SEMINARSKI RAD IZ MEĐUNARODNE

EKONOMIJE

Tema: Regionalne ekonomske integracije na Pacifiku

Predmetni nastavnik: Studenti:

mart 2012. godine

UVOD

Regionalne integracije u svijetu predstavljaju stub funkcionisanja savremenih međunarodnih

ekonomskih odnosa. One su osnova sprovođenja procesa globalizacije i glavni su nosioci

svih promijena koje taj proces donosi zemljama i unutar integracije, ali i onima van njih.

Regionalne integracije, osnivaju se iz različitih interesa: ekonomskih vojnih i političkih.

Regionalne ekonomske integracije su najčešći oblik udruživanja zemalja jer je veliki broj

pozitivnih efekata koji takva udruživanja donose ukupnom privrednom prosperitetu zemalja u

integraciji.

Zemlje se razlikuju po okolnostima u kojima se nalaze i po svojim političkim i ekonomskim

ciljevima. Rast regionalnih trgovinskih integracija je jedan od najznačajnijih pojava u

međunarodnim odnosima. Većina industrijskih zemalja i ZUR su članice regionalnih

trgovinskih blokova. Postoji više oblika regionalnih integracija, ali svi imaju jednu

zajedničku karakteristiku, da se smanje barijere u trgovini između zemalja članica.

Regionalne ekonomske integracije predstavljaju sjedinjavanje privrede, bilo trgovinski ili

investiciono, ali njihovo ujedinjenje u jedinstvenu privredu dolazi na višim nivoima

regionalne saradnje. U najjednostavnijem slučaju dolazi do ukidanja carina u međusobnoj

rezmjeni robe, ali mnogi idu dalje i uklanjaju netarifne restrikcije i šire liberalizaciju na

sveukupnu razmjenu i investicije, dok je u najsloženijem slučaju cilj ostvarenja regionalne

unije, što podrazumijeva izgradnju zajedničkih organa zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.

Oblik ekonomskog povezivanja sprovodi se na različitim osnovama, najčešće zasnovanim na

komplementarnim interesima. Vidljivi su upečatljivi tragovi nastojanja da se ovi procesi

regulišu i podvedu pod ustaljeni pravni režim.

2

Sadržaj:

UVOD

1. EKONOMSKE INTEGRACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .4

2. AZIJSKO – PACIFIČKA EKONOMSKA ZAJEDNICA (APEC) . . . . . . . . . . . . . . . . 5

3. SVRHA I CILJEVI APEC-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

4. KLJUČNI APEC DOGAĐAJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

5. ZEMLJA DOMAĆIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10

6. „TRI STUBA” APEC-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

7. KAKO DELUJE APEC? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

7.1. POLITČKI NIVO ( POLITIKA RAZVOJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

7.2. RADNI NIVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . 11

7.3. AKCIONI PLANOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..11

7.4. UČEŠĆE STEJKHOLDERA . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

7.5. APEC POSMATRAČI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12

8. FINANSIRANJE APEC-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

ZAKLJUČAK

LITERATURA

3

EKONOMSKE INTEGRACIJE

Ekonomske integracije predstavljaju proces kojim se više različitih zaokruženih

privrednih cjelina ujedinjuju u jednu jedinstvenu i zaokruženu privrednu cjelinu. Ona cjelina

koja poseduje jedinsveno tržište na određenoj teritoriji jeste zaokružena privredna cjelina.

Razlikujemo funkcionalne i institucionalne (regionalne) ekonomske integracije.

Ekonomske integracije koje nastaju od preduzeća, naročito transnacionalnih korporacija,

zbog motivacije preduzeća da posluju globalno predstavljaju funkcionalne ekonomske

integracije.

Regionalne ekonomske integracije nastaju sporazumima o sjedinjavanju između država

određenog regiona, i predstavljaju procese tokom kojih više različitih privrednih  cjelina

(najčešće više država u okviru određene regije) prelazi u jednu zaokruženu privrednu cjelinu

na kojoj su otklonjene sve prepreke za kretanje roba i svih faktora proizvodnje. U zavisnosti

od broja i vrste prepreka za kretanje roba i svih faktora proizvodnje regionalne ekonomske

integracije mogu imati različite oblike. To su:

Sporazum o preferencijalnoj trgovini (ugovorne zemlje imaju samo međusobne niže

carine)

Parcijalna carinska unija - ima jednake carine za treće zemlje

Zona slobodne trgovine - nema međusobne carine, ali imaju različite carine prema

trećim zemljama

Carinska unija - ima isto što i  zona slobodne trgovine, ali i jedinstvenu carinsku tarifu

za treće zemlje

Jedinstveno tržište - omogućuje potpuno slobodno kretanje ljudi i kapitala

Djelimična ekonomska unija - ima zajedničku ekonomsku politiku

Potpuna ekonomska unija - ima vladu sa potpunim ovlašćenjima 

4

AZIJSKO – PACIFIČKA EKONOMSKA ZAJEDNICA (APEC)

APEC je započeo s djelovanjem 1989. g. Nastanak APEC-a bio je obilježen specifičnim

okolnostima koje su postojale 1980-ih. U to je vrijeme EU planirala ojačati carinsku uniju,

Kanada i SAD su pregovarali o proširenju slobodnog trgovinskog područja (NAFTA) te je

započeta Urugvajska runda. S druge strane, Azijske su zemlje relativno dobro prihvaćale

činjenicu da su izostavljene iz većine regionalnih trgovinskih sporazuma s obzirom da je u to

vrijeme postojala stvarna prijetnja propasti multilateralnog trgovinskog sistema. Nasuprot

tome, Australija je bila zabrinuta glede prijedloga Malezije o njezinom izostavljanju iz

azijskog regionalnog tijela. Sami počeci djelovanja APEC-a bili su prilično skromni, a

postojala je i mjera skepticizma glede uspješnosti ovakvog udruženja. Inicijalno, osnovni

ciljevi APEC-a bili su ekonomska suradnja i savjetovanje. Unatoč činjenici da je APEC

osnovan kao određena vrsta regionalnog aranžmana, preuzeo je tešku, štoviše, čak i

paradoksalnu misiju borbe protiv preferencijalnog regionalizma. Sukladno tome, zemlje

članice su istraživale različite načine postizanja otvorenog regionalizma. U vrijeme osnivanja,

APEC je imao dvanaest članica. Od toga, pet zemalja su bile industrijske ekonomije

(Australija, Kanada, Japan, Novi Zeland i SAD), šest članica ASEAN-a (Malezija, Filipini,

Singapur, Tajland i Bruneji) i Republika Koreja. U periodu od 1989. do 1994., još se šest

zemalja pridružilo APEC-u (Kina, Hong Kong, Tajvan 1991. g., Meksiko, Papua Nova

Gvineja i Čile 1994. g.) te je tada sveukupno bilo osamnaest zemalja članica. 1996. godine

usvojeno je pravilo trogodišnjeg moratorija članstva. Čim je završio taj period, Peru, Rusija

i Vijetnam su se pridružili APEC-u. Kriterij ulaska bio je geografski položaj, odnosno zemlja

kandidatkinja morala je pripadati području Pacifičkog oceana te imati bliske odnose i

suradnju s postojećim članicama i prihvatiti cilj ostvarenja trgovinske liberalizacije do 2020.

godine. APEC objedinjuje najznačajnije, ali vrlo različite zemlje s obje polutke svijeta,

obuhvaćajući Pacifički ocean i dvije od četiri najveće trgovinske sile svijeta, SAD i Japan.

2000. godine APEC je obuhvaćao 40% globalnog stanovništva, 54% globalnog BDP-a i 42%

svjetske trgovine. Osnivanje, ciljevi i operativni procesi APEC-a znatno su se razlikovali od

onih u EU ili zemljama NAFTA-e. Te su razlike bile posljedica triju osnovnih motiva

kreiranja APEC-a. Prvo, azijske su zemlje prolazile idiosinkratski proces poslijeratnog rasta i

integracije. To je bio tržišno orijentiran proces integracije. Drugo, većina zemalja u regiji

5

imale su velike udjele u globalnom trgovinskom sistemu. Politička logika koja je postojala u

okvirima EU, nije postojala u azijskim zemljama. Za razliku od europljana, malo je azijaca

podupiralo ideju Ujedinjenih azijskih zemalja. Prevelike su povijesne, kulturne i ekonomske

razlike između azijskih zemlja da bi podupirali takve regionalne aranžmane. Postoji velika

asimetrija u distribuciji političke moći u Aziji. Ekonomska snaga Japana i geopolitička moć

Kine dominirati će regijom još duži period vremena. U kontekstu APEC-a, SAD predstavlja

najsnažniju zemlju članicu. Početkom 1990-ih mnogi teoretičari kritizirali su APEC ističući

njegovu nejasnu organizaciju. Međutim, mnoge kritike koje je APEC dobivao nisu bile

opravdane jer su zemlje članice jasno obznanile da je njihov osnovni cilj stvaranje zajednice.

Tačno su definirali pojam zajednice. Nije bila namjera osnovati zajednicu s kvazi federalnim

uređenjem kao što je EU, niti su željeli osnovati veliku organizaciju. Također se nije planiralo

da u bližoj budućnosti postane carinska unija ili zajedničko tržište. Umjesto toga, odlučilo se

da APEC promovira trgovinu i investicije kombinacijom politik koje bi se odnosile na

trgovinsku liberalizaciju, olakšavanje trgovine i ekonomsku saradnju.

SVRHA I CILJEVI APEC-a

APEC je osnovan radi daljeg jačanja ekonomskog rasta i prosperiteta za regiju kako bi se

ojačala Azijsko-Pacifička zajednica. Ciljevi APEC-a su kompatibilni sa ciljevima GATT-a i

STO-a. Oni podstiču razvoj i rast privreda zemalja regiona, produbljuju tokove roba kapitala,

usluga i radne snage, smanjuju prepreke u trgovini i omogućavaju jačanje multilateralne

osnove. Kljuc za postizanje APEC vizije predstavljen je u Bogor Ciljevima kojima je

predviđeno da se smanje trgovinske tarife ispod 5% u Azija-Pacifik regiji, do 2010.godine za

industrijalizovane ekonomije i do 2020.godine za privrede u razvoju. Slobodna i otvorena

investiciona trgovina pomaže ekonomski rast, stvara nova radna mjesta i pruža veće

mogućnosti za međunarodnu trgovinu i investicije. Slobodna i otvorena trgovina pomaže

smanjenju troškova proizvodnje čime se smanjuju cjene roba i usluga što predstavlja direktnu

korist za sve. APEC takođe radi na stvaranju okruženja za siguran i efikasan protok roba,

usluga i ljudi preko granica u regionu kroz politiku ekonomske i tehničke saradnje.

6

KLJUČNI APEC DOGAĐAJI

1989 – Kanbera, Australija – APEC osnovan kao neformalan forum zemalja od 12

članova. Ovo je bio prvi APEC sastanak na kom je predsedavao australijski ministar

inostranih poslova Gareth Evans. Prisustvovali su ministri iz dvanaest zemalja pri čemu je

sastanak zaključen sa obavezama prema budućim godišnjim sastancima u Singapuru i Južnoj

Koreji.

Na samitima koji su uslijedili afirmisano je shvatanje o potrebi učvršćivanja vodeće uloge

ovog regiona u svetskoj privredi.

Posebno su značajna pitanja koja su razmatrana na samitu na Blake Islandu, SAD, 1993.

godine. Tada je zaključeno da valja osnovati Centar za razmjenu transfera tehnologije, urediti

pitanja investicija, finansija i formirati Pacifički biznis forum.

Ambiciozni ciljevi postavljeni su na samitu u Bogoru, Indonezija, 1994. godine, kada je

zaključeno da se između razvijenih zemalja APEC-a stvori zona slobodne trgovine i

investiranja do 2010. godine. Za one manje razvijene, ostvarivanje toga cilja pomjera se za

2020. godinu.

Postavljeni ciljevi bili su predmet razmatranja na samitu u Osaki 1995. godine.

Konkretizacija Bogor ciljeva izvršena je u „Programu akcije iz Osake”. U prvom djelu ovoga

dokumenta istaknuta je potreba liberalizacije i olakšavanja trgovine i investiranja, a u drugom

djelu istog dokumenta razmatrala su se pitanja tehničke pomoći i saradnje u raznim

oblastima, kao npr. transporta, energetskih resursa, infrastrukture, razvoja malih i srednjih

preduzeća. Formiran je i Centralni fond za APEC, koji će obezbeđivati finansijsku potporu za

sprovođenje „Programa akcije iz Osake”.

Samit u kanadskom gradu Vankuveru održan je u sjenci velike finansijske krize u Aziji

1997. godine. Gotovo da je bez ikakvih protivljenja usvojeno mišljenje da zemljama

Jugoistočne i Istočne Azije treba uputiti pozamašna finansijska sredstva kako bi sanirale krizu

koja je ozbiljno ugrožavala svjetske privredne tokove. Međutim, i pored toga, izvršena je

liberalizacija trgovine u brojnim sektorima i, što je vrlo značajno, došlo je do rasta poverenja

o potrebi snaženja trgovinsko-ekonomskih veza Kine i SAD.

7

Samit u Kuala Lumpuru 1998. godine bavio se u prvom redu problemima ekonomskih

dispariteta i različitih razvojnih mogućnosti. Ograničenja koja nastaju na ovoj osnovi mogu

biti odlučujuća kada je reč o postizanju pune liberalizacije. Osim ovoga se nastojalo postići

poverenje na čvrstim ekonomskim kriterijumima radi prevazilaženja krize u obnovi azijsko-

pacifičkih ekonomija. Tome, kao vrlo značajan, treba dodati dokument koji se naziva

„Akcioni program Kuala Lumpur”, po kome je neophodno reafirmisati matricu uvećanja

sposobnosti ekonomske infrastrukture. To se ocenjuje kao suštinska komponenta za

realizaciju vitalnog i ujednačenog razvoja članica APEC-a.

Posebna pažnja posvećena je jačanju aktivnosti na unapređenju elektronske trgovine, što

je specificirano u posebnom dokumentu. Time bi se izbegla ograničenja u ovom sektoru koja

bi mogla biti faktor zaustavljanja rasta trgovine. Kao nužna, ocenjena je urgentna potreba

uvođenja mera radi efikasne primene elektronske trgovine u praksi.

U Oklandu, Novi Zeland, 1999. godine raspravljalo se uglavnom o opštim temama. Zatim

se stalo na stanovište da treba stvoriti uslove za šire učešće članica APEC-a na tržištu.

U Bruneju, 2000. godine, raspravljalo se o pitanjima koja su se ocenjivala kao izazov za

novi milenijum. Afirmisalo se stanovište da je neophodno stvoriti APEC kao zajednicu

otvorenih i nezavisnih ekonomija, u kojoj bi se uvećale mogućnosti za učešće na globalnom

tržištu i obezbedili uslovi za prosperitet naroda.

Sačinjena je „Akciona agenda za novu ekonomiju”, koja među ostalim ciljevima ima za

cilj da utrostruči internet pristup kroz APEC regiju do 2005.godine.

U Šangaju, Kina, 2001.god. usvaja se Akciona agenda za nove ekonomije koja bi

podrazumevala stabilniju tržišnu strukturu. Samo na toj osnovi moguće su nove investicije,

razvoj infrastrukture za nove tehnologije i instaliranje inovacija koje će omogućiti korišćenje

humanih kapaciteta u smislu većeg korišćenja znanja, većeg nivoa obrazovanja i razvojnih

programa.

2002.godine – Los Kabos,Meksiko, APEC usvaja Akcioni plan o trgovinskim

olakšicama, Načela o trgovini i digitalnoj ekonomiji i Standarde Transparentnosti.

8

2003. godine – Bankok, Tajland, APEC se obavezao ne samo na promovisanje napretka

članova ekonomija, već i na promovisanje poboljšanja bezbjednosti građana u Azijajsko-

Pacifičkom regionu. APEC se zavetovao na preduzimanje konkretnih akcija kako bi rasturio

terorističke grupe, eliminisao opasnost od oružja za masovno uništenje i suprotstavio se

drugim bezbednosnim prijetnjama.

Čile je bio prvi južnoamerički domaćin samita, koji je održan u gradu Santijagu,

2004.godine. Na dnevnom redu te godine fokus je bio na suočavanju i borbi protiv terorizma,

razvoju malog i srednjeg preduzetništva, razmatranju sporazuma o slobodnoj trgovini i

sporazuma i regionalnoj trgovini.

2005.godine samit je održan u gradu Busan, Južna Koreja. Tema sastanka je bila Doha

runda pregovora Svetske trgovinske organizacije (STO), vodeći do STO Ministarske

Konfernecije 2005. god. koja se održavala u Hong Kongu u decembru. Nekoliko nedelja

ranije u Parizu su održani trgovinski pregovori između nekoliko članova STO-a, uključujući

SAD i Evropsku Uniju, usmjereni na smanjenje poljoprivrednih trgovinskih barijera.

Na samitu održanom 2006.godine u Vijetnamskom gradu Hanoi, APEC Lideri su uputili

poziv za novi početak globalnih pregovora o slobodnoj trgovini, dok su s druge strane uputile

osude terorizmu i drugim prijetnjama bezbjednosti. APEC je takođe kritikovao Severnu

Koreju za obavljanje nuklearnog testa i testa puštanja projektila u more te godine, urgirajući

na zemlju da preuzme konkretne i efikasne korake ka nuklearnom razoružanju.

2007.godine održan je samit u Sidneju, u Australiji, na kome su se politički lideri složili

da je željeni cilj od 25% smanjenog inteziteta energije uzajaman sa ekonomskim razvojem.

Po prvi put, APEC je izdao Deklaraciju o Klimatskim Promenama, Energetskoj Sigurnosti i

Čistom Razvoju, ukazujući na budeće delovanje u podršci novih međunarodnih aranžmana

klimatskih promena i obljavljuje napredni program praktičnih, kooperativnih akcija i

inicijativa.

Na samitu održanom 2008. god. u Limi, glavnom gradu Perua, APEC se fokusirao na

socijalne dimenzije trgovine i na smanjenje jaza izmedju razvojnih i razvijenih članica. Lideri

su takođe uputili na globalnu finansijsku krizu i obavezali se da će preduzeti sve potrebne

ekonomske i finansijske mere za vraćanje stabilnosti i rasta, i da će se snažno zalagati za

borbu protiv bilo kakvog oblika protekcionizma u trgovini i investicijama u svjetskoj

privredi.

9

ZEMLJA DOMAĆIN

Svake godine jedna od 21 članice APEC-a ima ulogu domaćina APEC sastanaka i služi

kao predsedavajući APEC-a. Zemlja koja je APEC domaćin, odgovorna je za predsedavanje

godišnjeg Sastanka Lidera Ekonomija, odabranih Ministarskih Sastanaka, APEC Poslova

Savetodavnog Veća itd. Do 2009.godine, domaćin je takodje ispunjavao obaveze na poziciji

izvršnog direktora u APEC Sekretarijatu. Od 2010.godine imenovanje će se vršiti na osnovu

fiksnog roka (3 god.) i biće otvoreno za kandidate iz svih članica.

„TRI STUBA” APEC-a

APEC deluje u tri široka područja u cilju ostvarivanja Bogor ciljeva. To su:

1. Liberalizacija trgovine i ulaganja

2. Poslovne olakšice

3. Ekonomska i tehnička saradnja

Liberalizacija trgovine i ulaganja – smanjuje i konačno eliminiše tarifu i necarinske

prepreke za trgovinu i investicije. Protekcionizam je skup jer podiže cjene roba i usluga.

Dakle, Liberalizacija trgovine i ulaganja se fokusira na otvaranje tržišta za povećanje

trgovine i ulaganja medju ekonomijama, što ima za rezultat ekonomski rast za članice APEC-

a i povećanje životnog standarda za sve.

Poslovne olakšice – se odnose na smanjenje troškova poslovanja, poboljšanje pristupa

informacijama i vođenje trgovinske politike i poslovne strategije radi olakšanja rasta, i

slobodne i otvorene trgovine. U osnovi poslovne olakšice pomažu uvoznike i izvoznike u

Aziji i Pacifiku pri susretu i obavljanju poslova efikasnije, smanjujući troškove proizvodnje

što vodi do povećanja trgovine, jeftinije robe i usluga i dodatne mogućnosti zapošljavanja

zbog proširene ekonomije.

Ekonomska i tehnička saradnja (ECOTECH) – je posvećena pružanju obuke i saradnje za

izgradnju kapaciteta u svim APEC članicama kako bi iskoristili globalnu trgovinu. Ovo

područje gradi kapacitete na institucionalnom i ličnom nivou kako bi se pomoglo APEC

10

članicama i njenim ljudima da steknu vještine potrebne za ispunjavanje svojih privrednih

potencijala.

KAKO DELUJE APEC?

- POLITČKI NIVO ( POLITIKA RAZVOJA) -

Susreti tj. sastanci koji se sprovode svake godine i koji pomažu da se oblikuje smjer

politike APEC-a su:

APEC Economic Leaders Meetings – APEC Sastanak Ekonomskih Lidera

APEC Ministerial Meeting – APEC Ministarski Sastanak

Sectoral Ministerial Meetings – Sektorski Ministarski Sastanci

APEC Business Advisory Council (ABAC) – APEC Poslovi Savetodavnog Veća

- RADNI NIVO –

APEC radi na nivou aktivnosti i projekata koji se sprovode od strane četiri odbora

visokog nivoa:

Committe on Trade and Investment – Odbor za Trgovinu i Ulaganja

Senior Officials Meeting Committee on Economic and Trade Cooperation – Sastanak

Visokih Zvaničnika Odbora za Ekonomsku i Tehničku Saradnju

Economic Committee – Ekonomski Odbor

Budget and Management Commitee – Budžetski i Upravni Odbor

- AKCIONI PLANOVI -

Kako bi se zadovoljili APEC-ovi Bogor ciljevi za slobodnu i otvorenu trgovinu i

investicije u Azija – Pacifiku, članice APEC-a slijede strateški putokaz koji je poznat kao

Program Akcije iz Osake. Članice APEC-a izveštavaju o napretku ka ostvarenju slobodne i

otvorene trgovine i investicionih ciljeva, kroz Individualne Akcione Planove (IAPs) i

Kolektivne Akcione Planove (CAPs), izveštavajući APEC na godišnjoj osnovi. Individualni i

Kolektivni Akcioni Planovi dostupni su putem posvećenog e-IAP websajta. Ova stranica

nudi mogućnost pretrage pojedinačnih APEC članica i njihovih IAPs.

11

- UČEŠĆE STEJKHOLDERA -

Jake ekonomije nisu izgrađene od strane samih vlada, već od stane partnerstva između

vlade i njenih ključnih stejkholdera, uključujući poslovni sektor, industriju, akademske

zajednice, političke i istraživačke institucije i interesne grupe unutar zajednice. APEC aktivno

uključuje ove ključne aktere jer pozdravlja učešće da:

Olakšava postizanje ciljeva kroz odgovarajuća APEC partnerstva

Jača kvalitet APEC-ovog rada ukazujući na relevantan uvid i stručnost

Pojačava razumevanje i podršku za APEC ciljeve kroz otvorenost, transparentnost i

široko zasnovano partnerstvo koje teži višim perspektivama od zajednice.

- APEC POSMATRAČI -

Azijsko-Pacifička ekonomska zajednica ima tri službena posmatrača:

1. Association of Southeast Asian Nations (ASEAN) Secretariat – Sekretarijat za

Udruženje zemalja Jugoistočne Azije

2. Pacific Economic Cooperation Council (PECC) – Konzul za Pacifičku Ekonomsku

Saradnju

3. Pacific Islands Forum (PIF) Secretariat – Sekretarijat Pacifičkog Ostrvskog Foruma

Ovi posmatrači učestviju na APEC-ovim sastancima i imaju potpun pristup dokumentima i

informacijama vezanim za ove sastanke. Posmatračke grupe obezbeđuju partnerstvo,

stručnost i uvid koji pomaže APEC-u da postigne svoje ciljeve i sprovede njegove

inicijative.

12

FINANSIRANJE APEC-a

APEC nije donatorska organizacija. Umesto toga, APEC aktivnosti se centralno

finansiraju iz malih godišnjih doprinosa APEC-ovih članica – od 1999.god. one su iznosile

3.3 miliona američkih dolara godišnje. Od 2009. pa nadalje, doprinosi članica će porasti za

30% na ukupno 5 miliona američkih dolara. Ovi doprinosi su korišćeni za finansiranje

Sekreterijata u Singapuru i različitih projekata koji podržavaju ekonomske i trgovinske

ciljeve APEC-a. Od 1997. Japan je pribavio dodatna sredstva – izmedju 1.6 i 4.6 miliona

američkih dolara godišnje – za projekte koji podržavaju APEC-ovu liberalizaciju trgovine i

investicija.

APEC-ove članice takodje pružaju znatne resurse kako bi se pomogao rad APEC-a. To

uključuje razmenu stručnog osoblja u Sekretarijatu; vođenje sastanaka; i delimično ili puno

finansiranje pojedinih projekata.

13

ZAKLJUČAK

Ono što je obećavajuće u ovoj saradnji je to što ona uspešno funkcioniše i daje rezultate.

APEC pronalazi načine i metode da se postigne uravnoteženje trgovinskih bilansa i,ono što

je posebno važno, da se maje moćnim zemljama omogući pristup na razvijena tržišta. U

ukviru ove integracije raspravljana su brojna pitanja razvojnog karaktera, a da pri tome nije

dominirao politički aspekt. Takođe se ispostavilo da brojna otvorena politička pitanja mogu

biti ostavljena po strani i da je,pored nesumnjivih razlika u gledištima, ipak moguće ostvariti

saradnju značajnog ekonomsko – trgovinskog nivoa.

14

LITERATURA:

Ekonomske integracije i trgovinski aspekti, Filip Turčinović

Međunarodna ekonomija, S. Popovčić – Avrć, M. Vidas – Bubanja

http://www.apec.org/

http://www.biznisnovine.com/cms/item/realtime/sr.html?

view=story&id=25559&sectionId=3

http://en.wikipedia.org/wiki/Asia-Pacific_Economic_Cooperation

15