneta sa imenom „SRBIJA“ i sa srp-skim grbom, dakle i pre zvani~nogosamostaljenja nae Dràve. Do togosamostaljenja je dolo, kako znamo,nakon referenduma u Crnoj Gori, po-sle kojeg je, ova biva federalna jedi-nica, istupila iz Dràvne zajednice saSrbijom.

U istom mesecu, junu 2006. godine,proslavljena je u Beogradu 150-godi-njica ro|enja Nikole Tesle, pa se do-godilo da se tom prilikom iskuje i pu-sti u opticaj prvi prigodni novac sa-mostalne Republike Srbije. Odluka oizdavanju ovog prigodnog kovanognovca objavljena je u Slu`benom gla-sniku RS, br. 47 od 2. juna 2006. go-

Prvi prigodni novac samostalneRepublike SrbijeRanko MANDI], [email protected]

Po~etkom juna ove godine Srbija je ponovopostala samostalna dràva, kao to je bila i krajem19. veka, kada je u Evropi postojalo samo dvadesetsedam dràva. Predsednik Boris Tadi podigao je 8.juna ove godine zastavu Srbije pred seditem UN, apred seditem Saveta Evrope u Strazburu 14. junazavijorila se zastava Republike Srbije ~ime je ozvani~eno~lanstvo Srbije u toj panevropskoj organizaciji.

Sl. 1. Grb Srbije na aversu prvog kovanog novca

nakon sticanja samostalnosti, apoen od 20

dinara 2006, specijalno vakumirano pakovanje

Sl. 2. Naa zastava na Ist Riveru

Sl. 3. Boris Tadi, prvi predsednik

samostalne Republike Srbije

*Vlada Mila \ukanovia je 1996. godine uvela nema~ku marku kao plate`no sredstvo u Crnoj Gori, a nestankom te monete u opticaj je uve-den evro, premda Crna Gora formalno ne pripada Evrozoni. Istovremeno je jugoslovenski, potom srpski, dinar prestao biti sredsvo plaanja utoj republici i isti se ni danas tamo ne prihvata, sem u nekim turisti~kim odmaralitima.

Prvi prigodni novac samostalneRepublike Srbije

25dinar 27 / 2006

moderna numizmatika

dine. Opticajna prigodna kovanica od20 dinara 2006, sa likom Nikole Tel-se, putena je u opticaj 30. juna 2006,a kovanice od zlata i srebra putenesu u prodaju 10. jula o.g. Izdati suapoeni navedeni u gornjoj tabeli:

Novac je iskovan u Beogradskojkovnici (ZIN), a autor dizajna je aka-demski vajar Mitar Petkovi. Opis idrugi podaci o ovoj seriji naeg pri-godnog novca navedeni su u zakon-skim odredbama koje slede.

((„„SSlluu`bbeennii ggllaassnniikk RRSS““,, bbrr.. 4477oodd 22.. jjuunnaa 22000066.. ggooddiinnee))

Na osnovu ~lana 21. stav 1. Zakonao Narodnoj banci Srbije („Slu`beniglasnik RS“, br. 72/2003 i 55/2004),a u vezi sa Odlukom o odre|ivanju150-godinjice ro|enja Nikole Teslekao doga|aja povodom koga e se u2006. godini izdati prigodni kovaninovac („Slu`beni glasnik RS“, br.37/2006), guverner Narodne bankeSrbije donosi

O D L U K U

O IZDAVANJU PRIGODNOG KOVA-NOG NOVCA POVODOM 150 GODI-[NJICE RO\ENJA NIKOLE TESLE

1. Narodna banka Srbije izdae po-vodom 150 godinjice ro|enja NikoleTesle prigodni zlatni kovani novac uapoenima od 10 000 i 5 000 dinara iprigodni srebrni kovani novac u apo-enu od 1 000 dinara.

2. Prigodni kovani novac iz ta~ke 1.ove odluke Narodna banka Srbije iz-dae u ukupnoj nominalnoj vrednostiod 22 000 000 dinara, u sledeim ko-li~inama i iznosima po apoenima:- 1 000 komada u apoenu od 10 000

dinara - u iznosu od 10 000 000 di-nara,

- 2 000 komada u apoenu od 5 000dinara - u iznosu od 10 000 000 di-nara,

- 2 000 komada u apoenu od 1 000dinara - u iznosu od 2 000 000 dina-

ra.3. Prigodni zlatni kovani novac iz

ta~ke 1. ove odluke bie izra|en odzlata finoe 900/1000, u specijalnoj(„pruf“) tehnici, s visokosjajnim rav-nim povrinama i matiranim reljef-nim detaljima prigodnih motiva, sle-dee mase i pre~nika:- apoen od 10 000 dinara - mase

8,640 g i pre~nika 25 mm,- apoen od 5 000 dinara - mase 3,455

g i pre~nika 20 mm.Doputeno je da masa svakog pojedi-na~nog komada prigodnog zlatnogkovanog novca iz stava 1. ove ta~keodstupa do 1‰ ( promil ) iznad ma-se navedene u tom stavu.

4. Prigodni srebrni kovani novac izta~ke 1. ove odluke bie izra|en odsrebra finoe 925/1000, u specijalnoj(„pruf“) tehnici, s visokosjajnim rav-nim povrinama i matiranim reljef-nim detaljima prigodnih motiva, ma-se 13 g i pre~nika 30 mm.

Doputeno je da masa svakog poje-dina~nog komada prigodnog srebr-nog kovanog novca iz stava 1. oveta~ke odstupa do 8‰ ( promila ) iz-nad mase navedene u tom stavu.

5. Izgled s lica prigodnog kovanognovca iz ta~ke 1. ove odluke je sle-dei: u sredinjem delu je portretNikole Tesle u poluprofilu sleva,dok je iznad portreta irilicom ispi-san tekst „Nikola Tesla“. Levo odportreta, u pravougaonom polju,date su u dva reda godine jubileja„1856-2006“.

6. Izgled s nali~ja prigodnog kova-nog novca iz ta~ke 1. ove odluke jesledei: u centralnom delu je grbRepublike Srbije, a ispod grba jeoznaka nominalne vrednosti. Levo idesno od oznake nominalne vredno-sti su slova „D“ (levo) i „D“ (desno).Iznad i oko grba je irilicom i latini-com polukru`no ispisan tekst „RE-PUBLIKA SRBIJA, me|usobno raz-dvojen crticom. Ispod oznake nomi-nalne vrednosti, irilicom i latini-

com je ispisan tekst „NBS“- tako|eme|usobno razdvojen crticom, a odteksta „Republika Srbija“ razdvojenta~kama.

7. Po obodu prigodnog kovanognovca iz ta~ke 1. ove odluke, i to naduìnama kru`nih lukova od 72 ste-pena, raspore|ena je ravna povrina,iza koje su vertikalne zaobljene kana-ure polupre~nika 0,15 mm.

8. Prigodni kovani novac iz ta~ke 1.ove odluke prodavae se po ceni kojuodredi Narodna banka Srbije.

9. Ova odluka stupa na snagu da-nom objavljivanja u „Slu`benom gla-sniku RS“.O. br. 53 Guverner NBSU Beogradu, 30. Radovan Jelaimaja 2006. godine


Na osnovu ~lana 21. stav 1. Zakona oNarodnoj banci Srbije („Slu`beni gla-snik RS“, br. 72/2003 i 55/2004), a uvezi s ~l. 7 i 8. Zakona o prigodnomkovanom novcu ( „Slu`beni list SRJ“,broj 46/96),

Sl. 4. NIKOLA TESLA na prvim

zlatnicima samostalne Srbije, 2006.

Sl. 5. Srebrni apoen

od 1.000 dinara 2006.

Sl. 6. Opticajna kovanica

od 20 dinara sa likom Nikole Tesle

NOMINALA MASA PRE^NIK FINO]A MAKS. EMISIJA

10.000 din. 8,640g 25 mm Au 900/1000 1.000 kom.

5.000 din. 3,455g 20 mm Au 900/1000 2.000 kom.

1.000 din. 13,000g 30 mm Ag 925/1000 2.000 kom.

20 din. 9,000g 28 mm Cu70%, Ni12%, Zn18% 1 milion kom.

Guverner Narodne banke Srbije donosi

O D L U K U

O PRODAJI U 2006. GODINI PRI-GODNOG KOVANOG NOVCA POVO-DOM 150-GODI[NICE RO\ENjA NI-KOLE TESLE

1. Prigodni kovani novac izdat naosnovu Odluke o izdavanju prigodnogkovanog novca povodom 150-godi-njice ro|enja Nikole Tesle („Slu`beniglasnik RS“, broj 47/2006), Narodnabanka Srbije prodavae domaim istranim fizi~kim licima i pravnim lici-ma u zemlji neposredno, i to u sedi-tu Narodne banke Srbije u Beogradui preko filijala Narodne banke Srbije.

2. Prigodni kovani novac iz ta~ke 1.ove odluke Narodna banka Srbije pu-stie u prodaju 10. jula 2006. godine.

3. Ova odluka stupa na snagu na-rednog dana od dana objavljivanja u„Slu`benom glasniku RS“.

OO.. bbrr.. 7700 GGuuvveerrnneerr NNBBSSUU BBeeooggrraadduu,, RRaaddoovvaann JJeellaaii2299.. jjuunnaa 22000066.. ggooddiinnee


Na osnovu ~lana 55. stav 1. Zakona oNarodnoj banci Srbije („Slu`beni gla-snik RS“, br. 72/2003 i 55/2004), gu-verner Narodne banke Srbije donosi

O D L U K U

O IZDAVANJU I OSNOVNIMOBELE@JIMA KOVANOG NOVCAAPOENA OD 20 DINARA

1. Narodna banka Srbije izdae ko-vani novac apoena od 20 dinara.

2. Kovani novac iz ta~ke 1. ove od-luke izra|ivae se u tehnici visokogsjaja, od legure sledeeg sastava: 70%bakra, 12 % nikla i 18 % cinka.

3. Kovani novac iz ta~ke 1. ove od-luke imae masu 9,00 g i pre~nik 28mm.

Doputeno odstupanje od masesvakog pojedina~nog komada kova-nog novca iz stava 1. ove ta~ke je2,5%.

4. Izgled lica (aversa) kovanog nov-ca iz ta~ke 1. ove odluke je sledei: usredinjem delu je portret Nikole Tesleu poluprofilu sleva. Desno do portreta,polukru`no, ispisane su godine njego-

vog ro|enja i smrti „1856-1943“, ispodkojih je polukru`no irilicom ispisantekst „Nikola Tesla“. Levo od portretaje oznaka vrednosti „20“, a godina ko-vanja „2006“ je u njegovom podno`ju.Iznad portreta je irilicom i latinicompolukru`no ispisan tekst „dinara“, me-|usobno razdvojen ta~kom.

5. Izgled nali~ja (reversa) kovanognovca iz ta~ke 1. ove odluke je slede-i: u centralnom delu je grb Republi-ke Srbije. Iznad i oko grba je irilicomi latinicom polukru`no ispisan tekst„REPUBLIKA SRBIJA“, me|usobnorazdvojen crticom, a ispod grba je naisti na~in ispisan tekst „NBS“ - tako|eme|usobno razdvojen crticom, a odteksta „REPUBLIKA SRBIJA“ razdvo-jen ta~kama.

6. Po obodu kovanog novca iz ta~ke1. ove odluke, i to na duìnama kru-`nih lukova od 72 stepena, raspore-|ena je ravna povrina, iza koje suvertikalne zaobljene kanaure polu-pre~nika 0,15 mm.

7. Ova odluka stupa na snagu da-nom objavljivanja u „Slu`benom gla-sniku RS“.

OO.. bbrr.. 5544 GGuuvveerrnneerr NNBBSSUU BBeeooggrraadduu,, RRaaddoovvaann JJeellaaii3300.. mmaajjaa 22000066.. ggooddiinnee



O D L U K U

O PU[TANJU U OPTICAJ KOVANOGNOVCA APOENA OD 20 DINARA

1. Narodna banka Srbije pustie uopticaj 30. juna 2006. godine kova-ni novac apoena od 20 dinara saobele`jima utvr|enim Odlukom o iz-davanju i osnovnim obele`jima kova-nog novca apoena od 20 dinara(„Slu`beni glasnik RS“, br.47/2006).

2. Ova odluka stupa na snagu da-nom objavljivanja u „Slu`benom gla-sniku RS“. OO.. bbrr.. 6688 GGuuvveerrnneerr NNBBSSUU BBeeooggrraadduu,, RRaaddoovvaann JJeellaaii2211.. jjuunnaa 22000066.. ggooddiinnee

26 dinar 27 / 2006

moderna numizmatika

Od 1. novembra 2006:

RSD - Srpski dinar

PPrema ISO 4217 od 1. novem-bra 2006. godine primenjuje senova me|unarodna oznaka za

srpski dinar: RSD, dok je brojna ozna-ka za nau nacionalnu monetu sada941. Pre toga, ICC (International cur-rency code) za srpski dinar, koji se iz-davao u sastavu Dràvne zajedniceSiCG, bio je CSD, a brojna oznaka891. Jugoslovenski dinar imao je istubrojnu oznaku (891) ali je slovnaoznaka bila: za dinar SR JugoslavijeYUD, a za dinar SFR Jugoslavije YUM.

Nova oznaka za na dinar saglasnaje osnovnim principima ISO 4217 priodre|ivanju skracenica za moneteraznih dràva: prva dva slova ozna-~avaju ime dràve, u naem slu~ajuRS - Republika Srbija, a treer slovoime nacionalne monete: D - dinar.

Na dan 1 oktobra ove godine 1EUR imao je vrednost 79,92 RSD, a1 RSD 0,12 EUR.

Napomenimo tako|e da su u dru-goj polovini ove godine usvojene ime|unarodne oznake za tablice au-tomobila za Srbiju - umesto SCG,nova je oznaka SRB, dok je kodadresa internet provajdera dosada-nje „yu“ zamenjeno sa „sr“.

RSD

CSD

YUD

YUM

27dinar 27 / 2006

moderna numizmatika

Nova numizmati~kasaznanja

Nae istraìvanje je donelo nekolikopotpuno novih numizmati~kih sazna-nja, koja bismo èleli da ukratko pro-komentariemo. Iako se ne radi o pot-puno revolucionarnim saznanjima,ipak su to va`ni detalji koji upotpu-njuju sliku srpske numizmatike.

OOttkkrriiee NNeeuuddeecckk::

AAkktt 11771122//8833.. oodd 1166..0066..11888833

Godinama se naga|alo ko je napra-vio nacrt za seriju niklenog novca iz1883. godine. Ova serija je verovatnonajdugove~nija serija novca celogBalkana (kona~no i definitivno su ovekovanice zakonski povu~ene 1932 go-dine, skoro pedeset godina posle nji-hovog kovanja). Kovanja su bila 1883(Be~), 1884 (Birmingem), 1904(Be~/Kremnica), 1912 (Be~) i 1917(USA). Samo godina je menjana nareversu, ostalo je sve bilo identi~no.Kolekcionari veoma dobro poznajuprobleme koje ova serija postavlja:poto su bili toliko dugo u opticaju,ove nov~ie je jako, jako teko nai ukovni~kom sjaju. Slede njihove slike(nisu u prirodnoj veli~ini!):

Ono to je uvek bilo za~u|ujue, jeda ni [arf (Scharff) ni Lajzek (Leisek)nikada pre ni posle nisu pravili nitasli~no. Zbog toga je pretpostavka daje to neko drugi pravio, vie nego lo-gi~na. Ali ko? Ova pretpostavka je ko-na~no dokazana otkriem gore pome-nutog akta gde se jasno navodi da je

autor bio Andreas Nojdek (Neudeck,1849-1914)2. On je ne samo uradionacrt nego je i gravirao3 avers; grb jedobio kao model iz Beograda a reversje potpuno njegov. Nojdek je bio spe-cijalista za reverse, njih je ~esto radio,izme|u ostalog za poznatu seriju Au-strijskih kruna i helera, posle 1892godine.

PPoottvvrrddaa kkoollii~~iinnee ttiirraaàa

Godinama su tiraì srpskog kovanognovca bili predmet diskusije. Tek izla-skom Mandievog kataloga, krajemosamdesetih godina, tiraì su navede-ni pravilno, uklju~ujui i izvor podata-ka. Akti koje smo mi videli daju ne sa-mo cifre pojedinih kovanja nego i do-ga|anja oko samih kovanja (podelu,tok, rok i sl). Tako je na primer do sa-da bilo nepoznato da je malo trebaloda se cela emisija iz 1882 ne ostvari4 ida je na kraju kovano manje nego toje bilo predvi|eno zakonom o kova-nju. Sve drugo to smo u aktima nalipotvr|uje Mandieve navode.

PPoottvvrrddaa aauuttoorrssttvvaa

nnaaccrrttaa aavveerrssaa ii rreevveerrssaa

Jedan od interesantnih nalaza je i~injenica da gravuru obodnog tekstaza «parisku» emisiju 1879 nije radioTasset nego Barre! Ovo se navodi uz-gredno u prepisci oko problema kova-nja iz 1882 godine. Tako|e se navodida je matrica ve duè vremena bila usrpskoj legaciji u Be~u, a ne u Kovni-ci. Poto je, dakle, Kovnica bila u sta-

nju da koristi ovu matricu, onda bi semoglo zaklju~iti da su obodni teksto-vi od 20 dinara 1879. i 1882. identi~-ni. Mi nismo, naàlost, uspeli ovo dapotvrdimo jer nam nisu na raspolaga-nju dobro o~uvani primerci ovih nov-~ia. U svakom slu~aju, problema saovim tekstom jeste bilo; parisko izda-nje 1879 nema nikakve varijante tek-sta ali be~ko iz 1882 ima poznatu va-rijantu «BOG SRBIJU ÛVA». Na kra-ju, autorstvo aversa i reversa bi vero-vatno trebalo preciznije navoditi. Ujednom aktu nali smo sledei para-graf: «portrete oba novca (10 i 20 di-

nara 1882, prim. aut.) je medaljer F.Lajzek pripremio po modelu medalje-ra A. [arf-a, ~ime je ovaj uradio avers,dok je revers u oba slu~aja rad grave-ra novca A. Neudeck-a» Jasnije biti nemoè!

IIssppoorruukkaa 55 ddiinnaarraa

11887799 ssaa ggllaattkkiimm oobbooddoomm

U aktu 445/82, 20.02.1882, moè sepro~itati da je, pre nekoliko godina,naime 1879, Kovnica isporu~ila Srbiji170000 primeraka 5 dinara 1879 saglatkim obodom! Navodi se, sa izve-snim olakanjem, da je ova greka uBeogradu odmah primeena, i da susvi primerci, bez izuzetka, kao nevaè-i poslati nazad u Be~, gde su odmahpretopljeni. I do dana dananjeg namanije poznat ni jedan jedini ovakav pri-merak, iako se nedavno pojavio jedanprimerak sa nazup~anim obodom kojimi ne smatramo falsifikatom (trenutno

Kraljevina Srbija i Be~ka carskakovnica (K. K. Hauptmunzamt1)- saradnja i odnosi IIAleksandar N. BRZI], Amsterdam i Ingeborg DANGL, Be~

1 I deo objavljen je u prethodnom broju dinara, str. 31-34.2 U to vreme graver u HMA. Njegova biografija se moè nai u Thieme/Becker, Allgemeines Lexikon der Bildenden Künstler von der Antike bis zur

Gegenwart. - Leipzig. - 1907-1950 (37 Bde) Band 25, S. 404. 3 Za pore|enje jedan rad Neudeck-a (revers), nekoliko godina kasnije (obratite pa`nju na cifru „2“ !):4 Akta 2026/82. 02.08.1882 i tri sledee.5 Mi se zahvaljujemo gosp. Dr. D. Miloeviu iz St. Gallen-a, [vajcarska, na vesti o ovom primerku.

28 dinar 27 / 2006

moderna numizmatika

u privatnoj zbirci5). Osim navod-ne varijante sa perturbiranimobodnim tekstom, druge varijan-te nisu poznate.

VVeerroovvaattnnoo oobbjjaannjjeennjjee

zzaa ppoossttoojjaannjjee LLaauueerr --pprroobbee6

U aktu 4273.91 od12.12.1891 (depea austrijskogambasadora) sadràno je mogu-e objanjenje za postojanje La-uer probe za 1 i 2 dinara 1891.Ove probe su dugo smatranemodernim fantazijama, pravogobjanjenja za njihovo postoja-nje nije bilo. Tako|e nije posto-jala ni jedna dokumentovanaveza firme Lauer sa Srbijom. Udepei austrijskog ambasadorase navodi da je Lauer bio u~e-snik na konkursu za izradu sre-brnog novca koje Ministarstvofinansija na kraju nije ostvarilo.Mogui uzorci na uvid Ministar-stvu, napravljeni kao imitacijapariskih proba, su prili~no uver-ljivo objanjenje za ovu vrstumaterijala.

PPoolliirraannaa pplloo~~aa

iillii „„ssaammoo““ ssvvee` kkaalluupp??

Ni u jednom jedinom aktu ko-ji smo prou~ili, nismo nali do-slovni pomen izrade novca utehnici „polirana plo~a“. Kako jeonda mogue da postoje primer-ci jasno ra|eni u ovoj tehnici?Slu`beno ovo nije ra|eno, aktesu o tome veoma precizne i po-to je svaki, pa i najmanji primeraksvake probe, bio pomenut i zaveden,nemamo osnova da tvrdimo da se uovom slu~aju neto ilegalno deavalo.Vrlo je verovatno da su se u svim slu-~ajevima nekoliko prvih primeraka ja-ko pa`ljivo i precizno otkivali potosu bili slani Ministarstvima ili Kraljuna uvid. Sveì, neupotrebljeni kalupisu zaista dobro polirani i dok se neotete upotrebom, novac njima isko-van izgleda kao da je kovan sa tehni-

kom polirana plo~a. Prema tome, oviprimerci su pravi, veoma retki i sku-poceni, ako su uopte sa~uvani, aliverovatno nisu nastali namerno negokao posledica visokog kvaliteta izra-de.

DDuukkaattii kkaaoo ttrrggoovvaa~~kkii

nnoovvaacc ii ppoosslloovvii ssaa nnjjiimmaa

Kao to je Hahn7 u skoranje vremepokazao, dukati (1 i 4 dukata) su uvreme Franje Josifa I bili veoma tra-

èna roba. U aktima koje smoprou~ili, nali smo vie pomenao potra`nji i trgovini ovim izra-dama od zlata. One se u svakomslu~aju ne mogu nazivati nov-cem (iako se kao takve skuplja-ju) poto su ve davno bile de-monetizovane odgovarajuimzakonima. I pored toga, do danadananjeg dukati se kupuju iprodaju na veliko i malo, i Kov-nica je znala da je Srbija imalaveliku ulogu u tome kao dobrotrìte. Ovo pitanje emo razmo-triti dalje u jednoj buduoj pu-blikaciji.

Akti i njihov sadràj8

GGooddiinnaa 11887700..

AAkktt bbrroojj 330022//7700,, 2244..0022..11887700.Izvetaj HMA o slanju u Beo-

grad preostalih kalupa i matricaizdanja kovanica iz 1868 godine.AAkktt bbrroojj 440000//7700,, 1177..0033..11887700..

KSFMR javlja HMA da je be~kibankar Demeter Theodor Tirka(1802-1874) ovlaen da preu-zme preostale instrumente za ko-vanje (matrice, kalupe, punce isl.) metalnog novca iz 1868 godi-ne, koji su jo uvek na ~uvanju uHMA i da ih poalje u Beograd.HMA potvr|uje predaju Tirki. Tir-ka potvr|uje da je dobio ovepredmete (12 komada) i da ih jeposlao u Beograd.


AAkktt bbrroojj 449955//7744,, 2288..0033..11887744..Veoma obiman akt. Kompletan (svih

15 ~lanova) prevod Zakona o kovanjumetalnog novca serije za 1875 godinu.Nadalje, jedan tehni~ki akt od 4 straniceo kovanju ove serije. CMFB preuzima odCMSPB taj upit i obeava najbrì odgo-vor. CMFB alje upit direktno u HMA.AAkktt bbrroojj 11..118811//7744,, 1155..0077..11887744..

Veoma obiman akt. Pored jo jednogprevoda zakona o kovanju novca datira-nog 1873 (isto kao u prethodnom aktu) i

6 O ovoj probi, vidi A. Brzic and H. Emmerig. 2000.7 Vidi o ovome Hahn 2001, Brzi 2001 i Brzic i Hahn 2002.8 U tekstu se ~esto koriste ove skraenice:HMA – K.K. Hauptmünzamt Wien (Kraljevska kovnica, Be~)CMFB – Carsko Ministarstvo Finansija, Be~ CMSPB – Carsko Ministarstvo Spoljnih Poslova, Be~KSV – Kraljevska Srpska vlada

KSPB – Kraljevska Srpska Legacija a kasnije Poslanstvo, Be~KSFM – Kraljevsko Srpsko Ministarstvo FinansijaKSFMR – Kraljevski Srpski Ministar FinansijaCMFBR – Carski Ministar Finansija, Be~DDSG – Donaudampfschiffahrtsgesellschaft, Udruènje za Dunavsku PlovidbuKHM – Kunsthistorisches Museum Wien (Muzej istorije umetnosti, Be~)Mio – Milion

©Kunsthistorisches Museum Wien



©Münzhandlung H.-D. Rauch, Wien

29dinar 27 / 2006

moderna numizmatika

2 potvrde o slanju i primanju iz HMA po-slatih CMFB, u ovom aktu je potpuni ugo-vor o kovanju 6 miliona komada srebrnognovca sa godinom 1875. Nadalje pismoCMFB, u kome se traì od Srpske vlade dadâ kauciju od 100000 dukata zbog even-tualne nabavke srebra za kovanje, prekoCreditanstalt-a ili neke druge banke.


AAkktt bbrroojj 224488//7755,, 1111..0022..11887755..Veoma obiman akt. Pored nekoliko pu-

nomoja na francuskom, srpskom i nema~-kom, opet se nalazi ovde prevod zakona okovanju, ovog puta na francuski (tampa-no!). Pored toga jo i odredbe o kovanju.AAkktt bbrroojj 331122//7755,, 2244..0022..11887755..

Veoma obiman akt, 41 pisana stranica,sve oko nacrta ugovora o kovanju, druginacrt ugovora o kovanju sa 10 ta~aka, iz-vetaj o zavretku pregovora i na krajusam ugovor. Veoma precizne odredbe opakovanju i transportu novca. Takodje seodre|uje da preostali kalupi za kovanjemoraju da se predaju srpskoj vladi i to uoteenom stanju. Na po~etku se pretpo-stavljalo da e kovanje trajati 10 meseciali je ono bilo znatno krae. Potpisi sa be-ogradske strane su od Konstantina - KosteCukia9 (1826-1879.)AAkktt bbrroojj 337722//7755,, 44..0033..11887755..

Pismo sprske trgova~ke agencije i odgo-vor HMA na to pismo. Pismo je potpisaoK. Zukitsch (Cuki), i ono glasi: „26. (ne-

~itko ali verovatno mart) meni predat etuisa probama novih srpskih srebrnih nova-ca od pola, jednog i dva dinara sam od-mah poslao ministru finansija. On je od-mah telegrafski odgovorio da je potpunozadovoljan datim probama i da treba topre mogue pristupiti izradi novca: Njego-va Visost Knjaz je zadovoljan probama ièli da se novac izradi bez zastoja.“AAkktt bbrroojj 443311//7755,, 1111..0033..11887755..

Trgova~ka agencija plaa Graverskoj Aka-demiji 1800.- guldena za izradu punci i ma-trica za kovanje novca. HMA je novac ured-no primila i originale od akademije dobila.

AAkktt bbrroojj 550066//7755,, 2200..0033..11887755..Trgova~ka agencija alje upit HMA da li

je mogue ve sada, zbog velikog intereso-vanja u Srbiji, dobiti nekoliko stotina ko-mada izra|enog srebrnog novca. HMApotvr|uje prijem ovog pisma. AAkktt bbrroojj 555588//7755,, 3300..0033..11887755..

Duga~ko pismo Agencije i potvrda o pri-jemu iz HMA. Odredbe o liferovanju sre-bra, kovanju i sl. Diskusija da li bi kupovi-na srebra, bez da se odmah kuje, vodilado gubitaka zbog razlika u ceni i sl.AAkktt bbrroojj 663355//7755,, 1122..0044..11887755..

Pismo agencije i potvrda o prijemu.DDSG je dat nalog za transport novcabrodskom linijom u Beograd.AAkktt bbrroojj 889933//7755,, 1155..0055..11887755..

Banka koja po ugovoru svakog 15. umesecu mora da isporu~uje srebro za ko-vanje, najavljuje da ne moè sa time vieda ~eka. HMA potvr|uje to i javlja da is-poruke zaista moraju da idu tim tempom.AAkktt bbrroojj 11..337766//7755,, 1166..0077..11887755..

Pismo i potvrda o prijemu punomojajednog srpskog diplomate.AAkktt bbrroojj 11..998833//7755,, 1188..1100..11887755..

Pismo i potvrda o prijemu pisma. Izve-taj o iskovanih 6 miliona dinara srebrnognovca. Pri tome i potvrda o primopredaji6 matrica i punci za kovanje, koje su pre-ostale posle kovanja u HMA.AAkktt bbrroojj 22..118833//7755,, 1199..1111..11887755..

Pismo i potvrda o prijemu: KSV se toplozahvaljuje HMA i drugim odgovornim ~i-niocima u Be~u na dobro ura|enom iuspenom poslu; novac je iskovan za sa-mo 4 meseca (ugovorno je bilo 10 mese-ci!) i sve je bilo potpuno po èlji Vlade. GGooddiinnaa 11888822..

AAkktt bbrroojj 444455//8822,, 2200..0022..11888822..CMFB pita HMA za miljenje povodom

pisma koje je poslao L. Frémy10 iz Pariza,preko Ministarstva. Frémy je dobio nalogod srpske Vlade, ali Pariska kovnica izgledanije u stanju da kovanje izvri. Da li bi HMAmogla da preuzme taj ugovor? To ne bi bioproblem da nije tu obodni tekst koji be~kakovnica jo uvek ne moè da kuje („BOG

ÛVA SRBIJU”). Veoma vaàn deo teksta jeovaj: „Izgleda da je odredba broj 7. srpskogzakona o kovanju novca previ|ena, naimeda ne samo srebrnjaci od 5 dinara nego izlatnici moraju da imaju obodni tekst. Zbogtoga je juna 1880 170000 komada petodi-naraca sa glatkim obodom poslato u Beo-grad. Na svu sreu je ovo odmah primee-no i poiljka od 4250 kg je vraena i u HMAbrzo pretopljena.“ Posle ovog doga|aja jevrlo brzo kupljena jedna Uhlhorn-mainakoja to moè da kuje tako da je kovanje, do-sta sporo, ali ipak zavreno. Sada je me|u-tim potrebna jedna Thonnelier-maina i tobrzo da bi se to iskovalo.Kad bi se ta mai-na imala, onda bi se moglo kovati za svesvetske vlade, pie kovnica.AAkktt bbrroojj 555577//8822,, 2288..0022..11888822..

Kovanje zlatnika 1882 moè samo da seostvari ako se kupi Thonnelier-maina.Ako bi Frémy poru~io tu mainu onda bise kovanje moglo ostvariti po cenama zaobi~an novac, kao protivusluga.AAkktt bbrroojj 887700//8822,, 0044..0044..11888822..

Po prvi put u aktima se pojavljuje bankar-ska kua Thorsch & Söhne; ova banka jebe~ki predstavnik i opunomoenik L.Frémy-ja. Ova banka e da finansira kovanjei plaae izradu matrica i kalupa. Ceo procese po~eti 1.06.1882 i trajae 9 meseci.AAkktt bbrroojj 991100//8822,, 11..0044..11888822..

êtiri pisma i kopije pisama o odredba-ma koje Srpska vlada nalaè banciThorsch. AAkktt bbrroojj 994433//8822,, 2200..0033..11888822..

Thorsch predaje HMA nacrte za instala-ciju maine za kovanje broj 3., po sistemuThonnelier.AAkktt bbrroojj 999977//8822,, 1111..0044..11888822..

Thorsch & Söhne izjavljuje da se slaùsa odredbama Srpske vlade i po~inje fi-nansijske poslove povodom kovanja, saHMA. AAkktt bbrroojj 11..112277//8822,, 2255..0044..11888822.

Odredbe finansijske prirode izme|uCMFB, HMA i banke Thorsch & Söhne,sve u vezi kovanja 9 Mio. dinara 1882 go-dine.

9 Konstantin-Kosta Cuki, jedan od najpoznatijih srpskih ekonoma onog vremena. [kolovan je u Be~u i Hajdelbergu, i Umro je od tuberkuloze u Be~u 1879godine. Na kraju je bio srpski ambasador na Be~kom dvoru. Ova veoma poznata li~nost srpske istorije je i dan dananji prisutna u srpskom jeziku: ako jeneto «po Cukiu», onda je to veoma solidno...

10 Louis Frémy (1805 - 1891), “ro|en u jednom malom selu u okrugu Yonne, gde je njegov otac bio gradona~elnik, ostao je siro~e kad je imao samo dvegodine. I pored toga mu je uspelo da studira pravo, kasnije po~ne karijeru kao advokat i na kraju postane Auditor u Conseil d’Etat (Dràvni Savet).

Nadalje je bio podprefekt Domfront-a 1835 i Gien-a 1837. Posle toga je postao ~lan dràvne komisije za èleznice, gde je uspostavio veoma dobra vezesa investitorima koji su posedovali èlezni~ke koncesije. Tako|e je imao i veoma dobre politi~ke veze, izme|u ostalog sa Léon Faucher-om, koji ga jenaimenovao efom odeljenja u Ministarstvu unutranjih poslova 1848 i sa Persigny-jem, vernim saborcem Louis-Napoleon Bonaparte-a i na kraju i sabaronom Haussmann-om, buduim prefektom Pariza. Sve to mu je omoguilo da u starosti od 52 godine po~ne karijeru kao bankar, kad je bio naimen-ovan guvernerom Crédit foncier. Demisionirao je 1877. U to vreme je bio odgovoran za portfolio kredita od 2 milijarde franaka, vie nego bilo koja drugabanka u dràvi. ” (Prevod sa Engleskog A. Brzi, slobodno prema N. Stoskopf, “From the private bank to the joint-stock bank: the case of France(second half of the 19th century)”, proceedings of the EBHA congress, Helsinki, August 2002.)

30 dinar 27 / 2006

moderna numizmatika

AAkktt bbrroojj 11..227766//8822,, 1122..0055..11888822..HMA moli Thorsch & Söhne da urgira-

ju u vezi slanja nacrta srpske krune koja jepotrebna za revers zlatnika.AAkktt bbrroojj 11339922//8822,, 2255..0055..11888822..

HMA pie CMFB i banci Thorsch &Söhne. HMA alje po dva komada novihzlatnika, koji su napravljeni po novim ma-tricama i kalupima, na pregled u Beograd.„èleli bismo da primetimo da zlatnici uovoj kutiji nisu za va|enje poto su pri~vr-eni da bi se o~uvao kvalitet poliranih po-vrina a i poto nemaju obodni natpis nisupredvi|eni za cirkulaciju“. Ista takva kutijasa probama se alje Carskom Ministarstvufinansija. I jo i ovo, veoma va`no: «portre-te oba novca (10 i 20 dinara 1882, prim.aut.) je medaljer F. Lajzek pripremio pomodelu medaljera A. Scharff-a, ~ime jeovaj uradio avers, dok je revers u oba slu-~aja rad gravera novca A. Neudeck-a»AAkktt bbrroojj 11339977//8822,, 2255..0055..11888822..

Thorsch & Söhne javlja HMA: probe suprimljene.AAkktt bbrroojj 11449977//8822,, 66..0066..11888822.

Dva pisma. KSPB i HMA javljaju da jeKSFM odobrio zlatnike. Delovi gravure supoboljani od strane jedne «jeftine ènskeradne snage».AAkktt bbrroojj 11664433//8822,, 1199..0066..11888822..

CMFBR javlja HMA sledee: veliko pri-znanje i zahvalnost na pripremljenim zlat-nicima i alje probne primerke nazad. Tozna~i da je sve ukupno bilo najmanje 10

primeraka probnih zlatnika (4 kof KSPB, 4

kod Thorsch i 2 u CMFB); samo ona dva iz

CMFB su poslati nazad u HMA; ostali nisu

registrovani.

AAkktt bbrroojj 11772266//8822,, 11..0077..11888822..HMA javlja banci Thorsch & Söhne. Pi-

tanja oko kovanja zlatnika od 20 dinara injihovog obodnog teksta. Ako one to nemo`gu da organizuju, onda bi se sve tre-balo poru~iti direktno kod Keil & Cie u Pa-rizu. Ova firma jo uvek ima sve alate ioru|a koja su koriena za kovanje zlatni-ka 1879 godine u Parizu. Me|utim, KSV jeu me|uvremenu sve ve preuzela od Keil& Cie. Thorsch se pita da organizuje pre-daju svega toga HMA. Poto se 10 dinarave kuje, a 20 dinara uskoro bi trebalo dapo~ne, moli se da se poùri. Ako KSV nijeu stanju to da uradi onda da se sve opetporu~i u Parizu. AAkktt bbrroojj 11773388//8822,, 66..0077..11888822..

Tehni~ki akti oko Thonnelier-mainekoja je stigla.

AAkktt bbrroojj 11883333//8822.. 1133..0077..11888822..Thorsch & Söhne javlja HMA: KSFM mo-

li da KSPB preko Thorsch sredi bolje pako-vanje i transport zlatnika. Ne samo da supakovani, vebi paketi trebali da budu i ì-gosani zbog sigurnosti. @igosanje treba dase izvri na odre|en na~in. Tako|e bi bojazlatnika trebala da bude neto crvenija, tose moè postii dodavanjem malih koli~inabakra. Trenutno su zlatnici suvie ùti...AAkktt bbrroojj 11884411//8822.. 1122..0077..11888822..

KSPB javlja HMA da jedan profesor Kra-ljevske poljoprivredne akademije u Beogra-du dolazi kao kontrolor kovanja zlatnika.Naimenovanje prof. Jovana Bademlia11.AAkktt bbrroojj 11885511//8822.. 1155..0077..11888822..

Thorsch alje kopiju pisma KSFM kovni-ci, u kojem je opisana alba iz Beograda daKraljev portret ne izgleda kako treba. Kraljizgleda prestaro na portretu, àle se u Beo-gradu. Traì se stav HMA u pogledu ovoga.Odgovor kaè, izme|u ostalog, „to se ti~eposlednjeg pitanja koje nas je – to èlimoda kaèmo bez ikakvog ustru~avanja – nesamo jako iznenadilo nego i veoma nepri-jatno dirnulo, èleli bismo da izrazimo na-e veliko àljenje povodom situacije da bi-lo kakve promene na sadanjoj matrici vienisu mogue. Medaljer [arf je izjavio da jeova matrica verodostojna kopija votanogmodela poslatog iz Beograda a koji je tamobio prihvaen i odobren, tako da bi jedinomogue reenje bilo ponovo poi od dru-gog modela...“.

Osim toga: u prisustvu personala amba-sade u Be~u su otvorene kutije opreme ioru|a iz 1879; naàlost, nije sve u njimakompletno. Na kraju krajeva ipak se dostastvari mora poru~iti kod Keil & Cie. AAkktt bbrroojj 22002266//8822.. 0022..0088..11888822..

HMA dobija preko Thorsch & Söhne iz-nenadni zahtev Srpske vlade da se umesto5 Mio. dinara u apoenima od 10 i 4 mi-liona dinara u apoenima od 20, sada tre-ba kovati samo 3 miliona dinara u deseti-cama i 6 miliona dinara u dvadeseticama.HMA se ovome ne protivi. Me|utim, po-to je kovanje manje, nekoliko radnika emorati biti otputeno jer za njih nema do-voljno posla.AAkktt bbrroojj 22114433//8822.. 1133..0088..11888822..

HMA raspravlja sa CMFB o zakonitostizahteva iz prolog akta i pita se da li to tektako moè po srpskom zakonu o izdava-nju novca. Iako HMA nema neki velikiproblem sa ovim zahtevom, ~ovek se pitada li Srbija zna ta hoe? Treba urgirati i

pitati koje sume u kojim apoenima trebakovati? Na kraju se reava da se kuje 8miliona dinara i to 3 miliona u deseticamai 2 miliona u dvadeseticama.

AAkktt bbrroojj 22118844//8822.. 1199..0088..11888822..HMA dobija najavu od Thorsch & Söhne,da e kupljena maina za kovanje stii ubr-zo, za nekoliko nedelja. Thorsch & Söhnetraì od HMA potvrdu da se takve mainene proizvode u Austriji; bez ove potvrde bibilo problema sa carinom. HMA to potvr-|uje. Time je porud`bina kod Keil & Ciepotvr|ena i plaa se samo pola carine.AAkktt bbrroojj 22225544//8822.. 2288..0088..11888822..

Pisma KSPB i HMA i odgovori na njih:pitanja da li je kovanje bilo stopirano(nije) i da li su desetice ve iskovane.Odgovor je da jesu, i da e i dvadeseticeuskoro po~eti jer e maina iz Parizauskoro stii. I onda veliko iznena|enje:srpska Vlada pita ko je naredio smanji-vanje sume koju treba iskovati?! Sve tre-ba uraditi kako je bilo prvobitno ugovo-reno, daklem sve ukupno 10 miliona di-nara u zlatnicima.AAkktt bbrroojj 22330066//8822.. 3311..0088..11888822..

HMA javlja CMSPB da je KSPB, u imeBeogradskog KSFM, dala upit za izradu cr-teà, punci i drugih instrumenata za beo-gradski Ured za punciranje. U ovom aktuimamo jedan dokument na kome su potpi-si [arf-a, Lajzeka i Nojdeka, zajedno!AAkktt bbrroojj 22331155//8822.. 11..0099..11888822..

KSPB traì da se uradi analiza metalazlatnika. HMA pristaje da se Prof. Bade-mliu daju svi instrumenti preostali od ko-vanja. AAkktt bbrroojj 22337733//8822.. 0099..0099..11888822..

Ponovna molba za analizu metala zlat-nika, potvrda da je to ura|eno.AAkktt bbrroojj 22556622//8822.. 44..1100..11888822..

Pitanje Prof. Bademlia o ceni punci zapunciranje plemenitih metala. Nota glav-nom uredu za punciranje u Be~u, da trebakontrolisati da li nacrti od Scharff-a moguda izazovu probleme u prometu metalimaako su figure suvie sli~ne vaèim austrij-skim puncama. Srpska Vlada je u me|u-vremenu saglasna sa ovim nacrtima. AAkktt bbrroojj 33118811//8822.. 2200..1122..11888822..

Razli~ita pisma o novim srpskim punca-ma i njihovoj upotrebi. U ovom aktu se ta-kodje nalaze i njihovi originalni nacrti od[arf!AAbbbb.. 11 OOrriiggiinnaallee ddeerr PPuunnzzeenneennttwwüürrffeevvoomm AA.. SScchhaarrffff aauuss 11888822

(Nastavak u sledeem broju)

11 Direktor II Muke Gimnazije u Beogradu i jedan od osniva~a Srpskog Hemijskog Drutva.

31dinar 27 / 2006

moderna numizmatika

PPrilikom razmatranja predvi-|enog i ostvarenog obima ikvaliteta izrade srpskog mo-dernog novca, autori pojedi-

nih napisa pretpostavljaju mogunostda je, u okviru zakonom odre|enih ti-raà pojedinih emisija, novac kovan itehnikom polirana plo~a1. Isto moè-mo zapaziti u aukcionim i drugim ka-talozima i ~lancima, to namee po-trebu da se podrobnije osvrnemo nataj problem.

Srpska vlada bi nakon donoenjazakona o kovanju odre|ene emisijenovca za njegovo sprovo|enje davalanalog Ministarstvu finansija, tj. ovla-enje ministru finansija, da sa ne-kom inostranom kovnicom novca (saintencijom na dràvne kovnice) i pro-izvo|a~em rondela direktno sklopiugovor prema datim zakonskim od-redbama u smislu tiraà, sastava le-gura, teìna, nominala, tolerancija,kvaliteta izrade itd. (kao u slu~aju pr-ve emisije 1868. godine, koja je isko-vana u Carskoj glavnoj kovnici u Be-~u, a proizvo|a~ rondela bile su tako-|e be~ke firme Berger i Schoeller), ilipreko preduzetnika koji za ugovore-nu proviziju treba da ispuni zakonomdate uslove (npr. za emisiju iz 1879.godine preduzetnik je bio L. Fremi, aposao je, to je zanimljivo, realizovaou tri kovnice: birmingemskoj, be~koj ipariskoj).

êsto se doga|alo da proizvo|a~rondela od dobijenih koli~ina metala(koji je obezbe|ivala srpska vlada izsvojih rezervi ili preduzetnik kupovi-nom na trìtu), srazmerno teìni no-

minalnih jedinica i tiraù, uradi i do-stavi kovnici vei broj komada (uzro-kovano tolerancijom, a i zbog eventu-alnih greaka prilikom kovanja), odonog koji je zakonom predvi|en, toje naknadno, posle iskivanja, utvr|i-vano prebrojavanjem. To je imalo za

posledicu da su pojedini tiraì netovei od predvi|enih to ne treba do-voditi u vezu sa mogunou da je vi-ak namenjen za izradu u tehnici PP.Bilo bi svakako protivno ugovoru dakovnica ne isporu~i ukupno preuzetukoli~inu materijala, posebno ako je u

Problemi srpskemoderne numizmatikeIvica VUÎ]EVI], Smederevo

Sl. 1. Kovnica u Birmingemu je uradila i predloàkod 10 para 1883. godine sa oznakom kovnice „H“

1 U daljem tekstu PP

pitanju novac izra|en od plemenitihmetala. U svim tim slu~ajevima kovni-ca je, eventualno, mogla da naplativei tira`, ali ne i da zadrì viak.

Nesporno je da postoje primercisrpskog modernog novca iskovanikao PP, ali o tome nema pisanih trago-va u dokumentaciji onih kovnica kojesu te novce kovale za potrebe Srbije,u smislu relevantnih podataka o bro-ju tako iskovanih komada u okvirupredvi|enih nominala.

Istraùjui ovu numizmati~ku oblastpo~etkom osamdesetih godina prologveka2 i doti~ui i problem kovanja na-eg novca tom tehnikom, suo~ili smose s ~injenicom da nijedna kovnica, odonih koje su nam dostavile fotokopijeiz svoje dokumentacije o kovanjima zaSrbiju, Kraljevinu SHS, odnosno Kra-ljevinu Jugoslaviju, ne pominje poseb-ne primerke kovane u tehnici PP, a po-minju numizmati~ke specijalitete kao,recimo, birmingemska kovnica Hea-ton & Sons u kojoj je iskovan predlo-àk od 10 para 1883. godine, sa ozna-kom kovnice „ H „, ili navode da su ne-ki novci izra|eni od drugih (a ne za-konom propisanih i poru~enih) meta-la, npr. kovnica u Poasiju koja je deli-mi~no radila seriju 1925. godine, za50 para, 1 i 2 dinara u bronzi, ili be~-ka kovnica za 5 dinara 1904. godine -da su posebno ura|ena 4 komada odzlata. Tako|e, kovnica u Parizu3 dajepodatak da je od zlata otkovan izve-stan broj primeraka od 5, 10 i 20 para1917. godine, ra|enih u Providensu uUSA, iako ne precizira koli~ine.

S druge strane, neke su kovnice uradu koristile alate za kovanje od ~e-lika, visokog kvaliteta i dobre povr-inske cementacije, to je s kvalitet-nim rondelama, iz traka visokog sjajai bez vidljivih tragova valjanja, omo-guavalo da u proizvodnom procesudobiju otkov izuzetnog kvaliteta, iz-gledom kao PP. Tu je zanimljivo da suuo~ene kovanice kod kojih je jednastrana pribli`no PP, a druga uobi~aje-nog izgleda. Dolo je, dakle, do ote-enja jednog alata te je zamenjen, adrugi, iako od upotrebe delimi~no po-haban ostao je u maini. To potkre-pljuje tvrdnju da su mnogi primerci,

za koje se smatra da su PP, zapravoprvootkovani komadi.

Ipak, treba rei da se relativno ~estopojavljuju pojedina~ni komadi naegnovca (naro~ito na aukcijama u ino-stranstvu), koji svojim izgledom dale-ko odska~u od onih iz redovne emisi-je, a u kvalitativnom pogledu apsolut-no je jasno da se radi o druga~ijempristupu u izradi, pa ih svakako trebasvrstati u PP. Naro~ito treba izdvojitinekoliko komada od 5 dinara 1879,zatim 5, 10 i 20 para 1884, 1 dinar1904. godine.

U tehnolokom smislu u to vreme jeizrada novca u tehnici PP zahtevalaveoma sloèn postupak, a ovde svaka-ko treba potsetiti na jedan bitan mo-menat, na ~injenicu da su maine zakovanje u XIX i po~etkom XX veka ra-dile na parni pogon, to samo povea-va vrednost i zanimljivost ove oblasti.

Prema dosadanjim saznanjima, nemoè se govoriti o praksi da je u okvi-ru redovnih izdanja bilo uobi~ajenokovanje novca i u tehnici PP. Stogatreba podràti stanovite da su neza-visno od redovnih emisija srpskogmodernog novca, naknadno i izdvoje-no, sa manje ili vie uspeha, kovanipojedina~ni takvi primerci, dakle pre-ma posebnim zahtevima.

Sl. 2. Kompanija Gorham u Providensu,osnovana 1831. godine, u kojoj je kovan srpski novac 1917

2 ^lanak Kovanja i kovnice naeg novca, Numizmati~ar br. 8, 1985.3 Porudûbina je ila preko te kovnice

moderna numizmatikamoderna numizmatika

dinar 27 / 2006 32

PosetiteSingidunum online

Srpski numizmati~ki studio

NA[U PRVU NUMIZMATI^KUINTERNET PRODAVNICU

KOJA VAM NUDI

METALNI PAPIRNI NOVAC @ETONE MEDALJE ODLIKOVANJA PREDMETE MILITARIJE LITERATURU

www.singidunum-online.com

e-mail: [email protected]

Singidunum online - Serbian Numismatic Studiois the very first NUMISMATIC INTERNET SHOP

in former Yugoslavia which is offeringthousands of items from all fields

of numismatics and related collectables

coins and paper money l tokens l medals ordersand decorations l militaria l literature

33dinar 27 / 2006

moderna numizmatika

êstitajui naim ~itaocima izCrne Gore proglaenje samo-stalnosti njihove dràve, dokoje je dolo nakon referen-

duma odrànog 21. maja ove godine,obajvljujemo sada dve kratke vesti ve-zane za nova numizmati~ka izdanja ve-zana za Republiku Crnu Goru.

Na internet prezentaciji CBCG navo-di se:

„„CCeennttrraallnnaa bbaannkkaaCCrrnnee GGoorree oobbiilljjeeìillaajjee 0055.. mmaajjaa,, 22000066..ggooddiinnee jjeeddaann oodd nnaa--iihh nnaajjzznnaa~~aajjnniijjiihh jjuu--bbiilleejjaa oovvooggaa ddoobbaa --110000 ggooddiinnaa oodd kkoovvaa--nnjjaa pprrvvoogg ccrrnnooggoorr--sskkoogg ddrràavvnnoogg nnoovv--ccaa.. ZZaa ttuu pprriilliikkuu CCeennttrraallnnaa bbaannkkaa jjee ppuu--ssttiillaa uu ooppttiiccaajj jjuubbiillaarrnnee kkoovveenniiccee,, rree--pprroodduukkcciijjee nnoovvccaa KKnnjjaaèevviinnee ii KKrraalljjeevvii--nnee CCrrnnee GGoorree,, kkoojjee nnoossee oozznnaakkuu 22000066..ggooddiinnee

U ~ast obiljeàvanja 100godinjicekovanja prvog crnogorskog dràvnognovca, Centralna banka je u Zetskomdomu na Cetinju u petak 05. maja,2006. godine, odràla ‘‘SSvvee~~aannuu aakkaaddee--

mmiijjuu’’ kojoj su prisustvovali najvii dr-àvni funkcioneri, guverneri i predstav-nici evropskih centralnih banaka, di-

rektori crnogorskih poslovnih banaka,predstavnici diplomatskog kora, te na-u~ni i kulturni radnici.“

U ovoj vesti pogreno je navedeno dasu jubilarne kovanice putene u opticaj,umesto termina putene u prodaju. UCrnoj Gori je u opticaju, kao to zna-mo, moneta EMU, evro.

Premda je 1906. godine Be~ka kovni-ca, ~iji je direktor bio Dimitrije - Mita

Petrovi, Srbin izPan~eva*, iskova-la samo kovaniceknjaèvine CrneGore od 1, 2, 10 i20 para, a perperetek od 1909. godi-ne nadalje, na saj-tu CBCG ilustro-

vane su sve crnogorske kovanice, od 1pare do 100 perpera, sa datumom„2006“.

Na naem trìtu, me|utim, pojavlju-je se samo set kovanica koji sadrì 4apoena, od 1 do 20 para, a koji ustvarii jesu jedine kovanice ~ija se stogodi-njica kovanja slavi ove godine. Te ko-vanice, vieslojno upakovane, iskovanesu u Hrvatskom nov~arskom zavodu uZagrebu i cena im je viestruko vea odsli~nih spomen izdanja iskovanih uZIN-u 2002. godine. RR.. MM..

* Ovaj dugogodinji direktor Be~ke kovnice, a potom êhoslova~ke kovnice u Kremnici, bio je ujedno i inicijator prvog kovanjacrnogorskog novca i najzasluûnija li~nost za realizaciju tog projekta. O njemu smo objavili opiran ~lanak u naem ~asopisu br. 23, str. 69-71

Crnogorski evri

CCrna Gora, premda sada i zva-ni~no samostalna dràva, ne-ma svoj sopstveni novac. U

opticaju je evro raznih zemalja,uglavnom nema~ka izdanja. Na nu-mizmati~kom trìtu postoje samofantazijska evro kovanja za CrnuGoru, sli~na fantazijskim izdanjimaza Srbiju i Kosovo, a koja smo obja-vili u „dinaru“ br. 25.

Izdava~, apoenska struktura, teh-ni~ke karakteristike i na~in pakova-nja isti su kao kod „srpskih“ evra, sa-mo to ovde kod ikonografije reversapostoje izvesne greke. Premda se nasvim aversima (sem bimetalnih) na-lazi grb Crne Gore (prili~no sli~anonom pravom), na reversima apoenaod 1, 2 i 5 centi je krstaki tit sa ma-~em, a na reversima apoena od 10,20 i 50 centi je - ma|arski grb, sve sakrunom kralja Itvana, sa onim na-krivljenim krstom.

Bimetalne kovanice (1 i 2 evra)imaju na aversu lik Danila I, a na re-versu po dve golubice. RR..MM..

Sl. 2. „Reprodukcija“ 100 perpera 2006.

Sl. 1. Set jubilarnih kovanice 1906-2006

Iz Crne Gore

Jubilarne kovanice 2006.

Sl. 3. Euro Pattern/ Prototype „Montenegro 2005“

BR. 4 / 2004

Uvodni ~lanak ili Re~ urednika, ukojem se ukratko objanjava neki odtermina faleristike, u ovom broju obja-njava zna~enje i etimologiju nazivaORDEN i kratak istorijat ordena .Osnovnu temu ovog izdanja obradio jeLjubomir Stevovi pod naslovom Sto-godinjica Kara|or|eve zvezde. Ovaopirno dokumentovana studija ilu-strovana je primercima ordena iz ko-lekcije Homen, kao i fotografijamaistorijskih li~nosti i faksimilima doku-menata.

Stogodinji jubilej dinastije Kara|or-|evia 1904. godine tema je i ~lankaRadomira Stolice Spomenica stogodi-njice Prvog srpskog ustanka i krunisa-nja kralja Petra I, dok Lj. Stevovic da-je uz ovaj ~lanak svoj kratak prilog podnaslovom Gipsani model neizdate me-dalje kralja Petra I.

Pavel Car iz Ljubljane autor je izu-zetno lepo ilustrovanog ~lanka Meda-lja za gra|anske zasluge. Slede dva~lanka vezana za Miloa Obilia: Ran-ko Mandi je priredio ~lanak Predlogza novu medalju Obilia, a Ljuba Ste-vovi daje opirnu studiju pod naslo-vom O liku Miloa Obilia na gravu-rama i medaljama. Sledei su priloziKoste Kneèvia \or|e ârapi, se-kretar Kancelarije Kraljevskih ordena,1903-1935 i Miladina Markovia,Grahova~ka medalja. Dr Milan Stoja-novi obra|uje jednu od do sada nedo-voljno istraènih tema, Ordenski znak

34 dinar 27 / 2006

UREDNIK: Ranko MANDI]Br. 4: 68 str., br. 5: 84 str. Cena din. 400 (EUR 5).Porud`bine: [email protected]. (011) 3034-595i (064) 131-6370 Dragan Pavlovi

ORDEN4specijalno izdanje ~asopisa dinar

Faleristi~ki ~asopis Srpskog numizmati~kog drutva

2004

Stogodinjica ordena Kara|or|eve zvezdei drugi radovi iz nae i svetske faleristikeStogodinjica ordena Kara|or|eve zvezdei drugi radovi iz nae i svetske faleristike

ORDEN42004

ORDEN52005

TAKOVSKI KRST KNEZA MIHAILA i drugi radovi iz nae i svetske faleristike

ORDEN52005Faleristi~ki ~asopis Srpskog numizmati~kog drutva

TAKOVSKI KRST KNEZA MIHAILA i drugi radovi iz nae i svetske faleristike

ORDENORDEN Faleristi~ki ~asopisSrpskog numizmati~kog drutva

drutva Sv. Andreja prvozvanog, kojije ustanovila kraljica Marija (na slici)1943. godine. Dve godine kasnije, 1.maja 1945, ustanovljena su odli~ja no-ve dràve (Republike Jugoslavije) ko-je opisuje Nenad Bjelo u ~lanku Or-den i medalja rada.

Na stalni saradnik, Janez J.[vajncer iz Logatca, Slovenija, uovom broju u~estvuje sa ~lankomKokarde slovena~ke vojske 1918;R. Mandi obra|uje temu Francu-ska legija ~asti, a Neboja Milano-vi iz Paraina objavljuje izuzetnointeresantan istraìva~ki rad podnaslovom Nema~ka zna~ka za ra-njavanje.

U rubrici Tragom jedne stare foto-grafije M. Markovi objavljuje ~lanakpod naslovom Kapetan AleksandarLekso Saj~i, pobednik u dvoboju sajapanskim samurajem. Slede Obave-tenja Srpskog numizmati~kog dru-tva i kratka beleka Riste Mioletia,ûvari istorije, o izlo`bi povodom 60-godinjice XII Vojvo|anske brigade.

BR. 5 / 2005

Redakcijski ~lanak - Re~ urednika- u ovom broju posveen je Ratnimspomenicma - Campaign medals; a„udarni“ ~lanak je studija Ljubomi-ra Stevovia iz Beograda, Pedeseto-godinjica Drugog srpskog ustnakai Takovski krst kneza Mihaila, kojigovori o proslavi u Top~ideru 1865.godine i o prvom modelu prvog srp-skog ordena.

Vezano za jubileje 2005. godine,u ovom broju ~asopisa objavljenasu dva ~lanka, oba vezana za pro-slavu ezdesetogodinjice pobedenad faizmom. U ~lanku 60 godi-na pobede Aleksandar Mihajlovi~Veli~ko iz Minska opisao je broj-ne medalje izdate povodom cen-tralne proslave u Moskvi. ^lanakAmeri~ki orden |enerala DraèMihajlovia, autora Rajka Ivano-via iz Be~a, govori o ordenu kojije predat |eneralovoj erki 2005,tako|e povodom proslave 60-go-dinjice Pobede.

Tomislav Muhi iz Zagreba u~lanku Medalja kraljice Drage de-taljno obra|uje sve podatke rele-vantne za ovu ~uvenu medalju, sa

posebnim akcentom na veoma retku(za sada unikatnu) verziju ove meda-lje sa plavo emajliranim monogra-mom. ^lanak Christian FriedrichRothe i radionica C.F. Rothe & Nef-fe, istog autora, predstavlja novi pri-log nae ranije pokrenute rubrikeProizvo|ai srpskih ordena. MiladinMarkovi iz Beograda tako|e u~e-stvuje sa dva priloga. Prvi je Spome-nice Crnogorsko-turskog rata 1862.godine, a drugi \eneral KraljevineSrbije Milovan Pavlovi (rubrikaTragom jdne stare fotografije). Sle-de tako|e dva priloga Nenada Bjelo-a, ~lanci Spomen medalja 1941-1945 i Orden Republike.

N. Bjelo iz Pan~eva i S. Petroviiz [apca autori su ~lanka Me|una-rodne medalje za misije u bivoj Ju-goslaviji, a Branko Jevti iz Budve,

autor je vrlo interesantnog rada podnaslovom Ruski i koza~ki dobrovolj-ci u sastavu Vermahta. Slede dva~lanka naih saradnika iz Slovenije:Epolete slovena~ke vojske 1918-1919, rad Janeza [vajncera, i ZnakIndustrijsko zavodske Narodne mili-cije, Gortana Simon~i~a.

Slavoljub Petrovi autor je jo jed-nog ~lanka, Tri odlikovanja grada[apca, a Zoran Ivanovi iz Zvornikapie o signumanistici Republike Srp-ske, pod naslovom Od Bijeljine pado Romanije. Na kraju Ranko Man-di u rubrici Velikani srpske faleri-stike objavljuje biografiju i biblio-grafiju faleristi~kih radova pok. Ra-domira Stolice.

I u ovom broju svi tekstovi dati sudvojezi~no - na srpskom, sa rezimetekstovima na engleskom jeziku.

35dinar 27 / 2006

36 dinar 27 / 2006

notafilija

UUcilju izmena dizajna svih na-ih opticajnih nov~anica, anakon usvajanje preporukeo korienju novog grba Re-

publike Srbije, naa Narodna banka jenastavila akciju izdavanja raznih apoe-na sa pomenutim novim obele`jem, iuz neke manje izmene u dizajnu i teh-nici tampe. Nakon prve nov~anice „sagrbom“, apoena od 200 dinara 2005,krajem prole i u toku ove godine izda-te su i nove nov~anice od 10, 20, 50 i1000 dinara. Kasnije u toku ove godineo~ekuje se i izdavanje nove nov~aniceod 100 dinara, dok e se apoen od 500dinara najverovatnije izdati u toku sle-dee godine. Za sada nije predvi|enoizdavanje najveeg apoena, nov~aniceod 5000 dinara, sa novim grbom naedràve.

Nastavljajui praksu iz prethodnih iz-danja naeg ~asopisa, mi sada u celostidonosimo zakonske odredbe vezane zanova izdanja naih nov~anica.

Nov~anica od 10 dinara Godina izdanja: 2006

U opticaju: od 19. maja 2006.

„„SSlluu`bbeennii ggllaassnniikk RRSS““,,bbrr.. 4422 oodd 1199..55..22000066


OODDLLUUKKUU OO IIZZDDAAVVAANNJJUUII OOSSNNOOVVNNIIMM OOBBEELLEE@@JJIIMMAANNOOVVÂANNIICCEE OODD 1100 DDIINNAARRAA

1. Narodna banka Srbije izdae nov-~anicu od 10 dinara.

2. Nov~anica od 10 dinara tampaese na toniranoj zatienoj hartiji s mul-titonskim vodenim znakom u vidu por-treta Vuka Stefanovia Karadìa i saugra|enom isprekidanom zatitnomniti srebrne boje, koja sadrì mikro-

tekst u negativu „DINAR DINAR“, saznakom „~“. Mikrotekst se kontinuira-no ponavlja i ~ita i s lica i s nali~ja nov-~anice (zatitna nit i mikrotekst su s li-ca jasno vidljivi, a s nali~ja pod svetlo-u koja nov~anicu ~ini transparent-nom). U papir su ugra|ena i vidljivazatitna vlakanca u ùtoj, plavoj i crve-noj boji, od kojih ùta i crvena pod sve-tlou lampe sa ultraljubi~astim zraci-ma fluoresciraju ùto i crveno.

Nov~anica od 10 dinara tampae seu tehnici viebojne linijske ofset tam-pe, a numeracija na nali~ju nov~anice –tehnikom visoke tampe.

Numeracija sadrì dve slovne oznakei sedam numeri~kih i tampana je dvaputa na nali~ju nov~anice – jednom ucrnoj, a drugi put u crvenoj boji. Nume-racija tampana u crnoj boji smetenaje u gornjem delu izme|u grba Repu-blike Srbije i oznake vrednosti apoena„10“ date u pozitivu, i pod ultraljubi~a-stim zracima fluorescira ùtozeleno.Numeracija tampana u crvenoj bojismetena je uz desnu ivicu punogtampanog dela, iznad prozirnog regi-stra, i pod ultraljubi~astim zracima flu-orescira narandàstocrveno.

3. Nov~anica od 10 dinara imae di-menzije 62 x 131mm.

LLiiccee nnoovv~~aanniiccee4. Dispozicija je horizontalna.Na levoj strani je portret Vuka Stefa-

novia Karadìa. U donjem levomuglu, u pozitivu, irilicom i latinicomispisane su re~i „Vuk Stefanovi Kara-dì“, a ispod njih godine njegovog ro-|enja i smrti „1787-1864“.

Na punom tampanom delu gore de-sno od portreta prikazana je otvorenaknjiga s Vukovim priborom za pisanje inao~arima (ina~e eksponati stalne po-stavke Muzeja Vuka i Dositeja u Beo-gradu). Dole desno od portreta apliko-vana su tri slova moderne srpske azbu-

ke (po~etno slovo azbuke i dva slovakoja je Vuk uveo u azbuku), a u poza-dini kompozicije diskretno je dat likslepog guslara Filipa Vinjia.

Oznaka vrednosti apoena „10“ data unegativu smetena je u gornjem de-snom uglu punog tampanog dela, aona data u pozitivu – u donjem de-snom delu bele povrine.

Tekst „Narodna banka Srbije“, ispi-san latinicom u dva reda, smeten je nabeloj povrini u desnom delu, a istitekst ispisan irilicom u dva reda sme-ten je u blizini leve margine nov~anice– i to re~i „Narodna banka“ u pozitivu,a re~ „Srbije“ u negativu.

Iznad re~i „Srbije“ ispisane irilicomu negativu izveden je prozirni registar,koji predstavlja polovinu ukupne slike~ija se celina moè sagledati na propu-tenoj svetlosti tek zajedno sa odgova-rajuim delom slike na nali~ju nov~ani-ce (ukupnu sliku ~ine dva koncentri~naestougaonika). Levo od te re~i irili-com i latinicom izveden je mikrotekst„NBS“, u est redova. Na desnoj stranipunog tampanog dela ispisan je, u dvareda, tekst „deset dinara“, i to u gor-njem u negativu irilicom, a u donjemu pozitivu latinicom.

Uz desnu ivicu nov~anice, na ùtojpodlozi, irilicom i latinicom ispisan jetekst „falsifikovanje se ka`njava po za-konu“, dok je u nastavku diskretno na-zna~ena vrednost apoena „10“.

U gornjem delu bele povrine nov~a-nice izveden je element elipsoidnog ob-lika, koji prikazuje znak Narodne ban-ke Srbije. Uz gornju i donju ivicu togelementa nalazi se mikrotekst „NBS“koji se ponavlja – gore dat u irilici, adole u latinici.

U donjem desnom delu bele povrinenov~anice, iznad oznake vrednosti apo-ena „10“, izveden je jo jedan elementpravougaonog oblika, koji sadrì irili-com ispisan tekst „NBS“, a iznad i ispod

Iz Narodne banke Srbije

Nove nov~aniceNarodna banka Srbije, Beogradhttp://www.nbs.yu/serbian/index.htm

37dinar 27 / 2006

notafilija

njega je mikrotekst „NBS“ koji se pona-vlja – gore dat u irilici, a dole u latinici.

NNaallii~~jjee nnoovv~~aanniiccee5. Dispozicija je vertikalna.Na desnoj strani punog tampanog

dela dominira figura Vuka StefanoviaKaradìa (s fotografije koja se nalazi uMuzeju Vuka i Dositeja u Beogradu).Levo od figure je detalj sa originalne fo-tografije na kojoj su u~esnici Prvog sve-slovenskog sabora, odrànog u Pragu1848. godine. U sreditu ove kompozi-cije prepoznaje se lik Vuka StefanoviaKaradìa. Ispod kompozicije prikaza-na su slova (u vidu friza) koja je Vukuveo u moderno irili~no pismo, aukupnu kompoziciju upotpunjuju sle-dei motivi: po~etno slovo azbuke ugornjem levom uglu punog tampanogdela i friz od slova u donjem delu pu-nog tampanog dela – dati po uzoru natip pisma sa starih rukopisnih spomeni-ka.

Oznaka vrednosti apoena „10“ data unegativu smetena je u donjem levomuglu punog tampanog dela, a ona da-ta u pozitivu – u gornjem desnom delunov~anice, na ùtoj podlozi uz ~iju jelevu ivicu minijaturni bar kod.

U gornjem desnom uglu punog tam-panog dela ispisan je tekst „deset dina-ra“, i to u pozitivu irilicom, a ispod to-ga u negativu latinicom. U donjem de-snom delu bele povrine, irilicom i la-tinicom ispisane su u tri reda, odozgonadole, re~i „Beograd“, „godina“ i „gu-verner“, sa oznakom godine „2006“ unegativu. Ispod njih je faksimil potpisaguvernera Radovana Jelaia. Uz gor-nju i donju ivicu punog tampanog de-la ispisan je tekst „Narodna banka Srbi-je – Zavod za izradu nov~anica i kova-nog novca – Top~ider“ (u gornjem deluirilicom, a u donjem latinicom). U do-njem desnom uglu punog tampanogdela ispisan je u pozitivu, naizmeni~no

irilicom i latinicom, u osam redova,mikrotekst „10 dinara“.

U gornjem levom uglu nov~anice, naoker podlozi, nalazi se grb RepublikeSrbije. Tu podlogu ispod grba ~ini mul-tiplikovana cifra „10“ – i to u negativusa senkom, a u donjem delu u mikro-tekstu.

U donjem desnom uglu punog tam-panog dela nov~anice nalazi se drugideo prozirnog registra iz ta~ke 4. stav6. ove odluke.

6. Na licu i nali~ju nov~anice preovla-|uju tonovi okerùte boje, uz diskretnebraon i zelene nijanse. Zeleni tonovi nalicu i nali~ju nov~anice pod svetloulampe sa ultraljubi~astim zracima ja-sno su vidljivi kao ùtozelena boja.

7. Ova odluka stupa na snagu danomobjavljivanja u „Slu`benom glasnikuRS“.O. br. maja 2006. Guverner NBSgodine Beograd Radovan Jelai


U opticaju: od 21. jula 2006.

„„SSlluu`bbeennii ggllaassnniikk RRSS““,,bbrr.. 6611 oodd 1188..77..22000066..




2. Nov~anica od 20 dinara tampaese na toniranoj zatienoj hartiji s mul-titonskim vodenim znakom u vidu por-treta Petra II Petrovia Njegoa i saugra|enom isprekidanom zatitnomniti srebrne boje, koja sadrì mikro-tekst u negativu „DINAR DINAR“, sa

znakom „~“. Mikrotekst se kontinuira-no ponavlja i ~ita i s lica i s nali~ja nov-~anice (zatitna nit i mikrotekst su s li-ca jasno vidljivi, a s nali~ja su vidljivipod svetlou koja nov~anicu ~ini tran-sparentnom). U papir su ugra|ena i vi-dljiva zatitna vlakanca u ùtoj, plavoji crvenoj boji, od kojih ùta i crvenapod svetlou lampe sa ultraljubi~astimzracima fluoresciraju ùto i crveno.

Nov~anica od 20 dinara tampae seu tehnici viebojne linijske ofset tam-pe, a numeracija na nali~ju nov~anice –tehnikom visoke tampe.

Numeracija sadrì dve slovne oznakei sedam numeri~kih, i tampana je dvaputa na nali~ju nov~anice – jednom ucrnoj, a jednom u crvenoj boji. Nume-racija tampana u crnoj boji smetenaje u gornjem delu, izme|u grba Repu-blike Srbije i oznake vrednosti apoena„20“ date u pozitivu, i pod ultraljubi~a-stim zracima fluorescira ùtozeleno.Numeracija tampana u crvenoj bojismetena je uz desnu ivicu punogtampanog dela, iznad prozirnog regi-stra, i pod ultraljubi~astim zracima flu-orescira crveno.

3. Nov~anica od 20 dinara imae di-menzije 64 x 135 mm.LLiiccee nnoovv~~aanniiccee

4. Dispozicija je horizontalna.Na levoj strani je portret Petra II Petro-

via Njegoa. U donjem levom uglu, upozitivu, irilicom i latinicom ispisane sure~i „Petar II Petrovi Njego“, a ispodnjih godine njegovog ro|enja i smrti„1813–1851“. Desno od portreta prika-zan je, linijskim crteòm, Cetinjski ma-nastir.

OOzznnaakkaa vvrreeddnnoossttii aappooeennaa „„2200““ ddaattaa uunneeggaattiivvuu ssmmeetteennaa jjee uu ggoorrnnjjeemm ddee--ssnnoomm uugglluu ppuunnoogg ttaammppaannoogg ddeellaa,, aaoonnaa ddaattaa uu ppoozziittiivvuu –– uu ddoonnjjeemm ddee--ssnnoomm ddeelluu bbeellee ppoovvrriinnee..

Tekst „Narodna banka Srbije“ ispisanlatinicom u dva reda smeten je na be-

loj povrini u desnom delu, a isti tekstispisan irilicom u dva reda smeten jeu blizini leve margine nov~anice – i tore~i „Narodna banka“ u pozitivu, a re~„Srbije“ u negativu.

Iznad re~i „Srbije“ ispisane irilicomu negativu izveden je prozirni registar,koji predstavlja polovinu ukupne slike~ija se celina moè sagledati na propu-tenoj svetlosti tek zajedno sa odgova-rajuim delom slike na nali~ju nov~ani-ce (ukupnu sliku ~ini kvadrat). Levo odte re~i irilicom i latinicom izveden jemikrotekst „NBS“, u est redova. Nadesnoj strani punog tampanog delanov~anice ispisan je, u dva reda, tekst„dvadeset dinara“, i to u gornjem u ne-gativu irilicom, a u donjem u pozitivulatinicom.

Uz desnu ivicu nov~anice, na zelenojpodlozi, irilicom i latinicom ispisan jetekst „Falsifikovanje se ka`njava po za-konu“, dok je u nastavku diskretno na-zna~ena vrednost apoena „20“.

U gornjem delu bele povrine nov~a-nice izveden je element elipsoidnog ob-lika, koji prikazuje znak Narodne ban-ke Srbije. Uz gornju i donju ivicu togelementa nalazi se mikrotekst „NBS“koji se ponavlja – gore dat u irilici, adole u latinici.

U donjem desnom delu bele povrinenov~anice, iznad oznake vrednosti apo-ena „20“, izveden je jo jedan elementpravougaonog oblika, koji sadrì irili-com ispisan tekst „NBS“, a iznad i ispodnjega je mikrotekst „NBS“ koji se pona-vlja – gore dat u irilici, a dole u latinici.

NNaallii~~jjee nnoovv~~aanniiccee5. Dispozicija je vertikalna.Na levoj strani punog tampanog de-

la prikazana je figura Petra II PetroviaNjegoa, iznad koje je stilizovani vrhkule Cetinjskog manastira. Gore desnood figure prikazan je detalj ukrasne mi-nijature s prvog slovenskog oktoiha,

tampanog na Cetinju 1494. godine, adole desno od figure – planinski masivKomova.

OOzznnaakkaa vvrreeddnnoossttii aappooeennaa „„2200““ ddaattaa uunneeggaattiivvuu ssmmeetteennaa jjee uu ddoonnjjeemm lleevvoommuugglluu ppuunnoogg ttaammppaannoogg ddeellaa,, aa oonnaa ddaa--ttaa uu ppoozziittiivvuu –– uu ggoorrnnjjeemm ddeessnnoomm ddeelluunnoovv~~aanniiccee,, nnaa ssvveettlloozzeelleennoojj ppooddlloozzii uuzz~~iijjuu jjee lleevvuu iivviiccuu mmiinniijjaattuurrnnii bbaarrkkoodd..

U gornjem desnom uglu punog tam-panog dela ispisan je tekst „dvadesetdinara“, i to u pozitivu irilicom, a is-pod toga u negativu latinicom. U do-njem desnom delu bele povrine, irili-com i latinicom ispisane su, u tri redaodozgo nadole, re~i „Beograd“, „godi-na“ i „guverner“, sa oznakom godine„2006“ u negativu. Ispod njih je faksi-mil potpisa guvernera Radovana Jelai-a. Uz gornju i donju ivicu punog tam-panog dela ispisan je tekst „Narodnabanka Srbije – Zavod za izradu nov~a-nica i kovanog novca – Top~ider“ (ugornjem delu irilicom, a u donjem la-tinicom). U donjem desnom uglu pu-nog tampanog dela ispisan je u poziti-vu, naizmeni~no irilicom i latinicom,u osam redova, mikrotekst „20 dinara“.

U gornjem levom uglu nov~anice, nazelenoj podlozi, nalazi se grb RepublikeSrbije. Tu podlogu ispod grba ~ini mul-tiplikovani broj „20“ – i to u negativu sasenkom , a u donjem delu u mikrotek-stu.

U donjem desnom uglu punog tam-panog dela nov~anice nalazi se deoprozirnog registra iz ta~ke 4. stav 5.ove odluke.

6. Na licu i nali~ju nov~anice preovla-|uju tonovi zelene boje uz diskretne cr-ne i okerùte nijanse. Okerùti tonovina licu i nali~ju nov~anice pod svetlo-u lampe sa ultraljubi~astim zracimajasno su vidljivi kao ùta boja.

7. Ova odluka stupa na snagu nared-nog dana od dana objavljivanja u „Slu-`benom glasniku RS“.

O. br. 83 17. jula 2006. Guverner NBSgodine, Beograd Radovan Jelai


U opticaju: od 15. novembra 2005.

„„SSlluu`bbeennii ggllaassnniikk RRSS““,,bbrr.. 9988//22000055




2. Nov~anica od 50 dinara tampaese na toniranoj zatienoj hartiji s mul-titonskim vodenim znakom u vidu por-treta Stevana Stojanovia Mokranjca isa ugra|enom isprekidanom zatitnomniti srebrne boje, koja sadrì mikro-tekst u negativu „DINAR DINAR“, saznakom „~“. Mikrotekst se kontinuira-no ponavlja i ~ita i s lica i s nali~ja nov-~anice (zatitna nit i mikrotekst su s li-ca jasno vidljivi, a s nali~ja pod svetlo-u koja nov~anicu ~ini transparent-nom). U papir su ugra|ena i vidljivazatitna vlakanca u ùtoj, plavoj i crve-noj boji, od kojih ùta i crvena pod sve-tlou lampe sa ultraljubi~astim zraci-ma fluoresciraju ùto i crveno.

Nov~anica e se tampati u kombino-vanoj tehnici . lice u dubokoj i vieboj-noj ofset tampi, a nali~je u viebojnojofset tampi i tehnici visoke tampe zanumeraciju.

Numeracija sadrì dve slovne oznakei sedam numeri~kih i tampana je dvaputa na nali~ju nov~anice . jednom ucrnoj, a drugi put u crvenoj boji. Nume-

38 dinar 27 / 2006

notafilija

racija tampana u crnoj boji smetenaje u gornjem delu izme|u grba Repu-blike Srbije i oznake vrednosti apoena„50“, i pod ultraljubi~astim zracima flu-orescira ùtozeleno. Numeracija tam-pana u crvenoj boji smetena je uz de-snu ivicu punog tampanog dela, iznadoznake vrednosti apoena „50“, i pod ul-traljubi~astim zracima fluorescira na-randàstocrveno.

3. Nov~anica od 50 dinara imae di-menzije 66 x 139 mm.

LLiiccee nnoovv~~aanniiccee 4. Dispozicija je horizontalna. Na levoj strani je portret Stevana Sto-

janovia Mokranjca, izveden tehnikomduboke tampe. Levo od portreta, u ni-zu, irilicom i latinicom ispisane su re-~i „Stevan Stojanovi Mokranjac“, a unastavku godine njegovog ro|enja ismrti „1856.1914“. Desno od portretastilizovano su prikazani deo violine,klavijatura i, u negativu, notni zapis izMokranj~eve zaostavtine.


U opticaju: od 21. jula 2006.

„„SSlluu`bbeennii ggllaassnniikk RRSS““,,bbrr.. 6611 oodd 1188..77..22000066..




2. Nov~anica od 1000 dinara tampa-e se na toniranoj zatienoj hartiji smultitonskim vodenim znakom u viduportreta \or|a Vajferta i OVD elemen-

tom na licu nov~anice (u daljem tekstu:kinegram), koji je plasiran u donjemdelu, izme|u portreta i oznake vredno-sti apoena „1000“.

Kinegram kao elemente sadrì ozna-ku vrednosti apoena „1000“ i stilizova-ni prikaz centralnog motiva prigodnemedalje – sveti \or|e ubija a`daju, sta-vljene u srednju zonu kinegrama, kao imikrotekst „1000 dinara“ ispisan irili-com i latinicom u dva koncentri~nakruga oko tog motiva. U uglovima de-metalizovanog dela kinegrama nalazise broj „1000“. Linije konture central-nog motiva koje se ire od sredine kakrajevima kinegrama, kao i kontinuira-no izvedene cifre „1000“ koje se sma-njuju idui ka krajevima – upotpunjujuukupan izgled kinegrama. Zavisno odugla gledanja i upadnog ugla svetlosti,kinegram formira nekoliko razli~itihslika koje se prelivaju jedna u drugu,menjajui pri tom boju.

Na nali~ju nov~anice ugra|ena je is-prekidana zatitna nit srebrne boje,koja sadrì mikrotekst u negativu „DI-NAR DINAR“, sa znakom „~“. Mikro-tekst se kontinuirano ponavlja i ~ita is lica i s nali~ja nov~anice (zatitna niti mikrotekst su s nali~ja jasno vidljivi,a s lica pod svetlou koja nov~anicu~ini transparentnom). U papir suugra|ena i vidljiva zatitna vlakanca uùtoj, plavoj i crvenoj boji, od kojihùta i crvena pod svetlou lampe saultraljubi~astim zracima fluorescirajuùto i crveno.

Nov~anica e se tampati u kombino-vanoj tehnici – lice u dubokoj i vieboj-noj ofset tampi, a nali~je u viebojnojofset tampi i tehnici visoke tampe zanumeraciju.

Numeracija sadrì dve slovne oznakei sedam numeri~kih, i tampana je dvaputa na nali~ju nov~anice – jednom ucrnoj, a jednom u crvenoj boji. Nume-racija tampana u crvenoj boji smete-

na je u gornjem delu izme|u grba Re-publike Srbije i oznake vrednosti apoe-na „1000“ date u pozitivu, i pod ultra-ljubi~astim zracima fluorescira crveno.Numeracija tampana u crnoj boji sme-tena je uz desnu ivicu punog tampa-nog dela, iznad manje oznake vredno-sti apoena „1000“, i pod ultraljubi~a-stim zracima fluorescira ùtozeleno.

3. Nov~anica od 1000 dinara imaedimenzije 72 X 151 mm.

LLiiccee nnoovv~~aanniiccee4. Dispozicija je horizontalna.Na levoj strani je portret \or|a Vaj-

ferta, izveden tehnikom duboke tam-pe. Levo od portreta, u nizu, u pozitivu,irilicom i latinicom ispisane su re~i„\or|e Vajfert“ i godine njegovog ro|e-nja i smrti „1850–1937“. Desno od por-treta dominira prikaz kompleksa obje-kata pivare ~iji je vlasnik bio \or|e Vaj-fert.

Oznaka vrednosti apoena „1000“ da-ta u negativu smetena je u gornjemdesnom uglu punog tampanog dela, aona data u pozitivu – u donjem delubele povrine.

Tekst „Narodna banka Srbije“ ispisanlatinicom u dva reda smeten je na be-loj povrini u desnom delu, a isti tekstispisan irilicom u dva reda smeten jeu blizini leve margine nov~anice, i tore~i „Narodna banka“ u pozitivu, a re~„Srbije“ u negativu.

Iznad re~i „Srbije“ ispisane irilicomu negativu, tehnikom duboke tampeizvedena je oznaka za slepe (dve hori-zontalne linije smetene u kvadratniokvir). Levo od te re~i, istom tehnikom,irilicom i latinicom izveden je mikro-tekst „NBS“, u est redova.

U gornjem delu bele povrine nov~a-nice, opti~ki varijabilnom bojom (OVIbojom) izveden je, tehnikom duboketampe, zatitni element koji sadrìznak Narodne banke Srbije. U zavisno-

39dinar 27 / 2006

notafilija

40 dinar 27 / 2006

notafilija

sti od ugla gledanja, boja ovog zatit-nog elementa menja se od magente(nijansa crvene) do zelene.

U donjem desnom delu bele povrinenov~anice, iznad oznake vrednosti apo-ena „1000“, tehnikom duboke tampeizveden je tzv. kipefekat, koji prikazujeznak NBS. Taj znak se uo~ava samo priposmatranju nov~anice pod odre|enimuglovima (pravac gledanja mora bitito bliì ravni nov~anice okrenut za 45stepeni u oba smera rotacije), dajui pritom njegovu sliku i u negativu i u pozi-tivu. Uz gornju i donju ivicu tog ele-menta nalazi se mikrotekst „NBS“ kojise ponavlja – gore dat u irilici, a dole ulatinici.

U donjem delu nov~anice, levo odoznake vrednosti apoena „1000“, izve-den je prozirni registar, koji predstavljapolovinu ukupne slike ~ija se celinamoè sagledati tek zajedno sa odgova-rajuim delom slike na nali~ju nov~ani-ce (ukupnu sliku ~ini trougao sasta-vljen od dva manja trougla, od kojih sejedan nalazi na licu, a drugi na nali~junov~anice).

Desno od broja u negativu „1000“ is-pisan je latinicom tekst „hiljadu dinara“u pozitivu, dok je isti irili~ni tekst unegativu smeten u donjem delu nov-~anice, desno od portreta.

Uz desnu ivicu nov~anice, na svetlo-crvenoj podlozi, ispisan je, najpre irili-com a zatim latinicom, tekst „Falsifiko-vanje se ka`njava po zakonu“ i u pro-duètku diskretno nazna~ena vrednostapoena „1000“.NNaallii~~jjee nnoovv~~aanniiccee

5. Dispozicija je vertikalna.U centralnom delu punog tampanog

dela dominira figura \or|a Vajferta usedeem poloàju, u ~ijoj je pozadinideo enterijera zgrade Narodne bankeSrbije. Ispod figure prikazan je central-ni motiv prigodne medalje.

Oznaka vrednosti apoena „1000“

data u pozitivu smetena je u gornjemdesnom uglu povrine koja je diskret-no crvene boje, a ona data u negativu– u donjem levom uglu punog tampa-nog dela.

U gornjem desnom uglu punogtampanog dela ispisan je tekst „hilja-du dinara“, i to u pozitivu irilicom, a(ispod toga) u negativu latinicom. Udonjem desnom delu bele povrine, i-rilicom i latinicom ispisane su, u tri re-da odozgo nadole, re~i „Beograd“,„godina“ i „guverner“, sa oznakom go-dine „2006“ u negativu. Ispod njih jefaksimil potpisa guvernera RadovanaJelaia. Uz gornju i donju ivicu pu-nog tampanog dela ispisan je tekst„Narodna banka Srbije – Zavod za iz-radu nov~anica i kovanog novca –Top~ider“ (gore irilicom, a dole lati-nicom). U donjem desnom uglu tam-panog dela ispisan je u pozitivu, naiz-meni~no irilicom i latinicom, u osamredova, mikrotekst „1000 dinara“. Iz-nad mikroteksta je oznaka vrednostiapoena „1000“.

U gornjem levom uglu nov~anice, nacrvenoj podlozi, nalazi se grb Republi-ke Srbije. Tu podlogu ispod grba ~inimultiplikovani broj „1000“ – i to u ne-gativu sa senkom , a u donjem delu umikrotekstu.

U gornjem levom delu nov~anice, nagranici bele povrine i punog tampa-nog dela, nalazi se drugi deo prozirnogregistra iz ta~ke 4. stav 8. ove odluke.

6. Na licu i nali~ju nov~anice preovla-|uju tonovi crvene boje, uz dodatakokerùtih i plavozelenih tonova na licu.Okerùta boja na licu i nali~ju nov~ani-ce fluorescira ùto pod svetlou lampesa ultraljubi~astim zracima.

7. Ova odluka stupa na snagu nared-nog dana od dana objavljivanja u „Slu-`benom glasniku RS“.OO.. bbrr.. 8844 1177.. jjuullaa 22000066.. GGuuvveerrnneerr NNBBSSggooddiinnee,, BBeeooggrraadd RRaaddoovvaann JJeellaaii

Poslednja vest

Nova „Teslinanov~anica“

UUSlu`benom glasniku RS br.91/2006 objavljena je Odluka

po kojoj je Narodna banka Srbijepustila u opticaj 20. oktobra 2006.godine nov~anicu od 100 dinara iznove serije (sa grbom RepublikeSrbije).

Opirnije podatke (opis i zakon-ske odredbe) objaviemo u slede-em broju dinara.

RReeddaakkcciijjaa

41dinar 27 / 2006

notafilija

NNov~anica 10.000 dinara6.9.1936. godine danas jenajre|e vi|ena nov~anicakoja nosi naslov Narodne

banke Kraljevine Jugoslavije. Nije mno-go onih koji su imali sree da njihovekolekcije ulepava i taj izvanredni pri-merak nacionalne notafilije - nacional-ne za kolekcionare iz svih danas samo-stalnih dràva koje je obuhvatao dràv-ni prostor nekadanje Kraljevine. Tako-|e, ona se moè smatrati i velikim sve-dokom istorije nestanka jedne dràvekoja je u svojih dvadesetak godina po-stojanja ostavila, s naeg kolekcionar-skog tj. notafilijskog stajalita, veli~an-stven trag.

II.. KKaarraakktteerriissttiikkeeGovorimo dakle o jednoj iznimno pri-

vla~noj i za svakog kolekcionara iteka-ko poèljnoj nov~anici. Krase je atrak-tivni motivi: grafi~ki iznimno lepo pri-kazan lik mladog prestolonasljednikaPetra II Kara|or|evia s dràvnim i mo-narhisti~kim simbolima na aversu, teneto manje dobro likovno reenje mla-dia i devojke etelaca na reversu. U vo-doznaku je poprsje kralja Petra I Kara-|or|evia. Autori crteà su Vojislav \o-ki i Panta Stoji~evi, a gravirao ga jeVeljko A. Kun. Potpisnici su ~lan upravedr Ivo Belin i guverner dr Milan Rado-savljevi. U potpunosti je izra|ena u Za-vodu za izradu nov~anica u Beogradu.

Nov~anica je iznimno velikog forma-ta, 219x131 mm, ~ak i za tadanje pri-like u kojima je veli~ina papira na koje-mu je izra|ena na neki na~in simbolizo-vala i vrednost, barem je tako bilo u o~i-ma naroda.

U pravilu, nov~anica 10.000 dinara6.9.1936. retko se pojavljuje na kolekci-onarskom trìtu. Kada se i pojavi, po-stiè na svojem „nacionalnom“ prostoru

nekadanje Kraljevine relativno visoku istalno rastuu cenu. S obzirom na ~inje-nicu kako je re~ o neizdatoj nov~anici,zanimljivo je i kako nije ~esta u prvom(UNC) kvalitetu o~uvanosti.

Je li ona objektivno samo retka ili je~ak raritetna nov~anica, moè se proce-niti na osnovu 15 godina praenja nje-nog pojavljivanja, na aukcijama, sajmo-vima ili u privatnoj ponudi, zapravo,gde god se u svietu pojavila, a da je toobjavljeno.

IIII.. FFoonndd nnoovv~~aanniiccaa „„zzaa ppoottppuunnoo iizz--vvaannrreeddnnee ddrràavvnnee ppoottrreebbee““

Nov~anica 10.000 dinara 6.9.1936.pripada posebnoj skupini nov~anicaNarodne banke Kraljevine Jugoslavijekoja je slu`beno nazvana „Fond za pot-puno izvanredne dràvne potrebe“.

Naime, u odli~noj knjizi Novac Jugo-

slavije za vreme Drugog svetskog rata,autora Miodraga Ugri~ia, navedeno jekako je ve 1930. godine dràva zapo-~ela sa stvaranjem zalihe posebno izra-|enih nov~anica koje su imale sluìti is-klju~ivo za izvanredne ratne potrebe.„Fond za izvanredne potrebe dràvneodbrane“, kako je nazvan, utvr|en je uvisini 6 milijardi dinara i do kraja 1935.u njemu su bile tri vrste do tada neizda-nih nov~anica: 50 dinara 1.12.1931,100 dinara 15.7.1934. i 1000 dinara6.9.1935, potpuno novog grafi~kog iz-gleda.

Zavretkom popunjavanja tog plani-ranog fonda nov~anica (koji se ina~e do1941. stalno poveavao), pristupilo se iizradi nove kategorije - „Fonda nov~a-nica za potpuno izvanredne dràvnepotrebe“, a kojeg su imale ~initi dve no-voizra|ene i do tada neizdane vrstenov~anica: 20 dinara 6.9.1936. i10.000 dinara 6.9.1936. i to u nominal-nom iznosu od 26 milijardi dinara.

Do kraja 1939. i taj je fond premaplanu zaklju~en. Od ukupnog iznosa, 1milijardu dinara izra|eno je u nov~ani-cama od 20 dinara, a 25 milijardi unov~anicama od 10.000 dinara. Za na-pomenuti je kako se nov~anica 20 dina-ra nastavila i dalje izra|ivati te se njo-me popunjao i „Fond za izvanredne po-trebe dràvne odbrane“, a nov~anica10.000 dinara vie se nije izra|ivala, teje ostala isklju~ivo u „Fondu za potpunoizvanredne dràvne potrebe“.

Nov~anica 10.000 dinara 6.9.1936.izra|ena je dakle u 2,5 miliona prime-raka. Prema serijskom broju to zna~i dasu izra|ene nov~anice u rasponu od pr-vog broja A.0001 001 do poslednjegbroja A.0100 000. Numeracija je raspo-re|ena prema i do tada koritenoj„francuskoj“ metodi: 0001 jest broj seri-je (100 serija), a svaka serija izra|enaje s 25 odabranih irili~nih slova (od Ado H) i u 1000 primeraka po slovu (od000 do 999).

IIIIII.. RRaatt ii ppoonniitteennjjee Krajem 1938, a osobito po~etkom

1939. godine, u Europi je postalo jasnoda e doi do rata veih razmera. Ne-ma~ko-sovjetski napad na Poljsku1.9.1939. definitivno je otklonio svesumnje.

Ve 22.9.1939. godine ministar finan-sija Kraljevine Jugoslavije doneo je napriedlog Narodne banke Reenje br.442/VIII. da banka u opticaj moè pu-stiti nov~anice iz „Fonda za izvanrednepotrebe dràvne odbrane“ te „Fonda zapotpuno izvanredne dràvne potrebe“,pa time i pripremljenu nov~anicu od10.000 dinara.

U tome trenutku, opticaj nov~anicastalno se poveavao zbog sve veeg dis-kontiranja Bonova dràvne odbrane.Ipak, iako je opticaj povean od 6,9 mi-

Retkost ili raritet?

Nov~anica Kraljevine Jugoslavije10.000 dinara 6.9.1936. Ivan [KRABO, Dubrovnik [email protected]

42 dinar 27 / 2006

notafilija

lijardi dinara 1938. na 19,7 milijardineposredno pre napada 1941, nije iska-zivao potrebu emitovanja nov~anice ta-ko velike vrednosti. Dinar se do posled-njeg trenutka zapravo kotirao dobro,uprkos velikom poveanju novca (nov-~anica) u opticaju, kako na domaem istranom deviznom trìtu tako i u po-gledu kupovne moi.

No, to se uopte moglo po~etkom1941. kupiti za 10.000 dinara? Mnogotoga. Naime, prema knjizi Kurs dinara i

devizna politika Kraljevine Jugoslavije,autora Gorana Nikolia, ameri~ki dolarje poslednjih dana uo~i rata vredeo44,75 dinara po slu`benoj kotaciji sura~unatim „primom“ od 28,5% (sti-mulativni dodatak na slu`benu vred-nost koji se ura~unavao nakon prestan-ka kratkotrajne konvertibilnosti dinarau zlato 1931), te 55 dinara po slu`be-noj tzv. „slobodnoj“ kotaciji (vrlo je va-`no zbog realnosti usporedbe ne zabo-raviti i da je dolar 1941. imao kupovnumo od 12 do 15 puta veu nego danas:gram zlata 1941. vredeo je 1,11 $, sre-dinom 2005. 12,35 $, a sredinom2006. ~ak 21,70 $). Vrednost zlatnepodloge Narodne banke obra~unavalase u razmeri 60.000 dinara za kilogramzlata. Iako su cene u Kraljevini od sredi-ne 1939. stalno rasle, ~ak za oko 30% uprva tri meseca 1941, radni~ka dnevni-ca kretala se po~etkom 1941. oko 28 di-nara, a dnevne novine na primer moglesu se dobiti za 1 do 2 dinara, ovisno ko-je. Dakle, 10.000 dinara bila je jako ve-lika vrednost koju veina gra|ana nika-da u ìvotu nije videla odjednom.

Ako je i postojala namera putanja uopticaj nov~anice od 10.000 dinara,ona je kona~no otklonjena zbog brzinedoga|anja nakon 6.4.1941 – dana na-pada Nema~ke, Italije i savezni~kih imdràva Ma|arske, Bugarske i Rumunije.

Ve prvih dana rata, postalo je jasnoda je kraj blizu: ban Slovenije izdao je8.4.1941. proglas o èlji Slovenije „zaodvajanjem od Kraljevine Jugoslavije iformiranjem samostalne dràve“, a10.4.1941. u Zagrebu je proglaena Ne-zavisna Dràva Hrvatska. Vojska se po-~ela raspadati, a organiziranijeg otporagotovo i nije bilo.

Shvatajui da je potpuni poraz pitanjedana, ministar finansija ve 9.4.1941.donosi odluku o ponitenju nov~ane re-zerve: uz ostale, imalo je biti poniteno

spaljivanjem svih 2,5 miliona primerakanov~anice 10.000 dinara, tada stratekismetene u Srbiji, u Uìcu.

Spaljivanje je obavljeno 10.4.1941. uposlepodnevnim satima, u mestu Turicau blizini Uìca. Nov~anice spakovane u50 sanduka vojnim su kamionima do-premljene na livadu predvi|enu za tajpoduhvat, sanduci su razlomljeni seki-rama i poliveni naftom, te su vojnicipod nadzorom stru~njaka Narodnebanke sve zapalili. Prema slu`benomzapisniku, spaljivanje i izgaranje je za-vreno istog dana do 19 sati.

IIVV.. [[ttoo jjee oossttaalloo??Na sreu nas danas tj. sreu svih sku-

plja~a „nacionalnog“ papirnog novca izvremena Kraljevine, svi ti zapisnici, voj-nici, stru~njaci, komisije…nisu bili do-voljno sigurni mehanizmi da se naloè-ni posao spaljivanja ba potpuno obavi.Naom sreom, naao se tada na toj li-vadi neko ko je na vreme uzeo odre|e-ni broj primeraka nov~anice, to iz ko-lekcionarske finansijske kalkulacije, toza uspomenu. Ko zna…

Svakako, s velikom se verojatnoommoè rei da su „spaeni“ primerci uze-ti pre spaljivanja, a ne posle, jer se pri-merci s tragovima vatre ne pojavljuju.Jednostavno izgledno je kako je jedanmali broj nov~anica jednostavno izva-|en iz sanduka neposredno pre spalji-vanja, kada su oni ve bili razlomljenisekirama i spremni za spaljivanje. Onoto je zapaljeno, izgorelo je. Tako|e, ja-sno se moè razabrati kako to nije ura-dio samo jedan ~ovek, nego vie njih.Naime, neki su primerci idealno o~uva-

ni, dakle ciljano, to govori da ih je uze-la osoba koja je znala to je kolekcio-narska vrednost, dakle verojatno nekislu`benik Narodne banke. S drugestrane, neki primerci, a takvih je vie,zgu`vani su i prljavi, kao da su bili nabrzinu i bez imalo èlje za o~uvanjemnetaknutog izgleda nov~anice utrpani udèpove - verojatno je kako je takve pri-merke uzeo jedan ili vie vojnika, neu-puenih u kolekcionarstvo. Takvi pri-merci o~ito su se povla~ili po kuamagodinama, presavijeni i odloèni u koje-kakvim knjigama, upovima s ko znajo ~ime, u metalnim ili drvenim kutija-ma me|u drugim dokumentima itd.

U svakom slu~aju, kako danas vidi-mo, spaeno je malo. Koliko malo? Obroju sa~uvanih nov~anica vrlo je tekosa sigurnou govoriti. Me|utim, u 15godina pojavljivanja ove nov~anice,moè se rei kako se nov~anice javljajuu samo 4 serije i u relativno uskom ra-sponu broja:

od D.0067 657 do D.0067 675 (18moguih primeraka)

od H.0077 664 do H.0077 758 (94mogua primerka)

od U.0079 101 do U.0079 123 (22mogua primerka)

A.0099 004 (1 primerak)Broj vi|enih primeraka i kvaliteta

o~uvanosti nov~anica prema tim serija-ma zna~ajno se razlikuju.

a/ Kod serije D.0067 pojavljuju senov~anice koje uglavnom nemaju ote-enja i mogu se kategorizovati kao UNCili prvi kvalitet, a samo nekoliko prime-enih primeraka ima manja oteenja ilimanje ne~istoe, te bi se mogli svrstati

43dinar 27 / 2006

notafilija

u XF ili drugi kvalitet o~uvanosti. Od 18rasponskih primeraka nisu se svi pojavi-li u posmatranom razdoblju, ali velikaje verovatnoa da su svi najbolje o~uva-ni primerci pronali svoje mesto u ko-lekcijama koje se rietko rasprodaju, panije izgledno da e se te nov~anice ~e-sto pojavljivati.

b/ Kod serije H.0077 pojavljuje senajvie primeraka, me|utim, ni jedan uUNC kvalitetu, tj. bez oteenja. Svi pri-merci te serije imaju ja~a oteenja pa-pira, ne~istoe i nedostajue delove.Naj~ee bi se mogli svrstati u trei kva-litet ili VF, iako ima i teko oteenihprimeraka u najniìm kategorijama. Od94 rasponska primerka u posmatranomrazdoblju nije ih se pojavilo vie od 50.Ipak, serija H.0077 ostavlja najvie teo-retskog prostora za nove nalaze.

c/ Kod serije U.0079 pojavljuje se naj-manje i to isklju~ivo UNC primeraka,dakle prvog kvaliteta. Od 22 rasponskaprimerka nisu se svi pojavili u posma-tranom razdoblju, ali za pretpostaviti jekako su zbog visine kvaliteta o~uvano-sti svi otkriveni i u kolekcijama, te e sepojavljivati po jedan primerak i to u ja-ko dugim intervalima.

d/ Kod serije A.0099 pojavio se jedanjedini primerak, i to u treem ili VF kva-litetu.

Nije re~eno kako ne postoje i drugibrojevi pomenute 4 serije, a ni da su sa-~uvane samo te 4 serije. Me|utim, ~i-njenica je kako su se u posljednjih 15godina na kolekcionarskom trìtu po-javile samo nov~anice unutar navede-nih raspona serija. Za pomenuti je i pri-merak ilustriran u knjizi Nov~anice Kra-

ljevine Jugoslavije 1918-41. autora Jo-

vana Hadì-Peia serije L.0065 broj900, ali s crvenim pretiskom „speci-men“, pa budui da je re~ o uzorku, nemoè se svrstati u „spaene“ primerke.

Dakle, nov~anica 10.000 dinara6.9.1936. u poslednjih se 15 godina po-javila u ne vie od 120 primeraka: ne vi-e od 20 primeraka u prvom UNC kvali-tetu, ne vie od 30 u drugom ili XF kva-litetu, ne vie od 50 u treem VF i ~etvr-tom F kvalitetu, a samo nekoliko vi|e-nih primeraka bilo je u stanju raspada-nja, gotovo neprihvatljivo za skupljanje.

VV.. KKoolleekkcciioonnaarrsskkaa vvrriijjeeddnnoosstt Na kolekcionarskom trìtu ciene ko-

je postiè ova nov~anica vrlo su razli~i-te i nepredvidljive. Najnovija informaci-ja govori da UNC primjerak samo tonije dostigao kataloku cienu (cenik ob-javljen 2005. u ~asopisu „dinar“) od1500 EUR.

Primerak UNC kvaliteta D.0067 670prodat je 2006. godine na aukciji kue„Barac-Pervan“ u Zagrebu za 1425 EUR(uklju~ujui aukcijsku proviziju). Nepu-nih pet godina pre, u ~asopisu „dinar“br. 17, u pregledu s rezultata aukcijeSND 2001, dat je podatak da je prime-rak UNC kvaliteta D.0067 657 prodatza 1325 EUR (uklju~ujui aukcijskuproviziju).

Pomenimo i to da na najpoznatijoj in-ternet aukciji eBay, u 15 godina nije po-nu|en ni jedan jedini primerak u UNCkvalitetu. Nudili su se primerci u pro-se~nom VF kvalitetu, i to serije H.0077,a cene su tokom 2005. bile od 350 do500 EUR, ovisno o trgovcu.

Nije neva`no i rei kako primerciUNC kvaliteta, kao i oni s neznatnim

manama koji bi se mogli svrstati u AUili XF kvalitet, odmah i bez problemanalaze kupca. Nasuprot tome, primerciloije o~uvanosti, bez obzira na retkostnov~anice, mnogo se teè prodaju. Pre-ma tome, za o~ekivati je da e razlikacene izme|u primeraka u UNC i onih uloijim kvalitetima biti sve vea, odno-sno, vriednost primeraka u UNC kvali-tetu mnogo brè e rasti od vriednostinov~anica slabije o~uvanosti.

VVII.. ZZaakklljjuu~~aakkObjektivno, u ovom trenutku stepen

retkosti nov~anice Kraljevine Jugoslavi-je 10.000 dinara 6.9.1936. mora se po-smatrati odvojeno zavisno od kvalitetao~uvanosti.

Primerci UNC kvaliteta mogu se bezzadrke proglasiti raritetom vrlo visokerazine s „ljubiteljskom“ cenom, s obzi-rom da ih je otkriveno iznimno malo unetaknutom stepenu o~uvanosti. Real-nost je to je ciena na trìtu danas, ko-liko god se 1425 EUR za UNC ~inilo pu-no, za tako retku nov~anicu zapravomala, jer je ta cena limitirana niskimstandardom prose~nog kolekcionara naceloj „nacionalnoj“ teritoriji nekadanjeKraljevine (iako e cena postignuta uSloveniji zasigurno biti vea od one po-stignute u Bosni i Hercegovini). Da jere~ o nov~anici neke zapadnoevropskedràve ili mo`da SAD, njena vrednostna toliku retkost bila bi barem deset pu-ta vea.

Primerci s manjim ili veim oteenji-ma tako|e se moraju smatrati vrlo ret-kim ali ne i raritetnima, jer se u ciklusi-ma ipak pojavljuju, pa bi im i cena tre-bala biti stvar „ukusa“ kolekcionara toèli videti u svom albumu u uslovimakoliko moè platiti.

Na kraju, posve je sigurno kako je ovanov~anica dobra investicija i finansijskigledano: pre desetak godina, primeraku UNC kvalitetu mogao se uz malo pre-govara~ke vetine dobiti i za 500 EUR,a ove godine eto prodana je za 1425EUR. To je rast od 185% u 10 godina ili11% godinje. Toliku kamatu ne plaani jedna sigurna banka…a sigurno je ida e s rastom ìvotnog standarda usvim „zainteresovanim“ dràvama tj. na„nacionalnoj“ teritoriji nekadanje Kra-ljevine, rasti i spremnost za izdvaja-njem sve vie novca za pravi primerak.Dok se jo moè nai…

44 dinar 27 / 2006

notafilija

UUmesecima neposredno na-kon formiranja nove dràve,Kraljevstva Srba, Hrvata iSlovenaca, izme|u ostalih,

postavilo se i pitanje stvaranja jedin-stvenog monetarnog trìta.

Prakti~no je to bio i jedan od prvih ko-raka ka uspostavljanju mehanizama je-dinstvene dràve. Budui da je na tlu no-vonastalog Kraljevstva zate~ena situacijasa mnotvom valuta koje su se nalazile uopticaju (novac Austrougarske i vie oku-pacionih valuta) to se planski i hitno pri-stupilo njihovoj zameni. Tom prilikom setampaju i nov~anice sa jedinstvenimozna~avanjem vrednosti u dve valute (di-narima i krunama) a formirani su i fiksnikursevi za zamenu. Sitni apoeni od 5, 10i 25 para kovani su kako zbog nedostat-ka sitnog novca, tako i zbog zarade drà-ve i oni ulaze u opticaj Zakonom od 11.XII 1920. godine. Nedostatak sitnog nov-ca moè se sagledati i u tome da su na te-ritoriji Kraljevstva zate~eni srpski, crno-gorski i austro-ugarski novac ostali u op-ticaju do 1932. godine, i to u odnosu 1:1prema apoenima nove dràve.1

U takvoj situaciji, neposredno nakonproglaenja Kraljevstva, iskrsla je po-treba za veom koli~inom sitnih apoe-na koji bi podmirili potrebe svakodnev-nog, maloprodajnog prometa. Ta po-treba je naro~ito morala biti izraèna ugradskim sredinama, gde brojno sta-novnitvo nije moglo svakodnevne po-trebe namirivati sopstvenom proizvod-njom, jer su cene manjih koli~ina poljo-privrednih proizvoda bile izraàvaneupravo u parama. Na nedostatak sitnognovca kao direktan razlog za tampa-

nje gradskih nonv~anica ukazuje i nat-pis na doznaci Opine Split: to je ispu-

ta upraviteljstvo opine grada Splita u

nedostatku sitna novca na temelju odo-

brenja zaklju~ka opinskog vijea (vide-ti priloènu sliku Kat. 7 i 8).

Ve 1919. godine pojedini gradovipo~inju da izdaju sopstveni papirni no-

vac sitnijih nominala, prakti~no nekuvrstu bonova (najranije Osijek 10. juna1919. godine a najkasnije Beograd, ju-na 1920. godine). Ovom prilikom uka-zujemo na nov~anice gradova koje senalaze u Muzeju grada Beograda, u Le-gatu \or|a Novakovia.2

SSkkrreennuullii bbiissmmoo ppaa`nnjjuu ii nnaa nneekkoolliikkoozzaa nnjjiihh vveezzaanniihh ddeettaalljjaa::

Apoeni iz Novog Sada su o~iglednosamo predloàk (mo`da tek jedan od)za izradu. Na zadnjoj strani nalazi sepe~at radionice u kojoj su predloci iz-ra|eni (irilicom): Umetni~ki zavod i /

litografija / D.K. Todorovi / Novi Sad /

Lazareva ulica 14 (Kat. 19 i 20).Vredno je obratiti pa`nju na ‘’titule’’

gradova, gde gradovi iz bive Austrou-garske isti~u titule u njoj ste~ene (npr.Glavni slobodni kraljesvki grad Zagreb)dok je glavni grad Kraljevstva SHSozna~en sa Optina beogradska.

Na nov~anicama nekih gradova pieda se zamenjuju u zakonitoj krunskojvrednosti. Budui da su zate~eni metal-ni apoeni austrougarske imali odnos1:1 sa srpskim parama, a krune su za-menjivane u odnosu 4:1 u korist dina-ra, nejasno je koja je bila realna vred-nost ovih gradskih apoena.

Na nov~anicama nekih gradova ja-sno je nazna~eno da samo na toj teri-toriji i mogu biti koriene. Na prime-ru Osijeka se moè videti da su apoe-ni iste vrednosti (Kat. 2 i 3 od 20 fili-ra) izdavani barem u dva navrata, jerje va`nost jednoga od 10. VI do 10.VIII, a drugoga od 1. VII do 31. XII1919. godine. Interesantno je da senjihovi periodi va`nosti preklapaju.

Nov~anice gradova u KraljevstvuSrba, Hrvata i SlovenacaAdam CRNOBRNJA,Muzej grada [email protected]

1O cirkulaciji i po~etku kovanja sitnog novca u Kraljevstvu SHS: Jovan Haxi-Pei, Novac Kraqevine Jugoslavije 1918-1941, Beograd 1995, 33-37 i 63-67.2Vie o ovome legatu: V. Kondi, Papirni novac iz zbirke \or|a Novakovia, Godinjak grada Beograda 47/48, Beograd 2003, 153-161

45dinar 27 / 2006

notafilija

U katalokom delu nov~anice su date hronoloki, povremenu kada su izdavane.

OOppiinnaa sslloobbooddnnooggii kkrraalljjeevvsskkoogg ggrraaddaa OOssjjeekkaa

10 filira (I.b. LDjN 175)Dim. 40 x 58 mm. Crna slova na zelenoj osnovi, nali~jeprazno.20 filira (I.b. LDjN 174)Dim. 63 x 90 mm. Crna slova na crvenkastoj osnovi, nali~jeprazno.20 filira (I.b. LDjN 173)Dim. 66 x 89 mm. Crna slova na svetlo sme|oj osnovi, na-li~je prazno.SSlloobbooddnnii ii kkrraalljjeevvsskkii ggllaavvnnii ggrraadd ZZaaggrreebb

10 filira (I.b. LDjN 176)Dim. 45 x 70 mm. Braon slova na plavoj osnovi.20 filira (I.b. LDjN 178)Dim. 45 x 70 mm. Zelena slova na crvenoj osnovi.50 filira (I.b. LDjN 179)Dim. 45 x 70 mm. Plava slova na zelenoj osnovi.OOppiinnaa ggrraaddaa SSpplliitt

10 krunskih helera (I.b. LDjN 183)Dim. 40 x 68 mm. Lice: svetlosme|e sa suvim ìgom; nali~-je crna slova na maslinastozelenoj osnovi.20 krunskih helera (I.b. LDjN 184)Dim. 40 x 70 mm. Lice: plavo sa suvim ìgom; nali~je crnaslova na maslinastozelenoj osnovi.OOppttiinnaa GGllaavv.. ggrraaddaa SSaarraajjeevvaa

10 helera (I.b. LDjN 148)Dim. 55 x 75 mm. Crna slova na svetlosme|oj osnovi. Lice:irili~ni natpis; nali~je: latini~ni.20 helera (I.b. LDjN 150)Dim. 53 x 74 mm. Crna slova na svetloplavoj osnovi. Lice:irili~ni natpis; nali~je: latini~ni.50 helera (I.b. LDjN 153)Dim. 68 x 87 mm. Crna slova na svetlocrvenoj osnovi. Lice:irili~ni natpis; nali~je: latini~ni.DDeeèellnnoo ggllaavvnnoo mmeessttoo LLjjuubblljjaannaa

20 vinarjev (I.b. LDjN 185)Dim. 44 x 72 mm. Lice: braon na sivoj osnovi; nali~je tam-nozeleno.MMeessttnnaa oobb~~iinnaa MMaarriibboorr

10 vinarjev (I.b. LDjN 186, 187)Dim. 43 x 75 mm. Crna slova na zelenoj osnovi.SSlloobbooddnnii ii kkrraalljjeevvsskkii ggrraadd KKaarrlloovvaacc

10 filira (I.b. LDjN 180)Dim. 45 x 72 mm; braon na be` osnovi. 20 filira (I.b. LDjN 181)Dim. 44 x 67 mm; zelena na svetlozelenoj osnovi.50 filira (I.b. LDjN 182)Dim. 44 x 69 mm; bordo na svetlocrvenoj osnovi.OOppttiinnaa BBeeooggrraaddsskkaa

10 para (I.b. LDjN 172)Dim. 46 h 79 mm; plava.20 para (I.b. LDjN 171)Dim. 48 x 79 mm; svetlosme|a.

OOppttiinnaa ggrraaddaa NNoovvoogg SSaaddaa

10 filira (I.b. LDjN 154)Dim. 80 x 99 mm. Na prednjoj strani je litografski otisakcrne boje sa predstavama lica i nali~ja. Na pole|ini je plavipe~at radionice u kojoj je izra|ena.20 filira (I.b. LDjN 155)Dim. 80 x 98 mm. Na prednjoj strani je litografski otisakcrne boje sa predstavama lica i nali~ja. Na pole|ini je plavipe~at radionice u kojoj je izra|ena.

46 dinar 27 / 2006

notafilija

47dinar 27 / 2006

notafilija

KKraljevina Srba, Hrvata i Slove-naca proglaena je 1. decem-bra 1918. godine. Nju su sa~i-njavale ranije kraljevine Srbija i

Crna Gora, kao i balkanski delovi Austro-Ugarske. Na teritoriji nove dràve u opti-caju je bio veliki broj raznih sredstavaplaanja: srpski dinari, crnogorski perpe-ri, austro-ugarske krune, bugarski levi inema~ke marke. Stojanovi ocenjuje dase u tom razdoblju u platnom prometunalazilo oko 100 raznih kovanica i nov-~anica. Ministarstvo finansija je 12. de-cembra 1918. izdalo naredbu da sav ne-prijateljski papirni novac mora da dobijeìg dràvnih, finansijskih, policijskih ivojnih organa, kao i da se prebroji. Nada-lje, najstroìje se zabranjuje uvoz papir-nog novca iz Austro-Ugarske. Zvani~niizvetaj od 31. januara 1919. objavljujepodatke o koli~ini prebrojanih i ìgosa-nih nov~anica u vrednosti od 5323 mili-ona kruna, oko 50 miliona bugarskih le-va, kao i neznatne koli~ine nema~kih ma-raka. Ministarstvo finansija je, dodue,naru~ilo nove nov~anice u Parizu, Zagre-bu i Pragu, ali je isporuka zakasnila. Ra-di spre~avanja daljeg krijum~arenja nov-~anica iz Austro-Ugarske u prelaznomperiodu (~esto su bile uvoène i naknad-no ìgosane, tako su znatno poveale op-ticajnu nov~anu masu), Ministarstvo fi-nansija je preduzelo i dalje mere. Izme|u26. novembra 1919. i 11. januara 1920.na svaku uredno ìgosanu austro-ugar-sku nov~anicu (sa izuzetkom vrednostiod 1 i 2 krune) bila je zalepljena marki-ca. Kod ìgosanih neprijateljskih nov~ani-ca postoje sledee varijante ìgova:

1. Okrugli, crni mainski ìg sa gr-bom Kraljevine i natpisom Ministarstvo

finansija Kraljevine Srba, Hrvata i Slove-naca (pre~nik 33 mm);

2. Okrugli, ljubi~asti, crveni ili crniru~ni ig sa malim grbom Kraljevine, sanatpisom Ministarstvo finansija br:...@igosanje neprijateljskog novca - Mini-starstvo finansija br:... @igosanje nepri-jateljskog novca (pre~nik 42 mm);

3. Okrugli, ljubi~asti ru~ni ìg sa ma-lim grbom Kraljevine, natpis Komisijeza sprovo|enje valutne reforme Kralje-vine SHS Beograd (pre~nik 42 mm);

4. Ostali ìgovi banaka, potanskihslu`bi, vojnih vlasti, crkvenih optina,sudova, optina, okruga itd. Razni obli-ci i boje tampe (veinom duguljasti,dvoredni i troredni, delimi~no sa gr-bom) itd.

Iznos u markama, registrovan u obla-sti Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,bio je - kako je re~eno - srazmerno ma-li u odnosu na krune i leve. Kod nema~-kih nov~anica pojavljuju se veoma ~estoìgovi @agubice i Jagodine. Tu regiju je,

zbog njenih bogatih resursa, u Prvomsvetskom ratu okupirala Nema~ka. Dosada je poznato osam razli~itih nema~-kih nov~anica sa takvim ìgovima:

- 20 maraka (19.02.1914) Ros. 47- 5 maraka (05.08.1914) Ros. 48- 20 maraka (05.08.1914) Ros. 49- 50 maraka (05.08.1914) Ros. 50- 1 marka (12.08.1914) Ros. 51- 2 marke (12.08.1914) Ros. 52- 5 maraka (20.08.1917) Ros. 54- 20 maraka (20.02.1918) Ros. 55Poto su nema~ke nov~anice ìgosane

samo u malim koli~inama, one se danasmogu nai re|e nego nov~anice kojeglase na krune ili leve. Naj~ee se poja-vljuju u vrednostima od 1 i 2 marke.Ostale vrednosti, zavisno od nominale,re|e se javljaju. Za sada jo nije moguesaznati trìnu cenu radi procene. Za 1 i2 marke u klasi II-IV, sa donekle ~itljivimìgom, mora se ra~unati sa cenama iz-me|u 20 i 40 evra. Bio bi pravi pogodakda se nov~anica od 50 maraka u II-IVklasi dobije za 100 evra. Ako bi se ova-kvi komadi uopte i nali u ponudi, ste-pen o~uvanosti bi, pre svega, imao spo-rednu ulogu. Sigurno da je jasno ~itljivìg glavni preduslov za donoenje odlu-ke o kupovini. U principu, sve nominal-ne vrednosti kategoriemo kao relativnoretke. Ostaje da sa~ekamo kakvu eeventualnu ponudu izazvati ovaj ~lanak.Ipak, ne ra~unamo na veliku navalu.

Krunska valuta je 1920. zamenjena uvalutu dinar-kruna. Da li je to, tako|e,u~injeno sa nov~anicama koje su glasilena nema~ku marku, ostaje do danas udomenu pretpostavki. Sigurno e biti di-skusije da li ove nov~anice treba da u|uu katalog nema~kog papirnog novca.

Jürgen KLOTZ i Darko BERGER, [email protected]; [email protected]

Nema~ke nov~anice od 1941.do 1918. godine sa srpskimìgovima do danas, naàlost,uopte nisu pominjane, ili akojesu, onda samo letimi~no.@eljko Stojanovi je, dodue, usvom katalogu „Papirni novacJugoslavie“ dotakao ovu temu,ali ne prikazujui slike. Cilj jeovog ~lanka da probudiinteresovanje ostalihkolekcionara za ovu temu,u smislu dalje razrade ovejedva dokumentovane oblasti

* Ovaj rad objavljen je u nema~kom ~asopisu Münzen & Papiergeld, Ausgabe April 2006, pod naslovom Ein noch aufzuarbeitendes Kapitel - DeutscheBanknoten mit serbischen Abstempelungen. Zahvaljujemo pomenutom ~asopisu i autorima za dozvolu objavljivanja ~lanka u prevodu na srpski jezik.

Nedovoljno istraèna tema:

Nema~ke nov~anicesa srpskim ìgovima*

Bilo bi, tako|e, poèljno dalje forsira-nje i istraìvanje i katalogizacija srpskihìgova na nema~kim nov~anicama. Au-torima ovog rada bile bi dobrodole sveinformacije u vezi sa ovim. Bile bi odvelike pomoi i fotografije takvih nov-~anica. âk i uz intenzivno istraìvanjebile bi potrebne godine rada na jednojovakvoj katalogizaciji.

Tekst vierednog ìga(primer JAGODINA):

KRAQ. (grb) SRP NAÊLNIKSREZA BELI^KOG

Br_____________________JAGODINA

Tekst okruglog ìga:(primer @AGUBICA):

(Kru`ni natpis):KRAQ. SRP. NAÊLNIK SREZAHOMOQSKOG * @AGUBICA * /

(u sredini veliki grb Srbije)

Informacije o vrstama ìgova naovim nov~anicama dali su nam RankoMandi, Saa Stojmenovi i Milorad\urii. PPrreevvoodd ssaa nneemmaa~~kkoogg::

SSlloobbooddaannkkaa SSttoojjaakkoovvii

(1) 1 marka sa vierednim ìgom iz Jagodine

(3) 1 marka sa vierednim ìgom iz Poàrevca (4) 1 marka sa okruglim ìgom iz @agubice

(5) 1 marka iz @agubice na belom papiru (6) 1 marka iz @agubice sa ìgom na aversu

(7) 2 marke sa vierednim ìgom iz Jagodine (8) 2 marke sa okruglim ìgom iz Jagodine

(2) 1 marka iz Jagodine na ornament papiru

(9) 2 marke sa vierednim ìgom iz @agubice (10) 5 maraka sa vierednim ìgom iz Jagodine

(11) 5 maraka sa vierednim ìgom iz @agubice (12) 5 maraka sa okruglim ìgom iz @agubice

(13) 5 maraka sa okruglim ìgom iz @agubice (14) 20 maraka sa okruglim ìgom iz @agubice

dinar 27 / 2006 48

Dodatak

Nakon objavljivanja ovog ~lankaprona|ene su jo dve nema~ke nov-~anice sa srpskim ìgovima, i obe susada u kolekciji Berger. To su nov~a-nica od 5 maraka sa ìgom Jagodinena aversu (sl. 15) i od 10 maraka saìgom Jagodine na reversu (sl. 16).

Sl. 15

Sl. 16

49dinar 27 / 2006

skripofilija

VValjevski Kruik svakako jebio najpoznatija i najprofita-bilnija fabrika grada, i nje-gova „motorna snaga” to-

kom gotovo cele druge polovine dva-desetog veka. U „zlatnim” sedamdese-tim i osamdesetim godinama prologveka, Kruik je zapoljavao 8000 rad-nika, a sa isturenim pogonima u Ose-~ini, Mionici i Mojkovcu i do 10000radnika. Kruikovi proizvodi izvoènisu i prodavani irom sveta. Pored ar-matura, akumulatora i ostalih proiz-voda, posebno je bila mona namen-ska industrija koja je donosila godinjiprihod i do 100 miliona dolara u re-kordnim godinama. A istorija Kruikapo~ela je u predratnoj Jugoslaviji, poddrugim imenom, u drugom gradu i sadruga~ijom vlasni~kom strukturom,ilustrovana je akcijama koje su pred-stavljene u ovom ~lanku.

Mladi inènjer Nikola Stankovi (sli-ka 1), sa diplomom Tehni~kog fakulte-ta u Beogradu, zaposlio se po~etkomtridesetih godina prolog veka u sek-toru namenske proizvodnje „Fabrikevagona, maina i mostogradnje” u Sla-vonskom Brodu gde je sticao prva is-kustva. Nekako u isto vreme, vojska jepo~ela da preputa proizvodnju nao-ruànja, artificija i municije privatnomsektoru, a kako ga je krasio preduzi-ma~ki duh, inènjer Nikola Stankoviuo~io je priliku da osnuje sopstvenukompaniju. Otkupio je stare kasarne uViegradu i 1935. godine po~eo je saproizvodnjom upalja~a i artificija. Re-gistrovao je sopstvenu firmu u Saraje-vu, seditu Drinske banovine kojoj jepripadalo i Valjevo, pod imenom „Vi-egradska industrija in`. StankoviaA.D. (akcionarsko drutvo)”, ili skra-eno „VISTAD”.

Iste 1935. godine, Ministarstvo voj-

ske Kraljevine Jugoslavije otkupilo jelicencu od francuske kompanije „Ed-gar Brandt” za proizvodnju minobaca-~a 81mm Stokes-Brandt M.31. Oru|asu proizvo|ena u „Vojno-tehni~komzavodu (VTZ)” u Kragujevcu, ali jeugovor o proizvodnji mina i upalja~abio ponu|en privatnim firmama. Kakobi dobio ovaj unosan ugovor, inènjerStankovi je doneo odluku da otvorinovi pogon, bliì VTZ-u u Kragujevcui sa boljim komunikacijama. Tako je uleto 1937. godine, na Kaikovia ima-nju u Dabia polju, udario kamen te-mljac valjevskog ogranka „VISTAD-a”– dananjeg „Kruika” (slika 2).

16. decembra 1938. godine, stru~nakomisija sastavljena od ~lanova Mini-starstva vojske i mornarice, Ministar-stva trgovine i industrije, optine Va-ljevo i banske uprave iz Sarajeva dalaje miljenje da valjevska fabrika zado-voljava zakonske i tehni~ke norme. Naosnovu reenja Kraljevske banskeuprave u Sarajevu, od 19. decembra1938., Industrijsko-zanatsko odeljenjeMinistarstva trgovine i industrije je22. februara 1939. izdalo dozvolu za

rad (reenje Pov. br. 3 / 17). 22. febru-ar 1939. danas se slavi kao dan Kru-ika. Naziv fabrike tada je bio „Vie-gradska industrija in`. StankoviaA.D. – Valjevo”. Fabrika je zapoljava-la oko 300 radnika i bila opremljenanajsavremenijim mainama nema~ke i~eke proizvodnje. Interesantno je na-pomenuti da je prakti~no istovremenosa osnivanjem VISTAD-a – Valjevo,osnovan i njegov istureni pogon u Ba-ri~u.

Drugi svetski rat doneo je velikepromene. Nakon sloma jugoslovenskekraljevske vojske i ulaska nema~kihtrupa u Valjevo, 29. aprila 1941. ree-njem Komande nema~kog ratnog ta-ba u Zemunu, VISTAD – Valjevo je re-kviriran sa celokupnim inventarom.Uz nema~ku saglasnost, maine su izViegrada (tada u sastavu NezavisneDràve Hrvatske) premetene u Valje-vo, a naziv drutva promenjen je u„Valjevska industrija in`. StankoviaA.D”. Zahvaljujui slu~ajnosti da Valje-vo i Viegrad imaju isto po~etno slovo,kompanija nije menjala svoju skrae-nicu i VISTAD je ostao VISTAD. Ipak,

Slika 1.

In`. Nikola StankoviSlika 2. Porodica in`. Stankovia tokomizgradnje VISTAD-ovih pogona u Valjevu – danas Kruik

Akcije valjevske fabrikeVISTAD - KruikBranko Glii, Paradiso - Lugano, [[email protected]

50 dinar 27 / 2006

skripofilija

na osnovu nekih kasnijh dokumenatada se zaklju~iti da postrojenja u Vie-gradu nisu bila u potpunosti ugaena(videti dalje u tekstu). Nemci su redu-kovali i donekle promenili proizvodnuliniju fabrike i usmerili je na proizvod-nju upalja~a, auto delova i poljopri-vrednog oru|a. Oprema za proizvod-nju municije oduzeta je, i 15. marta1943. preko Zemuna je poslata u Sla-vonski Brod i predata Nezavisnoj Dr-àvi Hrvatskoj (NDH). Ukupno je od-neto 43 vrste maina, odnosno 98 ko-mada.

Inènjer Stankovi ostao je rukovo-dilac kompanije, ali je stvarnu kontro-lu nad njom imala nema~ka okupacio-na vlast. Ipak, sama ~injenica da jeuspeo da spase deo maina, odrì pro-izvodnju i izvede fabriku iz rata prak-ti~no neoteenu, govori o izuzetnompregalatvu i sposobnostima inènjeraStankovia. Na kraju rata u VISTAD-uje radilo 693 radnika, ali ne i inènjerStankovi – iako nije aktivno u~estvo-vao u ratu, niti je po~inio ikakav zlo-~in, znao je da e ga oslobodila~kavlast proglasiti za „burùja” i saradni-ka okupatora pa je odlu~io da sa poro-dicom emigrira u Ju`nu Ameriku, ne-gde oko 10. septembra 1944. godine,nekoliko dana pre oslobo|enja Valje-va. Inènjer Nikola Stankovi umro jekao emigrant, a njegova ki Zorica idalje ìvi u Ju`noj Americi.

Nakon oslobo|enja Valjeva, 15. sep-tembra 1944. godine, VISTAD je po-~eo proizvodnju za potrebe Narodno-oslobodila~ke vojske Jugoslavije(NOVJ). U skladu sa posleratnom po-litikom 20. juna 1945. VISTAD je na-cionalizovan, a ime mu je promenjeno10. jula 1945. u „VTZ Valjevo”. Zapra-vo, Predsednitvo ministarskog savetaDFJ, aktom: str. pov. br. 101, od 20.VI 1945. godine navodi vojne zavodei industrijska preduzea koja se sta-vljaju pod neposrednu upravu Mini-starstva narodne odbrane, a pod bro-jem 8 se navodi ”VISTAD - Valjevskaindustrija, sa svojim postrojenjima uValjevu, Bari~u i Viegradu”.

Krajem oktobra 1944. oduzeta VI-STAD-ova oprema preba~ena je izNDH u Austriju, u fabriku „GustlofVerke”, gde ju je zatekla i zaplenila Cr-vena armija. Vlada FNRJ traì od Vla-

de Sovjetskog Saveza, notom broj45/I od 13. aprila 1946. godine davrati opremu Jugoslaviji i VTZ Valje-vu. Tek 11. jula 1947. godine Mini-starstvo inostranih poslova FNRJ, ak-tom: pov. 412081 obavetava Repara-cionu komisiju u Beogradu da „Mini-starstvo inostranih dela SSSR izraà-vajui svoje potovanje AmbasadiFNRJ, a u vezi note Vlade FNRJ izlo-ène u noti Br. 45/I od 13. aprila1946. g., ima ~ast saoptitu da je so-vjetska Vlada reila da besplatno pre-da i otpremi u Jugoslaviju instalacijeza izradu metaka koje su izvezene izAustrije iz fabrike „Gustlof Verke”,prema priloènim spiskovima br. 1 i2”. Na priloènom spisku br. 1 nalazise 51 maina, a na spisku br. 2 nalazise ukupno 37 maina, sklopova i ala-ta. Spiskovi su na ruskom jeziku.

23. januara 1948. ime firme je pro-menjeno jo jednom i zauvek u „Kru-ik”, po brdu iznad fabrike na komesu bile zasa|ene kruke. Smatra se daje do ove promene imena dolo izkonspirativnih razloga, zbog proble-ma sa Sovjetskim Savezom koji su ka-snije rezultovali Rezolucijom Infor-mbiroa. Iste 1948. godine pogon u Ba-ri~u promenio je naziv u „Prva iskra”.Kako Prva iskra i danas postoji, moèse smatrati da akcije o kojima je re~ uovom tekstu pripadaju ne samo va-ljevskoj i viegradskoj skripofiliji negoi bari~koj skripofiliji, iako naziv ovogmesta (Bari~) ne figurie nigde na ak-cijskom papiru.

Izme|u 1956. i 1960. Kruik proi-ruje program proizvodnje, i organizu-je se po sektorima (I - Konstrukcija , II- Tehnologija i proizvodnja i III - Tek-stilne maine), a kasnije u „zlatnim”sedamdesetim i osamdesetim godina-ma organizuje se po radnim organiza-cijama i OUR-ima.

Kruikova zvezda po~ela je da bledikrajem osamdesetih i po~etkom deve-desetih godina, a sa raspadom DrugeJugoslavije i zanemarivanjem i nebri-gom od strane dràve naslednice pre-tila je i da se potpuno ugasi. Dolo jedo polu-privatizacije odnosno formal-nog pretvaranja radnih organizacija ud.o.o, gde je veinski vlasnik dràva,odnosno „Kruik namenska”, ~iji jestopostotni vlasnik opet dràva, od-

nsono Vlada Srbije. Kruik je pretvo-ren u holding, akcionarsko drutvo sapotpunom odgovornou, iz kojeg sekasnije izdvojilo vie zavisnih deoni-~arskih drutava to u dràvnom to upolu-privatnom vlasnitvu („Kruik –Fabrika lova~ke municije”, „KruikAkumulatori”, „Kruik Plastika”…). Ugodini proslave ezdeset godina po-stojanja, 1999., Kruik je prakti~nosravnjen sa zemljom od strane NATOaviona, i jo uvek se oporavlja od po-sledica. Sada je u njemu zaposlenooko dve i po hiljade radnika, a Kruikholding korporacija D.D. ostvarila jetokom 2005. godine oko 3,7 milionadolara izvoza. Glavna kapija Kruika,nepromenjena od oslobo|enja 1944.godine, prikazana je na slici 3.

Nakon odluke inènjera Stankovia1937. godine da po~ne proizvodnju unamenskoj industriji i da otvori valjev-ski ogranak VISTAD-a, akcionarskodrutvo je prikupilo kapital i izdaloakcije. U ovom ~lanku predstavljen jeplat, njegova pole|ina i kuponski ta-bak sa talonom apoena od deset akci-ja u ukupnoj vrednosti od dvadeset hi-ljada dinara (dve hiljade dinara po ak-ciji), to je ujedno i jedini apoen po-znat autoru. Akcije su izdavane u vidujedinstvenog lista dimenzija 711 x312 mm presavijenog na tri jednakadela, a svaki deo ima spoljanje di-menzije 237 x 312 mm. Sva tri delatampana su u „plavo-beloj” boji. Har-tija na kojoj su akcije ampane je spe-cifi~na po tome to je u potpunostiproèta neravnomerno rasporedjenimsvetlijim mrljama nepravilnog oblika idijametra manjeg od 1 mm koje su vi-dljive samo kada se list gleda sa jakimizvorom svetlosti u pozadini. Upadlji-vo je otsustvo ìga preduzea.

Na prvom delu lista nalazi se platakcije koji je tampan u horizontalnojorijentaciji (slika 4). Dominantna bo-ja na prednjoj strani je plava u raznimnijansama. U plavom okviru spolja-njih dimenzija 189 x 259 mm i irine23 mm, na bledoplavoj pozadini do-minira veliki belo-plavi grb KraljevineJugoslavije koji zauzima gotovo celopolje oivi~eno okvirom. Grb je otrihcrta, a dvoglavi orao na grbu je prete-eg izgleda to odslikava uobi~ajenuvojnu ikonografiju predratnog doba u

51dinar 27 / 2006

skripofilija

Jugoslaviji. Ispod grba nalazi se pra-zan beli krug, verovatno predvi|en zape~at ili reljefni ìg. Sa leve i desnestrane kruga nalazi se ispisano VI-STAD, velikim belim slovima, irili-com i latinicom. Latini~na varijantanatpisa je i jedina upotreba latinice naoriginalnom akcijskom listu. Sav osta-li tekst ispisan je irilicom. U gornjemlevom uglu, unutar okvira, nazna~enaje serija, a u desnom serijski brojeviakcija koji su naknadno tampani cr-nim mastilom. Preko grba ispisana jetamnoplavim slovima vrednost od de-set akcija, puno ime akcinarskog dru-tva „Viegradske industrije in`. Stan-kovia A.D.”, vrednost svake akcije oddve hiljade dinara i ukupna vrednostod dvadeset hiljada dinara. Zatim jenapisano da akcije glase na ime i upi-sano je ime vlasnika akcija, plavimmastilom, pravilnim pisanim slovima,verovatno uz upotrebu ablona. Ispodimena vlasnika nalazi se mesto i da-tum izdavanja: Viegrad, 1. januar1938. godine, a zatim potpisi jednogovlaenog ~inovnika i dva ~lana

uprave. Interesantno je da su prva dvapotpisa naneta nalivperom sa crnimmastilom dok je trei potpis, koji pri-pada upravo inènjeru Stankoviu na-net hemijskom olovkom sa zelenimmastilom, to je prili~no neuobi~ajenoza ono vreme na naim prostorima,pogotovu ako se uzme u obzir da jeprva hemijska olovka napravljenaupravo 1938. godine, a njena masov-na proizvodnja je po~ela tek 1943.

U gornjem levom uglu, izvan okvira,nalazi se ljubi~asto-plavi iril~ni pe~atkoji potvrdjuje da su akcije „oslobo-djene od taksi po Uredbi o povlastica-ma Viegradskoj industriji in`. Stan-kovia a.d. – Vistad – u Viegradu M.S. Br. 413 od 4 juna 1937. g. – Slu`be-na novina Br. 129 – XXXVIII od 11. ju-na 1937. g. i 4. VIII 1938. g.” pri ~emuje poslednji datum dopisan rukom, cr-nim mastilom. Slede potpis slu`beni-ka crnim mastilom i latini~ni ljubi~a-sto-plavi pe~at Poreske uprave u Vie-gradu. Plat akcija koji je pripadaoupravo inènjeru Stankoviu prikazanje na slici 4.

Na pole|ini plata nalazi se izvod izdrustvenih pravila iz kojeg bismo iz-dvojili ~injenice da su samo dràvljaniili nacionalne ustanove Kraljevine Ju-goslavije mogli biti akcionari drutva,da su akcije glasile isklju~ivo na vla-snika koji je morao biti zaveden ne sa-mo u adminisitraciji drutva nego i uduplikatima koji su se nalazili u Mini-starstvu vojske i mornarice, kao i uMinistarstvu trgovine i industrije, i ko-na~no da su akcije nedeljive i da se nemogu usitnjavati. Poledjina plata pri-kazana je na slici 5.

Upadljiva je stroga kontrola liste de-oni~ara od strane dràve i veoma viso-ka vrednost navedenih deset akcija od~ak dvadeset hiljada dinara koja je de-klarisana kao nedeljiva. Naime, u tovreme najvea nov~anica u opticajubila je ona od 1000 dinara, a zlatnavrednost dinara iz perioda 1935. –1939. iznosila je 0.0206 grama, pa jeukupna vrednost od dvadeset hiljadadinara ekvivalentna sa 412 grama zla-ta, to danas vredi pribli`no oko 6200evra! Potpuno je jasno da su pojedinci

Slika 3. Glavna kapija Kruika

Slika 4. Plat akcija VISTAD-a Slika 5. Pole|ina prednje strane akcije

mogli da postanu vlasnici ovih akcijasamo ako su bili izuzetno bogati i sa-mo uz saglasnost dràve, to je i logi~-no ako se uzme u obzir da je VISTADprakti~no proizvodio oru`je. Autorsmatra da visoka vrednost akcija, nji-hova nedeljivost i naplativost na ime,kao i kontrola liste deoni~ara od stra-ne dva ministarstva predstavljaju vienego dovoljnu zatitu akcija od falsifi-kovanja, pa zato ne postoji nikakvaposebna dodatna zatita na platu uvidu vodenog ìga ili pe~ata drutva.

Ispod izvoda iz drutvenih pravilanalazi se tabela u kojoj se zavodilapromena vlasnika akcija. U tabeli, utreem polju prve vrste nalazi se ljubi-~asto-plavi latini~ni pe~at na kojem jenapisano u tri reda: VISTAD / VA-LJEVSKA INDUSTRIJA / ING. STAN-KOVI]A A.D. Ispod pe~ata nalaze sepotpisi jednog ~lana uprave i inènje-ra Stankovia. Izgled pe~ata prikazanje na slici 6. Pe~at je najverovatnijestavljen 1941. godine kada je sediteVISTAD-a preseljeno iz Viegrada uValjevo i kada je ime promenjeno iz

„Viegradska industrija …“ u „Valjev-ska industrija …”.

Na drugom delu lista nalazi se na-stavak tabele sa pole|ine plata, a natreem delu se nalazi kuponski tabaksa talonom. Pole|ine drugog i treegdela akcijskog lista nisu tampane. Ku-ponski tabak sa talonom je prikazanna slici 6.

Sa slike 6 vidi se da je dividenda po-slednji put isplaena pre Drugog svet-skog rata, t.j. 1940. godine, to je lo-gi~no jer su od 1941. godine VISTAD-om prakti~no upravljale nema~ke oku-pacione vlasti.

U ovom ~lanku predstavljena je au-toru jedina poznata vrsta VISTAD-ovihakcija. Uzevi u obzir da je u drutve-nim pravilima upisano da su akcije ne-deljive, moè se pretpostaviti da apoe-ni manjih vrednosti nisu izdavani. Sdruge strane, vrednost predstavljenihakcija od dvadeset hiljada dinara je,kao to je ve napomenuto, bila veomavisoka u vreme izdavanja akcija to na-vodi na pretpostavku da ni vei apoeninisu izdavani, odakle bi se, ukoliko se

navedene pretpostavke pokaù ta~-nim, moglo zaklju~iti da je predstavlje-na hartija od vrednosti ujedno i jedinavrsta VISTAD-ovih akcija. Napominje-mo da su navedene pretpostavke is-klju~ivo razmiljanja autora i dodatnaistraìvanja su neophodna da bi se onedokazale ili opovrgle.

Predstavljen apoen od deset akcijaVISTAD-a predstavlja vaàn doku-ment koji svedo~i o osnivanju valjev-skog, jugoslovenskog i srpskog pri-vrednog giganta, pruà podatke o nje-govoj osniva~koj strukturi i transfor-maciji tokom Drugog svetskog rata ipodsea na ~oveka koji ga je osnovao,vetog i izuzetnog preduzima~a inè-njera Nikolu Stankovia, o kome sedanas u Valjevu i uopte u iroj javno-sti malo zna.

Na kraju vredi napomenuti da se to-kom „zlatnog doba”, sedamdesetih iosamdesetih godina prolog veka, Kru-ik nije odlikovao samo izuzetnim pri-vrednim uspesima, ve je posebnu pa-`nju poklanjao sportskim i kulturno-umetni~kim aktivnostima svojih zapo-slenih i valjevaca uopte. Tako je po-stojalo vie sportskih klubova sa Krui-kovim imenom, a Kulturno-umetni~kodrutvo „KUD Kruik” iz Valjeva bilo jetih godina u samom vrhu jugosloven-skog folklora, vie puta nagra|ivanona smotrama, a posebno se isticalo iz-uzetnim izvo|enjem igara iz valjev-skog kraja (slika 7).

Autor se posebno zahvaljuje gospo-dinu Slobodanu Rakoviu iz Valjevana izuzetno predanoj i nesebi~noj sa-radnji, bez ~ijieg zalaganja i li~ne do-kumentacije ovaj tekst, a posebnoistorijat Kruika, ne bi bio kompletan.Autor se zahvaljuje porodicama Gliiiz Valjeva i Paradiza na pordrci.

KKOORRII[[]]EENNAA BBIIBBLLIIOOGGRRAAFFIIJJAA:: Mo-nografija „30 godina preduzea KruikValjevo”, Monografija „Kruik 1956-1961”, Milorad Beli „Privredni stoèrValjeva” ( Kalendar „Kolubara2000”),„Valjevo grad ustanika” (grupa autora),Dokumentarni film „ Od pluga do rake-ta – 55 godina Kruika” (scenario i re-ìja S. Rakovi), Li~na dokumentacija ineobjavljeni rukopisi S. Rakovia (pre-pisi svih dokumenata navednih u tek-stu), www.krusik-flm.co.yu, www.kru-sikak.co.yu, www.shts.org.yu/srp-ska/history.html.

Slika 6. Pole|ina prednje strane akcije

Slika 7: Igre iz valjevskog kraja, KUD Kruik, Valjevo

skripofilijaskripofilija

dinar 27 / 2006 52

53dinar 27 / 2006

faleristika

JJovan Beli-Markovi ro|en je1827. godine u Beogradu gde jezavrio osnovnu kolu i gimna-ziju. Kao dràvni pitomac studi-

rao je na Artiljerijsko-inènjerskoj voj-noj akademiji u Berlinu, u tadanjojKraljevini Pruskoj, od 1846-1852. go-dine. Po povratku u Srbiju bio je pro-fesor u Artiljerijskoj koli, koja je1880. prerasla u Vojnu Akademiju.Za vreme Sveto-Andrejske skuptine,od novembra 1858. do februara1859, bio je v. d. upravnik beograd-ske varoi i svojom hladnokrvnoudoprineo da se smena dinastija i po-vratak starog Knjaza Miloa izvri bezprolivanja krvi. Od tada je u~estvovaou svim va`nijim doga|ajima u SrbijiXIX veka. Kad su Turci 1862. iskoristiliincident kod ûkur-~esme da bombar-duju Beograd, knjaz Mihailo je posta-vio Jovana Beli-Markovia za koman-danta odbrane Beograda. Od 1862. bioje na~elnik [taba vrhovne komandestajae vojske, od 1865. inspektor inè-njerije i pomonik Ministra vojnog, od1868.-1872. Ministar vojni i zastupnikMinistra gra|evina, od 1872.-1873.Ministar gra|evina, a 1873. godine od-lazi u penziju (prvi put) sa zvanjem Dr-àvnog savetnika.

Na po~etku Prvog srpsko-turskog ra-ta 1876. je reaktiviran i poslat na Ceti-nje kao Vojni izaslanik Kneèvine Srbi-je u Crnoj Gori. Pred Drugi srpsko-tur-ski rat za oslobo|enje i nezavisnost1877-78, knjaz Milan ga proizvodi u|enerala i postavlja za komandanta [u-madijskog korpusa.1

\eneral Beli-Markovi je kao pruski|ak veto koristio savremena takti~kana~ela da se gotovo sva artiljerija upo-trebi za pripremu napada na pravcuglavnog udara, a da se u toku borbe po-jedine baterije prebacuju tamo gde nji-hova podrka bude neophodna.

Prvi veliki ratni uspeh |eneral Jo-van Beli-Markovi je postigao u bor-bama oko Pirota kad je njegov [u-madijski korpus oslobodio 16. de-cembra 1877, unitio turski klin kojije razdvajao srpsku vojsku od ruskevojske, i ostvario strateku prednostsaveznika na centralnom balkanskom

ratitu. Odmah na dan oslobo|enja Pirota su

po~ela da pljute odlikovanja. Prvi or-den u Drugom srpsko-turskom ratu do-bio je |eneral Beli-Markovi depeomknjaza Milana od 16. decembra:

Vaem mudrom rasporedu i upravi

ima se jedino pripisati ovaj slavni uspeh,

i zato vam dugujem Takovski krst o vra-

tu.2

Istog dana i knjaz Milan je dobio de-peu od Velikog knjaza Nikole, koman-danta ruske vojske u Bugarskoj, o ~emuse navodi sledee:

„Njegovo Carsko Viso~anstvo, velikiknjaz Nikola, vrhovni komandant car-sko-ruske vojske u Bugarskoj, ~estitaoje Njegovoj Svetlosti, Gospodaru Knja-zu naem, vrhovnom komandantu srp-ske vojske, osvojenje Pirota, i javio, dailje svoga ordonansa sa sto i pedesetkrstova Svetog \or|a za nae vojnike,koji su se, prema naho|enju Knjaza Mi-lana, najbolje odlikovali. Ujedno Nje-

Takovski krst s lentom

|enerala Jovana Beli-MarkoviaDuanka MARIÎ] iLjubomir STEVOVI]

1 Ljuba Popovi, Mili Milievi, Ministri vojni Kneèvine i Kraljevine Srbije, Beograd 2000, 43-46.2 Petar Opa~i, Savo Skoko, Srpsko-turski ratovi 1876-1878, Beograd 1987, 236.3 Rat Srbije sa Turskom, za oslobo|enje i nezavisnost 1877-78. godine. Operativno odeljenje Vrhovne Komande, u Beogradu, u Dràvnoj tampariji,1879, str 13.

Za vreme Prvog srpsko-turskograta orden Takovskog krsta jeimao dva stepena (od 12. jula1876. do 19. januara 1877); TK ovratu i TK na prsima. Pred Drugisrpsko-turski rat proiren je na tristepena (od 19. januara 1877. do15. februara 1878); TK s lentom,TK o vratu i TK na prsima, a poslerata je proiren na pet stepena(od 15. februara 1878. do 29.maja 1903): Veliki krst, Veliki ofi-cirski krst, Komandirski krst, Ofi-cirski krst i Viteki krst.

Sl. 1. \eneral Jovan Beli-Markovi, oko 1880

54 dinar 27 / 2006

faleristika

govo Carsko Viso~anstvo zahtevalo je, ida mu se ozna~e nai oficiri, koji su seodlikovali“.3

Posle Pirota, sledei zadatak je biooslobo|enje Nia. \eneral Beli-Mar-kovi je prvo izvukao svoje topove navis Markovo Kale i odatle bombardo-vao turska utvr|enja na visu Gorica,koji je branio nika vrata. Gorica jeosvojena 25. decembra, a sutradan|eneral Beli-Markovi je premestiosvoje topove i poru~io Vrhovnoj ko-mandi: „Ni e se pokoriti topovimasa Gorice“. Kad su rano ujutru 27. de-cembra [umadijski i Moravski korpuskrenuli u napad, Turci su odmah pre-dali Ni oko 7 sati.

Za osvajanje Nia knjaz Milan je 1.januara 1878. dodelio dva Takovskakrsta s lentom: |eneralu Kosti Protiu i|eneralu Jovanu Beli-Markoviu. Zbogratnog stanja ukazi su objavljeni u slu-`benim Srpskim novinama tek 1. febru-ara, zajedno sa Beli-Markovievim uka-zom za Takovski krst o vratu koji jeknjaz Milan potpisao 18. decembra.4 Uukazu za Takovski krst sa lentom je

prema rangu prvo naveden |eneral Ko-sta Proti, na~elnik taba vrhovne ko-mande, a zatim komandant [umadij-skog korpusa |eneral Jovan Beli-Mar-kovi. Pre njih Takovski krst s lentom jedobio jedino ruski |eneral Mihailo Gri-gorijevi êrnjajev, komandant Morav-sko-timo~ke vojske, za zasluge ste~eneza vreme prvog rata sa Turcima1876.5 To su jedina tri Takovska krsta slentom dodeljena u doba kad je ordenimao tri stepena.

Beli-Markoviev Takovski krst sa len-tom se danas ~uva u Vojnom muzeju, aukaz i minijatura zvezde u zbirci Stevo-vi.6

Prema Postupku o izmenama i dopu-

nama u zakonu O odli~ijima za vreme

rata od 19. januara 1877. godine, odli-kovani je dobijao samo ukaz, a orden-ske znake je bio duàn da sam nabavi.Poto je dva puta odlikovan u razmakuod samo ratne dve nedelje, sigurno jeda |eneral Beli-Markovi u me|uvre-menu nije imao kad da nabavi Takovskikrst o vratu. Verovatno je tek posle ra-ta u Be~u kupio samo Takovski krst s

lentom, koji je pokrivao prethodni niìstepen.

Iste 1878. godine, knjaz Milan je„uvaàvajui velika vojni~ka dela, kojaje g. |eneral J. Beli-Markovi sa svojimkorpusom, u ovome ratu u~inio na sla-vu svoje otad`bine, Knjaza i svoga kor-pusa sa kojim je komandovao, i za po-kazanu li~nu hrabrost u vie prilika -blagovolio odlikovati ga, o optenarod-nom prazniku Cveti ove godine, zlat-nom medaljom za hrabrost“.7

Kraljevskim zakonom O ordenima i

medaljama iz 1883. za ratne zaslugeorden Takovskog krsta je dobio klasusa ma~evima, a oficirima odlikova-nim Takovskim krstom u ratovima1876. i 1877-1878. je priznato pravona orden sa ma~evima. Prema ~lanu9. oficiri su bili du`ni da se u roku odest meseci prijave i poalju Kancela-riji Kraljevskih ordena svoje orden-ske znake da im se ugrade ma~evi.Jedino odlikovani Takovskim krstoms lentom nisu bili obavezni da pre-prave svoja odli~ija.8 Tako je |eneralJovan Beli-Markovi, kao uspomenu

4 Srpske novine br. 24, sreda, 1. februar 18785 Srpske Novine br. 63, subota 19. mart 18776 Vojni muzej: Zvezda, Inv. Br. 7925; dimenzije 90 x 85 mm. Orden, Inv. Br. 7923; dimenzije 70 x 44 mm;. na alci ig „V. M.”. be~ke medaljerske radion-ice „Vincent Mayer’s“. Zbirka Stevovi: ukaz formata 21 x 24 cm, tampan u Litografskoj radionici srpskog |eneraltaba u Beogradu na presavijenompergament papiru. Minijatura zvezde, pre~nik 18 mm.7 Srpske novine Br 87, petak 21. april 1878 8 Slu`beni vojni list; br. 47, od 3. decembra 1883 i br. 26 od 7. jula 18849 Mila Pileti, Odlikovanja jugoslovenskih naroda XIX i prve polovine HH veka (do 1941) iz zbirke Vojnog Muzeja u Beogradu, 1987, str. 31

Sl. 2. Zvezda i minijatura zvezdeTakovskog krsta s lentom |enerala Beli-Markovia

Sl. 3. Ordenski znak Takovskog krstas lentom |enerala Beli-Markovia

55dinar 27 / 2006

faleristika

na oslobo|enje Nia, zadrào svojestare znake Takovskog krsta s lentombez ma~eva.9

Beli-Markovi je po drugi put penzio-nisan na svoj zahtev 1882. godine. Na-kon abdikacije 1889. kralj Milan posta-vlja |enerala Beli-Markovia za treegnamesnika svom maloletnom sinuAleksandru. (Prvi namesnik bio je Jo-van Risti, a drugi |eneral Kosta Pro-ti). Kada je Aleksandar Obrenovi 1.aprila 1893. izvrio dràvni udar i pro-glasio se za kralja, devet meseci pre pu-noletstva, Beli-Markovi je trei putpenzionisan kao kraljevski namesnik iodlazi u Vrnja~ku Banju da gradi svoj

dvorac. U prolee 1903. godine kralj Alek-

sandar Obrenovi je reaktivirao |ene-rala Jovana Beli-Markovia, jer se zbognereda u Staroj Srbiji (danas Kosovo)o~ekivao rat sa Turcima jo u toku1903, i namenio mu ulogu glavnog ko-mandanta Kosovske Vojske. O tome jeVladimir Jovanovi zapisao u svojimUspomenama: Po kraljevom odobrenju,

|eneral J. Beli-Markovi je to i meni sa-

optio. On mi je sa suzama u o~ima pri-

~ao, kako mu je kralj namenio glavnu

komandu nad osvetni~kom vojskom na

Kosovu, i kako je on kralju ispovedao, da

bi mu u tom poloàju bila jedina ambi-

cija, da u borbi za narodno oslobo|enje i

ujedinjenje ostavi svoje stare kosti na

osveenom Kosovu. On je bio uveren, da

bi u toj svetoj borbi srpski vitezovi juna~-

ki istrajali na braniku veli~ine i slave

srpske; pa me je pozvao da zajedno radi-

mo za patriotsko zbliènje i ujedinjenje

duhova na politi~nom polju, radi to bo-

ljeg prigotovljenja Srbije za veliko narod-

no delo.10

Me|utim, kralj Aleksandar i kraljicaDraga su ubijeni 29. maja 1903. i stari|eneral je, nadìvevi sve Obrenoviepo~ev od knjaza Miloa, penzionisanpo ~etvrti put. Umro je u svom dvorcuu Vrnja~koj Banji 1906. godine.

10 Vladimir Jovanovi, Uspomene, Beograd 1988, str. 499

K. Srpsko vojno Ministarstvo Opte vojno odelenje F No 1495

NJEGOVA SVETLOSTGOSPODAR I KNJAZ SRPSKIMILAN M. OBRENOVI] IV.VRHOVNI KOMANDANT

Previsokim ukazom Svojim od 1. Januara 1878Blagovoleo je

Gosp. Jovana Beli-Markovia |eneralaOdlikovati Takovskim krstom s lentom.

Za osobite zasluge, ste~ene u ratu za narodno oslo-bo|enje i nezavisnost Srpske dràve

1877/8 godine, to mu se ovim dekretom potvr|uje.

1. Januara 1878. god. Ministar vojniU Beogradu Pukovnik,

S. GrujiM. P.

Sl. 4. Diploma za Takovski krst s lentom |enerala Jovana Beli-Markovia

Sl. 5. Dvorac generala Jovana Beli-Markovia u Vrnja~koj Banji

56 dinar 27 / 2006

faleristika

NNakon zavretka Prvog svet-skog rata i potpisivanja Ugo-vora o miru u dvorcu u Ver-saju (Francuska), posle pre-

govora izme|u sila Antante i Nema~ke,koji su trajali od 18.01.1919 do28.04.1919. godine i donoenjem po-sebnih odredbi, sa ciljem da se Nema~-ka onesposobi za eventualnu novuagresiju ubrzo se pokazalo kao kontra-produktivno .

Ja~anjem i preimenovanjem Nema~-ke radni~ke partije u Nacional-socijali-sti~ku radni~ku partiju i dolaskomAdolfa Hitlera na ~elo partije, a po-sebno posle pobede na izborima1933. godine odredbe Versajskog mi-ra su obilato po~ele da se koriste upropagandne svrhe i stvaranju raspo-loènja u Nema~koj za revan.

Poznavajui odli~no prilike u Evro-pi i u svetu, vo|e Treeg Rajha odlu-~ile su da izvre agresiju na Poljsku, ideo teritorije koji je bio naseljen ne-ma~kim stanovnitvom, priklju~e Raj-hu. Poljska nije bila slu~ajno odabra-na. Bila je to idealna prilika za uvla-~enje Francuske i Engleske u novi rat,znajui da su se u slu~aju napada naPoljsku ove dve zemlje unapred „obe-ale“ Poljskoj i da e odmah nakon iz-vrene agresije, po automatizmu, ob-javiti rat Nema~koj.

Prvog septembra 1939. godine ne-ma~ke trupe prele su poljsku granicui ostvarile svoj cilj. Engleska i Francu-ska vrlo brzo nakon osvajanja Poljske,objavljuju rat Rajhu, to oni oberu~keprihvataju i time otpo~inje rat sa nesa-gledivim posledicama, nezabeleènimu istoriji ljudske civilizacije.

Francuski ratni krst 1939.

Istorija o nepostojanju adekvatnogodlikovanja koje bi se dodeljivalo poje-dincima, stareinskom kadru i jedinica-ma za po`rtvovanost i hrabrost na boj-nom polju, u novom ratu se ponavlja. Uovom slu~aju Francuska vrlo brzo dola-

zi do reenja, i ve 26.09.1939. godine,na predlog predsednika saveta Eduar-da Daladir-a i ministra rata RepublikeFrancuske donet je dekret o ustanovlje-nju novog odlikovanja, ta~nije vraanjuu funkciju Francuskog ratnog krsta izPrvog svetskog rata sa manjim izmena-ma.

Novi francuski Ratni krst proizvedenje tako|e od bronze u obliku ravnokra-kog krsta poliranih ivica, dimenzija 37X 37 mm, izme|u ~ijih se krakova nala-ze dva ukrtena ma~a koji ne prelazeunutranje ivice krsta, sa medaljonom u

centru.Avers odlikovanja identi~an je odli-

kovanju iz 1914. godine. Na aversumedaljona nalazi se lovorova gran~ica ikru`ni natpis „ REPUBLIQUE FRANCA-ISE“ u ~ijem je centru desni profil èn-skog lika koji predstavlja tradicionalnupersonifikaciju Republike Francuske.Odstupanja od izgleda profila u meda-ljunu u odnosu na raniji tip su zane-marljiva, a sastoje se u otrijim crtamasamog profila.

Revers odlikovanja identi~an je aver-su, osim medaljona na kome nema lo-vorove gran~ice, i za razliku od Ratnog

krsta iz 1914-1918. godine, ima samogodinu 1939.

Pored godine 1939, koja je ujedno igodina ustanovljenja novog odli~jaRatni krst dobija i novu traku o kojoj senosi. Umesto stare trake zelene boje sasedam, odnosno sa pet centralnih i dveivi~ne uzane vertikalne crvene crte, no-vi Ratni krst nosi se o traci pravougao-nog oblika irine 35 mm, crvene bojesa 4 uzane vertikalne zelene linije po-~ev od centra trake.

Stepenovanje Ratnog krsta 1939 iz-vreno je tako|e po uzoru na Ratni krst

iz 1914-1918. godine sa kombinaci-jom metalnih zvezdica i palminihgran~ica, apliciranih na traci odli-kovanja, a u zavisnosti od ranga je-dinice koja ga je dodeljivala:- Jedinica ranga brigade-bronzana

zvezdica,- Jedinica ranga divizije-srebrna

zvezdica,- Jedinica ranga korpusa-zvezdica

od pozlaenog srebra,- Jedinica ranga armije-palminagran~ica

Me|utim, ovo odlikovanje prak-ti~no nije ni zaìvelo uzevi u obzirbrzu okupaciju Francuske od stranenema~ke vojske, tako da je, u tokukratkotrajnog otpora regularnefrancuske armije, dodeljen veomaograni~en broj ovog odlikovanjapripadnicima francuske vojske koji

su se svojom po`rtvovanou osvedo~i-li u borbi protiv neprijatelja.

Ratni krst 1939-1940(Vichy)

Ve naredne godine u Viiju (Vichi),ta~nije u Gradskoj venici maral FilipPeten (Phiilippe Petain), ina~e istaknu-ti vojskovo|a francuske vojske u Prvomsvetskom ratu, potpisao je sa nema~-kim okupacionim vlastima akt o formi-ranju takozvane Francuske vlade podkontrolom Treeg Rajha.

Ubrzo je francuski Ratni krst 1939.

Francuski ratni krst 1939-1945Neboja MILANOVI], [email protected]

Sl. 1. Francuski ratni krst 1939 (zbirka autora)

57dinar 27 / 2006

faleristika

suspendovan i 28. marta 1941. godinezamenjen je identi~nim Ratnim krstomsamo sa drugim godinama u medaljo-nu reversa odlikovanja: 1939-1940.Pored ove izmene promenjena je i tra-ka o kojoj se odlikovanje nosilo i dobi-lo novu, zelene boje sa 7 crnih vertikal-nih uzanih traka. Ovo odlikovanje do-bilo je popularan naziv „Vichi Croix deGuere 1939-1940.

Ratni krst francuskihdobrovolja~kih jedinica(Vichy)

Kako se Drugi svetski rat rasplamsa-vao svom èstinom Nema~ka je u svimokupiranim zemljama i zemljama samarionetskim vladama, poput Francu-ske, formirala takozvane „Dobrovolja~-ke jedinice“ tih zemalja u sastavuWehrmachta i SS-a.

Ovu sudbinu nije izbegla ni Francu-ska Petenova vlada, i 1941. godine for-mirana je francuska dobrovolja~ka ar-mija koja je bila anga`vana na isto~-nom frontu.

Za pripadnike kolaboracionisti~ke ar-mije ustanovljeno je novo odlikovanjekoje se u mnogo~emu razlikovalo oddotadanjeg tradicionalnog Ratnog kr-sta i dobilo naziv „Ratni krst francuskedobrovolja~ke legije“

RKFDL proizveden je od bronze u ob-

liku rav-nokrakog krsta poliranih ivica, dimen-zija kao „standardni“ RK, s tim to suizba~eni ukrteni ma~evi izme|u kra-kova krsta.

U centru aversa nalazi se medaljonokruèn masivnim lovorovim vencem,sa dve lovorove gran~ice koje su spoje-ne trakom u donjem delu. Lovorov ve-nac oslanja se na sva ~etiri kraka krsta.U medaljonu umesto tradicionalnogènskog profila Republike Francuske,uba~en je orao sa titom na grudima,koji predstavlja francusku zastavu, inatpisom u gornjem delu „FRANCE“.

Revers je tako|e sa medaljonom usredini krsta bez lovorovog venca, sanatpisom u tri reda: „CROIX DE GUER-RE LEGIONNAIRE“. Ovo odlikovanjenosilo se o traci irine 37 mm sa ma-njim odstupanjima, zelene boje sa se-dam vertikalnih vrlo tankih crnih linijai sa dve ire ivi~ne trake crne boje.

Stepenovanje je izvreno tako|e nauobi~ajen na~in. Ovaj Ratni krst spadau raritetnija odlikovanja drugog svet-skog rata uopte.

Ratni krst 1943 (Giraud)

Tokom rata, ta~nije 1943. godine,pored gore navedena dva tipa Rat-nog krsta, general Francuske oslobo-dila~ke armije, stacionirane u sever-

noj africi Henri @irard (Henry Gi-raud) ustanovljava Ratni krst identi-~an onom iz 1939. godine. Jedinurazliku ~ini vraanje trake zeleneboje sa sedam crvenih vertikalnih li-nija, po uzoru na 1914-1918. godi-nu. Me|utim, poznati su primerciovog odlikovanja i sa trakom iz1939. godine.

Ovaj tip Ratnog krsta aktuelan jrdo 7. Januara 1944 godine kada Na-cionalni oslobodila~ki komitet Fran-cuske u Londonu, na ~elu sa genera-lom de Golom (de Gaulle), ukidaprethodna dva Ratna krsta i svojimdekretom iste godine vraa Ratnikrst iz 1939. godine, kao jedino re-gularno odlikovanje.

Pripadnici regularne francuske ar-mije koji su na po~etku rata odliko-vani ovim odli~jem, isto zadràvaju,a za pripadnike pokreta otpora i sveostale borce za slobodnu francusku,koji su ispunili kriterijume za dodeluRatnog krsta, dodaje se pored 1939.godine i 1945. godina, a pojavljujuse i primerci ovog odlikovanja koji umedaljonu aversa nemaju upisanu nijednu godinu. Pretpostavlja se da jeovaj tip odlikovanja namenjen nosio-cima Ratnog krsta iz 1939. kojima jeodlikovanje tokom rata oduzeto dabi se naknadno ugravirala godinadodele .

Sl. 2. Ratnik krst 1939-1940 (Vichy) Sl. 4. Ratni krst 1943, tip GiraudSl.3. Ratni krstdobrovolja~kihjedinica (Vichy)

58 dinar 26 / 2006

vojne oznake

MManevri su uvek bili jedanod vidova provere od-branbenih sposobnosti dr-àve u kojoj su se izvodili.

Vei vojni manevri u naoj zemlji (FNRJ, SFRJ )odràni su 1949, 1951 i1971. godine.

U [umadiji poslednjih dana septem-bra 1949. godine, zlo je vreme. Tada sunas pritisli sa svih strana. Ginuli sunam grani~ari. U Budimpeti se odigra-vao montirani proces, uperen protivFNRJ. Potpisnici rezolucije Inforbiroazveckali su oru`jem uz nae granice,pretili, klevetali, otkazivali ugovore. Avreme nije ilo na ruku armiji FNRJ, ani Jugoslaviji samoj. Ali, visoki moral,besprimeran polet, samoodricanje i ne-procenjivo ratno iskustvo u~inili su daJugoslovenska armija stasa pre o~eki-

vanog vremena. Manevar je trebalo dapokaè koliko se u tome uspelo.

U septembru opet manevar. Sada uHrvatskom Zagorju 1953. godine. Iopet u iskuenjima. Zveckalo se oru`-jem okolo. Ratnom iskustvu dodati sunova znanja, nova tehnika. Komandnisastav proao je kole, uve`bao jedini-ce. Prebro|ena je materijalna nemati-na. Imali smo svoje fabrike, svoje stru~-njake, svoju vojsku. Ugled ste~en u ra-tu sada je udvostru~en proverom vlasti-te borbene spremnosti.

U uslovima najbliìm ratnim, mane-vri su bili uvek najvii oblik ve`bi i naj-ozbiljnija provera sposobnosti jedinica,tabova i komandi u miru. Ni manevar„Sloboda“ u tom pogledu nee biti izu-zetak, te 1971. godine. Razlikovao seod svih drugih vojnih ve`bi, koje su se

pod nazivom manevar izvodile svakegodine, a razlika ovog manevra bila jeu tome to je na njemu aktivno u~e-stvovao ceo narod sa svojim oruànimsnagama, primenjujui sve oblike otpo-ra protiv snaga agresora.

[ire prostranstvo na kome se izvodiomanevar „Sloboda ’71“ obuhvatao jeBaniju, Kordun, @umberak, Belu kraji-nu, deo Like i deo Bosanske krajine.Ovo nekadanje podru~je Jugoslavije jeu daljoj prolosti ~esto predstavljalopoprite u osvaja~kim pohodima raznihzavojeva~a. U toku narodnooslobodi-la~kog rata ovo podru~je imalo je pose-ban zna~aj. To je ustani~ki kraj. Ve1941. godine tu su formirana tri veapartizanska odreda i stvorena je slo-bodna teritorija, koja je ubrzo postalajedna od glavnih sredita odakle se ru-

Manevar Sloboda 71 -plaketa i zna~kaNenad BJELO[, Pan~evo [email protected]

Sl. 1. Karta Manevra“ Sloboda’71“Sl. 3. Plaketa Manevra „Sloboda’71“- levo nacrt, desno usvojena verzija

Sl. 4. Zna~ka Manevra„Sloboda ‘ 71“

Sl. 2. General pukovnik Viktor Bubanj, rukovodilacmanevra, predaje vrhovnom komandantu OS JosipuBrozu Titu zna~ku i plaketu manevra“Sloboda’71“.

VVelimr Velja êleketi pripadageneraciji starijih ~lanovaSrpskog numizmati~kog dru-tva koji je proteklih 50 godi-

na bio skoro redovni u~esnik sastanakaDrutva prire|ivanih utorkom. Dan unedelji i vreme, kasno popodnevno,ostali su do danas nepromenjeni.

Velja eleketi je ro|en u Zemunu, gdeje odrastao i iveo do svoga penzionisa-nja. Kao mladi, sa pecarokim tapom urukama, partao je obalama Dunava tra-èi pogodna mesta za ulov. Kada presah-nu vode, osobito pod kraj leta, na niskomi isuenom priobalju nailazio je na starinovac, naj~ee iz anti~kih vremena, i narazne sitne metalne i kerami~ke predme-te (fibule, prstenje, kop~e, ike i sl.) Veo-ma rano, ve od pedesetih godina prolog

veka, sa sakupljenim predmetima V. êle-keti se okree naim muzejima, neke po-klanja a neke nudi na otkup. Iz dokumen-tacije i inventarskih knjiga Muzeja gradaBeograda, Narodnog muzeja u Beogradui Narodnog muzeja u Zemunu do fuzioni-sanja sa Muzejom grada, da se videti po-zamaan broj predmeta, najvie anti~kognovca, koji se preko V. êleketia slio uzbirke pomenutih muzeja. Ukazivao je nasektore i mesta nalaza, a prilikom arheo-lokih rekognosciranja dunavskog prioba-lja u isto~nom Sremu, arheolozima je pru-ào dragocene podatke. Duga je i plodo-tvorna njegova saradnja osobito sa stru~-njacima Muzeja grada Beograda. Skretaoje pa`nju na zemljane i gra|evinske rado-ve koji bi mogli da ugroze arheoloke lo-kalitete. Tako je sredinom osamdesetih

59dinar 26 / 2006

numizmatika i numizmati~ari

kovodilo oslobodila~kim borbama uHrvatskoj. I slobodna teritorija Belekrajine bila je u toku ~itavog rata sredi-te aktivnosti rukovodstva narodnoo-slobodila~kog pokreta Slovenije. Za-pravo, najvei deo celog ovog podru~jabio je slobodna teritorija tokom ~itavograta.

Reljef ovog zemljita karakteristi~anje po blagoj ispresecanosti i delimi~nojpoumljenosti. Ima i znatno krakihobele`ja. Brojne reke (Una, Glina, Ku-pa, Korana, Mre`nica i Dobra) u svojimgornjim tokovima su kanjonskog ka-raktera i s malim brojem pogodnih pre-laza. Imajui na umu da je i putna mre-à na ovim podru~jima slabije razvije-na, sve to u velikoj meri, ograni~avaloje i masivnu upotrebu krupnih oklop-nih mehanizovanih snaga.

Uà teritorija na kojoj je razvijenoborbeno dejstvo manevra „Sloboda‘71“ oivi~ena je linijom Petrova Gora,Jastrebarsko, Metlika, ^rnomelj, Ogu-lin, Plaki, Biha, Tràc, Velika Kladua.Brojna naselja u zahvatu osnovnih ko-munikacija i u sklopu iznetih karakteri-stika zemljita predstavljala su za bra-

nioce (crvene) pogodan oslonac za vo-|enje odbrane.

Snage agresora (plavi) dejstvovale sukroz centralnu Sloveniju i severoza-padnu Hrvatsku u te`nji da porobe Ju-goslaviju. Me|utim upornom odbra-nom i raznovrsnim aktivnostima snaganae 4 armije i jedinica Teritorijalneodbrane (TO) Slovenije i Hrvatske,sna`nim aktivnim dejstvima partizan-skih i teritorijalnih jedinica i masovnimotporom stanovnitva na celoj duìniprivremeno zauzete teritorije, napadnamo agresora (plavog) je znatno osla-bljena i njegov napad zaustavljen.

Glavni rukovodilac manevra bio jegeneral pukovnik –avijacije Viktor Bu-banj. Komandant snaga branioca (crve-ni) bio je general pukovnik \oko Jova-ni, komandant snaga napada~a (pla-vi) general potpukovnik Stane Poto~ar,a komandant glavnog taba odbraneSR Hrvatske general pukovnik SrekoManola.

Svim u~esnicima manevra „Sloboda ‘71“ dodeljene su u~esni~ke zna~ke.Zna~ka je izra|ena od metala, i po po-vrini srebreno patinirana. Ima oblik iz-

duène petokrake zvezde visine 35 mmi irine 30 mm. Po spoljnim ivicama is-pup~ena je kanaliranom linijom. Unu-tar zna~ke na sredini su obrisi SFRJ.Gore je lu~no ispisan tekst „SLOBO-DA“, u gornjem kraku zvezde petokra-ke godina „1971“. U izduènom do-njem delu krakova je reljefni prikazPartizanske spomenice 1941. Zadnjastrana je ravna i glatka sa iglom priba-da~om. Istog oblika, reljefa i veli~ine iz-ra|ena je i zna~ka manevra „Sloboda71“, od ~etrnaestokaratnog zlata, na ~i-joj se zadnjoj strani nalazi ìg proizvo-|aca - „IKOM“ Zagreb i ìg za zlato, teigla pribada~a na kojoj je u donjem de-lu navoj sa zavrtanjem u obliku suzice.Prva zna~ka ovog tipa uru~ena je sve-~ano Vrhovnom komandantu OS SFRJJosipu Brozu Titu.

Plaketa po izgledu i opisu odgovaraopisanoj zna~ki. Dimenzije: visina 110mm i irina 100 mm.

Pored Vrhovnog komandanta J. B.Tita dodeljena je i istaknutim vojnim ipoliti~kim rukovodiocima SFRJ, kao istranim vojnim delegacijama, posma-tra~ima ovog manevra.

Velimir Velja êleketiNikola CRNOBRNJA, [email protected]

Iz dokumentacije i inventarskihknjiga Muzeja grada Beograda, Na-rodnog muzeja u Beogradu i Narod-nog muzeja u Zemunu do fuzionisanjasa Muzejom grada, da se videti poza-maan broj predmeta, najvie anti~-kog novca, koji se preko Velimira êle-ketia slio u zbirke pomenutih muzeja.Ukazivao je na sektore i mesta nalaza,a prilikom arheolokih rekognoscira-nja dunavskog priobalja u isto~nomSremu, arheolozima je pruào drago-cene podatke.

Institucija „mmuuzzeejjsskkii ppoovveerreenniikk““ ta-ko prisutna u naoj muzejskoj praksido vremena Drugog svetskog rata, ineposredno posle rata, danas kao daje u potpunosti i~ezla. Pedeseto-godi-nja aktivnost V. êleketia s pravombi mogla da se poistoveti sa delova-njem koje je podrazumevala aktivnostmuzejskog poverenika.

godina prolog veka blagovremeno upu-tio poziv za praenje radova na [ljunkariu Zemunu, koji je rezultirao sistematskimarheolokim istra ivanjem, odnosno ot-kriem bronzanodopske nekropole sa ur-nama i dragocenim nalazima, izme|uostalog i jedne zlatne dijademe.

Po~etkom devedesetih godina prologveka na vreme je upozorio na pojavujednog nepoznatog arheolokog nalazi-ta na lokalitetu zvanom „Kalu|erske li-vade“ u Sur~inu. Trasa zaobilaznog au-toputa, koja u velikom luku obilazi Be-ograd, te~e od Dobanovaca prekoOstru`nice i ide do Vr~ina. Preduzeti ar-heoloki radovi, od strane Muzeja gra-da Beograda, na ugroènoj lokaciji uSur~inu, dali su uvid u vieslojno nase-lje gde je otkriveno i vie primerakarimskog carskog novca, (v. Godinjakgrada Beograda XLIII, Beograd 1996).

Institucija mmuuzzeejjsskkii ppoovveerreenniikk,, takoprisutna u naoj muzejskoj praksi dovremena Drugog svetskog rata, i nepo-sredno posle rata, danas kao da je u pot-punosti i~ezla. Pedesetogodinja aktiv-nost V. êleketia s pravom bi mogla dase poistoveti sa delovanjem koje je pod-razumevalo rad muzejskog poverenika.

Zbirka keltskog, odnosno skordisti~-kog novca u Muzeju grada Beograda da-nas broji preko 150 primeraka. Manjevie svi su oni otkriveni na sektoru du`desne obale Dunava, od Slankamena doZemuna. Zasluga za to pripada V. êle-ketiu koji je godinama sakupljao tenovce i ustupao ih Muzeju. Na fotogra-fiji, koja prati ovaj natpis, vidimo êle-ketia kako na obali Dunava ispira na-nos kulturnog sloja obruenog sa visokedunavske obale. To je bio jedini na~in dase spasu i sakupe sitni skordisti~ki novci- minimi, sitni srebrnjaci ~ije su teìne urasponu od 0,20 do 0,40 grama. Me|unjima se naao i jedan jedini minim is-kovan u zlatu, ustupljen Muzeju grada.

Na vie mesta i vie puta u stru~noj ar-heolokoj i numizmati~koj literaturi isti-can je doprinos V. êleketia: Arhchaeo-logia Yugoslavica XX-XXI (1980-1981);Godinjak grada Beograda XXIX (1982) iXXXVII (1991); Glasnik srpskog arheolo-kog drutva br. 5 (1989) i br. 9 (1993);dinar br. 26 (2006); dok se u Glasnikusrpskog arheolokog drutva br. 10(1995), 12 (1996) i 14 (1998) V. êle-keti pojavljuje i kao koautor radova,gde se izlaù sakupljeni novci na lokali-

tetima Klisina i Pustara u Batajnici. Poklonima i otkupima od V. êleketi-

a posebno je obogaena zbirka rim-skog novca u Muzeju grada Beograda.Re~ je o materijalu sakupljenom na lo-kacijama ugroènim gra|evinskim ra-dovima, kao to je nedavno bio slu~ajsa lokalitetom Busije u Ugrinovcima (v.Godinjak grada Beograda XLIV, Beo-grad 1997). Me|u brojnim poklonimaV. eleketia, koje je u~inio Muzeju gra-da, na prvo mesto stavljamo jedan izu-zetan antoninijan carice Salonine, ène

cara Galijena, sa predstavama krsta,unikatni primerak, publikovan je u Nu-mizmati~aru br. 17, Beograd 1994.

Pedeset godina saradnje sa Velimi-rom êleketiem, ~lanom Srpskog nu-mizmati~kog drutva, vidno je u Muze-ju grada Beograda. To potvr|uju inven-tarske knjige i stru~ne publikacije. Bilootkupom ili poklonom od njega se uzbirku Muzeja (praistorija, antika, nu-mizmatika, srednji vek) slilo najmanje1000 predmeta, od kojih su mnogipredstavljeni naoj javnosti.

60 dinar 26 / 2006

numizmatika i numizmati~ari

V. ^leketi devedesetih godina prolog veka na obali Dunavaispira delove obruenog kulturnog sloja u uverenju da e „uloviti“poneki sitni arheoloki artifakt, perlicu ili skordisti~ki minim...

61dinar 27 / 2006

nova numizmati~ka literatura

61

PPre neto vie od est vekova,grad Beograd je iz temeljaobnovljen. Postao je tadaprestonica Srpske despoto-

vine. Li~nost despota Stefana Lazare-via, istorija i nov~arstvo u doba nje-gove vladavine, tema su ove knjige,proirene katalogom i referentnimprilozima.

IIzz ìittiijjaa:: O despotu Stefanu je u do-maoj istoriografiji ve mnogo re~e-no. U ovom delu autorka se bavi isto-rijom despotovog ìvota. Doba raspa-da centralnog poretka (razvijeni feu-dalizam - kako su nas u~ili u srednjimkolama) zahtevalo je jak vladarski,harizmati~ni individualitet, ìvo ote-lovljenje vrlina, ~oveka koji je sposo-ban diplomata i samodràc, vitekiidealizovane odanosti i vernosti. ita-lac e se odli~no upoznati s tim koli-ko je Despot Stefan Lazarevi odgo-varao ovom idealu, ali i o tome kakonjega tuma~i domaa istoriografija,za koju je autorka, logi~no, veomavezana. Bilo bi opirno ui u opis po-jedinosti njenog prikaza despotovogìvota, zato emo se zadràti vie naonoj oblasti koja je nama, mada po-sredno, zanimljivija, heraldici.

Naime, autorka je posebnu pa`njuposvetila heraldici porodi~nog grbaLazarevia, naro~ito despota Stefana,a sledstveno i grbu Srbije. Naro~ito jeobradila, kao posebnu celinu, pripad-nost despota Stefana kraljevskom vi-tekom Ordenu zmaja ugarskog kra-lja Sigismunda Luksemburkog. Poje-dinosti koje su tu iznete neugodne supo romanti~nu sliku despota Stefanakoja postoji kod nas. Vitez zmaja je,naime, imao obavezu da se bori pro-tiv nevernika i izmatika, a izmatici-ma su smatrani svi oni koji nisu pri-

padali katoli~koj veri. U vezi s formal-nim u~eem despota Stefana na cr-kvenom Saboru u Konstanci, autorkase ipak priklanja miljenju domaeistoriografije. Ona navodi kako je srp-ska Patrijarija igrala va`nu ulogu ustvaranju Despotovine i reda iz rasu-la posle Kosovske katastrofe. Pominjei ~injenice vezane za sukob StefanaLazarevia sa Brankoviima posle bit-ke kod Nikopolja. Elegantno iznetafaktografija s osobitim istupom uoblast heraldike daje zanimljivu notuu oba odeljka.

DDIINNAARRII TTOO SSEE KKUUJJUU UU CCEEKKII:: Deo u ko-me se bavi finansijama, poreskimpropisima Despotovine i despotovimkovnicama. Posebno obra|uje Rud-nik, Novo Brdo, Srebrnicu i Pritinu.Uz izlaganje Zakona o rudnicima,koji je doneo despot Stefan Lazare-vi, autorka prelazi na otvaranje No-ve ceke (despotske kovnice u Srebr-nici), bavei se novim kursom de-spotove monetarne i finansijske poli-tike kojom je trajno naruio odnose sDubrov~anima. Uloga ma|arskihrudnika, dobijenih u milost od ma-|arskog kralja, je tako|e posebnoobra|ena, a nov~arstvo u celini jerazmatrano prema velikim finansij-skim naporima jedva obnovljene dr-àve koja je teko podnosila vazalnuobavezu ratovanja, ina~e sve vieo~ekivanu od Despotovih kletvenika.

Nov~ane vrste – kneèvski i despot-ski period: Numizmati~ki najzani-mljiviji deo knjige, bavi se brojnimnov~anim emisijama iz doba ovogvladara. Podelivi ga onako kako jenajcelishodnije, i prema tome uobi-~ajeno u nauci – na kneèvski i de-spotski period, autorka u katalokomdelu knjige izlaè, navodei tipolo-

ku podelu novca Stefana Lazarevi-a, uz potrebne fotografije, upute iobjanjenja.

Posle pogibije kneza Lazara, navo-de se kao prve nov~ane emisije onekoje predstavljaju nastavak dotada-nje monetarne politike (dominirapredstava kneza koji stoji i kneèvgrb – lem s rogovima). U natpisimana novcu dominira latinica, a u ka-snijim kneèvskim kovanjima se ja-vlja predstava Sv. arhan|ela Gavrila.O smislu te predstave autorka dajejedno vrlo slobodno tuma~enje naosnovu jevan|eljske analogije (str.183). Njeno objanjenje o zajedni~-kom kovanju knez / patrijarh (str.180) pokazuje dobro razumevanje zaistorijske napore onog vremena kojise ti~u obnove centralne dràvne icrkvene vlasti u Srbiji, jer je, naime,patrijarhovo posveenje kneza Stefa-na Lazarevia u dostojanstvo Velikogkneza u stvari domai naziv za do-stojanstvo carskog despota.

Uspena politika Despota je dobilai me|unarodno priznanje ovog do-stojanstva milou cara Manojla IIPaleologa, kao i bra~na veza despo-ta Stefana s monom |enovskom po-rodicom Gatiluzi, koja je tako|e kori-stila despotsku heraldiku na sopstve-nom novcu, to konstatuje i autorka(str 187-189). Razmatranjem emito-vanja „frakcija dinara“, odnosno „po-ludinara“, kako ih neki numizmati~a-ri uslovno zovu, autorka (str. 218-219) dolazi do problema redukcije udespotovoj monetarnoj politici podpritiskom vojno angaòvane skupespoljne politike. Autorka iznosi upo-redno monograme na Despotovomnovcu, prstenju i potpise sa povelja.Posebno je obradila agregat retkih

Despot Stefan LazareviIz ìtija - Dinari to se kuju u ceki

Autor: Slobodanka Stojakovi Izdava~: Srpsko numizmati~ko drutvo, Beograd 200623 cm, 288 str., ilus. ISBN 86-902071-6-3

62 dinar 27 / 2006


Stefanovih obola (prete`no iz novo-brdskih nalaza), mada je tuma~enjenjihove ikonografije moglo biti izvr-eno do krajnjih konsekvenci i kriti~-kije prema onome to se navodi u do-maoj literaturi. Posrebreni Despotovnovac i onovremeni falsifikati Despo-tovog doba, navedeni su tako|e po-sebno.

Autorkin pokuaj uslovnog datira-nja nov~anih emisija je vrlo obazriv ito veoma pozdravljamo, poto su unaoj numizmati~koj literaturi ~estidefinitivni, a neutemeljeni, stavovi osrednjovekovnim numizmati~kim te-mama o kojima se kona~an zaklju~akne moè doneti.

Autorka prilaè podroban pregledreferentnih ~inilaca za izu~avanjenov~arstva despota Stefana Lazarevi-a: pregled ostava, hronologiju i pre-gled pismenih isprava, radi upozna-vanja s titulacijom vladara - povelje,razrenice i druge irili~ne isprave,pe~ate, Acta consilii rogatorum, actacons. maiores, lettere di levante, la-menta de foris i ostale latinske izvore.Priloène su i geografske karte osta-va Despotove dràve, njegovih puto-vanja, karta rodoslovnog stabla Laza-revia-Hrebeljanovia, spisak izvora iliterature.

O heraldici novih predloàka nanovcu despota Stefana, iz doba de-spotstva, autorka iznosi zaklju~ak ozapadnim uzorima (Spasitelj u man-dorli, Spasiteljev nerukotvoreni lik) iorijentalnim uticajima, pri ~emu se ni-je doticala isto~nih, naro~ito isihasti~-kih izvora ove simbolike. Jasno i zani-mljivo je prikazala kompletnu slikunov~arstva kneza, pa despota StefanaLazarevia, koje se odlikuje mnotvomvrsta predloàka i tipova novca, pro-blematiku nominala, ulogu kovnica irudarstva, reduktivnu monetarnu i re-striktivnu carinsku politiku izazvanustalno rastuim vojnim rashodima.

Opirna literatura dominira ovimzanimljivim radom, od kojeg e iistori~ar i hobista jednako imati kori-sti, a Srpsko numizmati~ko drutvo~ast da ~itaocima ponudi lepu i zani-mljivu knjigu o domaem vladarukoji je prvi podigao prestonicu uglavnom gradu dananje Srbije.

DDuuaann KKoovvaa~~eevv

Znamenite li~nostina opticajnimdinarskimnov~anicamaIzdava~: Narodna banka Srbije,Beograd 2006.22 cm, 20 str., ilus.

UUuvodnom delu ove odli~nokoncipirane, i vrlo lepo napasi-ne knjiìce, saznajemo da je

idejna reenja za nae nov~anice krei-rao tim umetnika iz Zavoda za izradunov~anica i kovanog novca u Top~ide-ru, gde se na novac izra|uje. Na njiho-vom aversu su likovi srpskih velikana -nau~nika, umetnika i dràvnika, a nareversu se nalaze njihova najpoznatijaostvarenja, ali i prepoznatljivi nacio-nalni motivi.

U kratkim poglavljima koja slede de-taljno smo upoznati sa biografijamasledeih velikana predstavljenih na na-im sadanjim nov~anicama: Vuk Ste-fanovi Karadì, Petar Petrovi Nje-go, Stevan Mokranjac, Nikola Tesla,Nade`da Petrovi, Jovan Cviji, \or|eVajfert i Slobodan Jovanovi.

Svi tekstovi dati su dvojezi~no, nasrpskom i engleskom jeziku, a ilustra-cije su izuzetno dobre i veoma atrak-tivne. RR.. MMaannddii

Nove broureNarodne banke

Lik Nikole Teslena novcuIzdava~: Narodna banka Srbije,Beograd 2006.22 cm, 24 str., ilus.

PPovodom obeleàvanja 150 godi-na od ro|enja Nikole Tesle, ko-jom je prilikom Narodna banka

Srbije iskovala prigodni novac, Numi-zmati~ko odlenje Narodne banke izda-lo je jo jednu lepu i vrlo korisnu bro-uru. Ona je istovremeno i katalog izlo-`be Lik Nikole Tesle na novcu, koja setokom ove godine odràvala u stalnojnumizmati~koj postavci NBS.

Sveobuhvatnom katalogu svih izdanjametalnog i papirnog novca sa likom Ni-kole Tesle, prethodi opirna biografijaovog naeg velikana, na srpskom i en-gleskom jeziku. Katalog zapo~inje nov-~anicom od 500 dinara 1970, koja se,istog izgleda, ali sa razli~itim datumimai potpisima, izdavala i 1978, 1981. i1986. godine. Slede ostale „Tesline nov-~anice“: 1000 dinara 1990 - 5 izdanja,od 1990 do 1993. godine; 5000 dinara- 2 izdanja istog izgleda (1993. i 1994);5 novih dinara - 2 izdanja razli~itog iz-gleda, oba 1994. godine i 100 dinara -izdanja SRJ i NBS (2000, 2003. i 2004).

Metalni novac predstavljen je sa dveserije kovanica od „obi~nog“ metala, teod srebra i zlata, jedna izdata 1996, adruga 2006. godine.

Sve ilustracije su u boji i sve imaju istinedostatak - imaju nenumizmati~ki ka-rakter. Ovo zna~i da slike aversa i reversanisu date razdvojeno, nego se preklapaju,zato su nekompletne i neprimenjive zakorienje u numizmati~ke svrhe. RR..MM..

63dinar 27 / 2006


UUdve do sada objavljeneknjige numizmati~kih ra-dova Sergija Dimitrijevia1

nije moglo da stane sveono to je u obliku posebnih studijadoprineo naoj nauci. Ostao je izve-stan broj radova, me|u kojima i nekikoji se isti~u obimom i iscrpnou kaoto je Novac kneza Lazara, prvobitnotampan u obliku posebne knjige2.Slobodan od ograni~enja neizbe`nihkod priloga u ~asopisima, autor jemogao da koncipira pravu monografi-ju o kovanju kneza Lazara, koje je bi-lo obimno i raznovrsno i odavno jeprivla~ilo pa`nju numizmatike u sve-tu zbog najranije pojave italijanskihnatpisa na novcu. Knjiga je predsta-vljala jedan od priloga obeleàvanjueste stogodinjice nestanka dinastijeNemanjia (1371 – 1971) sa kojim jesimboli~ki vezivana vladarska ulogakneza Lazara. Knjiga je o~ekivana sinteresovanjem u stru~nim krugovimazbog poznatih kontroverzi o ulozikneza Lazara3, o~ekivali su se argu-menti iz numizmatike, koji u pitanji-ma o titulama i mestu u hijerarhijiimaju posebnu teìnu. Iscrpna analizakovanja kneza Lazara potvrdila je te-ze kriti~ke istoriografije. Sergije Dimi-trijevi je bio sklon da u sporenju okotoga da li je knez Lazar bio vladar ce-le Srbije ili samo oblasni gospodar

kao i drugi, da prednost prvoj tezi. î-sto numizmati~ki bi to bilo posvedo-~eno nov~anom vrstom na kojoj je iime Vuka i puna titula kneza Lazara.O odnosu sina prema ocu govori sâmVuk Brankovi u povelji za Dubrov~a-ne iz 1387. Studija je osvetlila niz no-vih pojava u heraldici, zatim veu ulo-gu gradova u kovanju novca, noveelemente u natpisima itd.

U okviru obeleàvanja ve spome-nute este stogodiice, koja je bila ijubilej Kruevca, odràn je u tomegradu oktobra 1971. nau~ni skup po-sveen knezu Lazaru4. Sergije Dimi-trijevi je dospeo da pored ve obja-vljene knjige o novcu kneza Lazarapodnese saoptenje Novac kneza La-zara u odnosu na novac drugih obla-snih gospodara5. Taj rad pruà vienego to je naslovom nagoveteno,jer nije re~ o pore|enju Lazarevognovca koji je podrobno izu~en, ve opreciznoj obradi kovanja savremeni-ka kneza Lazara koje je posmatrano uodnosu na kovanje kneza Lazara. Za-jedno uzete, knjiga i ova rasprava,osvetljavaju srpsko nov~arstvo po-slednje ~etvrtine XIV veka.

Nau~ni skup posveen godinjicioslobo|enja gradova u Srbiji 1862 –18676. dao je povoda Sergiju Dimitri-jeviu da se posebno pozabavi novci-ma na kojima stoji ime gradova, koji

se pojavljuju ve u vreme kneza Laza-ra. Smederevo je u sreditu pa`nje alisu naporedo obra|eni i novci sa ime-nima Novog Brda, Rudnika i Rudita.Smederevo je me|u gradove sa kovni-cama dospelo zahvaljujui poloàjuprestonice 1430-1459.

Prethodnim knjigama nisu bile obu-hvaene ni pojedine studije o problemi-ma iz ranijeg perioda jer se nisu ukla-pale u optu tematiku tih knjiga. Tu jekomparativna studija o kovanju Dragu-tina, Milutina i Vladislava II i studija ohronologiji Duanovog carskog novca,posveeno vrstama i varijantama izsvega devet godina carevanja.

Prire|iva~i su ovoj treoj knjizi dalilik razli~it od prethodne dve time tosu preostali prostor posvetili i drugimtematskim celinama. Za jednu se moèrei da osvetljava radionicu istraìva-~a, jer sadrì tekstove koji predstavlja-ju alat kojim se sluìo, koji osvetljava-ju delove njegovog istraìva~kog po-stupka, prikazuju nastajanje pojedinihradova, tu su najzad, u radu svakog is-traìva~a neizbe`ni uzgredno obavlje-ni poslovi. Drugu tematsku celinu is-punjavaju tekstovi drugih o samomautoru, u kojima osvetljavaju razli~itiaspekti njegovog rada i predstavljajudragocenu dokumentaciju kao podlo-gu za dalje prou~avanje ìvota i delaSergija Dimitrijevia. SSiimmaa ]]iirrkkoovvii

Novac srpskihsrednjovekovnih vladaraLa monnaie des souverainesmédiévales serbes

AUTOR: Sergije Dimitrijevi IZDAVA^: Srpsko numizmati~ko drutvo, Beograd 2006. Tvrdo ukori~enje, 25 cm, 634 str., ilus. ISBN 86-902071-5-5

1S. Dimitrijevi, Nove vrste srpskog srednjovekovnog novca, Srpsko numizmati~ko drutvo, Beograd 2005 i S. Dimitrijevi, Problemi srpske srednjovekovnenumizmatike, Bograd 2006.2S. Dimitrijevi, Novac kneza Lazara, Kruevac 1971.3Up. o tome: S. ]irkovi, Stare i nove kontroverze o knezu Lazaru i Srbiji uo~i kosovske bitke, Zbornik matice srpske za istoriju 42 (1990) 7 – 17.4Radovi sa toga skupa obavljeni su sa velikim zakanjenjem. O knezu lazaru. Nau~ni skup u Kruevcu 1971, Beograd 1975.5Prilog S. Dimitrijevia tampan je na str. 185 – 220 knjige navedene u prethodnoj napomeni.6Radovi su objavljeni: Oslobo|enje gradovan u Srbiji od Turaka 1862-1867. god, Beograd 1970.

64 dinar 27 / 2006


OOvaj katalog vizantijskog novcaje paliativno numizmati~koizdanje koje obuhvata istorijatzbirke, analizu monetarnih

kretanja vizantijskog nov~arstva (s osvr-tom na pojedina~ne nalaze i ostave) nanaem tlu i katalog sistematske zbirke vi-zantijskog novca Narodnog muzeja Srbi-je. Od nedavno su podaci o ovoj zbirci do-stupni javnosti. Jedna oblast numizmati-ke, koja je na prvi pogled hobistima nein-teresantna, ~iji su numizmati~ki primerciuglavnom neatraktivni, prijatno je izne-nadila beogradske numizmati~are.

Autori su najpre izloìli istorijat zbirke,po~ev od 1844. godine, kada je u svojstvunosioca visoke javne funkcije, Jovan SterijaPopovi zapo~eo sakupljanje novca na teri-toriji oslobo|ene Srbije, potom dali kratakosvrt na inventare i spiskove numizmati~-kog materijala. Dolazak Janka [afarika zaupravitelja Narodnog Muzeja u Beogradu,zna~io je po~etak stru~nog sabiranja numi-zmati~kog materijala. Ve tada je prihva-en, i do danas u nauci opstao, model pokome je vladavina cara Arkadija me|a kojadeli rimsku numizmatiku od vizantijske.Autori su propratili formiranje prvobitnemuzejske zbirke (od doba cara Arkadija dodoba Komnina), kao i njenu propast, kadase evakuisane zbirke, tokom Prvog svetskograta, u Kosovskoj Mitrovici, domogla au-strougarska vojska. Romanti~arski entuzija-zam, koji je bio presudan za po~etak saku-pljanja novca, posle rata je zamenjen nau~-nim, naro~ito posle II Vizantolokog kon-gresa, kada je zahvaljujui Jozi Petroviu si-stematska zbirka obnovljena, izlagana(1935. godine u Muzeju kneza Pavla) i ka-da su objavljene prve domae numizmati~-ke publikacije koje su sadràvale njene pri-merke. Autori u tom smislu posebno navo-de prva izdanja ~asopisa Numizmati~ar.

Poto je zbirka uspeno preìvela Drugisvetski rat, rad na njoj je preuzeo ef nu-mizmati~kog kabineta Narodnog muzejaSrbije Rastislav Mari, zahvaljujui komeje, 1951-53. godine, cela zbirka zatienai obavljen njen inventar. Rad na zbirci jenastavila Dobrila Gaj-Popovi, odredivihronologiju i postavivi prioritete nabav-ke, akvizicije, nau~ni karakter zbirke, po-sleratnu reviziju. Autorski osvrt na obja-vljivanje numizmati~kih komada i ostavavezanih za ovu kolekciju, doti~e se pita-nja numizmati~kih korpusa, kataloga, iz-lo`bi i nau~nih ~asopisa.

Poglavlje pod nazivom Vizantijski novacna tlu Srbije, ti~e se nau~nih tema u vezi sobjavljenom zbirkom – pre svega regional-ne cirkulacije vizantijskog novca na naemtlu. Ovde su autori hronoloki izloìli struk-turu zbirke, s osvrtom na ostave i pojedi-na~ne komade, zatim dali tabelu komada~ije je mesto nalaza poznato, pa razmatra-li problematiku imitacija vizantijskog nov-ca i nedostatka odre|enih tipova ili varijat-ni novca na naem tlu. Uz odgovarajuegeografske karte, tako|e su pokazali kakosu se po opticaj novca na naem tlu odrazi-li upadi varvara i politi~ka nestabilnost vla-sti (posebno imajui u vidu urbanizovana ineurbanizovana podru~ja), kao i vasposta-vljanje nov~anih tokova vizantijskog novcaod IX veka. Robno-nov~anu razmenu inov~ane tokove u podunavlju su autori ob-radili s osvrtom na strateki raspored rim-ske vojske u Dunavskom limesu, a zatimprate pomeranje monetarizacije iz podu-navlja ka centru Balkanskog poluostrva.Miljenja smo da se moglo podrobnije ob-jasniti ta zna~i pojam „monetarizacija“,odnosno „pomernje monetarizacije“.

U poglavlju Nove vrste i varijante vizan-tijskog novca, predstavljena su najpre triprimerka iz muzejskog fonda koja do sa-

da nisu zabeleèna u referentnoj literatu-ri (dva solidusa i jedan milearneze). Za je-dan od solidusa su autori izneli mogu-nost o tome da je po sredi savremena imi-tacija. Novih varijanti, u okviru poznatihtipova novca, ima u velikom spektru vi-zantijskih moneta u zlatu, srebru i bronzi.

Katalog s opisom i fotografijama poje-dina~nih komada iz zbirke, sadrì repre-zentativne komade koji su bili u opticajuna ovom podru~ju. Pored balkanskih kov-nica, koje su emitovale velike koli~inenovca (Tesalonica i Constantilnopolis), umaterijalu se javljaju i bliske azijske (Ni-comedia),a znatno re|e udaljenije kovni-ce zapadnog Mediterana (Sicilia, Raven-na, Chartagina). Posebna numizmati~kazanimljivost je mala celina u zbirci kojasadrì trapezuntski novac.

Za popularizaciju vizantijske numizmati-ke, pored autora, veoma su zaslu`na licakoja su obavila tehni~ki deo posla na kata-logu. U tom smislu posebno su atraktivnefotografije vizantijskog novca, koje ~ine daovo numizmati~ko „ru`no pa~e“ kona~nopostane zrela ptica u svoj svojoj lepoti.

Izdanje sadrì i poglavlje u kojem je na-vedena referentna literatura o vizantij-skom novcu.

Vizantijska numizmatika je u svom likov-nom izrazu, zbog naputanja estetskog uzo-ra u klasi~noj helenskoj kulturi, bila nea-traktivna za modernog ~oveka, naviklog naestetske ideale renesanse, ali i predrasude omra~nom, orijentalnom, isto~nja~kom sve-tu Vizantije. [ematskim, ikoni~kim ekspre-sionizmom, ~ak i ~udnim oblikom svognovca, romejska hrianska civilizacija sedistancirala od paganskog helenisti~kogsveta atraktivne pojavnosti. Ovaj katalogpruà vanrednu mogunost da numizmati-~ari uvide jedan originalan vid lepote obli-ka i lika na novcu. DDuuaann KKoovvaa~~eevv

Vizantijski novac izNarodnog muzeja u BeograduAutori: Vujadin Ivanievi i Vesna Radi Izdava~: Narodni muzej, Beograd 200628 cm, 232 str., ilus. ISBN 86-7269-086-9

65dinar 27 / 2006


NNa opte zadovoljstvo numizmati-~ara, ~lan SND gosp. \or|e Ja-muakov iz Ba~ke Palanke, uokviru svoje edicije IVNO MO-

NETA izdao je knjigu V, pod naslovom „RIM-SKI CAREVI NA[IH GORA LIST“.

Nema sumnje da je za anti~ko literarno si-romano numizmati~ko tr ite svako delo do-bro dolo, pa je to slu~aj i sa ovom knjigom.Da ne bi bilo zabune, skreemo pa`nju ~itao-cima da prvo pogledaju sadràj, zatim zadnjustranicu korica, pa tek onda da se okrenu ono-me to se nalazi izme|u korica. Naime gosp.Jamuakov geografskom kartom opredeljujenaslov dela tako da u isto smeta i rimske im-peratore koji su ro|eni u dananjoj Rumuniji(DACIA); Bugarskoj, (TRACIA, MOESIA IN-FERIOR); Hrvatskoj (ILIRIA i DALMATIA);Makedoniji (MACEDONIA); Austriji i Sloveni-ji (PANONIA SUPERIOR), zna~i skoro celoBalkansko poluostrvo. Zbog toga i sam autoru uvodnom delu knjige izraz NA[IH GORALIST stavlja pod navodnike. itaoca ne trebada zbuni, a moè, to to su u delu navedeni iimperatori koji su samo „izvikani“ za carevena ovim prostorima, a to to se tretira emisio-na delatnost imp. Herenija Etruskusa,imp.Hostilijana, imp.Karinusa, imp.Pakacija-na, imp.Maksencija itd, ne zna~i da su i ro|e-ni na Balkanskom poluostrvu. Isto va i i za~lanove carskih porodica za koje je kovan no-vac, a nikada nisu bili carevi, bilo zato to subili premladi, ili to su pre vremena uklonjenisa istorijske scene. Ovo va i i za imperatorekoji su bili ~lanovi carske porodice, ali nisu niro|eni ni „izvikani“ na Balkanu, kao i za vla-dare ~iji se samo deo vojnih aktivnosti odvijaona Balkanu.

U delu su predstavljeni re|i komadi anti~-kog novca (od 235. god.n.e.) vladara i ~la-nova njihovih porodica, mada se zbog emi-sionog kontinuiteta pojavljuju i komadi kojito nisu - antoninijani imp. Aurelijana, imp.Probusa, zatim folisi iz perioda tetrarhije itd.

Nije nam cilj da vrimo dopunu ili korek-

ciju predmetnog dela (to treba da radi re-cenzent koga nema), ali radi buduih ljubi-telja i potencijalnih kolekcionara anti~kogrimskog carskog novca, neophodno je uka-zati na greke i propuste u sutini, ali ne i uprevodu pojedinih izraza i imena. Tako sena primer LICINIJE navodi kao LIKINIJE, ato je termin koji koriste duhovnici Srpskepravoslavne crkve.

Nadalje, na strani 97 prikazan je „folis Ju-lija Konstancija“ oca Julijana Apostate. Juli-je Konstancije nikada nije bio cezar, nikadanije kovan novac sa njegovim likom, a pri-kazani nov~i pripada emisiji Konstancija IIkao cezara iz 326. godine.

Na strani 125 prikazani je novac Julijana(Apostate) i Helene i novac Helene.

Navedeni novac svi autoriteti svrstavajusamo kao mogue kovanje iz vremena imp.Julijana (360-363); u kasnijim prou~avanji-ma isti je evidentiran kao ISISFEST emisija,a negde kao anonimno kovanje. Sama pred-stava Serapisa i Izide isklju~uje portrete Ju-lijana i Helene, a kako je Helena (erka Kon-stantina i Fauste), vaspitavana u hrian-skom duhu i evidentno bila hrianka(„HRISTOVA NEVESTA“), teko je pretpo-staviti da bi dozvolila da bude predstavljenai poistoveena sa Izidom. [to se ti~e imp. Ju-lijana, koji je bio verski tolerantan, u smisluda nije proganjao hriane jer je bio politei-sta okrenut pre „gr~ikim muzama“ i folozo-fiji, ni on sebi ne bi dozvolio, radi mira u im-periji, da stavi tijaru Serapisa na glavu, kaoto je predstava na novcu prikazuje.

Na kraju treba dodati da je u ovom nizurimskih imperatora izostavljen onaj za kogaje evidentno da je ro|en na ovim prostori-ma. U pitanju je KONSTANTIVS III ro|en uNiu (NAISVS), ~ija je vladavina trajala odfebruara do septembra 421. godine. On jekovao novac sa svojim likom. Taj novac seretko pojavljuje na numizmati~kom tr itu,a daleko je poznatija njegova supruga AE-LIA GALLA PLACIDIA. RRiissttaa MMiilleettii

Rimski carevinaih gora listAutor: \or|e Jamuakov Izdava~: „Design studio Stanii“,Ba~ka Palanka 200630 cm, 150 str., ilus., ISBN 86-82649-08-X

Numizmati~arbr. 24-25 Izdava~: Narodni muzej i Srpsko numi-zmati~ko drutvo, Beograd 2001-2003, izd. 2006.25 cm, 263 str., ilus.

NNa promo-ciji ovogdvobroja

naeg ~asopisa,koja je odràna uatrijumu Narod-nog muzeja 26.oktobra o.g, go-vorili su TatjanaBonjak, dr Milo-je Vasi, mr Boja-na Bori Breko-vi i Ranko Man-di. Navodimo ovde ukratko sadràjovog izdanja.

Anti~ka numizmatika tradicionalno jenajvie zastupljena. Po~inje sa radomBojane Bori Brekovi i Nikole Crnobr-nje, Nalaz rimskih denara careva I-II ve-ka iz Nemenikua na Kosmaju. Sledinastavak ranije zapo~etog Kataloga si-stematske zbirke rimskog carskog nov-ca u Narodnom muzeju u Beogradu, ukojem su Bojana Bori Brekovi i Tatja-na Bandàrevi kataloki obradile XIVdeo zbirke - novac Karakale, Gete, Juli-je Domne, Makrina i Dijadumenijana.Branko Dr~a obra|uje dve interesantneteme, Sepulkralni nalaz posrebrenogbronzanog novca Konstancija i Kon-stansa iz Viminacijuma i Jedna nesvaki-danja silikva iz Sirmijuma. Nakon ovo-ga sledi opiran opis jo jedne ostavekoju daje Sonja Stamenkovi pod naslo-vom Ostava rismkog i srebrnog novca izPodrimca.

Srednjovekovni deo zastupljen je ra-dom Maje ]erani i Duana Rakovia,Srpski srednjovekovni novac u Narod-nom muzeju Kruevac, i va`nim prilo-gom Dragana Zajia pod naslovom No-va vrsta novca \ur|a Balia.

Numizmatika novog vremena pred-stavljena je tako|e sa dva rada. Prvi jeizuzetno koristan prilog Marije MariJerini i Mirjane Nei pod naslovomOstave sa novcem Osmanskog carstva uzbirci Narodnog muzeja u Beogradu, ukojem je obra|eno 28 ostava sa novcemiz perioda od XV do XIX veka. Drugi je~lanak Aleksandra Brzia, Dva doku-menta o upotrebi novca za nakit na Bal-kanu.

Tu je, na kraju, In memoriam ~lanakDobrila Gaj - Popovi (1923-2005), a ko-ji je pripremio autor ovih redova. RR..MM..

NNaa ovogodinja, pedeseta poredu, redovna godinja Skup-tina odràna je 12. septem-bra. Skuptinu je otvorio i

njenim radom rukovodio dosadanjipredsednik Drutva, gosp. Miladin Mar-kovi, koji je podneo godinji Izvetaj oradu SND i u ime dosadanjih ~lanovaUpravnog odbora zahvalio ~lanstvu naukazanom poverenju i podrci. Kako jeova Skuptina bila istovremeno i izbor-na, na njoj su prisutni ~lanovi izabralinove organe Drutva: Upravni odbor,Nadzorni odbor i Sud âsti. U Upravniodbor izabrati su sledei ~lanovi:

ZZoorraann IIllii,, ro|en 1954. godine, ~lanSND od 1982, a doìvotni ~lan od1997, do`. ~lan. karta br. 1.

DDuuaann IIvvaannoovvii,, ro|en 1952. godine,~lan SND od 1977, red. ~lan. karta br.1316.

@@eelljjkkoo JJeellii,, ro|en 1980. godine,~lan SND od 2003, red. ~lan. karta br.3667.

DDuuaann KKoovvaa~~eevv,, ro|en 1972. godi-ne, ~lan SND od 1998, do`. ~lan. kar-ta br. 14.

MMiilljjaann MMaarrkkoovvii,, ro|en 1978. godi-ne, ~lan SND od 1999, red. ~lan. kartabr. 3255.

NNeebboojjaa MMiittrroovvii,, ro|en 1957. godi-ne, ~lan SND od 1973, a doìvotni od1998, do`. ~lan. karta br. 11.

DDrraaggaann PPaavvlloovvii,, ro|en 1966. godi-ne, ~lan SND od 1998, red. ~lan. kartabr. 3205

DDrraaggaann SSttaanniissaavvlljjeevvii,, ro|en 1970.godine, ~lan SND od 1991, a doìvotniod 1998, do`. ~lan. karta br. 12.

^lanovi Nadzornog odbora su: Kosta@ivojinovi, Dragan Vici i Zvonko Mar-kovi, a ~lanovi Suda ~asti: Miladin Mar-kovi, Slobodan Homen i Nenad Bjelo.

Na prvoj sednici novog Upravnog od-bora koja je odràna 13. septembra2006. godine za predsednika Drutvaje izabran Zoran Ili, a za sekretaraDragan Pavlovi.

Na novi predsednik, gosp. Ili, poobrazovanju je diplomirani ekonomi-sta, numizmatikom se bavi dugi niz go-dina i jedan je od najaktivnijih ~lanovaSrpskog numizmati~kog drutva. Bio jepredsednik Komisije SND za saradnju1993-1996., ~lan Upravnog odbora samanjim prekidom od 1996. do danas, aod 1995. do 1998. godine potpredsed-nik Drutva. Urednik ~asopisa dinar bioje od br. 6 do br. 16 (1997-2000), aobavljao je i du`nost organizatora auk-cija SND od 2. do 8. aukcije (1998-2004). Zoran je tako|e koautor knjigeKatalog akcija - Catalog of Shares u iz-danju Srpskog numizmati~log drutva2001. godine i autor nekoliko ~lanakaiz oblasti nae moderne numizmatike inotafilije. Za njegov doprinos razvojusrpske numizmatike dodeljena mu jeplaketa Srpskog numizmati~kog dru-tva 1995. i Zahvalnice SND povodomproslave 40-godinjice naeg Drutva1996. godine. DD.. PP..

Veneranda memoria

MIROSLAV GERASIMOVSKI1937-2006^l.k. 455/70

***@ELJKO BRALI]

1950-2006^l.k. 2597/89

***VELIMIR ÊLEKETI]

1930-2006^l.k. 2722/91

***DOK SU U NAMA

NISU U SENCI,A U NAMA SU U VE^NOSTI

Zoran Ili novi predsednik Srpskog numizmati~kog drutva

NNakon prvih i drugih susretau godnini jubileja, tj. 51. i52. me|unarodnih susretaSND odrànih 18. marta i

10. juna ove godine, trei u godini ju-bileja, i 54-ti od osnivanja najpresti`ni-jeg numizmati~kog drutva na Balka-nu, odràni su 7. oktobra 2006. Prepo-znatljivo SND egzistira u umovima ko-lekcionara pa ~ak i u toku ovih, koji tekto su zavreni, postavlja se pitanje ka-da su naredni. Lieni la`ne skromnostipratimo deavanja „na brdovitom Bal-kanu“ kada su ove manifestacije u pita-nju, poseujemo takve ili sli~ne manife-stacije i uvek iznova evidentiramo vi-sok organizacioni kako rejting tako iposetu, a navo|enje gostiju iz drugihgradova i zemalja postaje bezpredmet-no jer se ponavlja. Ipak ovoga puta smoimali zadovoljstvo da i vizuelno i krozposlovne kontakte upoznamo ne gostave gou, (to je daleko atraktivnije) izZagreba, gospo|icu Dubravku Marti-novi, osniva~a i vlasnika udruènjakolekcionara „LIBERTINA“ iz grada ko-

ji tako|e ima dugu tradiciju kolekcio-narstva posebno numizmatike.

Mlada dama je bila impresioniranadeavanjima u hotelu „SLAVIJA“, aliisto tako i onim to na najbolji moguina~in reprezentuje Srpsko numizmati~-ko drutvo, a to je izdava~ka delatnostprezentirana kroz specijalizovane na-u~no-popularne ~asopise „dinar“ i „Or-den“. Isto takve utiske imao je i mladigosp. Zlatko Vi~evi iz Rijeke, organi-zator i voditelj bloga „Hrvatska numi-zmatika“ na internetu.

Kako je sve to izgledalo moè se vide-ti u arhivi drutva na CD sa te manife-stacije a mi emo vam po sopstvenomizboru izdvojiti bar jedan blic pogledna sve to. Oni kojima je to blisko pre-poznae numizmatiku, ordenje, meda-lje, literaturu, staro oru`je.....

Kada su oni naredni susreti? Mogu live sada rezervisati sto za te koji nosebroj 5555?? Ako je izvodljivo evidentirajteme. Dolazim!

Beograd, predivnog sedmog danaoktobra god. gosp. 2006. RR.. MMiilleettii

Trei susreti u godini jubileja

66 dinar 27 / 2006

aukcijeinformacije SND informacije SND

RE[ENJE NUMIZMATI^KEUKR[TENICEVodoravno: NOTAFILIJA; OPITI -OLUK; VIRA - OBOLI; ^SA - AB - KIR; A- @ETON - JA; RL - PIROGA; SIF - NOVA- P; TRULA - ALIR; VENA - OCENE; O -TRST - SI: OE - AKORD - Z; BPN - TV -OTN; EMONA - OLIO; SI]A - AVERS;TRIJALITET.

\OR\A TO[I]A

Kolekcija

Kolekcija

HOMENKolekcija

HOMEN

Documents

Časopis Dinar-broj 27