VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

TRITE NOVCA

Nastanak i razvoj trita novca

Prve organizovane novane transakcije u cilju zarade zabeleene su jo pre nove ere u Rimskoj imperiji. Kasnoji dogaaji raspad rimskog carstva i razni ratovi, uslovili su prekid organizovane trgovine novcem, to je trajalo vie od deset vekova. Tek razvojem italijanskih gradova, krajem 13-tog i poetkom 14-tog veka, od strane jedne poznate i ugledne porodice, organizovano je prvo trite novca u Firenci, koja je svoje vikove novca, u najveem obimu pozajmljivala Engleskoj i Francuskoj, bez kamata uz taksu kao cenu za prenos novca.

Kasnije na prelazu 15- og u 16-ti vek, Englezi u Londonu i Francuzi u Parizu, formiraju svoja nacionalna trita novca.Tako se trgovina novcem proiruje izmeu nacionalnih trita i poinje se upotrebljavati menica sa bankarskim potpisom. Krajem 16- tog veka Amsterdam postaje centar svetske trgovine i vrlo znaajan finansijski centar, koji ubrzo poprima znaaj svetskog finansijskog centra.

U prelazu u 18- ti vek, Engleska stavlja svoj poslovni bankarski sistem pod okrilje Centralne banke, postaje finansijski organizovanija, jaa i monija u nacionalnim okvirima i postepeno preuzima vodeu ulogu na svetskom finansijskom tritu. Skoro istovremeno, Nemci osnivaju svoje Berlinsko trite (1876), Francuzi Parisko za Francusku i Rusiju, a Amerikanci svoje u Njujorku. Ovim procesima su Centralne banke pojedinih zemalja zapoele aktivnosto jaanja nacionalnih bankarskih sistema, nacionalnih, a kasnije i internacionalnih finansijskih trita.Pojavom velike ekonomske krize, dolazi do velikih ekonomskih i finansijskih poremeaja, tako da narednih 30 godina (1930 1961) meunarodno trite novca nije ni funkcionisalo. Umesto toga, cvetali su pekulativni poslovi, koji su se temeljili na devalvacijama i revalvacijama nacionalnih valuta. Uspostavljanje reda na meunarodnom finansijskom tritu zapoinje posle 1962. godine, kada dolazi do zakljuivanjaniza platnih i drugih sporazuma izmeu najrazvijenijih industrijskih zemalja i njihovih Centralnih banaka u pogledu operacija na finansijskom tritu.U naoj zemlji je due vreme postojalo trite novca, ali je ono bilo svedeno samo na nivo bankarskih institucija. Zakonskim propisima i osnivanjem yvaninog Trita novca i Beogradske berze (1996), stvoreni su formalni uslovi za rad trita novca I trita kapitala, i konstituisanjem ovih institucija ovih institucija stvorena je jedne od bitnih pretpostavki njegovog funkcionisanja i bitna komponenta trine privredne i finansijske transformacije u naoj zemlji.Ciljevi i funkcije trita novca

Trite novca se moe definisati kao mesto gde se sueljavaju ponuda i tranja iralnog novca i razliitih kratkoronih finansijskih instrumenata (hartija od vrednosti).

Na tritu novca dolazi do obavljanja razliitih finansijskih transakcija koje se materijalizuju u strukturi ponude i tranje kratkoronih finansijskih sredstava tj. novca i kratkoronih hartija od vrednosti, iji je osnovni regulator realna kamatna stopa.

Najvanijim ciljevima trita novca smatraju se:

Odravanje optimalne likvidnosti banaka i privrede,

Zadovoljavanje tranje za potrebnim sredstvima i

Ostvarivanje dopunskih prihoda uesnika.

Odravanje optimalne likvidnosti banaka i privrede omoguava se preko direktnih kratkoronih kredita i pozajmica novca i preko kupovine i preko prodaje kratkoronih hartija od vrednosti.Zadovoljavanje tranje za potrebnim sredstvima, ukoliko ne raspolau sa novcem u skladu sa trenutnim operativnim potrebama, privredni subjekti preduzea i banke obezbeuju ga putem odgovarajuih zaduenja na tritu novca, a svoje eventualne povremene vikove mogu plasirati na tritu novca putem pozajmica ili putem kupovine kratkoronih hartija od vrednosti i tako obezbediti ostvarivanje dopunskih prihoda.

Glavne funkcije trita novca mogu se svesti na:

Omoguuje bankama realokaciju suficita kratkoronih likvidnih sredstava,

Omoguuje kupoprodaju kratkoronih vrednosnih papira izmeu raznih uesnika kao to su preduzea, banke i nebankarske institucije,

Omoguuje odravanje likvidnosti bankarskog sistema i makrosistema putem intervencije Centralne banke i na taj nain utie na formiranje visine kamatne stope i na formiranje deviznog kursa.

Preko trita se vri transfer likvidnih sredstava izmeu banaka. Banke koje imaju privremene suficite u svojim bilansima transakcija omoguuju preko mehanizma trita da se novac pozajmljuje onim bankama koje imaju deficit. Na ovaj nain banke mogu da obezbede dovoljnu koliinu novca, kako za tekue potrebe odravanja likvidnosti, tako i za popunjavanje obaveznih rezervi kod Centralne banke.

Mehanizam trita novca omoguuje i prenos privremenih vikova kratkoronih sredstava izmeu transaktora iz raznih sektora privrede preduzea, banaka, nebankarskih institucija tako da transaktori koji imaju privremene vikove kupuju kratkorone papire od drugih transaktora kojima je u tom trenutku potreban novac za reavanje nekih poslovnih problema.

Preko trita novca Centralna banka vri intervenciju preko kupovine ili prodaje kratkoronih hartija od vrednosti u smislu regulisanja potrebne koliine novca u opticaju i odravanja potrebnog nivoa kamatne stope, pa i deviznog kursa. Ako je ponuda privremeno slobodnih kratkoronih vikova novca na tritu novca vea od tranje, Centralna banka e intervenisati u smislu kupovine tog vika novca. Ako je ponuda privremeno slobodnoh kratkoronih vikova naovca na tritu novca manja od tranje, Centralna banka e intervenisati u smislu prodaje novca da bi se pokrio nedostatak novca i zadovoljila tranja. Time se odrava likvidnost i stabilnost makroekonomskog i bankarskog sistema, odrava se nivo kamatne stope, a to utie i na stabilnost deviznog kursa.

Funkcionisanje trita novca pozitivno utie na preduzea kao uesnike na tritu novca. To se naroito odnosi na velika preduzea koja imaju velike dnevne prilive i odlive gotovine, odnosno iralnog novca. Funkcionisanje trita novca omoguava da trite novca dre dve kategorije likvidnih sredstava i to kao: primarnu likvidnost u vidu dranja transakcionog ( gotovog, iralnog ) novca i sekundarnu likvidnost u vidu dranja kratkoronih hartija od vrednosti.Znai, na tritu novca se odvijaju kupoprodajne transakcije kratkoronih vrednosnih papira, kao to su: kratkorone dravne obveznice, depozitni certifikati banaka i komercijalni papiri preduzea.

Finansijski instrumenti trita novca

Promet na tritu novca i tritu kapitala je motivisan ulaganjem ili investiranjem, tako da ulagai mogu koristiti oba trita i to tako to bi povlaili sredstva sa jednog, da bi uloili na drugo ili oba trita. Kamatne stope na ovim tritima su meusobno zavisne, pod dejstvom promena ponude i tranje. Zato se smatra da su osnovni elementi po kojima se razlikuju ova dva trita likvidnost i kvalitet finansijskih instrumenata koji na njima cirkuliu.

Kod trita novca, novac koji investiraju pojedinci i preduzea, kupujui ove kratkorone hartije od vrednosti, koristi se za kratkorone kredite razliitim preduzeima, kompanijama i dravnim organima. Suprotno tome, dugorone hartije od vrednosti, kao to su deonice i obveznice, poznate su kod trita kapitala. Upravo zbog toga, teko je povui liniju izmeu ova dva trita.

Sredstva trita novca investiraju se u razliite vrste kratkoronih debitnih vrednosnih papira. Neki najei su:

Komercijalni papiri, obveznice korporacija, koje reprezentuju kredite korporacijama;

Depozitni certifikati, izdati od velikih banaka, sa dospeima rangiranim od jednog meseca pa do nekoliko godina;

Bankarski akcepti, odnosno kratkoroni krediti dati uvoznicima i izvoznicima; Kratkoroni krediti dati gradskim, optinskim i dravnim agencijama;

Blagajniki zapisi izdati od federalne vlade sa dospeima od 30 do 90 dana.

Svetsko trite novca

Razvijena finansijska trita, koja su ve nekoliko decenija na samom vrhu i osnova su za ubrzaniji razvoj i promene finansijskih odnosa u oblasti ekonomske i finansijske saradnje meu dravama, imaju svoje karakteristike koje se mogu svesti na:

Pojavu novih oblika finansijskih instrumenata;

Pojavu novih telekomunikacionih sistema;

Uklanjanje postojeih barijera nacionalnih trita.Navedene promene i procesi doveli su do globalizacije finansijskih trita i finansijskih odnosa i tokova. Globalizacija u finansijskoj sferi podrazumeva proces integracije nacionalnih finansijskih trita u jedno svetsko finansijsko trite. Ovo pogoduje preduzeima i bankama u cilju lakeg traenja i obezbeivanja sredstava za finansiranje svojih potreba.Ovakve promene su uzrokovali mnogobrojni faktori, meu kojima su najvanijim:

Deregulacija finansijskih trita,

Tehnoloki napredak u informacionoj tehnologiji i

Vea institucionalizacija meunarodnog trita.

Iskustva razvijenih trinih privreda sa razvijenim finansijskim tritem pokazuju da je nemogue funkcionisanje preduzea i banaka na trinim osnovama, bez postojanja finansijskog trita. Nema uspenog funkcionisanja finansijskog trita, ako ono nije ukljueno u meunarodno finansijsko trite i na taj nain je omoguen pristup novanim resursima.

TRITE KAPITALA

Nastanak i razvoj trita kapitala

Nastanak trita kapitala vezan je za nastanak berze. Prva berza na svetu osnovana je u Njujorku 1792. godine, kada su 24 trgovaca i akconara ugovorom formirali trite deonica.

Postoje tri bitne komponente proizvodnje: zemlja, rad i kapital. Naravno, kapital je najtee dostii. Preduzetnici su u stalnoj potrazi za kapitalom, a potroai stalno troe kapital.

Kapital se definie kao novac za poslovne ureaje i opremu u koju se investira. U ranijim periodima, kapital se obezbeivao u oviru nacionalnih ekonomija, dok su danas izvori kapitala proireni ka meunarodnim relacijama. To se posebno odnosi na zemlje koje imaju vikove finansijskih resursa, pa ih putem mehanizma finansijskog trita plasiraju u manje razvijene i nerazvijene zemlje.

Novac postaje raspoloiv za poslovne poduhvate preko investiranja i kredita. Krediti se moraju vraati, tako da onaj koji obezbeuje kredit dobija svoj novac natrag sa kamatom. Sasvim je drugaije sa investiranjem, pod kojim se podrazumeva ulaganje u kupovinu deonica. To je ulaganje na trajnoj osnovi i do novca vlasnik deonice moe doi samo njenom prodajom na finansijskom tritu odnosno tritu kapitala sekundarnom tritu kapitala.

Deonica u osnovi znai vlasnitvo. Vlasnitvo moe da ima tri oblika: individualno vlasnitvo, partnersko vlasnitvo i korporativno vlasnitvo. Vlasnitvo se reprezentuje preko deonikih certifikata. Certifikati simbolizuju vlasnitvo i kao hartije od vrednosti mogu se kupovati i prodavati na tritu kapitala. Trite kapitala se moe posmatrati preko dve celine: kao trite deonica i kao trite obveznica.Trite kapitala je bino za vea preduzea koja svojim performansama kreiraju budue trendove ponaanja na tritu i tako utiu na rad i ponaanje manjih preduzea. To pozitivno utie na njihova vlasnikai finansijska prestruktuiranja, to ima uticaj na izbor menaderskih timova u cilju uspenijih poslovanja velikih i malih preduzea.Trite kapitala nije postojalo kod nas uglavnom iz razloga koj se moe nazvati sindrom ideoloke blokade.

Ciljevi funkcionisanja trita kapitala ogledaju se u:

Sticanju bogatstva;

Uveavanju bogatstva;

Posedovanju vlasnitva.

U razvijenim trinim privredama nema granica linom bogatstvu i svako ko poseduje neto slobodnog novca moe, koristei svoje sposobnosti, znanje i uee, da kreira svoje bogatstvo. Odluke, analize, gubici i dobici su stvar linog razumevanja, informacija, interpretacija i odgovarajuih akcija. Koju e deonicu ili obveznicu i kada kupac kupiti, stvar je line procene ili oslonca na profesionalce u tom poslu.Funkcija trita kapitala

Trite kapitala igra veoma vanu ulogu u trinoj privredi. To se ogleda kako u domenu primarnog trita kapitala, tako i u okviru sekundarnog trita kapitala. Aktivnosti koje proimaju ova dva segmenta vezane su za dugorone hartije od vrednosti: obveznice i deonice.

Funkcija trita kapitala moe se sagledati preko njegove korisne uloge po tri osnova:

Mogunosti pretvaranja dugoronih vrednosnih papira u likvidna sredstva,

Mogunosti sagledavanja tekue valorizacije preduzea preko trinih cena vrednosnih papira i stope dividende,

Mogunosti institucionalnih procesa trinog restruktuiranja preduzea i banaka, koje pokazuju slabe ili nedovoljne finansijske performanse.

Prva mogunost se ogleda u tome da se dugorone hartije od vrednosti veoma brzo pretvore u likvidna sredstva, to predstavlja znaajan motivacioni faktor stanovnitva u ove hartije. Na ovaj nain se stvaraju mogunosti za dugorone izvore kapitala za finansiranje dugoronog razvoja. Jo jedan od naina popunjavanja deficita dugoronog kapitala vri se putem zaduivanja domae privrede u inostranstvu, sve dok zemlja ima kreditnu sposobnost na svetskim tritima kapitala.

Druga mogunost u rigidnim finansijskim strukturama nije mogua, pa se uzimaju u obzir samo knjigovodstvene vrednosti fizikih i finansijskih aktiva i pasiva, pa se na taj nain kao razlika dobija neto imovina ( kapital ) preduzea. Prednost tekue valorizacije preduzea je u tome to se mogu bre sagledati stvarne promene u finansijskim rezultatima preduzea i visini neto imovine. Tekua valorizacija preduzea preko trinih cena hartija od vrednosti i visine stope dividende ukazuju na predhodne i eventualno na budue perfomanse preduzea, Ovi indikatori mogu bitno da utiu na izbor optimalnog plasmana sveeg kapitala i na popravljanje loih finansijskih performansi preduzea.Trea mogunost ukazuje na to da se preko ovog mehanizma vri stalna diferencijacija preduzea i banaka sa stanovita njihovih ekonomskih performansi, pa se kroz sistem ekonomske prinude vri proces njihovog restruktuiranja po principu da jai preuzima kontrolu nad slabijim. Na ovaj nain dolazi do jaanja kvaliteta ekonomije, bilo da se radi o preduzeima ili bankama.

Instrumenti trita kapitala

Osnovna podela dugoronih hartija od vrednosti koje su predmet trita kapitala su kreditne i vlasnike. Vlasnike su deonice, a kreditne su obveznice. Kupci kreditnih hartija od vrednosti su investitori i tedie. Banke preteno kupuju i prodaju obveznice, dok se marginalni iznosi bankarskih resursa dre u deonicama. Na tritu kapitala preovlauju kreditne hartije od vrednosti. Reprezentativni tip ovih instrumenata su obveznice.

Vrste dugoronih hartija od vrednosti koje su predmet kupoprodaje na tritu kapitala su:

Blagajnike note, sa dospeem 1-10 godina,

Blagajnike obveznice sa dospeem od 5 godina i vie,

Obveznice dravnih agencija ( serijalne i dugorone),

Obveznice dravnih i lokalnih administrativnih jedinica u standardnoj i serijalnoj formi sa dospeem od 1 godine i vie,

Obveznice preduzea sa dospeem od jedne godine i vie.Za hartije od vrednosti na primarnom tritu je bitno da se one prodaju po nominalnoj vrednosti. Tada je njihova nominalna i trina vrednost izjednaena. Meutim, kada je re o prodaji hartija od vrednosti na sekundarnom tritu, skoro se nikada njihova nominalna i trina vrednost ne poklapaju, izuzev kada se radi o sluajnostima.

Primarno trite kapitala

Primarno trite kapitala podrazumeva inicijalnu emisiju hartija od vrednosti kompanija, finansijskih institucija i drave. Kljune hartije od vrednosti koje se emituju su deonice i obveznice. Egzistiraju tri osnovna oblika emisija hartija od vrednosti:

Javna prodaja,

Direktan plasman institucionalnim investitorima,

Privilegovana prodaja.

Javna prodaja podrazumeva primarnu prodaju deonica i obveznica irokoj publici na otvorenom tritu kapitala. Propisima pojedinih drava regulie se minimalna stopa emisije novih deonica koja mora da bude ponuena irokoj publici radi obezbeivanja zadovoljavajue likvidnosti.

Direktan plasman deonica i obveznica podrazumeva ukljuivanje institucionalnih investitora u kupovinu dela vrednosti novoemitovanih hartija od vrednosti. Prednost ovog naina prodaje je u tome, da se u kratkom periodu moe ostvariti veliki obim plasmana novoemitovanih hartija od vrednosti.

Privilegovana prodaja odnosi se na prodaju deonica postojeim deoniarima po osnovu prava pree kupovine. Ovim mehanizmom se zadrava postojea vlasnika, upravljaka i kontrolna struktura deoniara.Primarna emisija obveznica, kao hartija od vrednosti, ima tano odreene, definisane i propisane postupke, koje obavljaju za to posebno ovlaene finansijske organizacije, uz ispunjavanje svih potrebnih i definisanih uslova. U procesu emisije hartija od vrednosti kompanija uestvuju etiri tipa transaktora:

Kompanija emitent,

Investiciona banka,

Investitori,

Dravna komisija za hartije od vrednosti.

Direktni uesnici u ovim transakcijama su kompanije emitenti i investitori, dok investicione banke imaju posredniku ulogu. U svim zemljama, gde postoje poslovi primarnih emisija hartija od vrednosti, deluje dravna komisija za hartije od vrednosti, iji je glavni zadatak da sagledava ispunjavanje zakonom propisanih uslova za emitovanje hartija od vrednosti od strane preduzea, firmi i banaka.Sekundarno trite kapitala

Sekundarno trite kapitala omoguava vlasnicima hartija od vrednosti kao to su kompanije, institucije i pojedinci, da mogu ponovo doi do svog novca, odnosno da svoje vrednosne papire pretvore u gotov novac. Ovo se naroito odnosi na deonice, poto je jedina mogunost za njihove vlasnike da, ukoliko to ele ili su prinueni, ponovo dou do svog novca. To vlasnici hartija od vrednosti mogu uiniti veoma brzo i efikasno.

Razvoj sekundarnog trita kapitala utie na razvoj primarnog trita kapitala hartija od vrednosti preko obezbeivanja permanentne likvidnosti dugoronih hartija od vrednosti. Stepen razvijenosti sekundarnog trita kapitala meri se:

Visinom trine kapitalizacije (proizvod ukupnog broja deonica i trinih cena pojedinanih deonica),

Obimom prometa na tritu kapitala,

Brojem registrovanih firmi na tritu kapitala.

Mesta na kojima se vri stvarna kupoprodaja vrednosnih papira su berze. Na berzama mogu uestvovati samo ovlaene kompanije i pojedinci zvani brokeri i dileri.

Mogue je poslovanje i preko meovitih fondova. Meoviti ili uzajamni fondovi su kompanije koje udruuju novac od svojih deoniara, u deonicama, obveznicama, dravnim hartijama od vrednosti i kratkoronim instrumentima trita novca. U stvari, poslovanje meovitih fondova vode investicione kompanije, brokerske kue i neke finansijske institucije.

DEVIZNO TRITE

Pojam, uloga i uesnici na finansijskom tritu

Deviznim tritem se smatraju novane transakcije kojima se razmenjuju ili transferiu razne vrste valuta izmeu razliitih ekonomskih subjekata ili rezidenata. Drugim reima, devizno trite j emesto na kome se sueljavaju ponuda i tranja za razliitim devizama.

Zemlje koje danas ine svetsko devizno trite imaju liberalizovane devizne sisteme i konvertibilne nacionalne valute, od kojih dominiraju:

SAD dolar,

Euro,

Britanska funta,

Japanski jen,

vajcarski franak,

Kanadski dolar.

Glavni svetki centri u kojima se obavlja najvei deo poslova deviznog trita su: Njujork, London, Frankfurt, Cirih i Tokio.

Uesnici na deviznom tritu su:

Poslovne banke,

Centralna banka,

Uvoznici,

Izvoznici i

Drugi specijalizovani subjekti.

Kljuna uloga na deviznom tritu pripada poslovnim bankama. Preko poslovnih banaka vri se razmena nacionalnih valuta na interbankarskom tritu, a one se na deviznom tritu pojavljuju kao uesnici za svoje potrebe, za potrebe svojih komitenata, te kao debitori odnosno kreditori. Centralne banke imaju na deviznom tritu regulatornu i interventnu ulogu i pojavljuju se u cilju odravanja odgovarajueg obima i strukture ponude i tranje radi stabilnosti deviznog kursa i sprovoenja mera monetarne politike. Uvoznici i izvoznici, kao krajnji potroai deviza, kupuju, odnosno prodaju devize na deviznom tritu da bi omoguili ostvarivanje novog poslovnog odnosno prometnog ciklusa.Na deviznom tritu se pojavljuju i specijalni uesnici kao to su portfolio menaderi i devizni brokeri. Prvi arde za raun svojih komitenata i cilj im je poboljanjestrukture aktive i ostvarivanja zarada, a drugi formiraju zaradu na osnovu naloga za kupovinu i prodaju deviza.

Postoje etiri razloga zbog kojih se ekonomski subjekti pojavljuju na deviznom tritu, bilo da su kupci ili prodavci strane valute ili pak i jedno i drugo. To su:

Komercijalni razlozi obino ukljuuju transakcije kao to su putovanja u inostranstvo, kupovina inostranih vrednosnih papira, prodaja fabrika ili opreme na podruja sa drugom valutom, provizije i uea primljena iz inostranstva i redovna plaanja za uvoz ili prilivi iz izvoza. Kratkorone transakcije odnose se na transakcije na novanim tritima, kada investitori oekuju vei prinos na odreena ulaganja u inostranstvu ukljuujui i rizik moguih promena u deviznom kursu.

pekulacije su takoe jedan od razloga pojavljivanja na deviznom tritu. Sutina poslovne pekulacije na deviznom tritu je u tome da neko planira da kupi neto to mu ne treba, ali oekuje da e prodajom toga kasnije ostvariti profit, ili planira da proda i isporui neto u budunosti to nema, ali to se nada da e kupiti kasnije po nioj ceni pre ispunjavanja obaveza isporuke.

Specifine ekonomske potrebe su razlozi da se na deviznom tritu pojave organizacije ili njihovi klijenti i centralna banka za potrebe intervencija na spot ili fjuer tritu da ojaa ili oslabi svoju valutu u odnosu na druge.Funkcije i struktura deviznog trita

Funkcije deviznog trita mogu se izraziti kao: Ostavarivanje devizne likvidnosti,

Ostvarivanje kliringa,

Ostvarivanje zatite od deviznih rizika,

Ostvarivanje odgovarajue zarade na neusklaenim promenama deviznih kurseva i kamatnih stopa.

Savremeno devizno trite je viedimenzionalna struktura i njegova podela se moe izvriti na:

Promptno ili spot devizno trite,

Terminsko ili forvard devizno trite,

Trite valutnih opcija i

Trite valutnih fjuersa.

Obavljanje promptnih i terminskih transakcija ne obezbeuje dovoljnu zatitu interesa kupaca i prodavaca deviza na deviznom tritu. Sloenost poslova i transakcija namee potrebu jae zatite, pa se kao posledica toga pojavljuju novi naini poslovanja poznati kao finansijske i valutne inovacije.Finansijske inovacije su napredne izmene ili modifikovanje uloga banaka i finansijskih institucija u sistemu plaanja, kao posrednika izmeu ponuaa i korisnika sredstava.

Meu najvanijim razlozima za nastanak finansijskih inovacija smatraju se:

Poveana nestabilnost kamatnih stopa, porast inflacije i promene deviznih kurseva,

Napredak u kompjuterskoj i telekomunikacionoj tehnologiji, Vea sofisticiranost i obuenost profesionalnih uesnika na tritu,

Konkurencija finansijskih posrednika,

elje da se zaobiu postojei propisi i poreski zakoni i

Promena globalnih obrazaca finansijskog bogatstva.

Instrumenti deviznog tritaPostoje konvertibilne i nekonvertibilne valute. Konvertibilne valute se slobodno i bez veih ogranienja prodaju na deviznim tritima, dok su nekonvertibilne zatiene u okviru nacionalnih granica strogim reimima njihove upotrebe. Koriste se samo u okviru tih granica i kretanje njihovih kurseva vezano je za kretanje jedne ili vie konvertibilnih valuta. Meutim, postoje i situacije kada se usled ostvarivanja zajednikih ekonomskih i monetarnih ciljeva, meu vie drava u okviru ekonomske unije formira jedna valuta da bi se stabilizovale este promene kurseva pojedinanih valuta. Kad je kretanje kursa jedne valute vezano za kretanje kurseva vie valuta, tada tu valutu nazivamo sloena ili korpa valuta.Devizni kursevi i njihovo formiranje

Devizni kurs je cena novca jedne zemlje u odnosu na novac druge zemlje ili je cena jedne valute u obliku druge valute. Devizni kurs moe biti iskazan kao direktni, koliko se jedinica domae valute daje za jednu ili sto jedinica domae valute i indirektni, koliko se jedinica strane valute dobija za jednu ili sto jedinica domae valute. Postoje fiksni i fleksibilni, odnosno plivajui devizni kursevi.Fiksni devizni kursevi podrazumevaju institucionalizovane margine formiranja koje su nepromenljive za odreeni dui period, dok plivajui devizni kursevi podrazumevaju stalno menjanje i njihovo usklaivanje sa ponudom i tranjom na deviznom tritu.

Pored direktnog i indirektnog izraavanja kurseva postoje i tzv. ukrteni kursevi. Pod njima podrazumevamo cene dve valute prema treoj.

Teorije formiranja deviznih kurseva polaze od razliitih uslova i na razliit nain objanjavaju formiranje deviznih kurseva. Najee se u literaturi navode dva teorijska pristupa: Zakon jedne cene,

Teorija pariteta kupovnih snaga.

Prvi pristup polazi od toga da e cene identinih dobara i usluga biti jednake na svakom tritu bez obzira koja ih zemlja proizvodi i nudi.

Drugi pristup akcenat stavlja na promene opteg nivoa pariteta cena zemalja i na toj osnovi usklaivanje i formiranje deviznog kursa.

Savremene teorije formiranja deviznih kurseva istiu etiri grupe faktora formiranja deviznih kurseva koji deluju u duem vremenskom periodu odnosno na dui rok: Relativni nivo cena,

Spoljnotrgovinski reimi,

Izvozna i uvozna tranja,

Produktivnost.

Nain i mesto formiranja deviznih kurseva

Postoje dva naina formiranja deviznih kurseva. Jedan je formiranje deviznih kurseva na berzi, a drugi je formiranje deviznih kurseva na profesionalnom interbankarskom tritu. Formiranje deviznih kurseva na berzi kao obliku deviznog trita ima veliki znaaj. Devizni kursevi se formiraju na jednom mestu sastanku na berzi, koji ukljuuje svakodnevne sastanke predstavnika ovlaenih banaka, predstavnika Centralne banke i ovlaenih brokera. Na tom mestu berzi vri se kupoprodaja deviza i formira, ali i objavljuje zvanini kurs vanijh svetskih valuta u odnosu na domau valutu.

Meubankarsko ili interbankarsko devizno trite ini mrea komercijalnih banaka, centralne ili centralnih banaka, brokera i komitenata, koji komuniciraju jedan sa drugim teleksom, telefonom ili kompjuterskom mreom preko glavnih svetskih finansijskih centara.TRITE DERIVATA

Pojam i sutina finansijskih derivata

Nastanak finansijskih derivata vezuje se za poetak 20. veka, mada se prvi zabeleeni sluaj trgovine se fjuersima vezuje za srednji vek. Ali, godina 1972 se smatra poetkom prave trgovine derivatima kao hartijama od vrednosti.

Razvijena trita hartija od vrednosti, kao to je tada bilo ameriko, britansko, holandsko i mnoga druga uvode derivate hartije na ve postojee berze i nove koje se specijalizuju za trgovinu raznim vrstama derivata. Prvi fjuers ugovor sainjen je u Japanu u 16. veku, a u SAD, na ikakoj berzi oobavljena je prva transakcija robnim fjuersima.

Finansijski derivatni instrumenti su ugovori koji se oslanjaju na ishod nekog unapred odreenog finansijskog dogaaja na berzi, kao to su visina kamatne stope, visina deviznog kursa, visina cene sirovina.

Derivati, kao hartije od vrednosti moraju imati podlogu u akciji, obveznici, kratkoronim hartijama od vrednosti ili robi. Trite mora da ima veliki broj uesnika, da bude likvidno i da svojom strukturom obezbeuje potrebnu transparentnost.

Uslovi za obavljanje transakcija derivatima hartija od vrednosti mogu se svesti na sledee:

Da postoji razvijeno finansijsko trite hartija od vrednosti,

Da postoje infrastrukturne institucije za obraun transakcija derivatima, Da postoji odreena tehnika i kadrovska opremljenost za obavljanje ovakvih transakcija,

Da postoji odreeni interes za zakljuivanje ovih transakcija,

Da postoje odgovarajua knjigovodstveno raunovodstvena tehnika reenja za sve vrste i podvrste ugovora za razne modele transakcija.

Finansijski derivati se mogu podeliti u dve velike grupe:

Finansijske terminske ugovore ( klasine i fjuerse ) i

Finansijske opcijske ugovore ( robne i fjuerse ).

Finansijski terminski i opcijski ugovori su prenosivi, glase na robu standardizovanu po: kvalitetu, koliini i rokovima. Pogodni su za korienje prednosti ponude i tranje na berzi i funkcionisanje kliringa pri berzi, ime se omuguava likvidnost trita finansijskim derivatima.

Sutina finansijskog terminskog ugovora je da je on sporazum izmeu kupca i prodavca da kupoprodaju obave u odreeno vreme u budunosti po ceni koju su dogovorili danas.

Fjuersi kao finansijski terminski ugovori

Terminski ugovori fjuersi, u finansijskom smislu, oznaavaju kupljenu ili prodatu inostranu valutu na osnovu kretanja deviznog kursa koji e biti naveden na kotacijama devizne berze na neki budui datum, koji je predhodno ugovoren.

Fjuer ugovor je protivsredstvo za nepredvieno kretanje cena: posao se zakljuuje sada da bi se primenio u budunosti. U fjuers ugovoru kupac i prodavac su saglasni o:

Danu isporuke o buduem vremenu,

Ceni koja e biti plaena na taj dan u buduem vremenu i

Kvalitetu i kvantitetu robe koja je predmet ugovora.

Fjuers ugovori mogu imati vie varijanti: fjuersi na berzanski indeks, fjuersi na hartije od vrednosti i valutni fjuersi.

Osnova za fjuers ugovore na berzanski indeks je indeks akcija u berzanskoj trgovini. Fjuersi na hartije od vrednosti mogu da budu sa fiksnim prihodom ili na oroene depozite. Koriste se za zatitu od eventualnih buduih promena kamatne stope. Karakteristika ovih ugovora je da se mnogi od njih izvravaju u gotovini, poto podloga ugovora ne moe biti izvrena isporukom hartija od vrednosti ili oroenih depozita.

Valutni fjuers ugovor je ugovor o kupovini ili prodaji standardnih iznosa strane valute, pri emu su kursevi identini sa terminskim kursevima.

Opcije kao finansijski terminski ugovoriTo su ugovori koji se kupuju na berzi i omoguavaju opsiguranje unapred odreene kamatne stope, sve do datuma isteka datog aramana. Opcija je pravo, a ugovor o opciji daje pravo izbora prodavcu ili kupcu da proda robu, hartije od vrednosti ili druge finansijske instrumente po fiksnoj ceni na fiksni datum ili u bilo koje vreme do fiksnog datuma.

U transakcijama opcijama razlikuju se neki pristupi:

Evropska opcija: moe se realizovati samo na dan isteka njene vanosti,

Amerika opcija: moe se realizovati bilo kog dana u okviru vanosti roka opcije,

Kupovna opcija: daje pravo kupcu da kupi opciju odreene robe ili hartije od vrednosti odreene dogovorene cene pre utvrenog datuma prodaje, Prodajna opcija: daje pravo na prodaju odreene koliine robe ili hartije od vrednosti po unapred utvrenoj ceni bilo kog dana do datuma vaenja opcije,

Dupla opcia: omoguava kupovinu ili prodaju.

Cena po kojoj opcija moe biti realizovana ja poznata pod nazivom izvrna ili udarna cena. Strajk cena u opciji je cena prema kojoj kupac moe da kupi ili proda predmet opcijskog ugovora.

Opcijski ugovori moraju biti standardizovani. Da bi opcijski ugovor mogao da bude standardizovan, mora da sadri sledee elemente:

Vrstu opcijskog ugovora prodajni ili kupovni,

Rok izvrenja ugovora evropska ili amerika opcija,

Predmet opcije vrsta hartije od vrednosti,

Strajk cenu opcije

Rok vanosti opcije.

Kod opcije treba razlikovati unutranju vrednost ( za opciju koja je na dobitku, unutranja vrednost je razlika izmeu trine vrednosti i osnovne udarne cene opcije; za opciju koja je na gubitku, unutranja vrednost je nula) i ronu vrednost (razlika izmeunjene trine vrednosti I njene unutranje vrednosti).

Svop poslovi kao finansijski derivati

Postoji nekoliko vrsta svopova kao finansijskih derivata: kamatni svop, svop sa baznom kamatnom stopom, svop sa nultim kuponom i opcioni svop.

Kamatni svop je ugovor o razmeni plaanja kamatne stope izmeu partnere pri emu nema razmene glavnice, poto je tok gotovine u istoj valuti.Kamatne stope koje se zamenjuju mogu da budu na fiksnoj ili promenljivoj osnovi.

Svop sa baznom kamatnom stopom je svop izmeu strane koje su se zaduile po promenljivoj kamatnoj stopi, ali su bazne stope bile razliite.

Svop sa nultim kuponom omoguava emitentu duga sa nultim kuponom da ga zameni za konvencionalni dug sa promenljivom kamatnom stopom.

Opcioni svop je araman u kojem jedna strana dobija proviziju jer pristaje da ue u svop.

Svopovi su najmoderniji finansijski berzanski instrumenti nastali kao nadogradnja na: kamatne stope na berzama novca, devizni kursevima na deviznim berzama, sirovina na berzama sirovina.

Egzotini derivati

Egzotini derivati su moderni specifini oblici finansijskih derivata hartija od vrednosti, koji u odnosu na transakcije obinim finansijskim derivatima nude mogunost ostvarenja mnogo veih mari vee i do tri puta, a prinos na uloena sredstva vei za 35% do 50 %. Oigledno je da su ovi derivati motivisani veom zaradom tj. veim profitom. Treba rei da oni u sebi sadre znatan elemenat spekulacija zbog veeg rizika kojem su investitori izloeni kada uu u ove transakcije.

Egzotini derivati su proizvod finansijskog ininjeringa. Ipak, smatra se da je uee egzotinih derivata u ukupnom poslovanju derivatima, jo uvek veoma malo.

Globalne firme koje trguju hartijama odvrednosti imaju prednost kod poslovanja derivatima, poto se nalaze u bazi komitenata i potrebnoj infrastrukturi za obavljanje takve trgovine. Zapravo, pravu prednost imaju one firme koje mog u okviru svije unutranje organizacije rada da sprovedu integraciju poslovanja derivatima i poslovanja novcem.

Na tritu u poslednjim decenijama, prisutni su razni oblici egzotinih derivata, meu kojima se najee upotrebljavaju: Jednosmerne note sa promenljivom kamatnom stopom, kod kojih kupon moe da se poveava, smanjuje ili ostaje isti i note otplative na poziv emitenta sa promenljivom kamatnom stopom sa tendencijom rasta; ono to razlikuje ove noze od drugih jeste da se kupon koji se isplauje poveava tokom vremena odnosno odrava oekivanje da e doi do porasta kamatnih stopa na tritu. Svrha transakcija notama kao egzotinim derivaima je mogunost primanja nadtrinog prinosa po noti.

Dvovalutne note sa promenljivom kamatnom stopom koje omoguavaju investitorima da provere svoje pretpostavke o kretanju kamatnih stopa.

Rasponske note koje omoguavaju da se po njima plaa kupon iznad vrednosti na tritu u zavisnosti od kretanaj cene osnovne aktive u odnosu na neki ranije utvreni raspon cena.

Rasponske note sa vie varijanti, potoji varijanta kod koje se isplauje deo kupona za svaki dan u kome je nota unutar raspona; druga varijanta gde plaaju vie, ali moraju ostati unutar raspona tokom celog roka vaenja ovog derivata; kao treih je mogue da cena osnovne aktive ode iznad raspona, ali e prestati da vai ako cena ode ispod raspona; kod nekih vai obrnut sluaj itd. Svopcije koje predstavlja opciju da se ue u svop odnosno daje se komitentu pravo da ue u svop, koji e mu plaati kamatu po promenljivoj stopi u zamenu za plaanje po fiksnoj kamatnoj stopi.

Svopovi za amortizaciju indeksa sa inovatnim obrtima, koji koriste imaoci hartija od vrednosti na osnovu hipoteke za rizik u sluaju da hipotekarni dunik prevremeno otplati glavnicu.

Korpa golih pasa, smatra se jednim od najegzotinijih derivata,a emitovan je na bazi amerikih dugoronih obveznica sa ziro kuponom koji slue kao kolateral za ove emisije.U poslovanju egzotinim derivatima bitna je mogunost obavljanja transakcija po najnioj ceni. Za takav pristup neophodno je da se identifikuje koliko jedna firma moe da preuzme kritinih delova procesa transakcije derivatima. Kada je re o banci, ona upravlja rizikom procesa transakcija svojih egzotinih derivata kombinacijom svojih strategija. Banka moe ukloniti deo ili ukupnu poziciju iz svog bilansa prodajui je drugoj banci u celini ili je prepakovati i prodavati pojedinano komitentima, moda i u formi nekog drugog egzotika.

FINANSIJSKA I DEVIZNA TRITA U SVETU I SRBIJI

Finansijska trita su ujedno i jedan od faktora proizvodnje. Trite kapitala, novano i devizno pored toga to prvenstveno vre svoju funkciju o kojoj je bilo rei u uvodu, imaju i znaajnu ulogu u povezivanju svih trita , robno novanih i faktorskih , u jednoj zemlji i u medjunarodnim okvirima.

Finansijska trita daju trini karakter privredi jedne zemlje a za to je pre svega potrebno da postoji trini metod alokacije resursa. Pod tim se podrazumeva stanje iste konkurencije, stanje u kome niko od uesnika privrednih aktivnosti nema mogunosti da utie na cenu. Ona se formira na osnovu ponude i tranje, formira se na tritu. Osnovni resursi su rad, kapital i devize. Za formiranje njihovih ravnotenih cena potrebno je finansijsko trite.

Finansijski sistem razvijenih trinih privreda ima viestruku ulogu od kojih su najvanije:

1. finansijski sistem obezbedjuje funkcionisanje trinog mehanizma alokacije finansijskih resursa u nacionalnim i medjunarodnim okvirima.

2. finansijski sistem obezbedjuje platni promet u zemlji i inostranstvu.

3. finansijski sistem obezbedjuje metode i institucije za tednju, amortizaciju.

Cilj tih akumulacija u razvijenim privredama su investicije u najprofitabilnije projekte, dok se u nerazvijenoj privredi one reinvestiraju u delatnosti iz kojih potiu. Potrebno je akumulaciju objediniti, a na osnovu uporedne analize moguih investicija izvriti rangiranje i vriti procenu rizika a tek onda plasirati novac. Takav nain poslovanja otvara put integrisanju finansijskog trita i medjunarodne tokove. Finansijska trita uestvuju u odredjivanju optimalne strukture proizvodnje, odnosno obezbeuju alakacionu efikasnost u svim ekonomskim aktivnostima. Ona obezbedjuju i tehniku efikasnost i unapredjuju efikasnost svakog projekta. Jedna od vanih funkcija je i to to finansijsko trite mobilie vikove koji se javljaju u raznim sektorima privrede i stanovnitva i stavlja ih na raspolaganje preduzeima i domainstvima kojima su ta sredstva potrebna. Alokativna efikasnost se izraava u pronalaenju najprofitabilnijeg projekta a tehnika u zatiti interesa investitora za uloena sredstva.

ZAKONODAVNI OKVIR ZA RAZVOJ FINANSIJSKOG TRITA 1) Usled istorijskog diskontinuiteta razvoja berzanskog poslovanja u Srbiji, finansijska trita sutinski ponovo zapoinju svoj razvoj posle 2000. godine, nakon vrstog opredeljenja polismejkera za uspostavljanjem moderne trine privrede. Trgovinu na Beogradskoj berzi u periodu od 1999. do 2006. godine, karakteriu kvalitativno dva razliita perioda, ija se distinkcija ogleda u strukturi finansijskih instrumenata kojima se trgovalo.

Otpoinjanjem trgovine obveznicama RS (emitovane po osnovu duga za staru deviznu tednju, sa dospeem u serijama do 2016. godine u 2002. godini, sa trita Beogradske berze postepeno nestaju blagajniki i komercijalni zapisi, iralni novac i obveznice preduzetna i banaka, koji su bili preteno kratkoronog karaktera. Akcije preduzetna i obveznice RS su dva instrumenta koja dominiraju u strukturi prometa trita kapitala posle 2002. godine. Evidentan je i kontinuirani porast prometa ovih finansijskih instrumenata poev od 2004. godine.

2) Od marta meseca 2003. godine, promet obveznicama RS na berzi se obavlja metodom kontinuiranog trgovanja, dok e trgovina akcijama preduzetna ovim metodom poeti od 2004. godine, i to samo onih koje pokau dovoljan stepen likvidnosti. lanovima berze e poev od marta meseca 2004. godine biti omogueno da obavljaju trgovinu preko sistema za daljinsko trgovanje Beogradske berze (Belex), da bi u 2006. godini svi lanovi Berze sa po nekoliko radnih stanica bili prikljueni na ovaj sistem, pored obezbeenih pomonih radnih stanica na Berzi koje se koriste u vanrednim okolnostima. Krajem 2004. godine je konstruisan prvi berzanski indeks Belexfm, koji oslikava stanje celokupnog trita i ukljuuje u sebi sve HoV sa slobodnog berzanskog trita, s obzirom da se na listingu Beogradske berze jo uvek ne nalazi ni jedna hartija.

Pored ovog indeksa, u 2005. godini se objavljuje indeks investibilnog karaktera, Belex15, izraen po metodologiji izrade indeksa poslednje generacije, a iste godine konstruisani su i indikatori kao: Belex sentiment koji prikazuje oekivanja trinih uesnika i pokazatelji o ueu stranih investitora u trgovini na berzi FIT, FIS i FIB.

Tokom 2005. godine Beogradska berza je obezbedila nekoliko servisa za informisanje u realnom vremenu, namenjene kako profesinalnim korisnicima tako i najirem krugu zainteresovanih klijenata. Ti servisi su:

- data feed - servis za profesionalne korisnike i distributere podataka (Rojters, Blumberg, Tenfore, Teletrejder...);

- Belex.info - omoguuje zainteresovanim klijentima praenje trgovanja u toku,

- Belex tiker podaci o poslednjoj ceni i kretanju cena svih hartija i

- SMS - poruke o kretanju cene i ostvarenom obimu prometa za odabranu hartiju.

Takoe, za sve korisnike koji su softverski adekvatno opremljeni, omogueno je elektronsko preuzimanje i objavljivanje odabranih podataka sa sajta Berze putem servisa RSS-a.

3) Zakonodavna aktivnost u 2006. godini sa stanovita razvoja finansijskog trita u Srbiji je znaajna zbog donoenja tri sistemska zakona koja ureuju celinu ove oblasti i to Zakona o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (kao osnovne regulative finansijskih trita), Zakona o preuzimanju akcionarskih drutava (regulie postupak preuzimanja otvorenih akcionarskih drutava) i Zakona o investicionim fondovima (predstavlja institucionalni osnov za osnivanje investicionih fondova kao institucija kolektivnog investiranja).

4) Smisao donoenja novog Zakona o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata jeste poboljanje kvaliteta regulacije finansijskih trita u odnosu na Zakon iz 2002. godine, kojim je do sada bila regulisana ova oblast. S obzirom na postojeu situaciju na finansijskom tritu u Srbiji, potrebno je bilo unaprediti nivo zatite investitora, uvesti inovacije u pogledu naina trgovine i spektra trinih instrumenata, s namerom unapreenja razvoja domaeg finansijskog trita i njegove integracije sa finansijskim tritima u regionu. U ovaj Zakon su inkorporirani principi iz regulative EU i to Akcionog plana o finansijskim uslugama, Direktive o tritu finansijskih instrumenata, Direktive o transparentnosti, Direktive o spreavanju manipulacija na tritu i Direktive o prospektu. Takoe, uvaena je i regulativa zemalja u tranziciji, koje su uspeno okonale ovaj proces.

Reforma postojeeg organizovanog trita je nametnuta injenicom skorijeg okonanja procesa privatizacije i pojavom novih uesnika na njemu (dobrovoljni penzijski i investicioni fondovi). Uvoenjem novih pravnih instituta, organizatora trita i vanberzanskog trita, teilo se poboljanju postojee strukture organizovanog trita u smislu njegove podele na berzansko i vanberzansko, zatim poveanju transparentnosti (sadraj i pravila kod objavljivanja prospekta, kao i nain izvetavanja izdavalaca hartija od vrednosti), omoguavanju malim i srednjim preduzeima da budu prisutni na vanberzanskom tritu (s obzirom na stroge uslove poslovanja na berzi, koje propisuje Komisija za hartije od vrednosti) i stvaranju konkurencije (zbog stroijih pravila igre). Proiren je krug lica koja mogu biti osnivai (akcionari) organizovanog trita na sva domaa i strana pravna i fizika lica i to uz prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti, pojednostavljen je postupak izdavanja kratkoronih HoV (olakava se mobilizacija sredstava) i reguliu se status i nain rada uesnika na finansijskom tritu (brokersko dilerska drutva, ovlaene banke, kastodi banke, Centralni registar HoV).

5) Izuzetno osetljivo podruje preuzimanja akcionarskih drutava, kod nas je regulisano posebnim Zakonom o preuzimanju akcionarskih drutava, koji je usklaen sa Acquis Communautaire - om (Direktivom o preuzimanju, Direktivom o ponudi za preuzimanje) i odredbama Sporazuma o uslugama Svetske trgovinske organizacije. Domaa praksa, kao i iskustva zemalja u tranziciji su posluila za kompletnije definisanje pojedinih odredaba ovog Zakona. Naroito je vana njegova usklaenost sa Zakonom o tritu HoV i drugih finansijskih instrumenata i Zakonom o privrednim drutvima. Jedan od najznaajnijih razloga za donoenje ovog Zakona svakako jeste zatita manjinskih akcionara, koja se prevashodno postie na taj nain to je ponua u obavezi da ponudu za preuzimanje uputi svim akcionarima ciljnog drutva za svih 100% akcija. Pri tome treba naglasiti da je nain odredjivanja cene akcija u ponudi za preuzimanje strogo propisan zakonom iz razloga zatite manjinskih akcionara i spreavanja eventualnih zloupotreba.

Regularan proces preuzimanja podrazumeva potovanje brojnih principa od kojih se kao najvaniji istiu (principi iz Vinterovog izvetaja). Ista cena se plaa manjinskom kao i veinskom akcionaru i principi koji se odnose na lojalno ponaanje uprave prilikom preuzimanja. Sam postupak preuzimanja je podeljen u tri faze: pre i nakon objavljivanja ponude za preuzimanje i sam postupak okonanja preuzimanja. Preuzimanje moe biti izvreno putem dobrovoljne ponude (upuuje se svim akcionarima) i obavezne ponude (kada kupac stekne preko 25% akcija ciljnog drutva).

6) Zakon o investicionim fondovima e omoguiti osnivanje investicionih fondova (otvorenih, zatvorenih, privatnih), kao jednog od najznaajnijih uesnika na finansijskim tritima. Ovaj Zakon je usklaen sa direktivama EU (UCITS1 i UCITS2) i regulativom drugih zemalja u tranziciji, kao i meunarodnom praksom, principima i standardima.

Na ovaj nain omoguuje se naroito malim investitorima pristup finansijskim tritima, uz ostvarivanje viih prinosa, likvidnosti i sigurnosti. Sa druge strane, ostvaruje se mobilizacija znaajnih sredstava koja se odraava na bri privredni rast i produbljivanje trita kapitala. Zakon ureuje osnivanje, poslovanje i organizovanje investicionih fondova, ulogu kastodi banaka i nadlenosti Komisije za HoV u vrenju nadzora nad fondovima i drutvima za upravljanje.

U odnosu na investicionu politiku, Zakon razlikuje fond rasta vrednosti imovine (ulaganje u akcije), fond prihoda (u obveznice), fond ouvanja vrednosti imovine (u trite novca) i balansirani fond (kombinacija prethodna tri). U zavisnosti od vrste fonda, propisani su razliiti kriterijumi kojima se ureuje njihovo funkcionisanje, poetni kapital, ulozi, pravna forma, upravljanje, ulaganja i slino, a sve u cilju obezbeenja sigurnosti investitora.

Koristi koje se mogu oekivati osnivanjem investicionih fondova ogledae se u razvoju trita kapitala, mobilizaciji tednje graana, poveanju izvora finansiranja privrede, razvoju malih i srednjih preduzea, unapreenju dobrih poslovnih praksi i razvoju finansijske infrastrukture.

7) Donoenjem ova tri sistemska zakona u maju 2006. godine ("Slubeni glasnik RS", broj 46/06 i 47/06), zaokruen je regulativni okvir neophodan za funkcionisanje finansijskog trita u Srbiji. Pored zakonodavne regulative, dalji razvoj trita kapitala bie opredeljen i procesom ekonomskih i strukturnih reformi srpske privrede.

INSTITUCIJE FINANSIJSKOG TRITA U SRBIJI I NJIHOV RAZVOJ

Donoenjem Zakona o hartijama od vrednosti, zakona o tritu novca i Zakona o tritu kapitala postavljen je osnov za razvoj finansijskog trita. Razvoj finansijskog trita trebalo bi da se odvija u sledeim pravcima:

1. Trite novca i hartija od vrednosti trebalo bi da bude otvoreno za inostrane partnere koji bi zamenjivali devize za dinare i koji bi mogli ostvarivati prihode od prodaje instrumenata na berzi pretvarati ih u devize i prebacivati u inostranstvo. To moze da vazi i za banke a na taj nain uspostavile bi se veze izmedju inostranog i domaeg trita hartijama od vrednosti. Istovremeno treba omoguiti da se preduzea i banke kratkorono zaduuju u inostranstvu a ta trita ne bi u punoj meri bila otvorena za fizika lica.

2. Potrebno je omoguiti gradjanima da u zemlji mogu drati devizne depozite u svim konvertibilnim valutama. To predstavlja ekvivalent zaduivanja u inostranstvu. Takve depozite bie racionalno uzimati samo ako se njihova dinarska protivuvrednost od prodaje na deviznom tritu moe uloiti u profitabilne projekte koji mogu da obezbede punu revalorizaciju i realnu kamatu za pokrie kursnih razlika i dinarske protivuvrednosti kamate na devizne depozite.

3. Zakon o hartijama od vrednosti i Zakon o tritu kapitala stvorili su uslove za primarno trite za emitovanje i prvu prodaju efekata , a isto tako i za prodaju na sekundernom tritu. Ovo trite treba da bude otvoreno i za strane gradjane preduzea , jer kad stranac kupuje domae hartije od vrednosti za domau valutu on vri investiranje , a kad ih emituje hartije od vrednosti izraene u devizama on izvozi deo domae akumulacije. Merama ekonomske politike potrebno je utvrditi do kog nivoa se moe dozvoliti takav izvoz akumulacije. Investiranje u nau privredu trebalo bi da bude slobodno kao i transfer prenosa ili ostanka osnovnog kapitala po prestanku investiranja.

Postoji vei broj institucija finansijskog trita. One su se razvijale uporedo sa razvojem ovih trita. Pojedine institucije nastale su pre finansijskih trita (banke, tedionice). Neke institucije tvorevina su finansijskih trita kao to su institucionalni investitori (osiguravajue organizacije, penzioni fondovi), kao i neki finansijski posrednici (investicione kompanije).

Postoje razliite vrste finansijskih institucija i sve one slue za najefikasnije transferisanje finansijske tednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim jedinicama. Finansijske institucije se mogu klasifikovati na razliite naine.

Dr ivota Risti: Trite novca Teorija i praksa, NIP Privredni pregled, Beograd, 1990. god., str. 19.

Prof. Dr Uro N. uri: Finansijsko trite, Via poslovna kola Beograd, Beograd, str. 68.

Dr Milutin irovi: Reforma finansijskog sektora u socijalistikim zemljama / Uloga banaka i drugi finansijskih institucija u privrednim reformama socijalistikih zemalja, Beograd, 1989. god., str. 8.

Prof. Dr Uro N. uri: Finansijsko trite, Via poslovna kola Beograd, Beograd, str.72.

Dr Dejan Eri: Promena uloge finansijskog menadmenta u uslovima razvijenih finansijskih trita, Ekonomski fakultet Univerziteta u Pritini i Institut za ekonomska istraivanja a.d. Pritina, Brezovica, 1997. god., str. D-65.

E magazin, novembar 2007. god., broj 55.

Dr Milutin irovi: Reforma finansijskog sektora u socijalistikim zemljama, Beograd, 1989.god., str. 8.

Prof. Dr Uro N. uri: Finansijsko trite, Via poslovna kola Beograd, Beograd, 2002. god., str. 80.

www. Emagazin. co. yo. Internet str. 5.

Dr Srboljub Jovi: Bankarstvo, Nauna knjiga, Beograd, 1990.god., str. 542.

List akcionarskog drutva za osiguranje i reosiguranje DDOR NOVI SAD, Novi Sad, jul 2006. godine, broj 262.

Prof. dr Uro N. uri: Bankarski portfolio menadment, Feljton Novi Sad, 2002. godine, str. 569.

Thomas Fitch: Dictionary of banking Terms, Bartons Business Guides, New York, 1990. god.

Dr Srboljub Jovi: Bankarstvo, Nauna knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 542 543.

Prof. dr Branko . Ljuti: Kolaps trgovake banke, br. 5., 1995. godine, str. 37.

Finansijski leksikon, Informator, Zagreb, 1962. godine, str. 62.

Finansijski leksikon, Informator, Zagreb, 1962. godina, str 41.

Prof. dr Branko . Ljuti: Kolaps trgovake banke, br. 5., str. 37.

Sneana Dukanac i Dragoslav Vukovi: Egzotini derivati, list Berza, br. 3/95, Trite novca i kratkorinih hartija od vrednosti, Beograd, 1995. god.

PAGE 19