Indijska Fil

7/29/2019 Indijska Fil

1/474

BIBLIOTEKA SAVREMENE

FILOZOFLJE

SYMPOSION

STRANI AUTORI

UREIVAKI ODBOR

ALEKSANDAR KRON MIHAILO

MARKOVI, urednik BRANKO

PAVLOVI SVETOZARSTOJANOVI


2/474

SARVEPALI RADAKRINAN

INDIJSKA

FILOZOFIJADRUGA KNJIGA

N O L I T B E O G R A D 1 9 6 5NASLOV ORIGINALA


3/474

INDIAN PHILOSOPHYBYS. RADHAKRISHNAN

PREVEO

RADMILO VUCl

REDAKTOR PREVODA

EDOMIL VEUACl


4/474

SADRAJ

Predgovor prvom izdanju ............................................................................................... 13Predgovor drugom izdanju ............................................................................................ 15

DEO raEST SISTEMA BRAHMANIZMA

GLAVA IUvod........................................................................................................................ 19

Duh vremena DarSaneAstika i nastikaLiteratura sutra VremepostankaOpte ideje est sistema

GLAVA NLogiiki reatizam nyaye ............................................................................................ 28

Nyaya i vaiieSikaPoeci nyayeLiteratura i istorijaCilj i podruje Priroda definicije Opaaj Njegova analiza i vrste Zakljuivanje SilogizamIndukcija Uzronost Mnotvo uzroka Asatkaryavada

Kritika gledita nyayena uzronost PoredenjeVerbalno znanje Autoritativnost vedaDrugi oblici znanjaAitihya i arthapatti, sambhavai abhava Tarka, vada, nigra- hasthanaPamenje Sumnja Lanizakljuci Istina, njena priroda i njen kriterijum Teorija o zabludi Teorija saznanja vnyayiSvet prirodeIndividualna dua SamsSra

MokSaKritika nyayateorije o dui i njenom odnosu prema svesti EtikaDokazi za postojanje bogaZakljuakGLAVA M

Atomistilki pluralizam vaiSeSika ........................... ................................................. 138VaieikaDoba postanka i literaturaTeorija saznanjaKate- gorije

SupstancijaDua ManasProstorVremeAkaa (Zemlja, voda,svetlost, vazduhAtomska teorijaKvalitetAktivnostOptost

OsobenostPripadnostNepostojanjeEtikaTeologijaOpta ocenaGLAVA IV

Sistem samkhya ....................................................................................................... 193Uvod Prethodnici Literatura Uzronost Prakrti Gune Razvoj vasione PuruSa Odnos izmeu puruSe i prakrti Problemznanja iva Etika Osloboenje Bog Da li je samkhya atei-stiki sistem? Opta ocena


5/474


6/474

6

GLAVA VPatandalijev sistem yoga ......................................................................................... 260

UvodPrethodnici sistema yogaDoba postanka i literaturaSamkhya iyugaPsihologijaSredstva saznanjaJ^a-vetina Elika priprema Disciplina tela Upravljarje disanjcm Gospodarenje ulima Kontemplacija Koncentracija Sloboda KarmaNatprirodne moi Teizam yogeZakljuak

GLAVA VI

Purva-mimamsa ...................................................................................................... 290Uvod Doba postanka i literatura Izvori saznanja Percepcija Zakljuak Svedoanstvo svetih knjiga Poreenje Implikacija Neshvatanje Teorija saznanja: Prabhakara, Kumarila Svest o sebi:Prabhakara, Kumarila Priroda stvarnostiEtikaApiirva MokaBogZakljuak

GLAVA VIIVedanta-sutra .......................................................................................................... 332

Vedanta i njegovo tumaenje Autori i doba postanka sutra Odnosprema drugim kolama BrahmanSvetIndividualna svest o sebiMokaZakljuak

GLAVA VIIIamkarin sistem advaita-vedanta ................................................................................. 344

UvodDatiranjeivot i linost amkare LiteraturaGauda- padineKarikeUticaj budistaAnaliza iskustvaUzronost * StvaranjeEtika i religija Odnos prema budizmu Opta ocena Gaudapadinogstanovita Bhartrhari Bhartrpraparia amkarin odnos premaupaniadama i Brahma stitrama Odnos prema budizmu i drugimfilozofskim sistemimaRealnostatmana Njegova priroda

Teorija saznanja Mehanizam saznanja Percepcija, njena priroda ivrste Zakljuak Svedoanstvo svetih knjiga Pobijanje sub-

jektivizmaKriterijum istineNeadekvatnost logikog saznanja Svesto sebiAdhyasa AnubhavaAutoritet svetih knjiga Via mudrost inie znanje amkara i Kant, Bergson i Bradley Objektivni pristup Realnost i egzistencijaProstor, vreme i uzrok

Svet poja.va.-Brahman Saguna i nirguna Ivara Dokazi zapotojanje boga Brahman iIvara Linost Stvaranje sveta Fenomenalni karakter Ivare Bie, nebie i bivanje Fenomenalnostsveta Doktrina maye AvidyaDa li je svet iluzija? Avidya i maya

Svet prirode Individualna svest o sebi Sakin iiva Brahman iiva Avahedavada Bimbapratibimbavada Ivara i diva

Ekaivavada i anekadivavada Etika Napadi zbog intelek- tualizma iaskeiizmanana i karmaKarma i sloboda Moka Budui ivot

ReligijaZakljuak

GLAVA IXRamanudin teizam .................................................................................................. 506

Uvod Purane ivot Istorija i Iiteratura Bhaskara Yadava-prakaa Pramane Implikacije Ramanuine teorije saznanja BogIndividualna dua MaterijaStvaranje svetaEtika i religijaMoka

Opta ocena

GLAVA X

Teizam kod aiva, akta i poznijih vainava ............................................................ 553aiva sidhanta Literatura Metafizika, etika i religija Kamirskisistem pratyabhidna aktaizam Dualizam Madhve ivot i lite-


7/474

7

raturaTeorija saznanjaBogDua PrirodaBog i svetEtika ireligijaOpta ocena Nimbarka i Keava Vallabhaaitanya, lvaGosvami i Baladeva

GLAVA XIZakljuak..................................................................................................................587

' Tok razvoja indijske filozofije Jedinstvo razliitih sistema Opadanjefilozofskog duha u novije vreme Veza sa ZapadomSadanje stanje Konzervativizam i radikalizamBudunost

Primedbe pisca599


8/474


9/474

V

(


10/474

SKRAENJA

B.G. BhagavadgTtaB.S. Brahma SutraD.S.V. Deussen's System of the Vedanta(engleski prevod)I.P. Indian Philosophy, tom IN.B. Nyaya Bha?yaN.S. Nyaya SutraN.V. NyayavarttikaN.V.T.T. NyayavariiikatatparyatikaP.P. Praastapada, PadarthadharmasamgrahaM.S. MTrhamsa SutraR.B. Ramanuja's Bha?ya on the Brahma SutraR.B.G. Ramanuja's Bha$ya on the BhagavadgUa

S.B. Sarhkara's Bha?ya, or the Brahma SutraS.B.G. Satiikara's Bha5ya on the BhagavadgitaS.K. Satiikhya KarikaS.L.S. SiddhantalesasariigrahaS.P.B. Samkhyapravacana Bha?yaS.P.S. Sarhkhyapravacana Sutra.S.D.S. SarvadarianasamgrahaS.S.S.S. SarvasiddhantasarasamgrahaS.V. iokavarttikaV.S. Vaie$ika SutraY.B. Yoga Bha?yaY.S. Yoga Sutra


11/474

INDIJSKA


12/474

FILOZOFIJA


13/474

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

Ova knjiga posveena je obradi est brahmanskih sistema. Tusam prihvatio isti plan i metodu obrade kao u prvoj. Pokuao sam daprimim ono to je priznato kao pravi duh filozofske interpretacije, odnosnoda tumaim stare pisce i njihove misli po onome to je kod njih najbolje idovedem ih u vezu sa ivim izrazima filozofije i religije. Vaas - pati Mira,koji je dao komentare za skoro sve sisteme indijske misli, pisao je o svakomkao da je verovao u njegova uenja. Razumljivo predstavljanje misaonihtenja koje su sazrevale i dole do izraza u ranije doba u mnogim tekorazumljivim delima zahteva odabiranje, isticanje i katkad kritikupojedinanih gledita, to menja pravac mog sopstvenog miljenja. Delokakvo je ovo iziskuje da se opredelimo prema mnogim pojedinostima, pa jemoda suvie smelo pretpostaviti da u ovoj knjizi nema pogrenih sudova.Ipak sam se trudio da pruim objek- tivnu obradu i da ne prikazujem kaodokazano ono to nije takvo.

Treba da ponovim da moju analizu ne tieba shvatiti kao pot-punu ma u kom smislu rei, jer skoro svako poglavlje se bavi predmetomkoji zahteva ivotni rad potpunog strunjaka. Detaljne analize pojedinihsistema zahtevaju posebne monografije. Moj zadatak je ogranien: daobeleim glavne Jinije raznih misaonih pokreta, njihove pobude i njihoverezultate. Nisam pokuavao da se zabavim varijacijama miljenja drugo-stepenog znaaja kod manje znaajnih mislilaca raznih kola. Kratka je isumarna moja obrada sistema aiva, akta i poznijih vainava, kojipripadaju vie istoriji religije nego razvoju filozofije u Indiji. Biu potpunozadovoljan ako mi poe za rukom makar i nepotpuno da pri - kaem praviduh glavnih faza indijske filozofske misli.

Ako se ova knjiga pokae neto tea nego prethodna, nadam se dae se videti da tekoa nije samo na mojoj strani, ve u izvesnoj meri lei usamom predmetu i pretpostavci suptilnog razmiljanja koje zahtevanjegovo prouavanje. Saeti mnotvo injenica u jasan pregled koji italac

moe da prati bez zabune ili dosade to je zadatak koji oseam da prelazimoje snage. Neka italac sudi koliko je uspean moj pokuaj da naemsrednji put izmeu lakog prelaenja preko stvari i pedanterije. Radiolakanja nestrunom itaocu petitom su tampane preteno tehnike idoslovne diskusije.


14/474

14

U spremanju ove knjige pomogli su mi mnogo ne samo san-skrtski tekstovi raznih kola, ve i radovi Deussena i Keitha, Thibauta iGarbea, Ganganatha ha i Vidyabhusane. Mnogo sam obavezan svojimprijateJjima g. V. Subrahmanya Aiyaru i profesoru J. S. Macken- zieu zanjihovu ljubaznost da itaju znatne delove rukopisa i daju primedbe kojesu mi mnogo koristile. Profesor A. Berriedale Keith je bio toliko dobar daita korekture, te je knjiga mnogo dobila zahvaljujui njegovim kritikimprimedbama. Meutim, moja najdublja zahvalnost pripada, kao i za prvuknjigu, glavnom uredniku, profesoru J. H. Murheadu, koji joj je posvetiomnogo vremena i panje. Da nije bilo njegove plemenite pomoi nedostacirazne vrste bili bi u ovoj knjizi daleko vei. tampanje ove knjige zahtevaloje mnogo truda, pa sam srean to je izvreno tako dobro.

Decembar, 1926

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Koristim se mogunou koju mi prua drugo izdanje da ispra-vim neke manje omake i tamparske greke, kao i da dodam u izvodimana nekim sumnjivim i tekim mestima sanskrtske originale, da bih pruiomogunost itaocu da uporedi interpretacije sa tekstom. Ti tekstovi senalaze u primedbama, na kraju knjige, koje takoe sadre materijalpotreban za objanjenje tekih mesta ili dopunu knjige savremenijimpodacima.

Engleska izdanja sanskrtskih tekstova zasnivaju se uglavnom nastandardnim pievodima ukoliko postoje, a navedeni su u biblio- grafskimpodacima. Ovi, pak, podaci treba uglavnom da poslue za uputstvo uliteraturu koja postoji na engleskom jeziku, mada posredno ukazuju i nacelokupnu literaturu o ovom predmetu.

Izraavam zahvalnost mnogim prijateljima i kritiarima zanjihove vredne primedbe. Naroito sam zahvalan profesoru M. Hiri- yanniiz Mysore. Meu ostalima koji su mi pomogli dobrim primedbama,pominjem Mahamahopadhyaya S. Kuppuswami astrija iz Madrasa i

Mahamahopadhyaya N. S. Anantakrishna astrija iz Kalkute. Mojprijatelj i kolega K. S. Chatterji proverio je citate, na emn sam muzahvalan.

Septembar, 1930.i


15/474

DEO III

EST SISTEMA BRAHMANIZMA

2 Indijska fiiozofija II


16/474

GLAVA I

UVOD

Duh vremenaDaraneAstika i nastikaLiteratura sutraVremepostankaOpte ideje est sistema

I

POJAVA SISTEMA

Doba Buddhe predstavlja pravu plimu filozofskog duha u Indiji.Napredak filozofije obino crpe svoje snage iz napada na neku istorijskutradiciju, kad se ljudi osete prinueni da se vrate odakle su poli i ponovopokrenu osnovna pitanja koja su njihovi preci reavali po starim kalupima.Prevrat kakav su izazvali budizam i ainizam ini epohu u istoriji indijskemisli, jer je konano razbio dogmatsku metodu i pomogao da se izgradikritiko gledite. Za velike budistike mislioce logika je bila glavni arsenal ukome su se kovala orua za univerzalnu razornu kritiku. Budizam je posluiokao sredstvo za preiavanje pri oslobaanju duha od grevitog dejstva starihprepreka. Kad je skepticizam poten, on pomae da se uverenje reorganizujena svojim prirod- nim osnovama. Potreba za postavljanjem dubljih osnova

dovela je do velikog filozofskog pokreta koji je dao est sistema misli, u kojimasu hladni kriticizam i analiza zauzeli mesto poezije i religije. Konzervativnekole morale su da utvrde svoja gledita i da ih zatite logikom odbra - nom.Kritika strana filozofije postala je isto tako vana kao i spekula- tivna.Filozofska gledita iz predsistematskog vremena izraavala su neke opte mislio prirodi vasione kao celine, ali nisu uvidela da je teorija spoznaje nunaosnova svakog uspenog misaonog rada. Kritiari su prinudili svoje protivnikeda u odbranu svojih spekulativnih sistema upotrebe prirodne metode vezane zaivot i iskustvo, a ne za natprirodno otkrovenje. Ne smemo suavati svojamerila zato da spasemo uverenja koja elimo obezbediti. Atmavidya ili filozofijadobiva sada podrku u anvlkiki ili nauci o istraivanju.1 Racionalistikaodbrana filozofskih sistema nije mnogo odgovarala konzervativnom duhu.

2

vartdili trgovina, i dandanitiili politika (I. 2). esti vek pre n. e., kad jeanvikiki piiznata za

posebnu disciplinu, obeleava poetak sistematske filozofije u Ind'ji, a oko prvog veka pre n. e.sam izraz anvikiki zamenjen je izrazom darana (M. B., antiparva, 10.45; Bhagavata-purana, VIII. 14. 10). Svako istraivanje polazi od sumnje i ispunjava jednu potrebu. Upor.Jijnasaya samdehaprayojane sucayati (Bhamati, I. 1. 1.). (Proveravanje povoda sumnjeupuuje nas na istinu.)

2 u Ramayani se osuujeanvikiki da odvaja ljude od zapovesti dharma-astra (II.100. 36) (M. B. anti, 180. 4749; 2468). Manu smatra da ekskomuni- kaciju zasluujuoni koji zavedeni logikom (hetuastra) ne uzimaju u obzir vede i Dharma-sutre (II. 11).Meutim, kako Gautama u Dharma-sutrama (XI), tako i Manu (VII. 43) propisuje teaj


17/474

17Pobonome oveku je moralo izgledati da je nestalo ivotnog duha im jeintuicija ustupila mesto kritikom razumu. Snaga misli koja proistie pravo iz

ivota i iskustva, kao u upaniadama, iliepska veliina due koja vidi i opevaviziju boga, kao to je to u Bhagavadgitiustupa mesto stroem filozofiranju.Ali, kad je doputeno pozivati se na razum, onda ne moemo biti sigurni urezultate miljenja. Kritika filozofija ne mora uvek biti u skladu sa tradicijomkoja se potuje. Duh vremena je zahtevao, meutim, da se svaki sistem mislizasnovan na razumu prizna kaoar- ana.Svaki Iogiki pokuaj da se nevezanipojmovi o svetu samu u velike opte ideje smatrao se daranom3 * Svi takvipokuaji pomau nam da saznamo neki vid istine. Takvo poimanje dovelo je dogledita da su svi naizgled odvojeni i nezavisni sistemi u stvari lanovi jednogireg istorijskog plana. Njihova priroda nije se mogla potpuno shvatiti sve dotledok su posmatrani svaki za sebe, bez obzira na njihovu isto- rijsku vezanost.

II

ODNOS PREMA VEDAMA

Prihvatanje kritike metode posluilo je umeravanju prete- ranostispekulativne mate i pomoglo da se pokae da istaknuti filo- zofemi nisu takopouzdani kako to pretpostavljaju njihovi branioci. Ali ikonoklastiki armaterijalista, skeptika i nekih sledbenika budizma razorio je sve osnovesigurnosti. Indijski duh nije posmatrao taj negativni rezultat sa ravnodunou.ovek ne moe da ivi od sumnje. Intelek- tualno hrvanje nije samo sebidovoljno. Slast borbe ne moe da hrani duh oveka. Ako pomou logike nemoemo da utvrdimo istinu o bilo emu, utoliko gore po logiku. Nije mogunoda su nepovratno osuene nade i tenje iskrenih dua kao to su bileduerijaiz upaniada. Nije moguno da vekovi borbe i razmiljanja nisu poveli duhkorak blie reenju. Beznadenost nije jedina alternativa. Napadnuti razummogao je nai pribeite u veri. Vidoviti mudraci iz upaniada su veliki uitelji

u koli svete mudrosti. Oni nam govore o saznanju boga i duhovnom ivotu.Ako bespomoni razum ovekov ne moe da dopre ni do kakvog oslonca ustvarnosti pomou iste spekulacije, pomo se moe potra - iti u velikimspisima proroka koji tvrde da su postigli duhovnu izv esnost. Tako su injeniuporni pokuaji da se razumom opravda ono to vera usvaja implicitno. Nije toiracionalan stav, poto je filozofija samo napor da se tumai sve ire iskustvooveanstva. Jedina opasnost koja se mora izbei jeste da vera ne odreuje zakljuke filozofije.

Od sistema misli ilidaranaest su postali poznatiji od ostalih, i to:Gautamin nyya, Kanadin vaieika, Kapilin samkhya, Patana- lijev yoga,aiminijeva purva-mimamsa, i Badarayanina uttara-mimamsa ili vedanta.4 Tosu brahmanski sistemi, jer svi oni priznaju autoritet veda. Sistemi misli koji

obrazovanja uanvikiki za kraljeve. Logiari su uklju- eni i u zakonodavne skuptine. Kad

logika podrava svete spise, onda je obvezatna. Vyasa dokazuje da je sredio vede pomouanvikiki (NyayasutraVrtti, I. 1. 1).3 Madhava, S.D.S. Naziv darana (od korena dr-) znai izvorno pogled ili gledite. U tom

smislu postaje struni termin za f ilozofske sisteme klasine f ilozofije, osobito za Sestortodoksnih skolastikih sistema obraenih u ovoj knjizi.

3 Haribhadra u deJuaddaranasamuaya goVori o sistemima budista naiyayika,samkhya, aina, vaieika i Daiminija (I. 3). inadatta i Raaekhara se slau sa timshvatanjem.


18/474

18priznaju vaenje veda nazivaju se astika, dok oni koji ih odbacuju nastika.Astika ili nastika karakter nekog sistema ne zavisi od njegovih pozitivnih ili

negativnih zakljuaka o prirodi najvieg duha, ve od prihvatanja ilineprihvatanja autoriteta veda.4 ak i same budistike kole vode poreklo izupaniada, iako ih ne smatraju orto- doksnim, poto ne priznaju autoritet veda.Kumarila, koji je poznat autoritet u ovim pitanjima, priznaje da budistikisistemi duguju svoje pobude upaniadama; on dokazuje da se oni razvijaju usmislu suzbi-janja prekomerne vezanosti za ulne predmete, i izjavljuje da suoni svi autoritativni sistemi miljenja.5

Prihvatanje veda u stvari znai da duhovno iskustvo vie vredi u ovimpitanjima nego intelektualni um. To ne znai ni potpuno slaga- nje sa svimuenjima veda niti priznavanje nekog verovanja u postojanje boga. To znaisamo ozbiljan pokuaj da se rei najvia tajna ivota; jer ak ni nepogreivostveda u istom smislu ne priznaje se u tim kolama. Kao to emo videti,vaieikai nyaya priznaju boga na osnovu logikog zakljuka. Samkhya ne zastupateizam. Yogaje praktino nezavisan od veda. Dve mimamse neposrednije zaviseod veda. Purva-mimamsa izvodi opte shvatanje boanstva iz veda, ali se nestara mnogo o naj- viem duhu. Uttara-mimamspriznaje boga na osnovuruti*uzpomo zakljuivanja, dok se spozaja boga moe doiveti meditacijom ina-nom* Teistiki orijentisani mislioci poznijih vremena odbijali su da ubroje

samkhyumeu ortodoksnedarane.1Filozofski karakter sistema ne gubi mnogo priznavanjem veda.

8

Razlika izmeu ruti i smrti je dobro poznata, a gde se sukobljavaju prvapreovlauje. Sama ruti se deli na karmakandu (samhite i brahmane) inanakandu(upaniade). Ovaj poslednji ima veu vrednost, mada se mnogota iz njega izostavlja kao ist arthavadaili nebitno tvrenje. Sve te razlikenam omoguavaju da obraujemo vedsko svedoanstvo na vrlo liberalannain. Interpretacije vedskih tekstova zavise od filozofskih sklonostiautora. Mada su oni upotrebljavali logike metode i dolazili do istinaprihvatljivih za razum, ipak su se starali da ouvaju vezu sa starim spisima.Oni nisu eleli da se misli o njim^ da objavljuju neto potpuno novo. M ada

se ovo moe shvatiti donekle i kao njihov nedostatak iskrenosti premasamima sebi, ipak im je i to pomoglo u irenju onoga to su smatraliistinom.

9Kritiari i komentatori raznih kola pozivaju se za svoja gledita

na saglasnost veda, i napreu svu svoju duhovnu sposobnost da nategnu tusaglasnost tamo gde nije neposredno izraena. U svetlu sporova poniklih upoznije vreme, oni insinuiraju jezinom izrazu veda miljenja o pitanjimakoja su vedskim autorima malo ili nimalo poznata. Opta shvatanja vedanisu bila ni konana niti razraena u pojedinosti, te su pruala mogunostlaznim kolama miljenja da ih obrauju i prikazuju na razne naine.Pored toga, velika obimnost veda, iz koje su autori rhogli da odaberuprema svom nahoenju delove koji njima odgovaraju, omoguavala je i ori-ginalno miljenje.

Religiozni motiv filozofskih spekulacija objanjava i prividnoraznovrstan karakter sadrine sistcma. Trajna vredr.ost uenja o zvuku**vie je teoloki nego filozofski problem, a u vezi je sa uenjem o nep o-

4 Pramanyabuddhir vede?u.* Manu kae da je nastika onaj koji prezire vede:

Nastiko vedanindakah (II, 2). Vidi M. B., XII, 270. 67.

5 Tantravarttika, I. 3. 2, str. 81.

* rutije re verske objave.** Sredstvo umne spoznaje nalazi se u vedama.


19/474

19 greivosti veda. Svaki sistem je smea logike i psihologije, metafizike ireligije.

7 U delu Nyayakoa Bhlmaarya kae se da je astika paralokadyastitvavadi,dok je nastika vedamargam ananurundhanah. On ubraja samkhyu idvaita-vedantu meunastike. Mayavadivedanty api nastika eva paryavasane saihpadyate. Kumarila smatra dasu sistemisamkhya, yoga, paiiaratra ipaupata suprotni vedi, isto tako i budizam(Tantravarttika, I. 3. 4).

8 Ono to Keith kae o nyayi i vaieiki vai isto tako i za ostale sisteme.Sistemi su zaista ortodoksni i priznaju autoritet svetih spisa, ali oni prilaze proble- mimaivota ljudskim sredstvima, a verski spisi slue svim praktinim ciljevima, samo ne

pridavanju svetosti rezultatima postignutim ne samo bez njihove pomoi, ve esto i uvrlo sumnjivoj saglasnosti sa njihovim naelima (I. L. A., str. 3).

9 Upor. Goethe: Neki vrlo inteligentni i sjajni ljudi lie u ovom pogledu naleptire koji sasvim zaborave na svoje stanje u auri i cdbace cdelo u kome su odrasli dozrelosti. Drugi, pouzdaniji i skromniji, mogli bi se uporediti sa cveem koje mada serazvija u lepe cvetove ne odvaja se od korena niti od materinskog stabla, nego

< tavie pomou veze sa njima donosi zrele plodove (Citat u Merz: European Thought in'theNineteenth Century, tom IV, str. 134).

* nana je spoznaja.** Zvuk je nosilac rei boanske objave koja je latentno sadrana u etru

(prvobitni smisao rei akaa) kao stvaralaka snaga sveta.


20/474

III20

SOTRE

Kad je vedska literatura postala glomazna i vedski mislioci bili

prinueni da sistematizuju svoja gledita, ponikla je literatura sutra. Osnovniprincipidaranaizraeni su u obliku sutra ili kratkih aforizama. Oni treba dabudu to krai, nedvosmisleni, sposobni da iskau sutinsko znaenje i iskljuemnogobrojne sumnje, a ne smeju da sadre nita suvino niti pogreno.6Nastoje da izbegnu svako nepotrebno ponav- ljanje i sprovode velikuekonomiju u reima.7 Stari pisci nisu padali u iskuenje da budu rasplinuti,poto su se morali oslanjati vie na pamenje nego na tampane knjige. Topreterano saimanje ini da je teko razumeti sutre bez komentara.

Razni sistemi su se razvijali u raznim sreditima filozofske aktivnosti.Gledita su razraivana kroz mnoge generacije jo pre no to su saeta usutrama. Ona nisu delo jednog mislioca ili jednog doba, ve delo niza mislilacakroz mnoge generacije. Poto sutre pretpostavljaju jedan period sazrevanja iformiranja, teko je za nas da tano odre- dimo njihovo poreklo. Za duhovnadobra ne moe se nai apsolutni poetak. Sutre su rezultat celog niza ranijih

napora i ine upravo sre- dino mesto koje obuhvata s jedne strane niz ranihknjievnih pokuaja mnogih generacija, i s druge predstavlja izvorite sve iredelatnosti komentatora i u osnovi samostalnih mislilaca. Ta delatnost dopiredo naih dana, a moda e se odrati i ubudue.8 Sistemi su se morali razviti umnogo ranijem vremenskom periodu od onoga u kome su formulisane sutre.Ceo nain izraavanja filozofskih sutra dokazuje da ta dela spadaju priblinou isto razdoblje.

9 Autori sutra nisu osnivai niti zaetnici sistema, ve samo

njihovi prikupljai i stilizatori. Ova injenica objanjava uzajamnu povezanostfilozofskih sutra, te se mora primetiti da su se razliiti sistemi razvijaliuporedo u vreme koje je prethodilo nastanku sutra. U prvim vekovima posleBuddhe i pre hrianske ere vrila se kristalizacija razliitih sistema izmnogostrukog reavanja problema. Oslonac filozofskih gledita nisu bileknjige ve

usmena tradicija. Moe biti da su se mnoga znaajna dela zbo g nedo- statakausmene tradicije izgubila, a mnoga od onih koja su dola do nas nisu potpuno

ista. Neka od ranijih vanih sutra, kao Brhaspati- sutre, Vaikhanasa-sutre iBhiku-sutre, kao i veliki deo filozofske literature, izgubljeni su za nas, a sanjima i mnogi korisni podaci o hrono- lokim odnosima pojedinih sistema.Max Miiller pripisuje postepeno formiranje sutra periodu od Buddhe doAoke, mada dozvoljava da u sluaju vedante, samkhye i yoge treba priznatidui period prethodnog razvoja. Ovo gledite potvrduje svedoanstvoKautilyinog dela Artha- astra. Do tada su se ortodoksnianvikikiili logikisistemi delili uglavnom u dve kole, purva-mimamsa i samkhya. Mada supodaci u budisti- kim tekstovima veoma neodreeni, moe se rei dabudistika sutra pretpostavljaju poznavanje est sistema. ivahan

6 Alpaksaram asamdigdham saravad vivatomukhamAstobham anavadyam ca sutram sutravido viduh*(Madhva o B. S., I. 1. 1). Vidi ayatlrtha: Nyayasudha, I. 1. 1; Bhamati, I . 1. 1.

7

Ideal stroge ekonomije re5i vidi se iz karakteristine izjave da gramatiaruiva u utedi polovine kratkog samoglasnika isto toliko koliko kad mu se rodi sin. u Thibaut: Introduction to S. B., str. XII.

9 Razni sistemi su morali da postoje u nekom obliku pre hrianske ere. Rani svetispisi aina spominju sisteme vaieika, budizam, samkhya, lokayata i atitantra (Weber:Sanskrit Literature,str. 236). Vidi tak. Lalitavistara, XII; arakasamhita; M. B., Narayanlyaodeljak.

* Kratko izraeno, nedvosmisleno, postojano u svakom pogledu, bez nebitnihdodataka i bez nedostataka treba da bude znanje poznavaoca sutra.


21/474

21intelektualni ivot u prvim vekovima posle Buddhe tekao je uporedo smnogim strujama, mada je pobuda za njihovom kodifikacijom nastala iz

reakcije protiv pobunjenikih sistema. Ti sistemi miljenja pretpreli suizmene kod pozni-jih interpretatora, mada konani sistem jo uvek nosi imeprvobitnog sistematizatora. Filozofija vedanta naziva se Vyasinom, mada suam- kara, Ramanua i mnogi drugi uneli bitne izmene u njeno uenje. Naj-vei mislioci Indije priznaju da su samo uenici; ali u svojim pokuajima datumae tekstove, oni ih ispravljaju. Svaki je sistem rastao u uzajamnoj ^ vezisa drugima koje je stalno uzimao u obzir. Razvoj est sistema stalno jenapredovao do dananjeg dana, jer je svaki dalj i interpretator braniotradiciju od napada njenih protivnika.

U sluaju pojedinih darana nailazimo uvek najpre na razdobljefilozofskog previranja, koje u odreenoj fazi prelazi u sutre iii aforizme.Tome sleduje pisanje komentara za aforizme, a ovima se dalje dodaju glose,izlaganja i kompendiji koji ih objanjavaju, u kojima prvobitna uenja trpeizmene, popravke i proirenja. Komentari su u obliku dijaloga, koji vodeporeklo iz doba upaniada, kao jedini odgovarajui oblik za obradu sloeneteme. Komentator moe pomou dijaloga da pokae odnos gledita koje samizlae prema raznim pravcima miljenja koje brane protivniki sagovornici.Ideje se ponovno utvrduju i nadre- uju drugim shvatanjima.

IV

ZAJEDNIKE IDEJE

U nekim sutinskim stvarima est sistema su saglasni.10 Pri-znavanje veda pretpostavlja da su svi sistemi crpli iz zajednikog rezer-voara misli. Indijski uitelji su bili obavezni da se koriste nasleem iz

prolosti, kako bi svoja gledita uinili razumljivim. Dok upotreba izrazaavidya, may, purua, iva, pokazuje da je jezik spekulacije zajednikirazliitim sistemima, dotle se mora primetiti da se sistemi medusobno razlikuju

prema razliitim znaenjima koja razne kole pripisuju tim izrazima. U istorijimisli esto se deava da se isti izrazi i fraze upotrebljavaju u raznim kolamau sutinski razliitom smislu. Svaki sistem razraduje svoj posebni naukupotrebljavajui govorni jezik najvie religizone spekulacije uz nune izmene.U sistemima fiJozofija postaje samosvesna. Duhovna iskustva izloena uvedama podvrgnuta su logikoj kritici. Pitanje vaenja i sredstava saznanjaini znaajno poglavlje svakog sistema. Svaka filozofska shema ima sopstvenuteoriju saznanja, koja je sastavni deo ili nuna posledica njegove metafizike.Intuiciju, zakljuivanje i vede prihvataju svi sistemi. Razum je potinjenintuiciji. Logikim razumom se ne moe shvatiti ivot u njegovoj punoi. Samo-svest nije najvia kategorija univerzuma. Ima neega to prevazilazi svest osebi, a emu se daju mnoga imena: intuicija, otkrovenje, kos- mika svest,videnje boga. Mi to ne moemo opisati adekvatno, zato to nazivamo nadsvest.Kad nam se s vremena na vreme ukae taj vii oblik, oseamo da obuhvataistiju svetlost i iri obujam. Kao to razlika izmeu obine svesti i samosvesti

ini irok ponor koji odvaja ivotinju od oveka, tako razlika izmedusamosvesti i nadsvesti ini svu onu razliku koja postoji izmeu oveka kakavon jeste i oveka kakav treba da bude. Indijska filozofija ima svoju osnovu u

10 to sam due studirao razliite sisteme tim vie sam imao jai utisak oistinitosti gledita koje zastupaju Vinanabhiku i drugi, da iza rahovrsnosti ovih estsistema lei jedan opti osnov neega to se moe nazvati narodnom ili popuiar-


22/474

22duhu, koji je vii od same logike, i smatra da kultura zasnovana samo na logiciili nauci moe biti korisna, ali ne moe da deluje oduhovljujue.

Svi sistemi ustaju protiv skepticizma budista i uspostavljaju meriloobjektivne realnosti i istine nasuprot venom i nepostojanom toku. Reka svetatee stalno od venosti, i taj tok nije samo mentalan, ve i objektivan, a moe sesvesti na venu prakrti ili mayuili atome. Ono u emu se nalazi svet, kad se liiimena i oblika, neki zovu prckrti, neki mayd, a neki atomi.

15Pretpostavlja se

da sve to ima poetak ima i kraj. Nita to je nainjeno od delova ne moe bitini veno niti dostatno samo sebi. PTava/ individua je nedeljiva. "Vasiona kojase prostire u pro- storu i vremenu nije realna; jer njena priroda je bivanje a nebitisanje. Postoji neto dublje od toga to su atomi i due, ilipurua i prakrti,ili brahman.

Svi sistemi prihvataju uenje o velikom ritmu sveta. Ogromni periodistvaranja, odravanja i propadanja niu se jedan za drugim u beskonanomredosledu. Ova teorija nije u neskladu sa verom u napre-

nom filozofijom, iroko jezero manasa filozofske misli i jezika, negde daleko na uda- ljenomseveru i u dalekoj prolosti, iz koga je svaki mislilac mogao da crpe za svoje sopstveneciljeve (Max Miiller: S.S., str. XVII).

15Vinanabhiku citira iz Brhadvaithe u svome delu Yogavarttika:Namarupavinirmuktam yasmin samtithate jagat Tam ahuh prakptim kecinmayam anye pare to anun.

dak, jer se ne postavlja pitanje kretanja sveta, koji postie svoj cilj bez - brojputa i biva prinuen da se ponovo vrati na polaznu taku. Stvaranje ipropadanje ne znae novo javljanje i potpuno razaranje kosmosa. Novavasiona ini sledei stupanj istorije kosmosa, u kome neiscrpljene mogunostidobra i zla stiu mogunost da budu ispunjene. To znai da Ijudski rod polaziuzlaznim putem svoga realizovanja i da se na taj put vraa. To neprekidnosledovanje svetskih razdoblja nema poetka.

Izuzev moda purva-mimamsu, svi sistemi imaju za praktian ciljspasenje. Sistemi smatraju da oslobodenjem (moka)duaponovno stie svojuprirodnu potpunost od koje je odvode greh i zabluda. Svima je sistemima ideal

potpuna duevna ravnotea i sloboda od nesklada i nesigurnosti, ivotnih brigai patnje, mir koji je uvek isti, koji ne re- meti nikakva sumnja niti u njegaprodire ponovno roenje. Mnoge kole usvajaju pojam ivanmukti iliosloboenje jo za ivota.

Osnovno je ubeenje Indijaca da je vasiona u svojoj sri podvr- gnutazakonitosti, ali da je ovek ipak slobodan da u njoj oblikuje svoju sopstvenusudbinu.

Naa nas dela jo slede iz daleka, A ono to smo biliini nas onim to jesmo.

Sistemi veruju u ponovno roenje i preegzistenciju. Na ivot je samo jedankorak na putu iji se pravac i krajnji cilj gube u beskonanosti. Na tom putusmrt nikad nije kraj ili prepreka, ve je najee poetak novih koraka. Razvojdue je trajan proces, mada je razlomljen u stadije ponavljanjem roenja ismrti.

Filozofija nas vodi do kapije obeane zemlje, ali ne moe da nas uvedeu nju; za to je-potrebno uvianje iJi ostvarenje, siidhana.11 Mi smo kao deca11 Tehniki termin indijske filozofije sadharta prevode sami Indijci na engleski

vieznanom rei realisation, koja upuuje na bitno praktine ciljeve filo- zofskihdisciplina, kakav je u prvom redu sistem yoga. Smisao tradicionalne indijske filozofije, a isvoje vlastite, nastojao je da u tom duhu razjasni Rabindranath Tagore u svom glavnomfilozofskom delu pod naslovom Sadhana.


23/474

23ostavljena na obali u tami samsare, bez pojma o svojoj sopstvenoj prirodi iskloni da zamiljamo strahote i drimo se nada u tmini koja nas okruava.

Odatle proizilazi potreba za svetlou koja e nas osloboditi od vlasti strasti ipokazati nam ono realno to jesmo, a da ni ne slutimo nerealno u kojem izneznanja ivimo. Takva vrsta uvida priznaje se kao jedino sredstvo spasenja,mada to se tie predmeta uvida postoje razna miljenja.16 Uzrok vezanosti jeneznanje, pa se osloboenje moe postii uvidom u istinu. Ideal sistema je da seprak- tino prevazie isto etiki stepen. Sveti ovek se uporeuje sa lepimlotosom neukaljanim blatom u kome raste. Kod njega dobro vie nije cilj zakojim treba teiti, ve ostvarenje injenica. Dok vrlina i greh mogu da vodedobrom ili ravom ivotu u krugu samsare, moemo izbei samsariprevazilaenjem moralistikog individualizma. Svi sistemi priznaju kaoobavezno nesebinu ljubav i nezainteresovanu delatnost, a ittauddhi(oienje srca) je bitni zahtev za svaku moralnu kulturu. U razliitoj meri onise pridravaju pravila kaste (varna)i uenja o sta- dijumima ivota(arama).

Kako smo primetili u uvodu, istorija indijske filozofije nailazi nanebrojene tekoe. Podaci o ivotu glavnih pisaca i o njihovim delima nisu

pouzdani; ak se u nekim sluajevima osporava dobro poznatim piscima da suuopte postojali. Neka su vana dela izgubljena, a i ono malo to je objavljenonije uvek kritiki proueno. Istorijskom obradom indijske filozofije nisu sebavili veliki indijski mislioci. U svome delu Sarvadaranasaiiigraha obraujeMadhava esnaest razliitih darana. U prvom tomu ovog dela mi smo obradiligledita materijalista, budista i daina. U ovom nameravamo da se pozabavimo daranama nyaya, vaieika, samkhya, yoga, purva-mimamsa i vedanta. etirikole aivizma, kola Ramanue i purnapradna osnivaju se na Vedanta-sutri, ipokuavaju da to delo interpetuju na razne naine. Mali filozofski znaaj imasistem Paninija. On prihvata gledite mimamse o vecnosti zvuka i razvijateoriju sphota onedeljivom unitarnom iniocu koji je latentan u svakoj rei kaonosilac njenog znaenja. Od ovih est sistema vaieika ne uiva veliki ugled,dok je nyayapoznat po svojoj logikoj strani i ima mnogopotovalaca, naroitou Bengalu. Praktini oblikyoge praktikuje mali broj sledbenika, dok je purva-

mimamsa u tesnoj vezi sa indijskim pravom. Samkhyanije vie iva vera, dokvednta u svojim razliitim oblicima potpuno ispunjava atmosferu. Bavei seovim sistemima indijske misli, mi emo ograniiti panju na velike kla - sike,kako na sutre tako i na njihove velike komentatore. to se tie skoro svihmislilaca novijeg vremena, osim neto izuzetaka, njihov prinos metafizici nedeluje dovoljno snano. Njihova uenost je velika, ali oni spadaju u dobaopadanja, gde tendencija komentarisanja j prerade neprekidno zamenjujestvaranje i izgradnju. Ima tu suvie mnogo poputanja dogmi, suvie mnogoprivrenosti mistifikacijama jasnih stvari, te zbog izopaavanja teolokihsklonosti i metafizike neplod- nosti ne zasluuju veu panju.

Drei se obiaja, koji bi bilo uzaludno pokuavati izmeniti, mi emopoeti sa obradom teorija nyaya i vaieika, koje nam daju analizu svetaiskustva; zatim emo prei na samkhyu i yogu, koji poku- avaju da objasneiskustvo smelim spekulacijama. Zakljuiemo raspra- vom o mimamsama, kojepokuavaju da pokau kako su otkrovenja ruti u skladu sa zakljucima

filozofije. Ako za takav nain obrade ne govori pouzdana hronologija, on se baroslanja na zdravu logiku.


24/474

GLAVA II

LOGIKI REALIZAM NYAYE

Nyaya ivaieikaPoeci nyayeLiteratura i istorijaCilj i podruje Priroda definicije Opaaj Njegova analiza i vrste Zak- ijuivanje SilogizamIndukcijaUzronost Mnotvo uzrokaAsatkaryavadaKritika gledita nyaye na uzronost Poreenje Verbalno znanje Autoritativnost veda Drugi oblici znanja Aitihya i arthapatti, sambhava iabhava Tarka, vada, nigrahasthana Pamenje Sumnja Lanizakljuci Istina, njena priroda i kriterijum Teorija o zabludi Teorija

saznanja u nyayiSvet prirodeIndividualna dua SamsaraMokaKritika nyayateorije o dui i njenom odnosu prema svesti EtikaDokazi zapostojanje bogaZakljuak

I

NYAYA IVAIEIKA

Dok su ostali sistemi indijske misJi uglavnom spekulativni u tomsmislu to se bave pitanjem vasione kao celine, nyaya ivaieika predstavljajuanalitiki tip filozofije i podravaju zdravi razum i nauku umesto da ihodbacuju lcao znake mesearstva. Ove kole odlikuje naroito primenametodekoju njihove pristalice posmatrajv kao naunu na materijal koji

je ranije bio obradivan na potpuno drugaiji nain. Primenjujui metodelogikog istraivanja i kritike, oni se trude da pokau kako one ne potvrujuzakljuke koje su budistiki mislioci izveli iz njih, kao i da nas logika neprinuava da razbijemo jedinstvo i shemu ivota u letimine trenutke. Oni suzainteresovani uglavnom da otklone skeptike konsekvencije budistikogfenomenalizma, koji je spoljnu realnost ukljuio u ideje razuma. Oni ulaunapor da obnove tradicionalne supstancije, duu u oveku i prirodu izvannjega, ali ne na osnovu autoiiteta. Opti skepticizam koji se rairio kao poplavanije se mogao zaustaviti prostim vraanjem veri, poto su njegovu tvrdavunapadali jeretiki mislioci koji su se verovatno oslanjali na evidenciju ula i nazakljuke razuma. Ciljevi ivota i religije mogu se doista postii samotemeljitim ispitivanjem vrsta i izvora ispravne spoznaje. Ono to nam pruajusveti spisi ili svedoanstvo ula mora da se podvrgne kritikom ispitivanju,kako to pokazuje i etimoloko znaenje rei anvikiki.12 Naiyayika* je spremanda prizna da je istinito sve to utvrdi um.13 Vatsyayana i Uddyotakaradokazuju da kad bi se filozofija nyaya bavila jedino prirodom due i njenimstanjem osloboenja, onda se ne bi mnogo razlikovala od upaniada, koji

obraduju takode te probleme. Ono to karakterie nyayujeste njena kritika12 Pratyak$agamabhyam aksiptasya anvlk$a taya vartata ity anvikjikl (N. B., I. 1.

1). Di: To se zoveanvikaili ispitivanje, poto se sastoji iz preispitivanja (anu-ikana) nekestvari prethodno shvaene(ikita)opaajem i verbalnim svedo- enjem (N. B., I. 1. 1). Kako

bi Aristotel kazao, logika je nauka drugih intencija. Ona je u sutini refleksija saznanja usamom sebi.

13 Buddhya yad upapannam tat sarvam nyayamatam.


25/474

25

i

obrada metafizikih problema. Vaaspati definie cilj nyaye kao kritikoispitivanje predmeta saznanja sredstvima kanona logikog dokaza. 14

Nyaya ivaieikapreuzimaju obian pojmovni aparat tradi- cionalnefilozofije, kao: prostor, vreme, uzrok, materija, duh, dua i znanje, ispitujunjihovo znaenje za iskustvo i povlae rezultate u obliku jedne teorije ouniverzumu. Oblasti logike i fizike postaju pretene karakteristike u timtradicijama. Nyaya i vaieika bave se jedan unu- trasnjim a drugi spoljnimsvetom. Nyayaopisuje veoma opirno mehanizam spoznaje i energino ustajeprotiv skepticizma koji tvrdi da nita nije izvesno. Vaieika ima kao glavnipredmet analizu iskustva. On formulie opte pojmove koji se primenjuju nastvari koje spoznajemo ulima ili zakljuivanjem ili na osnovu autoriteta. Potoprihvataju takvo stanovite, jasno je da nyaya ivaieika zastupaju verovanje uindividualne due kao supstancijalna bia, koja su u svom delovanju povezanasa celim sistemom okolnih stvari.

14 Upor. Pramanair arthaparikjanam (N. B. i N. V. T. T., I. 1. 1).


26/474

26 Oba sistema su smatrana dugo vremena za delove jedne celine.Ponekad se pretpostavlja da su se razdvojili kao nezavisne struje iz istog

prvobitnog izvora, a raspravljaju o spoznatim stvarima i o sredstvimasaznanja. Meutim, teko je doi do sigurnog saznanja u ovom pogledu.Poznija dela smatraju ove sisteme kao sastavne delove jedne discipline.

15ak iu Vatsyayaninom delu Nyaya Bhaya ta se dva sistema ne razlu - uju.Vaieika se upotrebljava kao dopuna nyaye.5 Uddyotakara u Nyayavarttikikoristi se uenjimavaieike.Jacobi primeuje da je spa-janje ove dve kolepoelo rano i izgleda da je bilo zavreno u vreme kad je napisano deloNyayavarttika.

16Mnogi stavovi Nyaya-sutra pretpostavljaju naela

vaieike. Oaise nazivaju samanatantraili zdrueni sistemi, poto oba veruju umnotvo dua, linog boga, atomsku vasionu, i upotrebljavaju mnogezajednike dokaze. Iako je nesumnjivo da su se ova dva sistema spojila vrlorano, oni se razlikuju uzajamno po tome to jedan obraa panju logikoj,drugi fizikoj strani problema.17Dok nam nyayarazjanjava procese i metoderazumskog saznanja predmeta, dotlevaieikarazrauje atomski sastav stvarikoje nyaya prihvata bez mnogo dokazivanja.

18

Filozofija nyayeuivala je vrlo dugo veliki ugled u prolosti. Manu jeukljuuje meuruti.Yanavalkya je posmatra kao jedan od etiri dela veda.19Klasine studije Indijaca sastoje se od pet predmeta: kavya (knjievnost),

nataka (drama), alamkara (retorika), tarka (logika) i vyakarana (gramatika).Bilo kojim strunim studijama da se docnije posveti neki student, on mora daproe pripremni stupanj iz logike, koja je osnova svih studija. Svaki sistemindijske misli priznaje osnovna naelanyayalogike, pa se ak i u kritici sistema

15Vidi Varadaraa: Tarkikaraka; Keava Mira: Tarkabhaa; ivaditya:

Saptapadarthi; Vivanatha: Bhaapariheda; Annam Bhatta: Tarkasamgraha i Dlpika;Jagadla: Tarkamrta; Laugaki Bhaskara: Tarkakaumudl. Budistiki mis - lioci Aryadeva iHarivarman nisu smatrali nyayu kao sistem nezavisan odvaieike (Ui: Vaiefika Philosophy,

str. 54 i 56).16 E. R. E., tom II, str. 201.* Naiydyikaje naziv za pripadnika ili sledbenika uenja logike kole nyaya. Ime

kole nyaya (kao i yoga i vedanta)je mukog roda, pa ga tako u nastavku u potrebljavamo.17

Uddyotakara kae da druge nauke ne treba da se bave tim temama (pramne,sredstva spoznaje), mada se bave stvarima iju spoznaju ta sredstva omoguuju (N. V., I. 1.1).

18. Garbe smatravaieiku ranijim od nyaye (E. R. E., tom XII, str. 569; vidi tak.Philosophy of Ancient India, str. 20; Jacoby: J. A.O.S., XXXI), dok Gold- stucker posmatra vaieiku kao granu nyaye. Keith je sklon prvom gleditu (I. L. A., str. 2122). Ono jeloginije, poto kritika istraivanja uglavnom sleduju dogmat- skoj metafizici. U prilogKeithova gledita govori sistematskiji karakter N.S., pok- lanjanje vee panje problemimavenosti /vuka, ptirodi sebei procesu zakljuivanja. Izriito pozivanje na Rvaru u N.S., IV. 1.19, vie je nego tovaieikamoe da kae0tom pitanju. Dokazivati postojanje sebena osnovu telesnih aktivnosti grublje je od gledita nyaye da je svest o sebi osnova duhovnih pojava. Odsustvo svakog direktnog pozivanja na nyayu u B. S., gde se kritikuje teorija vaieika (II. 2.1217), govori u korist gledita da jeova poslednja starija. Ovo miljenje znatno dobija u snazi ako se odnos nyaye prema

pratitantrasiddhanti uzme kao aluzija na vaieiku. Bolje razraeno izlaganje osnovazakljuivanja i prostija ema logikih greaka u V. S., ne znae mhogoza problem odreivanjadatuma. Moemo nai dosta slaganja izmeu N. S.1V.S. Upor. N. S III. 1. 36; II. 1. 54; I. 1.


27/474

27nyaya upotrebljava terminologija i logika nyaye. Nyayaslui kao uvod u svakusistematsku filozofiju.

20

II

POECINYAYE

Kao to smo videli, anvikikije obrada krajnjih problema duha nasvesno kritiki nain, a primenjuje se u obuhvatnom smislu, tako da ukljuujesve sistematske pokuaje za reenje problema filozofije samkhye, yoge, ilokayate.Ubrzo je panja obraena prirodi logikog pro- cesa i kritike, koja jeu zajednikoj upotrebi u tim razliitim sistemima misli. Svaka nauka je nyaya,to znai bukvalno ulaenje u neki predmet ili analitiko ispitivanje. Sistem

nyaya, koji se bavi ispitivanjem opteg plana i metoda kritikog istraivanja,mogao bi se nazvati nauka0 naukama. Takva isto logika ispitivanja dobijala su podstrek od

mimamsaka, koji nisu bili samo egzegete ve i logiari. Moda je logika

proistekla iz potrebe rtvene religije, naroito iz potrebe koja je postojala zaispravnim tumaenjem vedskih tekstova koji se tiu rtvenih obreda, pravila irezultata; i moda su otuda mislioci koji su osnivali i razvijali mimamsudoprineli razvoju logike.

21Kad je Gautama briljivije tumaio logiku stranu

stvari nego drugi mislioci, njegovo gledite identifikovano je sa dnvikiki. Takoje jedan izraz koji je dugo vreme upotrebljavan u optem smislu sistematskefilozofije dobio znatno ue znaenje.22

U dugom nizu prethodnih pojava iz kojih se razvio nyaya, vanomesto treba dati dijalektikim diskusijama.23 Nyaya se naziva katkad tarkavidyaili nauka o debati, vadavidya ili nauka o diskusiji. Diskusija ili vada je dahintelektualnog ivota. Mi je nuno upotreblja- vamo pri traenju istine, koja jesloena po svojoj prirodi i postie se samo saradnjom mnogih umova.24Upaniade govore o uenim skupo- vima ilipariadima, na kojima se sprovodifilozofsko raspravljanje.

25(jrka logika duguje mnogo sofistikom pokretu koji

je prihvatio metod disputa nazvan dijalektika, igru pitanja i odgovora.Uvebavanjem vetine diskusije sofisti su otkrili ne samo prave principerasudivanja, ve su pronali i trikove u dokazivanju i sofizme. Iz Platonovihdijaloga moemo videti kako je Sokrat upotrebljavao vetinu raspravljanja ucilju dolaenja do istine. Aristotel je posvetio dva svoja dela, Topiku iSofistika

20 Upor. Kautilya (I. 2), navod u N.B., I. 1. 1.21 Naziv nyaya upotrebljavan je kao sinonim za mimamsu, to je jasno prema

delima kole mimamsa kao to su: Nyayamalavistara od Madhave, Nyayaratna- kara odParthasarathiMirei Nyayaprakaa od Apadeve.Vidi takoe Apastamba: Dharma-sutra, II. 4.8. 23; II. 6. 14. 3.

'2 Vidi tak. Manu, VII. 43; Gautama: Dharma-sutra, XI; Ramayana, Ayodhyal 5lda, 100, 36; M. B., antiparva, 180. 47.

23 Prvo sutra nabraja teme koje siitem razrauje: 1. pramanasredstva saznanja;2. prameyapredmeti saznanja; 3.samayasumnja; 4.prayoana svrha; 5.drtanta

primer; 6. siddhanta priznata istina; 7. avayava delovi silogizma; 8. tarka

indirektan dokaz; 9. nirnayaodreenje istine; 10. vadadiskusija; 11. dalpaprepirka;12.vitanda razorna kritika; 13. hetvabhasalani razlozi; 14.halavarka; 15. datinevani prigovori; i 16.nigrahasthana osnove za pobijanje. Prvih devet su u stroemsmislu logike prirode nego poslednjih sedam, koji imaju negativnu funkciju da spree

pogrenu spoznaju. Oni su vie oruje za unitenje zablude nego sredstvo za nalaenje istine.24 Sokrat ju je upotrebljavao. Platonova dela pokazuju njenu vrednost za

istrajvanje istine. Aristotel kae: Neki vide jednu stranu predmeta, a drugi drugu,1tek svi zajedno mogu da vide sve strane (Politika). Miltonovo delo Areopagitica i Millovi

Essay on Liberty hvale metodu slobodne diskusije.


28/474

28pobijanja, uputstvima disputantima, kako onima koji postav- ljaju pitanja takoi onima koji na njih odgovaraju, mada je razlikovao logiku od retorike,

principe miljenja od pravila rasprave. Nema sumnje da je Gautamina logikaproistekla iz dijalektikih nadmudrivanja, iji je glas odjekivao po dvoranamakraljeva i filozofskim kolama. Po- kuaji da se regulie nain debatovanjaizazvali su razvoj logike. Kao Aritotel, i Gautama je sistematizovao naelamiljenja, razlikovao je istinito od lanog, i dao je razraeno objanjenje otome ta su razni oblici sofizma i varke u dokazivanju. esnaest temaspomenutih u prvom sutri mogu se uzeti kao da predstavljaju stepene udijalektikom sporu koji treba da dovede do spoznaje.26 Mnoga od poznijihdela o logici diskutuju o pravilima debate,

27dok svako od njih uzima u obzir i

dija- lektike probleme.28

ayanta tvrdi da je logika postojala i pre Gautame, iako njegovo delo sadrinajbolji prikaz o tome predmetu, isto kao to je mimmsapostojala pre aimi- nija, agramatika pre Paninija.29 handogya-upaniad se poziva na vakovakyu,2n a amkarainterpretuje taj termin kao tarkaSastru.

30 Mahabharata se poziva na tar- kaastru ianvikikt31,i konstatuje da je Narada bio upoznat sa silogizmom nyaye isto tako dobro kao i sa principimakonjunkcije i inherencije uvaieiki.Vivanatha navodi jedan odeljak iz nekog purane da bipokazao da se nyaya ubraja meu dopun- ske delove (upange) veda.23 Mada je Buddhinsistem bio izrazito racionalistiki, ipak u ranim kanonskim delima ne nalazimo neku$istematsku obradu logike teorije.Meutim, ima podataka o Ijudima upuenim u logiku. U Brahmaala -sutti se spominje takki(sofista) i vlmamsi (kazuista).

32Naslov Anumana-sutta u Mahima-nikayi ukazuje moda na

upotrebu rei anumana u smislu zakljuka. Kathavattu upotre- bijava izraze patinna,upanaya, niggaha u njihovom tehnikom znaenju.33 U delu Yamaka pozriata je raspodelatermina i pravila konverzije. Patisambhidamagga se poziva na analizu rei i stvari.

Nettipakarana prikazuje veliki znaaj logike teorije. U Milindinim pitanjima podrazumeva semoda sistem nyaya pod imenom niti.34Latitavistara spominje logiku pod imenom hetuvidya.ainski agame su svedoanstvo starine indijske logike. Anuyogadvara, iji je autorAryarakita iveo oko prvog veka nae ere, daje istu podelu anumana napurvavat, eiavat i

samanyatodrta kao i Gau- tama u sutrama. Aryarakita izgleda da je bio samo redaktorVidi han-up., V. 3. 1; Brh-up., VI. 2. 1; Prana, 1. 6. Vidi tak. Manu, VI. 50;

VIII, 269; XII. 106., antiparva, 180. 47; 246. 18. Pojedinosti koje se odnose na pariadespominju se u: Manu, XII. 110111; Paraari, VIII, 19; Yadavalkyi, I. 9; kao i u Parivari u

Vinaya-pitaki.is Vidi tak. N. B., I. 1. 1.1 7 Tarkikaraka.28 Kautilya spominje trideset dva tehnika izraza nazvana tantrayukti, a taj broj se

nalazi i u delu arakasamhita, Siddhisthana, XII, i Surutasamhita, Uttaratantra, LXV.Anvikiki, deo arakine knjige, bavi se opimo pravilima debate (Vimanasthana, VIII).

29 Dr Vidyabhuan zastupa miljenje da je izvestan broj pisaca znatno doprineorazvoju logike u Indiji jo pre pisca sutra. On spominje imena Dattatreya, Punarvasu Atreya,Sulabha koja je bila ena asketa, i Atavakra (History of Indian Logic, str. 917).

30 Vidi tak. Subala-up., II. Neke kasnije upaniade upotrebljavaju izrazpramana utehnikom smisiu. Vidi Maitri-up,, 6. 6. 24; Nrsimhottaratapani, 8; SarVopaniatsara, 4;Kalagnirudropaniad, 7; Muktikopaniad, 2. Taittirlya-aranyaka se poziva na smrti ili spise,

pratyaka ili percepciju, aitihya ili tradiciju, i anumana ili zakljuivanje kao na etiriizvora saznanja. Vidi tak. Ramayana, V. 8723; Manu, XII. 105. Uranijim radovima moguse sresti mnogi termini nyaye,kao to su: tarka ili rasuivanje (Katha-up., II. 9; Manu, XII.106; M. B., II. 153), vada ili diskusija (Manu, VI. 50; Ramayana, 1.1323; VII. 5360),

yukti ili povezani argument (Aitareya-brahmana, VI. 23; Ramayana, II. 1. 13),alpa ili raspra(M. B., XIII. 4322), vitanda ili razorna kritika (M. B II. 1310; VII. 3022; Panini, IV. 4. 102),

ihaia ili varka (Manu, VIII. 49; Ramayana, IV, 57. 10), nirnayaili proveravanje (M. B Xin.7553, 7535),prayoana ili namera (Manu, VII. 100; M. B., I. 5805), pramana ili dokaz(Manu, II. 13; Ramayana, II. 37. 21; M. B XIII. 5572), prameya, predmet saznanja(Ramayana, I. 52.13; M. B., 1.157; VII. 1419). Vidi Vidyabhuan: History of Indian Logic,str. 23.

31 M. B I. 70. 42; XII. 210. 22. ,32 Vidi tak. Udana, VI. 10.33 Vidi tak. Vibhanga, str. 293 i d.2 S. B. E., str. 67.


29/474

29ranijeg dela koje se spominje u Bhagavatl-sutri, jednom od ainskog anga kanona, koji jeutvien na saboru u Pataliputri u poetku treeg veka pre n. e. Verovatno je da je uenje o trivrste zakJjuaka poniklo pre treeg veka nae ere.

Poeci nyayepadaju u prebudistiki period, mada se sa njegovom naunomobradom zapoeio nekako u doba ranog budizma, a glavni principi su utvreni pre treeg vekapre n. e. Malo nam je poznato o istorijskom razvoju nyaye pre formulacije sutra.

III

LITERATURA I ISTORIJA

Istorija literature o nyayi obuhvata preko dvadeset vekova. Gautamina Nyaya-sutrapodeljena u pet knjiga, od kojih svaka sadri dva dela, predstavlja prvi udbeniknyaye. PremaVatsyayani ova rasprava se dri metode prikaza, definicije i kritikog ispitivanja. Prva knjigaizlae u optim crtama esnaest tema koje se razma- traju u druge etiri. Druga knjiga se bavi

prirodom sumnje, dokaznim sredstvima i njihovim vaenjem. Trea knjiga obrauje prirodusebe, tela, ula, njihovih predmeta, saznanja i duha. etvrta raspravlja o volji, tuzi, patnji iosloboenju. Uzgredno, ona se osvre na teoriju zablude i na odnos celine prema delovima.

PosJednja knjiga obrauje ati ili neosnovane prigovore, i nigrahasthana ili razloge zapobijanje. Nyaya- sutra pokuava da kombinuje rezultate brahmanske misli u oblasti logike sanjihovim religioznim i filozofskim dogmama. Posledica je toga logika odbrana teistikogrealizma. Gautamina sutra, ili bar starija meu njima, pripadaju treem veku pre nae ere,dakle dobu ahnika lli svakodnevnih pouka, kao to su navahnika u Patari- dalijevu deluVyakarana Mahabhaya mada delovi sadraja Nyaya-sutra sigurno pripadaju naoj eri.35

Vatsyayanino delo Nyaya-bhaya je klasini komentar Nyaya-sutra. Oi- gledno,Vatsyayana nije neposredan naslednik Gautame, jer njegovo delo s adri odeljke kojiodgovaraju varttikama, gde se u saetom obliku saoptavaju rezultati diskusija voenih uGautaminoj koli. Vatsyayana iznosi razliita tumaenja nekih sutra, pokazujui time da je

bilo ranijih komentatora koji se nisu slagali u tumaenjima su-

sa Madhyamika-karika, VII. 34, i N. S., III. 2. II i IV. 1. 64). Sve to moemo rei jeste da jeN. S. iz ranijeg doba nego Nagaruna, mada je kasnije nego tradicija madhyamike (vidi tak. I.P., tom I, sti . 643, prim.; Ui: Vaiesika Phiiosophy, str. 85). Lankavatara-sutra spominjetarkike i naiyayike, a ako se setimo da su neka od kos- molokih gledita, opovrgavanih u N.S., jednako stara kao rani budizam, onda Jacobijevo datiranjekcje brani i Suali, stavljajuiN. S. u 300. ili 350. godinu n. e. izgleda da je suvie pozno (vidi tak. Ui: VaiesikaPhilosophy, str. 16). Garbe je sklon gleditu da N. S. pripada prvom veku n. e., jer ga je

poznavao Panaikha, za koga misli da je savremenik abare, koji je iveo izmeu 100. i 300.g. n. e. Gautami je poznata terminolcgija B. S. ( upor. N. S., III. 2. 1416 sa B. S., II. 1. 24) iaiminijeve purva-mimamse (vidi N. S., II. 1. 61, 67; Bodas: Introduction to Tarka-samgraha). Bodas misli da V. S., IV. 1. 45, imaju u vidu Badarayaninu kritiku teorijeatoma, a V. S., III. 2. 9 (upor. takoe N. S., III. 1. 2830) da se odnose na gledite vedante dase sebesaznaje jedino pomouruti.Slino tome, V. S., IV. 2. 23, protivrei gleditu B. S.,II. 2. 2122, daje telo proizvod sjedinjenja pet ili tri elementa. Gautama na nekoliko mestaistie gledita slina gledjtima Badarayane. Vidi N. S., IV. 1. 64, i III. 2. 1416. Gdekada senaglaava da nema neposrednog pozivanja na nyayuu B. S. i M. S. Moe biti da se Vyasa,koji se smatra uenikom Gautame, nije bavio kritikom gledita nyaye,naroito zato to je ono

pogodovalo pretpostavci o Ivari.* S druge strane, ponekad se tvrdi da B. S., II. 1.1113,

35Jacobi misli da N. S. i N. B. pripadaju nekako istom dobu, i da ih odvaja moda

samo jedna generacija. On ih stavlja izmeu drugog veka nae ere, kad se razvijaunyavada, ipetog veka nae ere, kad je sistematizovan vidnanavada (vidi J. A. O. S., XXXI, str.2.13,1911). On misli da su budistika gledita, koja kritikuje N. S., u stvari gledita unyavade

koja brani Nagarduna, koga svrstavaju oko treeg veka nae ere, a ne gledita vidhdnavadanauke Asange i Vasubandhua, koji piipadaju sredini etvrtog veka n. e. Meutim, teko jeprihvatiti ovo giedite. Kako Vatsyayana, tako i Vaaspati smatra da N. S., IV. 2. 26, ustajeprotivvinamvade. Nije potrebno poricati da se u N. S. napadaiinyavada (upor. N. S., IV. 1.40; IV. 1. 48sa Mad- hyamika-karika, XV. 6, i VII. 20; takode N. S., IV. 1. 3435saandraklrtijevim delom Vrtti, str. 6471). Aliiinyavada se javlja ranije od Nagardune, kojipoznaje terminologiju nyayei porie uenje o atomima (upor. N. S., IV. 2. 1824, 3132,

3 Indijska filozofiia II


30/474

30pokuava da obesnai gledite nyaye o mogunosti dokazivanja boga pomou razuma.Atomistiko uenje i asatkaryavada obradeni su u B. S., II. 2. 1016, i II. 1. 1520. Ranabudistika dela ne daju nikakve podatke za utvrdivanje doba pojave N. S. Katyayana (etvrti

vek pre n. e.) i Pataali (ije je veliko delo pisano oko 140. pre n. e.) su poznavali sistemnyaya. Vidi Goldstucker: Panini.abarini citati iz Bhagavan Upavare, za koga se govori daje pisao komentare za obe mimamse,ukazuju da je Upavara bio upoznat sa gleditima nyaye.Harivarman (260. n. e.) zna za esnaest tema nyaye.Avaghoa upotrebljava silogizam od petlanova. Vidi Ui: Vaiesika Philosophy, str. 56 i 81. Stoga moemo zakljuiti da su N. S.postojale u etvrtom veku pren. e., mada ne u sadanjem obliku. M. M. Haraprasad astrikae: Nisam siguran da delo N. S. nije prolo kroz vie redakcijapre no to je dobilo svojsadanji oblik (J. A. S. of Bengal, 1905, str. 178; vidi tak. str. 245 i d.). Vaaspati je napraviodva pokuaja da skupi sutre u svojim delima NyayasOl i Nyayasutroddhara, izraavajui nataj nain sumnju u autentinost N. S. Dr Vidyabhuan veruje da je Gautama napisao samoprvu glavu tog dela, i da je bio savremenik Buddhe, isto kao i pisac Dharma-sutre, koji jeiveo u Mithili u estom veku pre n. e. (vidi S. B. H: N. S., str. V-VIII, i Zbirku u astBhandarkaru, str. 161162). On smatra da su originalna gledita Gautamina ona koja su datau araka-samhiti (Vimanasthana, VIII). N. S. i araka-samhita imaju mnogo zajednikoga; aliipak arakino pozivanje na principe nyaye i kategorije vaieike ima malu vrednost zaodredivanje doba postanka N. S., jer to delo je pretr- pelo znatne prerade, a datum mu jetakoe nesiguran (I. L. A., str. 13).

Izraene su sumnje ak i u to da je Gautama autor N. S. Tako Vatsyayana,

Uddyotakara i Madhava priznaju Akapadu za autora N. S., a to gledite brane Vaaspati iayanta. Prema Padma-purani (Uttarakhanda, 263) i Skanda-purani (Kalika Khanda, XVII),Gautama je autor N. S., a i Vivanatha je tog miljenja. Indijska tradicija identifikuie ovudvojicu i smatra da se Gautama zove Akapada, ili onaj koji ima oi u nogama. Postojilegenda da je Gautama, kad je bio zadubljen u meditaciju, pao u bunar a bog u svojoj milostidao je njegovim nogama mo vida da bi predupredio neto slino. Dr Vidyabhuan ustaje

protiv dobro utvrene tradicije kad primeuje da izgleda da su Gautama iAkapada zajednodoprineli nastanku

* Ivaraili gospod je vrhovno boanstvo neke verske sekte.tra.28Pored toga, Vatsyayana se poziva na Gautamu kao mudraca davne prolosti i daje citateiz Patarialijevog dela Mahabhaya i KautiIyinog Arthaastra,36 kao i iz Vaieika-sutra.37

Nagaruna, koji je autor dela Upayakausalya i Vigrahavyavar- tani, sigurno je iveo ranijenego Vatsyayana, koji pokuava da obori gledita Nagar- dune. Dignaga je kritikovaoVatsyayanino tumaenje budistike take gledita. Iz svega toga moe se zakljuiti da jeVatsyayana iveo neto pre 400. godine n. e. 38

Dignagina dela koja su sauvana u tibetanskim prevodima jesu: Prama-nasamuaya, sa komentarom od samog autora; Nyayapravea, Hetuakrahamaru, Alambanaparlkai Pramanaastrapravea; o njima se zna da su popularna u Japanu.39Dignaga

pripada petom veku n. e.

40

Mnoge znaajne promene koje je uveo u logiko uenjePraastapada svode se na Dignagu, ija bi originalnost bila znatno umanjena ako bi se utvrdiloda je Praastapada njegov prethodnik.

2 N. B. I. 1. 1. i Arthaastra, U; N. B., V. 1.10, i Mahabhaya, I. 1. 3.30 Upor. V. S., IV. 1. 6 i N. B III. 1. 33; IH. 1. 67; V. S III. 1.16 i N. B., II. 2. 34. 38 Dr Vidyabhuan misli da je Vatsyayana roden u junoj Indiji oko sre - dine

etvrtog veka n. e. (History of Indian Logic, str. 42, 116117; A 1915, lanak o Vatsyayani).Dok se Keith (I. L. A str. 28) i Bodas (Introduction to Tarkasamgraha) slau sa ovimgleditem, Jacobi i Suali su skloni da Vatsyayanu smeste u poetak estog veka n. e. ili netoranije. Haraprasad astri dri da je Vatsyayana sledbenik Nagardune i Aryadeve,poto

poznaje mahayanistiko uenje o trenutanosti,unya- vadi, individualnosti, itd. Vidi J. A. S.of Bengal, 1905, str. 178179.

39Neka predstava o njihovoj sadrini moe se dobiti iz VidyabhuanoveHistory of

Indian Logic, str. 276299, i iz Uddyotakarinih navoda Dignaginih gledita njegovom N.V.

40 Taranatha, u History of Buddhism,kae da je Dignaga bio sin nekog brahmana

iz mesta Konivaram, koji je brzo uao u uenja hinayane, mada je kasnije usvojio uenja mahayane od Vasubandhua. Prema svedoanstvima Yuan Chvvanga, pre no to je postaobudista, Vasubandhu je bio dobar poznavalac ne samo osamnaest kola budizma, nego istotako i est sistema hinduizma. Vasubandhu se sada stavlja u prvu polovinu etvrtog veka n. edok je Dignaga bio u punoj snazi neto pre 400. g. n.e. Kalidasina aiuzija o Dignagi uMeghaduti potvruje ovo miljenje, budui da i Kalidasa spada u isto razdoblje (vidi Keith: Classical Sanskrit Literature, str. 3132, i I. P., str. 624, prim.).

* Manu (je utemeljio) dharmaastru, Mahevara yogaastru, Brhaspati arthaastru,a Medhatithi nyayaastru.


31/474

31Uddyotakarino delo Nyayavarttika (esti vek n. e.)34 je odbrana Vatsyayane od

napada Dignage. Dharmaklrtijev Nyayabindu je odbrana Dignage od kritikaUddyotakare. Ako prihvatimo da je Vadavidhi, na koje se poziva Uddyotakara 35, drugoime za Dharmaklrtijevo delo Vadanyaya, i da je astra koje Dhamaklrti spominje u svomNyayabindu36 u stvari Varttika Uddyotakare, onda se moe pretpostaviti da ova dva

pisca pripadaju istom periodu. Meutim, najkasnije doba ivotaDhamaklrtija moe bitipoetak sedmog veka.37 u devetom veku Dharmottara u svom delu Nyayabindutlka sledipravac Dignage i Dharmaklrtija.

Oko prve polovine devetog veka Vaaspati je obnovio ortodoksno gleditenyaye u svom delu Nyayavarttikatatparyatlka. On je pisao i manja dela o nyayi, kao

Nyayaulnibandha. Njemu se pripisuje takoe i Nyayasutroddhara.38 On je biomnogostran duh i pisao je znaajna dela o drugim sistemima misli, kao Bhamati o

Advaita-vedanti i Samkhyatattvakaumudl o samkhyi.Odajui mu priznanje, nazivali su gastoga Sarvatantrasvatantra iliaddaranivaliabha. Udayanina Tatparyapariud- dhi (984.n. e.) je vredan komentar o Vaaspatijevom delu. Njegov Atmatattvaviveka je odbranateorije o besmrtnosti due ikritika budistikih misliiaca Aryakirtija i drugih. (

Njegovo delo Kusumanali je prva sistematska obrada teizma nyaye.^ Druga nje- govadela su Kiranavali iNyayapariita. ayantino delo Nyayamanari je samo- stalankomentar Nyaya-sutra. ayanta je iveo u desetom veku: on citira Vaaspa - tija, a njegacitiraju Ratnaprabha i Dcvasuri.40Nyayasara od Bhasarvane daje pregled filozofijenyaye,kao to se vidi iz naslova. On priznaje tri dokaza, percepciju, zakljuak i verbalnosvedoanstvo, a odbacuje poreenje kao nezavisno sredstvo dokazivanja. On je aivit*

verovatno kamirske sekte, a iveo je u desetom veku n. e. Vardhamanino deloNyayanibandhaprakaa (1225. n. e.) je komentar za Udayanino Nyayatatparyapariuddhi,mada obuhvata gledita Gangee, oca Vardhamane i osni- vaa moderne kole. RuidattinMakaranda (1275. n. e.) razvija Vardhamanina gle- !ita..41

Poznija dela o nyyi otvoreno prihvataju kategorije vaieike, koje svode naprameyu iii predmet saznanja, ili na artha, tj. jednu od dvanaest vrsta prameye.Varadaraino delo Tarkikaraka (dvanaesti vek n. e.) je znaajna rasprava sinkreti-

" i34 Vasavadatta od Subandhua govori o Uddyotakari kao o spasiocu nyaye

(vidi Hallovo izd., str. 235). Haraarita od Bane, delo pisano u vreme kralja Hare, kojije vladao u Thanesvaru po svoj prilici u vremenu od 629644. n. e., kad je kineskipoklonik Yuan Chwang prolazio kroz Indiju, spominje Vasavadatta (I), gde se spominjeUddyotakara. Stoga se sigurno moe smatrati da je iveo u estomveku n. e. Uddyotakara je po rodu Bharadvaa, a po sekti pdupata.;

35 N. V., I. 33.36 Nyayabindu, III, Petersonovo izdanje, str. 110111.37 Na njega se poziva I-tsing. Vidi Takakusu: I-tsing, str. LVIII.38 Pisac dela Nyayasutroddhara nije ovaj o kome je ovde re, i iveo je u petnaestom

veku n. e. Vaaspati kae da je njegov Nyayasul napisan 898. godine, , to vrlo verovatno odgovara eri Vikrama. Nema sumnje da je stariji, od budisti-kog logiara Ratnaklrtija (1 000 g. n. e.).

39 Kad je osetio da bog ne gleda blagonaklono na njegovu predanost teizmu,govori se da mu se obratio reima: Gord na svoju vrlinu, ti prezire mene,od koga je zavisilo tvoje postojanje kad su budisti imali najviu mo. J

Aivaryamadamatto 'si mam avajnaya vartaseParakrante$u bauddhe$u madadhlna tava sthitih. !40 Vidi: History of Indian Logic, str. 147, i I. L. A., str. 33. J41 To je komentar za Vardhamanino delo Prakaa ili Udayanino Kusu-

manali.* aivit ili aiva je sledbenik sekte boga ive, a vainava je sledbenik sekte

boga Vinu.stike kole. On podvodi pod prameyu dvanaest predmeta nyaye, kao i est kategorija vaieike.Tarkabhaa od Keava Mire (kraj trinaestog veka) kombinuje gledita nyaye ivaiseike.41

Znaajna logika dela aina su ova: Daavaikalikaniryukti (oko 357. pre n. e.) odBhadrabahua, Nyayavatara od Siddhasene Divakare (esti vek n. e.), Parlka- mukhasutra odManikyanandija (800. n. e.), Pramananayatattvalokalamkara od Devasurija (dvanaesti vek n. e.), iPrameyakamalamartanda od Prabhaandre. ainski mislioci i budistiki logiari razlikovali su

41

Preveo ga je dr Jha u Indian Thought, tom II.


32/474

32logika istraivanja od verskih i metafizikih, iako su ona u diskusijama hinduistikih pisaca bilaisprepletena. Radovi ovh poslednjih na podruju nyayeobrauju probleme atoma i njihovih osobina,due i ponovnog roenja, boga i sveta, kao i logike probleme prirode i granica spoznaje. Budistiki iainski mislioci nisu imali interes za metafizike implikacije starog sistema nyaya,ve su mnogo

polagali na isto logike aspekte; tako su pripremili put modernom sistemu nyaya, koji je ista^ogika i dijalektika.

Tattvaintamani od Gangee je standardni tekst moderne kole.42 Vard- hamana, sinGangee, nastavio je tradiciju njegovih dela. ayadeva je pisao komentar za delo Tattvaintamani,

pod naslovom Aloka (trinaesti vek). Tattvaintamani- vyakhya43 od Vasudeve Sarvabhaume moe sesmatrati kao prvo veliko delo kole navadvipa (nuddea), a pripada kraju petnaestog ili poetkuesnaestog veka. On je bio srean sa svojim uenicima, od kojih su najistaknutiji bili: aitanya,uveni reformator vainava, Raghunatha, uveni logiar i pisac dela Dldhiti iPadarthakhandana,44Raghunandana, istaknuti pravnik i Krnananda, veliki autoritet u pitanjimatantrikih obreda. Mada je Gangea pisao samo o etiri pramane, a nije se neposredno baviometafizikim implikacijama, Raghunatha i neki drugi pisci ove kole bavili su se mnogo imetafizikom. agadia (kraj esnaestog veka) i Gadadhara (sedamnaesti vek) dobro su poznati kaologiari ove kole. Annam Bhatta45 (sedamnaesti vek), brahman iz Andhre, pokuao je da izgradiobuhvatan sistem na osnovu drevnog i modernog nyaye i filozofije vaieika, mada su se njegovagledita vie oslanjala na stari nyaya sistem. Njegova dela Tarkasariigraha i Dlpika su popularni

prirunici kole nyaya-vaieika. Druga dela koja imaju izvesnu vrednost jesu: Nyayalllavati odVallabhe i Nyayasutravrtti (sedamnaesti vek) od Vivanathe. 46

Mogu se razlikovati razni stadiji u razvoju logikih studija u Indiji. To jenajpreanvikikl, koja ima u Mahabharati posebno mesto pored nyaye. Ona se brzostopila sa nyayom, a u klasinim tekstovima stare kole nalazi se kao dodataklogikoj teoriji metafiziko gledite o vasioni kao celini. Kako kae Vatsyayana:Najvie dobro se postie samo kad se shvati prava priroda: 1. onoga to trebaodbaciti (tj. patnju zajedno sa njenim uzrocima u obliku avidye i njenih posledica); 2.onoga to donosi kraj patnji, drugim reimanana (spoznaja); 3. sredstava pomoukojih se postie kraj patnje, a to su filozofske rasprave; i 4. cilja koji treba postii, ili najvieg dobra. 47 Stari sistem nyaya je raspravljaologike probleme, mada ne radi njih samih. Doprinosi daina i budista izazvali suizmenu u gleditu. Moderni nyaya sa svojim isklju- ivim interesom za teorijusaznanja zaboravlja na prisnu vezu logike i ivota. Stari naiyayika imao je pravilnijeshvatanje o odnosu izmeu logike i metafizike. Logika moe da ustanovi normativneoblike miljenja samo u odnosu na sadraj misli. Moderni naiyayikaposveuje veliku

panju pramanama ili sredstvima saznanja i definicije,48

dok potpuno odbacujepitanje prameyaili predmeta saznanja. Skolastike suptilnosti, logike izvetaenosti,fina cepidlaenja u koja upadaju dela sledbenika Gangee, uplae mnoge, pa ak nioni koji ih se prihvate ne mogu biti sigurni da li su shvatili njihove ideje. Mnogi odonih koji su se udubili u ta dela bili su zadivljeni njihovim sjajnim dijalektikimpodvizima, ali nalaze da ee dovode u zabunu nego to osvetle stvari. Prostareenja su zamagljena preteranim sitniarenjem. Sklonost logikog duha zautvrivanjem razlika esto se izopai u ljubav prema formulama i ostavlja u duiutisak formalizma oskudnog sadrinom. Izgradivanje terminologije zauzima mestoispitivanja sadrine. Pojmovi koji treba da odrede razlike upotrebljavaju se katkad

42

Ovo delo je saeto izloeno u History oflndian Logicod Vidyabhuana, str. 407453.Gangea je iveo u Mathili u poslednjoj etvrti dvanaestog veka, to se vidi iz njegovog poznavanjaUdayaninih dela i citata iz ivaditye i Hare. U Tattva - in.amani (II. str. 233) se kritikuju gleditarl Hare.

43 Njegovo ime je Saravali, a obaveten sam da se njegov rukopis nalazi u Bibliotecidravnog sanskrtskog koleda u Benaresu.

44 Ova kritika sistema vaieika objavljena je u Pandit (XXIV i XXV) pod naslovomPadarthatattvanirupana.

45History of Indian Logic, str. 388.

46 Za istoriju indijske logike u Kini i Japanu vidi Suguira: Hindu Logic as Preserved inChina and Japan.

N. B., I. 1. 1.48

Lak?anapramanabhyarh vastusiddhih.


33/474

33za obilaenje tekoa. Bar o nekim od ovih dela moe se rei da jedino pokazujukako se moe biti uen u bilo emu. ak i oni koji su uvereni da mlin njihovogintelekta melje vanredno sitno, prinudeni su da priznaju da katkad u njemu nema

dovoljno ita.49 Vrednost navya-nyaye kao sredstva za vebu intelekta ne moemooceniti suvie visoko.

IV

PODRUJE NYAYE

Izraz nyaya doslovno znai ono pomou ega razum dolazi do nekogzakljuka.50 Nyaya postaje ekvivalenat za dokaz, a sistem koji obraduje dokazevie nego ostali dobija naziv nyaya.Dokazi ili vae ili ne vae. Izraz nyaya znai upopularnoj upotrebi pravo ili tano, i tako nyaya postaje nauka o ispravnommiljenju. Nyaya u uem smislu oznaava silogistiko zakljuivanje, 51dok u iremsmislu znai istraivanje objekta na osnovu dokaza. On na taj nain postaje nauka o

dokazivanju ili o ispravnom saznanju,pramanastra. Svako znanje pretpostavljaetiri uslova: 1. subjekt ili pramatr, spoznavalac ili supstantivna osnova saznanja; 2.objekt ili prameya, prema kojem je usmeren proces saznanja; 3. rezultat saznanja ili

pramiti; i 4. sredstva saznanja ili pramana.5i

Svaki saznajni akt, bilo da je pravilan iline, sastoji se od tri inioca; subjekta koji saznaje, sadraja ili onoga ega je subjektsvestan, i saznajnog odnosa izmedu toga dvoga, koji se moe razlikovati mada ne irazdvojiti. Priroda saznanja, tanog ili netanog, zavisi od etvrtog inioca, pramane.To je delatni uzrok valjanog saznanja u normalnim okolnostima.

52

Dok Vatsyayana definie pramanukao orue saznanja ili ono ime spoz- najni subjektspoznaje objekt,

53Uddyotakara ga naziva uzrokom saznanja (upalabd- hihetu)

5S. On priznaje da je

ova definicija suvie iroka, jer su subjekt koji spoznaje i objekt koji je spoznat takoe uzrocispoznaje, ali pravda to na osnovu toga to su onaj koji spoznaje i ono to se spoznaje izvrili svojufunkciju neim drugim, tj. funkcija spoznajnog subjekta i spoznatog objekta nalazi se i vri se jedinou podsti- canju pramane na delatnost. S druge strane, pramani ne pripada izvrena funkcija (osim todovodi do spoznaje). Zato pramanu treba smatrati za realni uzrok spoznaje. Gde god postoji

pramanadolazi do 'poznaje; gde god toga nema, do spoznaje ne dolazi, bez obzira na postojanjesvega ostalog. Tako je pramana najdelatniji uzrok spoznaje i poslednji koji se javlja pre no to sepojavi spoznaja.54 Sivaditya nalazi logiku implikaciju kad definie pramanu kao ono iji je

49 Upor. Bodas: Tarkasamgraha, str XIII; Keith: I. L. A., str. 35. Dr Vidyabhua n deli

istoriju filozofije nyaya na tri perioda: stari (650. pre n. e. do 100. n. e.), srednji (do 1 200. n. e.) imoderni. Vidi njegovu History of Indian Logic, str. XIII. O karakteru modernog nyaye vidi drSailevar Sen: A Study o, Mathuranatha's Tattva-cintamatfi-rahasya, 1924.

50 Nlyate anena iti nyayah (Zato jer vodi pomou neega, naziva senyya.J

51 N. B., I. 1. 1. Vatsyayana upotrebljava izraz paramanyaya za silogizam koji u sebipovezuje pet delova. Dignaga naziva delove silogizma nyayavayava. Vidi tak. N. V., IV. 1. 14. UVaaspatijevom Nyayasui, u odeljku o silogizmu (I. 1. 32 39), govori se o tome kao onyayaprakarani. Vivanatha pod nyayasvarupa shvata sutinsku strukturu silogizma. Vidi njegovoNyayasutravrtti, I. 1. 25; I. 1. 38; I. 1. 40. Madhava (S D. S. XI) upotrebljava re nyaya u smisluzakljuka za druge.

52 N. V., I. 1. 1.53 N. B I. 1. 1.54 N. V I. 1. 1. Ovde se iznosi drugi prigovor, da ako subjekt saznanja i objekt saznanja

ostvaruju pramanu, onda oni obadva moraju postojati pre pramans mada je injenica da dok nemapramane, ne moemo priznati postojanje subjekta il objekta, koji imaju smisla samo u odnosu namisaonu aktivnost nazvanu pramana. Uddyotakara sve ovo priznaje, ali kae: Ove rei ne zavisesamo od njihovog odnosa prema sadanjoj aktivnosti. Kuvar je kuvar, bilo da trenutno kuva ili ne.Razlog za takvu upotrebu rei lei u izraajnoj mogunosti same rei; i ta mogunost je uvek data;na isti nain, ne mora biti protivrenosti u tvrenju da pramanu ostvaruju objekt i subjekt saznanja.


34/474

34proizvod pramaili znanje koje se podudara sa realnou. 55 ayanta obeleava pramanu kao onajuzrok koji dovodi do nepogrenog, sigurnog saznanja objekta. 56

Specifina forma saznanja zavisi od pramane. Drugi inioci, subjekt iobjekt, mogu biti isti u opaaju i u zakljuku. Slino tome, kontakt manasasa duom

je opti posredni uzrok svih oblika saznanja. Samo kontakt (samyoga) dobivarazliite oblike u razliitim vrstama saznanja. Mada se nyaya bavi saznanjem, on sebavi jo odreenije najviim uslovom saznanja nazvanim pramana, i stoga se naziva

pramanaastra,57Pre no to ispitamo prirodu predmeta, moramo upoznati predmetorua saznanja. Jer saznanje stvari koju treba izmeriti zavisi od saznanjamerila.

58Pramanaastra nam pomae ne samo u ispravnom shvatanju predmeta,

ve nas takoe osposobljava da proverimo vaenje saznanja. 59 To je i formalno imaterijalnio, a odnosi se jednako na suvislost i istinu. Nyaya polazi od pretpostavke

da je razjanjenje sveta koje nam prua na razum uglavnom pouzdano. Svakaspoznaja otlcriva realnost (arthaprakaa). Mi smo tako ustrojeni da opaamopredmete, primeujemo njihove slinosti i izvodimo zakljuke. Te operacije izvodisvako ko misli, mada sa razliitim stepenima paljivosti i tanosti. Kad god se javljaduevna aktivnost koju odreduje cilj da postigne saznanje realnosti, prua nam sematerijal za logiko ispitivanje. Traenje istine je ve prisutno u ljudskoj akciji.Njega ne stvara logika teorija. Ona samo pokuava da interpretira taj elemenat i daizrazi njegovu prirodu Uoptim principima. Njegov problem ne razlikuje se mnogood problema bilo koje pozitivne nauke. Kao to fiziolog ispituje procese kojiodravaju ivot jedinke, isto tako logiar utvruje zakone koji upravljaju procesomsaznanja. On tu nije odgovoran vie nego fiziolog za rad telesnog mehanizma.

Sistem nyaya ne pretpostavlja da su vrednost i injenica pot- punodisparatni i da zahtevaju sasvim razliite metode obrade. Vrednos ti se vezuju oinjenice i mogu se ispitivati jedino u vezi sa njima. Mi ne poinjemo sa praznimduhom; na osnovu iskustva i tradicije mi imamo podatke o prirodi sveta. Sloensistem znanja prenose nam sveti spisi. Prihvatajui induktivnu metodu nauke, nyayaklasifikuje razliite puteve kojima stiemo saznanje. etiri pramanepomou kojih sestie tano saznanje jesu: pratyaka ili intuicija,60 anumana ilizakljuivanje,61upamana ili poreenje, i abda ili usmeno svedoanstvo.62 Zapadne

logike rasprave obino ne obrauju percepciju,63

ali je nyaya smatra za jedan odvanih izvora saznanja. Zakljuak je centralni predmet sistema nydya, koji senekad naziva hetuvidyaili nauka o razlogu, od koga zavisi vaenje nekog dokaza naosnovu zakljuka.64 Prema ovom gleditu logika je teorija o zakljuku ili

55 Saptapadarthl, odelj. 144. Vidi tak. S. D. S XI.56

Avyabhicarinlm asamdigdham arthopalabdhim (Nyayamaiiari, str. 12). 57 Koliko vanosti pripisuju hindu mislioci ispitivanjima pramana moe se videti iz

primedbe Vivanathe da je pramanajedno od imena za Vinu.58 Manadhlna meyasiddhih. itsukhi, II. 18.59 Upor. W. E. Johrisonovu definiciju logike kao analize i kritike mi- Ijenja (Logic,

tom I, str. XIII).60 ulno opaanje je samo jedna vrsta intuicije ili neposrednog shvatania.61

Anumanabukvalno znai saznanje neke stvari posle ili poifiou nekedruge.

62

N. S., 1.1. 3. araka navodiaptopadea ili pouzdano tvrdenje,pratyaka, anumana iyukti ili sled umovanja. Vidi tak. Sthananga-sutra.63. Upor. tak. J. S. Mill: Istina nam dolazi dvama putevima, intuicijom zakljuivanjem

(System of Logic, Introduction, str. 4).64 izraz hetuvidya javlja se u Milindi (S. B. E., tom XXXV, str. 67), Lalitavistari

(XII). Mada hetu znai samo razlog ili osnovu, ainski mislioci upotrebljavaju ga u iremznaenju. Vidi tak. Manu, II. 11; M. B., Adiparva, 167; antiparva, 210. 22; Avamedhaparva, 85.27. Stariji gramatiari, Panini, Katyayana i Pantariati, prihvataju ovo gledite. Vidi tak. N. V., IV. 1.14; I. L. A., str. 11.


35/474

35anumanavada. Intuitivno ili neposredno saznanje prelazi okvir tako shvaenelogike. Nyayane pravda ovako usku upotrebu. Priznavanje verbalnog svedoanstva,koje reava problem teologije otkrovenja, svedoi o religioznom interesu ovogsistema. Nyaya nam prua psiholoko tumaenje ova etiri izvora saz - nanja. Ontvrdi da logiko ispitivanje ne moe da se vri bez obzira na psiholoke procesepomou kojih se saznanje stie kao duevni sadraj. Opirno analizuje puteve kojimamiljenje napreduje i trai da doe do novih rezultata. Radei tako otkriva i skriveneopasnosti na koje nailazi primena ovih sredstava. Problem logike nije iskljuivoinduktivan. Prosta generalizacija da se sve nae saznanje stie na osnovu jednog odetiri izvora saznanja, ne objanjava problem saznanja. Uoptavanje jo ne znaiobjanjenje.

Nyaya ne samo da ispituje puteve i sredstva kojima ljudski duh usvaja irazvija znanje, nego takoe interpretira logike injenice i izraava ih u logikimformulama koje dobijaju forme standarda ili norme u svim sluajevima odstupanjamiljenja od normalnog toka trae- nja istine. Na taj nain pramane postaju merilaili kanoni znanja pomou kojih moemo kontrolisati i proceniti znanje koje smo vestekli. Logika je tako nauka o dokazu ili ocenjivanju evidencije. Ona razmatra

vaenje znanja pokazujui njegovu zavisnost od datih osnova ili od slaganja sarealnou. Problem istine ima veliki znaaj za metafiziku teoriju. Nyaya jemetafizika realnost(tattvaastra)65%, ali je isto tako i teorija saznanja. Dakle, to nijesamo formalna logika, ve potpuna episte- mologija, koja kombinuje raspravljanje opsihologiji i logici, metafizici i teologiji.

V

PRIRODA DEFINICIJE

Neki predmeti o kojima se diskutuje u Nyaya-sutrama prvo se izlau, zatimdefiniu, i najzad proveravaju. 66Definicija odreuje sutastvenu prirodu (svarupa)neke stvari i tako utvruje njenu razliku od drugih. Funkcija definicije je u tome darazlikuje definisanu stvar od svih koje su od nje razliite a s kojima bi mogla lako dase pomea.67

Mi moemo razlikovati stvari a da ne utvrdimo sutinu svake pojedine od njih. Asadharana dharma, ili specifini atribut, pomae nam takoe u razlikovanju.Greke u definisanju su trostruke: ativyapti, ili preno- enje atributa na predmeteire od definisane klase imamo u suvie irokim definicijama, kao kad kravudefiniemo kao ivotinju sa rogo- vima; avyapti, ili ograniavanje atributa na jedandeo definisane klase, imamo onde gde su definicije suvie uske, kao kad kravudefiniemo kao sivu ivotinju; asambhava, ili pogreka koja se ini kad definicijaodreuje atribut koji se ne nalazi ni kod jednog definisanog predmeta, kao kaddefiniemo kravu kao ivotinju sa nerazdvojenim kopitom. Definicija utvrujekarakteristinu oznaku koja pripada svim stvarima obuhvaenim definisanimterminom, ni jednoj vie ni jednoj manje.68Da bi se to izvelo moemo poeti rodom,a zatim suavati njegovu oznaku izriitim iskljuivanjem suvinih predmetaupotrebom rei kao to su drugo nego (itara), razliit od (bhinna).12 To jedefinicija po rodu i razlici.

VI N. B., I. 1. 1.66

Uddea, lakana iparika, N. B., I. 1. 3. N. B., I. 1. 3.

g71

Lak$yatavacchedakasamaniyatatvam.


36/474

36PRATYAKA ILI INTUICIJA

Od raznih izvora saznanja najvaniji jepratyaka ili intuicija. Vatsyayana

kae: Kad neko trai saznanje neke stvari i neka pouzdana linost mu kae o tojstvari, te tako dobije verbalno poznavanje te stvari, on jo uvek eli da proveri svojuinformaciju zakljukom na osnovu posebnih obeleja koja je ukazuju; pa i kad je ustanju da doe do saznanja stvari zakljuivanjem, on jo eli da sam vidi stvarsvojim oima; ali kad je jednom direktno posmatrao stvar, on vie nita ne eli nititrai kakvu drugu vrstu saznanja.69Re pratyaka je dvosmislena, a upotrebljavase i za rezultat, shvatanje istine, i za proces ili operaciju koja vodi tome rezultatu.Mada pratyaka prvobitno znai ulno opaanje, ubrzo poinje da obeleavasvako neposredno shvatanje bilo pomou ula bilo bez njega. 70 Gangea definie

pratyaku kao neposredno shvatanje.71 To je znanje ije instrumentalno sredstvonije znanje.

72U zakljuku, poreenju i usmenom svedoanstvu podaci su nam

predstavili poznavanje premisa ili slinosti ili sporazumno usvojenih pretpostavki.Kod pamenja imamo znanje o neemu to smo ranije shvatili. Upratyaki znanjenije prethodni uslov. Boje znanje je izravno, neposredno i potpuno, i nije uslovljenonikakvim drugim znanjem.

Gautama definie ulni opaaj kao ono saznanje koje dolazi iz dodiraulnog organa sa njegovim predmetom, neizrazivo reima, nepogreivo i tanoodreenom.73 Ova definicija spominje razne inioce ukljuene u akt opaaja: 1.ula (indriya), 2. njihovi predmeti (artha), 3. dodir ula sa njihovim predmetima(sannikara), i 4. spoznaja izazvana tim dodirom (dnanam). Stvar je zakljuka dautvrdi postojanje ulnih organa. Spoznaja boje nije moguna ako ne postoji organvida.

74Kae se da ima pet ula, kojima odgovara pet vrsta znanja (buddhi- lakana):vidno, sluno, njuno, ukusno i dodirno.75 Ona zauzimaju razna mesta (adhisthana):onu jabuicu, unu upljinu, nos, jezik i kou. Prema razliitim procesima (gati),oblicima (dkrti) i sastavnim delovima (ddti)koji ih sainjavaju, moe se videti jasnoda ima pet ula. Za pet ulnih organa, oko, uho, nos, jezik i kou, kae se da su isteprirode kao pet elemenata: svetlost, etar, zemlja, voda i vazduh, iji se specijalnikvaliteti: boja, zvuk, miris, ukus i dodir ispoljavaju u njima.

76

Gledite slino Demokritovu, da su sva ula samo modifikacija dodiia, 77odbacuje se na

osnovu injenice da slep ovek ne moe da vidi boje.78

Ako posebn delovi dodira uestvuju u prirodi69 N. B., I. 1. 3. Jasno je da jedan isti objekt moe da se sazna pomou vie nego jednog

pramana. Postojanje due moe se saznati iz svetih spisa, zakljuivanjem ili mentalnompercepcijom. Postojanje vatre moe se znati na osnovu saop- tenja nekog drugog, opaajem ilizakljukom. Ima sluajeva kad samo jedno pramana moe da dejstvuje. Da vrenje obreda agnihotravodi u nebo poznato je samo iz svetih spisa. Uddyotakara misli kad se isti predmet upoznaje

pomou razliitih pramana, on se upoznaje sa njegovih raznih strana (N. V., Uvod).70 Nyayabindutlka, str. 7; I. P., str. 295296.71 Pratyak?asya sakjatkaritvarh lak$anam. Tattvaintamani, str. 552.72 Jrianakaranakam jrianam pratyak?am. Upor. McTaggart: Uverenje koje se direktno

zasniva na percepciji... ispravno se naziva krajnjim, jer mada se zasniva na neemu na percepcijiipak se ne zasniva na nekom drugom u v e- r e n j u (The Nature of Existence, str. 4243).

73 I. 1. 4. Upor. arakinu definiciju percepcije kao znanja koje proistie iz /sjedinjenjadue sa razumom (manas),ulima i njihovim predmetima. Gangea kritikuje Gautaminu definiciju izvie razloga: ona je suvie iroka, jer svaka spoznaja proistie iz kontakta predmeta sa manasom, koji

je takoe ulo. Dalje, ona je nepri- menjiva na intuitivno shvatanje svih stvari koje bog ima bez

ikakvog posredovanja ula. Jedino opaanjem moe se odrediti ta je ulni organ, a upotreba izrazaulo u definiciji dovodi misao u circulus vitiosus.

74 Kako se ula sastoje iz elemenata specifinih kvaliteta, to su ona u stanju da opaaju

sebi odgovarajue predmete a ne sebe sama. Oko vidi spoljanji predmet, ali ne sebe. Jedini jeizuzetak zvuk (N. S., III. 1. 6869, 71).

7 N. S m. 1. 54.76 Nita ne moe da prui otpor nematerijalnoj svudaprisutnoj supstanciji. Poto oko

nailazi na smetnju materijalnih stvari, kao to je zid, ono je i samo materi- jalno.77 To gledite pripisuju samkhyi dela Ratnaprabha i Bhamati (II. 2. 10).


37/474

37ula, onda ula ima mnogo; ako ne, onda moramo priznati da boja, zvuk i ostalo nisu spoznatljiviulima.79 Ako postoji samo jedno ulo, onda razne funkcije gledanja, sluanja i mirisa mogu danastanu odjednom. Pored toga, dodir moe da oseti samo predmete koji su blizu, dok vid i sluhopaaju predmete koji su udaljeni. Iako nyayaodbacuje teoriju jedinstva ulnih organa, ipak priznajeosobeni karakter dodira ili tvak. Relativna svest je moguna samo kad postoji kontakt izmeu manasa i tvaka, a kad se manas nalazi u puritatu, izvan sfere tvaka,kao to je usuupti ili spavanju

bez snova, onda imamo potpuno odsustvo svesnog ivota.80Manas(ili razum) je uslov za opaaj. Kad smo duboko zadub- ljeni u neko

prouavanje ne ujemo zvuk vetra, mada on utie na ulo sluha, a svest o sebi je uvezi s njim, budui da sve proima. Pored toga, kad postoji dodir vie od jednogulnog organa sa odgovarajuim predmetima, onda nema istovremenog opaaja svihtih predmeta. To je zato jer tako dugo dok postoji blizina ili dodir manasa (sa jednimpredmetom) ne moe postojati i njegov dodir (s drugim predmetima). To pokazujeda je dejstvo manasapotrebno u svakom aktu opaaja.81Manasposreduje izmeusvesti o sebi i ula. Zato nema simultanosti akata saznanja.82 Brzo sledovanje utisakastvara katkad privid istovre- menosti njihovog javljanja. Kad probijemo iodu kroznekoliko slojeva platna, zamiljamo da je probijanje istovremeno, dok je ono u stvaripostepeno.

83Iz toga sleduje da kad je manas u vezi sa jednim ulnim organom, ne

moe biti i sa drugim. Stoga se o njemu kae da je po di - menziji kao atom. Kad bimanasi bili sveobuhvatni (vibhu), onda bi bilo nemoguno objasniti sukcesivnikarakter naih ulnih iskustava. U trenutku kad ulo doe u dodir sa predmetom,

manas brzinom svet- losti stie do ula. Pored toga, dodir izmeu dve sveobuhvatnesupstan- cije ne moemo zamisliti. Seanje, zakljuivanje, verbalna spoznaja,sumnja, intuicija (pratibha),san, mata (uha),kao i oseanje zado- voljstva i ostalogaukazuju na postojanje manasa.

ss Spoznaje koje dua doivljava, izuzev

anuvyavasaya,* ne objanjavaju se same sobom.84 Mi ih postajemo sv

Documents

Indijska Fil