Hannah Arendt_ Mit Izbjeglice - Treci Program Radio Beograda 137-8-2009

7/23/2019 Hannah Arendt_ Mit Izbjeglice - Treci Program Radio Beograda 137-8-2009

http://slidepdf.com/reader/full/hannah-arendt-mit-izbjeglice-treci-program-radio-beograda-137-8-2009 1/11

9

HANA ARENT

MI IZBEGLICE*

Pre svega, mi ne volimo da nas zovu izbe glica ma. Jedni druge nazivamo prido {licama ili imi grantima. Na{e novine su novine za „Amerikancekoji govore nema~ki“, a oni koje je Hitler progonio nikada nisu, barkoliko je meni poznato, osnovali klub ~ije bi ime nagove{tavalo da sunjegovi ~lanovi izbeglice.

Izbeglica je ranije bila osoba koja je prinu|ena da u drugoj zemljipotraì uto~i{te zbog svog politi~kog stava ili zbog ne~ega {to je u~ini-la. Istina je da smo mi morali da traìmo uto~i{te – ali mi nismo ni{tau~inili, a ve}ina nas ni u snovima nikada ne bi pristala uz neko radikal-no po liti~ko opredeljenje. Mi smo uticali na to da se promeni zna~enjepojma izbe glica. Sada su izbe glice oni me|u nama koji su bili lo{e sre}eda u novu zemlju pristignu bez ikakvih sredstava, prinu|eni da prihva-

te pomo} od Komiteta za izbeglice.Pre rata nas je jo{ i vi{e poga|alo kada bi nas neko nazvao izbegli-

cama. înili smo sve da ubedimo druge da smo samo obi~ni imigranti.Govorili smo da smo svojom voljom do{li u zemlju koju smo sami iza-brali i da na{a situacija nema nikakve veze sa „takozvanim jevrejskimproblemom“. Da, mi smo bili imi granti i pri do {lice koje su napustilesvoju zemlju, ili iz ~isto ekonomskih razloga ili zato {to nam jednog le-pog dana naprosto vi{e nije odgovaralo da u njoj ostanemo. Poèlelismo da iznova izgradimo svoj ìvot, i to je sve. Samo sna`ni i optimi-

sti~ni mogu iznova da izgrade svoj ìvot. Stoga smo mi veliki optimisti.Na{ optimizam je zaista zadivljuju}i, bez obzira na ~injenicu {to mito prime }ujemo. Kona~no se saznalo za na{u borbu. Izgubili smo dom,{to }e re}i, dobro poznati svakodnevni ìvot. Izgubili smo svoja zani-manja, {to }e re}i izvesnost da u ovome svetu ima neke koristi od nas.Izgubili smo svoj jezik, {to zna~i prirodnost reakcija, jednostavnost ge-stova, neizve{ta~enost u izraàvanju ose }anja. Ro|ake smo ostavili po

* Hannah Arendt, Hitler’s Exiles. Personal Stories of the Flight from NaziGermany to America, Mark M. Aderson (ed.), The New Press, New York.

Tre}i program Radio BeogradaBr. 137–138, I–II/2008UDK 141.7 Arent H. ; 172.15/.16(=411.6 ;314.151.3-054.7(=411.16)(100)”193/194”ID=154231308



getoima u Poljskoj, a najbolji prijatelji su nam ubijeni u koncentracio-nim logorima, {to zna~i da smo preìveli lomove na privatnom planu.

Ipak, ~im smo se spasili, a ve}ina nas je morala da se spasava u vi{enavrata, zapo~injali smo novi ìvot i poku{avali da se {to vi{e drìmodobrih saveta koje su nam davali na{i spasioci. Re~eno nam je da zabo-

ravimo, i mi smo zaboravljali nezamislivom brzinom. Na prijateljski na-~in smo podse}ani da }e nam nova zemlja postati novi dom i mi smo seve} posle ~etiri nedelje u Francuskoj, ili {est nedelja u Americi, pretvara-li da smo Francuzi ili Amerikanci. Oni optimisti~niji me|u nama ~ak bidodavali kako su ceo svoj prethod ni ìvot proveli u nekoj vrsti nesve-snog egzila, i da im je tek nova zemlja pokazala kako izgleda pravi dom.Istina, ponekad se bunimo kada nam se kaè da zaboravimo {ta smo ra-nije radili, a te{ko je i odbaciti svoje pre|a{nje ideale ako se time dovodiu pitanje va{ dru{tveni status. Jezik nam, zato, ne predstavlja nikakav

problem. Posle samo godinu dana, optimisti su uvereni da engleski go-vore kao maternji, a posle dve godine se sve~ano zaklinju da ga govorebolje od bilo kog drugog jezika – dok nema~kog jedva da se i se}aju.

U èlji da {to uspe{nije zaboravimo, mi izbegavamo svaku aluzijuna koncentracione logore i logore za interniranje, kroz koje smo pro{liu gotovo svim evropskim zemljama – pominjanje toga bi se moglo pro-tuma~iti kao pesimizam ili nedostatak poverenja u na{u novu otad`bi-nu. Osim toga, koliko puta nam je re~eno da niko ne èli da slu{a o to-me; pakao vi{e nije stvar vere ili fantazije, ve} ne{to stvarno poput ku-

}e, kamena i drveta. O~igledno da niko ne èli da zna kako je modernaistorija stvorila novu vrstu ljudskih bi}a – onu koju neprijatelji zatvara-ju u koncentracione logore, a prijatelji u logore za interniranje.

âk i me|u sobom mi ne razgovaramo o tom de lu pro{losti. Ume-sto toga, prona{li smo vlastiti na~in da ovladamo neizvesnom budu}no-{}u. Svako ne{to planira, èli, i svako se ne~emu nada. Nismo ni midruga~iji, ali pored tog op{teljudskog stava, kod nas postoji i te`nja dana nekakav nau~ni na~in popravimo budu}nost. Posle toliko mnogo zlesre}e, èlimo perspektivu koja }e biti sigurna. Stoga ostavljamo iza sebe

zemlju, zajedno sa svim nje nim neizvesnostima, i o~i upiremo ka nebu.Mi iz zvezda, umesto iz novina, ~itamo kada }e Hitler biti poraèn i ka-da }emo dobiti ameri~ko dràvljanstvo. Mislimo da su zvezde mnogopouzdaniji savetnici nego svi na{i prijatelji; zvezde nam govore kadatreba da idemo na ru~ak sa svojim dobro~initeljima i kog dana su namnajbolji izgledi da popunimo neki od onih bezbrojnih upitnika koji pra-te na{ sada{nji ìvot. Ponekad se ne pouzdajemo ~ak ni u zvezde, negou linije na dlanu ili na oblik rukopisa. No, na taj na~in manje saznajemoo politi~kim doga|ajima, a mnogo vi{e o sebi samima, iako psihoanali-za vi{e nije u modi. Pro{la su ta sre}na vremena kada su dokone dame i

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2008

10



gospoda iz visokog dru{tva pri~ali o nesta{lucima iz ranog detinjstva.Oni vi{e ne èle te pri~e o duho vima – sada im se koà jeì od stvarnihiskustava. Vi{e nema potrebe da se bacaju ~ini na pro{lost, ona je uisti-nu ve} do voljno za~arana. Dakle, uprkos na{em poznatom optimizmu,mi koristimo sve mogu}e magijske trikove da prizovemo duhove bu-

du}nosti.Ne znam kojim su mislima i se}anjima no}u ispunjeni na{i snovi.

Ne usu|ujem se da pitam, po{to i ja sama vi{e volim da budem optimi-sta. Ali nekad zami{ljam da bar no}u mislimo o svo jim mrtvima ili sese}amo stihova koje smo nekada voleli. Nikada nisam razumela kakosu na{i prijatelji na zapadnoj obali mogli na tako neobi~an na~in da po-smatraju stvari pa da za trajanja policijskog ~asa veruju kako mi nismosamo „budu}i gra|ani“, ve} „stranci-neprijatelji“. Tokom dana, narav-no, mi smo stranci-neprijatelji samo u „tehni~kom“ smislu – to znaju

sve izbeglice. Ali, kada zbog tehni~kih razloga ne moète da iza|ete izku}e kad padne mrak, onda svakako nije lako izbe}i mra~ne spekulaci-je o odnosu izme|u tehnikalija i stvarnosti.

Ne, ne{to nije u redu s na{im optimizmom. Me|u nama postojeneobi~ni optimisti koji odr ̀ e niz optimisti~kih govora pa onda odu ku-}i i puste plin, ili na neo~ekivan na~in iskoriste vi sinu nebodera. Oni,~ini se, predstavljaju dokaz kako je veselje koje mi pokazujemo zasno-vano na opasnoj spremnosti da se umre. Vaspitani u uverenju da je ì-vot najve}e dobro, a smrt najve}a nesre}a, postali smo svedoci i `rtve

uàsa ve}eg od smrti, a nismo uspeli da prona|emo ne{to {to bi imalove}u vrednost od ìvota. Stoga nismo postali ni sposobni ni spremni daza neku stvar rizikujemo ìvot, iako smrt za nas nije vi{e bila tako uà-sna. Umesto da se bore, ili razmi {ljaju kako da postanu sposob ne da uz-vrate udarac, izbeglice su navikle na to da prièljkuju smrt prijatelja iliro|aka; kada neko umre, mi s rado{}u razmi{ljamo kakvih je on svemuka oslobo|en. Na kraju mnogi od nas poèle da se i oni oslobode odnekih nevolja, pa zatim i postupe u skladu s tim.

Kada je Hitler anektirao Austriju 1938. godine, uverili smo se kako

se re~iti optimizam moè brzo pre tvoriti u nemi pesimizam. Kako jevreme prolazilo, nama je bivalo sve gore – postajali smo sve optimisti~-niji i sve skloniji samoubistvu. Austrijski Jevreji u vreme [u{niga bili sutako veseo narod da su im se svi nepristrasni posmatra~i divili. Bilo jeprosto divno koliko je duboko bilo njihovo ube|enje da im se ni{ta nemoè dogoditi. Ali kada je nema~ka vojska zauzela zemlju, a kom{ijepo~ele da upadaju u jevrejske ku}e, austrijski Jevreji su po~eli da vr{esamoubistva.

Za razliku od drugih samoubica, na{i prijatelji ne ostavljaju nika-kvo obja{njenje za to {to su u~inili, nikakvu optu`nicu, ni{ta {to bi op-

STUDIJE O IZBEGLI[TVU

11



teretilo svet koji je tog o~ajnog ~oveka primorao da govori i da se po-na{a veselo do svog poslednjeg dana. Pisma koja ostavljaju samo sukonvencionalni i besmisleni dokumenti. Stoga je i pogrebna slu`ba ko-ja se odràva nad otvorenim gro bom, kratka, pra}ena neprijatno{}u iispunjena nadom. Niko ne pita za razloge; ~ini se da su oni svima jasni.

* * *

Govo rim o nepopularnim ~injenicama, a {to je jo{ gore, svoje tvrdnjene mogu da potkrepim argumentima koji jedini mogu da ostave utisakna modernog ~oveka – ja, naime, ne raspolaèm brojkama. âk i oni

Jevreji koji zagrièno pori~u da jevrejski narod uop{te postoji, proce-njuju da, bar {to se brojki ti~e, imamo dobre {anse da preìvimo – jerkako bismo ina~e dokazali da je me|u Jevre jima samo mali broj krimi-nalaca i da su za vreme rata mnogi Jevreji poginuli kao dobre patriote?

Zahvaljuju}i njihovom naporu da sa~uvaju statisti~ki ìvot jevrejskognaroda, mi znamo da su Jevreji imali najniù stopu samoubistava me|usvim civilizovanim narodima. Sigurna sam da sada brojevi govore ne{todrugo, ali to ne mogu dokazati navo|enjem no vijih statistika, madasvakako mogu navo|enjem novih iskustava. To moè biti dovoljno zaone skepti~ke du{e koje nikada nisu bile ube|ene da promer ne ~ije lo-banje ta~no govori i o njenom sadràju, ili pak da statistika o kriminaluprecizno kazuje na kom je nivou nacionalna etika. Bilo kako bilo, gdegod da evropski Jevreji danas ìve, oni se vi{e ne pona{aju u skladu sa

statisti~kim zakonitostima. Samoubistava ima ne samo me|u uspani~e-nim stanovnicima Berlina i Be~a, Bukure{ta ili Pariza, ve} ih ima u Nju-jorku i Los An|elesu, Buenos Airesu i Montevideu.

S druge strane, malo je izve{taja o samoubistvima u getoima i kon-centracionim logorima. Istina, ima, uop{teno uzev, veoma malo izve{ta-ja iz Poljske, ali smo zato prili~no do bro informisani o nema~kim i fran-cuskim logorima.

U lo goru u Giru, na primer, gde sam imala prilike da provedem ne-ko vreme, samo sam jed nom ~ula da se pominje samoubistvo, i to kao

predlog za zajedni~ku akciju, navodno neku vrstu protesta kojom bi seiritirali Francuzi. Kada su neki od nas primetili da smo tamo dovedeni„ pour crever“, op{te raspoloènje se iznenada pre tvorilo u divlju ìvot-nu hrabrost. Vladalo je mi{ljenje da ~ovek mo ra biti abnormalno asoci-jalan i nezainteresovan za op{te doga|aje da bi bio kadar da ~itav tajdoga|aj tuma~i kao li~nu i individualnu lo{u sre}u i da u skladu sa timsvoj ìvot okon ~a li~no i individualno. Ali onda su se isti ti ljudi, vrativ-{i se sopstvenom individualnom ìvotu, i suo~iv{i se sa navodno li~nimproblemima, jo{ jednom okrenuli onom luda~kom optimizmu koji jesamo na korak do o~aja.


12



Mi smo prvi sekularni Jevreji koji su proganjani – i mi smo pr vi ko-ji, i to ne samo in extremis, na to odgovaramo samoubistvom. Mo ̀ dasu u pravu filozofi koji kaù da je samoubistvo poslednji i vrhunski ga-rant ljudske slobode: iako nismo slobodni da kreiramo svoj ìvot ilisvet u kojem ìvimo, mi smo ipak slobodni da odbacimo ìvot i napu-

stimo ovaj svet. Pobo`ni Jevreji, naravno, ne mogu da shvate ovu nega-tivnu slobodu; oni u samoubistvu vide ubistvo, odnosno uni{tavanjeonoga {to ~ovek nije u stanju da stvori, kr{enje prava koje pripadaTvorcu. Ado nai nathan ve adonai lakach („Bog dao, Bog uzeo“); a onibi dodali: baruch shem adonai („blagosloveno ime Bo`je“). Za njih sa-moubistvo, jednako kao i ubistvo, predstavlja bogohulni napad na Bo`-je stvaranje u celini. ôvek koji ubije sebe potvr|uje da ìvot nije vre-dan ìvljenja, i da svet nije vredan da on u njemu bude.

Ipak, na{e samoubice nisu ludi buntovnici koji prkose ìvotu i sve-

tu i poku{avaju da u sebi ubiju ~itav univerzum. Oni nestaju na tih iskroman na~in, kao da se izvinjavaju zbog nasilnog re{enja koje su pro-na{li za svoje li~ne probleme. Veruju, uop{te uzev, da politi~ki doga|ajinema ju nikakve veze s njiho vom li~nom sudbinom. I u dobrim kao i ulo{im vremenima, oni veruju samo u svoju li~nost, a sada u sebi prona-laze misteriozne nedostatke koji im onemogu}avaju da se sna|u. Po {tosu od najranijeg detinjstva ose}ali da im pripada odre|eni dru{tveni sta-tus, oni se ose }aju kao gubitnici kada vi{e ne uspevaju da sa~uvaju tajstatus. Njihov optimizam je uzaludan poku{aj da drè glavu iznad vode.

Iza te fasade vedrine, oni se bez prestanka bore s unutra{njim o~ajem.Na kraju umiru od neke vrste sebi~nosti.Ukoliko smo spaseni, ose}amo se poniènim, a ako nam se po-

mogne, ose}amo se degradiranim. Borimo se kao ludi za svoju privat-nu egzistenciju s vlastitim usudom i vlastitim problemima po{to se pla-{imo da ne postanemo deo onog mno{tva bednih para zita (schnorrer)kojih se, budu}i da su mnogi od nas biv{i filantropi, vrlo dobro se}a-mo. Svojevremeno nismo shvatali da je takozvani para zit simbol je-vrejske sudbine, a ne ne spo sobnjakovi} (shlemihl), pa nam se zato da-

nas ~ini da i nemamo pravo da o~ekujemo nekakvu jevrejsku solidar-nost. Ne shvatamo da nije re~ toliko o nama, koliko o jevrejskom na-rodu kao celini. Ponekad nas na{i za{titnici sna`no podsti~u da istraje-mo u tom odsustvu razumevanja. Se}am se direktora velike dobrotvor-ne fondacije u Parizu koji bi, uvek kad dobije vizit-kartu nekog nema~-ko-jevrejskog in telektualca s neizbe`nim „dr“, znao da povi~e iz svegglasa: „Gospodine doktore, gospodine doktore, gospodine parazitu,go spodine parazitu!“

Iz ovako neprijatnih iskustava mi smo izvukli sasvim jednostavanzaklju~ak. Vi{e nas ne zadovoljava {to smo samo doktori filozofije, na-


13



u~ili smo da je potrebno unaprediti stari ìvot kako bi se zatim mogaoizgraditi novi. Zgod na mala basna je izmi{ljena da bi se opisalo na{e dr-ànje – bedni jazavi~ar u izgnanstvu, u svoj svojoj muci, svaku pri~u za-po~inje re~ima: „Jednom, kada sam bio bernardinac...“

Na{i novi prijatelji, pretrpani takvom koli~inom zvezda i slavnih

ljudi, nisu mogli razumeti da u osnovi svih tih na{ih opisa sjaja i veli~i-ne pro{log vremena leì jedna prosta ljudska istina: mi smo nekad bilioni za koje su ljudi marili, prijatelji su nas voleli, a stanodavci su znalida redovno pla}amo kiriju. Kupovali smo hranu i vozili se metroom ada nam niko nije govorio da smo nepoèljni. Postali smo pomalo histe-ri~ni kada su novinari po~eli da nas raspoznaju i javno opominju da nebudemo drski kada kupujemo hleb i mleko. Pitali smo se kako bi touop {te bilo mogu}e, jer smo ve} tako prokleto oprezni u svakom tre-nutku svog svakodnevnog ìvota po{to ne èlimo da iko pogodi ko

smo, ko ji paso{ imamo, gde nam je izdata kr{tenica – kao i to da nasHitler ne voli. Dajemo sve od sebe da se uklopimo u svet u kojem naneki na~in morate imati politi~ko mi{ljenje i kad idete da kupite hleb.

U takvim okolnostima „bernardinac“ postaje sve ve}i i ve}i. Nika-da ne}u zaboraviti mladi}a koji je, kada se od njega o~ekivalo da pri-hvati neki jednostavan posao, uz uzdah rekao: „Vi ni ne znate s kim raz-govarate, ja sam bio {ef jednog odeljenja u Kar{tatu“ (velika robna ku-}a u Berlinu). Ali tu je i duboki o~aj sredove~nog ~oveka koji je moraoda pro|e kroz bezbroj razli~itih komiteta da bi se mogao spasiti i na

kraju uzviknuti: „A niko ovde ne zna ko sam ja!“. Po{to niko nije hteoda se prema njemu odnosi kao prema dostojanstve nom ljudskom bi}u,on je po~eo da {alje telegrame va`nim li~nostima i svojim velikim ro|a-cima. Brzo je nau~io da ovaj ludi svet mnogo lak{e prihvata da je neko„veliki ~ovek“ nego da je ljudsko bi}e.

[to smo manje slobodni da odlu~imo ko smo, i da ìvimo kako è-limo, to se vi{e trudimo da pred sebe isturimo {tit, da sakrijemo ~inje-nice i igramo razli~ite uloge. Proterani smo iz Nema~ke zato {to smo

Jevreji. Ali, tek {to smo pre{li francusku granicu, postali smo [vabe.1

âk nam je re~eno da tu oznaku moramo prihvatiti ukoliko smo zbiljaprotiv Hitlerovih rasnih teorija. Tokom sedam godina smo igrali sme-{nu ulogu onih koji poku{avaju da budu Francuzi – ili onih koji }e ne-kad bar postati francuski gra|ani. Ali kada je po~eo rat, zatvoreni smozato {to smo [va be. U me|uvremenu se najve}i deo nas zaista i pretvo-rio u lojalne Francuze koji vi{e ne mogu da kritikuju francusko ure|e-nje, pa smo on da rekli da je u redu {to smo zatvarani. Mi smo bili prvi„ pri sonnier volontaires“ koje je istorija videla. Kada su Nemci okupirali


14

1 Boches, pogrdan izraz za Nemce u Prvom svetskom ratu. – Prim. prev.



Francusku, francuska vlada je trebalo samo da promeni naziv firme –bili smo utamni~eni zato {to smo Nemci, a sada nismo oslobo|eni zato{to smo Jevreji.

Ista pri~a se neprestano ponavlja {irom sveta. U Evropi su nam na-cisti oduzeli imovinu, a u Brazilu moramo da damo tre}inu imet ka, kao

{to ~ini ve}ina odanih ~lanova Bund der Ausland sdeutschen. U Parizunismo smeli da izlazimo iz ku}e posle osam sati zato {to smo Jevreji, au Los An|elesu su nam nametnuta ograni~enja zato {to smo „stran-ci-neprijatelji“ („enemy aliens“). Toliko se brzo menja na{ identitet daniko zapravo ne moè da otkrije ko smo.

Na nesre}u, ni{ta nije bolje ni kada se sretnemo s Jevrejima. Fran-cuski Jevreji su bili potpuno ube|eni da su svi Jevreji koji dolaze izoblasti s dru ge strane Rajne oni koje oni zovu Polaks – a nema~ki Je-vreji Ostjuden. Ali Jevreji koji su zaista do{li iz isto~ne Evrope ne sla-

ù se sa svojom francuskom bra}om i nas zovu Jaeckes. Sinovi tih kojimrze Jaeckes – druga generacija, ro|ena u Francuskoj i ve} dovoljnoasimilovana – slaè se u mi{ljenju s francuskim Jevrejima vi{ih klasa.Tako se moè dogoditi da vas u jednoj istoj porodici otac zove Jaecke,a sin Polak.

Od kada je izbio rat i katastrofa zadesila Jevreje u Evropi, ve} sa-ma ~inje nica da smo izbeglice spre~ila nas je da se me{amo s Jevrejimastarosedeocima. Pokoji izuzetak samo je potvr|ivao pravilo. Iako se tonikad javno ne pri znaje, nepisani dru{tveni zakoni sna`no uti~u na jav-

no mnjenje, a neizre~eno mi{ljenje i tiha praksa mnogo su va`niji zana{ svakodnevni ìvot od svih zvani~nih izjava dobrodo {lice i izrazadobre volje.

ô vek je dru{tvena ìvotinja i te{ko mu je da ìvi ako su mu poki-dane sve dru{tvene veze. Moralni standardi se mogu mnogo lak{e o~u-vati ako ste deo dru{tvenog tkiva. Malo je pojedinaca koji imaju dovolj-no snage da sa~uvaju integritet ukoliko postoji potpuna zbrka u pogle-du njihovog dru{tvenog, politi~kog i pravnog statusa. Nemaju}i snageda se bore za promenu svog dru{tvenog i pravnog statusa, mnogi od

nas su odlu~ili da poku{aju da promene vlastiti identitet. Me|utim, ta-kvo neobi~no pona{anje samo pogor{ava stanje stvari. Konfuzija u ko-joj ì vimo delom je posledica i onog {to smo sa mi u~inili.

Jed nom }e neko napisati istinitu pri~u o jevrejskoj emigraciji iz Ne-ma~ke i mora}e po~eti s onim gospodinom Ko nom iz Berlina koji jeuvek bio 150 procenata Nemac, koji je bio nema~ki superpatriota. Tajgospodin Kon je 1933. go dine na{ao uto~i{te u Pragu i ubrzo postaoube|eni ~e{ki patriota – istin ski i odani ~e{ki patriota kao {to je pre bionema~ki. Vreme je prolazilo i oko 1937. godine ~e{ka vlada je, nalaze-}i se ve} pod prili~nim pritiskom nacista, po~ela da proteruje jevrejske


15



izbeglice ne vo de}i ra~una o njihovom ube|enju da su na putu da po-stanu ~e{ki gra|ani. Na{ gospodin Kon od lazi u Be~. Da bi se prilago-dio tamo{njim uslovima, postao je odlu~ni austrijski patriota. Zbog ne-ma~ke invazije, gospodin Kon je, me|utim, bio primoran da napusti ze-mlju. U Pariz je stigao u zao ~as i nikada nije dobio valjanu dozvolu bo-

ravka. Ve} raspolaù}i velikom ve{tinom u gledanju stvari iz ugla sop-stvenih èlja, on je odbio da ozbiljno shvati puke administrativne mere,uveren da }e svoj budu}i ìvot provesti u Francuskoj. Stoga se pri pre-mio na prilago|avanje francuskoj naciji tako {to se poistovetio s „na-{im“ pretkom Vercingetoriksom. Mislim da je bolje da ne duìm s pri-~om o daljim avanturama tog gospodina. Sve dok nije u stanju da done-se odluku da bude ono {to zapravo jeste, Jevrejin }e morati da prolazikroz luda~ke promene koje niko ne moè ni da predvidi.

ô vek koji èli da izgubi svoje sopstvo otkriva, zapravo, mogu}no-

sti ljudskog postojanja, a one su beskona~ne, beskona~ne kao i stvara-nje. Ali, otkrivanje nove li~nosti u sebi nije lako, i beznade`no je kolikoi stvaranje novog sveta. [ta god ~inili, {ta god se pretvarali da jesmo, mine otkrivamo ni{ta osim vlastite luda~ke èlje da budemo druga~iji, dane budemo Jevreji. Sve na{e aktivnosti usmerene su ka ostvarivanju togcilja – ne èlimo da budemo izbeglice, po{to ne èlimo da budemo Je-vreji. Pravimo se da nam je engleski maternji po{to su doseljenici kojigovore nema~ki poslednjih godina obeleèni kao Jevreji. Ne kaèmo zasebe da nemamo svoju dràvu, po{to ve}inu ljudi bez dràve danas ~ine

Jevreji. Spremni smo da postanemo lojalni Hotentoti samo da bismosakrili ~injenicu da smo Jevreji. Ne uspevamo u svemu tome, i ne mo-èmo uspeti; pod koprenom „optimizma“ lako moète otkriti beznad-nu tugu asimilacionista.

S nama koji smo do{li iz Nema~ke re~ asimilacija je dobila dubljefilozofsko zna~enje. Te{ko je i zamisliti koliko smo to ozbiljno shvatali.

Asimilacija nije zna~ila neophodno prilago|avanje zemlji u kojoj smo seslu~ajno rodili, i ljudima ~iji jezik govorimo. Mi se u principu prilago-|ava mo svemu i svakome. Taj stav mi je postao jasan kada sam ~ula re-

~i jednog mog sunarodnika koji je o~igledno umeo da izrazi svoja ose-}anja. Tek stigav{i u Francusku, on je osnovao jedno od onih dru{tavaza prilago|avanje u kojima su nema~ki Jevreji jedni druge uveravali ka-ko su ve} postali Francuzi. U svom prvom govoru, on je rekao: „U Ne-ma~koj smo bili dobri Nemci i zato }emo u Francuskoj biti dobri Fran-cuzi.“ Publika je odu{evljeno tap{ala i niko se nije smejao; bili smo sre}-ni {to smo ve} nau~ili kako da dokaèmo svo ju lojalnost.

Da je patriotizam stvar rutine ili prakse, mi bismo bili najpatriot-skiji narod na ~itavom svetu. Vratimo se na{em gospo di nu Konu – on jesvakako oborio sve rekorde. On je idealan doseljenik koji u svakoj ze-


16



mlji u koju ga je dovela njegova stra{na sudbina, odmah uo~ava i voliplanine. Ali po{to patriotizam, kako se jo{ uvek veruje, nije stvar ve`be,te{ko je uveriti ljude u iskrenost na{ih opetovanih transformacija. Zbogtog napora na{e vlastito malo dru{tvo po staje tako netolerantno – mizahtevamo potpunu potvrdu od na{e vlastite grupe zato {to ni smo u

poziciji da to dobijemo od starosedelaca. Doma}ini, suo~eni s tako neo-bi~nim bi}ima poput nas, postaju sumnji~avi. Oni, po pravilu, posma-traju}i sa svo je ta~ke gledi{ta, razumeju samo na{u lojalnost prema sta-roj zemlji. Zbog to ga na{ ìvot postaje zaista gorak. Njihovu sumnji~a-vost bismo mogli nekako da suzbijemo kada bismo im objasnili da, bu-du}i da smo Jevreji, na{ patriotizam prema na{oj prvobitnoj domovi niima jedan prili~no neobi~an aspekt. Iako je odista bio iskren i dubokoukorenjen. Napisali smo mnogo debelih knjiga dokazuju}i to, platili da~itav jedan biro kratski aparat istraì pro{lost tog patriotizma i da je sta-

tisti~ki objasni. Imali smo nau~nike koji su pisali filozofske disertacije opredestiniranoj harmoniji Jevreja i Francuza, Jevreja i Nemaca, Jevre jai Ma|ara, Jevreja i ... Na{a trenutna lojalnost, koja se ~esto dovodi usumnju, ima duga~ku istoriju. To je istorija od sto tinu pedeset godinaasimilovane jevrejske zajednice koja se moè pohvaliti jedinstvenim do-stignu}em: dokazuju}i sve vreme svoje nejevrejstvo, ona je uspela daistovremeno ostane jevrejska.

O~ajni~ka zbrka u glavama tih Odiseja-lutalica koji, za razliku odsvog velikog uzora, ne znaju ko su, lako se moè objasniti njihovim pot-puno mani~nim odbijanjem da zadrè svoj identitet. Ta manija traje

mnogo duè od ovih poslednjih deset godina koje su otkrile dubinskuapsurd nost na{e egzistencije. Mi smo kao ljudi koje mu~i opsesivna ide-ja i koji ne mogu prestati da se trude da sakriju neki izmi{ljeni beleg.Stoga nas odu{e vljava svaka nova mogu}nost koja, budu}i da je nova,obe}ava ~uda. Fascinira nas svaka nova nacionalnost kao {to krupnu è-nu fascinira svaka nova haljina koja }e na èljeni na~in da istakne linijunjenog struka. Ali ona svoju novu haljinu voli samo dok veruje u njene~udesne kvalitete i baci}e je ~im ustanovi da se u njoj ne me nja izglednjene figure – odnosno, u ovom drugom slu~aju, da nova nacionalnost

ne menja na{ status.Mo`da iznena|uje to {to jo{ uvek nismo obeshrabreni o~iglednombeskorisno{}u svih na{ih neobi~nih krinki. Istina je da ljudi retko u~e izistorije, ali je tako|e istina da mogu u~iti iz vlastitog iskustva koje se,kao u na{em slu~aju, stalno ponavlja. No, pre nego {to hitne te kamenna nas, setite se da to {to je neko Jevrejin ne zna~i da }e dobiti bilo ka-kav pravni status na ovome svetu. Ako bismo po~eli da govorimo istinuda smo samo Jevreji i ni{ta drugo, onda bismo se izloìli sudbini ljud-skih bi}a koja su, budu}i da ih ne {titi nikakav odre|eni zakon ili poli-ti~ka konvencija, samo ljudi i ni{ta vi{e. To bi bilo ne{to najopasnije {to


17



se moè zamisliti po{to ìvimo u svetu u kojem ljudi kao takvi ve} nekovreme ne po stoje, po{to je dru{tvo otkrilo kako je diskriminacija odli~-no dru{tveno oru|e za me|usobno ubijanje bez prolivanja krvi, po{topaso{i i mati~ni listovi, a ponekad ~ak i izvodi o pla}enom porezu, vi{enisu formalni dokumenti ve} sa sobom nose i dru{tveni ugled. Istina je

da su mnogi od nas potpuno zavisni od dru{tvenog standarda, da migubimo poverenje sami u sebe ukoliko nas dru{tvo ne priznaje, da smo– oduvek bili – spremni da platimo svaku cenu samo da nas dru{tvo pri-hvati. Ali je isto tako istina da su oni retki me|u nama, koji su poku{a-li da se sna|u bez tih trikova prilago|avanja i asimilacije, platili mnogovi{u cenu od onog {to su sebi mogli da priu{te – do veli su u pitanje ionih nekoliko {ansi koje u ovom, naglavce posta vljenom svetu, dobija-ju ~ak i otpadnici od zakona.

Nedavni doga|aji ne mo gu da objasne ni drànje te nekolicine koje

bismo s Bernardom Lazarom mogli da nazovemo „svesnim parijama“,kao ni pona{anje na{eg gospodina Kona koji se svim silama trudio dabrzo zadobije dru{tveni status. Sve su to deca 19. veka koja su, ne po-znaju}i pravne i politi~ke prognanike, vrlo dobro znala za dru{tveneparije i njihove pandane, za dru{tve ne parvenu. Moderna istorija Jevre-ja, koja je po~ela s „dvorskim Jevrejima“2 i nastavila s jevrej skim milio-nerima i filantropima, u stanju je da zaboravi taj drugi trend jevrejsketradicije – tradiciju Hajnea (Heine), Rahele Varnhagen, [olom Aleihena(Sholom Aleichen), Bernarda Lazara, Franca Kafke, ~ak i ârlija âpli-na (Charlie Chaplin). To je tradicija jedne manjine Jevreja koja nije è-

lela da naglo osvoji dru{tvene pozicije i koja je vi{e volela status „sve-snih parija“. Sve veli~ane jevrejske osobine – „jevrejsko srce“, huma-nost, humor, bezinteresna inteligencija – zapravo su osobine parija. Svejevrejske mane – nedostatak takta, politi~ka glupost, kompleks manjevrednosti i gomilanje nov ca – zapravo su karakteristike etabliranih.Uvek je bilo Jevreja koji nisu smatrali da vredi svoj humani stav i pri-rodni pogled na stvari dati u zamenu za sku~enost kastinskog duha ilisu{tinsku nerealnost finansijskih transakcija.

Istorija je i parijama i skorojevi}ima nametnula status prognanika.

Parvenu jo{ nisu prihvatili Balzakovu „on ne parvient pas de ux fois“ izato ne razumeju divlje snove ovih prvih i ose}aju se poniènima kadadele njihovu sudbinu. Ona nekolicina izbeglica, kojoj je veoma stalo dakaè istinu ~ak i po cenu „nepristojnosti“, dobija, u zamenu za svojunepopularnost, prednost koja nema cenu: za njih istorija vi{e nije za-tvo rena knjiga i politika vi{e nije privi legija onih koji nisu Jevreji. Oniznaju da je po stavljanju jevrejskog naroda u Evro pi van zakona, usledi-


18

2 Jevrejski bankari koji su finansirali plemi}ke hri{}anske porodice. – Prim. prev.



lo stavljanje van zakona ve}ine evropskih nacija. Izbeglice koje su pri-mo rane da idu iz jedne zemlje u drugu samo su prethodnici svojih na-roda – ukoliko sa~uvaju svoj identitet. Prvi put istorija Jevreja ne stojizasebno, ve} je povezana s istorijom svih drugih naroda. Zajedni{tvoevropskih naroda se raspalo u parampar~ad u trenutku kada su dozvo-

lile da njihov najslabiji ~lan bude isklju~en i progonjen. Raspalo seupravo zato {to su dozvolile da to bude u~injeno.

S en gle skog prevela Alek sandra Ko sti}


19

Documents

Hannah Arendt_ Mit Izbjeglice - Treci Program Radio Beograda 137-8-2009