Medjunarodno Privatno Pravo Cirilica

8/18/2019 Medjunarodno Privatno Pravo Cirilica

1/55

1. Појам, предмет и назив МПП

ПОЈАМ

Међународно приватно право представља грану унутрашњег права. Његова правила нису

међународна, него међународно оеле!је имају односи "оје регулише јер се везују за више

суверенитета. Правилима међ.прив.права на дире"тан или индире"тан на#ин се регулишу онаправна питања "оја се постављају услед појаве елемената иностраности у приватноправним

односима.

Под предметом мпп$а %"ао нау#не дис&иплине' подразумевају се норме о одређивању

меродавног права, норме о грађанс"опро&есним односима са елементом иностраности и

правима страна&а да у (рији ступају у приватноправне односе.

О предмету мпп$а у до"трини постоје два становишта)

да су то пре свега они правни односи "оји су регулисани нормама мпп

да су то норме "оје регулишу одређене односе

*А+- Међународно приватно право није аш аде"ватан термин, јер мпп нијемеђународно ве/ заправо грана унутрашњег права "он"ретни0 др!ава. Односи "оје регулише

нису међународни, ве/ су то односи са елементом иностраности. правној до"трини ило је

употрее и други0 термина од "оји0 се ниједан није шире при0ватио) "олизионо право, право

примене права, поларизовано право, грани#но право, интерсистемс"о право, "он2ли"тно

право.

3. *а#ин %метод' регулисања МПП

Постоје 4 на#ина регулисања односа са елементом иностраности) дире"тан и индире"тан.

1. нструменти дире"тног регулисања су норме "оје непосредно решавају сам спорни однос.

5ире"тан на#ин регулисања јавља се у два вида)

6 дире"тно регулисање међународним прописима $ "ао што је то слу#ај са 7онвен&ијом * о

уговорима у међународној продаји рое %8е# 19:;.', правне норме донете у о"виру


2/55

5опунс"им изворима мпп$а у појединим земљама сматрају се и ои#аји %међународни и

унутрашњи'. >а"ође изворе мпп$а представљају и рати2и"овани међународни уговори,

илатерални и мултилатерални.

Основни извор мпп $а у свим земљама %са изузет"ом они0 у "ојима ва!и пре&едентно право'

су за"они, ило у виду посени0 за"онаCза"они"а, ило у виду разни0 за"она. земљама

&оммон лаD система главни извор права дуго је ила судс"а пра"са, "оја и даље има вели"у

улогу, с тим што од средине EE ве"а долази до изра!еније за"онс"е интервен&ије.

-ели"и зна#ај за уједна#авање "олизиони0 норми имају и мултилатералне "онвен&ије "оје се

доносе у о"виру Fаш"е "он2ерен&ије. Fаш"а "он2ерен&ија за међународно приватно право

основана је 19:3. године, и њена делатност се састоји у томе да припрема те"стове

мултилатерални0 "онвен&ија ради оезеђивања уни2ормни0 правила мпп$а. %до данас

усвојено 3G "онвен&ија'. Поред Fаш"е "он2ерен&ије постоје и друге организа&ије "оје се

аве уни2и"а&ијом правила мпп$а) Међународна "омисија за грађанс"а стања, Међународна

"он2ерен&ија амери#"и0 др!ава, (авет а"ође извор међународног приватног права је и став, "оји

питња мпп$а регулише на посредан или непосредан на#ин. Поред +МПП$а, извори

међународног приватног права су и други за"они, па и не"и подза"онс"и а"ти) +а"он о #е"у,

+а"он о мени&и, +ОО, +ПП, +П...Поред ови0, зна#ајан извор мпп$а су и мултилатералне и

илатералне "онвен&ије.

FЈ


3/55

појављују "ао спе&ијални за"они. А"о су у су"оу уговори истог ранга примењује се правило

леK постериор дерогат леги приори. Поред ови0 правила до"тирина предла!е за одређивање

0ијерар0ије између међ.уговора и прин&ип е2и"асности, "ао и прин&ип најповољнијег права.

Питање су"оа разли#ити0 извора међ.прив. права поставља се и у ситуа&ијама унутар истог

правног порет"а, у"оли"о више разли#ити0 извора регулише исто питање. +ММП овај

пролем решава та"о што изри#итом одредом прописује да одреде остали0 за"она "ојимасе регулише материја мпп $а имају примат над +МПП %#лан 3) одреде овог за"она не

примењују се на односе из #лана 1. овог за"она а"о су регулисани другим савезним за"онима

или међународним уговорима'. Ова"ав став се заснива на општем правилу леK спе&иалис

дерогат леги генерали.

о мо!е ити један правни институт %нпр својина,

уговор', један тип правног односа или једно правно питање у вези са не"им институтом или

односом %нпр 2орма уговора, застарелост, ро" испору"е, место испору"е', а мо!е ити и &ела

грана права

%породи#ноправни односи'.

4 >АN7< -


4/55

za %ra&anskoprane de!ikte lex loci delicti commissi (zakon #esta izr'enja de!ikta"u po%!edu or#e prani) pos!oa locus regit actum (#esto !ada čino#"

lex loci contractus (zakon #esta zak!jučenja u%oora"

za u%oorne odnose lex loci solutionis (zakon #esta izr'enja"lex loci venditoris (zakon #esta proda$a" princip najtešnje povezanosti (prin$ip naj*!iže eze"

lex voluntatis (autonomija volje)

u razni# situa$ija#a lex fori (zakon suda, foruma)

>а#"е везивања могу се "ласи2и"овати према не"оли"о "ритеријума.

O према томе "а"ва овлаш/ења, односно упутства дају органу "оји примењује "олизиону

норму, та#"е везивања се деле на непосредно везују/е и о"вирне.

1. *епосредно везују/е су оне та#"е везивања "ојима је сам за"онодава& извршио вредновање

могу/и0 оли"а повезаности једне правне "атегорије са разним суверенитетима и изарао

једну везу "оја /е непосредно да повезује са меродавним правом. *азивају се још и A0ард анд

2аст рулесA $ #врсте и рзе, јер поступају/ем 2оруму не остављају ни"а"ву могу/ност запро&ену тога да ли је право на "оје у"азује "ол.норма заиста у најли!ој вези са односом "оји

је изра!ен "роз правну "атегорију. >о су све горе %у таели' наведене та#"е осим прин&ипа

најтешње повезаности.

4. О"вирне та#"е везивања су оне та#"е "од "оји0 је вредновање повезаности итним делом

препуштено судијиC2оруму. +а"онодава& само поставља одређене о"вире и смерни&е, али не

утврђује дире"тно релевантну везу. >а"ва је та#"а везивања прин&ип најтешње повезаности,

"ао и тзв. "лаузуле изузет"а. 7лаузулом изузет"а "оригује се дејство поједина#не 2и"сне

та#"е

везивања. Пример) право одређено на основу овог +а"она не/е се примењивати у"оли"о је, созиром на све о"олности, о#игледно да спор има врло слау везу са тим правом, и да се

налази у много тешњем односу са не"им другим правом. 7лаузуле

изузет"а могу да уду постављене "ао генералне "л.изузет"а %слу#ај са наведеним примером

горе' и "ао посене "лаузуле изузет"а. Посене "лаузуле изузет"а могу да уду отворене

посене "л.изуз. %овлаш/ење суда је подједна"о широ"о "ао и "од генералне "лаузуле

изузет"а' и

затворене пос."л.изуз.%њоме се судији нала!е не само "ада ве/ и та#но у "ом смеру да

одступи'.

O подела на просте и "омпле"сне та#"е везивања

1. Просте та#"е везивања су оне "оје воде до једног меродавног права, следе/и ило стри"тна

ило о"вирна упутства.

4. 7омпле"сне су оне та#"е везивања "оје, унутар исте "олизионе норме, воде до више

меродавни0 права. 7омпле"сна та#"а мо!е да уде постављена алтернативно, "умулативно и

супсидијарно.

Примери)

за материјалне услове за"љу#ења ра"а меродавно је право др!ављанства уду/и0

супру!ни"а и леK 2ори $ што зна#и да а"о су верени&и разли#итог др!ављанства а за"љу#ују

ра" у тре/ој земљи потрено је да су "умулативно испуњени услови сва три права


5/55

у погледу 2орме уговора меродавно је ило право места за"љу#ења уговора, ило право "оје

је меродавно за садр!ај уговора $ алтернативна "омпле"сна та#"а везивања

за пословну спосоност меродавно је право др!ављанства, а у слу#ају да ли&е нама

др!ављанство, право његовог доми&ила $ супсидијарна "омпле"сна та#"а везивања

O подела на сталне и променљиве

Nињени&е на "ојима се темеље та#"е везивања и "оје су признате "ао релевантна веза са

меродавним правом могу ити сталне и променљива, па се отуда и та#"е везивања могу

поделити на сталне и променљиве

1. (талне су оне та#"е везивања "оје су временс"и и просторно 2и"сиране. >о су пре свега

оне

та#"е везивања #ија је #ињени#на подлога један догађај. *пр) за"љу#ење уговора, извршење

дели"та. сталне та#"е по својој природи спада и леK реи ситае али само а"о је ре# о месту

нала!ења

непо"ретности.

4. Променљиве %варијаилне' су оне та#"е везивања "оје нису у "он"ретном слу#ају2и"сиране ни

временс"и ни просторноI "оје се заснивају на #ињени&ама "оје се могу мењати, па при томе

могу да у"а!у на разна меродавна права. >о је слу#ај са леK реи ситае "ада су у питању

по"ретне ствари %посматрана ствар мо!е да мења своје место нала!ења, а а"о су та

разли#ита места у разли#итим др!авама, настаје тзв Aмоилни су"о за"онаA'.

"ара"теристи#не варијаилне та#"е везивања спадају и др!ављанство, доми&ил, седиште

правног ли&а.

-?(>< 7О@+О*F *О?М

1. подела "олизиони0 норми на)

-J?А*< су оне "ол.норме "оје зог своје апстра"тности у"азују на право ило "оје

др!аве у "он"ретном слу#ају. Пример) за стварна права на не"ретнинама примени/е се за"он

места нала!ења ствари.

Ј?А*< су оне "олизионе норме "оје у сва"ом слу#ају доводе до примене једног

права, и то дома/ег права. Пример) за стварна права на не"ретнинама "оје се налазе у (рији

примени/е се право (рије.

4. према томе да ли је "ол.норма подона и довољна да у"а!е на меродавно право или не,

"олизионе норме се могу поделити на самосталне и несамосталне.

(АМО(>А@*< су "ол.норме "оје у"азују на меродавно право. Њи0овом применом на

"он"ретне о"олности слу#аја норма доводи до "он"ретног меродавног права. Пример) у

погледу

стварноправни0 односа на по"ретним стварима меродавно је право места нала!ења ствари.

*А@*< су оне "ол.норме #ија 2ормула&ија није довољна да се помо/у њи0

одреди меродавно право. Оне допуњују самосталне норме та"о што садр!е ојашњење,

упутства "ојима се утврђује "он"ретно меродавно право. *есамосталне "ол.норме се односена општи део мпп$а и изра!авају став за"онодав&а о општим институтима %о узвра/ању и

упу/ивању, о изигравању за"она, о "вали2и"а&ији...'. Пример) не примењује се право стране


6/55

др!аве "оје и ило меродавно

по одредама овог или другог савезног за"она, а"о и његово примењивање имало за &иљ

изегавање примењивања права (?Ј.

Правна природа "олизиони0 норми

Питање правне природе "ол.норми своди се на дилему да ли су ове норме императивне или

диспозитивне. Питање је да"ле, да ли је суд оавезан да примењује "ол.норме еK о22и&ио

#им се у правном односу јавља релевантан страни елемент, те да ли је оавезан да по

слу!еној ду!ности примењује право на "оје у"азује "ол.норма, ез озира да ли је то дома/е

или страно право, и ез озира на то да ли међу стран"ама уопште постоји спор о"о

меродавног права.

А"о су "ол.норме императивне природе, онда и0 треа применити у сва"ом слу#ају, #а" и

онда "ада то ниједна стран"а не тра!и.

А"о су "ол.норме диспозитивне природе онда понашање страна"а и њи0ови предлози или

одсуство исти0 могу да ути#у на то да ли /е суд уопште да примени своје "олизионе норме успору са елементом иностраности. >а"о у земљама &оммон лоD$а "ол.норме нису

императивне природе, и енглес"и судови позивање на "ол.норме у потпуности препуштају

стран"ама. Pран&ус"ој и (А5 ва!и исто правило, с тим што судови могу али и не морају

да примене "олизионе норме и ез ини&ијативе страна"а.

најве/ем роју "онтинентални0 правни0 система "ол.норме су постављене императивно

%Jпанија, Аустрија, *ема#"а, >урс"а, Fоландија'

*орме нашег +МПП$а, "ао и "олизионе норме "оје су садр!ане у другим изворима су

императивне природе, што зна#и да су судови ду!ни да примењују "ол.норме по слу!еној

ду!ности, а ду!ни су да примене и страно право а"о та#"а везивања у"азује у том прав&у.

H. (азнање и примена страног права

По питању сазнања и до"азивања права једне стране земље у &иљу негове примене од стране

дома/ег суда, у упоредном за"онодавству и пра"си издвајају се два система.

Први систем заступљен је у англоамери#"им правима. овим системима се страно право

третира "ао #ињени&а, "ао 2а"ти#"а о"олност "оју саме стран"е у поступ"у треа да до"азују

"ао и сва"у другу #ињени&у. Пред енглес"им судовима ва!и претпостав"а да је садр!ина

страног права једна"а садр!ини дома/ег праваI ова претпостав"а је оорива и терет

до"азивања ле!и на стран&и "оја тврди супротно %страно право се сазнаје и до"азује путемсведо"а$вешта"а'. А"о стран"а "оја се позива на одређену норму страног права не успе да

до"а!е садр!ину те норме остаје на снази претпостав"а да је страно право једна"о дома/ем и

енглес"и суд /е применити сопствено материјално право.

5руги систем јесте систем по "оме се страно право сматра "ао право. (уд је по слу!еној

ду!ности ду!ан да сазна страно право, при #ему се мо!е оратити и стран"ама, другим

др!авним органима или нау#ним институ&ијама. -а!и у Аустрији, талији, *ема#"ој,

8разилу, Pинс"ој...

Од вели"ог зна#аја на сазнање и примену страног права су и илатералне "онвен&ије о

правној помо/и %"ојима се предвиђа међусоно оавештавање о правним прописима', "ао имултилатералне "онвен&ије)


7/55


8/55

"вали2и"а&ију треа вршити по @


9/55

за то питање мора постојати спе&ијална "олизиона норма

3' неоп0одно је да материјалноправни резултат до "ојег доводи повезивање са ослон&ем на

леK 2ори уде разли#ит од материјалноправног резултата до "ојег се долази а"о се "ао та#"а

везивања "ористи леK &аусае.

упоредној правној пра"си најве/и рој одлу"а у "ојима се појавило прет0одно питање је из

породи#ног праваI нај#еш/е се "ао прет0одно питање јавља ра", за "оји се везују многаправа "оја се у спору јављају "ао главно питање) издр!авање, наслеђивање...

теорији постоји више становишта о решавању пролема меродавног права за прет0одно

питање. Један рој аутора се зала!е за тзв. зависно повезивање $ меродавно материјално

право за

прет0одно питање одређује се применом "ол.норме права "оје се има применити на главно

питањеI повезивање леK &аусае. Основни аргуменат у прилог ова"вог решавања пролема

прет0одног питања је у томе што се на тај на#ин пости!е међународна 0армониза&ија

решења.

-е/ина аутора се међутим зала!е за независно повезивање $ меродавно право за прет0одно

питање одређује се исто она"о "а"о се одређивало мерод.право за главно питање, полазе/и од

"олизиони0 норми леK 2ори. %тиме се даје предност интерној 0армониза&ији'

>ре/е становиште се зала!е за то да не треа унапред одређивати на#елно решење, ве/ у

сва"ом "он"ретном слу#ају вагати интересе и опредељивати се за одређено повезивање.

(тав аутора уRени"а%-,8,7,П' ) у слу#ајевима у "ојима одлу"а о прет0одном питању улази у

диспозитив судс"е одлу"е и тиме је оу0ва/ена правном снагом прет0одно питање се повезује

леK &аусае.

9. ?енвои

?енвои %#ита се ранвуа' представља узвра/ање и упу/ивање на даље право. >о је мисаона

опера&ија "оја се врши од стране судије полазне др!аве прили"ом одређивања меродавног

права.

?анвуа се јавља у 4 вида)

O узвра/ање, тј. упу/ивање на дома/и за"он $ постоји онда "ада дома/а "ол.норма упу/ује

дома/и суд да примени страно право, а страно право у својој "ол.норми предвиђа примену

дома/ег за"она %за"она полазне земље' (рија талија, а талија (рија⇒ ⇒

O упу/ивање на за"он тре/е земље %преупу/ивање' $ постоји онда "ада дома/а "ол.норма

упу/ује на примену страног права, а "ол. норма страног права предвиђа примену права не"е

тре/е земље (рија талија, а талија 8елгија⇒ ⇒

5а и у једном "он"ретном слу#ају дошло до примене ранвуа потрено је да су испуњене 3

претпостав"е)

1. да је у полазној земљи при0ва/ена "он&еп&ија по "ојој "олизионе норме упу/ују на једно

право у &елини, у"љу#ују/и ту и "ол.норме тог права, а не само на метеријалне норме тог

права %да је при0ва/ено тзв. "олизионо упу/ивање'

4. други услов је да у "он"ретном слу#ају "ол.норме др!аве суда и "ол.норме права на "оје је


10/55

упу/ено уду разли#ите, тј. да имају разли#ите та#"е везивања.

3. потрено је и да постоји одређени #ињени#ни с"лоп, та"ав распоред #ињени&а "оји

омогу/ава да се разли#ита мерила при0ва/ена у две или више "ол.норми у датом слу#ају

везују за разли#ите др!аве.

%*ема& оставила& Cдр!ављанствоC умре у Pран&ус"ој Cдоми&илC '

Посено питање "од ранвуа јесте) где треа стати са упу/ивањемQ Постоје два решења у

упоредном праву)

S ранвуа у једном "ора"у %делими#ни, сингле, "онтинентални ранвуа' $ подразумева да се

уве"

#ини само један "ора" у лан&у узвра/ања или преупу/ивања на даље право. 5р!ава 2орума

сматра да је друга др!ава та "оја има монопол на одлу"у меродавног права, а изор "оји #ини

та друга др!ава је "она#ан.

S 2ореигн &оурт теорT %теорија страног суда, дупли, тотални ранвуа' $ развијена пре свега уенглес"ом праву, полази се од постав"е да прили"ом упу/ивања дома/и суд треа да се

постави у поло!ај страног суда, и место пре"ида лан&а зависи од становишта "оје према

ранвуа заузима мпп земље на "оју је упутила дома/а "олизиона норма. 1

+емље "оје не при0ватају ранвуа су Перу, Mр#"а, 8разил,


11/55

(ријаUPран&ус"аU(рија

4. а"о 2ран&ус"а "ол.норма упути на не"о тре/е право, и то тре/е, или не"о даље право

узврати на наше, онда се ту стаје %уве" се стаје "ада се дође до нашег права'

(ријаUPран&ус"аU*ема#"аU(рија

3.међутим +МПП не даје решење на питање где треа стати са преупу/ивањем а"о страна"ол.норма не узврати на наше право (ријаUPран&ус"аU*ема#"аU...

постоји став у теорији %(тојанови/' да у том слу#ају треа гледати "а"ав став према ранвуа

заузимају права они0 др!ава на "оје упу/ују наше "ол.норме, тј. да заправо треа применити

2ореигн &оурт теорT

1) објашњење--- форен-корт теорија иде овако

ако наша кол.норма упути на неко страно право ми гледамо и његове кол.норме али гледамо

и какав став о ранвуа има та земља

ако Србија упути на Француску упу!ује на њено целокупно право зна"и и кол.норме пагледамо на које право она упу!ује и у ком обиму да ли Француска при#вата колизионо

упу!ивање или не при#вата ранвуа

1. да Француска при#вата ранвуа то зна"и да и она даље упу!ује колизионо па и у праву на

које она упути опет гледамо кол.норме и где оне упу!ују а ланац тог упу!ивања зависи од

тога како је Француска регулисала ранвуа колико је корака она предвидела да се мо$е и!и

Србија % кол. норма Француске% кол.норма &ема"ке % ... крајња та"ка ланца зависи од

тога колико корака у упу!ивању предви'а првоупу!ено право

(.да Француска не при#вата ранвуа онда ми не гледамо кол.норме права на које она упути

ве! само материјалне норме дакле кона"но меродавно право би било право на које Франц.

упути јер она не упу!ује колизионо ве! материјално

Србија % кол.норма Француске % материјална норма &ема"ка

1;. Јавни пореда"

При0ватањем прин&ипа да /е дома/и судови применити оне материјалне норме на "оје у"а!е

дома/а "олизиона норма уједно је створен и вели"и ризи" да дође до тога да дома/и судови и

други органи примене и норме "оје су дуо"о противне основним на#елима на "ојима сетемељи дома/е право. сти пролем се јавља и прили"ом признавања страни0 судс"и0

одлу"а. ( тога је у међународно приватно право уведен појам јавног порет"а "ао инструменат

путем "ојег се одступа од "олизиони0 норми. Под јавним порет"ом се подразумевају оне

вредности дома/ег порет"а "оје се не могу !ртвовати и од "оји0 се не мо!е одступити зарад

међународне сарадње, #а" ни "ада правила мпп$а при0ватају "омпетентност страног права.

Јавни пореда" (рије #ине она правила правног и друштвеног порет"а од "оји0 се не мо!е

одступити и "оје дома/и органи морају поштовати #а" и "ада дома/е норме међународног

приватног права при0ватају "омпетентност страног права и суда.

При утврђивању садр!аја и грани&а јавног порет"а могу/а су два приступа)

путем једне опште "лаузуле, односно апстра"тне де2ини&ијеI "ао што је то) Aосновни


12/55

прин&ипи правног порет"аA, Aприн&ипи друштвеног и др!авног уређењаA, Aсуштинс"и

прин&ипиA...

путем енумера&ије норми "оје оу0вата јавни пореда", или нарајањем домена у "ојима

императивне норме представљају аутоматс"и део јавног порет"а

*ај#еш/е се остаје при 2ормула&ији да се не/е признати страни за"он, односно страна

одлу"а, а"о су Aпротивни јавном порет"уA, или Aа"о су о#ито противни јавном порет"уA. >а"ве

2ормула&ије су при0ва/ене и у Fаш"им "онвен&ијама.

8ез озира на то "а"о је де2инисан, јавни пореда" се не мо!е изједна#ити са императивним

нормама, и представља у!у "атегорију. Он оу0вата само оне норме "оје штите најосновније

вредности правног порет"а, а не све императивне норме.

Прили"ом "ориш/ења установе јавног порет"а зна#ајна је и Aунутрашња везаA , односно

интезитет везе између "он"ретног правног односа и дома/ег порет"а. 5а ли /е се у једном

"он"ретном слу#ају применити решење дома/ег права и от"лонити страна норма не зависи

само од степена супротности између стране норме и дома/ег порет"а, ве/ и од тога у "ојој

мери је дома/а др!ава у датом слу#ају заинтересована, и у "ојој мери је дома/и пореда"

тангиран. Овиме се, заправо, врши релативиза&ија јавног порет"а. Јавни пореда" се ралативизира и у том прав&у да је потрено сагледати &ело"упну ситуа&ију, тј. "онте"ст у

"ојем се страна норма или одлу"а јављају пред дома/им органима. (трана норма се не

от"лања аутоматс"и а"о је итно разли#ита, ве/ само а"о њена примена доводи до та"вог

мериторног резултата "оји је неспојив са основним прин&ипима на "ојима се темељи дома/и

пореда".

Последи&е примене установе јавног порет"а се огледају у томе да) а"о је страно право

ин"омпати илно са дома/им јавним порет"ом тада се одступа од "олизионе норме 2орума и

от"лања се примена страног права, а слу#ај се решава на ази правила и прин&ипа леK 2ори.

Аргументи у прилог) установа јавног порет"а има прогресивну улогу %слу#ајеви

супротстављања јавног порет"а ропству, дис"римина&ији према раси, на&ионалности, полу...'

Аргументи против) главни недостата" установе јавног порет"а огледа се у томе што се ни у

за"онодавствима ни у теорији нису о2ормили јасни по"азатељи ни претпостав"е за примену

те установе.

П?ОМ


13/55

сопствену меродавност ез посредовања "олизиони0 норми. овом погледу постоји

сли#ност норми непосредне примене и норми јавног порет"аI тј и једне и друге /е се

применити ез озира на то шта "а!е "олизиона норма. ?азли"а између **П и ЈП се састоји

у томе што до интервен&ије јавног порет"а долази на"он што је утврђено меродавно право

одређене стране др!аве, до" се норме неп.примене примењују мимо тј. ез прет0одне

"онсулта&ије "олизиони0 норми.

"руг норми непосредне примене углавном спадају норме антимонополс"ог за"онодавства,прописи о увози и извозу, девизни прописи ...

Прили"ом примене **П треа разли"овати три ситуа&ије)

1. **П је део правног система др!аве 2орума %леK 2ори' $ у овом слу#ају суд поступа по

налогу свог за"онодав&а и примењује **П ез озира на то "оје право је меродавно по

"олизионој норми

4. **П је део права "оје је у датом слу#ају меродавно %леK &аусае' $ у овом слу#ају сасвим је

логи#но да се **П примени јер је део правног система #ија је меродавност утврђена

3. **П припада не"ом тре/ем праву %није ни леK 2ори ни леK &аусае, али је у јасној вези саспорним односом' $ овај слу#ај је споран и ствара недоуми&е. теорији има превагу став да

се **П тре/е др!аве могу применити, или ар узети у озир. О овом питању ило је решења

у не"им Fаш"им "онвен&ијама, у ?имс"ој "онвен&ији о меродавном праву за уговорне

оавезе.

?имс"а "онвен&ија, #лан G ) A7од примене права одређене др!аве на темељу ове 7онвен&ије,

мо!е до/и до примене принудни0 прописа не"е друге др!аве са #ијим правом #ињени#но

стање стоји у ли!ој вези, а"о се, и у "ојој мери се према праву др!аве #ији су то принудни

прописи, ови могу применити, ез озира на право меродавно за уговор. При одлу#ивању да

ли /е се омогу/ити дејство овим принудним прописима, узима се у озир њи0ова природа, и

свр0а, "ао и последи&е њи0ове примене или непримене.A

*АJ


14/55

зигравање за"она у међународном приватном праву јавља се у два основна типа)

1. први подразумева да се пред дома/им органом наме/е примена страног уместо дома/ег

права, с"ре/у/и нормалан права& дејства дома/е "олизионе норме путем вешта#"и створене

та#"е везивања.

4. други тип озна#ава 2раудулозно изегавање српс"и0 %дома/и0' императивни0 прописа

пред страним органом.

(ан"&ионисање 2раус легис састоји се у томе да се не узима у озир 2раудулозно створена

та#"а

везиван ја, ве/ се примењује оно право "оје и ило меродавно да није дошло до

манипулисања са та#"ом везивања, а то је дома/е право. При томе, по владају/ем мишљењу,

не дира се у саму новонасталу #ињени&у %нпр. не ништи се новосте#ено страно

др!ављанство' само се одија примена страног права #ију меродавност настоји да успостави

2раудулозно та#"а везивања. англоса"сонс"ом и нема#"ом праву 2раус легис није

сан"&ионисан.

*АJ< П?А-О $ +МПП, #лан L ) A*е примењује се право стране др!аве "оје и ило

меродавно по одредама овог или другог савезног за"она, а"о и његово примењивање имало

за &иљ изегавање примењивања права (?Ј.A

(ан"&ионисање изигравања за"она је општа установа на#ег међунар.прив. права. зигравање

за"она се спре#ава само а"о је путем вешта#"и створене та#"е везивања изегнута примена

дома/ег материјалног права пред дома/им органомI и тада се примењује дома/е право

дома/е право "оје и и ило меродавно да није дошло до манипулисања та#"ом везивања.

(ан"&ионисање 2раус легис проте!е се и на односе са страним елементом "оји нису

регулисани у

+МПП, ве/ у другом за"ону.

13. -ременс"и 2а"тор у МПП

5омашај правни0 норми има своје просторне, временс"е, а поне"ад и персоналне грани&е.

>а"о се и унутар међународног приватног права, гране "оја по својој суштини регулише

територијалне грани&е правни0 норми, јавља та"ође и пролем су"оа за"она у времену.

1. нтертемпорални су"о за"она на терену мпп$а постоји онда "ада се мењају "олизионе

норме. Пролем је у суштини исти "ао и са пролемом временс"ог ва!ења остали0 норми,

само што се јавља у спе&и2и#ној оласти. ?ешења се тра!е у општим правилима о

временс"ом ва!ењу правни0 норми %општа правила о транзи&ији леK 2ори', или у посеним

прелазним одредама "оје се могу донети при промени "олизиони0 норми. поредноправно

посматрано, за"онодав&и се углавном одлу#ују за то да се дома/е "олиз.норме не примењују

на односе настале пре њи0овог ступања на снагу V зарана ретроа"тивности.

>а"о наш +МПП у својим транзиторним одредама предвиђа следе/е, #лан 1;G) Aодреде овог

за"она не/е се примењивати на односе "оји су настали пре ступања на снагу овог за"онаA .

4. нтертемпорални су"о за"она на терену мпп$а постоји онда "ада се мењају норме

меродавног права на "оје у"азују "олизионе норме. том слу#ају пролем се решава


15/55

правилима о временс"ом су"оу за"она леK &аусае, тј. према правилима оног права "оје је

меродавно.

3. нтертемпорални су"о за"она на терену мпп$а постоји и онда "ада се мењају одреде "оје

представљају јавни пореда". овом слу#ају уве" се примењују правила новог јавног порет"а,

ез озира што су тиме повређена општа правила о неретроа"тивности.

B. нтертемпорални су"о за"она постоји и онда "ада дође до промена сувренеитета. %слу#ај

Југославије' Променом суверенитета над територијом једне др!аве , или над делом њене

територије, долази до промене %су"&есије' за"она "оји су последи&а појаве новеCнови0

за"онодавне власти, а не последи&а промене за"она од стране једне те исте власти. ?азли"а

између овог интертемпоралног су"оа за"она и прет0одни0 видова јесте у томе што је у

за"ону дошло до

промене суверенитета "оја изазвало промену "ара"тера за"она, те се стари за"они с аспе"та

нове власти не"и0 нови0 суверенитета третирају "ао страни за"они. А"о "ол.норма упути на

право не"е од нови0 др!ава %нпр (ловеније' "ао меродавно, тада се поставља питање да ли

се примењује њено ново право или старо %еK$југословенс"о' "оје је сада за нову др!аву

страно право. Постоје два става у теорији поводом овог питања. Према једном становишту,уве" се примењује право др!аве прет0одни&е, до" она постоји, #а" и а"о је слу#ај везан за

део њене територије "оји је сада ван домашаја њеног суверенитета. Према другом, ве/инс"ом,

становишту) "ада суд на ази своје "ол.норме до/е до права земље "оја је претрпела

полити#"о$територијалне промене, треа применити "ао меродавно материјално право "оје је

позитивно право на територији "оја је с односом у најли!ој вези.

1B Моилни су"о за"она $ &он2лит моиле

Моилни су"о за"она представља својеврсну "омина&ију времен"и0 и просторни0 су"оа

за"она, до "оје долази "ада се проте"ом времена мењају #ињени&е на "ојима се заснива та#"а

везивања, и то на тај на#ин што се везују за више правни0 пореда"а. &он2лит моиле не

ради се о односу старог и новог права, ве/ се мења једна "олизионо релевантна #ињени&а

"оја се при томе везује за више права %два или више паралелно ва!е/и0 права у разним

др!авама'.

Једно од "ласи#ни0 попришта моилни0 су"оа за"она су ра#но$имовинс"и односи.

ве/ини земаља та#"е везивања за те односе је заједни#"и леK натионалис % у не"има леK

доми&илли' ра#ни0 другова, што ствара моилни су"о за"она у"оли"о ра#ни другови

мењају др!ављанство, односно доми&ил.

Моилни су"о за"она има сли#ности са установом 2раус легис. Основна сли#ност се састојиу томе што и у једном и у другом слу#ају пролем настаје променом #ињени&е "оју та#"а

везивања сматра релевантном, и њи0ово везивање за друго право. ?азли"а је у томе што да и

та"ва промена представљала изигравање за"она потрено је да су испуњени и још не"и

услови) 2раудулозна намера и да &иљ изигравања уде изегавање дома/и0 императивни0

материјални0 норми. >а"ође разли"а између 2раус легис и мо.су"оа за"она огледа се и у

посеним последи&ама) а"о су присутни сви елементи изигравања за"она долази до

сан"&ионисања те појаве

%не примењује се право на "оје та#"а везивања у"азује пре"о новостворени0 #ињени&а', до"

решење "од &он2лит моиле не мора да уде у игнорисању новостворени0 #ињени&а.

?азли"а се огледа и у томе што "од 2раус легис, за разли"у од &он2лит моиле, не постојистварна дилема о томе "оје и право треало применити међу онима на "оје су"&есивно

у"азује та#"а везивања услед промене релевантни0 #ињени&а. При 2раус легис "олизиона


16/55

норма води до примене права #ија је меродавност вешта#"и створена, те је с тога у зарани

2раус легис ре# о "оре"&ији "ол.норми, до" је "од моилног су"оа за"она ре# о

спе&и2и#ном тума#ењу "ол.норми.

Од &он2лит моиле треа разли"овати и ситуа&ију у "ојој се не мењају #ињени&е, али се

мењају не"е норме леK 2ори и тиме та#"а везивања доија нову садр!ину. ?е# је о промени

права и пролем се тада решава по правилима о временс"ом ва!ењу правни0 норми. %дота"ве ситуа&ије долази нпр у слу#ају "ада се мењају за"онс"и услови о сти&ању или гуљењу

др!ављанства или доми&ила'

Постоје два основна приступа решавању пролема моилног су"оа за"она.

1. По једном становишту, тра!и се јединствена и општа солу&ија за овај пролем "оја и ила

применљива у свим "он"ретним слу#ајевима) најпознатија је солу&ија изведена из теорије

сте#ени0 права, а постоји и решење "оје полази од изједна#авања мо.су"оа за"она са

питањем временс"ог ва!ења правни0 норми.

4. По другом становишту нема јединственог решења ве/ га треа тра!ити од слу#аја до

слу#аја. Овај прилаз је наје2и"аснији "ада сам за"онодава& временс"и пре&изира појединета#"е везивана "оје #есто дају повода моилном су"оу за"она. Овај метод #есто "ористи

+МПП %нпр) за

наслеђивање је меродавно право др!аве #ији је др!ављанин ио оставила& у време своје

смрти'.

1L. *ејединствени правни пореда" у МПП

данашњем свету одређени рој др!ава нема јединствено право на &елој својој територији .

*ејединствени правни пореда" се јавља у др!авама са сло!еним правним порет"ом %ило да

су оне 2едеративне или унитарне' и доводи до унутрашњег су"оа за"она.

нутрашњи су"о за"она у др!авама са сло!еним %нејединственим' правним порет"ом мо!е

да се јави у два вида)

"ао унутрашњи су"о за"она територијалног "ара"тера $ "од сло!ени0, 2едеративни0 др!ава

%интер2едерални су"о за"она' услед тога што сопствену легислативу имају и друге

територијалне једини&е, а не само др!аваI а та"ође су"о за"она је "ара"теристи#ан и за

међусоне односе метрополе и "олоније, за територије под проте"торатом, за припојене

територије итд.

"ао унутрашњи су"о за"она персоналног "ара"тера $ јавља се у оним др!авама у "ојима се

примењују разли#ити за"они на одговарају/е заједни&е људи %верс"е или етни#"е заједни&е,за припадни"е поједини0 група људи одређени0 по поре"лу, поло!ају'. нтерперсонални

су"о за"она "ара"теристи#ан је за не"е др!аве А2ри"е и Азије %раел, ндија...'

"оли"о у једној земљи са сло!еним %нејединственим' правним порет"ом не постоје норме о

унутрашњем су"оу за"она то за суд стране земље ствара пролем одређивања меродавног

приватног права.

теорији, за"онодавству и пра"си постоје два основна решења пролема одређивања

меродавног права унутар нејединственог правног порет"а)

1. Ј


17/55


18/55

надле!ност.

упоредном праву се по правилу не условљавају сва права страна&а ре&ипро&итетом, ве/

само одређена права.

-рсте ре&ипро&итета )

1. према на#ину настан"а

5П@ОМА>(7 ре&ипро&итет настаје непосредним споразумијевањем др!ава на

илатералном или мултилатералном плану. Права "оја се на тај на#ин #ине доступним могу

ити посено наројена или гарантована општим "лаузулама. Постоје B типа та"ви0 "лаузула)

"лаузула на&ионалног третмана $ на ази "оје се узајамно изједна#ава поло!ај др!ављана

др!ава са "ојима се за"љу#ује уговор са дома/им др!ављанима

"лаузула материјалне узајамности $ у "ојој се стран&у пру!ају она права "оја наш

др!ављанин има у његовој земљи

"лаузула непосредне узајамности $ у "ојој се та"сативно наводе права "оја се међусоногарантују

"лаузула најповлаш/еније на&ије $ у "ојој се др!ављанима др!аве сауговорни&е гарантује

третман "оји је дат или /е ити дат др!ављанима не"е тре/е др!аве "оја има статус и назива

се најповлаш/енија др!ава

+А7О*(7 ре&ипро&итет настаје "ада се у не"ој др!ави доступност одређени0 права

стран&има гарантује у дома/ем за"ону, а та"ође у страној др!ави доступност одређени0

права ли&има "оја су у тој др!ави стран&и гарантује у њеном за"ону %паралелним за"онима'

PА7>N7 ре&ипро&итет постоји "ада сти&ање одређени0 права од стране страна&а није

гарантовано ни међународним споразумом ни паралелним за"онима али се 2а"ти#"и

оезјеђује у пра"си.

4. према правној садр!ини

PО?МА@* ре&ипро&итет постоји "ада су "од нас стран&и изједна#ени са дома/им

др!ављанима а истовремено наши др!ављани у посматраној страној др!ави изједна#ени са

др!ављанима те др!аве. Pормални ре&ипро&итет се азира на прин&ипу оостраног

на&ионалног третмана.

МА>


19/55

др!ава а не односу др!ава$2едерална једини&а.

%"од нас) прили"ом признања и извршења страни0 судс"и0 одлу"а тра!и се материјални

ре&ипро&итетI а у погледу права срана&а да ступају у приватноправне односе и да уду

носио&и приватни0 права тра!и се 2ормални ре&ипро&итет'

1G. талијанс"а ш"ола статута

Под теоријом статута подразумевају се теорије припадни"а ш"оле статута о решавању

пролема су"оа статута између градова или провин&ија једног суверенитета. Ова теорија је

пони"ла у талији E и E- ве"а и даље се развијала "роз радове припадни"а 2ран&ус"е

ш"оле статута, 0оландс"о$2ламанс"е и нема#"е теорије статута.

талијанс"а ш"ола статута пони"ла је у градовима северне талије у E ве"у, услед

друштвени0 и е"ономс"и0 услова тога времена. *ајзна#ајнији представни&и ове ш"оле

статута су 8артолус %131B$13LG', (инус %14G;$149H', А"урзије %11:4$14H;'.

том периоду у градовима северне талије развијају се роно$нов#ани односи %насупротнатуралној привреди у остат"у


20/55

сматрало да се статута одиоса не могу применити ван територије на "ојој су донета. $$$ ово

нисам сигурна да сам доро интерпретирала, заправо мислим да сам оманула и да 8артолус

није увео поделу ве/ да ју је само анализирао, немам појма

литератури постоји мишљење да се 8артолус и други статуисти нису заправо ру"оводили

те!њом да поставе прин&ипе за територијално разграни#ење ва!ења статута, ве/ да су

те!или да у датом слу#ају нађу праведније решење, а поделу статута те" на"надно"онструисали "а"о и оправдали !ељени резултат.

1:. (авигнT %(авињи'

Pридри0 7арл 2он (авињи је један утемељива#а историјс"оправне ш"оле и једнан од

најве/и0 нема#"и0 правни"а #ија су дела имала вели"и ути&ај на правну теорију и пра"суI а у

"ојима се између осталог авио и питањем међународног приватног права.

(авињи, "ао и -е0тер, полази од постав"е да је међународно приватно право грана

унутрашњег права те да се примењује оно право "оје дома/е норме одређују. +а ситуа&ије

"ада у праву земље суда нема норми "ојима и се одредило меродавно право (авињипредла!е да треа истра!ити и 2ормулисати универзалне прин&ипе, тј. да се решавају на

основу надна&ионални0 правила %у овоме се његово становиште разли"ује од -е0теровог$$$

"оји је предлагао да и у та"вим ситуа&ијама треа остати у грани&ама на&ионални0 правила'.

стра!ују/и правила "оја и слу!ила међународном општењу (авињи је дошао до не"оли"о

идеја "оје су и данас од вели"ог зна#аја. >а"о он исти#е да у тра!ењу решења треа по/и од

правни0 односа "оји се везују за више правни0 система, а не од за"она за "оје се везује тај

правни однос. Одговор на питање "оје право треа применити не треа тра!ити у анализи

природе за"она #ија и примена дошла у озир, тј. не треа о&ењивати да ли је један

статутCза"он реалан, персоналан или мешовит, ве/ у &енатр анализе треа ставити правне

односе и испитати њи0ово те!иште %са "ојим местомCдр!авом имају најсна!није везе'. >а"о

је (авињи сматрао да је седиште стварноправни0 односа уве" тамо где се налази ствар, "а"о

непо"ретна та"о и по"ретна $ ово правило је данас готово универзално при0ва/ено. Jиро"о

је при0ва/ена и (авињијева идеја о јединственој заоставштини, тј. о томе да на расправљање

јединствене заоставштине треа применити једно исто право, и то персонално право

оставио&а.

19. Англо$амери#"е "он&еп&ије у МПП и амери#"а револу&ија у оласти су"оа за"она

5о"трина међународног приватног права у


21/55

полити"еI та"ође исти#е да правила мпп$а треа да се развијају на прин&ипима

ре&ипро&итета.

Једна од нај"ара"теристи#нији0 идеја англо$амери#"е теорије мпп$а је идеја сте#ени0 права,

"оја та"ође има ослон&а у 0оландс"о$2ламанс"ој ш"оли. *ајиста"нутији представни&и ове

теорије су енглес"и правни" 5ајси и амери#"и правни" 8ил %про2есор на Fраварду, реда"тор

првог амери#"ог ?истејтмента,193B'. (уштина "он&еп&ије сте#ени0 права јесте у томе да)треа признати права "оја су ваљано те#ена по праву не"е стране др!аве, тј. треа применити

право стране др!аве под "ојом је "реирано не"о сује"тивно права.

7он&еп&ија сте#ени0 права ила је владају/а у периоду друге половине EE и првим

де&енијама EE ве"а "ада долази до тзв. амери#"е револу&ије у оласти су"оа за"она.

(авремено енглес"о и амери#"о међународно приватно право развијају се управо на "рити&и,

на антитезама

"он&епта сте#ени0 права. 7роз та оспоравања ове "он&еп&ије рађају се оригиналне идеје у

оласти мпп$а, те се у том смислу и говори о амери#"ој револу&ији у оласти су"оа за"она.

Међу ројним именима "оја се

јављају са новим идејама најиста"нутији су 5авид 7ејверс %про2есор на Fарварду', 8раинерд

7ари, Артур 2он Мерен.

5авид 7ејверс у својим пули"а&ијама "рити"ује тради&ионални метод изора меродавног

права %теорију сте#ени0 права', и исти#е да се том методологијом ира правосуђе а не изор

између "он"ретни0 правила поједини0 за"онодавстава "оја претендују да уду примењена и

"оја воде до одређени0 решења. 7ејвер се залагао за примену анализе "он"ретни0 правила у

су"оу, тј. анализе садр!ине норми пре изора меродавног права. Он и његове пристали&е

исти#у да је преиму/ство та"ве анализе у томе што се тим путем мо!е по"азати да је ре# о

ла!ном су"оу за"она, да су правила иденти#на те да питање изора нема пра"ти#ног

зна#аја, а а"о правила и нису иденти#на и не воде до истог резултата оно онда #есто ое

др!аве

немају интерес да се примени њи0ово право. +а слу#ај да су"о није ла!ан, тј. да тангиране

др!аве имају стваран интерес за примену свога права, 7ејверс предла!е на#ела пре2ерен&ије

у "ојима се "оминују територијалне везе са типовима материјалноправни0 решења те се на

тај на#ин долази до "олизиони0 опредељења. 8раинерд 7ари та"ође ода&ује тради&ионална

у#ења, и уместо изора једног неутралног територијалног "онта"та "ао та#"е везивања,

предла!е да се меродавно право тра!и "роз анализу др!авни0 интереса и за"онодавне

полити"е. >а"ва анализа и треало да по"а!е да ли стварно постоји заинтересованост

тангирани0 др!ава за примену њи0ови0 права, или је заинтересована само једна др!ава %штои зна#ило да је су"о ла!ан'. А"о и се по"азало да је заиста више др!ава заинтересовано,

7ари предла!е да се опет примени анализа у "ојој и се Aумерено и уздр!аноA тума#или

др!авни интереси и за"онодавна полити"аI а а"о и и та друга анализа по"азала да је

заинтересовано више др!ава тада долази до примене права 2орума.

Међу ројним новим идејама јесте и идеја 2ун"&ионалне анализе Артура 2он Мерена. Према

овој идеји, прво треа иденти2и"овати заинтересована правосуђа, а затим створити

претпостав"е за изор "роз сло!ену анализу "оја води ра#уна о степену заинтересованости

поједини0 правосуђа, за"онодавним полити"ама, сврси правила и другим елементима.

Амери#"а револу&ија у домену су"оа за"она иа"о је изазвала веома широ"о интересовање исте"ла "а"о ројне пристали&е та"о и противни"е у &елом свету релативно мало је ути&ала на

за"онодавства и пра"су ван (А5.


22/55

4;. Право меродавно за правну и пословну спосоност

Правна спосоност представља својство једног ли&а на основу "ојег оно мо!е ити носила&

права и оавеза. савременим за"онодавствима правна спосоност грађана је општа, тј.

имају је сви ез разли"а, и за сва"ога је истог оима у то"у &елог !ивота. Међутим, у

упоредном за"онодавству постоје извесне разли"е у погледу настан"а и о"он#ања правнеспосоности. најве/ем роју земаља правна спосоност настаје рођењем али се понегде

за0тевају и додатни услови. >а"о поједина за"онодавства %нема#"о и швај&арс"о' за0тевају

само да је дете рођено !иво, до" се у другима %Pран&ус"а' за0тева и спосоност за !ивот, а

тре/а %Jпанија' за0тевају и 4B #аса !ивота да и дете сте"ло правну спосоност. >а"ође

разли"е постоје и у погледу нас&итуруса, тј. услова под "ојима за#ето а још нерођено дете

мо!е имати не"а права. ?азли"е у упоредном за"онодавству постоје и по питању момента

престан"а правне спосоности %разли#ито де2инисање момента наступања смрти, питање

проглашења несталог ли&а за умрло, и "оморијената'.

Пословна спосоност представља спосоност једног ли&а да својим изјавама воље производи

грађанс"оправна дејства, тј. да сти#е, мења, преноси или гаси права и оавезе. погледупословне спосоности разли"е у упоредном праву су много ве/е #име и пролеми су"оа

за"она постају те!и и ројнији. *еуједна#еност постоји по питању делими#не спосоности,

наро#ито у погледу старији0 малолетни"а и оима њи0ове пословне спосоности. -ели"а

неуједна#еност и даље постоји у упоредном за"онодавству по питању узраста за сти&ање

потпуне пословне спосоности, "оја се "ре/е од 1: година у ве/ини европс"и0 земаља, па до

19, 4; или #а" 41годину у другим др!авама. Повод за су"ое за"она даје и еман&ипа&ија %"оја

није свуда при0ва/ена', "ао и услови за ограни#авање и лишење пословне спосоности %нпр

&оммон лаD не познаје расипништво "ао разлог за лишење посл.спос'. +ог свега тога од

вели"ог је зна#аја одређивање меродавног права у погледу правне и пословне спосоности.

упоредном праву, у погледу одређивања меродавног права за спосоност 2изи#"и0 ли&а

јављају се три основна "олизиона решења)

примена права др!ављанства %леK натионалис',

примена права доми&ила %леK доми&илии', и

примена права места настан"а оавезе

7О@+О*< *О?М< +А П?А-* ПО(@О-* (ПО(О8*О(> P+N7F @=А

*АJ


23/55

право оравишта, а а"о нема ни то онда леK 2ори.

@еK ло&и а&тус "ао допунс"о решење долази у озир само "ада је ре# о утврђивању не#ије

пословне спосоности у уговорним односима, а не и у породи#ним и наследним односима.

7ада је ре# о одређивању меродавног права у погледу лишења или ограни#ења пословне

спосоности једина та#"а везивања за одређивање меродавног права је леK натионалис.

7ада се ради о проглашењу несталог ли&а за умрло та#"а везивања за одређивање

мерод.права је леK натионалис у време нестан"а тог ли&а.

41. 5р!ављанство "ао правна установа и та#"а везивања

5р!ављанство представља јавноправни однос између др!аве и ли&а, у "ојем ли&е$

др!ављанин сти#е најшири статус, тј. доступна су му сва права "оја дати правни систем

оезеђује за своје грађане.

Постоје два основна метода сти&ања др!ављанства) иус сангуинис и иус соли.

По методу иус сангуинис др!ављанство се сти#е пре"о др!ављанства родитеља, тј. де&а

наслеђују др!ављанс"и статус родитеља.

По иус соли др!ављанство се сти#е по територији рођења.

5р!ављанство се сти#е у моменту рођења и то је основни на#ин сти&ања др!ављанства, али

постоје и допунс"и на#ини %сти&ање др!ављанства то"ом !ивота поједин&а'

+а"он о др!ављанству ?епули"е (рије из 4;;B.године предвиђа "ао О(*О-*< *АN*<

сти&ања др!ављанства) сти&ање др!ављанства по поре"лу и сти&ање др!ављанства

рођењем на територији ?(.

1. сти&ање др!ављанства по поре"лу %иус сангуинис' је примарни методI по сили за"она дете

сти#е српс"о др!ављанство поре"лом)

а"о су му оа родитеља др!ављани ?(, ез озира на место рођења

а"о је један родитељ др!ављанин ?(, а дете је рођено у (рији, ез озира на др!ављанство

другог родитеља

а"о је један родитељ др!ављанин (рије, а други непознат или апатрид, ез озира на место

рођењадр!ављанство ?( поре"лом сти#е дете рођено у иностранству, #ији је један од родитеља у

тренут"у

његовог рођења др!ављанин ?( а други је страни др!ављанин, а"о га родитељ "оји је

др!ављанин ?( пријави до навршене 1:. године !ивота "од надле!ног дипломатс"ог или

"онзуларног представништва (рије "ао др!ављанина ?епули"е (рије и а"о поднесе

за0тев за упис детета у мати#ну "њигу др!ављана %а"о је дете старије од 1B година потрена

је и његова сагласност'. А"о родитељ пропусти да на овај на#ин да приави детету српс"о

др!ављанство, дете има на"надни ро" од L година да то само уради %све до навршене 43год'.

Ово се све односи и на потпуно усвојење.

свим слу#ајевима сти&ања др!ављанства (рије поре"лом, сти&ала& др!ављанства се


24/55

сматра др!ављанином ?( од рођења.

4. сти&ање др!ављанства рођењем на територији ?( %иус соли' $ ово је супсидијарни метод

#ији је &иљ спре#авање појаве апатридије. 5ете рођено или нађено на територији ?епули"е

(рије, а оа родитеља су му непозната или непознатог др!ављанства или ез др!ављанства,

сти#е др!ављанство ?епули"е (рије рођењем. 5етету "оје је на овај на#ин сте"ло

др!ављанство ?(, оно престаје на за0тев родитеља а"о се до навршене 1:. године утврди дасу му оа родитеља страни др!ављани %а"о је дете старије од 1B година потрена је и његова

сагласност'. 5р!ављанство у том слу#ају престаје даном достављања решења.

5ОП*(7 *АN* сти&ања др!ављанства (рије су пријем %натурализа&ија' и сти&ање

на ази међународног уговора.

1. Пријем %натурализа&ија' по +О5 иматри оли"а)

Ои#на натурализа&ија $ омогу/ава стри&ање др!ављанства ?( свим стран&има "оји то !еле

уз услове да) поднесу одговарају/и за0тев, да су пунолетни и пословно спосони, да су до

подношења за0тева имали најмање 3 године непре"идно пријављено оравиште у (рији, да

имају дозволу за стално настањење, и да се одре"ну свог прет0одног др!ављанства %од овогпоследњег услова одустаје се само изузетно$"ада одри&ање није могу/е или није разумно га

о#е"ивати'. +а ра#не другове наши0 др!ављана предвиђена је ола"шана натурализа&ија)

потрено је да имају одорени стални орава", а одри&ање од прет0одног др!ављанства и

прет0одни ду!и орава" на нашој територији нису непо0одни.

*атурализа&ија у спе&ијалним о"олностима $ зс не"е групе ли&а пријем у српс"о

др!ављанство је по!ељно и то толи"о да се не за0тева одри&ање или отпуст страног

др!ављанства, те се тада дозвољва и ипатридија и полипатридија. >е групе су исељени&и и

Aприпадни&и српс"ог или не"ог другог народа или етни#"е заједни&е са територије ?(, "оји

имају преивалиште на територији ?(A%етни#"и "ритеријум'. слови за сти&ање

др!ављанства за ове "атегорије ли&а) да су пунолетни, пословно спосони, и да изјаве да

(рију сматрају својом земљом.

зузетна натурализа&ија $ предвиђена за стран&е #ији и пријем у наше др!ављанство

представљао интерес за ?епули"у (рију %интереси могу ити е"ономс"и, "ултурни, нау#ни,

спортс"и...'. Једини услов је да ли&е уде пунолетно и пословно спосоно, а није потрена ни

изјава да (рију сматра својом др!авом. О пријему у наше др!ављанство одлу#ује -лада на

предло

Documents

Medjunarodno Privatno Pravo Cirilica