Megatrend UniverzitetFakultet za državnu upravu i administraciju

Međunarodno privatno pravo

Elementi inostranosti u privatno pravnim odnosima i njihov način regulisanja

Predmetni profesor: Student:

Beograd, Mart 2012.

Sadržaj:

Uvod.........................................................................................................3Privatnopravni odnosi...............................................................................4Elementi inostranosti u privatnopravnim odnosima.................................4Pojavni oblici stranog elementa................................................................5Primer........................................................................................................6Način regulisanja privatnopravnih odnosa sa el.inostranosti....................7Direktan način...........................................................................................7Indirektan način.........................................................................................9Zaključak..................................................................................................10Literatura..................................................................................................11

2

Uvod

1Pojam - Međunаrodno privаtno prаvo je grаnа prаvа kojа se bаvi nаdležnošću sudovа, prаvom koje se primenjuje nа spor sа elementom inostrаnosti i priznаnjem i izvršenjem strаnih sudskih i аrbitrаžnih odlukа. Odlučujućа osobinа ove grаne prаvа je dа onа rešаvа grаđаnske sporove sа elementom inostrаnosti.

2Predmet – Predmet međunarodnog privatnog prava, kao discipline koja izučava određenu pravnu oblast, čine norme o određivanju merodavnog prava, građanskoprocesnim odnosima sa elementom inostranosti i pravima stranaca da u Srbiji stupaju u privatnopravne odnose.

Naziv – U vezi sa nazivom “međunarodno privatno pravo” stoje dve primedbe: prvo, ovo pravo zapravo nije međunarodno i drugo, ne bi se moglo reći ni da je privatno.

Međunarodno privatno pravo nije međunarodno jer je zapravo grana unutrašnjeg prava pojedinih država. Odnosi koje reguliše nisu međunarodni odnosi, već samo odnosi sa međunarodnim obeležjima, odnosno sa elementom inostranosti. Pravila za rešavanje ovih odnosa ne traže se u nekim univerzalnim principima, normama koje stoje iznad nacionalnih zakonodavstava, već u pozitivnim pravilima koja postavljaju zakonodavstva pojedinih država.

Protiv izraza, privatno, mogu se staviti zamerke čija je suština u tome da je taj termin proizvod jedne podele koja je danas i idejno i praktično prevaziđena.

1 http://sr.wikipedia.org/sr/

2 Varadi Tibor, Bordaš Bernadet, Knežević Gašo, Pavić Vladimir, Međunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzeće Službeni glasnik, Beograd 2012. str.40-45

3

Privatnopravni odnosi

3Podela prava na javno i privatno nastaje u doba liberalnog kapitalizma, u okvirima filozofije, u doba striktnog odvajanja i nemešanja javne i privatne sfere. Jedino opravdanje za korišćenje termina privatnopravni odnosi nalazi se danas na praktičnom nivou – izraz se upotrebljava jer nema adekvatnijeg skupnog termina za označavanje građanskog, porodičnog, radnog i privrednog prava.

Nije nimalo slučajno što se problemi međunarodnog privatnog prava javljaju u domenu privatnopravnih odnosa. Međunarodna trgovina nije, danas, nikakva uzgredna, pomoćna ili dodatna delatnost, privremena pojava, već zamajac razvoju nacionalnih ekonomija. U ovim oblastima, princip suverene jednakosti država ne ostvaruje se kroz princip izolovane suverenosti državnih pravnih poredaka. Pravni poreci ostaju i dalje suvereni i jednaki, ali na višem nivou, na bazi ustupaka među državama u cilju međusobne saradnje pravnih sistema. U te ustupke treba ubrojati i mogućnost primene nečijeg tuđeg prava (stranog prava) i priznavanja tuđih odluka. Stvara se jedna složenija, dinamična ravnoteža na bazi uzajamnih ustupaka u cilju saradnje.

U privatnopravnim odnosima nema apsolutne primene principa da svaki organ primenjuje samo domaće pravo, princip teritorijaliteta, već se javlja veoma složena dilema u pogledu merodavnog prava.

Elementi inostranosti u privatnopravnim odnosima

Za pojavu međunarodno-privatnopravnih problema nije dovoljno da je reč o privatnopravnim odnosima, već je neophodno da se u tim odnosima pojavi i jedno specifično, ključno obeležje a to je element inostranosti. Dakle tu se javlja element kojim se taj odnos vezuje za inostranstvo, tzv.strani element.

Ako se na jedan životni događaj, koji se vezuje za više država, gleda s aspekta organa jedne države, tada primećujemo da u tom odnosu, pored domaće izraženih obeležja, elemenata, postoji i strani element. Ako našu tačku posmatranja ne fiksiramo za jednu državu već fenomen posmatramo na opštem planu, tada dolazimo do zaključka da odnos nema strano, već međunarodno obeležje, da sadrži međunarodni elemenat.

Pojavni oblici stranog elementa3 Varadi Tibor, Bordaš Bernadet, Knežević Gašo, Pavić Vladimir, Međunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzeće Službeni glasnik, Beograd 2012. str.31-32

4

4Strani element se pojavljuje u tri osnovna oblika: u subjektu, objektu, kao i u pravima i obavezama. Svi elementi odnosa mogu da budu strano izraženi, odnosno mogu u sebi nositi strani element. Pojava stranog elementa u pravima i obavezama može izazvati dilemu. Reč je o tehničkom terminu kojim se označava da je odnos vezan za inostranstvo po mestu svog nastanka ili događanja (izvršenja). Kvalifikacija pojedinih pojavnih oblika stranog elementa vrši se u zavisnosti od polazne tačke, a to je uvek država u kojoj se raspravlja dati odnos.

1) Strani element u subjektu se javlja na bazi državljanstva kao pravne činjenice ali se može javiti na osnovu domicila (prebivališta) pa i boravišta lica koja stupaju u određeni građanskopravni, privrednopravni, porodičnopravni ili radnopravni odnos.

2) Strani element u objektu javlja se na bazi mesta nalaženja stvari koja je predmet transakcije i na osnovu merila pomoću kojih se utvrđuje pripadnost osnovnih sredstava prevoza (to merilo je najčešće mesto registarcije), kada su ova predmet transakcije.

3) Strani element u pravima i obavezama nastaje ako su strano obeleženi nastanak ili ispunjenje prava i obaveza npr. ako je pravni posao zaključen u inostranstvu, ili ako je deliktna radnja učinjena u inostranstvu.

Pojava stranog elementa u privatnopravnim odnosima ima opredeljujući značaj: strani element pretvara porodičnopravne, građanskopravne, radnopravne i privrednopravne odnose u odnose međunarodnog privatnog prava, tačnije u odnose koje je pozvano da reguliše i međunarodno privatno pravo.

Strani element je jedna od pretpostavki međunarodnog privatnog prava: to je differentia specifica koja razdvaja međunarodno privatno pravo od privatnog prava. Strani element je signal da smo napustili sferu u kojoj van svake sumnje sude domaći sudovi i primenjuje se van svake sumnje domaće pravo – te da treba postaviti pitanje da li će suditi domaći ili srani sudovi, da li će se primeniti domaće ili strano pravo.

PRIMER:

4 Varadi Tibor, Bordaš Bernadet, Knežević Gašo, Pavić Vladimir, Međunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzeće Službeni glasnik, Beograd 2012. str.32-33

5

5Ako bi student iz Venecuele, koji je diplomirao na Pravnom fakultetu novosadskog Univerziteta, a pod neposrednim uticajem mlade Vojvođanke bez diplome istog fakuleteta, odluči da trajno ostane u Vojvodinii da tu kupi stan, mogu da iskrsnu razni problemi. Postavlja se pitanje može li stranac da stiče sva ona prava koja mogu da stiču domaći državljanini?

U ovom slučaju, pitanje je da li se državljanin Venecuele moze oženiti državljankom Srbije, može li on da postane vlasnik stana u Srbiji i na primer može li ga davati u zakup kineskom nesvršenom studentu menadžmenta?

Najkarakterističniji od postavljenih problema je problem odredjivanja merodavnog prava. Po nekim shvatanjima jedino on predstavlja predmet medjunarodnog privatnog prava. Uprkos prevazidjenosti ovakvih shvatanja, nesumnjivo je da su pravila o odredjivanju merodavnog prava najznačajniji i najsvojstveniji deo medjunarodnog privatnog prava.

Problem odredjivanja merodavnog prava se ne javlja u vezi sa svim kategorijama pravnih odnosa. U prekršajnom postupku koji bi se vodio protiv turskog gastarbajtera ili bugarskog trgovca ne dolazi u obzir primena drugog prava do srpskog, ukoliko sude srpski sudovi. Isto važi ukoliko bi se protiv nekog od njih pokrenuo krivični postupak.

Nezamislivo bi bilo i to da naši organi primenjuju strane ustavne ili upravne norme. Sasvim je moguće i dogadja se veoma često da sudovi i naši organi primenjuju pravila nekog stranog prava prilikom raspravljanja nekog ugovornog odnosa prilikom odlučivanja o naknadi štete, podeli zaostavštine, sklapanju ili razvodu braka i u brojnim drugim slučajevima. Problematika odredjivanja merodavnog prava javlja se samo u domenu privatnopravnih odnosa.

Način regulisanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti

5 Varadi Tibor, Bordaš Bernadet, Knežević Gašo, Pavić Vladimir, Međunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzeće Službeni glasnik, Beograd 2012. Str.29

6

6Postoje dva osnovna načina regulisanja odnosa sa elementom inostranosti:

- Direktan (neposredan) i - Indirektan (posredan, kolizioni).

Instrument direktnog načina regulisanja su norme koje neposredno rešavaju sam sporni odnos, tj. pitanja koja se javljaju u vezi sa privatnopravnim odnosom koji sadrži element inostranosti.

Pod indirektnim načinom regulisanja podrazumevamno posredno regulisanje, ukazivanjem na merodano pravo, koje se vrši putem specifičnih pravnih normi koje se zovu kolizione norme.

Direktan način regulisanja

Direktno regulisanje međunarodnim propisima – idealan način rešavanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti bio bi njihovo neposredno regulisanje i to na međunarodnom planu. Ako bi sporazumom svih država sveta, međunarodnom konvencijom, bila stvorena jedinstvena pravila u pogledu ugovorne i deliktne odgovornosti i naknade štete, jedinstveni rokovi zastarelosti, jedinstveni uslovi za sklapanje i razvod braka itd., postojalo bi savršeno i jednostavno rešenje za one privatnopravne probleme za čije je rešavanje zainteresovano više država.

Ovakva rešenja su, utopija i teško je zamisliti jedno celovito i istinski univerzalno građansko, porodično, radno ili privredno pravo, pre svega zbog razlika koje među velikim pravnim sistemima postoje a i zbog nacionalnih specifičnosti i razlika.

Nema nijedne konvencije danas koja bi obuhvatila građansko, porodično, privredno ili radno pravo u celini. Međutim postoje pravila stvorena međunarodnim sporazumima kojima se regulišu veoma značajna pitanja iz oblasti građanskog, privrednog, porodičnog i radnog prava koja su prihvaćena od velikog broja zemalja. Takvi međunarodni sporazumi postoje u oblasti vazdušnog, drumskog i železničkog transporta i delimično pomorskog saobraćaja, postoje međunarodne norme koje neposredno regulišu menicu, ček, problematiku autorskog prava i industrijske svojine, kao i brojna druga pitanja.

6 Varadi Tibor, Bordaš Bernadet, Knežević Gašo, Pavić Vladimir, Međunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzeće Službeni glasnik, Beograd 2012. str.35-36

7

7Izučavanjem ovih jedinstvenih pravila bavi se i međunarodno privredno/trgovinsko pravo. Od posebnog je značaja osnivanje UNCITRAL-a (UN Commisssion for International Trade Law) Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovačko pravo čije je zadatak da koordinira postojeće i pokreće nove inicijative za stvaranje jedinstvenih, univerzalnih pravila međunarodnog trgovačkog (poslovnog) prava. Na regionalnom nivou značajne su pravne norme donete u okviru evropske zajednice.

Direktno regulisanje unutrašnjim propisima - Neki odnosi i pitanja koja se javljaju usled pojave elmenata inostranosti u privatnopravnim odnosima regulušu se direktno, normama domaćeg prava. Ovo se, pre svega, odnosi na pitanja prava stranaca i međunarodnog postupka.

Primer: Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa - „Strana fizička i pravna lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaća lica. Strano fizičko lice može na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima nasleđivanjem kao i državljanin Savezne Republike Jugoslavije.“

Ove i brojne druge norme domaćeg prava ne zadovoljavaju se ukazivanjem na merodavno pravo, već same postavljaju određena pravila ponašanja, kojima se neposredno uređuju odnosi sa elementom inostranosti. Unutar međunarodnog privatnog prava takva direktna regulativa je karakteristična za oblast privatnih prava stranaca. Domaća država neposredno uređuje putem imperativnih normi, koja su prava dostupna strancima i na koji način a koja prava ostaju rezervisana za domaće državljane.

7 Varadi Tibor, Bordaš Bernadet, Knežević Gašo, Pavić Vladimir, Međunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzeće Službeni glasnik, Beograd 2012. str.36-38

8

Indirektan način regulisanja

8Indirektan način regulisanja je po nekim shvatanjima jedini način koji spada pod međunarodno privatno pravo. Ova shvatanja su danas uglavnom već napuštena, no ostaje nesumnjivo da je indirektan način regulisanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti onaj način koji je tipičan, karakterističan za međunarodno privatno pravo.

Suština indirektnog načina regulisanja je u odabiranju merodavnih pravila za razrešavanje spornog odnosa. Osnovni instrument takvog načina regulisanja su specifične norme koje se zovu kolizione norme.

Primer 1: Zakon o menici – “Sposobnos lica da se menično obaveže određuje zakon njegove zemlje.”

Primer 2: Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi – „Forma pravne radnje u plovidbenom odnosu ocenjuje se po pravu mesta gde je radnja izvršena, odnosno gde je morala biti izvršena, ili po pravu koje je merodavno za plovidbeni odnos u celini.“

Ova pravila ne kažu neposredno ništa meritorno o tome ko se smatra menično sposobnim, u kakvom se obliku imaju preduzeti menične radnje ili radnje u plovidbenom odnosu. Ova pravila samo upućuju na merodavno pravo po kojem će se ta pitanja raspraviti.

Zaključak8 Varadi Tibor, Bordaš Bernadet, Knežević Gašo, Pavić Vladimir, Međunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzeće Službeni glasnik, Beograd 2012. str.36-38

9

Na kraju možemo da zaključimo, direktnu ili neposrednu tehniku regulisanja možemo odrediti kao tehniku pri kojoj se na činjenice primenjuje pravno pravilo koje svojom primenom činjenični odnos pretvara u pravni na taj način što određeno ponašanje učesnika odnosa čini obaveznim.

U okviru direktnog načina regulisanja odnosa, pravilo mora u sebi da sadrži:

1) opis činjenica na koje se ima primeniti (tzv. dispoziciju) i2) konačnu instrukciju o budućem obaveznom ponašanju (tzv. sankciju).

Specifičnost kolizione tehnike regulisanja odnosa je u tome što, na osnovu kolizionih normi, iz činjeničnog odnosa ne nastaje automatski konačni pravni odnos, već se „lokalizacijom“ činjeničnog odnosa, stvaraju pretpostavke za njegovo nastajanje. Tako posmatran, indirektan (kolizioni) način regulisanja odnosa je usputna stanica na putu između početnog činjeničnog i konačnog pravnog odnosa.

Koliziona tehnika sadrži uputstvo o ponašanju (koje glasi merodavno je pravo zemlje X) te je, s aspekta međuađunarodnog privatnog prava, primenom kolizione norme slučaj neopozivo rešen.

Literatura:

10

1) Varadi Tibor, Bordaš Bernadet, Knežević Gašo, Pavić Vladimir, Međunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzeće Službeni glasnik, Beograd 2012

2) Internet izvori: http://sr.wikipedia.org/sr/

medjunarodna ljudska prava pravni fakultet univerziteta u beogradu milan paunovic boris krivokapic ivana krstic 2010 godina

11