UVODNA LEKCIJA U staroj Grckoj Tales, Anakasagora, Heraklit, Ksenofan .. tumacili su postanak zemlje iz vrtloga pramagle kao veliki prasak. Arisrotel je verovao da postoji srodstvo izmedju majmuna i coveka, a prelazak iz jedne vrste u drugu je odobravao u odredjenoj meri. Sofisti stavljaju coveka u srediste sveta (antropocentrizam). Platon degradira interesovanje za prirodu. (Empedokle umro kao izdajnik, Demokritovi spisi su spaljeni)? U starom Rimu najmarkantnija licnost bio je Tit Lukrecije Kar. Bio je ateista, dijalekticar, i njegova logicka dedukcija sasvim se priblizava savremenoj nauci staro pradavno ljudsko oruzje bile su ruke, kamen, zubi, grane drveca, potom je otkrivena snaga gvozdja i bakra Pesnik Ovidije kroz stihove je izrazio stavove Lukrecija. Bio je poznavalac grcke i orijentalne mitologije, tako da je imao siroke poglede u ono vreme. Ukazao je na odnos izmedju kulture i civilizacije, na neki nacin je prvi sociokulturni antropolog. Sa padom rimskog carstva i s pocetkom srednjeg veka ulazi se u period dogmi i misteizma u kome je svaka misao ili ideja bila unapred osudjena. Srednjevekovno shvatanje sveta i coveka u njemu svodi se na objekat bozje volje tako da se sva zbivanja vezuju za srdzbu ili milost i tu je hriscanstvo u celini imalo ulogu koja nije dozvoljavala istrazivanje prirode i coveka. Ovakva situacija traje do 16. veka. U 17. veku interes za fosilne ostatke se pravilno usmerava.Za to je zasluzna skola diluvijalista. Diluvijalc su verovali u veliki potop, fosili su ostaci zivotinja koje su prezivele potop. Krajem 17. veka svoje radove stampaju Dekart, Gisendi, i u tim radova vec se nailazi na prve sumnje u potop. Covek je najplemenitija i najsavrsenija zivotinja. Pocetkom 18. veka Lamerti izdaje Prirodopis duse , poenta je da je on coveka proglasio masinom. Zatim Karl Line koji je napisao Sistem prirode , gde je coveka stavio u sam vrh i nazvao ga HOMO SAPIENS. Znacajan je zbog svoje binarne nomenklature. Zadrzao je stav o postojanosti vrsta. Pocetkom 19. veka Kuvijer podrzava tezu o katastrofama, fosilni covek nije ni postojao. La Mark iznosi novu teoriju o laganom pomernju vrsta i razvoju unutar vrste. Na neki nacin trasirao teoriju evolucije i pripremio put Darvinu. Krajem 19. veka Darvin u svom epohalnom delu Poreklo vrsta obrazlozio je svoje vidjenje teorije evolucije kao izraz borbe za ostanak. Smatrao je da je sve podredjeno prirodnom odabiranju, selekciji i slicnim bioloskim kategorijama. I pored svih kritika i dopuna ostala je bioloski i antropoloski princip. Darvin nije poznavao mutacije, promene genotipa, time su se bavili naucnici posle njega. Danas postoje dve osnovne teorije o nastanku coveka: I EVA TEORIJA - bazirana je na genetskom materijalu iz oko 200 tzv primitivnih kultura, uzet je iz placenti i ukazo je na genetsko jedinstvo. Radi se o pramajci koja ima africke korene i pripada jednoj od 3 rase. II MULTIREGIONALNA TEORIJA nastala je kao kritika na predhodnu. Zasniva se na cinjenici da ljudska vrsta ima 3 velike rase i na tome da svaka rasa treba da ima svoje odvojeno antropogeno poreklo. Rec anropologija je grckog porekla. Prvi put je upotrebio Aristotel Etika Nikomekeja. Posle njega tek 1501. Humt izdaje Antropologikum, to delo je latinski pisana anatomija coveka. Godine 1596. Kasmanus je napisao delo istog naziva. Godine 1656. Speling prvi

pominje termin fizicka antropologija. U 19. veku dolazi do osnivanja prvih antropoloskih drustava (u Francuskoj, Nemackoj, Austriji, Engleskoj). Godine 1929. u SAD je osnovano drustvo za humanu biologiju, i ovaj termin se do dana danasnjeg koristi ponekad umesto termina antropologija. OKVIRNA SISTEMATIZACIJA PRIMATA (coveka) Karl Line uspostavio je 7 kategorija (binarna nomenklatura) Evolucija nije isla pravolinijski zbog promenljivosti vrsta u zivom svetu uopste. Do pre 65 mil. nema coveka, od pre 1, 8 mil. godina do danas covek dominira. POREKLO ZEMLJE KAO PLANETE, POREKLO ZIVOTA I COVEKA Zemlja je nastala pre mnogo milijardi godina, a zivot na njoj se razvijao tokom poslednjih 600 miliona godina. Pre oko 65 miliona godina Zemlju je zadesila velika katastrofa, usled koje je zivot na Zemlji privremeno unisten. Veruje se da se Zemlja nasla na putanji nekog kosmickog tela otrovno kiselog sastava i niske temperature i da se sudar desio u sirokoj regiji Mexickog zaliva. Zivot se sacuvao samo u dubokim vodenim dubinama. OSNOVNE FAZE HOMINIZACIJE Po jednom kriterijumu postoji 7 faza hominizacije. 1. Hipoteticna i ne zna se kad pocinje, predpostavlja se posle velike katasrofe i traje do pre 60 mil godina, iz nje imamo samo jedan nalaz. 2. Druga traje vrlo dugo, od pre 60 mil. do pre 35. mil. godina. U njoj su se razvili OLIGOPITHECUS, PROPLIOPITHECUS, EOLOPITHECUS i njima slicna bica. Smatra se da je iz ovih formi nastao mladji DRYOPITHECUS. 3. Treca traje od pre 35/30 mil. god do pre 25 mil. , dogodio se bioloski izbor, odvaja se linija hominida, covekov predak tada ima prvi put 32 zuba (4*8). 4. Cetvrta traje od pre 25/20 mil. do 8/7 mil. , u ovoj fazi hominidi zauzimaju savane, pojavljuje se najstariji hominid RAMAPITHECUS, on se polako uspravlja, kraca rastojanja prelazi na dve noge, mozak V=400 cm 3, pocinje pocovecavanje. 5. Peta i sesta su u posmatrackom smislu spojene, traju od pre 8/7 mil. do pre 200/100 000 godina, desava se ocovecavanje, i postoje tri podfaze: a) dominacija AUSTRALOPITHECUS b) dominacija HOMO HABILISA c) dominacija HOMO ERECTUSA

6.

Sedma pocinje od pre 200/100 000 god i traje do danas, ona pripada coveku sapijens tipa, arhajskom sapijensu, neandertalskom sapijensu i coveku sapijens sapijens tipa.

Izraz hominidi veoma je slozen i u hronoloskom i u morfoloskom smislu, zato sto jos uvek nije jasna linija prelaza izmedju primata i hominida. Fosilni ostaci pokazuju da u miocenu i pliocenu dolazi do sasvim postepenog uspravljanja, to se vidi na osnovu morfoloskog prosirenje karlice, prosirivanjem karlice oslobadjaju se prednji udovi, a oslanjanje tela se obavlja zadnjim udovima, takvom promenom se stvara jedan novi kvalitet kada je u pitanju opazanje okoline, te promena direktno se reflektuje sa jedne strane na razvoj mozga, a sa druge strane na organizaciju drustvenog zivota, na vecu pokretljivost, manju zavisnost od prirodnog okruzenja. Sa morfoloskog i funkcionalno anatomskog stanovista tom promenom je stvorena osnova za identifikaciju i stupnja hominizacije. CERCOPITHECOIDEA su nisko razvijena bica, dok su HOMINIDEA visoko razvijena bica. U periodu do pre 35 mil. godina nisu bili razdvoleni ali sa druge strane cine prelazne forme za OLIGOPITEKA, PROPLIOPITEKA, EGIPTOPITEKA, koji su opet, dali pocetnu fazu DRIOPITEKU. On je jako vazan zato sto je naselio ceo stari svet Evropu, Aziju, Afriku i od njega se kasnije razvija RAMAPITEK, koji je nama najpozanatiji, najstariji hominid. RAMAPITHECUS Dobio je ime po indijskom bogu RAMI jer je nadjen u predhimalajskom prostoru. U tom predelu pliocenski slojevi imali su znacajan fundus fosilnih ostataka, zubi su bili presudni i uputili su na formu hominida (zubi premolari). Incisi I1, I2 Kanin, ocnjak C Premolar Pm, Pm2 Molar M, M2, M3 Molari su mu bili sa karakteristikama hominida. Godine 1932. imenovan je rod RAMAPITHECUS PREBRIOSTRIS. Godine 1937. okvirno je svrstan u hominide. Potom su nadjeni ostaci ramapiteka u Keniji, Madjarskoj, Grckoj, Turskoj, Pakistanu, Kini. Vreme njihove egzistencije ide od 15/10 mil god do 8/7 mil. god unazad. Oblast rasprostiranja je ceo stari svet (Evropa, Azija. Afrika). Velicina se poredi sa recentnim simpanzom 100-120 cm. Mozak je V=400 cm*. Ima molare humanog tipa i njegova vilica napusta divergirajucu V i ide prema humanoj formi, misli se na zubni niz. Ocnjaci se priblizavaju humanoj formi. Vremenom se ocnjak izjednacava sa ostalim zubima. Postkranijalni skelet nije poznat u potpunosti, imao je mogucnost uspravnog drzanja tela, ali se nije kretao na dve noge. L. LIKI je nasao oblutke (ist. Afrika) za koje se ne moze sa sigurnoscu tvrditi kako su korisceni.

EVOLUCIONA EKOLOGIJA Jedna od mladjih naucnih disciplina (poslednjih par decenija). Izucava uticaje ekoloskih faktora na evoluciju. Protohominidi (mio-plio pongidi) kod njih su uloge prednjih i zadnjih udova bile razlicite. Zadnji udovi imaju jednu prokulzivnu ulogu (guracku), a prednji suspenzivnu (upravljacku). Specijalizacija uspravnog drzanja tela, a potom i hoda na dve noge se postepeno razvija i samo se okvirno moze precizirati koliko je to trajalo. Evoluciona ekologija smatra da je hrana bila pokretacki mehanizam koji je stimulisao evoluciju. Sa otkrivanjem novih izvora hrane najstariji preci su prvo morali da ostvare vecu pokretljivost. Nalazista u Olduvajskom klancu pokazuja da ti lokaliteti nisu bile radionice, nego da su oni tu donosili kamene alatke i tu ih obradjivali, donosili su ih sa rastojanja od deset kilometara. Savremena posmatranja simpanza pokazala su da oni slicne alatke transportuju do 500 m. Plodovi su ti koji su izvrsili prvi selektivni pritisak na mozak. Forivorne vrste su imale istu ponudu hrane tokom cele godine, dok plodovi uspevaju u odredjeno doba godine i u odredjenim zonama, to znaci da su frutivorne vrste prihvatile taj selektivni pritisak da pamte vreme kad uspevaju ti resursi i zone gde uspevaju. Analize gledji zuba su pokazale da su se najstariji hominidi i protohominidi vec hranili plodovima i da su imali jedan srazmerno veci mozak. Evoluciona ekologija smatra da je to najstariji metabolicki sok koji je sa jedne strane izazvao promene u organizmu a sa druge strane dao udarne impulse evoluciji. Smatra se da je uticaj sredine preko hrane na mozak imao mnogo veci znacaj nego socijalni faktor. EVOLUCIONA EKOLOGIJA AUSTRALOPITEKA I HOMO HABILISA Uspravljanje i povecanje tela. To je jedan integralni rezultat nastao iz vise faktora.Posledice toga su: 1. slozeniji metabolizam zasnovan na kvalitetnijim namernicama (prvi sok se odigrao kada su razdvojene forivorne i frutivorne vrste, drugi sok kada su australopiteci primili mesnu ishranu) 2. promena odnosa prema lovu, povecanjem jedinki-telesne mase vodi do cinjenica da ta veca jedinka moze biti lakse ulovljena, a sa druge strane to ukazuje da su hominidi mogli da se upuste u lov sa krupnijim zivotinjama, vece zivotinje se vise krecu i imaju veci izbor 3. povecanje mozdane zapremine, to povecanje ima vrlo velike metabolicke zahteve, jer je mozak hominida jedan veliki energetski potrosac, ono je uslovljeno kombinovanom ishranom. 4. duzi zivot, jedinke koje duze zive akumuliraju iskustva na osnovu ranijih dogadjaja i u kriznim momentima imaju vecu sansu da prezive za razliku od mladih i neiskusnih jedinki. Upravo iz ovih posledica odnosa prirodnog okruzenja i najstarijih homonida paleoantropologija je uspela da da nekoliko modela hominizacije, jedinstveni model nije dobijen, jer je evolucija jedan dugotrajan visestruk proces.

KONCEPTUALNI MODELI HOMINIZACIJE I MODEL LOVCA Ovaj model nas vraca do C. Darvina i dominira do 60-tih 20. veka. Analogni model ovoj teoriji bio je savremeni lovac, to se pokazalo kao neadekvatno, jer je lov danas dopunsko zanimanje. II MODEL PODELE HRANE Odnosi se samo na rod homo i to mu je osnovni nedostatak. Autori ovog modela su na osnovu arheoloskog i paleoantropoloskog materijala analizirali bazne logore homo habilisa u istocnoj Africi. Homo habilis je vrsio podelu hrane ali nam to ne oslikava situaciju kod starijih hominida. III MODEL SAKUPLJACA Njegovi autori vide u njemu prvi pomak u strategiji ishrane. Ovaj model je omogucen tehnickim inovacijama i vodi ka otkricu novih ekoloskih nisa. Po ovom modelu se videlo da je prvi covek zaista bio sakupljac hrane. IV MODEL OBRAZOVANJA PAROVA Zasnovan je na promenama od promiskuitetnog odnosa do monogamije. Ovaj proces dalje dovodi do nepromenljivosti i individualnosti partnera kod oba pola, to dalje vodi ka porastu selektivnosti- psiholoska i bioloska adaptacija u seksualnim odnosima tako nastalih prtnera. Novonastali monogamni partneri dovode do povecanja reprodukcije, to povecanje stvara nove odnose na liniji majka - dete, odnosno braca - sestre, a to ucvrscuje ulogu oca. Nastaje familija u kojoj zena igra ulogu majke i brine o deci, a muskarac se brine o pribavljanju hrane. Ovo dovodi do prve podele u organizaciji rada. V MODEL STRATEGIJE HRANE On postavlja pitanje: Ako je lov favorizovan, da li je on uvek adekvatan ulozenom vremenu? Znamo da nije. Kod sakupljaca situacija moze biti povoljnija., zato ovaj model integrise rezultate na polju evolucione ekologije, fiziologije, a na drugoj strani arheologije i etnologije. VI MODEL STRVINARENJA Zasniva se na hipotezi da Australopiteci nisu bili lovci vec plen krupnijih i brzih cetvoronozaca.Strvinarenje se otkrilo tako sto se videlo da na zdravim kostima bujaju mlade kostane celije isto kao kad prelom kosti zavare mlade kostane celije. Naucnici su sistemom eliminacije zakljucili da je to patoloski proces izazvan hipervitaminozom A tipa. A vitamina ima najvise u jetri, daljom analizom videlo se da je australopitecima bila dostupna jetra ranije ulovljenih cetvoronozaca. Rani australopiteci nisu mogli da otvore kozu ulovljenih zivotinja, zakljucilo se da su oni posle pravih predatora koji su sapama otvorili krzno i pojeli misicni pokrivac jeli unutrasnje organe. AUSTRALOPITHECUS To je rod koji je poceo da se razvija pre oko 4,5 mil. god i trajao do 700 000 god. unazad. Naziv pocinje iz 1927. kada je Rejmond Dart pronasao fosilizovanu lobanju sedmogodisnjeg deteta u Taungu. Kasnijih godina posle sezdesetih zahvaljujuci istrazivanjima u istocnoj Africi videlo se da ovaj rod ima najmanje 7 podvrsta.. Ovaj iz

1927. je A. AFRIKANUS ili GRACILIS. Australopiteci su se podelili u dve velike grupe, oni koji su nastavili evoluciju i oni koji su elimisani. Elimisani su travojedi kao npr.ROBUSTUS i BOISEI, nisu prihvatili ni plodove ni meso. Donald Dzonson je pronaso AFARENZISa. Lusi je prekretnica u evoluciji i od nje ide grananje onih koji nastavljaju evoluciju. Telesna visina australopiteka je 144-155 cm, mozak V= 400-700 cm *. Odlike lobanje su vrlo izrazene. Odlike lica: zubni niz parabolican, ali su lice, vilica i zubi zadrzali isturenu animalnu formu. Kultura jezgara-najjednostavnije alatke. Oblast rasprostiranja je Afrika (problematicni nalazi sa Jave) EREKTUS FORME HOMO EREKTUS, HOMO HAJDELBERGENZIS Kao i Australopiteci i erektus forme naseljavaju podrucje Afrike. Najstariji podaci o naseljavanju poticu iz vremena od pre 1,5 mil. godina. Zbog prirodnih odlika Afrike, meso je postalo dominantno u ishrani. Zbog toga erektus napusta africki kontinent. Krece se preko Bliskog Istoka u Aziju, ponekad i u Evropu. Tako da imamo zapadnu marsutu preko Gibraltara i istocnu marsutu preko Dardanelija. Uspravni ljudi erektus forme vec su naviknuti na mesnu ishranu, kad se doda I upotreba vatre dolazimo do cinjenice da su oni vec zapoceli ishranu karakteristicnu i za nas. Vatru nisu znali da proizvode, vec su je koristili iz prirode. Najstariji podaci o vatri poticu sa lokaliteta Kobi For a I Cesovanje u istocnoj Africi (1,5/1,4 mil. godina), ali su vrlo diskutabilni. Pouzdane podatke za vatru imamo iz perioda 800/700 000 godina na dva nalazista, Eskalp u Francuskoj, Cukutjen u Kini. Kanibalizam se pre neandertalaca, vezuje za erektuse. Veruje se da se kod njih razvio govor. Godine 1891. Diboa je otkrio prve ostatke i tada se mislilo da oni ne pripadaju toj fazi ali su usledila nova otkrica. Godine 1932. nadjene su lobanje u blizini Pekinga ali su nestale. U starijoj literaturi nazivi za ove najstarije uspravne forme su PITEKANTROPUS i SINANTROPUS. Za ove azijske forme erektusa videlo se da su poreklom iz Afrike. Homo Erektus ima centre za govor koji su smesteni u brokinim kvrgama (prvi ih je otkrio Pol Broka). To su dva udubljenja sa unutrasnje strane ceone kosti koja predstavljaju otisak tih centara za govor koji su postojali u mozgu. Stariji homo erektus od glave nanize bio je covek, ali nije znao artikulisano da govori. Do tog zakljucka se doslo analizom gradje kicmenih prsljenova. To otkrice je pokazalo da je homo erektus bio na nizem stupnju razvoja nego sto se mislilo. Njegov mentalni sklop bio je na nivou jednogodisnjeg deteta. Kasnijim analizama doslo se do zakljucka da je homo erektus na sredini evolucije, pola covek, pola zivotinja. Bio je zdepaste gradje, ali je bio uspravan. Mozak mu je bio oko 30% manji od naseg. Homo Hajdelbergenzis ima mozag slican nasem. Nedavno je pronadjen u Altamiri skoro kompletan skelet za koji se veruje da je najmladji izdanak uspravnih ljudi. Pre okopola miliona godina preci pocinju da lice na nas mentalno i fizicki. Tu se postavilo pitanje da li se evolucija zavrsava. Medjutim, ona je imala svoje dalje izdanke u sapiens formama, koje su tako nazvane po mogucnostima mentalnog rasudjivanja i reagovanja. Te mislece sapientne forme imaju grananje u dva smera. Imamo neandertalskog pracoveka koji je oznacen kao ARHAJSKI SAPIENS a na drugoj strani je tip SAPIENS SAPIENS, anatomski savremeni covek tj. mi. Prema jednoj grupi arhajski sapiens nije nastavio evoluciju, a sapiens sapiens traje i danas. Sav ovozemaljski zivot je preziveo od pocetka evolucije oko 70 milijardi.

EVOLUCIONA EKOLOGIJA SAPIJENTNIH FORMI Odnosi se na arhajskog sapijensa NEANDERTALAC, i SAPIENS SAPIENSa. Neandertalac je naseljavao listopadne sume umereno tople klime, cetinarske sume hladne i vlazne klime i stepe suvo-kontinentalne klime (zahteva nove strategije prezivljavanja). Srecu se stanista i na otvorenom prostoru, nisu nudila odbrambenu sigurnost. U Ukrajini i Moldaviji srecu se stanista od velikih mamutovih kljova, na tlu Nemacke srecu se najstarije drvene fosne, sva stanista su imala ognjiste, prostor za obradu kamenih i kostanih alatki. Stanista su preseljavana zavisno od pomeranja divljaci, naselja su sezonskog tipa. Podela rada unutar grupe: lovci prate i love divljac, a ostatak grupe je u blizini. Pojedine grupe su se specijalizovale na lov odredjenih zivotinja npr lov na konja i mamuta u Ukrajini, lov na divljeg magarca na Krimu, zatim na jelene lopatare na bliskom istoku. Najcesce oruzje je drveno koplje sa zasiljenim kamenim vrhom. Odnos arhajskog coveka i coveka ne moze sa resiti samo na osnovu materijalne kulture. Izdavajaju se tri momenta: 1. koegzistencija oba ova tipa trajala je max 60 000 god sto se objasnjava fizioloskom adaptacijom obe vrste. 2. dugo prezivljavanje neandertalaca u zapadnoj Evropi se objasnjava da su ove vrste bile adaptirane na razlicite ekoloske nise, da nije postojala konkurencija na demografskom ili ekoloskom planu. 3. u pojedinim regionima dolazi do akulturacije neandertalaca, to znaci da su neandertalci bili u stanju da preuzmu i one tehnologije karakteristicne za modernog coveka (najbolji primer je Satelperonijen). I TEORIJA POTISKIVANJA - njeni autori kazu da je mortalitet modernog coveka bio za 2% manji od neandertalaca, za oko 1000 godina ta razlika pocinje sve vise da se izrazava. II TEORIJA - anatomski savremen covek imao je dugu dnevnu aktivnost, zivot u velikim grupama, izdiferenciranu socio-kulturnu strukturu, planski izbor namernica dok neandertalac to sve nije radio. Izmedju 20 000 i 16 000 bp je veliki glacijal (lovci ledenog doba) zavrsava se 12 000 bp. Pre oko 18 000 led se otapa, a sadasnji reljef Evrope formiran je 10 000 bp. U poznom paleolitu biljna hrana je marginalizovana, a teziste je na lovu i ribolovu. Dolazi do naglog porasta stanovnistva. Nastaje proces gracilizacije koji antropologija prevashodno prati, proces olaksanja kostane mase. Od mezolita-neolita covek postaje sve manje zavistan od svoje ekoloske sredine i njegova ekoloska senzibilnost pokazuje da mu sve vise ne treba robusna gradja da bi preziveo razlicite faze evolucije. MORFOLOGIJA SAPIENS FORMI Prvi neandertalski fosil otkriven je 1856. godine u dolini recice Neander po kome je dobio ime neandertalac. Pronasao ga je seoski ucitelj koji je bio osporavan. Krajem 19. veka nalazi iz Krapine u Hrvatskoj i iz Spia u Belgiji. Danas posle 150 godina

antroplogija raspolaze sa oko 300 skeleta sa oko 80 nalazista. Na osnovu ovih nalaza neandertalci se dele na 3 grupe: 1. PRESAPIJENS GRUPA - lobanje sa nalazista Skul u Izraelu i Stajnhajm u Nemackoj karakterstike su samo naznacene. 2. PRENEANDERTALSKA GRUPA - lobanje iz Krapine i Sakopastor u Italiji. 3. KLASICNI NEANDERTALCI - karakteristike izrazene u ekstremnoj formi, lobanje iz Dordonje. Neandertalac egzistira pre oko 200 000 do pre 40/35 000 bp. Visina 160-165 cm, Vmozga=1600 cm*, na lobanji dominiraju naocni luci, udovi su bili kratki i zdepasti, a vratna i ramena muskulatura dominira usled nosenja velikog tereta, zubi taurodentizam (zubi u obliku bikovih rogova) , mogu da prave veci pritisak tokom zvakanja. Sapiens Sapiens tip ranije poznat kao KROMANJONAC, ali se sad ovaj termin napusta. On je sa opstim karakteristikama koje odgovaraju danasnjem coveku, naselio 5 kontinenata. Anatomska celina izmedju lica i mozdanog dela. USLOVI ZIVOTA U POZNOM PALEOLITU I MEZOLITU Vreme izmedju 15 000 i 12 000 godina, vrame lovaca na sitnu divljac, ribolovaca i skupljaca plodova. Stvaraju se stalna naselja u pogodnim dolinama, koristi se vatra, odeca. Menja se dotadasnji odnos prema nekim zivotinjama. Sa zavrsetkom ledenog doba dolazi do formiranja vodenih tokova, tako da je reljef Evrope formiran pre oko 10 000 godina. Dolazi do naglog porasta stanovnistva, cemu doprinose i stalna naselja. Dolazi do pripitomljavanja odredjenih zivotinjskih vrsta ali i kultivacije pojedinih zitarica. Ovo dovodi do skladistenja hrane. FOSILNI OSTACI NA TLU SRBIJE U poredjenju sa arheoloskim materijalom ima ih znatno manje. 1890. Djoka Jovanovic je nasao neandertalsku lobanju prilikom gradnje pivare. 1892. on je publikuje u Starinaru 9, ali ona je izgubljena. 1928. Niko Zupanic pokusava da je nadje ali nije uspeo. 1923. H. Brej istrazuje diluvijalnu pecinu na Cukarickoj Padini, pominje se fauna, ali o coveku ni pomena. 1952/53. Gavela je vrsio iskopavanja na Jerininom brdu, nadjen je zub, ali je izgubljen. Subfosilni nalazi nisu dovoljno fosilizovani pa su verovatno iz mezolita.. Fragmenti lobanja iz Zitista kod Zrenjanina i Backi Petrovac. Takodje izgubljeni ostali stratigrafski podaci. DJERDAPSKA ANTROPOLOSKA SERIJA Ukazala je i na antropoloskom planu na tranziciju mezolit-neolit. Podeljena je na dve regije: DJERDAP I 1965-1970 i DJERDAP II 1980-1982. DJERDAP I - ima vise antropoloskih nalaza na nasoj strani Dunava: Lepenski Vir, Padina, Hajducka vodenica - potice oko 450 skeleta. Rumunska nalazista: Kladovska skela pecina Klimente su neuporedivo siromasnija u antropoloskom smislu. Na Vlascu imamo oko 160 skeleta iz 84 groba, sa Lepenskog Vira imamo oko 190 skeleta iz 134

groba, sa Padine oko 50, sa Hajducke vodenice oko 50 slabije ocuvanosti. Antropolsku obradu nalaza sa Vlasca I obavili su 70tih madjarskim strucnjaci. Populaciju sa Vlasca podelili su u 5 antropoloskih tipova. 1,2 su pozno paleolitske provinijencije. 1. CRO-MAGNON A1 2. BRNO- PREDMOST A2 3. MESOVITE OSOBINE 1,2 B1 4. NOSILAC MIKRO EVOLUCIJE na planu gracilizacije B2 5. MESAVINA SVIH TIPOVA C Populaciju sa Lepenskog Vira takodje su obradili Madjari. A) KROMANJONSKA (RG) B) MEDITERANSKA (RG) Na Padini antropolosku obradu uradio je anatom Srboljub Zivanovic, pokusao je da nadje najstariju osnovu za dinarski antropoloski tip. Sa Hajducke Vodenice skeletni ostaci su slabije ocuvani, moze se videti da odgovaraju starijem djerdapskom stanovnistvu. DJERDAP II - Kula odatle potice 5 slabo ocuvanih mezolitskih skeleta, Aimena i Velesnica potice desetak skeleta neolitskog doba. Sahranjivne su samo izabrane osobe stari i deca. PROCES NEOLITIZACIJE U ANTROPOLOSKOM SMISLU Treci metabolicki sok-prelazak na kuvanu hranu (pronalazak grncarije). Covek napusta paleolitsku pecenu ishranu bogatu proteinima (meso i riba). Neolitski covek jede prvenstveno kuvanu hranu bogatu vitaminima i mineralima (mleko i zitarice). Dolazi do naglog porasta stanovnistva (sedelacki zivot, hrana tokom cele godine). Antroploloski procesi koji odrazavaju neolit: GRACILIZACIJA (olaksanje kostane mase) i BRAHIKRANIZACIJA (dolazi do promena alometrijskih odnosa na lobanji, tj. ovim procesom lobanje se skracuju na racun povecanja sirine i visine). Neolitom je utemeljen nacin zivota savremenih ljudi. Na tlu Srbije neolitski skeleti su nadjeni na 19 nalazista: Lepenski Vir IIIa (najstariji neolit), Aimana, Velesnica, Divostin, Kamenjar, Rudnik, Lepenski Vir IIIb (najmladji neolit), Padina B3, Zlatara, Starcevo, Tecic, Vinca, Obrea, Usce Kamenickog potoka, Vizic, Donja Branjevina, Bogojevo, Mostunga, Gomolava. Ukupno oko 200 skeleta razlicite hronoloske pripadnosti. Sve ove skelete odlikuje gacilna gradja oba pola i nizak telesni rast, po tome se uklapaju u neolitsko mediteransko antropolosko jezgro koje je karakteristicno za taj period i siroku geografsku regiju od Crnog mora do Iberijskog poluostrva.