FILOZOFIJA

EMPIRIZMA

2FRENSIS BEKON (1561-1626)

3 Jedan od najblistavijih i najsmelijih umova 16. i 18. veka

Stvorio je osnove za potpunu antisholastiku obnovu nauke, pomou afirmacije do tada zanemarene induktivne metode

Svaki intelektualni poduhvat zavrava akcijom, pa je i svako saznanje poetak akcije

Mnogi koji su pokuali samostalno da zasnuju nauke nisu se osmelili da se odvoje od onog to je ranije prihvaeno, ve su se zadovoljavali umetanjem i dodavanjem onome to ve postoji

Od grandiozne zamisli Velike obnove (Instauratio magna) ostvaren je

samo deo: Novi organon

Sterilna skolastika mudrovanja su liena bilo kakvih stvarnih znanja, a istinska saznanja samo su ona koja stvarno uveavaju mo ljudi i koriste ljudima

Do pravih saznanja nas ne dovodi logika silogizama, nego indukcija

BEKON.

4BEKON.kritika idola

Da bi se doprlo do istinskih saznanja, mora se, pre svega, osloboditi

raznih, duboko ukorenjenih i rasprostranjenih predrasuda, lanih pojmova ili idola:

Idola tribus (idoli plemena):

Potiu od same ljudske prirode, u njegovih ula i magijske projekcije njegovih slutnji, elja i fantazije

Idola specus (idoli peine):

temelje se na konkretnim individualnim osobinama, navikama i vaspitanju

koji otupljuju izvornu snagu samostalne misli i podvrgavaju je autoritetima

i tradiciji

Idola fori (idoli trga):

nastaju na osnovu jezika, ije rei nastaju stihijski, kao sredstvo sporazumevanja prosenih umova

Idola theatri (idoli pozorita):

nastaju pri nekritikom prihvatanju teza filozofskih autoriteta (racionalista, sofista, empirista i svih filozofa pod uticajem religije i drugih praznoverja)

5BEKON.indukcija

Istinskom saznanju moemo da pristupimo tek ako se: reimo svih tih predrasuda

odbacimo lanu uenost

oslonimo na iskustvo, ispitujui konkretne pojedinane injenice

Kritika tada vladajueg aristotelizma, koji silogizam i dedukciju smatra osnovnim principima saznanja

Zalaganje za pravu indukciju kao jedinu pouzdanu metodu otkrivanja istine

Osnovni cilj indukcije je otkrivanje formi koje se nalaze u temelju tzv. jednostavnih svojstava ili jednostavne prirode

Forma je unutranji zakon svih predmeta i pojava, pa nam zato saznanje forme i omoguava aktivno menjanje i pretvaranje tela iz jednog u drugo

6BEKON.obnova prirodnih nauka

Svako ispitivanje pojava:

mora da poe od analize pojedinanih stvari

da bi se saznanje uzdiglo do opteg: shvatanja svekolike zakonitosti

Radikalno kritiki stav u odnosu na teleoloko promatranje prirode

Prvi temeljni pokuaj potpune likvidacije srednjovjekovne sholastike i spekulativne metafizike

Jednostranost filozofske usmerenosti (odbacivanje dedukcije)

Zasluga za obnovu prirodnih nauka i stvaranje nove metode

eksperimentalnog istraivanja

Smelim materijalistiko-empiristikim tezama doprineo je:

osloboenju misli od dogmatskih stereotipnih srednjovjekovnih shema

upuivanju ka novim tokovima nevienih prirodno-naunih otkria

7TOMAS HOBS (1588-1679)

8HOBS.zadatak filozofije

Zaokupljao ga je problem metode naunog istraivanja

Pokuaj da se na sistematian nain ( Bekon) odgovori na obilje novih ideja nastalih kritikom sholastike

Vie se bavio drutvenom problematikom, a ne prirodnom, usled burnih istorijskih dogaaja

Glavna teza: realno postoje samo pojedinana materijalna tela, a svaka promena je samo kretanje tela

Filozofija je racionalno saznanje pojava ili posledica iz

poznatih uzroka (ili obrnuto)

Objedinjenje elemenata razliitih uenja:

empirizma i mehanikog materijalizma

sve pojave su mehanika kretanja delia materije

na opaajima se temelji svekoliko nae saznanje

kartezijanskog racionalizma

miljenje je u sutini raunanje s proizvoljnim vetakim znacima (reima)

sve radnje (ak i voljne) su nune, jer su rezultat ranijih mehanikih kretanja

9HOBS.saznanje kao raunanje

Racionalno saznanje jeste sabiranje i oduzimanje

Npr. etvorougao = pravougli + jednakostranini

Predmet filozofije je svako telo:

ije proizvoenje pojmovno shvatamo

koje tako moemo da uporedimo sa drugim telima

Filozofija kao racionalno saznanje uzrono-posledine povezanosti izmeu tela ima za cilj:

nauna predvianja

korienje tih predvianja za potrebe praktinog ivota

Pseudo-nauke:

Uenja o neempirijskim biima (bogu, anelima itd.) koja nisu tela:

ne spadaju u filozofiju

izazivaju strah koji je od strane zakona:

doputen (religija)

nedoputen (praznoverje)

U istoriji (prirodnoj i politikoj) nemogue je sprovesti raunanje, pa i ona nije istinska nauka

10

HOBS.teorija saznanja

Na Bekonovom tragu, smatra da nauka slui moi

Filozofija prouava tela:

a) prirodna (filozofija prirode)

b) vetaka (filozofija drave)

c) (a+b) oveka (najsavrenija priroda i osnovni element drave)

Telo moe da postoji nezavisno od nae svesti, ali ne i naa svest nezavisno od tela

Svi psihiki procesi (pa i saznanje) poivaju na osetima, a oseti nisu neto nematerijalno ve promena tela koje osea

Uzrok oseta:

spoljanje telo ili objekt koji (ne)posredno vri pritisak na ulo

taj pritisak se sprovodi do mozga gde se stvara protiv-pritisak

taj protiv-pritisak se usmerava prema napolje (pa izgleda da je

fantazam izvan oveka)

11

HOBS.politika

U srednjem veku se drava pretpostavljala pojedincu, jer je shvatana kao najsavrenija prirodna zajednice koja omoguuje moralan i srean ivot

Novi vek donosi shvatanja:

o oveku kao slobodnom pojedincu (a ne politikom biu)

o dravi kao vetakoj tvorevini (ija je svrha u tome da osigura odreene potrebe pojedinca)

ovek je po prirodi egoist, a njegova osnovna tenja je samoodranje

Svi ljudi po prirodi:

jesu jednaki i duhovno i telesno (osim nijansi)

imaju jednako pravo na sve stvari

tee ostvarenju svojih interesa

zbog toga se meusobno sukobljavaju

Kako svaki predstavlja potencijalnu opasnost za drugoga, prirodno

se raa nepoverenje i strah, a iz straha rat

12

HOBS.prirodno stanje i prirodni zakon

Prirodno stanje oveka je rat sviju protiv svih

Prirodno pravo je ogranieno samo moi pojedinca da ostvari sve to poeli

Strah od smrti i elja za mirnim i udobnim ivotom podstiu ovek da trai izlaz iz toga

Izlaz ovek pronalazi razumom, otkrivajui prirodne zakone

Prirodni zakon je takvo opte pravilo koje propisuje ta ovek mora, a ta ne sme initi da bi se uspenije odrao u ivotu

Osnovni prirodni zakon je da svi treba da tee miru dok god ima nade da se on postigne

Prirodni zakon i prirodno pravo se sukobljavaju: prirodni zakon

nastoji da ogranii prirodno pravo i da stvori dravu

13

HOBS.politika

Drava je vetako telo koje nastaje kada:

pojedinci nastanjeni na nekoj teritoriji prenesu deo svoga prirodnog

prava na jednog oveka ili vie njih

a da im se zauzvrat osigura miran ivot

Drava je zajednika linost, a nosilac te linosti je suveren (kralj, skuptina, nekolicina)

Drava moe da ima poreklo u:

prirodi (ratno pokoravanje)

instituciji (dobrovoljno)

Suveren ima apsolutnu vlast (i despotija je manje zlo od prirodnog stanja):

odluuje o ratu i o miru

odreuje zakone

izabira lanove dravnog aparata

odreuje religiju

Dravu treba potovati, berem dok titi interese graana

14

DON LOK (16321704)

15

LOK.teorija saznanja

Utemeljiva gnoseologije

Saznajni odnos se deli na: subjekt saznanja i spoljanji svet (Dekart)

Polazna ideja: prouavanje ljudskog razuma treba da prethodisvakoj drugoj njegovoj upotrebi u nauci i filozofiji

Nastojanje da se istrai:

poreklo, izvesnost i opseg ljudskog saznanja

osnove i stepeni verovanja, mnjenja i saglaavanja

Ideja je:

neposredan predmet opaaja, misli i razuma

sredstvo za saznanje spoljnih stvari putem njihove reprezentacije

Saznanje je opaanje, a mnjenje pretpostavljanje (ne)slaganja ideja

Kritika teorije uroenih ideja po kojoj su dui pri postanku utisnuti neki spekulativni i praktini principi:

nema opteprihvaenih ideja (samo nuan, ali ne i dovoljan uslov)

u duhu nema neopaenih ideja, koje bi se naknadno mogle opaziti -gubljenje razlike izmeu uroenih i steenih ideja

16

LOK.teorija saznanja

Duh je u poetku poput prazne table (lat. tabula rasa)

Sve ideje potiu iz iskustva, koje moe biti:

spoljanje (do kojih dolazi preko senzacije)

unutranje (do kojih dolazi refleksijom)

ali ne potie iz iskustva i sve saznanje: ideje su samo materijal za saznanje

Saznanje je otkrivanje odnosa meu idejama i ono je delo razuma

Proste ideje razum pasivno prima iz iskustva, a onda ih:

kombinuje

uporeuje

apstrahuje

Duh se manifestuje preko dve glavne radnje:

opaanje ili miljenje (razum)

htenje (volja)

17

LOK.sloene ideje

U sloene ideje spadaju:

ideje supstancije

ideje modusa

Sloene ideje nisu primljene kao gotove iz iskustva, ve su iz iskustva i razuma izvedene

1. esto opaamo da neke od naih ideja idu zajedno

2. pretpostavljamo da one pripadaju istoj stvari

3. nazivamo ih jednim imenom

4. ne moemo da shvatimo kako bi te proste ideje mogle da postoje same za sebe

5. pretpostavljamo neki supstrat, tj. podlogu

18

Isti postupak se, osim na ideju supstancije uopte, primenjuje i na pojedine vrste supstancija (ideje oveka, konja, zlata, vode itd.)

ideja duha (duhovne supstancije) nastaje kao i ideja materijalne:

opaajui radnje naeg duha mislimo da one ne mogu postojati same

budui da ne shvatamo kako bi mogle pripadati telu

pretpostavljamo da su to delatnosti duha

Iako ni o materijalnoj ni o duhovnoj supstanciji nemamo jasnu ideju,

nemamo ni pravo da poriemo njihovo postojanje, nego je ono, ak, izvesno

Kao to ne znamo na koji nain mislimo tako ne znamo ni na koji nain smo prostorni (tj. kako se kohezijom vrstih delova tela stvara prostiranje)

LOK.ideja supstancije

19

LOK.rezime

Osnovne gnoseoloke teze:

Razum neposredno opaa samo svoje vlastite ideje, ali pomou ideja on saznaje i stvarnost, koja je nezavisna od nas

(idealizam + realizam)

Sav materijal naeg saznanja potie iz iskustva u krajnjoj liniji, ali samo saznanje je delo razuma

(empirizam + racionalizam)

Ljudsko saznanje je vrlo ogranieno, ali u odreenim granicama ono moe biti vrlo verovatno, pa ak i potpuno izvesno

(dogmatizam + skepticizam)

20

Delo Dve rasprave o vladi napisano 1690. g. jedno je od

najznaajnijih dela politike filozofije

Filozofija mora da:

odvrati od rasprave o beskorisnim metafizikim pitanjima

proiri korisna primenljiva saznanja

Drutvo treba racionalno urediti, a individualne probleme reiti na razuman nain

Svi ljudi su po prirodi slobodni u pogledu:

svojih inova

upravljanja svojim vlasnitvom

odnosa prema drugim ljudima

Politika mo se objanjava na osnovu prirodnog stanja, koje jeste stanje jednakosti, ali ne i stanje neogranienog prava

Poto je ovek racionalno bie i bie obavezno prema Bogu, on mora da se rukovodi zakonom prirode

Osnovne principe morala ovek moe da sazna (oni nisu uroeni):

upotrebom razuma

putem otkrovenja

LOK.liberalizam

21

U prirodnom stanju svi ljudi su obavezni da se brinu za mir, da

uvaju ovenost i da se uzdravaju od povreivanja drugih

Sve neugodnosti proizilaze iz ovekovih slabosti i sklonosti da povreuje prava drugih

Onaj ko naruava ovaj zakon uputa se u rat sa drugima, koji bi ga zbog toga mogli da kazne

Lek za to je graanska vladavina, u kojoj ljudi slinih uverenja:

sklapaju drutveni ugovor

osnivaju jedinstveno politiko telo

To je ugovor izmeu jednako slobodnih ljudi, a ne ugovor izmeu vladara i podanika

Cilj ugovora je da se sauvaju ivot, sloboda i imovina, koji svakom pripadaju po prirodnom zakonu

LOK.drutveni ugovor

22

Kada vladar pone da se ponaa despotski, on ulazi u rat sa narodom, koji onda ima pravo na pobunu, budui da je drutveni ugovor prihvaen u cilju izbegavanja stanja rata

Ljudi su sposobni da prosude kada su surovo potinjeni i nepravedno tretirani ( Hobs)

ovek ima pravo na samoodranje, te na stvari koje su mu za to neophodne

Ono to je predmet rada jednog oveka postaje njegovo vlasnitvo

Niko nema iskljuivo pravo na zemaljska blaga, ali svako mora da ih osvaja i to putem telesnog rada i vetine ruke

Ropstvo je opravdano, jer je ono kazna za poraenog koji je ugrozio slobodu njegove drave

LOK.svojina, pobuna i ropstvo

23

Drutvenim ugovorom ljudi se odriu zakonodavnih i izvrnih prava (koja su posedovali u okviru prirodnog zakona) kako bi

ostvarili prave ciljeve i optu dobrobit

Suveren je samo vrilac vladavine naroda, koji u krajnjoj liniji uvek vlada i to tako to se sprovode odluke koje je donela veina

Svaki oblik vlasti (monarhija, oligarhija i demokratija) je prihvatljiv

dok god on priznaje da u poslednjoj instanci vlast pripada narodu

Najbolja je vladavina:

ustavna monarhija, koja obavlja izvrnu vlast, pri emu:

kralj ima sudsku

narodna skuptina zakonodavnu vlast

U prenoenju zakonodavne i izvrne vlasti na vladu, ljudi se ne odriu prirodnog svetla razuma, putem kojeg prosuuju je li neto: dobro ili zlo, ispravno ili pogreno, pravedno ili nepravedno

Ruenje vlade nije cilj nego samo u nekim sluajevima neizbeni prelazni period do uspostavljanja nove vlade

LOK.politiko drutvo

24

DEJVID HJUM (17111776)

25

HJUM.metafizika

Metafizike ideje bile su za njega rezultat neplodnog naprezanja oveije tatine, koja pokuava da se bavi predmetima potpuno nepristupanim za razum pseudo-filozofski napori

Snaga duha je u tome to on grau koja je steena iskustvom, odnosno ulima, spaja, preoblikuje, uveava ili umanjuje po zakonima asocijacije, koji su trojaki:

zakon slinosti

zakon dodira u prostoru i vremenu

zakon asocijacije oekivanja

Na taj nain je bitno ograniio delovanje uma, koji:

ne stvara iz sebe nita novo to ve ne bi postojalo u ulnoj datosti

samo spaja dobijeni materijal u okviru navedenih zakona asocijacija

PRIMER:

moemo da zamislimo zlatno brdo i da stvorimo sliku o njemu premda ono ulno ne postoji, ali ta naa predstava uvek je nuno vezana za predstavu brda i predstavu zlata to smo ih ranije videli ljudski duh je samo ta dva utiska spojio u jedan

Sva snaga i mo miljenja svodi se na tu skuenu delatnost

26

HJUM.dometi uma i nauke

Osporava se racionalistiko apostrofiranje uma, preko kritike:

njegovog znaaja

njegovog prava na optu valjanost

njegovih naela (koja se svode na oseaje, nagone i instinkte)

MATEMATIKA

Karakterie je polje neiskustvene sigurnosti i verodostojnosti racionalnog dokazivanja

Geometrija i aritmetika:

zasnivaju se na nepromenljivim odnosima

sadre nuna i sigurna saznanja

INJENINE NAUKE

Suenje o injenicama zasniva se na odnosu uzroka i posledice: verujemo u injenice zato to od uzroka oekujemo posledicu

saznanje iz uzroka na posledicu nije apriorno, ve iskustvenoPRIMERI:

ne moe se iz samog poimanja dveju kugli tvrditi da e se one kod sudara meusobno odbiti

ne moemo da znamo da emo se na vatri opei ako o tome nemamo iskustvo

27

HJUM.navika i logika

Mi, u stvari, na osnovu psiholokog kriterijuma moi navike apriorno tvrdimo da postoji neminovna uzrono-posledina veza,

Iz navike oekujemo od istih uzroka iste posledice: skloni smo da sudimo kako je ono to je posle neega istovremeno zbog neega, dok, u stvari, ne vidimo nita drugo do da jedna pojava sledi drugu, pa onda zakljuujemo da je jedna uzrok drugoj

Meutim, takav zakljuak:

ne samo da ne sledi nikakvom logikom nunou

nego je i potpuno proizvoljan

a u iskustvu je nedokaziv

Nije a priori protivno razumu da se bilo koja posledica izvede

iz bilo kojeg uzroka

PRIMER:

U logikom rasuivanju isto je tako razumljivo da cvee cveta u decembru a ne u maju

28

HJUM.kauzalno zakljivanje

PRIMERI: mi bi razumski morali da kaemo da je samo verovatno:

da svi ljudi moraju da umru zato to su do sada umirali

da Sunce mora izai zato to je do sada izlazilo

Razum potpuno bespomoan kad nastoji da iz prirode uzroka zakljui o prirodi posledice

Skeptiki se negira i postojanje bilo kakve supstancije: materijalna, duhovna ili boja supstancija su nedokazive

Izvor religije je u ljudskoj fantaziji, a ne objektivnom postojanju

boga: ideja boga je skup prepotenciranih oseta poteklih iz nae vlastite duevne delatnosti

Rezultat filozofiranja je radikalna i dosledna skepsa (sumnja)

Empirista koji misli dosledno da sprovede Dekartov princip jasnoe, zavrava u skepticizmu, od koga je osniva tog principa bio poao

VEBE

30

Ljudsko znanje i mo poklapaju se u tome, to nepoznavanje uzroka onemoguuje uspeh. Priroda se naime pobeuje samo pokoravajui joj se, a ta je kod

razmiljanja uzrok, to je kod delovanja pravilo.

Sterilna skolastika mudrovanja su liena bilo kakvih stvarnih znanja, a istinska saznanja samo su ona koja stvarno uveavaju mo ljudi i

koriste ljudima

Do pravih saznanja nas ne dovodi logika silogizama, nego

indukcija

Svaki intelektualni poduhvat zavrava akcijom, pa je i svako saznanje poetak akcije

BEKON.novi organon

31

Kao to nauke, kakve su sada, nisu ni od kakve koristi za pronalaenje dela, tako je logika kakva je sada, nekorisna za

pronalaenje nauke... Dva puta jesu i mogu da budu za istraivanja i pronalaenja istine. Prvi leti od oseta i

pojedinanosti prema najoptijim sudovima, pa na osnovu tih principa i njihove nepokolebljive istinitosti sudi i pronalazi

srednje sudove; taj je put sada uobiajen. Drugi izvlai sudove iz oseta i pojedinanosti, uzdiui se neprekidno i postepeno, tako

da naposletku dolazi do najoptijih sudova. To je pravi, ali jo neoprobani put.

Istinskom saznanju moemo da pristupimo tek ako se: reimo svih tih predrasuda, odbacimo lanu uenost i oslonimo na iskustvo, ispitujui konkretne pojedinane injenice

Kritika tada vladajueg aristotelizma, koji silogizam i dedukciju smatra osnovnim principima saznanja i zalaganje za pravu indukciju kao jedinu pouzdanu metodu otkrivanja istine

Svako ispitivanje pojava:

mora da poe od analize pojedinanih stvari

da bi se saznanje uzdiglo do opteg, do shvatanja svekolike zakonitosti

BEKON.novi organon

32

Idoli i lani pojmovi, koji su ve zaokupili ljudski razum, pa se u njemu vrsto ukorenjuju, ne samo da tako obuzimaju ljudski duh, da se istini teko otvara pristup, nego se oni, ako je pristup i bio dan i doputen, vraaju i smetaju kod samoga obnavljanja nauke, ako se

ljudi unapred ne opomenu da se protiv njih, koliko je mogue, zatite.

etiri su vrste idola, koji zaokupljaju duh ljudski. Njima smo, radi jasnoe, nadenuli imena nazivajui prvu vrstu idolima plemena,

drugu idolima peine, treu idolima trga i etvrtu idolima pozorita.

Istinskom saznanju moemo da pristupimo tek ako se: reimo svih tih predrasuda, odbacimo lanu uenost i oslonimo na iskustvo, ispitujui konkretne pojedinane injenice

Na putu do istinskih saznanja prvo se treba osloboditi raznih, duboko

ukorenjenih i rasprostranjenih predrasuda, lanih pojmova ili idola: plemena: svojstvenih oveku kao pripadniku ljudske vrste

peine: utemeljenih na konkretnim individualnim osobinama oveka

trga: nastalih na osnovi jezika

pozorita: nastalih pri nekritikom, dogmatskom prihvatanju razliitih teza

BEKON.novi organon

33

HOBS.

Filozofija je racionalno saznanje pojava ili posledica iz poznatih uzroka ili obrnuto.

Glavna teza: realno postoje samo pojedinana materijalna tela, a svaka promena je samo kretanje tela

Objedinjenje elemenata razliitih uenja:

empirizma i mehanikog materijalizma

sve pojave su mehanika kretanja delia materije

na opaajima se temelji svekoliko nae saznanje

kartezijanskog racionalizma

miljenje je u sutini raunanje s proizvoljnim vetakim znacima (reima)

sve radnje (ak i voljne) su nune, jer su rezultat ranijih mehanikih kretanja

Filozofija kao racionalno saznanje uzrono-posledine povezanosti izmeu tela ima za cilj:

nauna predvianja

korienje tih predvianja za potrebe praktinog ivota

34

HOBS.o telu

Filozofija je racionalno saznanje delovanja ili pojava iz njihovih uzroka i obratno, moguih stvarajuih temelja iz poznatih delovanja.

Cilj i zadatak filozofije da prediviena delovanja iskoristimo ili da, koliko nam to predmet, snaga i marljivost doputaju, delovanjem tela jedinih na druge proizvedemo onakva delovanja kakva smo u svom umu zamislili kako bismo olakali ljudski ivot. Cilj saznanje

jeste mo. Subjekt filozofije ili predmet kojim se ona bavi jeste svako telo iji nastanak moemo da pojmimo ili koje posmatranjem moemo da uporedimo s drugim telima ili koje se moe sastaviti i

rastaviti, a to znai: svako telo iji nastanak ili ija svojstva uopte moemo da upoznamo.

Realno postoje samo pojedinana materijalna tela, a svaka promena je samo kretanje tela

Predmet filozofije je svako telo: ije proizvoenje pojmovno shvatamo i koje tako moemo da uporedimo sa drugim telima

Filozofija kao racionalno saznanje uzrono-posledine povezanosti izmeu tela ima za cilj: nauna predvianja i korienje tih predvianja za potrebe praktinog ivota

U pseudo-nauke spadaju: uenja o neempirijskim biima

35

HOBS.

Videti tuu nesreu prijatno je, ali se ta nesrea svia ne zato to je nesrea, ve zato to je tua nesrea. Isto tako, tua srea je

neprijatna upravo stoga to je tua srea.

Ljudi su po prirodi jednaki, ali u prirodnom stanju skloni da:

sauvaju svoju slobodu

ostvare vlast nad drugima

U prirodnom stanju ovek je sebian

To stanje koje je opasno za svakoga i ono mora biti prevladano

zasnivanjem drave

36

Pretpostavimo dakle da je duh, kako se kae, beo papir bez ijednog slova, bez ijedne ideje; na koji nain se on ispunjava? Odakle on stie onu

ogromnu zalihu koju je marljiva i neograniena ovekova mata islikala na njemu, sa gotovo beskrajnom raznolikou? Otkuda mu sav taj materijal

uma i znanja? Na to ja odgovaram jednom reju: iz iskustva; na iskustvu je zasnovano, i iz njega u krajnjoj liniji proizlazi, sve nae znanje. Mo

zapaanja je ta koja pribavlja naem razumu sav materijal miljenja bilo da se bavi spoljanjim ulnim predmetima, ili da mi sami posmatramo

unutranje operacije naeg duha, i razmiljamo o njima. Ta dva naina zapaanja jesu izvori znanja, iz njih proistiu sve ideje koje imamo, ili koje

prirodno moemo imati.

Saznanje je opaanje, a mnjenje pretpostavljanje (ne)slaganja ideja

Kritika teorije uroenih ideja po kojoj su dui pri postanku utisnuti neki spekulativni i praktini principi: nema opteprihvaenih ideja (samo nuan, ali ne i dovoljan uslov), a u duhu nema ni neopaenih ideja, koje bi se naknadno mogle opaziti - gubljenje razlike izmeu uroenih i steenih ideja

Duh je u poetku poput prazne table (lat. tabula rasa)

Sve ideje potiu iz iskustva, koje moe biti: spoljanje (do kojih dolazi preko senzacije) ili unutranje (do kojih dolazi refleksijom)

Ali ne potie iz iskustva i sve saznanje: ideje su samo materijal za saznanje

Saznanje je otkrivanje odnosa meu idejama i ono je delo razuma

LOK. ogled o ljudskom razumu

37

Meni dakle izgleda da znanje nije nita drugo ve opaanje povezanosti i slaganja, ili neslaganja i nespojivosti ma kojih naih ideja. Ono se sastoji samo u tome. Gde ima takvog opaanja ima i

znanja; a gde ga nema, tamo mi moemo izmiljati, nagaati, ili verovati, ali znanja ustvari nemamo.

Saznanje je otkrivanje odnosa meu idejama i ono je delo razuma

Proste ideje razum pasivno prima iz iskustva, a onda ih:

kombinuje

uporeuje

apstrahuje

Saznanje je opaanje, a mnjenje pretpostavljanje (ne)slaganja ideja

LOK.ogled o ljudskom razumu

38

Poto duh, kako sam ve izjavio, stie velik broj prostih ideja o spoljanjim stvarima preko ula, i o svojim sopstvenim radnjama preko refleksije, on ujedno zapaa da neke od tih prostih ideja uvek idu zajedno; poto se po

tom pretpostavlja da one pripadaju istoj stvari, i poto se rei prilagoavaju uobiajenim shvatanjima i praktinoj potrebi brzine, te ideje, tako ujedinjene u jednom predmetu, nazivaju se jednim imenom; i mi smo onda neoprezno skloni da u svom govoru i miljenju posmatramo to kao jednu prostu ideju, dok je to ustvari kombinacija od vie ideja sastavljenih u jedno; jer mi, kao to sam rekao, ne moemo zamisliti kako bi te proste ideje mogle postojati same za sebe, i zato po navici pretpostavljamo neki substratum u kome one

postoje i iz kojeg proizilaze, i nazivamo to supstancija.

Proste ideje razum pasivno prima iz iskustva, a onda ih kombinuje, uporeuje i apstrahuje

U sloene ideje spadaju: ideje supstancije i ideje modusa Sloene ideje nisu primljene kao gotove iz iskustva, ve su iz iskustva i razuma izvedene na sledei nain:

esto opaamo da neke od naih ideja idu zajedno pretpostavljamo da one pripadaju istoj stvari

nazivamo ih jednim imenom

ne moemo da shvatimo kako bi te proste ideje mogle da postoje same za sebe pretpostavljamo neki supstrat, tj. podlogu

Iako ni o materijalnoj ni o duhovnoj supstanciji nemamo jasnu ideju, nemamo ni

pravo da poriemo njihovo postojanje, nego je ono, ak, izvesno

LOK.ogled o ljudskom razumu

39

HJUM.

Da nije u prirode nikad postojao krug ili trougao, ipak bi Euklidove istine sadravale evidentnu izvesnost.

Sigurnost i verodostojnost pripada svakom racionalnom

dokazivanju matematiko-geometrijskog tipa, iako njihova verodostojnost ne izvire iz iskustva

Geometrija i, jo vie, aritmetika zasnivaju se kao nauke na nepromenljivim odnosima i stoga sadre nuna i sigurna saznanja

Takva verodostojnost, meutim, ne postoji kad je re o injenicama, jer se nae suenje o injenicama zasniva na odnosu uzroka i posledice

40

HJUM.

Ako razluimo sve ideje, videemo da su proizale iz oseanja ili iz oseaja. Pa i ideja boga, kao bezgranino inteligentno,

mudrog i dobrog bia, sastoji se iz posmatranja nae vlastite duevne delatnosti i iz bezgraninog poveavanja ovih

svojstava.

Skeptiki se negira i postojanje bilo kakve supstancije: materijalne, duhovne ili boja supstancija kao dokazive

Izvor religije je u ljudskoj fantaziji, a ne objektivnom postojanju

boga

Rezultat filozofiranja je radikalna i dosledna skepsa (sumnja)

41

HJUM.

Jedino to znamo, to je nae temeljno neznanje.

Empirista koji misli dosledno da sprovede Dekartov princip jasnoe, zavrava u skepticizmu kao to je osniva tog principa s njime bio zapoeo

Rezultat Hjumovog filozofiranja je radikalna i dosledna skepsa